ANALIZA UTICAJA FAKTORA RADNE SNAGE NA OBIM PROIZVODNJE I NA TROKOVE PROIZVODNJE Nakon analize ostvarenih rezultata poslovanja preeluzea

u sferi prometa i njegove profitabilnosti, u sferi proizvodnje i njene ekonominosti, prirodno sledi analiza uticaja osnovnih faktora proizvodnje, poslovanja na te rezultate, u postavljenoj (tei se optimalnoj) kombinaciji angaovanja. Medu ta tri osnovna faktora je i ocenjivanje racionalnosti njenog ulicaja na ostvareni obim proizvodnje i trokove proizvodnje. Uticaj na trokove proizvodnje ovog osnovnog faktora proizvodnje je temelj nije razmotren u sklopu analize trokova i ekonomisanja sa sva tri faktora proizvodnje, poslovanja. U ovom deki analize je predmet ispitivanja i ocenjivanja skoncentrisan na produktivnost radne snage, kao najvaniji i ekonomski opravdani zadatak koji se izvrava angaovanjem radne snage, uz data druga dva materijalna inioca proizvodnje. Samim prilazom u sistemu za analizu celokupnog poslovanja se u prvi plan istie produktivnost radne snage, ali i jasno definie mesto analize radne snage i produktivnosti koju ona svojom aktivnou ostvaruje. Dakle, kada je re o nicslu analize radne snage i produktivnosti, i usvojenom sistemu za analizu celokupnog poslovanja, odgovor se nedvosmisleno namee. Meslo analize radne snage i produktivnosti je, u dalom sistemu analize, odmah nakon analize ostvarenog obima prometa, profitabilnosti i ostvarenog obima proizvodnje i ekonominosti. Time se analiza radne snage sa svojim produktivnosti stavlja direktno u funkciju ostvarivanja obima proizvodnje i trokova (ekonominosti) te proizvodnje. Praktina primena analize radne snage, produktivnosti, i njenog uticaja a ostvareni obim proizvodnje i trokove te proizvodnje, podrazumeva jasno opredel jenje metodologije analize i njenog predmeta, u sklopu postavljenog sistema za analizu celokupnog poslovanja preduzea. 1. Opredeljenje za odreenu metodoloku koncepciju predmeta analize radne snage i produktivnosti Analizirati tj. ispitati i ocenili uticaja angaovane radne snage na ostvarivanje obima proizvodnje, kao i na trokove proizvodnje, znai jasno se opredelili za odreene teorijskometodoloke postavke po kojima se razvija i zaokruuje predmet i l i sadraj analize radne snage i ostvarene produktivnosti. To znai, deflnisati od ega startovali u analizi radne snage odnosno emu podrediti kompletnu dalju analizu radne snage, kojim redosledom je logino i racionalno razvijati i ime je konano zaokruiti. ) Dosledno usvojenoj koncepciji (sistemu) za analizu celokupnog poslovanja, mestu i uticaju radne snage na ostvareni obim proizvodnje i trokove proizvodnje, jasno se namee razvijanje predmeta (ili sadraja) analize radne snage i produktivnosti, po sledeim metodolokim postavkama: Prvo: Polazi se od analize nivoa i dinamike ostvarene produktivnosti kao ekonomskog efekta koji se postie angaovanjem radne snage i najvanijim zadatkom i merilom racionalnosti tog angaovanja. 1

Drugo: Potom, sledi analiza relevantnih faktora koji neposredno deluju na ostvarivanje nivoa i dinamike produktivnosti. Razliita je sistematizacija tih faktora. Ali, se njihov redosled i znaaj, u teoriji i praksi razmatranja produktivnosti, moe sistematski i respektivno ispitivati i ocenjivati: A. Obezbeenje preduzea odgovarajuom radnom snagom i to sa gledita: a) brojnog stanja zaposlenih, b) dinamike zaposlenih, c) fluktuacije zaposlenih, d) sastava ili strukture zaposlenih. B. Kao drugi faktor na produktivnost radne snage jeste obezbeenje radnika odgovarajuom tehnikom, ili bolje: analiza tehnike opremljenosti rada na nivo produktivnosti rada. C. Trei faktor koji zatim zasluuje posebnu panju jeste analiza organizacije radnog vremena ili tzv. analiza iskorienja radnog vremena radnika. D. etvrti faktor koji treba ispitati jeste analiza izvrenja normi; rada (ili zalaganja na radu radnika). E. Peto, analizu faktora zaokruujemo analizom faktora materijalnog stimuliranja radnika. Ovde se, u stvari analiza ne srne zaustaviti samo na zaradama radnika kao faktoru produktivnosti, nego se one moraju staviti i analizirati u irem sklopu tzv. motivacionih faktora za rad i poveanje produktivnosti. Dakle, tu je ira lepeza faktora. Tree Nakon izvrene analize svih pomenutih faktora koji deluju na nivo i dinamiku ostvarene produktivnosti rada, prelazi se na sumiranje rezervi (unutranjih mogunosti) za poveavanje produktivnosti. To znai, da se te rezerve uoavaju kod svakog od analiziranih faktora i njihovog ispoljavanja na nivo i dinamiku produktivnosti rada. One se samo, u ovom delu produktivnosti, sistematizuju i rangiraju po znaaju. etvrto: Nakon sumiranja svih rezervi i njihovog rangiranja po potencijalno moguem uticaju na budue poveavanje produktivnosti, utvruje se uticaj ostvarene i potencijalne (mogue, planirane) produktivnosti radne snage na nivo i dinamiku proizvodnje i trokova proizvodnje. Peto: 1 najzad, iz ovako sistematske i kompleksne analize radne snage i produktivnosti, selekcioniraju se informacije o produktivnosti za odgovarajue nivoe menadmenta preduzea, u svrhu upravljanja produktivnosti. Dakle, sa naznaenih pet podruja analize produktivnosti odredili smo u celini njen predmet ili sadraj, drei se, u osnovi, koncepcijskog opredeljenja za sistem odnosno koncepciju analize celokupnog poslovanja preduzea. Ali, istovremeno, uvaavajui naunu zasnovanost i racionalnost postavljanja izloene koncepcije analize produktivnosti. 2. Merenje i analiza produktivnosti rada Ve u samom startu analize produktivnosti analitiar mora imati u vidu daje ekonomska teorija nejedinstvena u pogledu merenja produktivnosti. Sutina jeste u tome to se produktivnost kao kvalitet ekonomije preduzea (ili ire) nastoji vezati kao izraz sva tri 2

