ANALIZA KARAKTERISTIKA SIGNALIZACIONIH PROTOKOLA PAKETSKIH MREA CHARACTERISTIC ANALYSIS OF THE SIGNALIZATION PROTOCOLS IN THE PACKET NETWORKS

Boban Pavlovi1, Milojko Jevtovi2 1 Vojna akademija u Beogradu, 2 Jugoslovenska inenjerska akademija u Beogradu Sadraj U radu su prikazane osnovne karakteristike, prednosti i nedostaci signalizacionih protokola paketskih mrea. Takoe je ukazano na mogunosti njihovog meusobnog povezivanja u cilju obezbeenja prenosa preko heterogenih mrea. Abstract In this paper are presented signalization protocols basic characteristics, advantages and shortcomings which rely in the packet transfer networks. Also, it is signified about possibilities for each other connection which would providing transfer data along heterogeneous networks. 1. UVOD Za potrebe paketskih mrea razvijeno je vie sistema signalizacije zasnovanih na tehnici signalizacije porukama, odnosno na korienju skupova signalizacionih protokola. Meu signalizacionim protokolima, sa stanovita primene su najznaajniji: ATM (Asynchronous Transfer Mode) signalizacioni protokol CCITT No. 7 u irokopojasnim mreama integrisanih slubi (BISDN Broadband Integrated Service Digital Network) [1]; SIP (Session Initiation Protocol) i SDP (Session Description Protocol) protokol za uspostavu veze i protokol za opis veze u multimedijalnom podsistemu Interneta IMS (Internet Multimedia Subsystem) [2]; Signalizacioni protokoli H.225 i Q.931 paketskih multimedijalnih H.323 mrea [3]; Signalizacioni protokol LDP (Label Distribution Protocol) i protokol za rezervaciju resursa RSVP (Resource reSerVation Protocol) u MPLS (MultiProtocol Label Switching) mreama [4]; Signalizacioni protokoli CR-LDP (Constraint Routing Label Distribution Protocol) i RSVP-TE (Resource reSerVation Protocol Traffic Engineering) u GMPLS (Generalized MPLS) mreama [5]; Komplet novog proirivog IP signalizacionog protokola NSIS (Next Steps In Signaling) [6]. 2. SIGNALIZACIONI PROTOKOLI I NjIHOVA NAMENA ATM (Asynchronous Transfer Mode) predstavlja paketsku mreu sa prenosom elija fiksne duine od 53 bajta (48 bajtova podataka i 5 bajtova za prenos informacija o zaglavlju). ATM obezbeuje usluge na sloju podataka. Ovom osobinom se ATM tehnologija razlikuje od drugih tehnologija baziranih na mreama sa paketskom komutacijom (Internet protokol ili Ethernet) koje koriste pakete promenljive duine (pod nazivom okviri ili ramovi) na drugom sloju. ATM adresiranje Virtuelni kanal, VC (Virtual Channel) definie prenos ATM elija koje imaju isti identifikator virtuelnog kanala VCI, (Virtual Channel Identifier) koji se nalazi u zaglavlju ATM elije. Virtuelna putanja, VP (Virtual Path) definie prenos ATM elija sa zajednikim identifikatorom, pod imenom identifikator virtuelne putanje, VPI (Virtual Path Identifier), smeten takoe u zaglavlju elije. Ovakav dvoslojni pristup se moe upotrebiti za odvajanje postupka upravljanja putanjama i propusnim opsegom od uspostavljanja pojedinanih konekcija. Prednosti i nedostaci ATM tehnologije Velika vrednost ATM tehnologije je dokazana u mreama irokog prostranstva, WAN (Wide Area Network) i u ADSL tehnici. Nedostatak ove tehnike je potreba definisanja protokola radi obezbeenja jedinstvenog sloja preko ATM i ne-ATM sloja linka, s obzirom da ATM ne moe sam da obavi ovu funkciju, dok IP to obavlja, tako da nema svrhe implementirati ATM u mreni sloj. ATM ostaje u upotrebi izvesno vreme u meukonekcijama velikim brzinama za realizaciju spajanja PDH/SDH saobraaja i paketski komutiranog saobraaja preko jedinstvene infrastrukture. ATM podrava razliite vrste saobraaja zahvaljujui ATM adaptacionim slojevima AAL (ATM Adaptation Layer). AAL1 se upotrebljava za usluge konstantnog bitskog protoka, AAL2 do AAL4 za promenljivi bitski protok, AAL5 za prenos podataka. Upotreba odreenog AAL sloja nije definisana u ATM eliji, ve se konfigurie na krajnjim takama na bazi virtuelne putanje. Komutirane veze se uspostavljaju postupkom signalizacije u kome pozivajui kraj ukazuje na adresu pozivanog korisnika, vrstu zahtevane usluge i saobraajne parametre koji su primenjeni na

