POKAJANJE PUT SPASENJA

SADRAJ A. O POKAJANJU, ISPOVESTI I SVETOM PRIEU B. PUT KA BOGU V. PREISPITIVANJE PRED ISPOVEST
PRIMER ISKRENE ISPOVESTI SAVREMENOG PRAVOSLAVNOG HRIANINA SMISAO I PUT NAET IVOTA

A. O POKAJANJU, ISPOVESTI I SVETOM PRIEU

BOG JE POSTAO OVEK NAS RADI. Sutina hridanske, pravoslavne vere je: Bog je postaso ovek! Kako je to tajno i udesno, Bog, Koji je nezamisliv i ne izreciv, van vremena i prostora, van svega, ali i svuda i u svemu, postaje jedan od nas, postaje ovek. Zato? Zaista, zato je Bog postao ovek? Iz neizmerno velike ljubavi prema svom stvorenju. Poto je ovek pao, pogreio, prestupio zapovest Boju, za kaznu je izgnan iz Raja i postao smrtan. Postao je rob grehu, smrti i satani. Iz tog ropstva ga je jedino mogao spasiti Bog. I Bog to i ini. Postaje ovek, nas radi, kroz Presvetu Bogorodicu. Ona je izabrani Boji sasud, u koji se smestio ne smestivi Bog, da bi postao ovek. Nad-umna i ne pojmljiva tajna. Ali ipak istinita. Presveta Bogorodica je rodila Boga i oveka, u istoj Linosti, u Gospodu Isusu Hristu. On je bio pravi ovek, imao je sve to i mi, svu nau prirodu, i duu i telo, ali jedino ne imae greha na Sebi. A u isto vreme bee i Savreni Bog, Preveni Sin Boiji, u istoj Linosti. Moda se po-nekad na razum protivi tome, sumnja, ali taj isti ra-zum, ipak mnogim ogranien, ne moe da kae da je to i nemogude. Zato Bog Koji sve moe, ne moe da postane i ovek? Mogao je iz niega da stvori sve svetove, i sve to je u njima, a ne moe da postane, iz ljubavi, jedan od onih koje je stvorio? Kada je napunio trideset godina, Gospod Isus Hristos je izaao na javnu propoved, naavi Sebi Uenike - Apostole, koji su kasnije nastavili Njegovu misiju. Otkrio im je, a preko njih i nama, put ljudskog spasenja, put ljudskog povratka Bogu, od Koga smo otpali sagreenjem u Raju. Sve to je trebalo oveku da se spase od greha i smrti i satane, Gospod Isus Hristos je otkrio Apostolima, a oni nama, kroz Sveto Predanje i Sveto Pismo. Sutina naeg ivota i naeg spasenja je da se odreknemo satane, i uemo u zajednicu sa Bogom, kroz Sveto Krtenje. Jer tim inom mi postajemo lanovi Crkve Njegove, koju je On i osnovao da se kao pravedni Noje u svojoj barci, i mi spasemo od potopa sagreenja naih. Kao Sveznajudi ali i Svemilostivi Bog, znao je da demo i posle krtenja padati u mnoga i mnoga sagreenja, po slabosti i lenjosti svojoj, pa nam je ostavio jedan lek, svelek, pokajanje, kojim treba da se leimo od duhovne bolesti, od greha. POKAJANJE. Pokajanje je kao preobuka. Svako ko ho-de da izae pred lice carevo, svlai prljavo i oblai se u isto, inae de biti oteran ispred cara. Zato se pravoslavni narod preoblai u nedeljni dan? Jer izlazi pred lice Cara nad carevima, Koji nas eka u svetom hramu. Dua potrebuje preobuku ede nego telo, jer se bre prlja nego telo. Dua se prlja od bezbonih mi-sli i neistih elja. Takve prljave misli i elje padaju na duu ovekovu kao nevidljiva praina svaki dan, zbog ega je svakom Hridaninu potrebno da svaki dan isti svoju duu, preoblaedi je. Ta duhovna preobuka vri se kroz pokajanje. A ta je to pokajanje? Pokajanje (grki - metanoja) znai preumljenje. Pokajanje, u du-hovnom smislu nastaje onog momenta kad ovek shvati da je uinio greh i kada taj greh poie da ga pee u dui. Znai, pokajanju prethodi saznanje za greh. A grehova, ili grehovnih dela postoji mnogo, praktino bez broja.

