Anda di halaman 1dari 16

ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH ELIKA

Dejan Pilipovi

Departman za proizvodno mainstvo SAVREMENI MATERIJALI

Seminarski rad

Novi Sad, 2010

seminarski rad studenat-a proizvodnog mainstva

Impressum
predmet savremeni materijali profesorI: emeritus prof. dr Leposava ianin redovni prof.dr Katarina Geri AsIstent docent dr. sebastian Balo mr. rajnovi dragan student dejan pilipovi IndeKs 16331 fAKuLtet: fakultet tehnikih nauka trg dositeja obradovia 6, 21000 novi sad odseK / smer: departman za proizvodno mainstvo usmerenje savremen tehnologije oblikovanje materijala GodInA: 2010

sAdrAj
Svojstvo materijala da ograniava svoju sposobnost zavarivanja , naziva se zavarljivost .

1.Zavarljivost elika 03

2.ispitivanje Zavarljivosti 04

Potrebno je odabrati takvu kombinaciju materijala koja treba da obezbedi homogenost ava, ije e osobine zadovoljiti zahteve koji se postavljaju u uslovima eksploatacije konstrukcije.

5. Materijal Za Zavarivanje 12

Metode ispitivanja koje bi kompleksno karakterisali pojam zavarljivosti NE POSTOJE

3. Zavarivost austenitnih elika


u austenitne elike se uvode elementi koji poveavaju vrstou a to su: volfram, molibden, niobijum i dr.

05

iroka primena eflerovog dijagrama u zavarivakoj praksi zahteva anailizu varijanti dijagrama koji su u opticaju sa aspekta njihove tanosti kao i primenljivosti razliitih jednaina za izraunavanje ekvivalentnog sadraja Hroma i Nikl-a.

6. priMena eflerovog dijagraMa u Zavarivakoj praksi13

4.specifinost Zavarivanje austenitnih elika


Tehnike spajanja materijala koje se mogu koristi kod spajanja austenitnih elika su: elektroluno zavarivanje, zavarivanje pod prakom, MIG sistem zavarivanja, MAG sistem zavarivanja, mogu se zavarivati i nekonvencionalnim metodama kao to su zavarivanje plazmom ili laserom.

7. Zakljuak 14

08

1.Zavarljivost elika
rilikom zavarivanja metalnih konstrukcija i mainskih elemenata , uoeno je da se zavareni spoj moe formirati u jednom sluaju bez posebnih problema, dok se u drugom sluaju kod posebnih materijala moraju preduzeti posebne tehnoloke mere kako bi se dobio potpuno kvalietatan zavar. Svojstvo materijala da ograniava svoju sposobnost zavarivanja , naziva se zavarljivost. Problem zavarljivosti poeo se ozbiljno posmatrati onog momenta kada su mainski inenjeri utvrdili da nije mogue napraviti zavarenu konstrukciju od bilo kakavog materijala koji e raditi u bilo kakavim uslovima. Ovoj injenici su predhodile teke nesree koje su se dogodile na mostu u Engleskoj, te brodovima u Sjedinjenim Amerikim dravama i u Engleskoj. Ti problemi koji su tada nastajali, bili su uglavnom posledice neznanja o krtom lomu koji je nastao usled pojave pukotina ili usled postojanja zareza.Na osnovu tih saznanja poelo se ispitivati ponaanje materijala na dejstvo zareza i njegovu sklonost ka pojavi pukotina

a sve u cilju eliminisanja mogunosti da krti lom ponovo nastane. Krti lom uglavnom nastaje od naponskog stanja, temperature, brzine optereenja i raspoloive energije optereenja. Zapravo pojam zavarljivosti zavisi od materijala, uslova proizvodnje zavarenih konstrukcija i konstrukcionih reenja, mogunosti zavarivanja i od pouzdansti zavarene konstrukcije. Za ispitivanje zavarljivosti mora se odrediti adekvatan postupak ispitivanja najee kidalicom. Da bi se moglo ispitivati zavarljivot neophodno je uzeti i u obzir i osnovni materijal. Faktor koji jo utie je i promena strukture materijala u zoni spoja koji se naziva (ZUT) zona uticaja toplte. Zavarljivost je kompleksna tehnoloka osobina podlona viestrukim uticajima koji se mogu podeliti u III grupe I.grupa Uticaj materijala II. grupa Uticaj postupka zavarivanja III. grupa Uticaj konstrukcije.