osnovna faktora proizvodnje, po jednim gleditima (teorijskim opredeljenjima), a po drugima se produktivnost primarno vezuje za efekat koga ostvaruje radna snaga (ivi rad, ili uobiajeni termin rad). Ne ulazei u argumente za i protiv jednog i l i drugo opredeljenja iskazivanja produktivnosti, za potrebe praktine analize prihvatljivije je (i u teoriji i praksi analize) rairenije) poimanje i merenje produktivnosti faktora radne snage odnosno rada. Izboru pravog merila produktivnosti se mora poklonili posebna panja, iz prostog razloga, to odabrano merilo, pokazatelji od koga se polazi u dalju dublju, temeljniju analizu produktivnosti, postaje "instrument dijagnoze i terapije"' 2 odnosno ispitivanja i ocenjivanja produktivnosti u preduzeu. Otuda se postavlja i posebna briga, odnosno nauni prilaz izboru osnovnih modela pokazatelja produktivnosti i spoznaji njihovih karakteristika. Pokazatelji i metode merenja produktivnosti su opredeljeni usvojenim koncepcijama i pojmovnim odreenjima zastupljenim u ekonomici preduzea. Od t i h opredeljenja se i polazi u izboru merila za analizu produktivnosti. Teorija ekonomike preduzea nas ui da se produktivnost radne snage i l i rada (uobiajeniji termin) izraava: 1) koliinom uinaka (proizvoda, usluga) i li upotrebnih vrednosti i 2) utrocima konkretnog rada izraenog u jedinicama vremena potrebnog /.a ostvarivanje tih uinaka. Primat je na naturalnom iskazivanju produktivnosti, a l i ne izostaje i njeno vrednosno iskazivanje, s tim to dati elementi dobijaju i svoj vrednosni izraz putem umnoaka koliina i odgovarajuih cena uinaka odnosno rada. Dovoenjem u odnose datih veliina dobijaju se pokazatelji i l i , merila nivoa produktivnosti rada, iji kolinici izraavaju produktivnost u razliitim jedinicama mere. Prvi uobiajeni i u teoriji ekonomike preduzea prihvaeni pokazatelj produktivnosti rada (P) izraz je odnosa obima proizvodnje (Q) i koliine utroenog vremena za tu proizvodnju (T): . .,. . ,n . Obim proizvodnje uinaka (Q) A Produktivnost rada (1\,) =----------A---------------------- Kolicinu utroenog vremena (T) Po ovom pokazatelju nivo produktivnosti rada se iskazuje u koliini i l i vrednosti proizvodnje, koja je ostvarena u jedinici vremena rada i l i vrednosno izraenoj jedinici utroenog rada za izradu jedinice proizvoda, usluge (uinka). Drugi, takode, u ekonomici usvojeni izraz nivoa produktivnosti rada jeste reciproni izraz odnosa prethodnog pokazatelja: . . . ,,n. Produktivnost (P ()= Utroeno vreme(kol. i l i vred.) Ostvareni obim proizvodnje ( k o l . i l i vrednosno iskazan) Po ovom pokazatelju produktivnost rada se izraava u utroenom vremenu (koliinski iskazanom) ili vrednosno (vreme rada x cena rada) po jedinici uinka (proizvoda, usluge), koliinski ili vrednosno iskazanih. Zato prihvatiti oba pokazatelja iskazivanja produktivnosti rada odnosno radne snage? Jednostavno iz razloga to oni iskazuju na razliite naine racionalnost angaovanja, odnosno troenja rada. Prvi je izraz efikasnosti (konkretnog uinka) radne snage (rada), a drugi je izraz
n

Dr. D. Radunovi: Produktivnost mila u teoriji i praksi, Znvod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987, str. 232.

produktivnosti presudno je da kategorija proizvodnje (razliitog asortimana i kvaliteta) bude izraena jedinstvenom (metodoloki prihvatljivom) jedinicom mere. To, nimalo nije jednostavan zadatak. U tu svrhu, u teoriji i praksi merenja i iskazivanje proizvodnje za potrebe merenja produktivnosti se vie metoda merenja, iskazivanja veliine proizvodnje. Osnovni metodi iskazivanja proizvodnje, pri merenju produktivnosti, koji se najee u praksi analize produktivnosti koriste jesu: a) naturalni metod, b) naturalno-uslovni metod, c) radni metod i d) vrednosni ili novani metod. Izbor odreenog metoda zavisi od metodolokih mogunosti njegove primene u datom sluaju i cilja analize koji se postie takvim iskazivanjem proizvodnje u izrazu produktivnosti. Principijelno uzev, uvek treba nastojati koristiti metode naturalnog iskazivanja proizvodnje, kada je to god mogue. Meutim, korienje bilo koga od navedenih metoda merenja i iskazivanja proizvodnje, pred analitiara postavlja zahtev prethodnog poznavanja karakteristika svakog od njih. Naturalni metod je usmeren na "prirodno" merenje i iskazivanje proizvodnje u fizikim (naturalnim) jedinicama mere (metar, kilogram, tona, litar i dr.). Mogue gaje primeniti kod jednorodne proizvodnje, ustaljenog asortimana i kvaliteta, ustaljenog udela nedovrene proizvodnje u ukupnoj proizvodnji i ustaljene integrisanosti proizvodnje. Potpuna primena ovog metoda je realna kod proizvodnje jednog proizvoda, stoje redi sluaj. Ipak, udovoljavanjem ovim minimalnim zahtevima mogue je primeniti naturalni metod merenja i iskazivanja proizvodnje i putem tako izraene veliine objektivno izrazili produktivnost. Nesporna je injenica, da razliiti asortimani proizvoda ne mogu da se izraze istom naturalnom jedinicom mere. Promene u kvalitetu mogu da znae vee troenje rada a ne i poveavanje broja jedinica uinaka. U kooperantskim oblicima proizvodnje integrisanost proizvodnje je neophodna, jer je teko ili nemogue istim naturalnim jedinicama mere razliiti "fiktivno" poveavanje proizvodnje finaliste od stvarnog, uzrokovano proizvodnjom iz prethodnih kooperantskih faza. Nedovrena proizvodnja iz prethodnih perioda preneta u tekui svojim promenama bitno oteava naturalno iskazivanje proizvodnje, posebno ako je veliina nedovrene proizvodnje promenljiva. Oigledno, primena naturalnog metoda je veoma ograniena. Ipak se, u praksi analize produktivnosti za merenje proizvodnje po ovom metodu, koristi njegova varijanta tzv. metoda reprezentativnog proizvoda. Uslov je da je odabrani proizvod i l i proizvodi stalno zastupljen u proizvodnom programu i znaajan po obimu uea. Na taj nain se nastoji zadrati celishodna primena ovog metoda merenja i iskazivanja proizvodnje u izrazu produktivnosti i, posebno, obezbediti meduuporeivanje sa srodnim preduzeima. Naturalno-uslovni metod merenja i iskazivanja proizvodnje se primenjuje kod jednorodne proizvodnje, odnosno kod proizvodnje sa vie veoma srodnih proizvoda, usluga, ali dovoljno raznovrsnog asortimana da se on ne moe izraziti u fizikom obimu prirodnim naturalnim metodom. Tada se obim proizvodnje nastoji svesti na jedan proizvod iskazan u uslovnim jedinicama proizvodnje. Svoenje na "uslovne proizvode" vri se na razne naine, zavisno od specifinosti svakog proizvoda, usluge. Kod primene naturalno-uslovnog metoda najee se za uslovni proizvod - na koga se svodi odnosilo preraunavaju svi ostali proizvodi - uzima proizvod sa izraenim karakteristinim obelejem i znaajnom zastupljenou u proizvodnji. Proizvod koji moe da reprezentuje proizvodnju. Preraunavanje se vri pomou koeficijenata (ekvivalentnih 4

brojeva) koji odraavaju odnose svakog od proizvoda zastupljenog u programu proizvodnje prema uslovnom proizvodu na bazi odabranog karakteristinog obeleja. tako kod proizvodnje alkoholnih pia za karakteristino obeleje uzima se sadraj alkohola, kod uglja kalorina vrednost, kod proizvodnje limova debljina lima i tome si. Nain preraunavanja odnosno svoenja proizvodnje na uslovni izraz moe se prezentovati sledeim zaglavljem tabele: Asortiman proizvoda 1 Karakter, obel. za prera. 2 Koeficijent ekvivalencije 3 Natur. izr. proizvod, po jed. asortimana 4 Uslovni izraz, as. proiz. "X" (3x4)

