N aslov originala: Richard Bach

ILLUSIONS - Adventures of a Reluctant Messiah

120 je stampan "Jonathan Livingston Sea gull" vise puta sam cuo pitanje: - Sta narneravas da napises sledece, Ricarde? Sta posle "GaIeba"?

Odgovarao sam tada da nemam vise sta da pisem, ni reci. i da su sve moje knjige zajedno rekle sve ono sto samja zeleo da kazu. Bio sam potpuno prazan neko vreme, kao dugo vozen auto ostavIjen da se malo odmori, uzivao sam nemorajuci da radim do kasno II noc.

Istovremeno, svakog leta iIi tako nekako, isterivao sam svoj stari dvokrilac u more zeIenila arnerickog srednjeg zapada, lcteo sa putinicima za tri dolara po voznji i poceo da osccarn ponovo neku staru napetost - da nesto ostaje da se kaze, a da ja to nisarn rekao.

Llopste ne volim da pisern. Kada bih mogao da okrenem leda nckoj misli, tamo II mraku, i kada bih mogao da izbegnern da mi se prisunja, ne bih nikada ni uzeo olovku.

Ali ponekad taj moj zaklon bude razncscn kao dinamitom i nadem se nezasticen lIS red krhotina, a misao se zalepi sa rnene i ljubazno kaze: - Necu te pustiti clok me ne izrazis recima, na papiru. Tako sam sreo "Iluzije".

Tako, na srednjem zapadu, lezao bih na ledima vezbajuci da isparim oblake, ali nisam mogao da smislim pricu ... Sta kad hi dosao neko ko je stvarno dobar u tome, ko bi mogao da me nauci kako funkcionise ovaj moj svet i kako ga kontrolisati? Sta kad bih susreo supernaprednog ... sta kad bi Sidarta ili 1S115 dosli u nase vreme, snazniji od iluzija sveta buduci da poznaju stvarnost i iza njih? I kad bi ga sreo licno, kada bi leteo i spustio se na isto polje gde i ja? Sta bi on rekao, kako bi izgledao?

Mozda ne bi licio na Mesiju sa zamasccnih i travom umrljanih stranica 1110g dnevnika. mozda ne bi rekao nista sto govori ova k njiga. ali ipak, ako stoje stvari koje mije on rckao: da 111i privlacimo u svoj zivot sve ono sto nosimo u svojim mislima, onda sam ja nekako dosao do ovog trenutka sa razlogorn. a takodc i vi. Mozda nije slucajno to sto vi drzit.c. Ja sam odabrao cia taka mislim. I odabrao s.nn da mislim da se 11lOj Mcsija smestio visoko negdc.

u nekoj drugoj dimenziji, koja uopste nije izrnisljena i posmatra nas oboje smejuci se od zadovoljstva sto se sve dogada bas onaka kako smo planirali da bude.

'Richard Bach

'E; testa

pomocu kog mazes otkriti da li je tvoja misija na Zemlii zevrsena:

Ako si iiv, onda nije.

1

l . UCitelj je dosao na zemiju,

roden u sve+oj zeml]! Indijane, odrasi ao u i ajansrvenim brdima isi ocno od Fort \tV eina.

z. Ucitelj je ucio ° ovom svetu u [avnim skolama [ndijane

i dok: je r asi ao.

no svom poslu ouromehanicar a.

3. Ali, UCitelj je si ekao ucenja

iz drugih zemal]a ; drugih skola, iz drugih zivota koje [e ziveo.

On se secao, i secanjem t=t= mudar ; jak. t ako da su osrali vide I; njegovu snagu i dolazili su mu za savet e.

6. Desilo se da su zbog qomilo, nek! upravnici i poslovode r adnji trazi/i od UCitelja da ost avi svo] alat i ode svojim putem.

»: je bilo to/iko i esno'

da ni oni, ni osrali mehanicari nisu imali prostora

za rod na auromobilima.

4. Ucitelj je verovao da ima moe da pomogne seb!

i celom ljudskom rodu,

i posto [e tako ver ovao. tako je i bilo za njega.

pa su drug; videli njegovu snagu ; dolazjl; mu do ih ;z/eci od mnogih bolesti ; spase nevol]a.

5. Ucitelj je verovao da je dobro

zo svakog coveka, da misli 0 seb! kao 0 Bozijem sinu,

i posto [e verovao, tako je i bilo, pa su rodnje i garaie u kOjima je radio post ale pretrpane i zakr cene Ijudima kOji su t rozl]! njegovo ucenje i njegov dodir,

a ulice napolju, onima ko]! su ceznul! da mak.ar njegova senk.a

padne na njih.

i promeni im zivote.

7. T ako je on posao iz grada. a ljudi k,oji su ga pr arili, pocel! su ga zvar! Mesijom, cudotvorcem i,

t== su tako verovali,

tako je ; bilo.

8. Ako je naisla oluja dok je govorio, ni [edna kap kise nije palo

na glave s/usalaca,

i posledn]! u qomili je

CUO njegove reci jasno kao prvi, bez obzira na mUnJe

i qrmljavinu na nebu.

A on je uvek govorio u ale qor iji.

9. I rekao im l=

"U svakom od nas lei; moe

da pristanemo na zdravl]« i na bolest. no bogatstvo i bedu,

na s/obodu i ropstvo.

Mi smo ti ko]! svime upravljamo, a ne neko drug;".

nacin zivljenja i svoko od njih

je od rodenja ucio da odoleva strup.

10. .ledan vodenicar [e slusao i rekao:

"To su lake reef za t ebe UCitelju, [er si ti upucen, a mi ne, i ~e moras da radii naporno kao mi. Covek mora da radi do bi ziveo na ovom sveiu'.

1 4-. A/i jedno je stvorenje na kraju reklo:

Umoran sam od prijanjanja.

J ako ne mogu da vi dim,

verujem da reka zna kuda ide. Pusticu se i dozvolicu joj da me odnese kuda ie/i. Ovako prilepljen. umr ecu od dosade.

1,. Ueitelj je odqovor io i rekao: "jednom, ziveJo je selo srvorenja na dnu vehke, krist alne reke.

15. Ostala sivoren]a su se smejala i rekla:

Budalo! Pusti se i srruja koju obozavoi: ce te odvuci isprevrtanog i smrskanoq preko st ena, i umreces brie nego od dosade.

1 Z. Recna struja je mirno tekla

pr ek.o svih - mladih! st arih. bogatih i siromasnih, dobrih i z/ih, tekla [e svojim sopstvenim putem znajuc! samo za svoje kris+alno [a.

16. Ali ih ovaj nije slusao. i udahnuvs! duboko, pustio se i

odmah bi prevrnut i tr esnut 0 s+enje.

13. Svako je bice no svo] nacin prijanjalo no gronje i si enje

r ecnoq dna, jer to [e bio njihov

17. Kasnije, posto je bice, ipak,

odbilo do se opet prihvati zo dno,

siruja go je odig/o siobodnoq sa dna, i vise go nije udarola.

i videvs! cia ga primoravaju do

ih Iec! bez odmor a. da ih hrani neprestano svojim cudimo, da uc! za njih i zivi njinove zivote,

oitsao je [ednoq dana, sam, na vrh obliznjeg brda i tamo se molio.

Zl. J rekao je u svome srcu, Beskonacno Svetlo Bice, ako je ovo tvoja volja, neka me ova casa pr ede, dozvoli mi da odloiim ovaj nemoguci zadai ak:

.la ne mogu ziveti Eivorom nekog druqoo bica,

ga ipak, deset hiljada me mole za zivot. Zao mi je sro sam dozvolio

da se sve ovo desi.

Ako j e to tvoj a volja, pust i me da se vr at im svojim masinama

i alatu i da zivim kao drug; ljudi.

23. i glas mu se [avio na vrhu brda, g/os n! muski ni zenstci.

ni qlasan ni tih,

glas beskr ajno ljubazan.

18. A druqa sivorenja nizvodno,

za kOje je on bio str anac, vikala su:

Vidite cudo! Biee kao mi. a ipak leti! Gledajte Mesiju,

dosao je da nas spase.

19. A ova], nosen srrujom, rece:

Nisam vee! Mesija od vas,

Reka volt da nas uzdiqne slobodne, sarno ako se usudimo aa se pustimo. Nas pravi posao je avo purovan]e. ova pusrolovina.

lO. Ali oni su i dal]« vikali : "Izbavirel]" drfeei se za st ene, a kada su ponovo poqie da]! - on je o+isao.

osravivsi ih da pricaju

leqende 0 Izbavitelju.

l 1. I doslo je do toga da je on video da ga masa, dan za danom uzdiie sve vise, neuqodnija. bliia

i str astvenija nego ikad.

I glas mu je rekao:

"fiJe moja, vee tvoja vol]« neka bude ispunjena. .ler ivoja zelja je za i ebe mo]a. [di svojim putem kao osrali ljud; i bud; srecan

na xeml]',

24. Cuvsi to, Ucitelj je bio zadovoijan, zahvolio se i posao nizbr do zvizdueuei neku radnicku pesmicu. I Kada su ga pr esrel i

sa svojim mofbama,

rrozeci od njega da ih lee). poucava i hrani neprestano, i da ih zabavlja svojim cudima,

on se nasmejao mnostvu

i ljubazno im rekao:

"Ja odusi ajem"

25. Za momenai, qomila je bila zapanjena od [znenadenja.

a Bog odqovori i kaze mu

sta mora da radi. da u bi covek. morao da r adi s+a mu [e receno]

27. "Narovno UCitelju!", vikala je gomila.

"Moralo bi mu biti xadovoijstvo da trpi mucenja samog pakla, ako hi Bog to +r azio"

28. "l3ez oozira na muke i +ezinu zadatka?"

29. "Cast je biti obesen.

slava je biti prikucan za drvo i spaljen, ako je Bog t ako t razio", rekoie.

30. "A sta bi si e vi ur adili",

r ece Ucitelj masi, "ako b! se Bog obr aiio licno varna i rekao:

"Nar edujem da budet e

sr ei n! na sv ei u, sve dok zivite! Sta hi sre i ada uradili]"

26. A on im je rekao:

"Ako covek. kaze 130gu da vise od svega zeli da pomogne sve+u,

bez obzira na cenu,

31. A mnostvo bese +iho, ni qlasa.

ni zvuk se nije cuo na padinoma brda, ni u dolinama qde su s+ajat].

32. I UCitelj rece u tisini:

"N« putanji nase srece, naci cemo ucen]e

zbog koga smo izabroli ova] zivot. To je one sto sam donas naucio

i odlucto sam da vas osi avim soda, da idere svojom sopstvenom stazom, kako vam odoovar a!

33. I posao [e svojim putem, kroz gomilu ; ostavio in

i vr atio se svokodnevnom svetu ljudi i mas ina.

2

Bila je skoro ~redina leta kada sam sreo Donalda Simodu. U cetiri godine letenja, nikada nisam nasao drugog pilota na poslu koji radim: leteci svetom od grada do grada. prodajuci voznje u jednorn starom dvokrilcu, tri dolara za deset minuta u vazduhu.

Ali, jednog dana, bas severna od Fcrisa, llinois, poglcdao sam dole iz kabine ITIOg Flita i video jedan stari Trevl Er 4.000, zlatno-beo parkiran liupko u smaragdno-zutorn scnu.

Volim slobodan zivot, ali se osecam usamljerurn, ponekad. Video sam taj dovkrilac tamo, razrnisljao par sckundi. i odlucio da ne hi bilo steta da svratirn. Oduzeo sam gas, puno klizanjc korrnilom i Flit i ja S1110 bocno

21

propadali prema zernlji. Dobri, nez.ni zvuk vrtra u sajlarna, lagani pok-pok stare mas inc koja okrecc propeler. Podigao sam brile da bolje vidirn kod sletanja. Kukuruziste kao zelena dzurig la prornice odmah ispod, vrhovi ograde, a zatim pokosena livada. dokle poglcd dopire. Ispravio sam avion, napravio mali zaokret nad zernljom i dodirnuo tockovima travu, poznati laki udarae i stropot zemlje pod tockovirna, usporavarn i dodajem malo gasa na kraju da bih parkirao pored drugoj; aviona. Oduzimam gas do kraja i gasim motor, meko. Sve je sporije klak-klak elise i sve staje II potpunom miru jula.

Pilot Trevl Er-a je sedeo u senu, oslonjen na levi tocak aviona i gledao me.

1 ja sam gledao njega oko pola minuta, znpazajuci njegov tajanstveni mir. Ja ne bih bio tako miran da sedim tu i vidim kako Sf drugi avian spusta na rnojc polje i parkira deset jardi od mene. Klimnuo sam glilYom, dopada mi se, ne znam zasto.

-Izglcdao si usamljen - prernostih razdaljinu izmedu nas.

-I ti.

-Ne narneravam da ti dosadujem, ako sam suvisan,

otici cu.

-Nisi, ocekivao sam teo

Nasmejao sam sc: - Izvini sto kasnim. -U redu jc.

Skinuo sam kacigu i naocare, izvukao sam se iz kabine i skocio na zernlju. Toje prijatan osrcaj poslc par sati provedenih U Flit-u.

-Nadam se da nernas nista protiv sunke i sira - reeesunka i sir, i mozda jedan mrav, -Bez rukovanja, bez ikakvog upoznavanja.

On nije bio krupan covek, lmao je kosu do rarnena, crnju od gume na koju je bio oslonjen. 06 tamne kao u sokola, onakve kakve volim kod prijatelja, a kod bilo kog drugog izazivaju kod mene nelagodnost. On je mogao biti majstor karatea na putu za neki zestok turmr.

Prihvatio sam sendvic i casu vode iz termosa. - Ko si til - zapitao sam. - Vee dugo ovako letirn i nikada nisam video nekog drugog u poljima.

-Ja nisam pogodan da radim nesto drugo - rekao je prilicno zadovoljno.

-Malo majstorisanja, varenja, pomalo grubosti, jurenja Macki [rnacke - izraz za velike traktore), ostanem li na jednom mestu suvise dugo, stizu me problerni. Tako sam napravio avion i sad radirn ovaj posao.

- Koju vrstu macke? - bio sam Iud za dizelmasinarna jos od malih nogu.

- D-8, D-9. Sarno na kratko, 11 Ohaju.

- D-9! Velik kao kucal 5 duplom vucom, mogu li

stvarno gurati planine?

- Postoji bolji nacin da se pomere planine-rece sa osmehorn koji je trajao mozda desetinu sekunde.

Provirio sam za trenutak preko donjeg krila njegovag aviona, posmatrajuti gao Igru svetlosti ... BiIo je tesko gledati tog coveka izbliza. Kao da je bilo svetlosti oko njegove glave, koja se stapala s pozadinorn od tamnog srcbra.

-Ncsto nije u rcdu .! - zapitao je.

22

23

-Kakve si problerne imao?

-0, nista narocito. Sarno mi se svida da se krecern

ovih dana, kao i tebi.

Hodao sam oko njegovog aviona. noseci sendvic. To je bila masina iz 1928. iIi 1929. ali potpuno nedirnuta. Ni kad izade iz fabrike, avion nije tako nov kao ovaj njegOY, ovde u senu. Dvadesetak rukom nanesenih premaza i na kraju boja kao ogledalo. Staro-engleskim pismom bilo je ispisano "Don" ispod ivice kabine, a na njegovoj futroli za mape pisalo je "D.v. Simoda". Instrumenti su bili kao tek raspakovani, originalni Ietacki instrumenti iz 1928. Kontrolna tabla ad polirane orahovine kao i rucice upravljaca, rucka gasa, smese. pokretac je isao napred, leva. Vise se ne maze videti ta vrsta pokretaca, cak i na najbolje restauriranim starinama. Nigde ogrebotine, ni kapljiee iz auspuha, Ni travcice ni slamke na podu kabine, kao da masina nije nikada letela, nego se pojavila ovde prosavsi pola veka kroz neki procep u vrernenu. Osetio sam neobicnujezu na vratu.

-Koliko dugo vozis putnike? - pitao sam gao

-Oko mesee dana, sada pet nedelja.

Lagaoje. Pet nedelja u polju bez obzira ko si, moras imati prljavstine i ulja na avionu i slarne na podu kabine. Ali ova masina ... bez ulja na vetrobranu, bcz pramcnova slarne na isturenim ivicarna krila i repa, nema ni zgnjecenih insekata na propclerirna. To nije moguce avionu koji leti nad Ilinoisom. Proucavao sam Trcvl Er jos par minuta, a onda se vratio i seo na seno pod krilom, licem prerna pilotu. Nisarn se plasio, momak mi se jos uvek svidao. ali nesto nijc hilo u redu.

-Zasto mi ne kazeS istinu?

-Rekao sam ti istinu, Ricard- odgovorio je. Ime je bilo ispisano i na mom avionu.

-Niko ne vozi putnike mesce dana u Trevl Er--u, ada nerna makar malo ulja po avionu. prijatclju moj, barem nesto prasine, Mrlja na motoru, seno, za ime Boga, na podu.

Mirno se nasmesio: - Postoje neke stvari koje ne znas.

U tom trenutku mi se ucinio kao osoba sa druge planete. Verovao sam II ono sto kaze, ali nisarn imao nacina da objasnim njegov besprekorni avion, parkiran ovde u poljima.

-Istina jc. Alijednog dana ja cu ih znati, sve. Tada ceS moci da uzrnes moj avion, Donaldc, jer mi nece biti potreban da bih Ideo.

Pogledao me je zainteresovano, podigavsi erne obrve: - 0, ispricaj mi.

Bio sam odusevljen. Neko je hteo da cuje moju teorl:Jll.

-Ljudi nisu let eli dugo vremena.jer su mislili daje to nernoguce. i naravno nisu pokusali da nauce prvi princip aerodinamike. Ja zelim da verujem da tu postojijos neki princip: ne trebaju nam avioni da letirno, iIi prolazirno kroz zidove, ili odlazimo na druge planete. Mozemo da naucimo kako da to radimo bez masina. ako zclimo

Upoia Sf nasmesio, ozbiljan, ijednom klimnuo glavorn. - 1 ti srnatras da ces nauciti to sto zelis prodajuci lctove za tri dolara, ovde u poljima?

- Jedino ucenje koje vredije ono koje sam stcknem. radcci ono sto zclimo. Znam da je ncma. ali kada hi pos-

24

2~ .J

tojala dusa na zemlji koja bi me mogla vise nauciti 0 onome sto zelim da znam, vise od ovog aviona i neba odrnah bih posao da je trazim.

Tamne oei su me gledale neprestano. -Zar ne mislis da si vee voden. ako stvarno zelis da naucis tu stvar? -Da, voden sam. Zar to nije svako? Uvek sam osecao da postoji neko ko bdi nadamnom, tako nesto. -I mislis da res biti doveden Ucitelju koji ti moze pomoCi?

-Ako slucajno taj Ucitelj nisam ja, da.

-Mozda je to nacin na koji se to desava - rece.

-Tri dolara II gotovom, gospodinc, za deset minuta u vazduhu. To je 33 i 1/3 centa po minutu, a vecina Ijudi kaze da vredi.

Osecao sam se kao slucajni ocevidac, sedeci tamo besposlen i slusajuci nacin na koji ovaj mornak obavlja svoj posao. Svidalo mi se to sto je govorio bez promene II glasu. Ja SalTI se odavno navikao na svoj licni nacin reklarne ("Gore je garantovano deset stepeni hladnije. narodel Sve to sarno za tri dolara, cetvrtinu tuceta iz vaseg novcanika iii dzepal Dodite gore gde samo ptice i andeli lete ... ). Zaboravio sam da moze biti i drugacije.

Postoji neka napetost kad letis i prodajes voznje sam. Navikao sam se na nju, ali je ipak postojala: ako nema putnika, nernaklope. Sad sam mogao da posmdtram sa strane, a da mi vecera od toga ne zavisi, stoga sam se opustio i gledao.

Devojcica je stajala pozadi i takode posmatrula.

Playa i srnedih ociju, ukoceno-dostojanstvenog lica. bila je ovde zbog svoga dede. Ona nije zelela da leti,

Mnogo eesteje obrnuto, zeljni klinci i oprezni odra-sli, ali ziveci ovakvim zivotom. vee sam stekao osecaj za te stvari i znao sam da devojcica ne bi lctela. pa makar cekali celo leto.