Obradanje ili povratak Bogu kroz pokajanje i ispovest, jedini je put za sve one koji su se kroz greh udaljili od Boga. Jer greh, svaki greh, ima tu silu i mod da nas odvoji od Boga, od Neba, od Venog ivota, i da nas rine u pakao, u venu smrt. Plata za greh je smrt -(Rim.6,23), opominje Sveti Apostol Pavle. Time se greh pokazuje kao najvedi, ak jedini protivnik i neprijatelj naeg spasenja. Niko nas i nita ne moe odvojiti od Boga i liiti nas spasenja, sem greha. GREH. A greh - ta je upravo greh? Greh je kada neko misli, govori ili radi neto to je protivno zakonu Bojem, volji Bojoj, koja je izraena i pokazana u Sve-tom Pismu i uenju Crkve; ili pak kada ne misli, ne go-vori i ne ini ono to nam Bog zapoveda da inimo. Greh je, dakle, ne samo prestupanje zapovesti Bojih, nego i ne ispunjavanje, ne vrenje istih. Greh je ne samo injenje zla, nego i ne injenje dobra. Ukpanjaj se od zla, i ini dobro - (Ps.36,27), savetuje staro-zavetni Prorok. A novozavetni Apostol isto to zahteva, samo drugim reima: Mrzedi na zlo, dri se dobra -(Rim.12,9). Greh je poverovati nekom drugom, a ne Gospodu Isusu Hristu i podi za nekim drugim, a ne za Hristom. Svi gresi i sva bezakonja mogu se upisati pod ta dva slova: Neverovanje Hristu i ne idenje za Hristom. Vera i vladanje - to dvoje obuhvata sav put zemaljskih putnika. Vera u Hrista i vladanje po Hristu predstavlja zdravlje sinova Bojih. Neverovanje Hristu i ne vladanje po Hristu predstavlja zapaljenje uma i srca ovejeg bolest od paklenog ognja i dima. Ako je tano, a tano je, da nema oveka da ivi, a da ne grei, kao to stalno sluamo u molitvama za umrle, i ako nas samo greh liava spasenja i odvaja od Boga, da li to znai da nema nikome spasenja, i da svi odlazimo u venu smrt? Da, tako bi to bilo da ovekoljubivi Gospod, znajudi slabosti ljudske i lukavstvo avolsko, nije ostavio jedan vrlo efikasan lek protiv greha, lek koji unitava svaki greh uinjen posle Sve-tog Krtenja, i koji tako omogudava ljudima spasenje i ivot Veni. Taj lek, taj svelek u Pravoslavnoj Crkvi, jeste Sveta Tajna Pokajanja i Ispovesti. U ovoj Svetoj Tajni ovek se isti od svih onih grehova koje je uinio posle Krtenja, te se ta Tajna esto naziva i "drugo krtenje". U njoj svetenik Crkve Boije silom Duha Svetoga otputa sve grehove za koje se Hridanin iskreno kaje i ispoveda ih Bogu pred njim. Pokajanje je, ustvari, pobuna oveka protiv samoga sebe, kae vladika Nikolaj Velimirovid. To je naa pravedna buna protiv naeg starog grehovnog oveka, oveka ogrezlog u grehe i strasti i time udaljenog od Boga. Jer ovek, ogrezao u gresima, odlutao je u "daljnu zemlju" (Lk.15,13), gde se lice Boije ne vidi. Da bi takav ovek postao "nova tvar" i novi ovek, po Apostolu Pavlu, mora prvo "dodi k sebi", poput bludnog sina u Jevanelju, i pokajati se. Istinsko pokajanje i ispovest grehova ima veliku mod. No pravo istinsko pokajanje, moe ovek osetiti i doiveti jedino u Crkvi Hristovoj. Svetu Tajnu Pokajanja, kao Tajnu Crkve, ustanovio je sam Gospod Isus Hristos, kada se posle Svog slavnog Vaskrsenja javio Uenicima kroz zatvorena vrata, dunuo u njih, i rekao: Primite Duh Sveti. Kojima oprostite grehe oprostide im se, a kojima zadrite, zadrade se (Jn.20,22-23). Tajna Ispovesti je najdragoceniji dar Boji Crkve deci svojoj, jer je to najneophodnija potreba u ivotu svakog pravoslavnog Hridanina. MRAK U DUI. Meutim, veoma esto ljudi dolaze na ispovest, i ne znaju da