izabranoj usluzi. Mrea donosi odluku o dozvoli pristupa kojom se potvruje da su zahtevani resursi dostupni i da postoji putanja za konekciju. ATM definie dve razliite ATM elije: elija na meumrenom spoju, NNI (NetworkNetwork Interface) i elija na interfejsu korisnik mrea, UNI (User-Network Interface). Veina ATM linkova koristi UNI format elije (slika 1). Osnovna razlika izmeu NNI i UNI elije je u etiri bita GFC polja koji su dodati VPI polju zaglavlja NNI elije, proirujui VPI polje na 12 bita. Na osnovu toga, NNI ATM meukonekcija moe adresirati skoro 212 virtuelnih putanja i 216 virtuelnih kanala (u odreenim sluajevima, pojedini virtuelni kanali i putanje su rezervisane).

elemenata (multicast), sastavljene iz jednog ili vie multimedijalnih tokova. SIP protokol se nalazi na sloju sesije referentnog OSI modela ili na aplikacionom sloju u TCP/IP modelu (slika 2). SIP je definisan nezavisno od donjeg transportnog sloja i moe raditi na TCP (Transport Control Protocol), UDP (User Datagram Protocol) ili SCTP (Stream Control Transmission Protocol). Poslednja verzija protokola usvojena od strane IETF SIP radne grupe je preporuka RFC 3261 [7]. Telefonske mree na bazi SIP protokola se mogu primeniti u velikom broju naprednih funkcija u sistemu signalizacije broj 7 (SS7), iako su ova dva protokola meusobno veoma razliiti. SS7 predstavlja centralizovani protokol sa sloenom centralizovanom mrenom arhitekturom i klasinim krajnjim elementima (tradicionalne telefonske slualice). SIP je peer-to-peer protokol (protokol jednakih). Za razliku od tradicionalnih mrea kod kojih se upravljaki deo signalizacije nalazi unutar mree, SIP je primenjen na komunikacionim takama (krajevima mree). SIP je ukljuen samo u signalizacioni deo komunikacione sesije i predstavlja nosilac za SDP protokol koji opisuje multimedijalni sadraj (slika 3). SIP protokol unosi veliko poboljanje u odnosu na MGCP (Media Gateway Control Protocol) koji prevodi audio signale u IP pakete. Poto je MGCP zatvoreni standard (predvien samo za prenos govora), to je proirivanje sa novim signalizacionim mogunostima veoma sloeno, dok SIP ima mogunost lakog proirenja postojeih usluga. Meutim, SIP protokol ima izvesne nedostatke. Pre svega, on nije protokol kojim se opisuje odreena sesija, niti omoguava kontrolu poziva. SIP takoe ne prua kvalitet usluga (QoS) i interoperabilnost sa protokolom za kvalitet govora RSVP (Resourse reSerVation Protocol). SIP sesija se sastoji iz etiri glavne komponente: SIP korisniki agent, SIP registarski server, SIP proksi server i SIP redirekcioni server.