Slika 2 Prikaz svojstva uticaja legirajuih elementata na elik


Osnovni zahtevi koji se trae od materijala su njegova relativna istoa, odsustvo gasova i tetnih primesa koji se mogu javiti u njegovoj proizvodnji. Svaki od legirajuih elemenata utie na zavarljivost materijala, te je potrebno poznavati uticaj pojedinih legirajuih elemenata na zavarljivost.
zimski/letnji semestrar 10/11

Slika 1 Prikaz uticaja na zavarivanje osnovnog materijala

strana 3

seMinarski rad

2.ispitivanje Zavarljivosti
recizno definisati zavarljivost je izuzetno teko i zato danas postoji vie definicija. Jo vei problem je kvantificiranju zavarljivosti. Danas u literaturi ima veliki broj metoda i proba zavarljivosti elika. Postoji oko 200 postupaka pomou kojih se moe odrediti zavarljivost elika. Metode ispitivanja koje bi kompleksno karakterisali pojam zavarljivosti ne pOstOje. Savremene metode ispitivanja zavarljivosti su grubo podeljene na direktene i indirektne metode. KOD INDIRETNIH METODA materijal iju zavarljivsot ispitujemo, vri se na osnovu hemijskog sastava ili energije loma. Izmerene vrednosti se uporeuju sa unapred zadanim vrednostima i vri se poreenje. KOD DIREKTNIH METODA materijal se podvrgava termikoj metodi, kroz zavarivanje, navarivanje, ili simuliranje, nakon ega se ispituju mehanike osobine ili pojava pukotina u zavarenom spoju i u osnovnom materijalu. U procesu kristalizacije ava pod uticajem zateznih napona nastalih pri zavarivanju mogu nastati kristalizacione pukotine koje su jedan od najeih nedostataka zavarenih spojeva.Istraivanje otpornosti metalnog ava prema kristalizacionim prslinama je prvi zadataka ispitivanja zavarljivosti. Pod dejstvom, pri zavarivanju u spoj unoenje toplote, dolazi do promene strukture osnovog materijala koji se granii sa avom.Ove promene zajedno sa prisutnim naponima zatezanja magu dovesti do obrazovanja kristalizacionih i hladnih prslina u ZUT-u. Odreivanje otpornosti metala u zoni uticaja toplote prema obrazovanju pukotina je drugi vid ispitivanja zavarljivosti. Metalurki procesi , koji se deavaju u metalu ava i zoni pod uticajem toplote mogu izazvati snienje otpornosti zavarenog spoja prema prelazu u krto stanje.Ispitivanje otpornosti osnovnog metala, metala u ZUT-u , metala kao ava, zavareni spoj , predstavlja tree podruje ispitivanja zavarljivozimski/letnji semestrar 10/11

sti. Ispitivanje zavarljivosti kod direktnih i indirektnih metoda vezano je za praenje pojava koje ograniavaju zavarivanje, praenje strukturnih transformacija ili praenje mehaniko tehnolokih osobina i to :

s av r e M e n e t e h n o l o g i j e o b l i k o va n j a M at e r i j a l a

4 strana

3. Zavarivost austenitnih elika


ustenitni elici se dele u tri grupe, i to : otporne na koroziju, vatrootporne, vatrostalne. Jedan od najpoznatijih austenitnih elika je hromnikl elik slika 4, zbog svoje sposobnosti da zadre plastinost i visoku udarnu ilavost na niskim temperaturama, primenjuju se i kao elici koji su otporni na hladnou. Da bi se postigao ovakav efekat elika, neophodno je legirati sa odreenim elementima (atomima), kao i posle odgovarajue termike obrade, austenitni elici postaju otporni na koroziju u razliitim osobinama kao to su : atmosfera, vodeni rastvori kiselina, baza, soli, tene metalne sredine. U grupu vatrootpornih spadaju elici koji imaju sposobnost takve da na visokim temperaturama zadre svoje mehanike osobine. Vatrootporni elici u veini sluajeva moraju biti otporni i na koroziju (otpornost na dejstvo spoljanje sredine esto u kombinaciji sa radnim optereenjima). Da bi se jo poveala vatrotpornost u austenitne elike se uvode elementi koji poveavaju vrstou a to su: volfram, molibden, niobijum i dr. Austenitni hrom nikl i austenitni hrom manganski elici , zahvaljujui velikim ali zaista velikim procentom hroma, postaju otporni i na oksidaciju u gasnim sredinama na visokim temperaturama. Zbog toga su ovi elici predvieni za rad na visokim temperaturama u okisdirajuim

gasnim smeama. Austenitni elici graeni su uglavnom bilo na osnovi legura trojnih sistema GVOE HROM NIKL ili GVOE HROMMANGAN sa dodatkom nikla ili bez njega. U praksi postoje i maganski asutenitni elici koji sadre visok procenat ugljenika.U hrom- nikl elicima HROM i NIKL su osnovni legirajui elementi koji obezbeuju austenitnu strukturu. Njih karakterie austenitna struktura na sobnoj temepraturi koja je posledica visokog sadraja legirajuih elemenata.
seMinarski rad