-Koji od vas, gospodo '" '? - reel' covck. Sirnoda nasu scbi casu vode. - Ricard ce leteti sa varna. Ja sam jos uvek pri rucku. llkoliko ne zclitc da sacckate.

-Ne gospodine, ja sam spreman. Mozcmo li lctcti iznad rnoje farme?

-Naravno - rckoh ja. - Samo pokazite put kojim zelitc da iderno. Izvadio sam svoju vreru za spavanjr. kuriju sa alarorn i loner za kuvanjc sa prcdnjcj; scdistil

Moderni karnion-kiper dokotrljao se putem prcmi.l nama, podigavsi smedi oblak prasine i zaustavio se u polju. Vrata se otvorise i izade starac i devojcica od 5VOjih deset godina. Prasina je ostala u vazduhu. toliko je bilo mirno.

-Prodajete voznje, zar ne? - upita covek.

Polje je bilo otkrice Donalda Simode; ja ostadoh miran.

-Da gospodine - reel' veselo -leti mi sc danas, a varna?

-J da mi 51.' Ieti. ne z.elirn nikakve Iakrdijr i izmotavanje tarno gore, jasno! -Zmirkao je, pokusavajuci da vidi da li smo ga prozreli i pored njegovog nabusitog govora.

-Hocerno ako hocetc, nccerno ako neccte.

-Za uzvrat trazite cudo bozijc. predpostavljarn.

26

27

Flit-a, pomogao coveku da se smesti u sediste i prikopcao mu pojas. Onda sam se uvukao u zadnje sediste i vezao se pojasom.

-Okreni mi elisu, Don, molim teo

~O.K. -Ponevsi svoju casu vode. stao je kod elise. - Sta zelis?

-Povuci ga polako. Prihvatice pravo iz tvoje ruke. Kad god neko vuce Flit -ov propeler. potegne prebrzo i iz nekih komplikovanih razloga masina nece da upali. Ali ovaj covek je povukao tako lagano, kao da je oduvek to radio. Svecice su se upalile II cilindrima, i stara masina je proradila bez muke. On odseta natrag do svog aviona. sede. i poce da razgovara sa devojcicorn.

Uz veliku buku, dizuci slamu u vazduh. Flit je poleteo, podigao se za stotinu (ako masina sada stane sletecerno u kukuruz}, pet stotina stopa (sada bi vet mogli okrenuti i sleteti u seno ... sada, to su zapadni pasnjaci), osam stotina metara i dosta, pratim covckov prst, u vetar, na jugozapad.

Tri minuta leta i vee smo kruzili oko farme. Zitnicc boje uzarenog ulja, kuca od slonovace u moru metvice. Iza kuce basta sa povrcern.

Covek je gledao sa prednjeg sedista dok smo kruzili, 1I kucu uokvireriu krilima aviona.

Zena se pojavila na trernu, imaln je bclu kccclju prcko plave haljinc, mahalaje. I covek je mahnuo. Moci cc pricati kasnije kako su se jasno mog li videti, preko neba.

Konacno. on poglcda II mene i klimnu glavom, da kaz e da je dovoljno, da se mozcmo vratiti.

Letco sam u sirokorn krugu oko Ferisa, da obavestim ljude da ima letenja i spustio se u spirali na livadu da im pokazern gde smo. Dok sam se spustao, klizeci nad kukuruzorn, Trevl Er se odlepio od zemlje i odmah krenuo ka farmi odakle smo se upravo vratili.

Radio sam jednom u petoclanom Ietecem cirkusu i za momenat mi se vratilo staro secanje ... jedan avion uzlece sa putnicima dok se drugi spusta. Dodirnuli smo zemlju meko i rulali do daljeg kraja polja pored puta.

Zaustavio sam motor.covek.je otkopcao svoj sigurnosni pojas, pomogao sam mu da izade. Izvadio je novcanik iz prsluka i odbrojao dolare vrteci glavom. -To je dobra voznja, sine.

-I mi mislimo. Nasa roba je dobra.

- Tvoj prijatelj je prodaje?

-0!7

-Rekao bih. Tvoj prijatelj bi mogao prodati pepeo

davolu. kladio bih se.

-Kako vamje palo na pamet?

-Devojcica, naravno. Voznja avionom za moju un-

uku Saru! - Dok je govorio gledao je Trevl Er, daleku, srebrnu tacku u vazduhu, kako kruzi nad kucorn.

-Od rodenja se smrtno plasi visine. Vristi, uzasnuta jc, za nju je popeti Sf' na drvo isto sto i ceprkati golorn rukom po osinjaku. Ta devojcicaje cudo za masine. nije los a oko zivotinja. ali visine, to su upozorenja za nju. A sada je gore u vazduhu.

Pricao je daljc 0 ovom i 0 drugim slucajevima. secao sc kada su piloti dolazili u Gelzburg, pre nekoliko godina, leteci na dvokrilcima kao i mi, ali prayed gore u vazduhu sve moguce ludorije s njima.

28

29

Gledao sam kako se udaljeni Trevl Er povecava, spiralno spusta nad livadom, strmije nego sto bihja ikada sa devojcicom koja se plasi visine, klizi nad kukuruzom i slece tako besprekorno u tri tacke, da je bilo zadovoljstvo gledati. Donald Simoda mora da je leteo mnogo godina, kada slece Trevl Er-om na taj nacin.

Avionje dorulao i stao kraj nas, nije mu bio potreban dodatni gas i propeler je meko lupkao zaustavljajuci Sf. Pogledao sam izbliza. nije bilo insekata na propeleru, cak ni jedna ubijena muva na toj ostrici dugoj osam stopa.

Prisao sam da pomognem, otkopcao sam devojcici pojas otvorio mala bocna vratanca i pokazao joj gde da stane da ne osteti krilo.

- Kako ti se dopalo? - pitao sam. Nije me cula.

-Deda, ne plasim se! Nisam se bojala, stvarno. Kuca je izgledala kao igracka i mamaje mahala. Donje rekao da se bojim sarno zato sto sam pala i umrlajednom i da ne moram vise da se plasim! Bicu pilot deda. Imacu avion i sarna cu popravljati motor, leteti svuda i voziti ljude! Mogu li?

Simoda se osmehivao, a covekje slegnuo rarnenima. - On je rekao da eeS biti pilot, zar ne, Saro?

-Ne, nego ja. Ja sam prilicno dobra sa rnasinama. ti

to znas!

-Pa rnozes razgovarati 0 tome sa majkom. Vrerne je cia se vratimo kuci.

Zahvalili Sll nam i krenuli, on je hodao, a ona trcala do kamiona. oboje promenjcni onim to se desilo u polju i ncbu.

Stigla su elva autornobila, zatim jos jedan, i uskoro srno [mali gomilu ljudi koji Sl1 zcleli da vide Feris iz vazduha. Letcli smo dvanaest ili trinaest puta. sto smo brze mogii i posle toga sam moran do grada da napunim Flit benzinom. Onda opet nekoliko putnika, pa opet neki i vee je bilo vece. Ami smo leteli neprekidno, rarne lIZ nunc, do zalaska sunca.

Negde sam video oznaku: 200 stanovnika. ali do rnraka sam poverovao da smo sve provozali, kao i neke iz okoline.

1I guzvi oko letcnja. zabroravio sam da pitarn 0 Sari, da li je izrnislio pricu. iIi misli daje istina to 0 urniranju. Povrerneno sam pogledavao na njegov avion izbliza, dok su sc putnici smcniivali. Ni traga na njemu, ni kapi ulja nigde. On je po svemu sudeci Ideo izbcgavajuci insektc koje sam ja svaki sat - dva morao da briscm sa vetrobranskog stakla.

Bilo je jos uvck malo svetlosti na ncbu kada smo zavrsili. Ook sam nabacao suvc klipove kukuruza u svoju Iimenu pee, pokrio ih drvenim ugIjem i upalio vatru. vee je bio potpuni mr ak. vatra jc vracala boje avionirna parkiranim II blizini i zlatnoj slami svuda naokolo.

Zavirih u kutiju sa hranom. - Tu je supa iii spagr+i. ili duvcc. - Rekoh. -I kruskc i brcskve. Zelis Ii malo toplih bresk vi?

-Svcjcdno, - recc blago -bilo sta iii nista.

-Covccc, jcsi li gladan? Ovo je bio tczak dan!

-Nisi rni ponudio nista da bill bio giadan, ukoliko

nijc ncki dobar duvcc.

30

31

Otvorio sam konzervu duveca svojirn "Svajcarcem", uradih isto to sa spagetima i stavih obe konzerve na vatru.

Dzepovi su mi bili prepuni novea ... Ovo je bilo prijatno doba dana za mene. Izvadio sam say novae iz dzepa da ga izbrojim, ne mareci mnogo sto su novcanice izguzvane. Biloje 147 dolara i izracunao sam napamet sto nije bilo lako za mene.

- To je ... to je ... da vidimo ... cctiri i dva pamtim .. , cetrdeset devet letova danas! Preko sto dolara danas, Don, sarno Flit i jal Ti mora da si uzeo dvesta kao od sale ... uglavnom si Ideo sa po dvojicom?

-Uglavnom.

-0 tom ucitelju koga trazis - rece.

-Ja ne trazim ucitelja -rekoh.

- Ja brojim novae! Mogu da izguram nedelje sa

ovim, mogu biti bez brige dobrih nedelju danal Pogledao meje i osmehnuo se: - Kada zavrsis sa plivanjem u svorn novcu. da li bi mi dodao duvec?

3

grOlnne mase ljudi, rnnostvo koje je kao

bujica nadolazilo sa svih strana i okruzivalo jednog coveka u sredini. Onda su Ijudi postali okean kojije pretio da poplavi coveka, ali umesto toga OIl jc zivzducuci prosetao po povrsini i nestao. Vodeni okcan sc prctvorio II okean trave. Belo-zlatni Trevl Er 4000jr slctco na travu. pilot Sf izvukao iz kabine i obcsio natpis: lctovi.

Bilo jc tri izjutra kada sam se probudio iz sna.

Sl'C<.~jl1ci sc (dog sna i srccan zbog toga. Otvorio sam oci da na mcscrini pogiedam taj vcliki Trevl Er parkiran pored Flita. Simoda je scdeo na svojoj vreci za spavanje kao onda kada sam ga prvi put srco, oslal~j,~jll(-j sc

33

ledima na levi tocak aviona. Nisarn ga bas jasno video, ali sam znao da je tamo.

- Zdravo, Ricard. - rece on tiho u mraku - Da Ii ti to nesto govori ?

- Da li mi nesto govori? - zapitah osarnuceno Secanje na san je jos uvek bilo prisutno i nisam bio iznenaden time sto je budan.

- Tv oj sao. Taj momak i gomila i avian. - rekao je strpljivo - Bio si zabrinut zbog mene, sada znas. O. K. Bilo je prica II novinama : Donald Simoda. covek koga su poceli zvati Mehanicar Mesija, arnerirka inkarnacija. nestao je jednog dana na ocigled dvadeset pet hiljada svedoka.

Setio sam se toga, procitao SalTI 0 tome 1I nekorn 10- kalnorn listu u Ohaju, jer je bilo na prednjoj strani. -Donald Simoda?

-Na usluzi - rece - Sada znas da ne moras vise da me

odgonetas. Nastavi da spavas.

Ougo sam mislio 0 tome pre nego sto sam zaspao.

polako kroz vazduh i zaustavio se na stopu od menc. lebdeci bez tezine, i krecuci se lagano usrcd vazduha. U trcnutku kada sam ga dodirnuo postaoje tezak u mojoj ruei, kao najobicniji hrom - vanadijuski kljuc. Dobro, ne bas najobicniji. Od kada je jedan jeftin 7-8 kljuc pukao u mojoj ruci, kupio SalTI najbolji alat koji se rnoze nab. Ovaj je bio 'Snap-on', svaki .mehanicar zna da to nije obican alat, mogao bi biti od zlata koliko je skup, ali to je radost u ruci i znas da se nikada nece slomiti, rna sta radio s njim.

-Naravno da moze! Mozes da prekines bilo tim, ako prornenis svoje misljenje 0 tome. Mozes prekinuti s disanjem, ako to ielis. -Zabavljao se podigavsi jedan srafciger u vazduh i ostavivsi ga da lebdi. - Tako sam prestao da budem Mesija, a ako ti ovo znaci kao odbrana. to je zbog toga sto se jos uvek pomalo branim. Bolje to nego da radis posao koji mrzis, Pravi mesija ne mrzi nista i slobodanje da krene bilo kojim putern, koji zeli. Naravno, to vazi za svakog, svi smo mi sinovi bozji, deea Bica, iIi ideje Misli, nazovi to kako hoces.

Pritegao sam matiee na osnovi cilindra. Stari B-5 je dobar motor, ali Sf' ovi srafovi olabave svakih sto sati leta i zato uvek treba misliti na to. Naravno, prvi koji sam okrenuo kljucern okrenuo Sf' za cetvrt i bio sam zadovoljan sto sam se sctio da ih sve proverim ovogjutra, pre nego sto primim nove putnike.

-Slazem se Don, ali to onda izgleda da je biti Mcsija razlicito od ostalih poslova, zar ne? Isus Sf' vraca da zabada cksere cclog zivota. Mozda to SaITIO zvuci neobicno,

-Da Ii ti je dopusteno ... nisam rnislio ... Mesija na ovakvom posIu, ti treba da spascs svet, zar nc? Nisarn znao da Mesija moze sarno tako cia pokupi svoje prnjc i izgubi se ... - Sedeo sam na gornjem delu flit-a i posmatrao svog cudnog prijatclja - Dodaj mi kljuc 9-16 Don, molim teo

Onje preturao po torbi sa alatorn i dobaeio mi k ljur gore. Kao i sa ostalim alatorn tog jutra, i ova] jr klizio

34

35

Razrnisljao je, pokusavajuci cia razurne sta hocu cia kazcrn. - Ne vidim sta hores da kazes. Jedino cudo II tome je sto nije odustao odmah, cirri su poccli da ga zovu Spasioeem. Umesto da je tada sve ostavio, on jc pokusao logikom: "U redu, ja jesam Boziji sin, ali to smo svi; Jajesam Spasilae ali ste i vi! Stvari koje mogu ja, mozete i vi! Svako sa zdravim razumom to razume''.

Bilo je toplo gore, ali mi se nesto nije radilo. Sto vise zelim da nesto bude gotovo, manje mi se radio Ipak, zadovoljstvo je bilo znati da sam sprecio da mi cilindri adlete sa rnasine.

-Kazi da hoces drugi kljuc - rece.

-Ne zelim drugi kljuc, I slucajno sam dovoljno spiri-

tualno napredovao da shvatim da su tvoji trikovi nista do obicne drustvene igre, Simoda, jedne osrednje razvijene duse. iIi hipnotizera-pocetnika.

-Hipnotizer! Decko, da Ii se ti ikada zagrejd! Ali bolje i hipnotizer nego Mesija. Kakav dosadan posao! Kako nisarn pogodio da ce to biti dosadan pasao.

- Znao sit - rekoh mudro. On se sarno nasmejao.

-Da li si ikada smatrao, Don, da mozda nece biti

lako prekinuti, posle svega? Da se neces moci tek tako smiriti i ziveti kao normalan covek?

Na to Sf nije smejao. - U pravu sit naravno, - rckao je i provukao prstima kroz svoju CrIlU kosu. - Ostancrn li suvise dugo na bilo kom mestu. vise od dan - dva. liudi znaju cia tu ima nesto cudno, OcescS Ii Sf 0 moj rukay, izleccn 51 od raka. i za manje od ncdelju dana, j;l sam opct usred gomilr. Taj avion mi pomazr da Sf krcccm i niko ne zna odakle dolazim j kuda idem, sto mi prilicn» odgovara.

-Bice ti teze nego sto si mislio, Don.

-O?

-Da. eelo kretanje naseg doba je od materijalnog

prema duhovnom ... sporo je. ali je to ipak divovski pokret. Ne mislim da ce te svet ostaviti na miru.

-Oni ne zele mene, nego cudal Mogao bih nauciti njima nekog drugag i pustiti ga da bude Mesija. Necu mu reci daje to dosadan posao. A osim toga, line postoji problem toliko veliki da se od njega ne moze pobeci".

Skliznuo sam dole na seno i poceo da pritczcm srafove na trecem i cetvrtom eilindru. Nisu svi hili olabavljeni, ali nekijesu. -Citiras Snupija, predpostavljam? -Citiracu istinu, rna gde da je nadern, hvala.

-Ne mozes pobeci, Don! Sta akoja sad pocnern da te

obozavam? Sta ako se umorim radeci na svojoj rnasini i pocnern da te molim da je izlecis umesto mene? Vidi, dacu ti sve sto zaradim ad sada pa do zalaska sunca. ako me naucis da lebdirn II vazduhu. Ako to ne ucinis. znacu da treba da pocnern da ti se molim, Sveti covece koji si poslat da poneses moje breme.

Nasmesio se na mene. Jos uvek ne mislim da je razumeo da ne moze da pobegne. Kako sam mogao ja to da znam, kad on nije?

-Da li si imao celu predstavu, kao u filmovima iz Indije? Gomila na ulicarna. bilioni ruku te dodiruju, cvece i tamjan, zlatna platforma sa srebrnim vezom na kojima ces ti drzati govor"?

-Ne. Jos pre nego sto sam poceo da trazim posao, znao sam da to ne bih mogao izdrzati. Taka sam izabrao SAD i dobio sam sarno gornile.

37

Secanje muje zadavalo bol, i bilo mije zao sto sam opet pokrenuo celu stvar.

SeD je na seno i nastavio da govori, gledajuCi kroz mene: -Hteo sam da kazern. ako stvarno toliko zelis slobodu i radost, zar ne mozes da vidis da Dna nije nigde izvan tebe. Kazi daje imas, i imasje. Ponasaj se kao daje tvoja, i tvojaje! Ricard, staje tu tako prokleto tesko? Ali oni nisu cak ni culi, vecina njih. Kao sto idu na auto trke da vide sudare, dolaze meni da vide cuda. Prvo te to razocara, a onda postane bas glupo. Uopste ne znam kako su ostali Mesije to rnogli da podnesu.

- Kad ti to ispricas, to gubi nesto od svoje privlacnosti, -Pritegao sam i poslednji sraf i odlozio alat. -Gde cemo danas?

Prisao je rnojoj kabini i umesto da izbrise insekte sa stakla, presao je rukom iznad njih i smrskana mala bica ozivese i odletese. Njegovo staklo nikad nije bilo potrebno cistiti, naravno; sada sam znao da ni njegovoj masini nece biti potrebna popravka. nikada.

-Ne znam - rece - ne znarn gde cerno.

-Kako to mislis? Ti poznajes proslost i buducnost

svih stvari. Znas ti tacno kuda rni idemo!

Uzdahnuoje. -Da. Sarno pokusavarn da ne rnislirn 0 tome.

Neko vrerne, dok sam radio na cilindrirna, pomislio sam, sve sto treba da uradimje da ostanem stirn mOITIkorn i nece biti problema, nista se rdavo nece desiti. Ali nacin na kojije rekao: -Pokusavarn da ne mislim na topodsetio meje sta se desilo drugim Mesijama koji Sll bili poslati na ovaj svet. Instikt mije govorio da skrenern na jug eim poletimo i pobegnem sto jc daljc moguce od tog

coveka. Ali, kao sto rekoh, postaies usamljen, leteci sam, i bilo mije drago sto sam ga sreo, vee zbog toga sto sam imao nekog ko razlikuje krilo od stabilizatora. za razgovor.

Trebalo je da okrenem na jug, ali sam po poletanju ostao s njim, i leteli smo na sever i na istok u tu buducnost 0 kojoj on nije hteo da razmiSlja.

38

39

~rirucnik za J\1esije

bilo je odstarnpano crnim slovima. fPodsetnik za ~ eprcdnu

~llSU

4

Gde uCis sve te stvari, Don? Ti znas toliko mnogo, iIi mozda ja to sarno tako mislim. Ne. Ti zaista mnogo znas. Da Ii je to stvar vezbe? Imas Ii neki narocit trening da bi bio Majstor?