Slika 1. Format ATM elije SIP Session Initiation Protocol predstavlja signalizacioni protokol iroko primenjen za uspostavljanje i raskidanje multimedijalnih komunikacionih sesija, kao to su prenos govora i video pozivi preko Interneta. Ostale dostupne primene obuhvataju video konferenciju, raspodelu multimedijalnog toka, trenutno slanje poruka, prikaz informacija i online igre. U novembru 2000. godine, SIP je prihvaen kao 3GPP signalizacioni protokol i postao je stalni element IMS arhitekture za prenos multimedijalnih usluga na bazi IP u elijskim sistemima.

Slika 3. Uloga SIP i SDP protokola SIP signalizacione poruke se dele u dve grupe poruke zahteva i odgovora (slika 4 i slika 5). Poruke zahteva obuhvataju sledee postupke: - REGISTER za registraciju telefona, odn. ureaja; - INVITE poetak nove sesije (poziva); - BYE zavretak sesije koja je uspostavljena;

Slika 2. Najvaniji protokoli i meusobne relacije u IP mrei SIP protokol je namenjen za stvaranje, promenu i raskidanje sesije izmeu dva elementa (unicast) ili izmeu vie

- CANCEL kraj sesije na koju nije odgovoreno; - ACK potvrda. Odgovori su numeriki, odgovaraju HTTP prikazu: - 1xx Privremen 100: pokuaj, 180: zvono; - 2xx Uspean 200: OK; - 3xx Preusmeravanje 301: stalno, 302: privremeno; - 4xx Neuspeh 404: nije pronaen, 410: nedostupan, 403: zabranjen pristup; - 5xx Otkaz na serveru 503: usluga nedostupna; - 6xx Opti otkaz 600: potpuna zauzetost.

H.323 standard multimedijalnih mrea predstavlja tehnologiju koja omoguava audio prenos u realnom vremenu, video i prenos podataka preko paketski orijentisanih mrea. On definie komponente, protokole i procedure obezbeujui multimedijalni prenos preko paketske mree (slika 6).

Slika 6. Mrena arhitektura i komponente H.323 se moe primeniti u razliitim vrstama prenosa prenos govora (IP telefonija); istovremeni audio i video prenos (videotelefonija); audio prenos i prenos podataka; video prenos i prenos podataka; u multimedijalnim komunikacijama u vieodredinim vezama. H.323 zahteva da terminali moraju obavezno imati podrku za prenos govora, dok su prenos podataka i videa, opcioni. Gatekeeper (u daljem tekstu gejtkiper) ima ulogu mapiranja adresa (IP u E.164 telefonske adrese i obrnuto), kontrolu pristupa, upravljanje pristupom i kontrolu dodeljivanja prenosnih kapaciteta odreenim vezama. Funkcionalnost H.323 mree definie se preko etiri odvojena signalizaciona kanala (slika 7): RAS (Registration, Admission and Status) kanal obezbeuje mehanizam sa komunikaciju krajnje take sa pripadajuim gejtkiperom. RAS protokol je specificiran u H.225.0. SSS (Call Signaling Channel) kanal za signalizaciju poziva prenosi informaciju za uspostavljanje i raskidanje poziva izmeu dve krajnje take. Na ovom kanalu se koristi protokol tipa Q.931 koji je specificiran u H.225.0 i H.450.x.

Slika 4. Neuspeli pokuaj komunikacije dva korisnika

Slika 5. Uspeno uspostavljena komunikacija Protokol opisa sesije, SDP (Session Description Protocol) predstavlja format za opisivanje parametara multimedijalnog prenosa. Standard se prvi put pojavio u aprilu 1998. godine, dok je naredna izmenjena specifikacija objavljena u julu 2006. godine. SIP i SDP ine celinu pri prenosu informacija u toku jedne sesije. SIP predstavlja mehanizam poruka za uspostavljanje multimedijalnih sesija, dok je SDP struktuirani jezik koji slui za opis tih sesija. SDP ne govori o sadraju multimedijalnog formata ve obezbeuje dogovor izmeu dve krajnje take u vezi medijuma prenosa i formata. Na ovaj nain, SDP ima mogunost podrke dolaznih formata i medijuma, obezbeujui razliitim sistemima meusobnu kompatibilnost.

