Sa engleskog prevela

Jovanovi} Bojana III-4

Tehni~ka {kola
Bajina Ba{ta

ARHIMED IZ SIRAKUZE

Rodjen: 287. pre Nove ere

Ubijen: 212. Nove ere

1
 Arhimedov otac je bio astronom, Fidija. Ne znamo ni{ta vi{e
o Fidiji, osim ove jedne ~injenice, a i ovo znamo samo zato {to
nam je Arhimed dao ovu informaciju u jednom od svojih radova:
„Ra~un s pe{~anim zrncima“.
Arhimedov prijatelj, Heracleides, je napisao biografiju o
njemu, ali na`alost ovaj rad je izgubljen. Sada bi na{e znanje o
Arhimedu bilo promenjeno da je ovaj izgubljeni rad ikada bio
pronadjen, ili bar citati nadjeni u radovima drugih.
Arhimedov zavi~aj je bila Sirakuza, na Siciliji. Neki autori
govore da je posetio Egipat i tamo izumeo napravu sada poznatu
kao Arhimedov zavrtanj. To je pumpa za vodu, koja se jo{ uvek
koristi u mnogim delovima sveta. Vrlo je vervatno da je, kada je
bio mladi}, Arhimed studirao sa Euklidovim sledbenicima u
Aleksandriji. Sigurno je bio potpuno upoznat sa matematikom
razvijenom tamo, ali ono {to ~ini ovu pretpostavku mnogo
sigurnijom, jeste ~injenica da je li~no poznavao matemati~are
koji su tamo radili i da je slao svoje rezultate u Aleksandriju
zajedno sa li~nim porukama. Po{tovao je Konona od Samosa,
jednog od matemati~ara iz Aleksandrije, kao matemati~ara, a i
kao bliskog prijatelja. Blisko je saradjivao i sa Eratostenom.
Nepisano pravilo je nalagalo da svako otkri}e pre objavljivanja
mora biti poslato nekom drugom matemati~aru na proveru. Tako
su vr{njaci Arhimed i Eratosten sve do Arhimedove smrti
izmjenjivali brojna pisma u kojima su se nalazila gotovo sva
otkri}a i jednog i drugog. U predgovoru ''O spiralama'', Arhimed
pri~a zanimljivu pri~u o svom prijatelju u Aleksandriji. Govorio
nam je da je ovaj navikao da im {alje tvrdnje svojih najnovijih
teorema ali bez dokaza. O~igledno da su neki matemati~ari,
tvrdili da su rezultati njihovi, pa Arhimed ka`e da je poslednjom
prilikom, kada im je poslao teoreme, uklju~io i dve neta~ne:
...pa tako oni koji tvrde da su otkrili sve, ali ne iznesu dokaze
o tome, mogu biti pobijeni jer su se usudili da otkriju
nemogu}e...