-Daju ti knjigu da procitas.

Okacio sam tek oprani svileni sal na zatczace i pogledao u njcga. -Knjigu?

-"Spasilacki prirucnik", To je nesto kao biblija za Majstore. Imam tu negde primerak, ako si zaintercsovan.

-Da, da! Mislis, obicna knjiga koja ti govori ... Kopao je malo po prostoru za prtljag srnestcnom iza naslona sedista u Trevl Er-u i vratio se sa malorn knjizicorn povezanorn II jelensku kozicu.

-Rekao si "Spasilacki prirucnik" a ovo je "Prirucnik za Mesije",

"Odprilike je isto." Poceo je da prikuplja stvari oko svoga aviona, kao da je mislio da je vrerne da Sf krene dalje.

Listao sam knjigu, zbirka maksima i kratkih odlomaka.

~erspcktiva -

ili (~es je upotrebit! iii crs je izgubiti;

nko si dosuo do ove strdlle

zaboravio si da 0110 sto se deseve

oko tebe nije stvarnost.

~Razmisli 0 tome.

40

Seti se odakle si doseo gde ideS, i zesto si napravio guivu u koju si prvo upeo.

Vmreees stresnom smrcu, upamti.

Sve je ovo dobra veiba, i vise ces u njoj uiivati ako stelno imes na umu cinjenice.

-Da Ii si procitao ovo, 0 gubljenju perspcktivc, Don?

-Nc.

-Kaze da moras umreti uzasnom smrcu.

-Ne moras, zavisi od okolnosti, i 0 tome kako si ti

hteo da uredis stvari.

-Da Ii cd ti umreti strasnom smrcu?

-Ne znam. Nema mnogo smisla u tome, zar ne,

sada kad sam te prekinuo 5 posIom? I mirno malo uspece bi trebalo biti dovoIjno. Odlucicu za nekoliko nedelja, kad zavrsirn ono zbog cega sam dosao.

Mislio sam da se sali, na nacin na koji se salio s vremena na vreme, nisam znao da je ozbiljno mislio za onih "nekoliko nedelja".

Vratio sam se knjizi; bila je to vrsta znanja koje Majstoru treba; slazem se.

Ipak, primi svoju smrt sa nesto ozbiljnosti. "-Podsmevanje necinu svog smeknuce

nije lako rezumliivo manje razvijcnim iivotnim [ormenui,

i olli cete zvati ludim.

-u.;

je otkrivanjc ollog sto vee znas.

c Radom pokezujcs da to znas. /Poucavanjem podsecas druge du znn]« koliko i ti.

Svi ste vi ucenici, rtuln lei, uiitel] i.

-t.;

[edina obaveza

II bilo kom iivoiu je

da budes istinii samom sebi.

/5iti istinit nekom iii necemu drugom, ne sarno da je nemoguce nego je i znak lainog

Mesije.

-t.

najbolje pouceves

0110 a cemu. sam nejvise treba da utis.

-Strasno si tih. Ricarde - rece Simoda kao daje hteo da razgovara sa mnorn.

-Da. - rekoh i nastavih sa citanjern. Ako je ovo bila knjiga sarno za majstore, nisam zeleo da prekidam.

Nejprostij« pitanja su najdublja.

gde Sf rotten? Gde fi je dam? S'*

Kuda ides? fa redis?

:l\;{isli a ovome

5 vrernena na vreme i posnuitre] kako se tvoji odgovori mCIIJaJll.

-...

z.,

taka da se nikada

ne stidis aka je bilo sta sto si rekao ili uredio objavljeno u svetu - cak. i aka

to sto je objavljeno

nije istine.

poznanici za hiljadu godina.

pazljivo. Zar to nikada nisi uradio: imas neki problem, otvoris neku knjigu koja se nade tu, ividis sta ti kaze? -Ne.

-Pa, probaj ponekad.

Probao sam. Zatvorio sam oci i pitao se sta ce mi se desiti ako ostanem duze sa ovom cudnom osobom. Bilo je zabavno biti s njim, ali se nisam mogao otresti osecanja da ce se uskoro desiti nesto sto ni malo nije zabavno, aja nisam zeleo da budem u blizini kad se desi. Misleci to, otvorie- sam knjigu joS uvek zatvorenih ociju, onda sam otvorio oci i citao.

/Prijatelji cc te poznavati bolje

prvog minuta kad ih sretnes nego

~ajbolji neiin

da se izbegne odgovornost je reci: "la imam

obaveze".

Primctio sam ncsto cudno u knjizi. - St ranicc ne maju brojevc, Don.

-Ne -rcce. -Samo otvoris. i svc sto trcbas uglavnom

jc t u.

. -Carobna knjiga!

Nc. To mozes uciniti sa bilo kojorn knjigom. Mozcs to uraditi sa starim novinarnn. ako ('ilas dovoljno

47

~adensi

Izabrati drugaciju proslost? Auteralno ili figurativno ili kako se to misli ... ? -Milslim da sam zbunjen, Don. Ne znam kako uopste mogu da naucim OVlI stvar. - Vezba, malo teorije i mnogo vezbe- reel'. Trebace ti oko nedelja i po.

-Nedelja i po?

-Da. Veruj da znas sve odgovore, i znas ih. Veruj da

si majstor, i jesi to.

-Nikad nisam rekao da hocu da budern neki majstor.

- Tacno- rece -Nisi,

Ali sam zadrzao knjigu, a on je nije nikada trazio natrag.

kroz svoj tivot

unutresnjim bicem kaje uii, razigranim duhovnim bicem kaje je tvoje pravo ja.

~e okreci se od moguce buducnosti

pre nego sta si siguran da nemes sta da nallcis od nje.

V vek si slobodan da promenis misljenje i

izeberes drugeiiju buducnost iIi drugeiiju proslosi.

49

5

bucno leteo pokraj mog desnog krila. odbijajuci sunceve zrake na sve strane svojom bljestavom bojom. Divan avion, mislio sam, ali je prevelik za ovaj nas posao. Jeste da moze da nosi dva putnika odjednom, alije skorio dva puta tezi od Flit-a, i zbog toga teba mnogo vise prostora za poletanje i sletanje. lmao samjednom Trevl Er, ali sam ga kasnije zamenio Flit-om, koji se moze spustiti u malecko polje, kakvo mozete lakse naci II blizini gradova. Ja mogu da radim na polju ad 50 stopa sa Flit-om, dok Trevl Er treba.I 000, 1300 stopa. Vezi se za ovog momka, mislio sam, i vezao si se za ogranicenie njegovog aviona.

Siguran u to, u momentu dok sarn jos 0 tome rnislio, u060 sam mali pasnjak pored grada ispod nas. To je bilo uobicajeno 1320 stopa duga livada presecena na pol a, druga polovina je bila prodata gradu za bezbol utakrnice.

Znajuci da se Simodin avion ne moze spustiti tarno, oborio sam svoju masinu dole ka igralistu, Dodirnuo sam zemlju bas pored leve ograde i zaustavih se gotovo odmah. Sarno sam hteo da se malo pokazemo, da mu pokazem sta Flit maze da uradi, valjano upravljan.

Okrenuo sam se oko krila, sprernajuci se da ponova uzletim kad sam video Trevl Er na sletanju. Sa spustenim rcpom i uzdignutim desnim krilorn izgedao je kao neki velicanstveni kondor, kruzeci pre slctanja.

Rio je nizak i spor, tako cia mi Sf digla kosa na glavi.

Ocekivao sam da vidim 10m. TraelAir morate drzati bar na 60 milja pri sletanju, sporiie od toga sa avionom koje skoleba na 50, znaci da ce ga smotati uloptu. Ali, ume sto toga, video sam zlatno snczni dvokrilac kako stoji u

Frmerim~ na s:cdn~~I~ zapadu tr.eba _do~ra zernlja da bi radili I napredovali, I pilotima

_ lutalicarna. Oni moraju biti blizu svojih musterija. Trcba da nadu polja nedaleko ad grada, travnata polia ili pokosene livade, bez krava u blizini koje bi pojele platno sa njihovih aviona II blizini auto-puta. sa kapijom na ogradi; polja postavljena tako da avion ne mora "da lcti nisko iznad neke kuce: dovoljno ravno da se masina 11(' raspadne rulajuci brzinom ad pcdeset milja, dovoljno dugacko da se sigurno slcti i uz let i i sa dozvo- 10m vlasnika da se tu moze lctcti preko dana

Mislio sam 0 tome dok smo let eli na sever kroz subot nje jutro, Mesija i ja, dok je zlato i zclenilo zcmlje prornicalo. hiljadu stopa nizc. Simodin Trevl Er je

50

51

vazduhu. Dobra, ne bas stoji, ali nije let-eo vise od 30 milja na sat, avion kojije, podsecarn vas, gotov pri 50, zaustavio Sf u vazduhu i spustio Sf blago u tri tacke na travu. Upotrebio je pola, mozda tri cetvrtine prostora koji je meni bio potreban da spustim Flit.

Sarno sam sedeo u kabini i gledao, dok se on parkirao pored i iskljucio motor. Kada sam ja ugasio svoju masinu, jos uvek blenuci glupo u njega, rece: -Lepo si polje nasao: Dovoljno blizu grada, a? .

Nase prve musterije. dva mladica na hondi, vee su dosli da vide sta se dogada.

Kako rnislis blizu grada? - vikao sarn.jer mije buka motora jos bila u usima.

-Pa sarno pola bloka daleko.

-Ne, ne to! Kakvo je to bilo sletanje? U Trevl Er-u!

Kako si sleteo ovde?

Namignuo mi je : - Carolija!

-Ne. Don , .. stvarno! Video sam kako si se spustio:

Mogao je videti da sam sokiran i vise nego uplasen. -Ricard. da li zelis da znas odgovor za lebdenje

kljuceva u vazduhu, za lecenjc svih bolesti, pretvaranjc vode u vino, hodanje po vodi, i sletanje Er-a na sto stopa trave. Zelis Ii da znas odgovor za sva ta cuda?

Oserao sam se kao da je potegao laser na mene. -Hocu da zriarn kako si Sf spustio ovdel?

-Slusaj,- viknuoje -Ovaj svet? I sve u njemu? Iluzije,

Ricard! Svaki komadic toga je llu zi]«. Da li to raZI1111eS? Nije bilo namigivanje. ni osmeha; kao da Sf: iznenadu razbesneo na mene.

Motociklje stao kraj repa njegovog aviona: mornci su iz.gledali voljni da lcte.

-Da- biloje sve sto sam lispeo da kazern. -Primljeno, uuzi]«

Onda, posto su se oni popeli kod njega da Iete. rneni je preostalo da nadem vlasnika polja i dobijcrn dozvolu za koriscenje njegovog pasnjaka.

Jedini nacin da opisern poletanje i sletanje Trevl Er-a tog danaje ka kazern daje izgledao kao lazni Trevl Er. Kao da je avion bio neki £-2 CUB, iIi helikopter maskiran u Trevl Er. Nekako mije bilo lakse da prihvatim da kljucevi lebde bez tezine, nego da mirno posmatram kako se taj avian dize sa zemlje, sa putnicirna, brzinom od 30 milja na sat.

I dalje sam mislio na ono sto je tako zestoko rekao.

Iluzije. Neko je to ranije rekao ... kad sam bio dete, uceci madijanje - Madionicari su to rekli! Pomna su nam to govoriIi, - Gledajte, to sto cere videti to nije stvarna magija. To je jedan efekt, iluzija magije. - Onda bi skinuli svecnjak sa zida i pretvorili avion u teniski reketo

U magnovenju, izvadio sam "Prirucnik za Magiju" iz dzepa i otvorio gao Bile su sarno dve recenice na toj strani.

52

53

~e

postoji problem koji II svojim rukama ne nosi poklon

za tebe.

£[i tredis probleme, jer su ti njihovi pokloni potrebni.

Ne znam bas tacnozasto, ali ova je malo olaksalo moju zbunjenost. titan sam to ponovo, dok ga nisarn znao napamet.

Ime grada je bilo Troj, a pasnjak je obecavao da ce biti isto toliko dobar kao polje sa senom u Ferisu. Ali u Ferisu sam osecao izvestan mir, a ovde je postojala napetost u vazduhu koja mi se uopste nije svidela.

Letenje. koje je za nase putnike bilo zivotna pustolovina, meni je bilo rutina, zasencena malo tom cudnom nelagodnoscu. Moja pustolovina je bio taj momak sa kojim sam Ideo ... nernoguc nacin na koji je Ideo i cudne stvari kojim je to objasnjavao.

Ljudi iz Troja nisu bili iznenadeni cudnirn letorn Trevl Er-a vise, nego sto bihja bio da sam cuo da neko gradsko zvono. koje nije zvonilo 60 godina, zvoni II podne .. oni nisu znali daje nemoguce da Sf desi ono sto se desavalo,

-Hvala na voznji.> rekli bi, -Da Ii od toga zivite ...

Zar ne radite negde? -i. -Zasto ste izabrali taka malo mesto kao sto je Troj? -i jos. -Dzeri, tvoja farma nije veca od kutije za cipele.

Imali smo radno popodne. Bilo je mnogo ljudi koji su dolazili da lete i trebalo je da razradimo dosta. Mcdutim.jedan deo mcne je poceo da govori. bezi. bezi. bezi sa ovog mesta. 19norisao sam to i ranije i uvek sam zazalio.

Oko tri sata sam rnorao da zaustavim masinu zbog bcnzina. otisao sam dvaput tamo i nazad do Skelijcve pumpe sa dye kantc automobilskog benzina, kad sam ukapiruo da jos nijednorn nisam video da se puni Trevl Er. Simoda nije sipao benzin u SV(~j avion od nekog vre-

mena pre, ne dodaiuci ni kap benzina ili ulja. I ako sam znao daje dobar coveki da me ne bi povredio, uplasio sam se ponovo. Ako zaista vodite recuna, mozete drznti Trevl Er pet sati u vazduhu. Ali ne osam sati spustanja i uzletanja,

Onje i dalje leteo. voznja za voznjom, dok samja sipao benzin u svoj glavni rezervoar i dodavao ulje u motor. Bio je tamo eeo red ljudi koji su zeleli da lete ... izgledalo je kao da ne zeli da ih razocara:

Uhvatio sam ga dok je pomagao nekom coveku i zeni da udu na prednje sediste II avionu. Pokusao sam koliko sam mogao, da to zvuci mirno i nemarno. -Don, kakav si s gorivom? Trebas li benzina? Stajao sam kod vrha njegovog krila, sa praznom kantom od benzina u ruei.

Pogledao me je pravo u 06 i zbunio se. kao da sam ga pitao da li mu je potrebno vazuha da hi disao.

-Ne, reel', a ja sam se osecao kao osnovac koji je zakasnio u razred. -Ne, Ricarde nije mi potrebno gorivo.

To meje ozlovoljilo. Znao sam ponesto 0 avionskim motorima i gorivu. -Dobro onda,- planuo sam na njega -malo uranijuma?

Nasmejao se i moj bes je izcezao. -Ne, hvala. Napunio sam prosle godine. Trenutak kasnijeje bio u kabini i krenuo s putnicima u onom natprirodno usporenom letu.

Prvo sam pozeleo da ljudi odu kucarna, zatim da Sf mi brzo izgubimo odavde, kao ljudi ili ne. onda sam imao osecaj da sam trebao da se izgubim i to odmah. Sve sto sam hteo, bilo je da poletirn i nadem vcliko

prazno polie, dovoljno daleko od bilo kojeg grada, da sednern, razmislim i pis em 0 onome sto se desilo 1I svorn dnevniku, ida nadern neki smisao u svernu.

Stajao sam pored Flit-a, odmarajuci se dok se Simoda nije ponovo spustio. Prisao sam njegovoj kabini, usavsi u struju propelera velike masine.

-Leteo sam dovoljno, Don. Idem svojim putem, spusticu se daleko od grada i bicu bez posla neko vrerne. Bilo je zabavno leteti s tobom. Videcu te ponovo, nekad, Don, O.K.'?

Nije trepnuo. -Jos jedan let i bicu s tobom. Momci su vee cekali.

- U redu.

Momakje cekao II stoliei za nepokretne, doguranoj cak iz grada ovamo. Bio je izlomljen i sedeo je nakrivljen u sedistu pod uticajern jake gravitaeije, ali, bio je ovdc jcr je zeleo da leti. Bilo je tamo drugih ljudi, okolo. cetrdesd iIi pedeset, neki u kolima, neki napolju i svi Sll pazljivo posmatrali kako ce Don srncstiti coveka iz stolice u avion.

On 0 tome nije uopste razrnisljao. -Zelis li da letis?

Covck u invalidskoj stolid se nasrnesio iskrivljenim 05- mchorn i klimnuo glavom u stranu.

-Hajde, hajde da to uradimo - rece Don mirno, kao da jc govorio nckorn ko jc dugo cekao u autu i kornr je ponovo doslo vrcme da ude u igrll. Ako je bilo nesto cudno u tom trcnutku. kad ponovo razrnislim. bio je to ton koji je govorio. Jeste to bio uobicajcn govor, ali bila je to i kornanda kojomje naredivao coveku da ustanc i ude 1I avion, bez isprike. Ono sto Sf posle dogodilo bilo je kao da jc (_;ovck glumio i zavrsio poslcdnju sccnu

56

uloge bogalja. Izgledalo jc kao na pozornici. Pritiska gravitacije je nestalo sa njegn kao da ga nikada nije ni bilo; onje izletco sa stolice upoia trceci. zbunjen samim sobom, prema Trevl Er-u.

Bio sam u blizini i CUO sam ga: -Sta ste ucinili ? - reel'. -Sta ste mi to ucinili?

-Hoces li ti da letis ili neceS da letis? - upita Don. - Ceria je tri dolara. Platite pre poktanja, molim.

- Ja letim - rece ovaj. Snnoda n1U cak nije ni pomogao da se srnesti napred, kao sto je obicno pomagao svojim putnicima.

Ljudi koji su bili u kolima, sada su bili napolju, CUO se kratak mramor gledalaca, a onda izncnadna tisina. Covek nije hodao odkad je svojim kamionom sleteo s mosta. pre jedanaest godina.

Kao dete sa krilima od carsava on se uzvrt eo na scdistu.neprekidno pokrecuci ruke, kao da ih je upravo dobio da se njima igra.

Pre ncgo sto je iko mogao cia progovori, Don jc dao gas Trevl Er-u i on se podigao II vazduh. okrecuci se strmo nad drvecern i pcnjuci se kao furija.

Moze li jedan trenutak biti srecan. a u isto vreme zastrasujuri? Sledili su mnogi takvi momenti. To jc bilo cudo kojc se jedino moze nazvati cudcsuim izleccnjcm coveka koji jc to i zasluzio. a istovrcmcno se sprcrnalo nesto neprijatno kada Sf ova dvojica vratc na zernlju. Gomila je cekala zbunjcna. a zbijeni Ijudi su rulja i to uopste nije dobro. Minuti su tekli, oci Sll pratilc mali dvokrilac kojije bczbrizno Ideo na suncu. a nesto zcstoko Sf sprcmalo da pocne.

Trevl Er je izveo ncke strme osmice, usku spiralu i onda je leteo nad gradom kao spori i bucni tanjiric. spustajuci se. Da je imao i malo razuma on hi ostavio svog putnika na daljoj strani polja. uzleteo brzo i nestao. los ljudije dolazilo: neka zena je trcala gurajucijos jedna invalidska kolica.

Onje rulao prcma gomili, malo ubrzao da bi se okrenuo propc1erom napolje, ugasio motor. Ljudi sujurili prema kabini i za minut, mislio sam da ce pokidati plat no sa trupa aviona da bi dohvatili onu dvojieu.

Da lije bilo kukavicki? Ne znarn. Otisao sam do aviana, ubrizgao gorivo i okrenuo propeler da pokrenem motor. Zatim sam usao u kabinu. okrenuo Flit u vetar i uzleteo. Poslcdnje sto sam video ad Donalda Snriode. sedeo je na iviei svoje kabine, a rulja ga je potpuno okruzivala.