Slika 3 Perodni sistem elemenata


To su najee elementi koji otvaraju gama podruje i to su : mangan, nikl, kobalt, rutenium, paladijum, osmijum, iridijum i platina. Kao to se vidi sa slika 3 to su elementi koji se nalaze u centru periodnog sistema elemenata, zbog toga ovakav tip elika mogu imati samo austenitnu mikrostrukturu na sobnoj temperaturi.Posebno iroku primenu dobili su elici ovog tipa koji sadre oko 18 20% Hroma i 9 10% Nikla (H18N10). slika 5

Slika 4 Prikaz austenitne mikrostrukture sa dvojnicima arenja [7]

zimski/letnji semestrar 10/11

strana 5

Slika 5 Mikrofotografija austenitnog elika 18/8 pri uvelianju od 1000X s av r e M e n e t e h n o l o g i j e o b l i k o va n j a M at e r i j a l a

[4] Ugljenik u hrom nikl austenitnim elicima stabilizuje austenit i iri mogunosti legiranja elika feritizirajuim elementima (uz zadravanje austenitne strukture legure) dijagram 4. Ugljenik je taj koji sa porastom temperature poveava svoju rastvorljivost u gama vrstom rastvoru. Titan u vatrostalnim elicima sa karbidnim ovravanjem , koji se dodaje eliku do 0,5% poveava trajnu vrstou. Poznata je pojava da elik postaje neosetljiv na meukristalnu koroziju, a osnovni razlog tome je to se atom ugljenika potpuno vezuje u stabilni karbid titana. U austenitnim elicima i legurama sa intermetaloidnim ovravanjem titan sa aluminijumom deluje u smislu ovravanja obrazovanjem disperzne gama faze i to Ni3-(Al, Ti). Titan je element koji ima veliki afinitet prema kiseoniku. Niobijum deluje u eliku na isti nain kao i titan. Takav odnos treba da bude Nb/C >10 (za neke legure i vie) austenitni elik postaje otporan na meukristalnu koroziju. Meutim kod duboko austenitnih zavarenih elika niobijum moe da izazove vrue prsline koje obrazuju dvojni eutektikum FeNb2 metalne osnove legura, koji imaju relativnu nisku taku topljenja. Ako se sauva da odnos niobijuma i ugljenika bude 10 , niobijum moe da bude sredstvo poveavanja otpornosti ava prema pojavi prslini. Niobijum ima manji afinitet prema kiseoniku ako bi smo ga uporeivali sa titanom. Zbog dobrih osobina legiranje metala sa niobijumom u odreenim granicama izvodi se relativno jednostavno.

Dijagram 1. Dijagram stanja elika a)


elik [2]

18/8 elik b) 18/12

6 strana

zimski/letnji semestrar 10/11

U procesu kristalizacije legura na bazi Fe- Cr- Ni ili u procesu arenja na visokoj temperaturi , legirajui elementi mogu osim karbida hroma i sigma faze da obarzuje vrste karbide niobijuma i titana i vanadijuma (NbC, TiC,VC) kao i intermetalna jedinjenja tipa Ni3Ti, Ni3, (Al,Ti) Fe2W. Zbog odvijanja procesa ekspolatacije legura na visokim temperaturama poinje da se smanjuje plastinost , udarana ilavost i poinje da se izaziva proces starenja. Zbog toga austenitni- hrom nikl vatrootporni elici nekada se klasifikuju u zavisnosti od estica koje izazivaju ovravanje,kako: a) ELICI SA KARBIDNIM OVRAVANJEM u kojima estice izazivaju disperzno ojaavanje i pri tome se tsvara karbidna faza (Cr23C6, NbC, TiC i dr.) b) ELICI SA INTERMETALIDNIM OVRAVANJEM u kojima estice izazivaju ovravanje intermetalidne faze (Ni3Ti, Ni3, (Al,Ti) i Fe3W i dr. Dokazano je da kod austenitnih elika javlja se dve vrste ovravanja, jedno je karbidno, a drugo je intermetaloidno ovravanje. Kod HROM- MANGANSKIH ELIKA atomi gvoa i atomi mangana posle ovravanja obrazuju neprekidni vrsti rastvor sa gama reetkom dijagram 1. U zavisnosti od procenta mangana i ugljenika elik na sobnoj temepraturi moe da ima austenitnu strukturu i najpoznatiji elik iz ove grupe je HATFILDOV elik koji ima od 11-13 % Mn i 1% Cr dijagram 3. Fenomen da se pri usporenom hlaenju ili zagrevanju na umerenoj temperaturi u elicima feritne ili austenitne- feritne strukture i sa visokim sadrajem hroma poinje izdvajati Sigma faza. slika 6

Dijagram 2 presek trojnog dijagrama u zavisnosti od sadraja


hroma, mangana.Dijagram sa 6% Mn [2]

elici sa sadrajem ispod 14 % Hroma i 15% dijagram 3 Mangana prave austenitno martenzitnu strukturu, ali ako se doda Nikl, on poinje da izaziva snienje martenzita a poveava austenit. Ubacivanje ugljenika u hrom manganske elike i hrom mangan- niklove elike dovodi do irenja gama oblasti to je dobro. Taj fenomen pomae da doe do disperznog ojaavanja elika posle termike obrade.