2
 Osim u predgovorima njegovih radova, informacije o
Arhimedu dolaze nam iz brojnih izvora kao što su pri~e Plutarha,
Livija i ostalih. Plutarh nam govori da je Arhimed bio povezan sa
kraljem Sirakuze Hieronom II:
...Arhimed ... pi{u}i kralju Hieronu, ~iji je prijatelj bio...
Jo{ jedan dokaz o njegovom prijateljstvu sa porodicom kralja
Hierona II, dolazi iz ~injenice da je ''Ra~un s pe{~anim zrncima''
bio posve}en Gelonu sinu kralja Hierona.
Obuzetost nekom idejom bila je tako velika kod Arhimeda da
on u pojedinim trenucima ne vidi ni{ta drugo sem tog problema
kojem se posveti. ^esto on zaboravlja na jelo i prilike u kojima je
- crta po nauljenom telu, po pepelu vatre gradskog kupatila.
^uven je njegov usklik: Eureka! Eureka! i trk iz gradskog
kupatila kako bi primenio ideju dok je jo{ sve`a. Skoro za
tada{nju celu Sirakuzu Arhimed je bio lud, a on }e sve te ljude
koji su ga okru`ivali odbraniti od Rimljana i tako im sa~uvati
`ivote. Iako je bio i vrstan polemi~ar, vi~an sarkazmu bio je i
samokriti~an. Nije propu{tao priznati svoje pogre{ke i tako se
izdizao iznad onih koji su ga o{tro kritikovali.
Postoji, u stvari, veliki broj rezultata u Arhimedovim
radovima zbog kojih je on stekao ve}i ugled, od drugih
matemati~ara tog perioda. Razlog za ovo nije bio u vrednovanju
novih matemati~kih ideja, ve} je Arhimed izumeo mnoge ma{ine
koje su se koristile i kao ratne ma{ine. Ovo je bilo naro~ito
efikasno u odbrani Sirakuze kada je bila napadnuta od strane
Rimljana pod komandom Marcelusa.
Plutarh pi{e, u svom radu o Marcelusu rimskom komadantu,
o tome kako su Arhimedove ratne ma{ine kori{}ene protiv
Rimljana u opsadi 212. pre nove ere.
... kada je Arhimed po~eo da radi sa svojim ma{inama,
odmah je po~eo da koristi razne vrste projektila protiv
kopnenih snaga, i ogromne koli~ine kamenja su padale sa
neverovatnom bukom i nasiljem, protiv ~ega ni jedan ~ovek
3
 nije mogao; obarale su one koji su padali u gomili razbijaju}i
sve njihove redove i strojeve. U medjuvremenu ogromne
motke su izbijale iz zidova, povrh brodova i potapale ih
ogromnim te`inama koje su ispu{tane sa visine iznad njih;
druge su podizali u vazduh sa gvozdenom ru~kom ili kljunom,
kao kljunom kod krana i kada bi ih privukli za pramac i
postavili ih na kraj gornje palube zaronili bi ih na dno mora,
ili su brodovi dovu~eni pomo}u ma{ina, obrtani u krug i
razbijeni o stene koje su stajale i {tr~ale ispod zidova sa
velikim uni{tenjem vojnika koji su bili ukrcani. Brod je ~esto
podizan u vazduh do velike visine (u`asna stvar za gledanje) i
njihan napred – nazad dok svi marnari ne bi poispadali, a
brod je razbijan o stene ili pu{ten da padne.
Arhimeda su nagovorili njegovi prijatelji i kralj Hieron da
pravi takve ma{ine...
Ove ma{ine Arhimed je kreirao i pravio, ne kao stvari od
zna~aja, ve} kao ~istu zabavu u geometriji a u saglasnosti sa
`eljom i zahtevom kralja Hierona, da neka od njegovih
izvrsnih razmi{ljanja i ideja pored ~isto misaonog
zadovoljstva treba da daju i prakti~ne primene i budu
razumljive ljudima uop{te..
Mo`da je re~eno da su ratne ma{ine cenjene od strane ljudi
tog vremena na na~in na koji teorijska matematika nije, ali treba
napomenuti da se svet ne razlikuje mnogo ni na po~etku tre}eg
milenijuma nove ere. Drugi Arhimedovi izumi kao {to je slo`eni
kotur, takodje su mu doneli veliku slavu medju njegovim
savremenicima. Ponovo citiramo Plutarha:
„ (Arhimed) je istakao (u pismu kralju Hieronu) da data
snaga i data te`ina mo`e biti pomerena, re~eno nam je
oslanjaju}i se na snagu demonstracije, tako da postoji druga
zemlja, ulaze}i u nju mogao bi da pomeri ovu. Hieron je bio
zadivljen sa ovim i na njegovo moljenje da demonstrira ovaj
problem stvarnim eksperimentom; pokazao je da neke velike
te`ine mogu biti pomerane malom ma{inom, s toga je uredio
4
 da brod bude napunjen tovarom iz kraljevog arsenala, koji se
ne bi mogao izvu}i iz doka bez velikog napora i mnogo ljudi i
ukrcavanja mnogo putnika, postaviv{i sebe dalje odatle, bez
velikog truda, ve} samo dr`e}i glavu kotura u svojoj ruci i
vuku}i u`ad po stepenima, izvukao je brod na pravu liniju,
tako glatko i ravnomerno, kao da je bio u moru.
Ipak je Arhimed, iako je postigao slavu sa svojim
mehani~kim pronalascima, verovao da je ~ista matematika jedina
vredna te`nja. Ponovo Plutarh divno opisuje Arhimedov stav,
ipak }emo videti kasnije da je Arhimed u stvari koristio neke
veoma prakti~ne metode da bi otkrio rezultate iz ~iste geometrije:
Arhimed je posedovao takav duh, tako duboku du{u, i takva
blaga nau~nog znanja, pa iako su ovi pronalasci postigli da
ponovo upozna vi{e od ljudske mudrosti, ipak to nije dovelo
do toga da on ostavi iza sebe neki komentar ili zapis o takvim
predmetima, ali ne priznavanje za nisko i ne~asno svo
in`enjerstvo, i svaku vrstu ve{tine koja daje sebi samo ~ist
profit, stavio je svu svoju naklonost i ambiciju u ona ~istija
teoretisanja gde ne mo`e biti ukazivanja na nepristojne
`ivotne potrebe i studije, preimu}stvo koje nad ostalim
jo{ nije ispitano i u kojima jedina sumnja mo`e biti lepota i
veli~ina ispitanih dokaza, najvi{e zaslu`uju na{u pa`nju.
Arhimedova dostignu}a su izvanredna. Ve}ina istori~ara
matematike ga smatra jednim od najve}ih matemati~ara svih
vremena. Usavršio je metod integracije, koji mu je dozvolio da
nadje povr{ine i zapremine mnogih tela.
Chasus ka`e za Arhimedov rad na integraciji:
...radio je ra~un i doveo ga do savr{enstva pre Keplera,
Kavalierija, Fermaa, Lajbnica i Njutna.
Arhimed je bio u stanju da primeni metod iscrpljivanja koji je
rani oblik integracije i da uklju~i ~itav rang razli~itih rezultata i
pominjemo neke od njih u opisima njegovog rada ispod. Arhimed
je takodje dao ta~nu aproksimaciju za  pokazao da mo`e ta~no
5
da odredi kvadratne korene. Izumeo je sistem za izra`avanje
velikih brojeva. U mehanici Arhimed je otkrio fundamentalne
teoreme koje se ti~u tezi{ta ravnih figura i ~vrstih tela. Njegova
najpoznatija teorema o te`ini tela potopljenog u te~nost, nazvana
je ''Arhimedov princip''.
Arhimedovi radovi, koji su pre`iveli su slede}i: ''O ravnote`i
ravnih figura'' (dve knjige), ''O kvadraturi parabole'', ''O lopti i
valjku'', ''O spiralama'', ''O konoidima i sferoidima'', ''O plivanju
tela'' (dve kjige), ''O merenju kruga'' i ''Ra~un s pe{~anim
zrncima''.
Leta 1906. godine, J. L. Heibeng, profesor klasi~ne filologije
na univerzitetu Kopenhagen, otkrio je rukopis iz desetog veka
koji uključuje Arhimedov rad ''Metod''. Ovo razotkriva
neverovatno razumevanje o tome kako je Arhimed otkrio mnoge
od svojih rezultata i to }emo raspraviti ispod, pošto damo
jo{ detalja o tome {ta se nalazi u knigama koje su pre`ivele.
Red kojim je Arhimed pisao svoje radove nije poznat
zasigurno. Koristili smo hronološki poredak koji je predlo`io
Heat, osim za ''Metod'', koji je Heat stavio odmah iznad ''O lopti i
valjku''. U papiru su navedeni argumenti za razli~it hronološki
poredak Arhimedovih radova. Rasprava ''O ravnote`i ravnih
figura'' postavlja fundamentalne principe mehanike, koriste}i
metode geometrije. Arhimed je otkrio fundamentalne teoreme,
koje se ti~u te`i{ta ravnih tela i one su date u ovom radu. Posebno
on nalazi u prvoj knjizi te`i{te trougla, trapeza i kvadrata. Druga
knjiga je potpuno posve}ena nala`enju te`i{ta segmenta parabole.
U ''O kvadraturi parabole'' Arhimed nalazi povr{inu segmenta
parabole odse~enog bilo kojom pravom. U prvoj knjizi ''O lopti i
valjku'', Arhimed pokazuje da je povr{ina lopte 4 puta ve}a od
velikog kruga, pronalazi oblast bilo kog segmenta lopte, pokazuje
da zapremina lopte iznosi 2/3 zapremine opisanog valjka. Dobra
diskusija o tome kako je Arhimed do{ao do nekih od ovih
rezultata je data ovde. U drugoj knjizi ovog rada Arhimedov