Skrenuo sam istocno, pa jugoistocno i posle nekog vrernena sleteo na prvo polje kojeje imalo drvece sa hladovinom i potok iz koga mogu piti. Bilo je daleko od bilo kakvog grada.

58

59

6

To sto sam rekao. porazilo me je. Reci koje sam izgovorio mogle hi tacno biti Sirnodine. Zasto je ostao tamo? Ja sam osecao da treba da idem, a ja uopste nisam bio Mesija.

Iluzije. Sta je mislio time? To je znacilo vise od bilo cega sto je rekao ili uradio. Bio je vatren kadaje rekao: - Sve su to iluzije! -kadjc mogao da usadi tu ideju u moju glavu pukom silorn. - To jeste bio problem, u redu, i ja trebam njegov dar, ali i daIje nisarn znao sta je to znacilo.

Vatra je gorela, aja sam spremao neku vrstu gulasa od ostatka mesa, od soje, suvih rezanaca i dve virsle od pre tri dana koje ce izrnesani valjda vredeti nesto Torba sa alatorn je bila pored kutije s hranom, bezrazlozno sam izvadio iz nje kljuc 9-16 i gledao ga, onda ga obrisao i promesao gulas njim.

BiD sam sasvim sam, podsecarn vas, niko nije gledao, pa sam iz zabave pokusao sa lebdenjem u vazduhu na nacin 11a kojije on to radio. Ako ga odbacim pravo 11 vis i trepnem ocima has u trenutku kad on prestaje da se penje i pocinje da pada dole, pola sekunde imam osecaj da je lcteo. Ali onda on lupne dole na travu iIi na moje k olcno i cfekat brzo ncstane. Ali to je bio potpuno isti

k ljuc ... kako jc on to radio? v

Ako Sll sve to iluzijern gospodinc Simoda, sta jc o nda stvarno? I .iko jc nas zivot iluzijam zasto ga uopste zivimo? Na kruju sam udustao, bacio kjuc jos par puta i prestao. I prekinuvsi, bio sam odjednorn zadovoljan, odjednorn xrecan sto sam ovde gde sam, i sto znam ono sto znam, iako to nije bio odgovor na celokup no postojanic. pa ('ak ni 11a nckoliko iluzija.

ak ni danas ne uspevam da shvatim sta

me je tada obuzelo. To jc bilo neko osecanje kobi. koje me je dovelo daleko cak, do cudnog drugara kakav je bio Donald Simoda. Ako vee moram da se zbratimim sa sudbinom, cak ni Mesija licno nije dovoljno jak da me zadrzi.

Bilo je mirno II polju, prostrana tiha dolina otvorena prema nebu ... jedino zvuk malog patoka se cuo, a i to jedva. Po novo sam. Covck se navikne da budc sam, ali prekinite to sarno jedan dan i moracete da se navikavate ponovo skroz iz pocetka.

-O.K., hilo je zabavno neko vrcme, - rekao sam glasno dolini. -Bilo je zabavno, i mozda sam imao dosta da naucim od tog momka, ali mije dosta gomila cak i da su srccne ... ako su uplascne, one ce nekog iIi razaprt i iii oboznvati. Zao mi je. ali to jc ipak mnogo!

60

61

Kada sam sam, pevam poriekad:" 0, starafarba i je!" pevao sam ponekad gladeci krilo Flita s istinskom ljubavlju prema avionu (setite se. nije bilo nikog da cuje), "Putovacemo nebam ... Skekut.ecemo oko polja, dok jeden od nas ne sustane ... " I muziku i reCi sam smisljao ja. pcvajuci dalje. "I necll ja biti taj koji se predaje, ... Ukoliko se tebi nesto ne slorni ... pa i tada ell te sarno povezati iicom ... i nastavicerno da letimo ... NASJ/i VICEMO DA LETIMO ... "

Verzije su beskrajne kada mi idei kada sam srecan, pa ni rima nije tako teska. Prestao sam da razrnisljam 0 problemu Mesije: niie bilo nacina da otkrijcrn ko je on bio i sta je mislio, pa sam tako prekinuo s pokusajima i mislio da me je to ucinilo srecnim.

Oko deset sati se smirila vatra. a s njorn i moja pesma.

-Ma gde da si Donalde Simoda - rekoh. prostiruci vrecu pod krilom povlacim to. Zelim ti dragi, usarnljeni Mesijo, da nades to sto zelis da nades. rna sta to bilo.

Njegova knjiga mi ispade iz dzepa dok sam svlacio kosulju i procitah je gde sc otvorila:

Nisarn video kako se to moze primeniti na mene, i podsetio Sf cia nikada ne dozvolim knjizi da zameni mole vlastito misljenje. Zavukao sam se pod cebe, osecaiur: se kao ugasena siialica, topao i pospan, ispod ncba sa nekoliko hiljada zvezda, koje su mozda i bile iluzija, ali lepa, sigurno.

Spona

koja povezuje tvoju praVll porodicu

nije od krvi, vee ad postovenje i redosti II iivotu drugih.

~rlo retko

clanovi jedne porodice

rastu pod istim

krovom.

Kada sam se ponovo osvestio, bilaje zora, ruzicasto svetlo i zlatne senke. Nisam se probudio zbog svetlosti nego zato sto me je nesto dodirivalo po glavi, veoma nezno. Prvo sam pomislio da je stabljika trave koja se leluja. Drugi put sam bio siguran da je buba, zviznuo sam je divljacki i skoro polomio ruku ... kljuc 9-16 je tvrd komad celika da bi ga tako mogli udariti, i brzo sam se razbudio. Kljuc je odskocio sa krila dole, zavukao Sf za mornenat II travu, a onda zaplovio ponovo vclicanstveno lebdcci u vazduhu. I dalje sam gledao razbudivsi se sasvim. On jc meko klonuo na zemlju i ostao miran. Dok sam resio da ga podignem, postao je onaj isti. stari 9- 'I 6 kljuc koji sam poznavao i volco, isto onako tezak i onako valjan da pritcze sve srafovc i mal i l'l'.

-Pa. do davola.

Nikada ne govorirn 'do davola' iIi 'prokletstvo' - ostalo mi je od detinjstva.

Ali bio sam zaista krajnje zbunjen i nisam nista drugo mogao rcci. Sta Sf desavalo sa rnojim kljucem? Donald SiHloda je bio najrn.inj« 60 milia iza horizonta.

63

Podigao sam ga, razgledao, odrnerio, osecajuci Sf kao predistorijski covek koji ne moze da razume kako se tocak okrece pred njegovim ocirna. Mora daje postojao neki j ednostavan razlog ...

Odustao sam na kraju zadovoIjan, ostavio ga u torbu s alatom i zapalio vatru da napravim Iepinju. Nisam moran da zurim nigde. Mogao sam ostati ovde ceo dan, ako mi se svida.

Hleb je bas narastao u plehu i trebalo ga je okrenuti kad sam cuo zvuk na nebu, zapadno.

Nije bilo nacina da taj zvuk bude Simodin avion, nije bilo nacina da me neko prati do ovog polja, jednog ad milion polja na srednjem zapadu, alija sam znao da je to on i poceo sam zvizdukati ... pazeci i na hleb i na nebo, pokusavajuci da srnislim nesto vrIo mirno kad se spusti.

Bio je to TrevI Er, u redu, Ieteo je nisko nad Flit-om, izvukao jedan ostar zaokret sepureci se i skIiznuo dole kroz vazduh, slecuci sa 60 milja na sat, brzinom potrebnom Trevl Er-u da sleti. Dosao je pored mene i ugasio motor. Nisam nista rekao. Mahao sam, ali nisam rekao ni rec. Pres tao sam da zvizdim.

lzasao je iz kabine i dosao do vatre. - Zdravo Ricarde. -Kasnis- rekoh -lepinia je skorozagorcla.

<lao mije.

Dodao sam mu solju vode iz potoka i plitak tanjir sa

pola pogacc i komadom margarina.

-Kako je bilo? - upitah.

-Proslo je O.K. - rekao je sa kratkim poluosrnehom.

- umakao sam ziv.

-Surnnjarn u to.

Jeo je ncko vreme pogaru u tisini. -Znas- rekao 111i je na kraiu. raznusljajuci 0 svom obroku -ovo je stvarno uzasna klopa.

-Niko ne kaze da moras da jedes moju pogacu - rckoh preko - Zasto svi mrze moju lcpinju? Niko rie voli moju lcpinju! Zasto je tako, uzviscni Majstore?

-Pa, -iscerio se - ja govorim kao Bog sada. Rekao bih da ti ver ujes daje Dna dobra i zato je tebi ukusno. Probaj, a da ne verujes u to sto verujes. To je neka vrsta izgoretine ... posle poplave ... u vodenici, zar nije? Mislio si da stavis trave unutra. pretpostavIjam?

-Zalim. pala rni je nekako dok sarn je spremao. Ali, zar ne mislis da je ono osnovno. sam hleb - ne neka zalutala travka ili delic - sarna pogaca, zar ne rnislis? -Uzasna - reel', vracajuci mi ceo komad koji sam rnu pruzio, be? par zalogaja. Radije ell gladovati. Imas Ii breskve?

-u kutiji.

Kako me je pronasao. U ovorn poIju? Raspon krila od 28 stopa u 10 000 milja prerije nije bilo jednostavno pogoditi, narocito gledajuci prcma suneu - ali sam resio da nr pitam. Ako bude hteo da mi kaze. reci ce mi.

-Kako si me pronasao"- rekoh -mogao sam se Spll~t iti bilo gdc.

Otvorio jc konzervu sa breskvarna i jeo ih nozern -ne bas jcdnostavan t rik.

-Slicnosti se privlace, -promurnla kornadic breskve sa noza.

-01

-Kosmicki zakon.

64

6S

-o:

Zavrsio sam svoju pogacu i strugao tiganj peskom iz potoka. To je stvarno dobar hleb.

-Mislis Ii da objasniS? Kako sam ja to slican tvojoj crnjenoj licnosti? Hi si sa tim, slican, mislio na slicnost aviona?

-Mi eudotvorci se drzirno zajedno - reel'. Recenica je zvucala i Ijubazno i zastrasujuce na nacin na koji je rekao.

-Ah, Don? Povodom tvog zadnjeg komentara bi mi mogao reci sta si mislio time: rni cudotvorci?

-Prema polozaju kljuca 9- 16 na torbi 5 alatom mogao bih reci da si izvodio starr trik sa Iebdenjern ovog jutra? Kazi mi ako gresim?

-Nista nisarn izvodiol Probudio sam se, ta stvar me

je sarna probudila.

-0, sama-smejao mi se.

-Oa,SAMA!

- Ti se razumes u cudotvorstvo isto kao sto se ra-

zumes u mesanje hleba. Nisam odgovorio na to, spustio sam se dole na vrecu i umirio se potpuno. Ako bude imao sta da kaze, reci ce kad nade za shodno.

-Neki od nas pocinju da uce ove stvari podsvesno.

Nasa budna svest nece to da prihvati, tako (inimo cuda u snu. - Gledaoje u nebo i prve male oblike tog dana. - Ne budi nestrpljiv, Ricard. Svi smo mi na svom putu da naucimo vise. To ce ti doci prtlicno brzo sada i ti ces biti mudri stari duhovni rnajstor pre nego sto budes znao.

-Kako mislis pre nego budem znao? Ja ne zelim da znam to! Ne zelim nista DA ZNAM!

-Ti ne zclis nista da znas.

-Dobro, zelirn da saznam sta je svet i zasto postoji, zasto zivim ovde i gde cu posle otici ... Zelirn to da znam. I kako da letim bez aviona ako zelim.

-Zalim.

-Zalis, sta?

-Nece ici tako. Ako ti uCis sta je ovaj svet i kako

funkcionise, automatski pocinjes da pravis cuda, ono sto ce biti nazvano cudorn. Ali, naravno, nista nije cudno. Nauci ana sto nauci i madionicar i to vise nije magija. - Prestao je da gleda II nebo, :... Ti si kao svi ostali. Ti vee znas sve to, sarno jos nisi svestan da znas.

-Ne secam se - rekoh, ne secam se da si me pitao da li zelim da naucim tu stvar, rna sta da je to, donelo bi mi gomile i bedu celog zivota. Izgleda da sam zaboravio. - Cirri sam ova rckao, znao sam da ce reci da cu se setiti kasnije, i da ce on biti u pravu.

Opruzio sam se u travi, podmetnuvsi dzak sa ostatkom brasna pod glavu kao jastuk. -Slusaj, ne brini 0 gomilama. One ti ne mogu nista, ako ti to ne zeliS. Ti si caroban, zapamti: Puf-nevidljiv si, i prolazis kroz vrata.

-Gomila te stigla u Troju, zar ne?

-Zar sam rekao da ih nisarn hteo? Ja sam to dozvo-

lio. Svidelo mi se. Ima neceg neiskusnog u svakome od nas, inace nikada ne bi smo mogli biti pravi majstori. -Ali zar nisi odustao? Zar ja nisarn citao ... ?

-Nacin na koji Sll stvari isle, bio sam pretvoren u

Jedinog, Mesiju za sva vrernena, i to sam hladno prekinuo, alija ne mugu da ne naurim ono na sta sam potrosio zivote, pokusavaiuci da saznam.

66

67

Zatvorio sam oci, grickajuti slarncicu. -Slusaj OonaIde, sta pokusavas da mi kazes? Zasto otvoreno ne kazes sta se desava?

Bilo je dugo vrernena mirno, onda rece: -Mozda ti treba meni da kazes. Kazi ti meni sta ja hocu da kazern. a ja cu te ispraviti ako pogresis.

Razrnisljao sam minut 0 tome, i odlucio da ga iznenadim. - O.K., reci cu ti. -Pauzirao sam da vidim koliko ce dugo moci da ceka, ako ono 5tO budem rekao ne bude isloglatko. Sunceje bilo dovoljno visoko da bude toplo, u nekorn skrivenom polju, farmer je radio s traktorom, obraduiuci kukuruz nedeljorn.

-O.K., reci cu ti. Prvo, nije bilo slucajno kad sam te prvi put video dole u polju u Ferisu. Tacno?

Bio je tih kao trava kad raste.

-Orugo, ti ija imamo neku vrstu tajnog sporazuma koji sam ja ocito zaboravio, a ti nisi.

Jedino je blag vetar duvao, udaljeni traktor je isao napred-nazad.

Deo mene koji je slusao to, nije mislio da je ono sto sam rekao bila izrnisljotina. To je bila prava prica.

-Hocu da kazern da smo se sreli pre tri iIi cetiri hiljade godina, dan manje iIi vise. Volimo iste pustolovine. verovatno mrzimo iste stvari, ucirno sa jednako zadovoljstva, istom brzinom. Ti imas bolje pamcenje. Nas sus ret je ono sto si mislio onim "Slicnosti se privlace".

Uzeo sam novu slamku. - Kako zvuci?

-Neko vrerne sam mislio da ce to biti dug govorrece. To ce i biti dug govor ali mislim da postoje neke sanse da to uradis ovog puta. Nastavi da pricas.

-Daljc ne rnor.nn da nastavirn. jer ti vel' znas sta Ijudi znaju. /\li, da ovo nisam rekao, ti ne hi znao sta ja ~11islil11 da znam, a bcz togaja ne mogu da naucirn nista od onoga sto bih hteo da naucim. Spustio sam svoju slarncicu. -Cega tu ima za tcbe. Don? Zasto se davis sa Ijudima kao ja? Kad jc neko uznapredovao kao ti, on sticc sve ove cudotvorne sposobnosti kao nusprodukte. Ti me nc trebas. ti I1C trebas nista od ovog sveta.

Okrcnuo sam glavll i pogledao gao Oci su rrru bile zatvorenc. -Kao Trevl Er-u benzin - rekao je.

-Tacno- rckoh. -Tako je sve sto je ostalo na svetu dosadno .. nerna uzbudcnja kad zrias da ti nesto na DVOj zrrnlji ne moze napraviti probleme. Tvojjedini problem II' sto nernas problema'

Ovo jc. kako sam mislio. bio sjajan deo govora. -Ispustio si ncsto- reel' on. Kaz! mi zasto sam prckinuo s poslom ... Da li znas zasto sam prekinuo da budern Mcsija?

-Gornila, rckao si. Svi su hteli da cinis euda za nih.

-Da. Ne prvo, nego drugo. Strah od gomile nijc 1110j

krst , nego tvoj. Nijc strah od gornile ono sto me zarnar.i.nvgo je to vrst a gomile koja uopste He brine 0 ()1I011H' sto sam dosao da kazern. Mozcs prcci pcsice od 0jujorka do Londona po okcanu, a ipak nel'rS ucinit i nist a cia sc zaintcrcsuju. z nas?

Kalla jr to rckao izglLdao jc usamljcniji ncgo bilo koji zivi covck koga. sam video. Njcmu nije bila potebna ni hr.ma, ni dom, novae ni slava. LImirao jc od potrcbc da kazc 0110 st o jc z.nao, a nikoga nije bilo dovoIjno hrigd da slus».

68

69

Namrstio sam se na njega da ne bih zaplakao. -Pa ti si to trazio- rekoh. -Ako tvoja sreca zavisi od onoga sto neko drugi radi, mislim da imas problem.

Podigao je glavu, a oci su mu sinule kao da sam ga udario kjucern. Odjednom sam pomislio da ne bi bilo mudro da se ovaj momak razbesni na mene. Covek nije nista u sudaru s munjom.

Osmehnuo se onim svojim poluosmehorn, -Znas sta Ricard- rece polako -u pravu sit

Opet je ucutao, porazen onim sto sam rekao. Ne primecujuci, nastavio sam da pricam 0 tome kako smo se sreli, i sta je imalo da se uci, ideje su proletele kroz glavu kao jutarnja kometa. On je lezao vrlo miran u travi, ne pokrecuci se, ne govoreci ni reci, Oko podne je zavrsio svoju verziju univerzuma i svih stvari u njemu.

- .. .i osecarn se kao da sam tek poceo Don, toliko stvari ima da se kaze. Kako ja sve to znam? Kako rni je sve to doslo?

Nije odgovorio.

-Ako ocekujes da sam odgovorim na svoje pitanje, priznajem da ne znam. Zasto mogu da sve ove stv~ri kazern sada. kad nikad ranije nisam cak ni pokusao. Sta se to sa mnorn dogodilo?

Bez odgovora.

-Don, u redu je, sad mozes da pricas,

Nije rekao ni rec. Objasnia sam prikaz zivota, a moj Mesija, kao da je CUO sve sto je trebalo u toj jednoj recenici 0 svojoj sreci. zaspao je.

7

reda ujutru, sest sati, nisam budan. Bwnmm!!

Odjednom zestoka buka, iznenadna

nemoguca kao neka visoko-eksplozivna simfonija; hor, truba do trube, od kojih se krsi staklo. Zernlja je uzdrhtala. Flit je poskocio na tockovirna, a ja sam izleteo ispod krila nakostresen kao naelektrisana macka.

Ncboje bilo bledo na istoku, oblaci divljih boja, alije xvr to bilo zbrisano dinamitskim kresendorn.

"PREKINI! PREKINI TO! ISKLJUCI MUZIKU, ISKLJ[JCI JEt"

Simoda je urlao tako glasno i tako zestoko da sam ga mogao cuti pored svega.zvuk je prestao odmah, samo su sc odieri kotrljali sve dalje i daljc. Onda je to hila samo nezna duhovna pesmica. tiha kao povetarac. Bet oven II snu.

70

71

On nije bio iznenaden. - Slusaj. rekao sam da Is-

kIjucis to!

Muzika je stala. -Uh - reel'.

Ja sam samo gledao.

-Postoji vrerne i mesto za sve, zar ne? rece.

-Pa vreme i mesto , dobro ...

-Malo duhovne muzike je u redu. II intimi tvog

spstvenog duha i mozda u posebnirn prilikama. ali prva stvar ujutru i to tako gIasno? Sta to radis?

-Sta ja radim? Don, ja sam spavao: .. sta hoces da kazes s tim, sta ja radim?

Zavrteo je glavom, slegnuo ramenima bez nadezno, i vratio se u svoju vrccu pod krilom.

Knjiga je bila okrenuta naopako, u travi. tamo gde je pala. Okrenuo sam je pazlivo i procitao:

8

/5ori se

protiv svojih ogrenicenja, if budi sigurnn, ana

su stgurno tvoja.