Slika 7. Izgled H.323 stek protokola

 H.245 (Control Channel) kontrolni kanal koristi se za prenos upravljakih kontrolnih poruka u toku poziva. Njima se definiu parametri prenosa upotrebljenih medija u komunikaciji (govor, video, podaci). Posle uspostavljenog H.245 kontrolnog kanala, definiu se logiki kanali prenosa. Logiki prenosni kanal medijuma (Logical Channel for Media) definie logiki put prenosa audio, video i informacija sa drugog medijuma. Svaki medijum se prenosi preko definisanog para jednosmernih kanala za svaki smer prenosa po jedan, pri emu koristi RTP (Real Time Protocol) i RTCP (Real Time Control Protocol). Q.931 ISDN signalizacioni protokol mrenog sloja definisan ITU-T preporukom, Q.931 predstavlja ISDN upravljaki protokol za uspostavu veze. Ovaj protokol ne obezbeuje kontrolu toka ili retransmisiju s obzirom da su nii slojevi pouzdaniji. Konekcijski orijentisana priroda ISDN dodeljuje propusne opsege od 64 kb/s. Q.931 izvrava uspostavljanje i raskidanje konekcije i koristi se kao deo VoIP H.323 skupa protokola (H.225.0) kao i u mobilnim telefonima. Q.931 je protokol treeg sloja i namenjen je za uspostavljanje, odravanje i oslobaanje mrenih konekcija izmeu dva krajnja terminalna ureaja DTE (Data Terminal Equipment) na D kanalu. Nain uspostavljanja veze je prikazan na slici 8, dok je znaenje osnovnih poruka sledee: SETUP ukazuje na uspostavljanje konekcije, CALL PROCEEDING ukazuje da se poziv obrauje na strani odredinog terminala, ALERTING govori pozivajuem delu konekcije da odredini terminal daje indikaciju zvona, CONNECT alje odgovor pozivajuem kraju da je zahtevano odredite odgovorilo na poziv, DISCONNECT slanje zahteva za prekidom konekcije od strane entiteta koji zahteva prekid, RELEASE slanje odgovora na zahtev raskida kojim se ukazuje da je poziv raskinut, RELEASE COMPLETE poruka koju alje prijemnik da oznai da je raskinut poziv.