Slika 6 Mikrofotografija austenit + ferit pri uvelianju od 250


X [2]
zimski/letnji semestrar 10/11

strana 7

seMinarski rad

4.specifinOst zavarivanje austenitnih elika


ehnike spajanja materijala koje se mogu koristi kod spajanja austenitnih elika su: elektroluno zavarivanje, zavarivanje pod prakom, MIG sistem zavarivanja, MAG sistem zavarivanja, mogu se zavarivati i nekonvencionalnim metodama kao to su zavarivanje plazmom ili laserom. Korienje MIG I MAG tehnike se najee korsite u 2 varijante. Prva varijanta je sa netopivom volframovom elektrodom sa neprekidnim ili impulsnim lukom. Druga varijnata je sa topivom elektrodom uz korienje nekog od zatitnog gasa, gas koji se najvie upotrebljava je argon , mada moe i sa dodatkom vodonika. Prednost impulsnog elektrolunog zavarivanja je to to omoguuje da se pri formiranju ava dezorjentie stubiasta struktura ava i da se smanji efekat toplotnog dejstva na zonu uticaja toplote. Spreavanje dovoenja toplote dovodi do minimalnih deformacija ivica koje se zavaraju, takoe izbegava se prokapljine u korenu ava i poveava se otpornost ava na obrazovanje vruih prslina. Ispitivanjem je dokazano nije uvek dobar impulsivni nain zavarivanja, jer moe da dovede do obrazovanja mikroskopskih prslina u ZUT-u. Za proces zavarivanja austenitnih elika perspektivno je korienje elektronskog zraka u vakuumu koji omoguuje preiavanje metalnog ava od tetnih primesa. Problem nastaje kod zavarivanja konstrukcija veih debljina zbog nepostojanosti dubine uvarivanja, sloenosti obezbeenja sastavljanja bez zazora i dr. Zbog toga u nekim sluajevima dozvoljava se uski zazora izmeu delova koji se spajaju, zatim se zazor popunjava tankom trakom ili folijom. Prednost zavarivanja elektronskim snopom predstavlja relativno mala specifina pogonska energija, to dovodi do relativno malog uticaja izvora toplote na ZUT-u. Takva prednost zavarivanja omoguuje da doe do minimalnih zaostalih napona

s av r e M e n e t e h n o l o g i j e o b l i k o va n j a M at e r i j a l a

Dijagram 3 presek trojnog dijagrama u zavisnosti od sadraja


hroma, mangana.Dijagram sa 16% Mn. [2]

Dijagram 4 izgled dijagrama u zavisnosti od sadraja elemenata koji otvaraju gama podruje. [3]
8 strana
zimski/letnji semestrar 10/11

elemenata koji se zavaruje i time se postie vea tanost konstrukcije. Prednost tehnike zavarivanja plazmom predstavlja mogunost zavarivanja tankim materijala, ali mogu se zavarivati i materijali vee debljine. Postupak zavarivanja plazmom se primenjuje za elemente dubine do 20 mm.

tA nAm to znAI u procesu spAjAnjA mAterIjALA ?

Slika 7 ispitivanje hemijskog sastava u labaratorijama vazduhoplovnog zavoda Orao

Specifinost zavarivanja austenitnog elika odreuje se njegovom prirodom, hemijskim sastavom i termofizikim osobinama. Osnovni uticaj na raspored temperatura u ZUT-u pri zavarivanju elika vri se njihova toplotna provodljivost. Dijagram 5 Ako bi se vrilo uporeivanje austenitnog elika sa ugljeninim elikom, dobila bi se vrednost temperaturnog polja unosom toplotne energije. Temperaturno polje je kod austenitnog elika je ire nego kod niskougljeninog elika.