Postupak preraunavanja je jednostavan. Na bazi podataka iz kol. 2. vri se izraunavanje koeficijenata ekvivalencije (kol.3.)......ostalih karakteristinih obeleja sa karakteristinim obelejem proizvoda izabranog za uslovni proizvod "X", iz kol. 1., ija je izraunata ekvivalentna vrednost koeficijenta 1 svaka vrednost podeljena sama sa sobom jeste jedan). Tako dobijenim koeficijentima se moe izraene veliine proizvoda u kol. 4 i dobija "uslovni izraz asortimana proizvodnje za odabrani proizvod "X", iskazan u jedinstvenoj uslovnoj jedinici mere za ukupan obim i asortiman proizvodnje (kol.5.). Svrsishodnost ovog metoda merenja i iskazivanja proizvodnje jeste da on, ipak, omoguava iskazivanje proizvodnje u naturalnom obimu, iako aproksimira uslovne jedinice mere proizvodnje njihovom prirodom (fizikom, naturalnom) izrazu. Radni mctod merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe merenja produktivnosti je dosta zastupljen u praksi analize. injenica je da se prethodna dva metoda (naturalni i naturalnouslovni veoma ogranieno mogu primenjivati i da se, uglavnom, tim metodima meri i iskazuje dovrena (finalna) proizvodnja, ovim metodom se proiruje mogunost realnijeg iskazivanja ukupne proizvodnje. Naime, sutina ovog metoda menja i iskazivanja proizvodnje je to se za jedinstveno merilo uzimaju normirani ili standardizovani asovi proseno potrebnog rada za izradu jedinice proizvoda, usluge. Po ovom metodu norma-asovima rada moe da se izrazi ne samo finalna proizvodnja, nego i poluproizvodi i nezavrena proizvodnja, zbog ega je ovaj metod veoma prikladan za izraavanje ukupne proizvodnje. injenica da se za svaki proizvod, uslugu u zastupljenom asortimanu znaju normaasovi njihove izrade, injenja, to ovaj metod eliminie mogue uticaje na izraz ostvarene proizvodnje zbog promena asortimana, pa i kvaliteta proizvoda - ako je rezultat dodatnog rada. Budui da se normirani asovi rada sastoje iz rada raziliitih kvalifikacija radnika (znanja i umcnja), to svaka promena u kvalifikacijama radnika moe da ini smetnju realnoj primeni ovog metoda. Za eliminisanje tog uticaja koristi se "uslovni norma - as rada" koji bi priblino odgovarao proseno potrebnom vremenu rada (istog znanja i umenja) za izradu jedinice proizvoda, usluge. Dok se kod naturalnog i naturalno-uslovnog metoda iskazivanja produktivnosti rad iskazuje utrocima vremena za izradu uinaka, odnosno datog obima proizvodnje, kod radnog metoda se za iskazivanje rada koriste efektivni asovi rada za ostvareni obim proizvodnje. Dakle, po ovom metodu produktivnost bi se izrazila: Produktivnost Obim proizvodnje izraen u NC Utroeni rad izraen u EC 5

Rezultat ovog pokazatelja pokazuje, u stvari, proscno izvrenje normi rada zadati obim proizvodnje. Otuda je za njegovu primenu uslov postojanje tehnikih (standardizovanih) iioriualiva nula i njihova stalnost primene. Promena normi pod uticajem bilo kog faktora (poveanja kvalifikacije radnika, tehnika opremljenost i si.) utiu i na realnost, a posebno uporedivost datog merila produktivnosti, korienjeni izraza proizvodnje u norma asovima. Posebno je to vano kada je u pitanju nieduuporedivanje sa srodnim preduzeima, jer su norme individualne (svako preduzee ih utvruje za sebe). Tada se uporedivost moe obezbediti primenom jednih normi (odreenog preduzea) za sve u grupaciji srodnih preduzea, uz uslov da se raspolae koliinama po asortimanima proizvoda, usluga. Kako se normirali moe samo rad radnika u neposrednom proizvodjenju uinaka, to se, faktiki, primena ovog metoda oslanja samo na izraz u norma asovima direktnih radnika, dok se rad indirektnih radnika i radnika u administraciji u funkciji izraunavanja proizvodnje primenom norma asova rada, ne uzima u obzir. U tome je, u izvesnom smislu, manjkavost iskazivanja produktivnosti u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Konano, ovaj melod merenja i iskazivanja proizvodnje se oznaava varijantom naturalnog izraavanja produktivnosti, veoma je pogodan za svoenje proizvodnje na uslovni izraz korienjem norma asova kao osobenog obeleja, pri izradi jedinice uinka, za izraunavanje koeficijenata ekvivalencije za prevoenje proizvodnje na "uslovne NC" odabranog proizvoda. Tabelarno prikazano to izgleda; Asort. NC/jed. Koeficijent proiz. proizvoda ekvival. Koli. pio i zv. as.u j.n.j.m. 4 Uslovni izraz proizv. u "X"

Ukupna proizv. u
N.. (2x4) 6

(Nx=t) 1
2

NC J3 x4 5

Izraz proizvodnje je dat u sumi norma asova (kol. 6) bez preraunavanja na uslovni proizvod, i, sa preraunavanjem na uslovni izraz norma asova za odabrani proizvod "X" iz asortimana (kol.5.). Vrednosni ili novani tnctocl iskazivanja proizvodnje je najvie u primeni. Sama injenica, da se heterogeni proizvodi, usluge mogu putem novanog merila svesti na jedinstveni izrazvrednost. Konkretnije, proizvod koliina proizvoda i l i usluga i cene. bez. obzira na asortiman i kvalitet, daje izraenu vrednosl proizvodnje meren istim merilom. U tenji da se iskljui uticaj promena cena na promene vrednosti proizvodnje, a time i nerealno iskazivanje produktivnosti, kod primene ovog metoda koriste se stalne cene, najee su to cene kotanja iz planskih kalkulacija ili prodajne cene bazine ili planske. Primena vrednosnog metoda, istina, koristi novano merilo puteni stalne cene kao univerzalno merilo za sve uinke (proizvode, usluge). Ovaj metod, dakle, ne iskljuuje uticaja promena asortimana i kvaliteta na obim proizvodnje i produktivnost. On, samo. iskljuuje promene u fluktuaciji cena koristei stalne cene. Tako, porast proizvodnje e izazvali skuplji materijali, sirovine, kao i dodatni rad u' cilju poboljavanja kvaliteta proizvoda, usluga, a da nee doi do njihovog naturalnog (koliinskog) poveanja. Taj porast vrednosti proizvodnje kao elemenat (kategorija) iskazivanja produktivnosti logino dovodi do njenog "fiktivnog" poveavanja i nerealnog merenja.

Merilo produktivnosti po ovom metodu je: ,.. Ukupna proiz. x Stalne cene po jed. uinka n Produktivnost =------- ----------------------- - Utroeni rad

2.2. Merenje i iskazivanje veliine uloenog rada u izrazu produktivnosti Nisu samo metodoloki problemi iskazivanja produktivnosti rada vezani za naine iskazivanja proizvodnje nego i za merenje i iskazivanje rada. Sutina problema je u traenju pravog odgovora na pitanje: kako izraziti uloeni (odnosno utroeni) rad kao kategoriju koja se ugrauje u pokazatelj (merilo) produktivnosti rada? I, tu su reenja razliita. Za potrebe merenja produktivnosti rada u teoriji i praksi analize, za izraavanje kategorije rada, prihvataju se i koriste metode koje preferiraju merila rada u: a) vremenu trajanja rada kao univerzalnom merilu odnosno radnom vremenu radnika, b) angaovanoj radnoj snazi ili, bolje reeno, broju radnika, c) vrcdnosnom izrazu - zaradama, platama, linim dohocima. Vreme trajanja ili radno vreme radnika je merilo za izraavanje angaovane radne snage kao faktora u merenju produktivnosti rada opte primenljive u svim preduzeima bez obzira na raznovrsnost delatnosti, tehnoloke, organizacione i druge karakteristike. Ta osobenost daje ovom merilu kategorije rada univerzalan karakter, a vreme kao jedinica mere "naturalno" iskazivanje rada i produktivnosti. Za merenje produktivnosti koliinsko iskazivanje kategorije rada (angaovane radne snage) u radnom vremenu operie se: efektivnim asovima rada ili radnik-asovi, radnik -danima, radnik - mesecom, radnik-godinom. Efektivni as rada jeste vremenska jedinica mere koja obuhvata vreme rada sa uobiajenim, neophodnim prekidima koje zahteva organizacija rada i tehnoloki proces. Radnik - dan se po svom trajanju poklapa sa trajanjem rada u jednoj smeni. Izraunava se deobom zbira efektivnih asova rada sa brojem asova u jednoj smeni. Broj radnika kao merilo iskazivanja kategorije rada u merenju produktivnosti rada se prema klasinoj ekonomskoj teoriji klasifikuje na proizvodne i neproizvodne. Prednost u merilu produktivnosti se daje proizvodnim radnicima. Ali, i neproizvodni radnici utiu, iako, posredno na produktivnost. Savremenija shvatanja u sve vie naglaavaju pomeranje broja zaposlenih ka "neproizvodnim radnicima", jer to diktira i omoguuje savremeni tehniki razvoj, a intelektualnom radu daje vei znaaj u poveanju produktivnosti rada. Kategorija neproizvodnih radnika je dosta heterogena i obuhvata radnike iji je rad indirektan u samom procesu proizvodnje, ali, i radnike koji obavljaju poslove koji se najee dellniu "administrativnim" (tzv. pogonska i upravno-prodajna reija). Ni ovi radnici ne mogu da budu iskljueni iz merenja i analize produktivnosti rada. Da bi se otklonile razlike u razvrstavanju radnika pri merenju produktivnosti se danas najee koriste pojmovi35: - direktnih radnika (ili proizvodnih radnika), - indirektnih radnika, - radnika u administraciji (reijski radnici). Dakle, u pokazatelj produktivnosti rada ugrauje se kategorija rada, iskazana po ovoj metodi: - prosenim brojem zaposlenih gde se efekat produktivnosti izraava po zaposlenom radniku, bez obzira na njegovu prethodnu kategorizaciju;
33

