Anda di halaman 1dari 12

Sa engleskog prevela

Jovanovi} Bojana III-4


Tehni~ka {kola
Bajina Ba{ta

ARHIMED IZ SIRAKUZE

Rodjen: 287. pre Nove ere


Ubijen: 212. Nove ere

1
Arhimedov otac je bio astronom, Fidija. Ne
znamo ni{ta vi{e o Fidiji, osim ove jedne ~injenice,
a i ovo znamo samo zato {to nam je Arhimed dao
ovu informaciju u jednom od svojih radova: „Ra~un
s pe{~anim zrncima“.
Arhimedov prijatelj, Heracleides, je napisao
biografiju o njemu, ali na`alost ovaj rad je izgubljen.
Sada bi na{e znanje o Arhimedu bilo promenjeno da
je ovaj izgubljeni rad ikada bio pronadjen, ili bar
citati nadjeni u radovima drugih.
Arhimedov zavi~aj je bila Sirakuza, na Siciliji.
Neki autori govore da je posetio Egipat i tamo
izumeo napravu sada poznatu kao Arhimedov
zavrtanj. To je pumpa za vodu, koja se jo{ uvek
koristi u mnogim delovima sveta. Vrlo je vervatno
da je, kada je bio mladi}, Arhimed studirao sa
Euklidovim sledbenicima u Aleksandriji. Sigurno je
bio potpuno upoznat sa matematikom razvijenom
tamo, ali ono {to ~ini ovu pretpostavku mnogo
sigurnijom, jeste ~injenica da je li~no poznavao
matemati~are koji su tamo radili i da je slao svoje
rezultate u Aleksandriju zajedno sa li~nim
porukama. Po{tovao je Konona od Samosa, jednog
od matemati~ara iz Aleksandrije, kao
matemati~ara, a i kao bliskog prijatelja. Blisko je
saradjivao i sa Eratostenom. Nepisano pravilo je
nalagalo da svako otkri}e pre objavljivanja mora biti
poslato nekom drugom matemati~aru na proveru.
Tako su vr{njaci Arhimed i Eratosten sve do
Arhimedove smrti izmjenjivali brojna pisma u kojima
su se nalazila gotovo sva otkri}a i jednog i drugog.
U predgovoru ''O spiralama'', Arhimed pri~a
zanimljivu pri~u o svom prijatelju u Aleksandriji.
Govorio nam je da je ovaj navikao da im {alje
2
tvrdnje svojih najnovijih teorema ali bez dokaza.
O~igledno da su neki matemati~ari, tvrdili da su
rezultati njihovi, pa Arhimed ka`e da je poslednjom
prilikom, kada im je poslao teoreme, uklju~io i dve
neta~ne:
...pa tako oni koji tvrde da su otkrili sve, ali ne
iznesu dokaze o tome, mogu biti pobijeni jer su
se usudili da otkriju nemogu}e...
Osim u predgovorima njegovih radova,
informacije o Arhimedu dolaze nam iz brojnih izvora
kao što su pri~e Plutarha, Livija i ostalih. Plutarh
nam govori da je Arhimed bio povezan sa kraljem
Sirakuze Hieronom II:
...Arhimed ... pi{u}i kralju Hieronu, ~iji je prijatelj
bio...
Jo{ jedan dokaz o njegovom prijateljstvu sa
porodicom kralja Hierona II, dolazi iz ~injenice da je
''Ra~un s pe{~anim zrncima'' bio posve}en Gelonu
sinu kralja Hierona.
Obuzetost nekom idejom bila je tako velika kod
Arhimeda da on u pojedinim trenucima ne vidi ni{ta
drugo sem tog problema kojem se posveti. ^esto on
zaboravlja na jelo i prilike u kojima je - crta po
nauljenom telu, po pepelu vatre gradskog kupatila.
^uven je njegov usklik: Eureka! Eureka! i trk iz
gradskog kupatila kako bi primenio ideju dok je
jo{ sve`a. Skoro za tada{nju celu Sirakuzu Arhimed
je bio lud, a on }e sve te ljude koji su ga okru`ivali
odbraniti od Rimljana i tako im sa~uvati `ivote. Iako
je bio i vrstan polemi~ar, vi~an sarkazmu bio je i