ZrSili srno dan u Hamondu, Viskonsin, leteci sa nekoliko putnika, otisli do grada da vecerarno i krcnuli natrag.

-Don, garantujem ti da ovaj zivot moze biti zanimljiviji, dosadan iii bilo kakav, prema tome sta izaberrmo. Ali cak ni u najsvetlijim trenucima, nikad nisurn bio sposoban da otkrijem, pre svega, zasto smo mi ovde. Reci mi nesto 0 tome.

Prosli smo pored zatvorcne prodavnice i bioskopa tl komc se prikazivao film Bui: Kesuii i Sendens Kid. Umcsto da mi odgovori, on je zastao i upitao me:

-Irnas novca, zar ne?

-Dosta. U cemu jc stvar?

-Hajderno na film- rcce. - Ti placas?

Bilo je mnogo stvari u vczi sa Mcsijorn kojeja nisam raZUJ11eo.

72

73

-Ne znam. Don. ldi sam. Ja ell se vratiti avionirna.

Ne svida mi se da ih ostavim dugo same. Staje iznenada tako vazno u tom fiImu?

-Avioni Sll II redu. Hajdemo II bioskop.

-Vec je pocelo.

-Onda cerno zakasniti.

Onje vee sebi kupovao kartu. Sledio sam ga u mrak i seli smo odmah u zadnji red. MogIo je biti 50 Ijudi u tami oko nas.

Zaboravio sam zasto smo usli. posIe nekog vrcmena i ukljucio se u pricu, koju sam oduvek smatrao obicnim fiImom, u svakom sIucaju ovo je bilo vaIjda treci put kako gledam film. Vreme je proticalo kao sto treba u dobrom filmu i ja sam gledao u pocetku sa tehnicke strane ... kakoje svaka scena uradena i kako se nadovezuje sledeca. zasto je neka scena sada, a ne posle. Pokusao sam da gledam tako, ali me prica ponela pa sam zaboravio.

Negde kod dela gde su Hue i Sendens opkoljeni celom bolivijskom armijom, skoro na kraju, Simoda me dotace po ramenu. Nagnuo sam se prema njemu, gIedajuci film i zeleci da zadrzim ono sto zeli da kaze dok se sve ne zavrsi.

-Ricard?

-Da.

-Zasto si ovde?

-Ovo je dobar film, Don. Pst! Buc i Sendens, pot-

puno u krvi, pricaju kako treba da odu u Australiju. -Zasto je dobar? - rece.

-Zabavanje. Pst. Reci ell ti posle.

-Prekini s tim. Probudi se. Sve su to iluzije.

Iznervirao sam sc. - Donald, ima jos sarno par rninuta i onda cerno razgovarati 0 cernu zelis. Ali dopusti

mi da gledarn film, hoed li? .

Saputao je postojano. dramaticno .. -Ricard, ZASTO

510VDE?

-Slusaj, ovde sam,jer si me ti zvao da udem ovama.Okrenuo sam se pokusavajuci da vidim kraj.

-Nisi rnorao da dodes, mogao si da odbijes ponudu.

-5VIDA MISE FILM ... Covek ispred me pogledao za

trenutak. -Svida mi se film Don, da li ima nesto lose u tome?

- Uopste nema, - rece i vise nije rekao ni ree do kraja, kad smo ponovo prosli pokraj dosta koriscenog traktora i dalje u tamu prema polju i avionima. Moglo bi bib kise uskoro.

Razrnisljao sam 0 njegovom cudnorn ponasanju u bioskopu. - Ti sve radis s razlogom, Don?

-Ponekad.

-Zasto bioskop? Zasto si tako iznenada hteo da

vidis Buca i Sandensa? -Pitao 51 me nesto.

-Da, imas u odgovor?

-Da, to je moj odgovor. Otisli smo u bioskop jer si

me nesto pitao. FiImje bio odgovor na tvoje pitanje.

Smejao mi se, znao sam to. -Sta je bilo pitanje?

Duga, bolna tisina. - Tvoje pitanje, Ricard, bilo je da cak ni u tvojim blistavim trenucima nisi mogao da otkrije.s zasto smo ovde.

Setio sam se. - I film je bio moj odgovor? -Oa.

74

75

-Jel'?

-Ne razurnes - rece.

-Ne.

-To je bio dobar film- rece, -alij e i najbolji film sarno

iluzija, zar nije? Slikc cak nisu ni pokretne. sarno izgleda dajesu. Promenom svetla Sf postize da Sf krecu preko ravnog platna gore u mraku?

-Pa, da. - Pocinjao sam da shvatam.

-Drugi Ijudi, bilo koji ljudi, bilo gde, koji idu na bilo

koju bioskopsku predstavu, zasto su oni tamo, kad je sve to sarno iluzija?

-Pa zbog zabave - rekoh.

-Zabava. Dobro. Jedan.

-Moze biti poucno.

-Dobro.To je uvek to. Ucenje. Dva.

-Fantazija, bekstvo.

- Takode zabava. Jedan.

- Tehnicki razlozi. Da vidi kako je jedan film na-

pravljen. -Ucenje. Dva.

-Bekstvo ad dosade ...

-Bekstvo. To si rekao.

-Drustvo. Biti sa prijateljima - rekoh.

-To je razlog da se ide, ne da se gleda film. To je ipak

zabava, jedan.

Bilo sta da sam naveo. svodilo se nanjegova dva prsta; Ijudi gledaju filmove iz zabave iii zbog ucenja, iIi i zbog jednog i zbog drugog, odjednom.

-A film je kao zivot, Don? Tacno?

-Da.

-Pa zasto bi neko izabrao los zivot, uzasan film?

-Ne dolaze oni da vide stravican film sarno iz zabave, oni znaju da ce to biti stravican film jos na ulazu - rece.

-Ali zasto? ..

-Da Ii ti volis stravicne filmove?

-Ne.

-Da li si ih ikada gledao?

-Ne.

-A neki ljudi trose mnogo vrcmena i novaca da vide

uzas. iIi operetske problerne koji su za druge ljude gIupi i dosadni? ... - Ostavio mi je pitanje da odgovorim. -Da.

- Ti ne moras da gledas njegove filmove, ni on tvoje.

To je nazvano "sloboda",

-Ali zasto bi neko zeleo da je uplasen iIi da mu je dosadno?

-Zato sto misle da zasluzuju, zbog zastrasivanja nekog drugog, iIi im se svida uzbudenje te vrste. ili misle da filmovi moraju da budu dosadni. Mazes Ii verovati da mnogi ljudi, iz razloga koji su njima vrlo prihvatljivi, uzivaju u verovanju da su bespomocni u svojim sopstvcnim filmovima? Ne, ne mozes.

-Ne mogu -rekoh.

-Dok to ne shvatis, jos ces se cuditi zasto su neki

ljudi nesrecni. Nesrecni su, jer Sll izabrali da budu nesrecni, i, Ricarde, to je sasvim u redu.

-HmmIU.

-Mi se kockamo, zabavljamo, mi smo vidre uni-

verzuma. Ne mozerno umreti. Ne mozemo povrcditi sami sebe vise no sto se iluzije na platrm mogu povrediti. Ali mozemo vcrovati da smo povredeni, na bilo

76

77

koji bolan nacin. Mozemo da verujemo da smo zrtve. ubijeni i ubice. vodeni okolo dobrorn ili losorn srecorn. -Mnogo zivota? - pitao sam.

- Kolko filmova si gledao?

-0.

-Fl!novi 0 zivotu na ovoj planeti, 0 zivotu na os-

talirn planetarna; bilo sta sto zahvata prostor i vrerne je film i iluzija - rece. Ali za odredeno vrerne mi mozerno nauciti uzasno rnnogo i mozerno se lepo zabaviti nasim iluzijama, zar ne?

-Koliko duboko ti primas te filmske stvari? -upitah.

-Koliko hoces. Veceras si video film, delimicno, jer

samja hteo da ga vidim. Mnogi ljudi odaberu zivot jer uzivaju da rade nesto zajedno. Glurnci iz vccerasnjeg filma igrali su zajedno, i u drugim filrnovima pre ili posle, zavisno od toga koji si ti film prvo gledao, ili ih rnozes istovrerneno gledati na raznim platnima. Mi kupujemo karte za te filmove, placajuci priznajemo da verujemo u realnost prostora i realnost vemena ... Nijedno nije istinito, ali niko ko nece da plati tu cenu.ne moze se pojaviti na ovoj planeti niti u bilo kom drugom prostorno-vremenskom sisternu.

-Irna li ljudi koji uopste ne zive u prostoru i vre-

menu? ~

-A ima Ii ljudi koji uopste ne idu u bioskop?

- Razumem, oni uce na drugaciji nacin?

-U pravu si, rece zadovoljan sa rnnorn. - Prostor

-vrerne je prilicno primitivna skola. Ali, mnogi ljudi

ostaju sa iluzijama, Cak i ako je dosadno, i oni ne zele da sr svctlo upali ranije.

-Ko pisc te filrnove. Don?

-Zar nije cudno koliko znamo ako sarno zapitamo

sebe. umesto nekog drugog .. Ko pise te filmove Ricard? -Mi - rekoh.

-Ko glumi?

-Mi.

-Ko je kamerman, kino operater, menadzer, proda-

vac karata. distributer i ko gleda sve njih? Ko je slobodan da ude iii izade usred filrna. bilo kada. da izrneni radnju kako hoce. ko je slobodan da gleda isti film opet i opet?

-Pusti me da pogodim- rekoh. -Ko god hoce.

-Da li je to dovoljno slobode za tebe? -upita.

- I da li su filmovi zato tako popularni? Jer mi in-

stiktivno znamo da su slicni nasim sopstvenim zivotirna? -Mozda je tako, mozda ne. To nije ni vazno. zar ne?

Sta je projektor?

-Misao, -rekoh. -Ne, masta. To je nasa masta, pa

rna sta rekao.

-Sta je film? - upita.

-Reci mi.

-Ma sta, cernu dozvolimo da se srnesti u nasu uo-

brazilju?

-Mozda je tako, Don.

-Mozes uzeti traku filma, -rece- ona je potpuna

zavrscna i kornplerna - pocetak, srcdina i kraj su ramo u istoj sekundi, u milionitorn delu sekunde. - film postoji van vrcmena koje pokazuje, i ako znas sta je bioskop, uopste govoreCi, ti znas sta ce Sf dcsiti pre nego sto udes u dvoranu: bice bitaka i uzbudenja. pobednika i porazenih, romansi, katastrofa: znaci da cc svega biti tu. Ali da bi bio okupiran njimc, da bi te povu-

78

79

kao, da bi mogao da uzivas u njernu sto vise, moras ga staviti II projektor i pustiti ga preko sociva, minut po minut. .. bilo koja iluzija zahteva prostor i vreme da bi se iskusila. Tako ti das gros i dobijas kartu, sednes i Zdboravis sta se dog ada izvan sale i za tebe pocinje film.

-I niko stvarno povreden? To je samo krv ad soka paradajza?

-Ne, to je krv, II redu, -rece. -Ali to bi isto taka mogao biti paradjz sok sudeci po efcktu koji irna na nas stvaran zivot ...

-1\ stvarnost?

-A stvarnost je bozanski indiferentna, Ricard. Ma-

jka ne brine koju ulogu igra njeno dete u svojoj igri ... Jednog dana loseg momka, drugog dana dobrog. Bite cak i ne zna za nase iluzije i igre. ana zna samo svojeja, i nas po nalicju svorne, savrsene i zavrsene.

-Nisam siguran da zelim da budem savrsen i zavrsen Pricaj 0 dosadi ...

-Pogledaj nebo. -rere i to je bila tako nagla promena terne da sam pogledao u nebo. Bilo je tamno nesto pokidanih cirusa, visoko gore, a prvi zraci mesecine su im porebrili ivice.

-Lepo nebo -rekoh.

-Da lije ana savrsrno?

-Pa uno je uvek savrseno, Don.

-Hoces da kazeS da je ana iako se menja svakog

sckunda ipak savrseno?

-Da, bas sam pametan. Da!

-I moreje uvek savrseno, a i ono Sf' cak menja, -rcce.

Ako jc savrsenstvo mirovanje onda je raj barustina' -Savrseno i stalno menjajuce. - Da, prihvatam to.

-Ti si to odavno prihvatio, ako bas insist iras. Okrenuo sam se njcmu II hodu - zar ti nije dosadno,

Don, da stalno bucks U ovoj dirncnziji?

-O,ja sam samo 11 ovojjednoj dimenziji? - reel'. -1\ ti?

-Zasto je sve sto ja kazern pogresno?

-Da li je sve sto kazeS pogresno? - recc.

-Mislim da radim pogrcsan posao.

-Da ne mislis mozda na nckrct nine? - rece

-Nckrctnine iIi osiguranje.

-Buducnost je II nekretninama, ako to zelis.

-0. K., zao mi je - rekoh. -Nc zelim buducnost ni

proslost. Zc1eo bih samo da uskoro postanern dobri stari Majstor Svcta Iluzija. lzgleda kao da bi to moglo biti sledece nedelje?

-Pa. Ricard, nadarn se ne tako dugo! Gledao sam ga pazljivo, nije se osmehivao.

80

9

O ani su Sf stapali jedan II drugi. Let eli smo, kao i uvek, ali sam prestao da cenim let, prerna imenirna gradova iIi noveu koji smo znradili od putnika. Poceo sam da cenim leto prerna stvarima koje sam naucio. razgovorima koje smo vodili posle letenja i cudima koja su se tu i tamo dogadala, usput, do trcnutka kada sam napokon shvatio eli! cuda uopste ne postoje.

Onda budu siguran u jednu stvar:

L'(jice gaje, sigurno, zamislilo malo

bolje nego

ti.

.zi.unisli LIniverzum

divnun i t acnim

i sal'rscnim,

jcdnom mi jr rcklu knjiga.

82

10

Izabrao sam najveci moguci oblak na nebu, tri hiljade stopa visok, koji se kornesao ko dim iz pakla. - Onaj iznad silosa, onaj tarno. -rekoh. Onaj koji postaje ern sada.

Pogledao me u tisini. - Zasto me mrzis?

-To je zato sto mi se svidas, Don, zato trazirn te stvari. - Kezio sam se. -Tebi je potreban izazov. Ako zeIis odabracu nesto manje ...

Uzdahnuo je ponovo i okrenuo leda nebu. -PokLIsacLI, koji?

Gledao sam oblak. monstrum sa svojim milionima tona kist' kako nestaje; ostade sarno glornazna rupa plavog neba na mestu gde je bio.

- Uf - rekoh tiho.

-Posao vredan rada ... - zakljucio je on. -Ne, rna ko-

liko zeleo da prihvatim pohvale koje mi upucujes, moram ti iskreno reci ovo: To je lako. Pokazao je na malu grudvu oblaka gore - Tamo, tvoj red. Spreman? Hajde! Gledao sam taj pramen dima, a on je gledao rnene. Zarnisljao sam da je otisao, zamislio sam prazan prostor tamo gde je bio, oblivao ga viziiarna toplih zraka, trazio od njega da se pojavi negde drugde, i polako, poIako, jedan minut, pet, sedam i oblak je konacno nestao. Ostali oblaci su bili vcci, moj je nestao.

-Nisi bas brz, a ? - rece.

-To mi je bilo prvi put! Ja tek pocinjern! Ustao sam

protiv nernoguceg. dobro, neverovatnog i sve sto mozes da kazes je da nisam brz. Ovo jc bilo odlicno. i ti to znas. -Zacudujure. Taka si bio vezan za taj oblak, a on je ipak nestao za tebe.

n(~Ie je bilo mirno ... po add putnik tu i ramo ro, II meduvremenu sam vezbao da isparavam oblake.

Rio sam instruktor lctenja i znam da ucenici uvek prave lake stvari tcskim: sada to ZIl.JITI bolje, ot kad sam ponovo ja uccnik, mrstcci se preteci na mojr kumulusc mete. -J~rl'bi:llo mi je. najednorn vise poducavnnja neg(l vczbe. Simoda je bio opruzen pod krilo Flita. praveci Sf cla spava. Cusnuo sam ga bIago po ruci i on otvori oci.

-Ja to ne mogu- rekoh.

-0<1, mozcs. - rece. i ponovo zatvori Dei.

-Don, probao sam! Bas kad pomislim da se l1l'sto

dcsava, oblak nagrnc nat rag gornilajuci se. veci no ikad. t lzdahnuo je i sco. - Izaberi mi oblak. Jcdan laksi, molim tr.

84

85

-Vezan! Unistavao sam taj oblak cime god sam stigao! Vatrene kugle, laserski zraci, usisivaci veliki kao kuca ...

-Negativno vezan. Ricard. Ako zaista zelis da izbacis oblak iz svog z ivota nemoj praviti veliku predstavu oko toga, sarno se opusti i ukloni ga iz misli. To je sve sto treba da se uradi.

Oblak

ne zna zesto se krece

bas u tom praveu i tom brzinom

bilo je ono sto je knjiga imala da kazc.

86

On osece impuls ... to je

mesto na koje sada treba otit~i nebo zna razloge i sablone

iza svih oblaka

i ti res ih znati, takode,

kada sebe dovoljno uzdignes da vidis iza

granted.

87

11

~ikada ti nije data ielj«,

a lia ti nije data i snaga da je uiinis stl'arnom.

Maida ceS, ipak, aka nje mora ti da se potrudis.

~mljili srno s e na ogromnom pasnjaku, pzt pored pojilista za konje koje je pokrivalo lri ara, daleko od gradova, negde na liniji izmedu Ilinoisa i Indijane. Nije bilo putnika, bio je to nas slobodan dan, mislio sam.

-Slusaj. - rcce. -Nernoj slusati. Sarno budi miran i gledaj. Ono sto ces videti nije nikakvo cudo Citaj svoju knjigu atomske fizikc ... i dete moze hodati po vodi.

Rece mi ovo i kao da nije primetio da je voda tamo. okrenuo se i prosetao nekoliko jardi ad obale, po povrsini pojilista - jezerccta. To jt' izgledalo kao da jc pojiliste fatmnorgana usred letnje vreline na stenovitorn

89

jczeru. Stajao je cvrsto na povrsini, m talasic nne prcnuo preko njegovih let ecih cizama.

-Ovarno. - rece. -Dodi i probaj,

Video sam to svojim ocima. Bilo jc moguee, ocito, Ja je stajao tarno, tako i ja podoh da rnu Sf pridruzirn. Osecao sam se kao da hodam po prozirnom plavom linolcumu i nasmejah se.

-Donalde. sta rni radis?

-Samo ti pokazujem ana sto svi nauce, prc ili

kasnije. - reel', - bas si zgodan sada. -Ali ja ...

-Gledaj, voda moze bib cvrsta. -Iupio je nogom i

zvuk je bio kao koza na karnenu. -ili ne. Lupio je ponovo i voda nas je poprskala obojicu, -Da li osecas? Probaj.

Kako se brzo navikavamo na cuda! Za manje od minuta poceo sam da mislim da je hodanje po vodi mogucc, da je prirodno. da je ... dobro, pa sta?

-Ali, akoje voda evrsta,kako mozcmo daje pijerno?

-Na isti nacin kako hodamo po njoj, Ricard. Ona nije

cvrsta i nije tecna. Ti i ja odlucujerno kakva ce biti za nas. Ako zelirno tecnu vodu, mislirno kao da je tecna, ponasajmo se kao da je tecna. pij je: Ako zelis da bude vazduh, disi je. Probaj,

Mozda ima nesto 11 prisutnosti naprcdne dusc, mIS·· lio sam. Mozda se ove stvari mogu dcsavnti II odrcdcnom radijusu, pedeset stopa u krugu oko njih..; Klcknuo sam na povrsinu i zaroruo ruke u vodu.

Tecnost Onda sam legao dole i gurnuo glavu u plavo i disao, vcrujuci. Delovaloje kao topli, te(:'l1i kiseoruk. bcz

gusenja ili zapinjanja daha. Podigao sam se i poglcdao ga, ocekujusi od njcga da zna sta mislirn.

- Pricaj - reel'.

-Zasto moram da pricarn?