Videti detaljnije, dr D. Radunovi: Ibid, str. 255.

- prosean broj direktnih i indirektnih rad ni kn u proizvodnji; - prosean broj direktnih (proizvodnih) radnika. Vrednosno merilo iskazivanja kategorije rada u nierenju produktivnosti je takoe prisutno i esto se koristi. Za to merilo se najee uzimaju "ukalkulisane zarade" (ukalkulisane plate, ukalkulisani lini dohoci), ekonomski one (ukalkulisane zarade) su meia vi odnosnog izraza utroenog rada radnika, neophodnog za stvaranje odreenih uinaka i l i obavljanje odreenih operacija radi uinaka. Stoga im se pripisuje, pored mere tekueg rada, jo i integrativna i alokativna funkcija u procesu rada odnosno proizvodnje. 11 praksi analize se koristi veliina "ukalkulisane zarade" u neto i bruto iznosu. Treba je koristiti u bruto iznosu jer su doprinosi na ukalkulisanu neto zaradu neodvojivi sastavni elemenal cene kotanja uinka. Razmatranje kategorija proizvodnje i radne snage odnosno uloenog rada i metoda njihovog mogueg obraunavanja (merenja i iskazivanja) u izrazu-mcrilu produktivnosti rada, za racionalnu analizu je od teorijske i metodoloke vanosti. Od stava koga analitiar zauzima prema izboru ovih kategorija pri nierenju i iskazivanju produktivnosti zavisi e dalje razvijanje samog predmeta ili sadraja produktivnosti, mogunosti njenog ispitivanja i zakljuivanja o ostvarenom nivou i dinamici promena produktivnosti rada. Ako sada pokuamo, na bazi izloenih metoda, kako za utvrivanje veliine ostvarene proizvodnje (kategorija u brojiocu), tako i za utvrivanje veliine uloenog rada (kategorija u imeniocu), definisati osnovne polci/atcljc za merenjc produktivnosti rada koji se mogu racionalno koristiti u analizi, opredeljenje bi moglo da se skoncentric na sledee pokazatelje: Ukupna proizvodnja

2)

Broj asova (vreme rada) Ukupna proizvodnja Broj zaposlenih radnika) Ukupna proizvodnja Ukalkulisane zarade

U svom konanom izrazu produktivnosti datih polaznih, osnovnih pokazatelja (indikatora), produktivnost se u "materijalnom znaenju" ispoljava kao: ad 1) prosena proizvodnja po jedinici vremena rada, ad 2) prosena proizvodnja po zaposlenom, ad 3) prosena vrednost ukupne proizvodnje (u odreenom iznosu j.j.) po ukalkulisanoj vrednosti zarade radnika (iskazane u odreenom iznosu n j . ) . Naravno, samo drugi pokazatelj produktivnosti rada je smisleno koristili kao recipronu vrednost odnosa, pri izrazu iskazivanja produktivnosti: Broj asova (vreme rada) Ukupna proizvodnja Re je, zapravo, o iskazivanju produktivnosti rada u njenom "radnom merilu" ili radnom izrazu. Korienje u analizi datih pokazatelja produktivnosti rad. polazi, najprc. ispitivanjem kvantitativnih odstupanja ostvarene produktivnosti preduzea od proseene- ostvarene u

grupaciji srodnih preduzea, i od planirane (predviene, projeklovanc) produktivnosti preduzea. Potom, ispitivanjem dinamike pomeranja ostvarene produktivnosti preduzea u 8

odnosu na dinamiku proeka, najboljih i najslabije ostvarenih rezultata produktivnosti -relativno iskazane u grupaciji srodnih grupacija, odnosno ostvarene u preduzeu u prethodnom periodu, periodima. U valjanoj primeni metodike analize produktivnosti po datih pokazateljima, posebno, kod meuuporeivanja srodnih preduzea, moe koristiti samo isti pokazatelj merenja produktivnosti, dakle, u tom uporedivanju se pridravamo dosledno principa uporedivosti veliina, pokazatelja. 3. Analiza faktura uticaja na produktivnost rada Kada smo izmerili nivo produktivnosti rada u njenom apsolutnom izrazu i dinamiku u relativnom izrazu veliina odnosa proizvodnje i uloenog rada, prema odabranim pokazateljima, uputamo se dublje u ispitivanje i ocenjivanje relevantnih uticaja faktora na ostvarenu produktivnost. Pri tome, u ii analize su negativni i pozitivni uticaji ispitivanih faktora na uoena kvantitativna odstupanja u ostvarenoj produktivnosti rada. Krajnji cilj je, uoiti i izdiferencirati one relevantne faktore koji su negativno delovali na ostvarenje produktivnosti rada, i, posebno otkriti i interpretirati raspoloive mogunosti preusmeravanja dejstava tih faktora u pozitivnom smeru uticaja na ostvarivanje produktivnosti, uz potenciranje pozitivnih uticaja onih faktora koji su i do sada imali udeo u poveavanju produktivnosti rada. Brojni su faktori koji utiu na nivo i dinamiku produktivnosti. Njihova sistematizacija i rangiranje su obraivani i dati u literaturi koja se bavi ovom problematikom. O kojim se to faktorima radi i kakav im je redosled rangiranja i sistematizacije dato je u usvojenom predmetu analize produktivnosti. Ovde emo ih samo temelj nije pojedinano razmotriti. 3.1. Analiza obezbeclenja preduzea odgovarajuom radnom snagom Radna snaga kao kreativni odnos subjektivni faktor proizvodnje, sa svojim potrebnim znanjem i umenjem, neposredni je faktor relevantnog uticaja na nivo i dinamiku produktivnosti rada. S toga, u analizi uticaja faktora na produktivnost, najpre analiziramo obezbedenje preduzea odgovarajuom radnom snagom (broja zaposlenih). Unutar toga se analiza usmerava na ispitivanje: - izvrenje plana brojnog stanja zaposlenih, - dinamike broja zaposlenih - strukture ili sastava broja zaposlenih. a) Izvrenje plana brojnog stanja zaposlenih se meri pokazateljem (indikatorom): Ostvareni broj zaposlenih Planirani broj zaposlenih Iz ovog indikatora, oigledno, saznajemo da lije postavljeni plan brojnog stanja zaposlenih ostvaren, premaen ili podbaen. Korienjem ovog pokazatelja ispituje se, u stvari, uticaj, pozitivan ili negativan, zapaenih odstupanja od plana broja zaposlenih na nivo produktivnosti rada. b) Ispitivanje dinamike broja zaposlenih je drugo, to odmah sledi nakon ispitivanja broja zaposlenih sa gledita plana. Re je o ispitivanju brojnog stanja zaposlenih u kretanju, razvojnoj tendenciji, putem pokazatelja:

Broj zaposlenih tekueg perioda Broj zaposlenih prethodnog perioda Svrha korienja ovog pokazatelja je da se kvanti likuju promenc poveanja, smanjenja, broja zaposlenih i sagledaju uticaji t i h promena na promcne obima proizvodnje. Planiranom obimu proizvodnje primerava se odgovarajui planirani broj zaposlenih, pri emu je mera vrednovanja izraena odgovarajuom planiranom produktivnosti rada. Takoe, poveavanje i smanjivanje proizvodnje praeno je poveavanjem i smanjivanjem broja zaposlenih, mera je dinamika ostvarene produktivnosti. Dok se ostvarenje plana broja zaposlenih vezuje za ostvarenje plana proizvodnje, dotle se, dinamika broja zaposlenih povezuje sa dinamikom ukupne proizvodnje i dinamikom ukupnih sredstava. Na osnovu takvog povezivanja ostvarenja plana broja zaposlenih i dinamike broja zaposlenih, u procesu analize se rasuuje o ekonomskoj opravdanosti veeg ili manjeg broja zaposlenih, dovodei te promenc uticaja na nivo i dinamiku produktivnosti, kao izraz efikasnosti zaposlenih. Ekonomski je opravdano poveavanje broja zaposlenih samo ako rezultira veim nivoom i dinamikom produktivnosti rada, odnosno, ako je u funkciji poveanja obima i dinamike proizvodnje. c) U sklopu analize obezbedenja preduzea brojem zaposlenih, jeste i prouavanje tzv. fluktuacije radnika (zaposlenih). Ispitivanje ove pojave zapoinje sledeim pokazateljima (indikatorima): Broj novoprimljenih Ukupan broj zaposlenih

Broj izaslih

3)

Ukupan broj zaposlenih Broj zamenjenih Ukupan broj zaposlenih

Prvi pokazatelj nas informie o broju novih primljenih radnika (zaposlenih) u odnosu na ukupan broj zaposlenih, drugi pokazatelj nas, pak, informie o broju zaposlenih koji su napustili preduzee. Konano, trei indikator (pokazatelj) utvruje odnosno iskazuje stepen fluktuacije zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Broj zamenjenih se dobija uporedenjem i izborom izmeu broja novoprimljenih i broja izalih. Broj zamenjenih je kvantitativno uvek manji broj i loje broj radnika koji fluktuira. Tako, ako je broj novoprimljenih manji od broja izalih, onda broj zamenjenih jednak je broju novoprimljenih i obrnuto. Nema sumnje daje poveanje fluktuacije radnika od negativnog uticaja na uinak, na produktivnost rada, jer novopritnljeni radnici zahtevaju izvesno obuavanje, izvestan period uvebavanja u poslu, pa, i prilagodavanje novoj sredini. Posledica toga je smanjivanje obima

proizvodnje, uinka po radniku i, ne samo to. nego se to odraava i na poveanje trokova i slabljenje kvaliteta uinaka (proizvoda, usluga). Briljivom ispitivanju pojave fluktuacije zaposlenih podvrgavaju se uzroci istupanja radnika iz preduzea. Eliminisanjem ili, bar smanjivanjem tih uzroka eliminie se ili 10

smanjuje fluktuacija sa njenim posledicama po produktivnost, ekonominost i kvalitet proizvodnje. Brojni su uzroci fluktuacije i o njima se pomno vodi rauna u savremeno organizovanim preduzeima. Primera radi, uzroci fluktuacije mogu biti: nezadovoljstvo nagraivanjem za rad (zaradom, platom), nemogunost napredovanja u poslu, neodgovarajui posao s obzirom na strunost i umenost radnika, loi meuljudski odnosi i dr. d) Adekvatna struktura ili sastav broja zaposlenih je bitno obeleje angaovane radne snage preduzea, a njene promene od uticaja na ostvarivanje nivoa i dinamike produktivnosti rada. Analiza strukture (sastava) zaposlenih prua jasniji uvid u kvalitet broja zaposlenih. Dakle, ispitujemo ne samo koliko nego i kakvih zaposlenih imamo u preduzeu. Svrha ispitivanja strukture zaposlenih je sagledavanje pravca, smera i odnosa pomeranja u sastavu zaposlenih i njihovih uticaja na produktivnost rada. Analiza strukture zapoinje primenom odreenih kriterijuma za razvrstavanje sastava zaposlenih i graenje odgovarajuih merila - pokazatelja strukture. Kao prvo, ispituje se struktura zaposlenih prema odnosima broja radnika i broja slubenika unutar ukupnog broja zaposlenih. Polazi se od toga da prevaga broja radnika nad brojem slubenika u procentualnom ueu unutar ukupnog broja zaposlenih preduzea ima povoljniji uticaj na produktivnost i obrnuto. Ova postavka se moe uzeti delimino tanom, jer savremena visoka tehnologija ima za posledicu smanjivanja broja tzv. proizvodnih radnika. Za primenu ovog kriterijuma ispitivanja strukture broja zaposlenih prihvatljiviji je savremenije razvrstavanje zaposlenih na: - direktne radnike u proizvodnji, - indirektne radnike u proizvodnji, - radnike u administraciji i reiji. Pokazatelji strukture se iskazuju odnosima svake od ovih grupa radnika prema ukupnom broju zaposlenih. Pri tome, grupa radnika u administraciji se nastoji blie odrediti i istai u strukturi shodno radu koga obavlja: marketing i razvoj, upravljanje preduzeem, upravljanje nabavkom, proizvodnjom, prodajom, finansijama, integralna sistemska informaciona podrka, reijski rad i dr. Sve su to poslovi i zadaci koje obavlja radna snaga, zaposlenih, koji sve vie postaju dominantni, kako se kree savremenih razvoj organizacije i primene visokih tehnologija proizvodnje u preduzeima. Zapravo, ovakva struktura i njeno razlaganje u analizi pruaju jasniju predstavu uoavanja pravih uticaja na nivo i dinamiku produktivnosti svake od navedenih struktura (grupa radnika. Drugi uobiajeni kriterij um jeste ispitivanje strukture zaposlenih po kvalifikacijama. Sutina ovog kriterijuma razvrstavanja broja zaposlenih jeste da se stvori prestava o nivou znanja i njegovom pomeranju unutar broja zaposlenih. To znanje je izraeno odgovarajuim stepenom kvalifikacije. Razume se da pomeranja ka viim kvalifikacijama u strukturi zaposlenih znai vee raspolaganje znanjem i obrnuto. Za potrebe analize grade se sledei pokazatelji: - broj visoko kvalifikovanih prema ukupnom broju zaposlenih, - broj kvalifikovanih prema ukupnom broju zaposlenih, - broj nekvalifikovanih prema ukupnom broju zaposlenih. Svakako da se ova gradacija detaljnije razvija i blie odreuje prema stepenu kolske spreme ili stepenu obrazovanja zaposlenih, ije se procentualni uee kvantificira u odnosu na ukupan broj zaposlenih. 11