samokriti~an. Nije propu{tao priznati svoje
pogre{ke i tako se izdizao iznad onih koji su ga
o{tro kritikovali.
3
Postoji, u stvari, veliki broj rezultata u
Arhimedovim radovima zbog kojih je on stekao ve}i
ugled, od drugih matemati~ara tog perioda. Razlog
za ovo nije bio u vrednovanju novih matemati~kih
ideja, ve} je Arhimed izumeo mnoge ma{ine koje su
se koristile i kao ratne ma{ine. Ovo je bilo naro~ito
efikasno u odbrani Sirakuze kada je bila napadnuta
od strane Rimljana pod komandom Marcelusa.
Plutarh pi{e, u svom radu o Marcelusu rimskom
komadantu, o tome kako su Arhimedove ratne
ma{ine kori{}ene protiv Rimljana u opsadi 212. pre
nove ere.
... kada je Arhimed po~eo da radi sa svojim
ma{inama, odmah je po~eo da koristi razne
vrste projektila protiv kopnenih snaga, i ogromne
koli~ine kamenja su padale sa neverovatnom
bukom i nasiljem, protiv ~ega ni jedan ~ovek
nije mogao; obarale su one koji su padali u
gomili razbijaju}i sve njihove redove i strojeve. U
medjuvremenu ogromne motke su izbijale iz
zidova, povrh brodova i potapale ih ogromnim
te`inama koje su ispu{tane sa visine iznad njih;
druge su podizali u vazduh sa gvozdenom
ru~kom ili kljunom, kao kljunom kod krana i
kada bi ih privukli za pramac i postavili ih na kraj
gornje palube zaronili bi ih na dno mora, ili su
brodovi dovu~eni pomo}u ma{ina, obrtani u
krug i razbijeni o stene koje su stajale i {tr~ale
ispod zidova sa velikim uni{tenjem vojnika koji
su bili ukrcani. Brod je ~esto podizan u vazduh
do velike visine (u`asna stvar za gledanje) i
njihan napred – nazad dok svi marnari ne bi
poispadali, a brod je razbijan o stene ili pu{ten
da padne.
4
Arhimeda su nagovorili njegovi prijatelji i kralj
Hieron da pravi takve ma{ine...
Ove ma{ine Arhimed je kreirao i pravio, ne kao
stvari od zna~aja, ve} kao ~istu zabavu u
geometriji a u saglasnosti sa `eljom i zahtevom
kralja Hierona, da neka od njegovih izvrsnih
razmi{ljanja i ideja pored ~isto misaonog
zadovoljstva treba da daju i prakti~ne primene i
budu razumljive ljudima uop{te..
Mo`da je re~eno da su ratne ma{ine cenjene od
strane ljudi tog vremena na na~in na koji teorijska
matematika nije, ali treba napomenuti da se svet ne
razlikuje mnogo ni na po~etku tre}eg milenijuma
nove ere. Drugi Arhimedovi izumi kao {to je slo`eni
kotur, takodje su mu doneli veliku slavu medju
njegovim savremenicima. Ponovo citiramo Plutarha:
„ (Arhimed) je istakao (u pismu kralju Hieronu)
da data snaga i data te`ina mo`e biti pomerena,
re~eno nam je oslanjaju}i se na snagu
demonstracije, tako da postoji druga zemlja,
ulaze}i u nju mogao bi da pomeri ovu. Hieron je
bio zadivljen sa ovim i na njegovo moljenje da
demonstrira ovaj problem stvarnim
eksperimentom; pokazao je da neke velike
te`ine mogu biti pomerane malom ma{inom, s
toga je uredio da brod bude napunjen tovarom iz
kraljevog arsenala, koji se ne bi mogao izvu}i iz
doka bez velikog napora i mnogo ljudi i
ukrcavanja mnogo putnika, postaviv{i sebe dalje
odatle, bez velikog truda, ve} samo dr`e}i glavu
kotura u svojoj ruci i vuku}i u`ad po stepenima,
izvukao je brod na pravu liniju, tako glatko i
ravnomerno, kao da je bio u moru.