Slika 9. Struktura Q.931 protokola Diskriminator protokola (1 oktet) identifikacija protokola treeg sloja. Ukoliko je u pitanju zaglavlje Q.931 protokola, podrazumevana vrednost je 0816, Duina CRV polja (1 oktet) ukazuje na duinu polja, CRV (Call Reference Value), Referentna vrednost poziva (CRV) duine 1 ili 2 okteta koristi se za jedinstvenu identifikaciju svakog poziva na mrenom interfejsu korisnika. Ova vrednost se postavlja na poetku poziva i postaje dostupna za sledei poziv kada je prethodni zavren. Vrsta poruke (1 oktet) identifikuje vrstu poruke (na primer SETUP, CONNECT itd.), ime se ukazuje na zahtevane i dozvoljene dodatne informacije. Obavezni i opcioni informacioni elementi (promenljive duine) postavljaju se zavisno od vrste poruke. Tehnika vieprotokolske komutacije labela MPLS radi na OSI sloju koji je smeten izmeu drugog sloja (sloja linka podataka) i treeg (mrenog) sloja, pri emu se esto naziva protokol sloja 2. Ona je projektovana da bi obezbedila jedinstvenu uslugu prenosa podataka za tehniku komutacije kola i paketsku komutaciju. Moe se upotrebiti za prenos razliitih vrsta saobraaja, ukljuujui IP datagrame, kao i ATM, SONET i Ethernet ram. MPLS ima mogunost da zameni tradicionalne tehnologije, kao to su Frame Relay i ATM. Ova tehnika ne zahteva upotrebu ATM elija u jezgru budue generacije mrea, budui da moderne optike mree (kakvim se smatraju posle 2001) su toliko brze (iznad 10 Gb/s) tako da paketi pune duine (1500 bajtova) ne uzrokuju znaajno kanjenje u realnom vremenu. Sa druge strane, MPLS izvrava kontrolu optereenja i upravljanje saobraajem (Traffic Engineering) a koji su prvobitno uinili Frame Relay i ATM privlanim za velike mree. Model integrisanih usluga, IntServ ili RSVP je namenjen za aplikacije u realnom vremenu (IP telefonija, video po zahtevu) koje zahtevaju garantovani propusni opseg i stroge zahteve po pitanju signalizacije. Pre poetka slanja podataka, aplikacija definie zahteve u pogledu irine opsega, vrste saobraaja i dozvoljenog kanjenja. Na osnovu njih, mrea donosi odluku da li je u mogunosti da ispuni pomenute zahteve da bi se uspostavio prenos podataka.

Slika 8. Uspostavljanje veze u H.323 mrei Struktura Q.931 protokola je prikazana na slici 9:

Model diferenciranih usluga, DiffServ posmatra pakete na osnovu klase usluge, Cos (Class of Service) iz zaglavlja IP paketa. Provajderi usluga sa korisnicima definiu Ugovore o

nivou usluga, SLA (Service Level Agreement) u kome se preciziraju svi relevantni parametri saobraaja i izmeu ostalog i koliina saobraaja koju korisnik moe poslati u mreu. Na taj nain, saobraaj postaje kontrolisan od poetka komunikacije i biva tretiran na bazi dodeljene klase.

vremenskim kanalima TDM (Time Division Multiplexing) i optikih mrea. GMPLS proiruje MPLS skup protokola kako bi obezbedio mogunosti signalizacije i usmeravanja ureajima koji komutiraju u bilo kom od gore navedenih domena prenosa. Ovo je omogueno kompletnim razdvajanjem kontrolne ravni i ravni podataka razliitih mrea, baziranjem na IP rutiranju i modelima adresiranja. Protokoli koji se koriste u GMPLS su veim delom proirene verzije ve postojeih protokola. Konkretno, signalizacioni protokoli su proireni u RSVPTE, a koristi se i CRLDP.

Slika 10. Izgled MPLS labele MPLS svoj najvei dobitak postie pomou kratkih labela na drugom sloju (slika 10). Da bi obezbedio eksplicitnu podrku QoS, MPLS koristi odreene elemente iz IntServ i DiffServ. Na taj nain, protokol distribucije labela, LDP se moe zasnivati na protokolu za rezervaciju resursa RSVP. Pomou labela i odreenih EXP bita iz zaglavlja labele, paketi iz iste klase FEC mogu biti podvrgnuti razliitom DiffServ tretmanu. Protokol distribucije labela LDP (Label Distribution Protocol) je protokol u kome dva LSR rutera razmenjuju informacije o labelama u MPLS okruenju. Ova dva vora predstavljaju elemente LDP pri emu je razmena dvosmerna. LDP se koristi za definisanje i odravanje LSR baze podataka koja se upotrebljava za usmeravanje saobraaja kroz MPLS mreu. Koristi se za prenos unutranjih labela (VC labela) ili spoljanjih u MPLS okruenju. Za unutranju distribuciju labela se koristi tLDP (targeted LDP) koji se nalazi na TCP portu 646. Funkcija LDP protokola se zasniva na informacijama rutiranja koje dobija od IGP (Interior Gateway Protocol). Informaciona baza usmeravanja, FIB (Forwarding Information Base) definie putanje kroz mreu. Za razliku od tehnike upravljanja saobraajem na putanji koja koristi ogranienja i definisanje eksplicitnih putanja radi ostvarivanja LSP konekcija s kraja na kraj mree, LDP se koristi jedino za signalizaciju best-effort putanja. Generalizovana komutacija labela GMPLS (Generalized MPLS) predstavlja jedno od moguih reenja u svetu konvergencije prenosa razliitih vrsta informacija kome se tei, a u cilju obezbeivanja odgovarajuih telekomunikacionih usluga koje se zahtevaju od mrea baziranih na IP protokolu [8]. Prenos multimedijalnih informacija u realnom vremenu sa odreenim kvalitetom usluga kroz heterogene mree koje nisu iskljuivo paketski orijentisane, predstavlja zadatak koji je postavljen pred GMPLS skup protokola. GMPLS obezbeuje optu kontrolnu ravan koja bi omoguila prenos i komutaciju preko razliitih vrsta mrea: paketskih, mrea baziranih na prenosu informacija