ta kau - o pokajanju, kao da nema ta da se kae! Duevne oi su njihove zatvorene, dua spava mrtvim snom. Zato spava dua? Zato je ovek u tako stranom stanju? avo zna ta je glavno u delu spasenja - iskreno po-kajanje, i gaa u sam centar: liava ljude ispovesti. I evo rezultata: ovek ne kontrolie svoja dela, rei i misli, razum njegov se pomrauje, on ne vidi svoje grehove i ne primeduje da je prestupio zakon Boiji. Greh postaje navika, ulazi u prirodu oveka i ivi u njemu. I on se vie ne plai smrti, ni pakla, ak ni Stranog Suda. ta Bog da... - govore mnogi iz navike. A Bog je dao Sveto Pismo i sudide u Zadnji Dan svima nama po veri i po delima. Greh je najvede zlo u svetu - kae Jovan Zlatoust. Nai neokajani grehovi - to su nove rane koje mi nanosimo Hristu Spasitelju. To su strane ive rane nae due, i oiljci od njih ostaju za itav ivot. Samo u Svetoj Tajni Pokajanja mogude Je oistiti i iscediti duu. Pokajanje nas izvlai iz bezdana greha, poroka i strasti, i uvodi na vrata Raja. Sam Gospod doekuje nas rairenih ruku i prima kao bludnu decu. Bogu treba stremiti, kao to malo dete stremi svojim roditeljima kada je nestano: plae, moli za oprotaj, obedava da de se dobro ponaati, i roditelji koji ga vole prataju mu. Tako i Otac na Nebeski, kada dola-zimo k Njemu sa iskrenim pokajanjem, sa suzama, prata nam i daje blagodat, daje je, nita ne traedi. POETAK POKAJANJA. Pokajanje poinje samo tada kada ovek shvati da je grean, da mu grehovi smetaju da ivi, truju duu. Ukoliko ovek grehove svoje ne vidi, to znai da je ozbiljno duhovno bolestan, i za Boga njegova dua umire. Ovu duu ved ne mue grehovi, avo JOJ je vezao ruke i noge, oi njene duhovne su zatvorene, ui ne uju, usta su onemela. Kao u grobu: ne uje, ne vi-di, ne oseda. Kada se ovek razboli, prvi znak da nije zdrav je odvratnost prema hrani. Tako i kod onog ko se razboleo nastaje odvratnost

prema molitvi, prema sve-mu duhovnom. On ne eli da ide u hram, a ako sebe pri-nudi i doe, onda kasni na slubu, ne ostaje do kraja, za vreme slube se mui i misli: kada de kraj? I grehove svoje on ne vidi. Ovo se dogaa zbog toga to je daleko otiao od Boga, od Svetlosti. Dok nismo prili Bogu, ne ivimo po Njegovoj volji, nalazimo se u mraku i ne vidimo svoje grehove. Dua je naa crna, i svaki novi greh - to je nova crna mrlja na njoj, a na crnom se crno ne vidi... DUHOVNA SMRT. Veliki grenici uvek smatraju sebe pravednicima, a sveci velikim grenicima. Oni ive u svetlosti Hristovoj, vide ak i najmanje mrljice u dui svojoj i shvataju svoju ne dostojnost pred Bogom. A zato mi ne vidimo svoje grehove? Zato to ne kontroliemo sebe, svoje postupke, rei i misli, zakon Boiji ne potujemo, okoreli smo u grehovima i tako smo saiveli sa njima, da greh ved ni ne smatramo grehom. Ali kada ovek shvati da je grean, ne sme ekati i odlagati pokajanje. U naem duhovnom ivotu kao da po-stoje dva "kalendara": jedan Boanski, a drugi avolji. Boanski se zove "danas", "sada". Sada se obrati Gospodu sada se pokaj, jer sutra ved moe da bude kasno. A avolji "kalendar" se zove "sutra", "kasnije": Ostavi za sutra, danas si ti jo mlad, ivi za svoje zadovoljstvo, pokajade se kasnije, kad ostari. Ne sme se zapustiti bolest, inae de ona postati smrtonosna; ne sme se odlagati pokajanje - to de odvesti u duhovnu smrt. Ne odlai do sutra, tome sutra nikada nema kraja govori Sveti Jovan Zlatoust. Episkop Teofan kae da samo pokajanje za spasenje nije