5
Ipak je Arhimed, iako je postigao slavu sa svojim
mehani~kim pronalascima, verovao da je ~ista
matematika jedina vredna te`nja. Ponovo Plutarh
divno opisuje Arhimedov stav, ipak }emo videti
kasnije da je Arhimed u stvari koristio neke veoma
prakti~ne metode da bi otkrio rezultate iz ~iste
geometrije:
Arhimed je posedovao takav duh, tako duboku
du{u, i takva blaga nau~nog znanja, pa iako su
ovi pronalasci postigli da ponovo upozna vi{e od
ljudske mudrosti, ipak to nije dovelo do toga da
on ostavi iza sebe neki komentar ili zapis o
takvim predmetima, ali ne priznavanje za nisko i
ne~asno svo in`enjerstvo, i svaku vrstu ve{tine
koja daje sebi samo ~ist profit, stavio je svu
svoju naklonost i ambiciju u ona ~istija
teoretisanja gde ne mo`e biti ukazivanja na
nepristojne `ivotne potrebe i studije,
preimu}stvo koje nad ostalim jo{ nije ispitano i u
kojima jedina sumnja mo`e biti lepota i veli~ina
ispitanih dokaza, najvi{e zaslu`uju na{u pa`nju.
Arhimedova dostignu}a su izvanredna. Ve}ina
istori~ara matematike ga smatra jednim od
najve}ih matemati~ara svih vremena. Usavršio je
metod integracije, koji mu je dozvolio da nadje
povr{ine i zapremine mnogih tela.
Chasus ka`e za Arhimedov rad na integraciji:
...radio je ra~un i doveo ga do savr{enstva pre
Keplera, Kavalierija, Fermaa, Lajbnica i Njutna.
Arhimed je bio u stanju da primeni metod
iscrpljivanja koji je rani oblik integracije i da uklju~i
~itav rang razli~itih rezultata i pominjemo neke od
njih u opisima njegovog rada ispod. Arhimed je
6
takodje dao ta~nu aproksimaciju za π pokazao da
mo`e ta~no da odredi kvadratne korene. Izumeo je
sistem za izra`avanje velikih brojeva. U mehanici
Arhimed je otkrio fundamentalne teoreme koje se
ti~u tezi{ta ravnih figura i ~vrstih tela. Njegova
najpoznatija teorema o te`ini tela potopljenog u
te~nost, nazvana je ''Arhimedov princip''.
Arhimedovi radovi, koji su pre`iveli su slede}i:
''O ravnote`i ravnih figura'' (dve knjige), ''O
kvadraturi parabole'', ''O lopti i valjku'', ''O
spiralama'', ''O konoidima i sferoidima'', ''O plivanju
tela'' (dve kjige), ''O merenju kruga'' i ''Ra~un s
pe{~anim zrncima''.
Leta 1906. godine, J. L. Heibeng, profesor
klasi~ne filologije na univerzitetu Kopenhagen,
otkrio je rukopis iz desetog veka koji uključuje
Arhimedov rad ''Metod''. Ovo razotkriva
neverovatno razumevanje o tome kako je Arhimed
otkrio mnoge od svojih rezultata i to }emo raspraviti
ispod, pošto damo jo{ detalja o tome {ta se nalazi
u knigama koje su pre`ivele.
Red kojim je Arhimed pisao svoje radove nije
poznat zasigurno. Koristili smo hronološki poredak
koji je predlo`io Heat, osim za ''Metod'', koji je Heat
stavio odmah iznad ''O lopti i valjku''. U papiru su
navedeni argumenti za razli~it hronološki poredak
Arhimedovih radova. Rasprava ''O ravnote`i ravnih
figura'' postavlja fundamentalne principe mehanike,
koriste}i metode geometrije. Arhimed je otkrio
fundamentalne teoreme, koje se ti~u te`i{ta ravnih
tela i one su date u ovom radu. Posebno on nalazi u
prvoj knjizi te`i{te trougla, trapeza i kvadrata.
Druga knjiga je potpuno posve}ena nala`enju