Odstupanja od planirane kvalifikacione strukture zaposlenih negativno se odraava na produktivnost, trokove i kvalitet uinaka (proizvoda i usluga). Trei kriterijum po kome razvrstavamo strukturu ili sastav zaposlenih jeste duina radnog staa. Tome kriterijumu se dodaje i razvrstavanje zaposlenih prema neprekidnosti radnog staa u istom preduzeu. Duina radnog staa se prirodno vezuje za iskustvo koje poveava umenost radnika, podie rutinu u radu, to se direktno odraava na produktivnost i kvalitet uinaka radnika. Doda li se k tome i neprekidnost radnog staa u istom preduzeu, onda se stie i afirmie poverenje kupaca (potroaa) u odravanju kvaliteta proizvoda, usluga preduzea, obezbeuje permanentno odravanje nivoa i dinamike produktivnosti rada. etvrti kriterijum za ispitivanje strukture zaposlenih jeste razvrstavanje po polu (broj zaposlenih mukih i broj zaposlenih enskih). Ova struktura ima bitnog uticaja na produktivnost zavisno o kakvoj se proizvodnji radi i s obzirom na razliite uzroke i njihov pojavni oblik izostajanja sa posla, odnosno propise obavljanja posla u smenama. I najzad, peti kriterijum koji se esto spominje i koristi u analizi strukture zaposlenih jeste starosna dob radnika. Svakako daje ovaj kriterijum vaan i od uticaja na produktivnost, ako se ima u vidu da su radnici u poznijim godinama sa faktikim zavravanjem radnog veka manje zainteresovani za rad i radne efekte od mladih radnika koji su u poletu ili zamahu radne aktivnosti (radnog veka i starosne dobi). Dakle, mlada struktura zaposlenih je povoljnija od starije. Svi navedeni aspekti sastava zaposlenih osvelljavaju drugu, kvalitativnu stranu brojnog slanja zaposlenih, nasuprot kvantitativnoj, brojanoj strani zaposlenih i njihovom uticaju na nivo i dinamiku produktivnosti rada. 3.2. Analiza tehnike opremljenosti radne snage Broj zaposlenih sa svojim znanjem i umenjem (zanatom) jeste bitan i prvi po znaaju faktor produktivnosti rada, ali "bez alata nema zanata", kae narod. Ekonomski je uticaj broja zaposlenih na nivo i dinamiku produktivnosti rada neposredno je uslovljcn snabdevenou osnovnim sredstvima, odnosno opremom i njenim stepenom tehnike savrenosti. Poznato je da se poveavanjem stepena mehanizovanosti, automatizovanosti opreme kojim je opremljen broj zaposlenih, uz dato znanje i umenje, postie vei stepen produktivnosti. Stoje ta usavrenost opreme, tehnike vea, vea je i produktivnost rada. Podrazumeva se, da oprema deluje direktno na produktivnost, a da smetajni uslovi i transportni kapaciteti koji ine osnovna sredstva i poveavaju tehniku snabdevenost (opremljenost) rada, ine tu opremu efikasnom. Sta podiazumevamo pod tehnikom opremljenosti rada?
loje u stvari odnos koji vlada izmeu broja zaposlenih i njihove ekipiranosti i l i opremljenosti osnovnim sredstvima, opremom. Taj odnos se najjasnije vidi kroz

pokazatelj: Osnovna sredstva Broj zaposlenih Drugim recima, ovaj pokazatelj bi informisao o stepenu snabdevenosti radne snage osnovnim sredstvima koja obuhvataju i tehniku (opremu) koja direktno utie na produktivnost rada, ali, i ona osnovna sredstva koja indirektno u vidu smetajnih i transportnih kapaciteta stvaraju uslove da se ta oprema koristi efikasnije u poveavanju produktivnosti rada. 12

Prema tome, jo izrazitiji pokazatelj merenja i iskazivanja tehnike opremljenosti kao faktora neposrednog delovanja na produktivnost rada, jeste: _______________Oprema (orua rada)___________ Broj zaposlenih ili jo bolje, broj radnika Naravno, da se ovde pod brojem radnika podrazumevaju radnici u direktnom ostvarivanju uinaka, proireni za broj indirektnih radnika. No, ne treba ispustiti injenicu, da se u savremeno organizovanini preduzeima broj "administrativnih" radnika ili "neproizvodnih radnika" svodi na racionalno prihvatljiv broj angaovanja boljom tehnikom opremljenosti. Sasvim je jasno da odreena tehnika snabdevenost ili tehnika opremljenost rada odnosno radne snage, pri datim prostornim i u njima reenim transportnim uslovima povezivanja i korienja opreme po radniku, omoguuje vei ili manji nivo i dinamiku produktivnosti rada. U tom kontekstu ispitivanja mora se imati u vidu daje produktivnost rada zavisna i od stepena korienja kapaciteta po radniku. Stoga, trei izraz za ispitivanje i ocenjivanje uticaja tehnike opremljenosti rada na produktivnost iskazujemo odnosom: Izraeni kapacitet opreme (M) Broj radnika (u dir. radu) Re je o pokazatelju kojim se iskazuje raspoloivost kapaciteta opreme (u mainskim asovima ili drugim adekvatnim jedinicama mere) po jednom direktnom radniku u proizvodnji, ili Svi ovi indikatori (pokazatelji) tehnike opremljenosti rada, samo su merila od kojih se polazi i kojima se ispituje, od ireg ka uem uoavanju, uticajna promena u stepenu tehnike opremljenosti rada na promene u nivou i dinamici produktivnosti rada. Ipak, svi ovi pokazatelji, po svojoj konstrukciji i metodolokim reenjima, su vrednosni pokazatelji. Osnovna sredstva ili oprema se uzimaju po nabavnoj vrednosti. Tu je uvek prisutno pitanje: da li sadanja ili nabavna vrednost. Prevaga je na nabavnoj, jer se smatra da blie odraava funkcionalno-tehnike osobine opreme. Naime, sadanja vrednost bi trebalo da odgovara funkcionalnoj upotrebi osnovnih sredstava, ali se otpisivanje i funkcionalna - tehnika mogunost upotrebe sredstava (opreme) ne poklapa. Nastojanje da se manjkavosti vrednosnog iskazivanja, merenja tehnike opremljenosti preste, sve vie se u savremeno organizovanini preduzeima pribegava korienju pokazatelja cncrgooprcmljcnosti rada: Ukupno instalisana snaga opreme (u KWh) Broj radnika Dodatno ovaj pokazatelj energoopremljenosti se iskazuje odnosom: stvarno utroene energije (u KWh) po radniku, u datom vremenskom periodu. Osnovni smisao, oigledno, merenja tehnipke i energo opremljenosti radne snage jeste u ispitivanju i ocenjivanju uticaja promena u njima na nivo i dinamiku produktivnosti rada. Svakako, po svim iznetim pokazateljima ispituje se tehnika opremljenost u odnosu na: proek grupacije, plan i dinamiku ovog faktora uticaja na produktivnost u preduzeu.

13

3.3. Analiza organizacije korienja radnog vremena radnika U procesu ostvarivanja planiranog nivoa i dinamike produktivnosti rada, radna snaga (broj zaposlenih) sa svojini znanjima i umenjima, uz odgovarajuu tehniku opremljenost, postaju efikasni tek ako je organizacija iskorienja radnog vremena optimalno postavljena. Sve aktivnosti, pa i ostvarivanje produktivnosti dogaaja se u vremenu. Drugim recima, racionalno iskorienje raspoloivog radnog vremena u funkciji mere iskorienja raspoloivih uslova, broj radnika, njihovog sastava i njihove tehnike opremljenosti. Uopte, u organizaciji angaovanja radne snage potrebno je, sjedne strane, obezbediti preduzee odgovarajuom radnom snagom (brojem i strukturom zaposlenih), a s druge strane obezbediti njihovu tehniku opremljenost. Kada su ta dva preduslova odnosno faktora ve obezvredena u preduzeu, na organizatorima je da kroz odgovarajuu racionalizaciju radnog procesa, optimalnim iskorienjem radnog vremena radnika omogue to veu produktivnost rada, to vei radni efekat. Otuda, analiza iskorienja radnog vremena ili analiza organizacije radnog vremena ima izvanredno veliki znaaj kao instrument ispitivanja i ocenjivanja uticaja ovog relevantnog faktora na nivo i dinamiku produktivnosti rada. Sistematska analiza iskorienja radnog vremena, tj. analiza organizacije radnog vremena radnika, polazi od poznavanja strukture fonda radnog vremena , koja se moe videti iz sledeih kategorija: - kalendarski fond radnog vremena - to je celokupno radno vreme, sem neradnih subota i nedelja i praznika; - ostvareni radni dani to je onaj fond radnog vremena koji dobijamo ako iz kalendarskog fonda radnog vremena iskljuimo sva stajanja preko celog dana i izostanke sa posla preko celog dana; - ostvareni radni sati - ovaj fond radnog vremena dobija se ako se iz fonda radnih dana iskljuuje stajanja kraa od itavog radnog dana, pauze, ekanja i si., to se moe videti iz isplatnih lista ili evidencija gubitaka radnog vremena, plus ako se na to dodaju prekovremeni radni asovi; - korisni fond radnog vremena, dobija se kada se iz fonda ostvarenih radnih sati iskljue gubici radnog vremena zbog karta, jer se vreme utroeno na kart proizvode ocenjuje kao izgubljeno (upropaeno) radno vreme. Imajui u vidu ove kategorije radnog vremena grade se indikatori (pokazatelji) za merenje produktivnosti. Zapravo, ugraivanje u pokazatelj produktivnosti kategorije radnog vremena oslanja se i polazi od izloenih kategorija radnog vremena. Pri tome, moe se uzimati bilo koja kategorija iz fonda radnog vremena, zavisno od cilja analize. Ali, pri izraavanju "novododatog ivog rada" odnosno angaovane radne snage u funkciji merila produktivnosti, najee se koriste radni sati kao izraz vremena trajanja na proizvodnji uinaka. Shodno tome, radno vreme radnika moemo, u globalu, grubo, izraziti na sledei nain: 1) vreme rada i predvieni redovni odmori, 2) + vreme ekanja i stajanja bez krivice radnika. 3) = vreme prisutnosti radnika na radu u radnim satima, 4) - vreme izostanka s posla. 5) = vreme zaposlenosti radnika izraeno u radnim danima. Oigledno, analizi iskorienja fonda radnog vremena, saglasno iznetim kategorijama radnog vremena, prilazi se putem odreenih indikatora (pokazatelja) stepena iskorienja radnog vremena iz raznih aspekata. Ti pokazatelji su: Pokazatelj stepena naprezanja koji nalae plan iskorienja kalendarskog fonda radnog vremena: 14