dovoljno, potrebna je odlunost promeniti sebe, ostaviti preanje grehe. Moramo se boriti protiv sebe starog , nedati grehu da bude jai. Borba je to do same smrti, ali borba za Carstvo Nebesko, i tu nema izbora. Izmeu venog blaenstva i vene muke , izmeu raja i pakla, nema dvoumljenja. Ali, ma kakve grehe da uinimo, ni u kom sluaju ne smemo da padamo u oajanje, da se bojimo da nam Gospod nede oprostiti. Oajanje oveka je velika radost avola - primeduje prepodobni Varsanufije Veliki. Mi ne treba da oajavamo ved da pamtimo da Otac na Nebeski ima takvu ljubav prema nama kakvu nije imala ni jedna majka prema svom detetu za itavu istoriju roda ljudskog. KAKO DA SE KAJEMO? Mnogi smatraju sebe vernicima, odlaze u crkvu, mole se, a neznaju da se kaju, ne vide svoje grehove. A kako se nauiti kajanju? Kao to nita u ivotu nismo nauili odjednom i pokajanje se ui. Svaki pravoslavni Hridanin treba da nae duhovnika, duhovnog roditelja, koji de o njemu i njegovoj dui da se stara, da ga ui kako da bdi nad sobom. Svakodnevno itanje Svetog Pisma i duekorisnih knjiga de sve vie i vie nazidavati na put ka Bogu na povratak Bogu. Svakodnevna molitva, Bogu, Presvetoj Bogorodici i Svetiteljima Boijim de biti ta naa krila koja de nas uzvesti pred vrata Raja. U IVOTNOJ borbi nema odmora, neprijatelj' naeg spasenja, avo, stalno vreba, stoga treba stalno kontrolisati sebe, svoje postupke, rei i misli. im primeti bilo ta ravo, odmah se obrati sa skruenodu Bogu. Prosti, Gospode, mene bednog i pomiluj! A zatim ispovedaj greh pred svetenikom. Ujutro preispitaj sebe kako si proveo nod, a uvee - kako si proveo dan savetuje prepodobni Avva Dorotej. I usred dana kada se optereti pomislima, ispitaj sebe. I prepodobni Simeon Novi Bogoslov govori: Vri svake veeri sud nad sobom, kako si dan proveo : da nisi osudio nekog? Da nisi dosadio nekome reima? Da nisi pogledao strasno na neije lice? Za ispovest se treba pripremati unapred: o svemu razmisliti, setiti se svih grehova, prodi po urvinama svoje due, i obavezno sve zapisati jeo moe se dogoditi da odemo sveteniku na ispovest, a avo moe da pomrai razum - sve moemo da zaboravimo. Ko se privikava da bude svestan svog ivota na ispovesti ovde, tome nede biti strano da da odgovor na Stranom Sudu Hristovom - govori Sveti Jovan Krontatski. Greh je u naoj dui - kao zmija pod kamenom. Ako podigne kamen - zmija de otpuziti; ako otkrije greh -dua de se osloboditi od njega. Treba samo sve detaljno ispriati duhovniku, dobiti preko njega od Gospoda razreenje, a zatim prineti dostojne plodove pokajanja, to jest uiniti dobra dela, i duboko se nadati u milost Boiju. FARISEJSTVO. U poslednje vreme praktikuje se "opta" ispovest: Izlazi svetenik, proita nekoliko molitava (ili ak ni to ne uini), nabroji nekoliko ; rehova, a zatim pokriva svakog ko je doao na ispovest epitrahiljem i ita razreujudu molitvu: Pratam i razreujem vas svih grehova. I kroz takvu "ispovest!', kada ovek sam ne kazuje ni jedan svoj greh, prolaze hiljade: i krteni i nekrteni, a zatim idu da se prieste. Moda je neko itave nodi pio, lumpovao, psovao, neko je ubio dete u utrobi, neko se obradao vraarama, ekstraseansima, ili je sam vraao... Svi idu da se prieste, da prime u sebe ivog Hrista. No, Gospod je strogo upozorio: Ne dajte svetinje psima (Mt. 7,6). Hristos nikada nede udi u ne pokajanu duu. Bog samo u iste due ulazi; zato se takvi ljudi prieduje sebi na osudu.