7
te`i{ta segmenta parabole. U ''O kvadraturi
parabole'' Arhimed nalazi povr{inu segmenta
parabole odse~enog bilo kojom pravom. U prvoj
knjizi ''O lopti i valjku'', Arhimed pokazuje da je
povr{ina lopte 4 puta ve}a od velikog kruga,
pronalazi oblast bilo kog segmenta lopte, pokazuje
da zapremina lopte iznosi 2/3 zapremine opisanog
valjka. Dobra diskusija o tome kako je Arhimed
do{ao do nekih od ovih rezultata je data ovde. U
drugoj knjizi ovog rada Arhimedov najva`niji rezultat
je da poka`e kako prese}i datu loptu sa ravni tako
da je procenat zapremina dva dela jednak zadatom
odnosu.
U ''O spiralama'' Arhimed defini{e spiralu, daje
osnovna svojstva veze za du`inu radius vektora u
zavisnosti od ugla obrtanja. Daje rezultate o
tangentama spirale kao {to nalazi i oblasti delova
spirale. U radu ''O konoidima i sferoidima'' Arhimed
ispituje obrtne paraboloide, obrtne hiperboloide i
sferoide nastale rotiranjem elipse oko velike ili male
osa. Glavni razlog rada je ispitativanje zapremine
ovih trodimenzionalnih tela. Neki tvrde da postoji
nedostatak strogo}e u rezultatima u ovom radu, ali
je zanimljiva diskusija o ovome u dana{njoj
rekonstrukciji.
''O plivanju tela'' je rad u kome Arhimed
postavlja osnovne principe hidrostatike. Njegova
najpoznatija teorema, koja daje te`inu tela
uronjenog u te~nost, nazvana ''Arhimedov princip'',
sadr`ana je u ovom radu. Takodje je prou~avao
stabilnost raznih tela koja plivaju razli~itih oblika i
razli~itih te`i{ta. U ''O merenju kruga'' Arhimed
pokazuje da je ta~na vrednost π , negde izmedju
vrednosti 3 10/71 i 3 1/7. Ovo je postigao
8
opisivanjem kruga sa pravilnim poligonima od 96
strana.
''Ra~un s pe{~anim zrncima'', je izvanredan rad
u kome Arhimed predla`e brojni sistem sposoban da
izra`ava brojeve od 8 x 1063 u savremenoj
notifikaciji. Raspravlja u ovom radu da je ovaj broj
dovoljno veliki da ra~una brojeve zrnca peska koji
se mo`e uklopiti u svemir. Postoje takodje va`ne
istorijske primedbe u ovom radu za Arhimeda, koji
je dao dimenzije svemira koje se mogu izmeriti
pomo}u brojanja zrna peska koja mo`e da sadr`i.
Iznosi da je Aristarhus predlo`io sistem sa suncem u
centru i planetama, uklju~uju}i Zemlju, koje se
okre}u oko njega. U navodima rezultata o
dimenzijama on navodi rezultate prema Eudoksu,
Phidiasu (njegovom ocu) i Aristarhu. Postoje drugi
izvori koji pominju Arhimedov rad o rastojanju
nebeskih tela npr. U Ozbornovoj rekonstrukciji i
raspravi:
...teorija o rastojanju nebeskih tela, pripisana
Arhimedu, ali neverodostojno stanje brojeva u
jedinom pre`ivelom rukopisu (prema Hipolitisu iz
Rima, oko 220.n.e.) zna~i da je materijal te`ak
za snala`enje.
U „Metodu“ Arhimed opisuje na~in na koji je
otkrio mnoge od svojih geometrijskih rezultata:
„Odredjene teme prvo mi postanu jasne pomo}u
mehani~kog metoda, iako moraju biti dokazane
geometrijski posle toga, jer njihovo ispitivanje
pomenutim metodom ne uobli~ava jedan pravi
dokaz. Ali to je naravno lak{e kada smo
prethodno stekli metodom neko znanje o