Dijagram 5 temperaturnog polja izvora koji se kree po pravoj


u limu debljine 1 cm.Efektivna energija 21 KJ/cm a) niskougljenini elik b) hrom nikl elik. [2]

To znai da nam je potrebana manja struja da bi se vrilo zavarivanje austenitnog elika u odnosu na niskougljenini elik. Hrom nikl elici imaju specifini elektrini otpor koji je 5 x puta vei nego kod niskougljeninog elika. To znai da gustina struje za dati prenik elektrode je manja nego kod zavarivanja ugljeninog elika. Primer za prenik elektrode 2 mm se koristi od 50- 70 A. Obrazovanje i odravanje rastopine tenog metala pri zavarivanju austenitnog elika isto ovravaju kao i kod niskougljeninog elika, sa te strane ova dva materijal su ista. Prednosti pri zavarivanju austenitnog elika u odnosu na perlitni elik je to to se unutranja plastina deformacija ava u ZUT-u odvija znatno bre i intezivnije bez polimorfnih transformacija. Fenomen koji se naziva autohladna deformacija deava se kada imamo vie slojeva, tada oni prvi slojevi tj donji , poinju da se podvrgavaju viekratnom plastinom sabijanju i zatezanju. Kada se vri proces zavarivanja krutih spojave, onda te autohladne deformacije dovode do rekristalizacije u samom avu kada se vri termika obrada. Rekristalizacija je proces pri kojem deformisana zrna se zamenjuju novim zrnim pri odreenoj temperaturi u odreenom vremenskom intervalu. U procesu zavarivanja dolazi do pojave zaostalih napona. Ti zaostali naponi mogu da izazovu krai vek trajanja konstrukcije, a sama karakteristika poveavanje autohladne deformacije u avu dovode do nivoa smanjenja zaostalih napona. Dokazano je da prilikom zavarivanja krutih spojeva nivo zaostalih napona moe da iznosi od 4550daN/ mm2. Zaostali naponi nastaju zbog visokog koeficijenta toplotnog irenja koje nastaje zbog tehnike zavarivanja, gde u spoju nastaje skupljanje zrna. Kada se vri zavarivanje vieslojnih avova, to skupljanje poinje da se deava pri donjim slojevima metala. Zato hladna deformacija koja se javlja pri zavarivanju krutih spojeva dovodi do porasta unutranjih napona u avu. Takav visok nivo zaostalih napona, koji se dodatno kombinuje sa niskom relaksacinom sposobnou
zimski/letnji semestrar 10/11

strana 9

seMinarski rad

Slika 8 Prikaz mikroskopskog snimka pojave pukotina u Zoni


s av r e M e n e t e h n o l o g i j e o b l i k o va n j a M at e r i j a l a uticaja toplte prilikom zavarivanja [6]

austenitnih elika zahteva poseban reim termike obrade zavarenih konstrukcija od austenitnog elika. Takva termika obrada vri otklanjanje zaostalih napona do odreenog procenta % (nemogue je ukloniti 100%) i vri uklanjanje efekta autohladne deformacije. To doprinosi homogenizaciju fizikih osobina i strukturu zavarenog spoja. Jedan od najveih problema zavarivanja austenitnog elika je spreavanje obrazovanje i razvijanje vruih prslina koje se javljaju u vidu najsitnijih mikroprslina slika 8. Vrue prsline u zavarenim spojevima kod austenitnog elika mogu da se jave u procesu zavarivanja, pri daljoj termikoj obradi, i u procesu eksploatacije konstrukcije na visokim temeperaturama. Vrue prsline koje se javljaju u procesu zavarivanja mogu da nastanu kako u materijalu ava tako i u nizu sluajeva, i u zoni uticaja toplote ( ZUT).Postoje naini kako da se spree vrue prsline u heterofazanim i homegenim austenitnim elicima. 1. Nain. Ograniavanje tetnih i likvidirajuih primesa koje po svojim osobinama obrazuju tene slojeve (opne). Da bi se dobili materijali za zavarivanje (ice, elektrode sa oblogom ), koji su minimalno zagaene tetnim primesama, neophodno je upotrebiti istu aru materijala , a za topljenje austenitnog elika potrebno je izvoditi uz primenu vakuuma ili drugih sredstva za rafiniranje materijala. 2. Nain.Poveavanje sadraja tzv. likvirajuih elemenata do koncentracije koja u zavrnom stadijumu neravnotee kristalizacije, obezbeuje
zimski/letnji semestrar 10/11