CRLDP predstavlja proirenje LDP protokola u cilju lakeg usmeravanja LSP, jer omoguava uspostavljanje eksplicitnih putanja sa ili bez rezervacije resursa. Za otkrivanje krajnjih taaka u komunikaciji koristi UDP protokol, dok se sesija izmeu krajnjih LSR rutera i raspodela labela uspostavlja preko TCP. Na ovaj nain je obezbeena pouzdana komunikacija upravljakih poruka. Tok signalizacionih poruka pri uspostavljanju LSP putanje uz upotrebu CRLDP je prikazan na slici 11.

Slika 11. Tok uspostavljanja LSP preko CRLDP Osnovni RSVP protokol se koristi za razmenu poruka rezervacije resursa u mrei za IP prenos podataka. Proirenje za LSP putanje u vidu RSVPTE omoguava distribuciju MPLS labela. RSVP koristi IP podatke ili UDP na krajevima mree za komunikaciju izmeu krajnjih LSR. Ne postoji eksplicitni zahtev po pitanju odravanja TCP sesija, to moe dovesti do gubitka kontrolnih poruka. Tok signalizacionih poruka pri uspostavljanju LSP putanje uz upotrebu RSVPTE je prikazan na slici 12.

Slika 12. Tok uspostavljanja LSP preko RSVPTE Signalizacioni protokoli, RSVPTE i CRLDP, kojima se uspostavlja LSP sa mogunou upravljanja saobraajem, dobili su bitna poboljanja koja se ogledaju u sledeem: promena labele za prihvatanje mrea koje nisu paketski orijentisane (generalizovana labela); uspostavljanje bidirekcionih LSP; signalizacija za uspostavu back-up putanje (zatita informacija); otpremanje dodeljene labele preko predloene labele; podrka komutaciji talasnog opsega istovremena komutacija skupa bliskih talasnih duina.