6
najva`niji rezultat je da poka`e kako prese}i datu loptu sa ravni
tako da je procenat zapremina dva dela jednak zadatom odnosu.
U ''O spiralama'' Arhimed defini{e spiralu, daje osnovna
svojstva veze za du`inu radius vektora u zavisnosti od ugla
obrtanja. Daje rezultate o tangentama spirale kao {to nalazi i
oblasti delova spirale. U radu ''O konoidima i sferoidima''
Arhimed ispituje obrtne paraboloide, obrtne hiperboloide i
sferoide nastale rotiranjem elipse oko velike ili male osa. Glavni
razlog rada je ispitativanje zapremine ovih trodimenzionalnih
tela. Neki tvrde da postoji nedostatak strogo}e u rezultatima u
ovom radu, ali je zanimljiva diskusija o ovome u dana{njoj
rekonstrukciji.
''O plivanju tela'' je rad u kome Arhimed postavlja osnovne
principe hidrostatike. Njegova najpoznatija teorema, koja daje
te`inu tela uronjenog u te~nost, nazvana ''Arhimedov princip'',
sadr`ana je u ovom radu. Takodje je prou~avao stabilnost raznih
tela koja plivaju razli~itih oblika i razli~itih te`i{ta. U ''O
merenju kruga'' Arhimed pokazuje da je ta~na vrednost  ,
negde izmedju vrednosti 3 10/71 i 3 1/7. Ovo je postigao
opisivanjem kruga sa pravilnim poligonima od 96 strana.
''Ra~un s pe{~anim zrncima'', je izvanredan rad u kome
Arhimed predla`e brojni sistem sposoban da izra`ava brojeve od 8
x 1063 u savremenoj notifikaciji. Raspravlja u ovom radu da je
ovaj broj dovoljno veliki da ra~una brojeve zrnca peska koji se
mo`e uklopiti u svemir. Postoje takodje va`ne istorijske primedbe
u ovom radu za Arhimeda, koji je dao dimenzije svemira koje se
mogu izmeriti pomo}u brojanja zrna peska koja mo`e da sadr`i.
Iznosi da je Aristarhus predlo`io sistem sa suncem u centru i
planetama, uklju~uju}i Zemlju, koje se okre}u oko njega. U
navodima rezultata o dimenzijama on navodi rezultate prema
Eudoksu, Phidiasu (njegovom ocu) i Aristarhu. Postoje drugi
izvori koji pominju Arhimedov rad o rastojanju nebeskih tela npr.
U Ozbornovoj rekonstrukciji i raspravi:

7
 ...teorija o rastojanju nebeskih tela, pripisana Arhimedu, ali
neverodostojno stanje brojeva u jedinom pre`ivelom rukopisu
(prema Hipolitisu iz Rima, oko 220.n.e.) zna~i da je materijal
te`ak za snala`enje.
U „Metodu“ Arhimed opisuje na~in na koji je otkrio mnoge
od svojih geometrijskih rezultata:
„Odredjene teme prvo mi postanu jasne pomo}u mehani~kog
metoda, iako moraju biti dokazane geometrijski posle toga,
jer njihovo ispitivanje pomenutim metodom ne uobli~ava
jedan pravi dokaz. Ali to je naravno lak{e kada smo
prethodno stekli metodom neko znanje o pitanjima, da
snabdemo dokaz kao da smo ga prona{li bez prethodnog
znanja.“
Mo`da je briljantnost Arhimedovih geometrijskih re{enja
najbolje pokazao Plutarh, koji pi{e:
''Nije mogu}e prona}i u celoj geometriji te`a i zamr{enija
pitanja, a jednostavnija i jasnija obja{njenja. Neki ovo
pripisuju njegovoj prirodnoj genijalnosti, dok drugi misle da
je neverovatan trud i rad doveo do ovoga“
Heat dodaje svoje mi{ljenje o kvalitetu Arhimedovog
rada:
''Rasprave su, bez izuzetka, spomenici matemati~kog
izlaganja, postepeno otkri}e plana napada i, glavno,
predlaganje re{enja, nemilosrdna eliminacija svega nebitnog
za cilj, kraj svega, su tako impresivni u svom savr{enstvu, da
stvaraju ose}aj blizak strahopo{tovanju u umu ~itaoca.''
Postoje pretpostavke i o drugim Arhimedovim radovima, koji
su sada izgubljeni. Papus se poziva na Arhimedov rad o
poluregularnom poliedru, Arhimed se sam poziva na rad o
brojnom sistemu, koji je predlo`io u ''O ravnote`i i polugama'', i
Teon pominje Arhimedovu raspravu o ogledalima. Dokazi o