potpuno zapreminsku mree eutektikuma u strukturi ava. 3. Nain.Blokiranje ili usporavanje poligonizacionih procesa iskristalisanih metala ava na temperaturama bliskim solidusu. Da bi se mogo izvriti ovaj proces neophodno je kompleksno legiranje rastopine koja obezbeuje visoku temperatursku heterogenizaciju, zbog ega dovodi do poligonizacije, i do smanjenja pokretnosti greaka reetke. Najsigurnije sredstvo borbe sa vruim prslinama je primena avova takve kompozicije koje obezbeuje -ferit u strukturi ava. Meutim ako se avovi koji su predvieni za eksploataciju na visokim temperaturama, koliina -ferita mora da se ogranii na oko 4-5 %. -ferit smanjuje mogunost da kod austenitnih avova doe do pojava vruih prslina, jer svojstvo ferita je da rastvara niz hemijskih elemenata primesa koji u veim koncentracijama prave vrue prsline. Drugi problem koji moe da dovede do pojave vruih prslina je oksidacija rastopine. Kiseonik je element koji se nalazi u austenitnim avovima, i njegov najei oblik je ukljuak. Vei broj nemetalnih ukljuaka moe dovesti do pojave obrazovanja meukristalnih oksido- sulfidnih opni. Kiseonik dovodi do oksidacije hroma i drugih feritizujuih elemenata kao to su silicijum i titan, to moe da izazove iezavanje primarnog -ferita u strukturi austenitno feritnog ava. To direktno dovodi do pojave vruih prslina u avu. Azot koji se javalja u avu je relativno male koncentracije, moe da izazove dezorjentaciju i promenu strukture , a pri veem sadraju dejstvuje kao austenitizator. Smatra se da u austenitnim avovima vodonik (H) moe da izazove obrazovanje vruih prslina zbog vodonikovog izdvajanja u submikroskopske diskontinuitete, kao i zbog obrazovanja naprslina usled dejstva slinog obarazovanja pahuljica u zavarenim spojevima. Jedan od sigurnih naina smanjenja sklonosti prema vruim prslinama u ZUT-u u krupnozrnim austenitnim elicima, jeste dobar izbor takvog sastava koji moe da obezbedi odreenu koliinu

10 strana

-ferita u strukturi koja moe da se regulie. Postoji mogunost da se kod livenih austenitnih elika pojava prema prslini smanji ako se elik podvrgne hladnom deformacijom slika 9. Takva hladana deformacija moe da se stvori udaranjem radnog komada sa ekiem ili presama bilo da je re o mehanikim ili hidraulinim. Meutim ova tehnika ne daje uvek pozitivne rezultate kod svih austenitnih livenih elika.

Slika 9 Prikaz uticaja hladno deformisanih zrna livenog


austenitnog elika. a) Ivice koje nisu podvrgnute hladnoj deformaciji b) ivice su hladno deformisane. [2]

Da li napon i deformacija skupljanja utuu na obrazovanje vruih prslina, vrlo je malo istraen. U svakom sluaju je najbolje da pri zavarivanju relativno tankih predmeta, koriste pribori i alati za stezanje koji bi trebalo da smanje unutranje deformacije prilikom zavarivanja. Da bi se postigli to bolji kvalitet u zavarenim spojevima, vri se predgrevanje, naalost u naoj zemlji se ova tehnika slabo koristi u maloj privredi, najee zbog utede vremena i novca. Meutim kod austenitnih elika ova tehnika predgrevanje ne daje dobre rezultate, i stvara pojavu vruih prslina, a takoe dolazi i do pojave deformacije osnovnog materijala. Da bi se dolo do smanjenje sile pri zavarivanju austenitnih elika u krupnim konstrukcijama (spojevima) postoje sledei naini: Ogranienjem jaine struje i prenika elektrode Popunjavanjem ljeba slojevima relativno malog preseka elektroda Popunjavanje kratera pri prekidu luka, a nekad i vaenje ili bruenje kratera Primena odgovarujeg ljeba za konstrukciju pri zavarivanju krutih vorova. slika 10 Jedan od osnovnih uslova koji obezbeuje dovoljnu homegenost metala ava i zavarenih spojeva jeste izbor odgovarajueg sastava dodatnog materijala. Kada se vri elektroluno zavarivanje veoma je vano da se odri kratak luk, jer karatak luk smanjuje mogunost oksidacije hroma i azotizacije rastopine to dobro utie na otpornost ava prema prslinama. Za dobar kvalitet ava, neophodno je da za zavarivanje prvog korena (sloja) se koristi elektroda koja obezbeuje neophodnu koliinu feritne faze u strukturi metala ava, ili elektrodu koja sadri molibden ili mangan kada se vri zavarivanje elika ija je osnova naravno austenitna. Iako se ini moda nebitnim , veoma je vano skladitenje i pakovanje elektroda i prakova. Treba ih drati u termostatima da bi se obezbedila minimalna koliina vlanosti, jer vodonik pri zavarivanju austenitnih elika moe da izazove obrazovanje vruih prslina.
zimski/letnji semestrar 10/11

strana 11

seMinarski rad

Slika 10 Razliiti oblici ljebova [2]