9
pitanjima, da snabdemo dokaz kao da smo ga
prona{li bez prethodnog znanja.“
Mo`da je briljantnost Arhimedovih geometrijskih
re{enja najbolje pokazao Plutarh, koji pi{e:
''Nije mogu}e prona}i u celoj geometriji te`a i
zamr{enija pitanja, a jednostavnija i jasnija
obja{njenja. Neki ovo pripisuju njegovoj prirodnoj
genijalnosti, dok drugi misle da je neverovatan
trud i rad doveo do ovoga“
Heat dodaje svoje mi{ljenje o kvalitetu
Arhimedovog rada:
''Rasprave su, bez izuzetka, spomenici
matemati~kog izlaganja, postepeno otkri}e
plana napada i, glavno, predlaganje re{enja,
nemilosrdna eliminacija svega nebitnog za cilj,
kraj svega, su tako impresivni u svom
savr{enstvu, da stvaraju ose}aj blizak
strahopo{tovanju u umu ~itaoca.''
Postoje pretpostavke i o drugim Arhimedovim
radovima, koji su sada izgubljeni. Papus se poziva
na Arhimedov rad o poluregularnom poliedru,
Arhimed se sam poziva na rad o brojnom sistemu,
koji je predlo`io u ''O ravnote`i i polugama'', i Teon
pominje Arhimedovu raspravu o ogledalima. Dokazi
o izgubljenim radovima su izneseni i raspravljeni, ali
nisu totalno ubedljivi.
Arhimed je ubijen 212. pre Nove ere tokom
zauzimanja Sirakuze od strane Rimljana, u drugom
Punskom ratu, posle svih njegovih napora da zadr`i
Rimljane u zalivu, po{to su njegove ratne ma{ine
omanule. Plutarh navodi tri verzije Arhimedove
pogibije, koje su do{le do njega.

10
PRVA VERZIJA:
...Arhimed...je bio...sa verom koju je imao, zauzet
re{avanjem nekog problema pomo}u dijagrama,
i fiksirao svoj um i o~i na predmet svojih
nagadjanja, tako da nije primetio upad Rimljana,
ni da je grad okupiran. U ovom zanosu
razmi{ljanja vojnik iznenada dolazi do njega,
naredjuje da ga sledi do Marceliusa, {to je on
odbio da uradi, pre nego {to re{i svoj problem,
vojnik je u besu, izvukao svoj ma~ i probo ga. Po
ovoj verziji poslednje Arhimedove re~i su bile
„Nolli turbare circulos meos“ (Ne diraj moje
krugove)

DRUGA VERZIJA:
...Rimski vojnik, je tr~ao iza njega, sa isukanim
ma~em, poku{avaju}i da ga ubije, a Arhimed je
osvr}u}i se, ozbiljno preklinjao vojnika da malo
susdr`i svoju ruku, jer va`an rad kojim se bavio
jo{ nije zavr{io, ali vojnik, nedirnut njegovim
preklinjanjem, ubio ga je odmah.
Kona~no, TRE]A VERZIJA, onoga što je Plutarh ~uo:
...dok je Arhimed nosio Marceliusu matemati~ke
instrumente, sun~anike, lopte i uglove, pomo}u
kojih se mo`e izra~unati veli~ina Sunca prema
pogledu, neki vojnici su ga videli, i misle}i da je
nosio zlato ubili ga.
Arhimed je smatro svojim najzna~ajnijim
dostignu}ima ona koja se ti~u valjka i lopte. Stoga
je tra`io da se modeli ovih tela zajedno sa

11
rezultatima njihovih zna~ajnih odnosa postave na
njegovoj grobnici. Ciceron je bio na Siciliji 75.
godine pre Nove ere i pi{e kako je tragao za
Arhimedovom grobnicom:
... Prema tome, po{to sam dobro pogledao svuda
okolo, primetio sam mali stubac koji se nazirao iz
`bunja na kojem je bila figura lopte i valjka...
Robovi su poslati sa srpovima i kada je prolaz do
mesta otvoren pri{li smo postolju ispred nas,
natpis je bio vidljiv, oko pola linija su bile ~itljive,
dok je drugi deo bio izbrisan.
Mo`da je iznenadjuju}e da su Arhimedovi
matemati~ki radovi bili poznati malte ne
neposredno posle njegove smrti. Klaget pi{e
Za raziku od Euklidovih „Elemenata“ Arhimedovi
radovi su bili {iroko poznati u Starom
veku...Arhimed je bio ~esto citiran od
Aleksandrijskih matemati~ara Herona, Papusa i
Teona.
Ve} u VI veku Nove ere pojavile su se brojne i
izvanredne raspre i analize Arhimedovih radova.
Najzad va`na je primedba da se u dokazivanju da li
je neki spis originalo Arhimedovo delo ili rasprava o
njemu, ~injenica i da li je pisan Arhimedovim
Dorijanskim nare~jem.

12