NSIS (Next Steps in Signaling) - mree budue (sledee) generacije NGN predstavljaju mree sa komutacijom paketa koje koriste irokopojasne tehnologije prenosa sa definisanim kvalitetom usluga QoS za fiksni i mobilni irokopojasni pristup. NGN je IP bazirana mrea gde se SIP protokol koristi za upravljanje pozivima i sesijama. IMS je standard originalno razvijen od strane 3GPP/3GPP2. Definisan je kao novi sistem koji omoguava konvergenciju prenosa podataka, govora i tehnologije mobilne mree preko IP arhitekture. Fiksni pristup (preko digitalne linije pretplatnika DSL, kablovskih modema, Ethernet), mobilni pristup (WCDMA, CDMA2000, GSM, GPRS) i beini pristup (WLAN, WiMAX) su podrani. Ostali stariji sistemi kao to su telefonska usluga preko analognog sistema, POTS (Plain Old Telephone Service), H.323 i VoIP nekompatibilan IMS podrani su preko odgovarajueg meumrenog prolaza (Gateway). Nedostatak prethodnih vrsta signalizacije je to su putanje prenosa podataka ve unapred odreene, nezavisno od primenjene signalizacije. Kljuni problemi RSVP protokola: teko primenljiv za QoS signalizaciju u raznorodnim inim/beinim mreama koje koriste razliite modele obezbeenja QoS, dizajniran kada je mobilnost bila u poetnoj fazi (mobilni sistem nije podran), projektovan za IP viestruko okruenje (koje nije iroko primenjeno danas, kako je oekivano) NSIS (Next Steps In Signaling) oznaava proceduru u kojoj signalizacija direktno komunicira sa vorovima du putanje toka podataka. Osnovni mehanizam kojim se ovo postie je podela signalizacionog protokola u dva nivoa: opti (nii) nivo i vii nivo definisan za svaku razliitu signalizacionu aplikaciju. Osnovni zadatak rada na NSIS signalizacionom protokolu je definisanje oba nivoa protokola.

1) sloj aplikacije signalizacije, NSLP (NSIS Signaling Layer Protocol) definie funkcionalnost protokola kroz format poruka podravajui odgovarajuu aplikaciju signalizacije. 2) sloj prenosa signalizacije, NTLP (NSIS Transport Layer Protocol) odgovoran za prenos signalizacionih poruka koji podrava funkcije nieg sloja (nezavisne od aplikacije signalizacije). Radna grupa koju je formirao IETF za razvoj novog protokola pogodnog za upravljanje stanjem na putanji podataka (RFC 4080: NSIS osnovni radni dokument). NSIS protokol se moe, izmeu ostalog, koristi za ostvarenje QoS s kraja na kraj veze, podravajui heterogene ine/beine mree. 3. ZAKLjUAK Signalizacioni protokoli paketskih mrea, a posebno mrea baziranih na Internet protokolu (IP), imaju veoma znaajan uticaj na konvergenciju multimedijalnog podsistema Interneta, UMTS (Universal Mobile Telecommunications System), GPRS (General Packet Radio Service) i ATM mrea. U radu je data uporedna analiza karakteristika signalizacionih protokola s ciljem da se ukae na probleme povezivanja heterogenih paketskih mrea sa mreama zasnovanim na komutaciji kola/kanala. Paketske mree koriste razliite nekompatibilne signalizacione protokole i razliite naine adresiranja. Problem uspostave veza preko mrea sa razliitim signalizacionim protokolima moe se reiti upotrebom konvertora signalizacije i adresa ili tunelovanjem veza preko odreene mree. LITERATURA [1] Jevtovi, M. Telekomunikacione ATM mree, Izdava Grafo-ig, Beograd, 2001; [2] 3 GPP TS 24.229: IP Multimedia Call Control Protocol based on SIP and SDP; [3] ITU-T Recommendation H.323 V5 (5/2003): PacketBased Multimedia Communications Systems; [4] Jevtovi, M. Multimedijalne telekomunikacije, Izdava Grafo-ig, Beograd, ISBN 86-903281-6-5, 342 strane, 2004; [5] IETF RFC 3471 Generalized MultiProtocol Label Switching (GMPLS) Signaling Function Description, January 2003; [6] Xiaoming, F., Bader, A., Kappler, K., and Tschofenig, H. "NSIS: A New Extensible IP Signaling Protocol Suite", IEEE Communication Magazine, October 2005;

Slika 13. Elementi arhitekture NSIS protokola U cilju postizanja modularnog reenja za NSIS zahteve, skup NSIS protokola se moe posmatrati kroz dva sloja (slika 13):

[7] IETF RFC 3261, SIP: Session Initiation Protocol, June 2002; [8] IETF RFC 3945, GMPLS: Generalized MultiProtocol Label Switching