Planirani fond radnog vremena Kalendarski fond radnog vremena Potom, odmah pokazatelj stepena planiranog iskorienja fonda radnog vremena: Ostvareni fond radnih sati Planirani fond radnih sati Posebnu panju zasluuje neostvareno planirano, odnosno, izgubljeno radno vreme radnika. U tu svrhu se meri procentualni udeo izgubljenih radnih sati prema planiranom fondu radnih sati: Izgubljeni radni sati Planirani radni sati x 100 i, procenat izgubljenih radnih sati (ili radnog vremena) u odnosu na ukupno ostvareno radno vreme izraeno radnim satima (ili ukupnim radnim vremenom u drugim jedinicama mere): Izgubljeni radni sati Ukupno ostvareni radni sati x 100 Kvantifikacijom izgubljenog radnog vremena (radnih sati ili asova) u odnosu na planirani fond i ostvareni fond radnog vremena (radnih sati, asova) je u funkciji usmeravanja teita analize radnog vremena. Predmetom analize, su gubici radnog vremena i, naroito, uzroci tih gubitaka radnog vremena. Sve gubitke radnog vremena sa gledita uzroka nastajanja moemo podeliti u dve grupe: prvu grupu ine gubici radnog vremena prouzrokovanih nedolaskom radnika na posao. Drugu grupu ine gubici radnog vremena prouzrokovani na samom poslu, za vreme rada. Gubici zbog nedolaska na posao radnika su razliite prirode: a) gubici radnog vremena zbog bolovanja, vanrednih i redovnih odmora radnika su objektivni ili organizacijski uslovljeni; b) dok gubici zbog nedolaska na posao uzrokovani veim zakanjenjima, odsustvo sa rada iz "samovolje" radnika, imaju teinu nediscipline i odgovornosti u ispunjavanju redovnih radnih obaveza. Gubici radnog vremena na samom poslu, za vreme trajanja radnog procesa, su tee prirode. Oni, po pravilu, nastaju bez krivice radnika i, sem to utiu direktno na smanjivanje produktivnosti rada, poveavaju i neproduktivne trokove rada, stajanja maina i si. Ti gubici radnog vremena imaju iru lepezu razliitih uzroka: nejasni crtei i konstrukcije, nemanje odgovarajueg materijala, nepravilno dodeljeni zadaci (docnja u terminiranju i lansiranju naloga za proizvodnju, rad), prekidi u snabdevanju energijom i si. Sasvim je jasno, da za analizu u ovom domenu predstavlja najvaniji zadatak ispitivanje i ocenjivanje gubitaka radnog vremena i uzroka njihovog nastajanja, odnosno, njihovog uticaja na nivo i dinamiku produktivnosti. Primenom metoda trenutnih zapaanja i evidentiranjem gubitka radnog vremena i njihovih uzroka, moe se ilustrovati sledea struktura radnog dana u preduzeu: Nominalno radno vreme je 8 sati rada dnevno. Od toga gubici respektivno se javljaju uzrokovani: redovnim godinjim odmorima, 15

vanredno plaenim kraim odmorima, vanredno neplaenim kraim odmorima, bolovanjima preko 30 dana, bolovanjima do 30 dana, opravdanim izostancima, neopravdanim izostancima, ekanjem na materijal, sirovine, alat i dr., ekanjem zbog kvara maina, sastancima, samovoljnim prekidima rada, prekidima rada zbog organizovanog trajka, ostalim prekidima rada.

Iskljuenjem svih ovih izostanaka iz osmoasovnog radnog dana dobija se vremc koje je utroeno na aktivnosti u procesu rada, proizvodnje. Iskljuenjem iz ovog vremena, vremena koja se troe na: neophodne informacije, planiranje, pripremu rada i kontrolu kvaliteta, dobija se produktivno radno vreme izraeno u korisnom fondu radnih asova. 3.4. Analiza izvrenja radnih normi kao faktora uticaja na produktivnost rada Poznato je, da bez normi rada u izvravanju odreenih proizvodnih, poslovnih zadataka skoro je nemogue planomerno i racionalno uticati na ostvarivanje planski postavljenog nivoa i dinamike produktivnosti rada. Norme rada (individualne ili grupne) su u sutini planski zadatak uinka, koga u datom planskom vremenu treba da ostvari pojedinca ili grupa radnika, zavisno od tipa postavljanja normativa rada. Nije retko da se iz vrenje normi rada poistoveuje sa produktivnosti radnog mesta ili grupe obavljanja zadataka u procesu stvaranja uinaka, imajui u vidu tezu: da se produktivnost rada pouzdano meri i iskazuje vezujui je za radno mesto ili grupu istorodnih operacija pri stvaranju uinka. Otuda i njen izraz u pokazatelju izvrenja normi: Ostvareni norma asovi rada uinka Efektivni asovi rada za dati uinak injenica da norme rada za ostvarivanje odreenog uinka (individualne ili grupne) predstavljaju izraz proseno potrebnog rada (prosenog znanja i umenja radnika) za obavljanje planskog uinka, stepen njihovog izvravanja jasno ukazuje na vee ili manje ostvarivanje ukupne produktivnosti rada. Naime, na nivou pogona, faza proizvodnje, preduzea, norme rada su za date uinke, individualne ili grupne, razliite, te stoga one imaju rezultantsko dejstvo na produktivnost rada. One se, pojedinano ili grupno po uincima razlikuju i stoga su faktor uticaja na nivo i dinamiku produktivnosti rada, a ne njen izraz na nivou faza, pogona, preduzea. Izvrenje normi je izvrenje planskog zadatka koji se reperkutuje u planskom ostvarenju produktivnosti, a podbaaj (neizvrenje normi rada) indicira na podbaaj u izvrenju plana produktivnosti i, mogue, na unutranje rezerve za poveavanjem produktivnosti putem stimuliranja radnika na izvravanje radnih normi pri stvaranju uinaka.