-Jer je ono sto treba da se kaze mnogo jasnijc kad se

kaze recima. Pricaj.

-Ako mozerno da hodamo po vodi. diserno je i piicmo. zasto ne mozerno da ucinirno to isto i sa zemIjom?

-Da. Dobro. Primetices ...

Dosaoje do obale Iako kao da ide po naslikanornjezeru. Medutirn, kad mu je noga dodirnula zemlju, pesak i travu na obali, poceo je da tone i posle nekoliko koraka bioje do ramena u zemlji i travi. Kao dajejezerce odjednom postalo ostrvo. a zemlja oko njega se pretvorila II more. Plivao je na trenutak po pasnjaku. prskao okolo tamnim glinenim kapIjicama, onda lebdeo po njemu, zatirn ustao i prosetao. Bilo je odjednom cudnovato videti coveka kako hoda po zemlji!

Stajao sam na vodi i aplaudirao njegovoj predstavi.

On se poklonio i aplaudirao mojoj.

Prosetao sam do ivice pojila. zamislio zemlju kao tccnost i dodirnuo je cipelom. Talasici Sf rasirise u travi LI krugovima. Koliko je duboka zcmija? Umalo nisam glasno upitao. Zemija ce biti duboka onoliko koliko ja budem rnislio da je duboka. Dve stope dubine, mislio sam to, bite dve stope duboka i ja cu je pregaziti.

Sa poverenjern sam koraknuo na obalu i potonuo prcko glave. Oko mene je bilo crno podzernlje, zastrasujucc i borio sam SI? da izadcm na povrsinu zadrza-

90

91

vajuci dah, mlatarao sam trazeci malo cvrste vode, ivicu pojilista da se uhvatim za nju.

On je sedco na travi i smejao se.

- Ti si izuzetan ucenik, da li znas to?

-Nisam uopste ucenik! Vadi me odavde.

- Vadi se sam.

Prestao sam da se koprcam. To je cvrsto i ja mogu da se popnem napolje . To je cvrsto ... i ja sam se popeo napolje, say ulepljen i pokriven crnom prljavstinorn. -Covece, ti se stvarno zaprlias radeci to. Njegova

playa kosulja i farmerke, bile su bez mrlje i truna prasine.

-Aaaaat - Istresao sam prasinu i prljavstinu iz kose. izvadio je iz usiju. Na kraju sam ostavio novcanik na travu, usao II tecnu vodu i oprao se na tradicionalni nacin.

-Znam da postoje bolji nacini ciseenja od ovoga.

-Postoje brzi nacini, da.

-Naravno, nernoj da mi kazes. Samo sedi tamo,

smej se i pusti mene da sve otkrijem sam. -O.K.

Na kraju sam morao da odem mokar do Flit-a da promenim odecu, vesajuci mokre komade odece na zatezace. da se suse.

-Ricard, ne zaboravi sta si radio danas. Lako je Z<Jboraviti vreme kada smo znali i mislili da su to bili snovi i cuda, jednom. Nista dobro nije cudo, nista lepo n~Jc san.

-Svct jc san kazes, a on je lep ponckad. Zalazak sunca, oblaci. nebo.

-Ne, slika je san. Lepota je stvarna. Mozes Ii to da razlikujes?

Klimnuo sam skoro razumevajuci. Kasnije sam virnuo u knjigu.

92

12

5vetje

tvoje vezbnnka, stranice na kojima reiunes.

To nije stvarnost, iako tu maies izreziii stvarnost, ukoliko ielis.

7fakodc,imas slobodu da piseS gluposti, ili

leii, ili da cepas

listove.

-u..:

greli je ograniciti Bice.

Ne cini

-t.

B ilo je lako, toplo popodnc, izmedu pljuskova .. trotoari mokri na nasern putu iz grada. -Ti mozes da prolazis kroz zidove, zar nc Don?

-Ne.

- Kad ti kazes ne za nesto za sto znam da odgovor

treba da ginsi da, znaci da ti se ne svida nacin na koji sam te pitao.

-Mi Sl110 sigurno pazljivi. zar nc? - recc.

- Da Ii je problem u pronalazcnju iii II zidovima?

-Da. ijos gore. Tvojc pitanje pretpostavlja da ja pos-

tojim u jednom odrcdenom prostoru-vrcmenu. i da prolazim u drugi prostor-vrernc. Darias nisam raspolozcn da prihvatim tvojc pretposravkc 0 meni.

95

Narnrstio sam se. Znao jc sta pitarn. Zasto mi nij(' jednostavno odgovorio, i dozvolio da otkrijem kako on radi te stvari?

-To je moj mali nacin da ti pomogriem da preciznije rnislis- rect.' blago.

-O.K., ti mozes uciniti da izgleda kao da prolazis kroz zidove, ako hoces. Da Ii ti je bolje sad pitanje? -Jeste. bolje je. Ali ako zelis da budes precizan ...

-Nemoj da mi kazes. Znam kako da kazern ono sto

mislim. Evo mog pitanja: kako mozcs da iluziju ograniccnog osecanja postojanja, izrazenu u ovom prividnom prostorno-vremenskom trajanju kao tvoje "tclo", pokrcnes kroz iluziju rnaterijalnog ogranicenja, nazvan "zidovi"?

-Dobro receno! -rcce. - Kad postavis pitanje kako treba. ono odgovara sarno. zar ne?

-Ne, pitanje nije samo odgovorilo. Kako prolazis kroz zidove?

-RICARDE! Skoro si sve imao kako treba. a onda si sve razbio u pararnparcadl Ja ne mogu da hodarn kroz zidove ... kad kazeS tako. ti podrazumevas stvari koje ja uopste ne podrazumevarn. pa cak i da ih pretpostavim odgovor je "ne".

-Ali vrlo je tesko postaviti sve tako prccizno, Don.

Zar nc znas sta mislim?

- Tako, sarno zato sto je nesto tesko, ti 11(' pokllsavil.~ da ga uradis? I hodanje je bilo tesko u pocetku. ali si vezbao i postigao da to sada izgleda lako.

Uzdahnuo sam. - Da. O.K., zaboravi pitanje. -Zaboravicu gao Mojc pitanje je mozes li ti? Gledao me jc kao da nije imao brige na svetu.

- Taka, ti kazes da je tela iIuzija i zid je iluzija, ali postojanje je stvarno i uno ne moze biti ograniceno iluzijama?

-Ne kazern to ja. To ti kazeS.

-Ali to je istina.

- Prirodno - rece.

-Kako to radis?

-Ricard, nista ne radis. Vidis to vel' uradeno i to je

sve.

-E, to zvuci lako.

-Toje kao hodanje. Pitas se kako tije ikad bilo tesko

da naucis.

-Don, hodanje kroz zidove nije tesko za rnene sada, ono je nemoguce.

-Da Ii rnislis da ce mazda, aka kazeS nemoguce, opet i opet hiljadu puta, to uciniti da ti iznenada teske stvari postanu lake?

-Zao mi je. To jeste rnoguce i ja ell to uciniti kad dade vrerne za mene.

-On hoda po vodi, a obeshrabren je, narode, jer ne prolazi kroz zidove.

-Ali to ie bilo lako. a ova ...

-Razrnisljaj 0 svojim ogranicenjima i zadrzaces ih -

otpevao je.- Zar nisi pre nedelju dana plivao II zemlji? -Jesam.

-A zar zid nije sarno vertikalna zemlja? Zar ti toliko

znaci u kom pravcu se prostire iluzija? Horizontnlne iluzije je moguce savladati. ali vertikalne ne.

-Mislim da me potpuno poznajes, Don.

Poglcdao rna i nasmesio sc. - Vrcme kad te budern potpuno poznavao je vrcrne da t e ostavim ncko vrcme

96

97

-Donald. -rekoh stigavsi u polje - dosao sam do zakljucka da ti uopste ne zivis u ovom svetu.

Pogledao me prepadnut sa vrha krila, gdeje ucio da sipa benzin u rezervoar. - Naravno da ne. MozeS Ii mi navesti jcdnu osobu koja zivi?

-Sta rnislis, mogu li ti reci osobu koja zivi? Ja! Ja zivim na ovom svetu!

-Odlicno, - rece, kao da sam nezavisnim ucenjern otkrio tajnu. -Podseti me da ti kupim rucak danas ... Divim se nacinu na koji nikad ne prestajes da uris.

Ovo me je zbunilo. Nije bio sarkastican iii ironican: mislio je bas one sto je rekao. - Sta hoces da kaz es? Nnr avno da zivim na ovom svetu. Ja i cetiri biliona drugih ljudi. Ti si onaj koji ...

-0, boze Ricard! Ti si ozbiljan! Otpisi rucak. Nerna hamburgera, nema senfa. nista! Taman sam pornislio da si dostigao glavno saznanje. Prekinuo me i gledao me ljutit i zalostan. - Ti si siguran II to. ZiviS u istorn svetu, zar ne, kao, kao ... i berzijanac mogli bi reci. Tvoj zivot je upravo u celini bio preokrenut i izmenjen, pretpostavljam, novom SEC polisorn osiguranja? Zivi5 11 istom svetu kao turnirski sahista. zar ne? Kad se u Njujorku ove nedelje bore Petrosjan i Fiser i Braun na Menhetnu za pola miliona dolara nagrade, sta ti radis ovde II polju Meitlend Ohajo? Ti, sa tvojim Flit-om iz 1929., ti komeje dozvola farrnera glavna stvar u zivotu, Ijudima koji zele desetominutnu voznju avionom. masinorn koja zahteva odrzavanje i samrtnim strahom od orkana ... Sta mislis koliko !judi zivi II tvom svetu? Rekao si da cetiri biliona zivi. I ti stojis tu dole i kazes da to hoces da mi poturis? Zadihao se od brzog govora.

-Mogao sam skoro da okusim taj hamburger, sa 5irom koji sc topi. .. rekoh.

-Zao mije. Bio bih tako srecan da ga kupim. Ali toje sad gotovo i svrseno, najbolje je zaboraviti.

Iakd je to bio poslednji put da sam ga optuzio da ne zivi u ovom svetu. trebalo mije dugo da shvatirn reci sa strane na kojoj se knjiga otvorila:

samog. Poslednja zgrada u gradu je skladistc, velika gradevina od zute cigle. Bilo je skoro kao da je odlucio da ide drugim putem nazad do aviona, skrenuvsi nekom tajnom precicorn, Precica je bila kroz zid od cigle. Okrenuo ostro desno II zid i nestao. Sada smatram da bih, da sam se odmah okrenuo za njim, prosao takode. Ali sam samo zastao na trotoaru i gledao u mesto gdeje bio. Kada sam podigao ruku i dodirnuo kuglu bila je samo tvrda cigla.

-Jednog dana, Donalde - rekoh. - jednog dana Vracao sam se drugim putem do aviona.

98

99

13

-t.:

savest je mera postenje tvoje liinosti.

SZusaj je pailjivo.

Ako

neko vreme

budd veibeo da budd

fikcija, shvetices da su ti fikcijski karakteri ponekad stvarniji od ljudi sa telima i srcem.

vi smo mi slobodni da radimo ono sto zelimo". rekao je te noci. -Nije li to jednostavno,

cisto ijasno? Nije li to veliki put da se uredi univerzum? -Skoro. Zaboravio si jedan vazan deo- rekoh.

-o?

-Svi smo mi slobodni da radimo ono sto hocerno,

dok to ne povreduje nekog drugog,- dodao sam. - Znarn da si to mislio, alije trebalo da kazes to sto si mislio.

Cuo se iznenadan zvuk u rnraku. poglcdao sam ga brzo. - Jesi li CliO to?

-Da, zvuci kao da ima nekog ... Ustao je. otisao II mrak. Nasmejao se iznenada, i rekao irnr kojc nisam uspeo da razumem. - U reduje - ClIO sam da kaze. - Ne. hitc nam drago da si tu ... nema potrcbe da stojis tu .. dodi, dobrodosao xi stvarno ...

Glas je imao tezak akcenat, ne ruski, ni ceski. vise transilvanski.- Hvala. Ne zelim da yam kvarim vece ...

Covek kojije dosao do vatre bio je. pa bio je prilicno ncobican da bi Sf nasao u ovoj n06 i na zapadu. Mali, vitak, vuku slican momak, uplasenih ociju, obucen u vecernje odelo, crna pelerina postavljena crvenim 5atenorn, bilo mu je neprijatno na svetlu.

-Prolazio sam pored, - rece - Poljeje precica do moje kuce ...

-Zar? - Simoda mu nije verovao, znao je da laze, a istovrerneno je radio sve sto je mogao da se uzdrzi od glasnog smeha. Nadao sam se da cu razurneti, ubrzo. -Smestite Sf" udobno,- rekoh .. -Mozerno Ii yam pomoci? Nisam se osecao bas tako, ali on je bio tako stisnut, da sam stvarno zeleo da se opusti, ako moz.e.

Pogledao me 5 divljim osmehom koji me sledio. -Da. vi mi mozete pornoci. To mi je vrio potrebno, inace ne bih pitao mogu Ii piti vasu krv? Sarno malo? To mi je hrana, potrebna mi je ljudska krv ...

Mozda je to bio njegov akcent, nije dobro znao engleski iIi ja nisam dobro razumeo njegove reci, ali sam bio na nogama brze nego ikad, slamaje let ela u vatru ad moje brzine.

Covck je ustuknuo. Inace sam bezazlen, ali nisam mala osoba i mogu da izglcdam zastrasujuce. Okrenuo je glavu. - Gospodine, zao mije ! Zao rni je ! Zaboravite da sam bilo sta rekao a krvi! Ali, vidite ...

-Sta to pricate? - BiD sam jos besnji, jer sam se plasio. -Sta to do davola govorite. covece? Ne znam sta ste, da niste nrkakav VAM-?

102

103

Simoda me je prekinuo pre nego sto sam Inogao da izgovorim rec. -Ricard, nas gost je pricao, a ti 51 ga prekinuo. -Molim vas, nastavite, moj prijatelj je malo nagao.

-Donald, -rekoh -Ovaj mornak ...

-Budi rniran!

To me je toliko iznenadilo da sam zanerneo gledajuci uzasnuto coveka izvucenog iz njegovog prirodDog mraka na svetlo nase vatre.

-Molim vas da razurncte. Nisamja izabrao da se rodim kao vampir. To je nesrecna sudbina. Nernam mnogo prijatelja. Ali svake noci moram irnati malo sveze krvi. inace ce me spopasti uzasni bolovi, a ako bi i dalje ostao bez toga, umro bih. Molirn vas, uzasno ell patiti, umrecu, ako mi ne dozvolite da sisam vasu krv .. sarno malo, ne treba mi vise od pinta. Koraknuo je prema meni, oblizujuci usne, misleci da me Simoda nekako kontrolise.

-Jos jedan korak i bice krvi. slazern se. Covece, taknite me i mrtvi ste ... Ne bih ga ubio, ali sam mislio da ga vezem, pre nego sto nastavirn s pricorn.

Mora da mi je povcrovao, jer je stao i uzdahnuo.

Okrenuo se ka Simodi: -Jesi Ii postigao sta si htco? -Mislim da jesam. Hvala ti.

Vampir me pogledao i nasmesio sc. potpuno opustcn, ludo Sf zabavliajuci kao glumac na scerii posle predstave. - Necu piti tvoju krv, Ricard - recc prijateljski perfektnim engleskim bez ikakvog akcenta. Dok sam gledao. onjc nestajao, kao daje iskljucio svoje unutrasnje svctlo ... za pet sekundi je isceznuo.

Simoda je seo opet pored vatre. - Uvek mi je drago sto ne mislis to sto kazes!

Jos uvek sam drhtao luceci adrenalin, sprernan da se borim sa monstrumom. -Don, nisam siguran da sam za ovakve stvari. Mozda bi bilo bolje da mi kazes sta se dogada. Kao, na primer, sta '" sta je bilo?

-Dot je bio vampir iz Transilvanije, - rece on nego sto je sarna ona spodoba govorila. - IIi, da budem precizniji, Dot je bio misaona forma vampira iz Transilvaniie. Ako hoces nesto da objasnis, a ~1islis da te neko ne slusa, cvrkni ga malo misaonom fonnom, da objasnis sta mislis. Da li mislis da sam ga prethodno doterao, sa onom pelerinom i ocnjacima i onakvim akcentom? Da Ii je bio previse strasan za tebe?

-Pelerina je bila prvoklasna, Don. Ali je ipak bilo suvise stereotipno, egzoticno ... uopste se nisam uplasio.

Uzdahnuo je. - U redu. Ali si shvatio smisao, a to je ono vazno.

-Koji smisao?

-Ricard, buduci tako besan na mog vampire, radio

si ono sto si hteo, bez obzira sto bi to povredilo nekog drugog. On tije cak i rekao da ce biti povrcden ako .. -Hteo je da mi sisa krv!

-Sto je is to ono sto mi radimo govoreri da cerno biti

povredeni aka neko ne zivi na nas nacin.

Cutao sam dugo vrernena misleci 0 tome. Uvek sam verovao da srno sIobodni da radimo sta hocerno, sarno ako ne diramo druge, a ova se nije sIagalo. NeSto je n('dostajalo.

104

105

-Stvar koja te zbunjuje - rece - je prihvacena izreka kojaje slucajno nernoguca. To je izraz "povrediti nekog drugog". Mi biramo sami da li cemo biti povredeni ili ne, nije vazno od cega. Mi smo ti koji odlucujerno. Niko drugi. Moj vampir tije rekao da ce biti povreden ako mu ti ne dopustis ... ! To je njegova odluka da bude povreden, njegov izbor. Ono sto ti radis je tvoja odluka, tvoj izbor. Daces mu krv, ignorisati ga, vezati ga, probosti ga javorovim koeem kroz sree. Ako on ne zeli javorov kolae, slobodanje da se brani. na bilo koji nacin. I tako to ide I izbori, izbori ...

-Kad to tako gledas ...

-Slusaj - rece - ovo je vazno. Svi sma mi. Slobodni. Da

radima. Sta god. Poielimo. Da radimo.

14

5vaka osobn,

svi dogadaji u t170m iivotu Sll Sf desili, jcr si ih ti sebi privuk.eo.

~a tebi je de izebercs sta ces sa njima da uradis.

106

D a u Sf osecas usamljeno, Don? - palo mi je na parnet da ga pitarn U jednom

kafeu u Rajdersonu, Ohajo.

- lznenaden sam da bi ti ...

-Pst, rekoh. - Nisam zavrsio pitanje. Zar se nikada

ne osecas bar malo usamljenim? - To sto mislis je kao ...

-Cekaj: svi ovi ljudi. vidamo ih sarno na par rninuta.

5 vrcmena na vrcrne pojavi se lice u gomili, neka lepa zena zbog koje zazelirn cia zastanern i kazem zdravo, samo da mirujem i razgovararn neko vreme. Ali, ona leti sa mnom deset minuta iIi ne. i ode, a sledeceg dana ja odern u Seldvil i nikada je vise ne vidim. To je usamljcno, samotnicki. Mislim da ne mogu cia nadem staine prijatelje kad sam ja nestalan.

Cut ao je.

- Hi mogul

-Mogu li sad da govorim?

-0£1, mislim da mozcS. -Harnburgcri su ovde hili

uviicni do pola u tanak masan papir j kad ih razmotns susarn se prospe svuda-bczvezna stvar, ali harnburgcri su bili dobri. Jeoje u tisini, a ija, pitajuci se sta ce reci.

-Pa, Ricard, mi smo magneti, zar ne? Ne magneti.

Mi smo gvozde, obmotano bakarnom zicom i kad god zazelirno da se namagnetiscmo, mozerno. Pustimo svoj unutrasnji napon kroz zicu i mozerno da privucemo I've sto zelimo. Magnet se ne brine kako radio On jc all, i po svojoj prirodi neke stvari privlaci, a druge ostavlja nedirnute.

Pogledao sam ga jeduci cips. - Ti si ostavio jednu stvar. Kako da to ja uradim?

\

-Ne radi nista. Kosmicki zakon, secas se? Slicnosti se

privlace. Samo budi ono sto jesi, miran ijasan i sjajan. Autornatski. ako zracimo onim sto jesmo. pitajuci se svakog trenutka da li je to ono sto stvarno zelimo da ~" uradimo, radeci to samo onda kada je odgovor da, i autornatski odbijamo od sebe one koji nemaju sta da , nauce od nas i privlacimo one sto imaju, i od kojih mi . irnamo da ucimo takode.