5. Materijal za zavarivanje
s av r e M e n e t e h n o l o g i j e o b l i k o va n j a M at e r i j a l a

a bi konstrukcija bila to bolje zaverena, kao i uvek neophodno je izvriti dobar izbor materijala i osnovnog kao i materijal sa kojim se zavaruje. Potrebno je odabrati takvu kombinaciju materijala koja treba da obezbedi homogenost ava, ije e osobine zadovoljiti zahteve koji se postavljaju u uslovima eksploatacije konstrukcije. Najjednostavnije bi bilo kada bi se uzeo hemjiski sastav osnovnog materijala, i takav isti primenio i za dodatni materijal. Meutim ovakvo tumaenje nemoe uvek dobre rezultate da donese, jel moe da doe do segregacije u avu i do pojave opet vruih prslina slika 11. Velike tekoe se javaljaju pri pokuaju uvoenja titana i aluminijuma u av , poto je koeficijent prelaza ovih elemenata pri korienju obinih obloga sa silikatnim vezivnim sredstvom veoma mali. Legiranjem ava niobijumom, silicijumom, borom, esto dovodi do obrazovanja prslina u avu. Zato se pri izboru dodatnih materijala za zavarivanje austenitnih elika esto orjentiu na dobijanju ava koji po hemijskim sastavom neto razlikuje od osnovnog materijala. Najbolji metod za spreavanje vruih prslina u austenitnim avovima jeste dobijanje austenitno feritne strukture. Otpornost prema vruim prslinama austenitno- feritnim avovima zavisi od sistema legiranja. Zvaraivanje duboko austenitnih elika izvodi se sa dodatnim materijalaima, koji avu obezbeuju isto austenitnu strukturu metalne osnove. Metod za spreavanje obrazovanja vruih prslina u avovima pri zavarivanju je usvajanje rezerve austenitnosti koja se pokazuje odnosom ekvivalenta nikla i ekvivalenta hroma u
zimski/letnji semestrar 10/11

eliku Ni/Cr. Treba istai tri metode koje se koriste za spreavanje nastanka vruih prslina: Legiranje ava do 6-7% Mn Uvoenje u av do 5-7% Mo Legiranje ava ugljenikom i niobijumom (1,5 -2,5 %) pri emu se mora zadovoljiti uslov od C/Nb=1/10. Dubokoaustenitni avovi su po otpornosti prema obrazovanju vruih prslina slabiji od avova austenitno- feritnih. Dubokoaustenitni avovi su veoma osteljivi na zagaenje i tetne primese kao to su sumpor, kalaj, fosfor i dr.. Pri zavarivanju austenitnih elika treba preteno koristiti legiranje preko ice, a ne preko obloge. Za obezbeivanje propisane koncentracije legirajuih elemenata u metalu ava , u elektrodnu oblogu se uvode legirajui dodaci. Austenitni elici sadre niz legirajuih elemnata kao to su (Al, Ti, Nb, V, Cr i drugi) koji imaju znatno vei afinitet prema kiseoniku nego gvoe, i zato je mogue njihovo sagorevanje ako u zoni topljenja postoji oksidirajua atmosfera. Za zavarivanje austenitnih elika primenjuju se niskosilicijumski, fluridni i visokobazni prakovi. Primena keramikih prakova za zavarivanje austenitnih elika je nepoeljna. Prilikom zavarivanje primeeno je da avovi izraeni zavarivanjem pod troskom su manje osetljivi na obrazovanje vruih prslina, i zato pri zavarivanju pod troskom postoje velike mogunosti za izvoenje spojeva na dubokoaustenitnim elicima. Proces zavarivanja pod troskom ima znatno

12 strana

Slika 11 Mikroskopski prikaz zavarenog spoja sa kritinom


zonom stvaranja Cr23C6 [6]

dublje dejstvo na osnovni materijal (zona uticaja toplote) , smanjujui njegovu vrstou i plastinost, a poveava sklonost zavarenih spojeva prema lokalnom prskanju u ZUT-u. slika 12 Pri elektrolunom zavarivanju u atmosferi zatitnih gasova koristi se argon ili helijum kao i smee argona i ugljendioksida ili argona i kiseonika. Kiseonik oksidie ugljenik u rastopini, a ugljen-dioksid (kada usled disocijacije u zoni luka postoji i CO2 i CO) karbonizuje metal, ako je koncentarcija ugljenika u rastopini manja od 0,10%. Takav uticaj CO2 moe unekoliko da se kompenzuje dopunskim uvoenjem kiseonika u gasnu smeu i kada se u sastavu avu mora da se sauva odnos Nb/C>10. Pri zavarivanju austenitnih elika u istom ugljendioksidu, u avu se obrazuje hermetina opna oksida koja je vrsto vezana za metal i teko se uklanja sa njegove povrine. Inertni gasovi dosta tite rastopljeni metal od atmosferskog uticaja, stoga je koeficijent prelaza legirajuih elemenata u avu dosta visok. Pri zavarivanju austenitnih elika volframovom netopivom elektrodom ponekad se primenjuje argon sa dodatkom vodonika (5-15%) , koji treba da povea napon luka, poveava toplotnu mo luka, omoguavajui postizanje metala sa manje oksidnih ukljuaka.