16

3.5. Analizu motivacionih faktora uticaja na produktivnost rada Brojni su motivacioni faktori, ili, tzv. motivatori kojima se koristi preduzee u cilju poveavanja, stimuliranja aktivnosti radne snage (radnika) na poveavanje nivoa i dinamike produktivnosti rada. Za potrebe ove analize mi emo ukazati na neke, najznaajnije. Jedan od izrazito naglaavanih motivatora jeste zarada, plata ili lini dohodak radnika, koji se naznaava, definie faktorom materijalnog stimuliranja radnika ha poveavanje produktivnosti rada. Neosporiva je injenica da poveavanje zarade radnika direktno ima uticaja na poveavanje produktivnosti rada. Ali, ekonomsko opravdanje ovog stimulatora je u funkciji tendencije poveavanja produktivnosti rada tako, da tendencija poveavanja zarada ima ekonomskog opravdanja ako je u tendenciji porasta produktivnosti ova relativno vea od porasta zarada. U suprotnom, ona se nalazi svoje ekonomsko opravdanje. Meutim, rast zarada kao motivator na poveanje produktivnosti rada ima svoje granice slabljenja, kada se zarade dovedu na nivo, ne naruavajui produktivnost, da radom moe sebi priutiti. Tada na scenu, posebno, stupaju drugi motivatori. Oni se ne zapostavljaju ni u periodu kada je izraeniji motivator materijalnog stimuliranja rada (zarada). Ti motivatori su: a) dobri radni uslovi i, bezbednost pri radu, b) dobra organizacija rada, c) dobri meuljudski odnosi, d) dobre mogunosti u reavanju svojih linih interesa (stambenog pitanja, kolovanja dece, zapoljavanja dece i si.), e) mogunost sudelovanja (participacije) u upravljanju preduzeem, f) dobre mogunosti usavravanja u struci, g) dobre mogunosti napredovanja ("promicanja") u poslu, i dr. Svi ovi motivatori poveanja produktivnosti su jasni sami po sebi i nije ih neophodno posebno tumaiti. 4. Sumiranje rezervi za poveanje produktivnosti rada Kada smo tako proli kroz sve metodoloki izloeno etape analize radne snage i produktivnosti rada, sada je na redu sumiranje svih rezervi za poveanje produktivnosti rada koje postoje i koje smo tokom analize pojedinih relevantnih faktora uticaja na nivo i dinamiku produktivnosti zapazili. Nema sumnje da su u svakom preduzeu, bez razlike na poslovnu aktivnost, neograniene i neiscrpne rezerve za poveavanje produktivnosti rada i to u svakoj oblasti bez izuzetaka, bilo da se radi o ma kom faktoru racionalnog korienja i uticaja na nivo i dinamiku produktivnosti rada. Potrebna je samo sistematska i temeljna analiza uticaja svih relevantnih faktora, prevashodno usmerena na uoavanje neiskorienih mogunosti za poveavanje produktivnosti, preusmeravanjem u pozitivnom smeru delovanja svakog od analiziranih faktora. Analitiar produktivnosti rada ovom problemu mora da prie sa sigurnou i ubeenjem da dejstvo svih faktora na ostvarivanje produktivnosti nije optimalno iskorieno. Istovremeno, njegove ambicije u otkrivanju mogunosti poveavanja produktivnosti rada ne smeju biti "megalomanske". One moraju biti usmerene sistematskom ispitivanju mogunosti 17

poveavanja produktivnosti rada i uverenju da se otkrivanjem "malih" mogunosti, korak po korak doprinosi permanentnom poveavanju nivoa i dinamike produktivnosti rada. Rezultati e, bez sumnje, doi do izraaja, samo ako se imaju sistematizovane sve uoene mogunosti, kao u ponekoj nomenklaturi potsetnika zabeleene, o poveanju produktivnosti rada. Sumiranje tih rezervi je njihov izraz i on se, primera radi, odnosi na: poveavanje broja smena, smanjenje neradnih dana, a naroito izostanaka sa posla, usavravanje i poboljavanje higijensko-lehnike zatite, poboljavanje discipline rada, odnosno, borba protiv svih vidova rasipanja i gubitaka radnog vremena, poboljavanje posluivanja radnih mesta radnika, poveavanje kvalifikacije radnika, poboljavanje i osavremenjavanje tehnike sa kojom se radi, sprovodenje specijalizacije rada, osposobljavanje radnika da rade na vie radnih operacija, vie maina, ustaljivanje radnika na radnim mestima, poboljavanje odravanja i opravke maina, opreme, bolja snabdevenost energijom, poboljavanje konstrukcija proizvoda, spreavanje fluktuacija radnika, usavravanje i osavremenjavanje tehnolokih procesa, eliminisanje prekovremenog rada i dr. Sve su to faktori putem kojih se permanentno moe poveavati nivo i dinamika produktivnosti rada, samo ako se podvrgavaju permanentnoj i sistematskoj analizi sa svrhom uoavanja mogunosti daljeg njenog poboljavanja, ovi i drugi nenabrojani faktori su brojni, dejstvo na produktivnost im je stalno prisutno, a njihovo potpuno iskorienje je, po pravilu, nepotpuno, zavisno od stepena iskorienja, te oni pruaju permanentne i neiscrpne rezerve poveavanja produktivnosti rada, korak po korak. 5. O utvrivanju uticnja ostvarene i potencijalne produktivnosti rada na obim proizvodnje i na trokove proizvodnje U zavrnom poglavlju predmeta analize faktora uloenog rada (radne snage) kvantificiraju se uticaji ostvarene i potencijalne tj. mogue produktivnosti rada na obim proizvodnje i trokove proizvodnje. utvrivanje toga uticaja vri se primenom odreenih raunskih operacija, polazei od merila produktivnosti. Primera radi, naveemo - po uproenom raunskom postupku - utvrivanje, kvantificiranje uticaja odstupanja od planiranog broja radnika na obim proizvodnje. Da bismo izraunali uticaj veeg ili manjeg broja radnika nego stoje planirano na obim proizvodnje, postupamo na sledei jednostavan nain: planirana proizvodnja u brojiocu, planirani broj radnika u imeniocu. To je u stvari planirani izraz (merilo) produktivnost rada. Rezultat toga odnosa mnoimo sa razlikom izmeu stvarnog i planiranog broja radnika, tj. planiranu produktivnost mnoimo sa veim ili manjim brojem radnika nego to je planirano. Na taj nain utvrujemo uticaj odstupanja od planiranog broja zaposlenih na planiranu produktivnost, odnosno planirani obim proizvodnje po radniku. Ako je planirana produktivnost, recimo, 20 jedinica uinaka po zaposlenom, a pri tome je dolo do poveanja

18

broja zaposlenih za 5 radnika u odnosu na planirani broj, uticaj broja zaposlenih (zbog poveanja) oekivao bi se u poveanju uinaka za 5 puta 20 jedinica. Jer svih pet radnika ima svoje ekonomsko opravdanje samo ako se srazmerno poveava i produktivnost, odnosno obim proizvodnje prema planiranoj produktivnosti. Isto tako merilo uticaj odstupanja od planirane produktivnosti na obim proizvodnje. Ako smo planirali 20 jedinica po zaposlenom, a ostvarili 22 jedinice po zaposlenom (iji je broj u granicama planiranog broja zaposlenih), onda razlika po zaposlenom od 2 jedinice puta planirani (ujedno i ostvareni broj) zaposlenih daje broj jedinica uinaka poveavanja obima proizvodnje pod utieajeni promena ostvarenja produktivnosti rada. S druge strane, produktivnost rada utie i na trokove odnosno ekonominost proizvodnje. Vea produktivnost smanjuje trokove proizvodnje i obratno. Naime, poveavanjem obima proizvodnje i smanjivanjem uloenog rada po oba osnova dolazi do promene trokova u pravcu njihovog smanjivanja. Suprotna tendencija smanjenja produktivnosti ima za posledicu poveavanje trokova uz smanjivanje obima proizvodnje i isti ili vee angaovanje rada. Svakako, neposrednim teitem analize bie ispitivanje i mogunost eliminisanja uzroka koji negativno utiu na obim proizvodnje i trokove proizvodnje, posmatranih iz ugla uticaja ostvarene i potencijalne produktivnosti rada i angaovanja faktora radne snage.

19