-Ali to zahteva mnogo vere. a u meduvrcmenu pos tajd pr'ilicno usamlj en.

Pogledao meje cudno preko svog harnburgr ra. -GIuposti. Ne trazi uopste veru. Ono lito traz i jc masta. - Ol'istio je sto izrnedu nas. sklonio so i biber II st ranu, kci'ap, viljusku i llOZCVC, tako da sam se pitao sta C'e Sf dcsiti. sta hi se moglo stvoriti prcd mojim orima.

108

109

-Ako irnas mast e koliko serne susama.vrece. i stavi jednu semenku kao primer usred cistine - sve su ti stvari moguce.

G1edao sam II semenku, pa onda II njega.- Voleo bih da se vi Mesije skupite i slozite. Mislio sam da je stvar u veri, kada je svet protiv mene.

-Ne. Zeleo sam da ispravim to dok sam radio, alije to bila duga, uzaludna borba. Pre dye hiljade godina, pre pet hiljada godina, nisu imali rec za mastu, a veraje bila najbolje sto su mogli da smisle za mali, lepi strucak cveca. Takode nisu imali seme susama.

Znao sam zasigurno da su imali susam, ali sam pustio da ta lal. prode. -1 od mene se ocekuje da zamislim to magnetisanje? Da zamislim neku lepu. mudru, tajanstvenu darnu koja se pojavljuje u polju u gomili, u Taragotu, Ilinois. Mogu to da ucinim, ali to je sarno to sto jeste. samo moja masta.

Izgledao je beskrajno ocajan. zabavljen na trenutak refleksima koje je baeao tanjir osvetljen neonskom rcklamom kafea. - Samo tvoja masta? Nerevno da je to tvoja masta: Ovaj svet je tvoja masta, zar si zaboravio. Tamo gde ti je misao, tu ti je iskustvo; Covek je 0110 sto misli da jeste; Ono ccga sam sa plasio me je susiiglo; Misli i obogati se: Kreatil'na vizueiizeciis zbog zudovolistv« i zarade; Kako pronnci priieieiie, a biti 0710 sto jesi. Tvoja masta ne menja bite ni najmanje, ne utice na stvarnost uopste. Ali mi govorirno 0 'Warner Brothers' svctovima, MGM zivotinjama, a svaki njihov sekund je iluzija i masta. Sve su to snovi sa simbolima koje mi

budni spavaci docaravarno sebi, .

Postavio je svoj noz i viljusku 1I liniju, kao da gradi most od svog mesta do mog. - Pitas sc sta tvoji snovi go-

yore? Isto tako pogledaj stvari iz svog budnog zivota i upitaj se zbog cega su one. Ti sa SVOjiITI avionirna u svom zivotu, svaki put se okrcni oko sebe.

-U redu, Don, slazern se. -Zeleo sam da uspori. da ne sipa sve to odjednom; milja u minutu, to je prebrzo za potpuno nove ideje.

-Kad bi sanjao avione, sta bi to znacilo?

-Pa slobodu. Snovi 0 avionima su bekstvo. i let moje

oslobodenje.

-Koliko jasno to zelis? San na javi je isto: zclis da budd slobodan od svih stvari koje te sputavaju: rut ina, autoriteti, dosada, gravitaeija. Ono sto nisi shvatio je da si ti vee slobodan i da si uvek bio. Da si irnao polovinu ovog znanja ... ti vee jesi vrhovni gospodar svog zivota cudotvorca. Sarno masta. Sta kazes?

Konobarica ga je cudno pogiedavaia s vrernena na vreme, brisuci posude, slusajuci, pitajuci se ko bi to mogao biti.

-I tako ti nisi nikad usamljen, Don? - rekoh.

-Ukoliko se tako ne osecarn. Imam prijateljl' u dru-

gim dimenzijama koji su povrerneno sa mnorn. Kao i ti. -Ne. Mislim na ovu dimenziju, ovaj imaginaran svet. Pokazi mi sta mislis, pokazi mi malo cuda sa magnetorn ... stvarno zelim to da ucim.

-Pokazi ti meni, - rece - Da bi uneo bilo stu u svoj

zivot, samo zamisli da je vet tu. .

-Kao st a? Kao moju divnu damu?

-Bilo !'ita. Ne tvoju damu, nesto malo za pocctak.

-Treba Ii to da sad uradim?

-Da.

-0. K. '" PI avo pero.

110

111

Pogledao me je belo. -Ricard? Plavo pero? -Rekao si bilo sta. darnu ne, nesto malo.

-Lcpo. Plavo pero. Zarnisli pero. Vizualiziraj ga.

svaku crtu i ivicu. vrh, V - zarcz gde je cupnuto. Sarno na minut onda ga pusti.

Zatvorio sam oci na minut i video predstavu II mislima, pet inca dugacko prelivalo se iz plavog u srebno na ivicama,. Bljestavo jasno pero, lebdelo je tu II mraku. -Okruzi ga zlatnim svetlorn ako boces. To je dobra stvar, pomaze ostvarenju, a takode radi na namagnetisanju.

Okruzio sam pero zlatom. - O.K.

- To je to. Sada mozes da otvoris oei. Otvorio sam oci. -Gde je pero?

-Ako si ga imao jasno zarnisljenog, ono bas u ovom

trenutku juri dole na tebe kao Mak-ov kamion. -Moje pero, kao Mak-ov kamion?

-Figurativno, Ricard.

Celo to popodne sam cekao da se pero pojavi, ali nije. Bilo je vece, posle sendvica od tople curetine, video sam gao Stika i sitna 510va na pakovanju mleka. "Pakovano za Slot Deiris-a od farrne Plavo pero. Brajan, Ohajo. -Don, moje pero!

Pogledao je i slegnuo rarnenirna. -Mislo sam da si zeleo pravo pero.

-Dobro sad, bilo kakvo za pocct nika, zar ne rnislis?

-Da li si video pero potpuno sarno, iii si ga drzao u

ruei?

-Potpuno samo.

-To objasnjava ovo. Ako zelis da budd sa onirn sto

l1)atcrijalizujes, moras i sebe staviti u sliku. :lao mi je sto ti nisarn rekao.

.Sablasno cudan oseeaj. Pali! Svesno sam privukao SVO)ll prvu stvar! -Danas pero, - rekoh - surra svet! :J?udiRa~?:.Wv, Ricard, - reel' on uzriernircnn - indcT ces zazalit! ...

112

113

15

i-:

koju govoris nema ni proslosti

ni buducnosti.

o,

jeste, i to je sve sto ona treba da bude.

T 0 sam na leda, ispod Flit-a, brisuci ulje sa b donjeg deja trupa. Masina je sad bacala nekako manje ulja nego pre. Simoda je Ideo s jednim putnikom, zatim dosao i seo na travu dok sam radio.

-Ricard, kako mislis da ces impresionirati svet kad svi drugi rade da bi ziveli, a ti juris skoro potpuno neodgovorno, dan za danom u svom ludom avionu, prodajuci voznje putnicima? - panovo me je iskusavao. -Ovoje pitanje koje ce ti se narnetati vise negojednom.

-Pa, Donald, prvo:ja ne postojim da bih impresioni-

rao svet. Postojim da bih ziveo svoj zivot na nacin koji me cini srecnim.

-O.K. Drugo?

-Drugo: svako je slobodan da radi ono sto srnat ra

da treba da radi da bi ziveo. Trcce: odgovoran, znaci sposoban da odgovara za nacin na koji srno izabrali da

115

zivimo. Postoji sama jedna osoba kojoj mi odgovararno, a to je, naravno ...

_ ... to smo mi, reel' Don, odgovarajuCi umesto

zamisljene, nepostojece gomile izabranih koja je sedela okolo.

-Mi eak ne moramo da odgovaramo ni sebi. ako ne

zelimo ... nema niceg loseg u neodgovornosti. Ali vecina nas nalazi daje mnogo zanimLjivije znati zasto radimo, kako radimo, zasto biramo bas tako - da li cerno gledati pticu ili zgaziti mrava ili raditi za novae nesto sto radije nebi radili. - Zacnuo sam ga malo. - Zar to nije. - Zar to nije predug odgovor?

Klimno je. -Predug.

- O.K. ... Kako se ti nadas da ces impresionirati svet ...

-Otkotrljao sam se ispod aviona i odmorio malo II send

krila. - Kako da dozvolim svetu da zivi onaka kako izabere i da dozvolim sebi da zivim onako kako izabercrn.

Dobaeio mije srecan i ponosan osmeh. -Receno kao

od pravog Mesije! Jednostavno, direktno. razumljivo i ne daje odgovor na pitanje ukoliko ne odvojis vreme i ne razrnislis pazljivo a tome.

-Iskusaj me opet. - Bilo je divno gledati kako mi sopstveni urn radio

-Majstore, -rece. - "Zelim da budcm voljen, ljubazan sam, radim drugima ono sto bih zeleo da oni rade mcni, ali ipak nemarn ni jednog prijatelja i potpuno sam sam". Kako bi odgovorio na ova'?

-Potukao si me - rekoh. - Nernam ni pojma sta da ti

kazern.

-STill

-Malo humora, Don, da ozivirn vece. Malo bezazlcne promene ritma.

-Bolje bi bilo da si pazljiviji II tom ozivljavanju veceri, Problerni nisu sala i igra za ljude koji ti dolazc, ukoliko i sami nisu dosta napredovali, a ta vrst a zna da je svako svoj sopstveni Mesija. Tebi su dati odgovori, pa kazi ih onda. Pokusaj s tim "Pobeden sam" i videces kako brzo gomila moze da veze coveka za stub i da ga spali.

LIspravio sam se ponosno. - Izabrani, rnolis me za odgovor i ja ti odgovaram: Zlatno pravilo ne postoji. Kako bi ti se svidelo da vidis mazohistu koji cini drugima ono sto bi zeleo da oni njemu cine'? IIi obozavaoca boga krokodila, kome je cast da mu bude baccn ziv 11 celjusti? Ili sarnaricanina. koji je PO('Co celu stvar ... sta gaje nagnalo na pornisao da covck kogajc nasao da lezi na putu, zeli da mu se sipa ulje na rane? Sta ako je covek jednostavno koristio te mornente mirovanja da se duhovno uzdignc, uzivajuci II izazovu toga? -Zvucao sam sebi ubedljivo,

-Cak i kad bi pravilo hila izmenjcno u "Cini drugima ono sto oni zcle da im se cini". mi nc mozcmo znati sta bilo ko osim nas samih feli da mu se cini. Ono sto pravilo stvarno znaci. ukoliko ga prirncnimo postcnoje ovo: "cini drugima 0110 .~to istinski zeli,~ da im bnis". Srctnes Ii uiazohist u sa ovim pravilorn. i ncccs morat i da ga sibas njcgovim bicem.jednostuvno zato stoje to uno sta hi on zeleo da mu se uradi. Nih ce se od tcbe t raz.iti da bacis obozavaoca krokodilirna. -PogIcdao sam ga. -Suvise rccito?

116

1 17

-Kao i uvek. Ricard, izgubices devedeset procenata svojih slusalaca ako ne naucis da to skratis:

-Pa dobro, sta ima lose u tome 5tO cu izgubiti devedeset posto slusaiaca? - uzvratio sam mil. - Sta ima lose u gubitku svih rnojih slusalaca? Znarn ono sto znam i govorim ono sto govorim! I ako je to pogresno, onda je to samo mnogo lose. Voinje avionom su tri dolara, U gotovOln!

-Znas Ii sta? -Simodaje ustao cisteci slamu sa svojih

farmerki.

-Sta? -rekoh razdrazljivo.

-Upravo si diplomirao. Kako se osecas kao Majstor?

-Frustrirano. u vrazju mater.

Pogledao me s neprimetnim osrnehorn. - Navici ces Sf - rcce.

/E: testa

pomocu kog mazes otkriti da li je tvoi« misij« na Zemlji zavrsena:

Ako si iiv, onda nije.

118

16

Ukapirao sam da je to bilo cudno i za Hajvarda. jer on uopste niie imao nikakvo ozvucenje. Vlasnik je bio prikovan za svoju drvenu stolicu na kasi, i slusao Mesiju kako svira na jeftnijoj gitari sa sest zica, iz police. BiD je to divan zvuk. Cutao sam placajuci svojih sedamdeset tri centa ponovo zahvacen rnelodijom. Mozda je taj jeftini instrument imao neke tanke kvalitete. ali avo je zvucalo kao iz daleke, maglovite, drevne Engleske.

-Donalde. toje divno! Nisam znao da sviras gitaru!

-Nisi? Onda zamisli nekog ko hi otisao do lsusa

Hrista i pruzio mu gitaru a on bi rekao: Ne znam da sviram. Da li bi on to rekao?

Simodaje vratio gitaru na mesto i izasao napolie na sunee sa mnom. -IIi da dode neko ko govori ruski iIi persijski, mislis li da bilo koji rnajstor vredan svog creola na bi znao sta taj prica? IIi karl bi hteo, da upravlja avionom, rnislis da ne bi znao?

-Znaci ti stvarno sve znas. zar ne?

-Kao i ti, naravno. Ja samo znarn da znam sve.

-Ja bih rnogao tako da sviram gitaru?

-Ne. ti hi irnao svoj sopstveni stil, drukciji od mog.

-Kako to da uradim? -Nisam potrcao natrag da ku-

pim gitaru, sarno sam bio znatizeljan.

-Sarno odbaci svoje kocnice i sva verovanja da nc znas da sviras. Dodirni instrument kao da je dco tvog zivota, sto i jeste. u nckorn drugom zivot u. Znaj da jc norrnalno za tebe da dobro sviras i dozvoli tvojoj podsvesti da svira tvojim prstima.

Citao sam nesto 0 tome, uccnje pod hipnozom: ucenirima jc receno da SlI majstori .umctnosti ion; SLl svirali, slikali iii pisali kao da su umetniri. -To jf t csko.

D bne kuce su uvek duge. police se protezu

~ ubeskraj.

U Hajvardovoj robnoj kuci trazio sam 3.18 inca zavrtnje i mat icc za Flit-a. Simoda jc strpljivo gledno dok sam je trazio, pas to mu. naravno. nista nije bilo potrcbno iz robnc kuce. Cela bi ckonomija propala. 1111s1io sam, kad hi svi bili kao on, pravrci sve sto ze!c od mixaortih formi i {istog vazduha. popravljajuci stvari

hcz dclova i alata.

Na kraju pronadoh srafovr koje sam t rrhao. i podoh sa njima prcma kasi, gdc.it' vlasnik slusao ncku l iliu muziku Greens/ceFes; mclodija koja me progoni 0<.1 .htinistvu. sc (:-lIla preko nckog ncvidljivos; zvurnika t"lHlnojc na to Ilill-i 11 gradll uti {ctiri stot inc dusa

120

121

Don, da odagnam iz svesti cinjcnicu da ne umern da sviram.

-Onda cc za tebc teska stvar biti svirati gitaru.

Trebace ti godine vezbe pre nego sto scpn scbi das priznanje da to dobra radis, pre nego sto ti svrst kaze da si se dovoljno trudio da bi zaradio pravo cia dobro svirns.

-Zasto mi nije trcbalo tako dugo vrcmcna da naucim da letim? To se smatra teskirn. ali sam ja to shvatio prilicno brzo.

-Da Ii si ideo cia Ietis?

-Nista drugo nije bilo vaznol Vise od svega! Gledao

sam dole na oblake. jutarnje dimovc iz odzaka, i$110 pravo u vis u tisini i mogao sam vidcti ... O. Shvatam sta mislis. Hoces da hazes: "Nikad se taka nisi osecao sa gitarom", zar ne?

-Nikad nisi tako osccao sa gitarom, zar ne?

-A ovo poznato osecanjc koje sad imam, Don, go-

vori mi kako si ti naucio da letis. Jednostavno si usao u Trcvl Er jrdnog dana i uzlcteo. Nikada ranije nisi ni bio u avionu.

-Dragi moj, ti 5i intuitivan.

-Nisi ni polagao test za dozvolu? Ne, cckaj. Ti

uopxtc ncmas Jozvolu, zar nr? Zvanicnu let ark u dozvolu?

Poglcdao me je cudno sa sapatolll 00 osrncha, kao lIa sam ga izazivao cia pokaze dozvolu. a onje znao da to moze.

-Mis lis nu parcT papira, Ricard? Tu vrstu dozvolc? ,i)a. parcv papl),;l.

Nije posegnuo u dzep iIi izvadio novcanik. Sarno je otvorio svoju desnu ruku i tamo je bila letacka dozvola, kao da je sve dosada nosio okolo, cekqjuCi da ga pitam za nju. Nije bila izguzvana ili iscepana, i mislio sam da pre deset sekundi nije ni postojala.

Ali samje uzeo i pogledao. To je bila zvanicna pilotska pon:rda, odsek za transport ju je izdao, Donald Vilijem Simoda, sa nekorn adresorn II Indijani, registrovani komercijalni pilot sa odobrenjern da leti na jednornotornirn i visemotornim avionirrra. letecim spravama i jedriIicama.

-Nemas dozvolu za hidoroavion iIi helikopter?

-Irnacu ih ako rni budu trebale, -rece on tako ta-

janstveno, da sam eksplodirao od smeha pre njega. Covek koji je mea trotoar ispred tragicno nas pogleda i osmehnu se takode .

-Astaje sa rnnom? - rekoh-. Zelim svoju dozvolu za vazdusni transport.

-Moraces sam sebi da izrnislis dozvolu - rece.

122

123

17

nije rekao. -Niko nas ne moze spreciti da radimo ono sto hocerno, Dzef-rece.

To je sada potpuno tacno, ali rekao je to bez ikakvog takta, koji se zahteva kad govoris sa radio auditorijumom koji se pita sta se desava. zasto ti avioni lete okolo. Minut posto je to rekao, indikator telefonskog pozivaje poceo da svetli na Sjuksovom pultu.

-Imamo slusaoca na linijijedan. -rece Sjuks. ~ Izvolite gospodo.

-Jesarn Ii u programu?

-Da, gospodo, vee ste u programu i nas gost je go-

spodin Donald Simoda, pilot. Izvolite, u programu ste.

-Pa, zclela bih da kazern tom mornku da ne moze svako da radi ono sto zeli i da neki ljudi moraju da rade da bi ziveli. ida imaju malo vise odgovornosti nego sto je potrebno za letenje okolo.

-L~udi koji rade da bi ziveli, rade ono sto najvise zele.

- rece Simoda. -Isto koliko i ljudi koji zive od sviranja ...

-Pismo kaze da eeS u znoju svog tela zaraditi hleb

svoj i da ceS ga u zalosti jesti.

-Slobodni smo i to da radirno. ako zelirno.

-Radi svoj posao! Zamaraju me Ijudi kao vi koji go-

yore, radi svoj posao, radi svoj posao! Dozvolite svima da divljaju okolo i oni ce unistiti svct, ani i sada unistavaju svet! PogIedajte sta se desava zaleriilu i rekama i okcanima.

Dala muje pedeset mogucnosti dajoj odgovori, a on ih je sve ignorisao. -To je O.K. ako svet bude unisten, -rece. -Ima hiljadu miliona drugih svctova za nas L1a ih stvorimo i izabcrcrno. Dok god ljudi budu hteli planetr. birr plancta da sc na njirnn z.ivi .

radio emisiji Dzefa Sjuksa, upoznao sam Donalda Simodu kakvog ga ranije nisam video. Emisija je pocela u devet uvece i trajala je do ponoci. iz prostorije ne vece od casovnicarske radnje. sa instrumentirna i dugrnadima svuda okolo. i sa policarna punim kaseta sa reklamnim porukama.

Sjuks je pocco sa pitanjern: Irna Ii ncceg nezakonitog u Ietenju svuda po zernlji u drvenorn avionu i uzimanju ljudi na voznje?