6. priMena eflerOvog dijagrama u ZavarivakOj praksi

Dijagram 6 eflerov dijagram [5]


koji proiruju oblast njegove primene. Za zavarivaku proizvodnju znaajna su oblast austenitno -feritnih nerajuih elika. Za tu oblast jednaine pravih za razliite vrednosti ferita imaju oblik: Nie=(Cre-Cre (Nie=0))/E , % Ispitivanja su pokazala da austenitni av treba da sadri od 3 - 8 % faze kako bi bio dovoljno otporan prema obrazovanju kristalizacionih prslina. Vei sadraj faze po granicama austenitnog zrna. Ukoliko se predhodno izrauna hemijski sastav ava , moe se odrediti njegova primarna struktura kao i mogunost pojave prlsina u avu. Struktura ava zavisi od koliine -genih i -genih elemenata koji ulaze u sastav materijala elektrode. U eflerovom dijagramu uticaj -genih elemenata je
zimski/letnji semestrar 10/11

Slika

enih po granicama zrnima [6]

12 Interkristalna segregacija zbog Cr23C6karbida izlu-

strana 13

seMinarski rad

iroka primena eflerovog dijagrama dijagram 6 u zavarivakoj praksi zahteva anailizu varijanti dijagrama koji su u opticaju sa aspekta njihove tanosti kao i primenljivosti razliitih jednaina za izraunavanje ekvivalentnog sadraja Hroma i Nikl-a. eflerov dijagram podrazumeva odreivanje jednaina pravih koje razgraniavaju klase nerajuih elika.Ovako pravilno definisan dijagram daje mogunost za kompletiranje sa drugim podacima

izraen ekvivalnetnom hroma , tj koliinom hroma koja bi obrazovala istu koliinu ferita kao i zbir svih -genih elementat. Uticaj -genih elemenata je izraen ekvivalentom nikla .Poto su izraunate vrednosti za Cr i ekvivalent Ni (za dodatni materijal). Na osnovu eflerovog dijagrama odreuje se priblina verovatnoa strukture ava.

7. zakljuak
s av r e M e n e t e h n o l o g i j e o b l i k o va n j a M at e r i j a l a

etal smatramo onda zavarljivim kada, koristei odreen postupak zavarivanja, za odreenu namenu, postiemo homogen zavareni spoj sa odgovarajuom tehnikom zavarivanja, koji odgovara postavljenim zahtevima o njegovim mehanikim osobinama, a ujedno zadovoljava kao sastavni deo itave konstrukcije. Zavarljivost austenitnih elika ne zavisi samo od osobine metala ve i od njegovog postupka zavarivanja. Naime pri zavarivanju sa jednim postupkom jedan metal moe pokazati dobru zavarljivost, dok pri zavarivanju sa nekim drugim postupkom moe pokazati lou zavarljivost. Ukoliko je zavarljivost loa moraju su preduzeti specijalne mere predostronosti kako bi se ostvario jo bolji spoj. Iz ovog rada opisana je problematika zavarivanja austenitnog elika iz koje proizilazi da kada se vri spajanje austenitnog elika mogu se javiti tople prsline. U toku daljeg spajanja mogu se javiti i unutranji naponi koji dodatno optreuju konstrukciju. Zato je neophodno izvriti predgrevanje i pravilan odabir elektrode za zavarivanje kao i nain oblikovanje pripreme ava. Austenitni elici su se izuzetno dobro pokazali u inenjerskoj praksi, a dalji trend i razvoj ovog materijala e se usavrvati , jer je pogodan sa stanovita mehanikih osobina i otpornosti prema koroziji.

literatura: [1] OMER PAI "ZAVARIVANJE" IP Svetlost Zavod za ubenike i nastavna sredstva [2] ZAVARIVANJE 4 inenjersko mainski prirunik RAD [3] PROF DR LEPOSAVA IANIN Radna sveska 2 Mainski materijali I godina [4] IT PRIRUNIK MATERIJALI izdava rad [5] B.SABO, M. PANTELI, J. DAKI, L.BRESTOVAKI Prilog harmonizaciji primene [6] " METALLURGy OF WELDING " Woodhead Publishing Limited in association with The Welding Institute Cambridge England [7] ADAM J. SCHWARTZ "Electron backscatter diffraction"

14 strana

zimski/letnji semestrar 10/11

zimski/letnji semestrar 10/11

strana 15

seMinarski rad