8
izgubljenim radovima su izneseni i raspravljeni, ali nisu totalno
ubedljivi.
Arhimed je ubijen 212. pre Nove ere tokom zauzimanja
Sirakuze od strane Rimljana, u drugom Punskom ratu, posle svih
njegovih napora da zadr`i Rimljane u zalivu, po{to su njegove
ratne ma{ine omanule. Plutarh navodi tri verzije Arhimedove
pogibije, koje su do{le do njega.
PRVA VERZIJA:
...Arhimed...je bio...sa verom koju je imao, zauzet re{avanjem
nekog problema pomo}u dijagrama, i fiksirao svoj um i o~i
na predmet svojih nagadjanja, tako da nije primetio upad
Rimljana, ni da je grad okupiran. U ovom zanosu
razmi{ljanja vojnik iznenada dolazi do njega, naredjuje da ga
sledi do Marceliusa, {to je on odbio da uradi, pre nego {to
re{i svoj problem, vojnik je u besu, izvukao svoj ma~ i probo
ga. Po ovoj verziji poslednje Arhimedove re~i su bile „Nolli
turbare circulos meos“ (Ne diraj moje krugove)

DRUGA VERZIJA:
...Rimski vojnik, je tr~ao iza njega, sa isukanim ma~em,
poku{avaju}i da ga ubije, a Arhimed je osvr}u}i se, ozbiljno
preklinjao vojnika da malo susdr`i svoju ruku, jer va`an rad
kojim se bavio jo{ nije zavr{io, ali vojnik, nedirnut njegovim
preklinjanjem, ubio ga je odmah.
Kona~no, TRE]A VERZIJA, onoga što je Plutarh ~uo:
...dok je Arhimed nosio Marceliusu matemati~ke instrumente,
sun~anike, lopte i uglove, pomo}u kojih se mo`e izra~unati
veli~ina Sunca prema pogledu, neki vojnici su ga videli, i
misle}i da je nosio zlato ubili ga.

9
 Arhimed je smatro svojim najzna~ajnijim dostignu}ima ona
koja se ti~u valjka i lopte. Stoga je tra`io da se modeli ovih tela
zajedno sa rezultatima njihovih zna~ajnih odnosa postave na
njegovoj grobnici. Ciceron je bio na Siciliji 75. godine pre Nove
ere i pi{e kako je tragao za Arhimedovom grobnicom:
... Prema tome, po{to sam dobro pogledao svuda okolo,
primetio sam mali stubac koji se nazirao iz `bunja na kojem
je bila figura lopte i valjka... Robovi su poslati sa srpovima i
kada je prolaz do mesta otvoren pri{li smo postolju ispred
nas, natpis je bio vidljiv, oko pola linija su bile ~itljive, dok je
drugi deo bio izbrisan.
Mo`da je iznenadjuju}e da su Arhimedovi matemati~ki
radovi bili poznati malte ne neposredno posle njegove smrti.
Klaget pi{e
Za raziku od Euklidovih „Elemenata“ Arhimedovi radovi su
bili {iroko poznati u Starom veku...Arhimed je bio ~esto
citiran od Aleksandrijskih matemati~ara Herona, Papusa i
Teona.
Ve} u VI veku Nove ere pojavile su se brojne i izvanredne
raspre i analize Arhimedovih radova. Najzad va`na je primedba
da se u dokazivanju da li je neki spis originalo Arhimedovo delo
ili rasprava o njemu, ~injenica i da li je pisan Arhimedovim
Dorijanskim nare~jem.

10