Odgovor jc ne. nema nista ilegalno tu, avioni Sll ispitani isto tako pazljivo kao rnlaznjaci. ani Sll sigurn~ji ijaci nego rnnogi moderni avioni. i sve stoje potrebnojc pilotska dozvola i farrncrovo dopustenjc. Ali to Simoda

124

125

Tesko je da je ovo moglo da zadovolji sagovornik~ i ja sam gledao 5imodu zapanjen. On je govori? sa. svoje tacke gledista, iz parspektiva zivljenja mn~glh ~lvo~a, ucenje koje je jedino Majstor mogao da prihvati, Njegova sagovornica je smatrala da diskusija treba da irna veze sa stvarnoscu ovog sveta, gde je rodenje pocetak. a srnrt kraj. Onje to znao. Zasto je to ignorisao?

-Sve je u redu, zar ne? - rece ana u svoj telefon.

-Nema zla na ovom svetu, nema greha svuda oko nas?

To vas ne uznernirava, zar ne?

-Nista zbog cega bi se trebalo uzbudivati, gospodo.

Mi vidimo sarno deo onog sto je ceo zivot, a taj deo je obmana. Sve se uravnotezava i niko ne pati i niko ne umire bez svog pristanka. Niko ne radi ono sto ne zeli da radio nema dobra i nema zla, van onoga sto nas cini srecnim i nesrecnim.

Nista od toga nije umirilo gospodu na telefonu. Ali ona iznenada prekide i rece jednostavno: ._ Kako znate sve te stvari koje govorite? Kako znate da je to sto goverite istina?

-Ne znarn da lije istina, -rece on. - Verujem u to.jer je zabavno u to verovati.

. Zazrnurio sam. Mogao je reci dajc probao i da je dobro ... izlecenje, cuda, prakticni zivot kojije potvrdio da je njegovo misljenje istinito i upot rebljivo. Ali, nije to rekao. Zasto?

Postojao je razlog. Drzao sam Dei sirorn o~orene, veri deo prostorije je bio siv, samo se nazirao Simodi~ lik, nagnut ka mikrofonu. Rekao je sve ove stvari izravno nc nudcci izbora. ne trudeci sc ni mala dajadni slu saoci razumeju.

-Bilo ko ko je ikada nesto znacio, bilo ko ko je ikada bio srecan. bilo ko korne je ikada dat neki dar na svetu, bio je bozanski sebicna dusa, ziveci kako njernu najvise odgovara. Bez izuzetaka.

SledeCi poziv bio je muskarac. vece je proticalo: _ Sebicna: Covece, znate Ii sta je antihrist?

-Mozda bi mi vi mogli reci - rece.

- Hrist je rekao da moram ziveti za svog bliznjeg.

Antihrist kaze budi sebican, ziv; za sebe i pusti drugc ljude da idu u pakao.

-IIi u raj, iIi bilo gde, gde zele da odu.

-Covece, vi ste opasni, znate li to? Sta bi bilo kad bi

svi koji vas slusaju radili sto bi hteli? Sta mislite sta bi se onda desilo?

-Mislim da bi ovaj svet verovatno bio najsrecniia planeta U ovom delu kosmosa - rece.

-Covece. nisam siguran da bih zeleo da moja deca cuju to sto govorite.

-Sta vasa deca zele da cuju?

-Ako smo svi mi sIobodni da radimo bilo sta sto

hocerno, onda sam ja siobodan da dodern u polie sa puskorn i da yam raznesem vasu giupu glavu. -Naravno da ste sIobodni to da uradite.

Vcza jc besno prekinuta. Negde u gradu je bio najmanjejcdan besan covck. Ostali, Ijutite zcnc, takodc bili su na telcfonu: sva dugmad na pultu su bila upaljcna.

Nijc Sf morale tako; rnogao je rcci isle stvari dr ugaqje pa nc hi ovako lctclo perje

126

127

Nadolazilo je i obuhvatilo me isto osecanje koje sam imao u Troju, kadjc gomila navalila i opkolila gao Bilo je vrerne. bilo je krajnje vreme za nas da iderno .. daljc.

Knjiga mi nije bila od pomoci, tamo u studiju.

~a biste

iiveli slobodno i srecno morate irtvovati dosadu.

~ irtva nije llvek laka.

Dzef Bjuksjc rekao svima ko smo, da su nam avioni parkirani U Tomsonovom poIju i da nocu spavamo pod krilima.

Osecao sam talas besa od Ijudi uplasenih zbog moral a svoje dece i zbog buducnosti "arnerickog nacina zivota", i nista od toga nije me cinilo srecnirn. Ostalo je jos pola sata do kraja emisije, a postajalo je sve gore.

-Znate sta, covece. mislim da ste lazov. - rekao je sledeci slusalac,

-Naravno da sam Iazovl Svi smo mi lazni na celom ovom svetu i svi se mi pretvaramo da smo nesto sto nismo. Mi nismo tela koja setaju okolo, niti smo atomi i molekuli, mi smo besmrtne i neunistive ideje bica bez obzira koliko drugaCije verovali ...

Trebalo bi da on bude prvi koji bi me podsetio da sam slobodan da odem ako mi se ne svida ono sto prica, on bi se smcjao mome strahu od linea gomile koja ceka sa toljagarna kod aviona.

129

18

-u.;: obeshrabren na rastancima.

Rastanak je neophodarz pre ponovnog

sLlsreta._,.

J"""\. prijatelji ce se,

posle nekog vremena ili posle ovog iivota, sigurno ponovo sresti.

lcdeceg prepodneva, pre nego sto su ljudi dosli da lete, stao je kod mag krila: -Seti Sf sta si rekao kad si otkrio moj problem, da niko nece slusati, bez obzira kakva cuda da radim?

-Nc.

-Secas li se tog vrernena, Ricare?

-Secarn se. Izgledao si tako usamljen, odjednom. Ne

scram se sta sam rekao.

-Rekao si da je zavisnost od toga da Ii ljudi mare za uno sto govorim, zavisnost moje srcce od nekog drugog. To je uno sto sam dosao da naucim ovde: Nije vazno da li komuniciras ili ne. Izabrao sam ceo ovaj zivot da sa nekim podelim nacin na koji svet postoji, a isto sam taka mogao izabrati da bas nista ne kazern. Bicu nije potrebno daja nekom pricam kako ono radio

-To jc ocigledno. Don. Mogao sam i ja to cia ti kazem.

- Veliko hvala. Pronasao sam ideju zbog koje sam ceo zivot ziveo daje nadem, zavrsio sam ceo zivotni posao. a on kaze "To je ocito, Don."

Smejao set ali je bio tuzan takode, tada nisarn mogao da kazcm zasto.

131

19

bio odbacen na drugu stranu, glava mu je pala dole tclo mu je bilo mirno kat> iznenadna smrt.

Trcbalo mi je nekoliko hiljaditih drlova sekunde da shvatim da je Donald Simoda pogoden, jos toliko da ispustim kantu sa benzinorn i skocim dole sa gornjeg krila, trceci. Izgledalo je kao u filmu, nekorn arnaterskom kornadu. Covck s puskornje bezao s ostalima, dovoljno blizu mene da sam ga mogao poseci sabljorn. Sada Sf secant da nisam brinuo 0 tome. Nisarn bio besan, ni sokiran, ni uzasnut. Jedina vazna stvar je bila stici sto pre do kabine Trevl Er-a, sto brze govoriti s prijateljem.

lzgledao je kao pogoden bomborn; leva polovina tela bila je pocepana koza. i odelo i 1ne50 i krv, vlazna masa crvenila.

Glava muje lezala kraj rucice s gorivom, na desnorn donjern uglu table s instrumentima, i mislio sam da je bio vezan rarnenim pojasem ne bi lnogao biti toliko odbaren unaprcd.

-Don! Jcsi Ii dobro?- Glupe reci.

Otvorio je oci osmehnuvsi se. Lice mu je bilo isprskano krvlju. -Ricard. kako izgleda'?

Bilojc ogromno olaksanje cuti ga kako govori. Ako moze da govori, ako moze da misli. bicc sve u rcdu. -Pa, ukoliko ti to ne z nas bolje. drugar, rekao hih da imas problema.

Nije sc porncrao. csim malo glavom i odjcdnorn sam bio ponovo uzasnut. mnogo vise njegovom nepokrct noscu nego onom kasorn i krvlju. -Nisam mislio da imas ncprijatr lja.

:;\;{erilo

tvog neznanja je dubina tvog verovanja u

nepra vdu i tragedijuo v •

no sto gllsemca zove krajem sveta,

Majstor zove

Leptironi.

Rei U knjizi prethodnog dana, bile su jedino upozorenje koje sam dobio. Jednog trenutka to je bila norma Ina omanja grupa ljudi koja je cekala da Ieti. Njegov avion je dorulao medu njih, stao pored, duvajuci ih snagom propelera. Obican prizor za mene koji sam staiao na gornjern krilu Flit-a i sipao benzin 11 rezcrvoar. Sledeceg trenutka bilo je kao da je guma eksplodirala i gornila Sf rasprstala i potrcala. Guma na Trevl Er-u je bila nedirnuta, masina Sf vrtcla na malom gasu kao trenutak runiie, ali jc hila stopu siroka rupa 1I platnu ispod pilot skc kabine i Simoda je

132

133

-Ncmarn. To jc bio pr ijatclj. Bolje je ncmati ilL. ncko ko me jc mrzco navukao jc sve moguce nevoljc samom sebi ... uhijajuc! me.

Sediste i bocna strana kabine bili Sll prekriveni krvlju - bio bi veliki posao ocistiti ponovo Trcvl Er, iako sam avion nije bio mnogo osteccn. -Da li je ovo moralo da se dogodi. Don?

-Ne -rcce on jedva, disuci isprekidano. - Ali, ja

mislim svida mi sc drama ...

-Dobro. hadje da nastavimol Izleci se: Sa gomilmn koja dolazi bice dosta letova da se obavi!

Ali dok sam se salio s njim, uprkos svorn svorn znanju i razurnevanju stvarnosti, IUDj prijatelj Donald Simoda pao jc jos jedan inc prema rucici i umro.

Cuo sam buk u 11 usima, svet Sf trcsao. ija skliznuh pored iskidanog trupa dole, II vlaznu. crvenu travu Osecao sam kilo da me je tczina prirucnika II dzepu prevalila na st ranu. [ kad sam udario 0 zcmlju ona ispade. vctar jc polako listao stranicc.

Podigohje ravnodnsno. Da Ii Sf to tako zavrsava. mislio sam, da lije sve sto Majstor govori samo lepa ret koja ga nc mozc spasiti od pravog napada nckog besnog psa u polju?

Morao sam procitati tri put a pre ncgo sto sam mogao da povc rujcrn da je to pisalo na strani.

Bve

II ovoj knjizi moze biti pogresno.

.Q6 kraj &

134

Epilog

jesen, Ieteo sam na jug sa top lim

vazduhom. Bilo je malo dobrih poIja, ali ~u gomile bivale sve vece. Ljudi su uvck zeleli da lete dvokrilcem, a tih dana mnogi od njih Sll ostajali da razgovaraju i peku pecurke na mojoj vatri.

Ponekad bi neko ko nije bio boles tan rekao kako se bolje oseca posle razgovora i ljudi bi se sledeceg dana cudno gledali, prilazili blize. radoznali. Vise no jednorn sam odlcteo ranije.

Cuda se nisu dogadala, mada je Flit leteo bolje nego ikad i sa rnanje benzina. Prestao je da baed uljc, prest ao da ubija insekte elisorn i vctrobrunskirn stuklom. Hladniii vazduh, bez sumnje, ili su mali lrt aci post ali dovoljno parnctni da me izbcgavaju.

137

Klecao je na travi u dolini, okrenut mi ledima k rpeci rupu na boku Trevl Er-a gdc je prosao hitac. Pon.'d njega.ie bila rolnu 'Grade-A' avioriskog plat na i kanta bituratnog premza za unpreguaciiu.

Znao sam da sanjam. a takodc sam z.nao i da je

stvarnost. -DON!

Ustao je polako i okrcnuo 51..' da me poglcda, osmc-

huiuri Sf mojoj t uzi i mojoj radosti.

-Haj, drugar-rece.

Nista nisam video od suza. Nema urniranja, nerna umiranja, i ovaj covek je moj prijateli.

-Donalde! ... TI 51 ZrV! Sta pokusavas da uradis? - Potrcao sam i obavio ruke oko njega, bio je stvaran. Mogao sam osetiti kozu njegove letacke jakne, stisnuti njegove ruke ispod.

-Haj, - rece. - Ne smeta til Ono sto pokusavarn da zakrpim je ova rupa ovde.

Bio sam srecan da ga vidim. Nista nije nemoguce. -Sa mazivom i platnom? - rekoh. - Mazivom i platnom ti pokusavas da ucvrstis .. ? Ti to ne radis taka, ti ga vidis savrseno, vee uradeno ... -I rekavsi to stavih ruku na pocetak iskrzane rupe, kako sam pomerao ruku tako je rupa nestajala. Ostao je samo cist i kao ogledalo sjajan avion, besprekorno platno bez ikakvog Selva od vrha do repa.

-Znaci ti to tako radis! -rece on, a tamne su mu oci bile ponosne na sporog ucenika koji je na kraju postao debar kao duhovni mehanicar.

lIpalili smojutarnju vatru pored krila i pekli lepinju na noj. - Ti nesto muvas, Don! Znas. nikad te nisam video da kuvas. Sta irnas?

-Lepinju, - rece cinjenicu. - Poslcdnia stvar koju hocu da uradim u tvom zivotu je da ti pokazern kako Sf to radio

Odsekao je dva pare eta svojim perorezorn i pruzio rni jedan. Ukus mi je jos uvck u ustima dok pisern ... ukus strugotine i starog tutkala, podgrcjani na mash. -Sta kazes? - rece.

-Don ...

Ipak, jedna reka vrerncna se zaustavila zn mene onog letnjeg prepodneva kada je Simoda bio ubijen. Bio je to zavrSetak II koji ne verujem, niti ga razumem; to jc ostalo tamo i ja sam ga prczivljavao hiljadu puta ponovo, nadajuci se da bi se nesto moglo izmeniti - Nikad nije. Sta sam trebao da naucim tog dana?

Jedne noci, kasno u oktobru. posto sam se uzasnuo i pobegao od gomile lJ Misisipiju, slctco sam na neko malo prazno mesto. jedva dovoljno LIa Sf Flit spusti. los jednom pre nego sto sam zaspao. pomislio sam na zadnji trenutak. -Zasto je umro? Niie bilo razloga za to. Ako je ono sto je rckao bilo istina.

Nije bilo nikoga sad, da razgovaramo kako smo mi razgovarali, nikoga od koga bih ucio, nikoga da mu se prikradern i napadnern ga SVOjilTI recirna ostreci na njemu svoj novi svetli um . .JA? Da. ali j» nisam ni upola zabavan kakav je Simoda bio, koji me je ucio drzcci me stalno van ravnoteze svojim duhovnirn karateom.

Misleci 0 tome, zaspao sam, i spavajuci sanjao.

138

13'J

-Fantomova osveta, - iskezio mi se. - Napravio sam je od gipsa. - Stavio je svoj deo natrag u tiganj. - Da te podsetim, ako ikada zazelis da navedes nekoga cia uri, ucini to svojim znanjem, a ne svojom lepinjom. O.K.

-NEl Valis mene, volis moju lepinjut To je glavna zivotna hrana, Don!

- Vrlo dobra. Ali garantujem ti tvoja prva vecera sa

bilo kim bice i poslednja ako ga nahranis tom hranom.

Nasrnejali smo Sf i ucutali, pogledao sam ga II t isini. - Ti si dobra, Don, zar ne?

- Ti ocekujes da budem mrtav? Ma hajde. Ricarde.

-I ovo nije san? Necu zaboraviti da sam te video?

-Nc. Ovo je san. Ovo je drugi prostor - vrcrne. a

svaki drugi prostor - vrerne je san za dobrog, zdravog zemljanina, kakav eeS ti uskoro biti. Ali ces se setiti i to ce izmeniti tvojc rnisljenje i tvoj zivot.

-Hocu Ii te videti ponovo? Da Ii sc vracas?

-Mislim da ne. Zelim da sam izvan prostora i vre-

mena ... Ja to vecjesam, to je cinjenica. Ali, postoji vcza izrnedu nas, izmedu tebe i mene i ostalih iz nase porodiee. Kada te neki problemi zaustave, zadrzi ih u pameti i podi na spavanje, srescerno se ovdc kraj aviona i pricati 0 tome, ako zelis.

-Don ...

-Molirn?

-Zasto puska 7 Zasto se to desilo? Ne vidirn ni moe ni

slavu II tome sto tije srce razneseno puskorn. Seoje dole II travu pored krila. -. od kad sam pres tao da bud em Mcsija sa naslovne strane, Ricard, nikome nisam morao da kazcm bilo sta. I posto t i trcha da vezbas da budes neuznernirnvuu pojnvama. NITI R.,\ZJ\LOSl'EN

NJIMf\ -dodao je znacajno - mogao bi da upotrebis neke krvave scene za svoj trening: to je t akode zabava za mene. Umiranje je kao rodenje u nckorn dubokom jczeru nekog vruceg dana, Postoji sok od ostre i hladne promene, bol na trenutak. a onda prihvatanje i plivanje II realnosti, Ali posle toliko puta. cak se i sok izgubi.

PosIe dugog trenutka ustade. - Sarno nekoliko ljudi je zainteresovano za ono sto imas da im kazes. i to je u redu, KvaIitet majstora se ne meri prema velicini njegove gomile, upamti.

-Don, pokusacu, obecavarn. Ali ell pobeci zauvek tim posao prestane da me zabavlja.

Niko nije dodirnuo Trevl Er. ali se propcler okrenuo. rnasina izbacila plavi oblak dirna i bogatim zvukorn ispunila dolinu. - Obccanje prihvaceno, ali ... -pogledao me je i nasmesio se, kao da me nije razumeo.

-Prihvareno, ali sta? Govori. Kazi mi. Sta je pogreSno?

- Ti ne volis gomile, - rece.

-Ne da me guraju, ne. Svida mi se da govorim, i da

razmcnjujem ideje. ali to obozavanje kroz koje si ti

prosao, zavisnost vcrujcm da ne trazis od rnene ... Ja

sam vee pobegao .

-Moze biti da sam bas glup, Ricard i mozda ne vidim nesto ocigledno sto ti vrlo dobro vidis, i ako je tako, da Ii bi mi. molim te, rekao cega i111a loseg u pisanju 0 tome? Da li postoji pravilo po kome Mesija nc moil' da pist' 0 OIHJl11C sto misIi da je ist ina? Stvari kojc Sll mu bile za· bava, a koje Sll radile za l~jega"! I onda, ak o se !jlldima Ill' svida orio sto govori, umcsto till pLIed,ill ilL! n_jegd, mouu spi.lliti njrgove rcci, iz lupati prpco st.ipom? i\ .iko im Sf

140

141

to zaista svidi, mogu da citaju reci po drugi put, iIi da ih napisu na vratima frizidera, iii da se zabavljaju onim sto ideje za njih znace? Ima li neceg loseg II pisanju? Ali, mozda sam ipak ja glup.

-U knjizi?

-Zasto da ne?

-Znas li koliko rada ... ? Obecao sam da nikada neru

napisati ni jednu rec u zivotul

-0, izvini, - rece. Tako znaci, Nisam to znao.' - popeo se na donje krilo aviona, pa u kabinu. -Pa, vidimo se. Vidi sta ceS sa svim tim. Ne dozvoli gomilama cia ti pridu .. Ti ne zelis da pises, siguran si?

-Nikad. - rekoh - Nikad ni rec.

Slegnuo je ramenima i navukao svoje Ietacke rukavice, gurnuo palicu napred i zvuk motora je brujao oko mene sve dok se nisam probudio pod krilom Flit-a, sa ehorn iz sna jos uvek u usima.

Bio sam sam, poljeje bilo tiho, kao da je zelena jesen padala meko po svitanju i po svetu.

I tada. za divno cudo, pre nego sto sam se sasvim razbudio, posegnuo sam za dnevnikom i poceo da pis em, jedan Mesija u svetu drugih, 0 svom prijatelju:

,. UCitelj [e dosoo no zemlju,

roden u svetoj zemi]! Indijane, ...