Crkva - to je duhovna bolnica gde se isceljuju due. Pre ispovesti svetenik govori o tome da Hristos ne vidljivo stoji pred onim ko se ispoveda, primajudi ispovest njegovu, i zato kae: Ne stidi se, ne boj se, ved kai sve u emu si sagreio! I dodaje da ako ovek utaji greh, onda de se taj greh umnoiti. Pamti, govori svetenik ispovedniku, da si ti doao u duhovnu bolnicu, da ne izae neizleen. Svetenik treba svakog pojedinca da primi, da saslua. Meutim, vrlo je esta praksa da se ispoveda za vreme Svete Liturgije, pa se ni nema mnogo vremena za ispovest, (mada i tada obavezno moramo ispovediti barem vede grehe, smrtne grehe, i ono to nas duboko titi u dui). Ukoliko svetenik zbog mnotva naroda iza nas i uri da nam stavi epitrahilj na glavu, zamolimo ga da nas ipak saslua. A ispovedati se moemo i trebamo ne samo pred Sveto Priede, nego uvek kad za to osetimo potrebu. Posle veernje slube, kada svetenik ima mnogo vie vremena, moemo sasvim mirno i staloeno da se ispovedimo. NAE LICEMERSTVO I SAMOLJUBLJE. Zato se mnogima dopada "opta" ispovest? Zato to smo gordi, samoljubivi i avo navodi na nas laan stid: Kako ja mogu to da kaem sveteniku? Nedu da se kajem, stid me je. I ta de svetenik da pomisli o meni, jo de da me izgrdi. Mi svi elimo da u oima drugih budemo mili, isti i dobri! No, duhovnika se ne treba plaiti. Duhovnik sve najstranije grehove zna: pred njim su prole hiljade ljudi. Njemu je radost kada se ovek istosrdano kaje. Tako da se treba stideti greha, i ne stideti se pokajanja. Ispovedati treba sve grehove, i najmanje takoe. ZATO SE MORAMO ISPOVEDATI PRED SVETENIKOM? Kajati se treba uvek i svuda. im pogreimo, treba da se pokajemo. Ali, greh moe biti razreen samo preko svetenika, jer je tako to Bog ustanovio. Njemu nije potrebna naa ispovest, jer On kao Sveznajudi zna sve nae grehe. Ali Bog hode da proveri da li mi zaista verujemo da On lino razreava grehe posredstvom pravoslavnog svetenika. (Arhimandrit Kiprijan Kern) NE TAJIMO GREH. Svetom Pavlu Preprostom, zbog prostodunosti, Bog je darovao duhovni vid, i on je duhovni svet video tako kao to mi vidimo zemaljski. Video je da oveku koji se kaje, prilaze Aneo uvar, i avo koji ga nagovara: Ne treba sve da govori: ta de o tebi pomisliti duhovnik? Gospod je milostiv. On de ti i tako sve grehove oprostiti. ovek je poeo da se kaje, kazuje grehove, i iz njegovih usta su izlazile duhovne zmije razliitih veliina, u zavisnosti od veliine greha. Imenujudi sve grehove, sve zmije su izale uz njega. Duhovnik je pokrio njegovu glavu epitrahiljem i proitao razrenu molitvu, ali je u to vreme i Sam Gospod govorio: Opratam i razreavam te svih grehova tvojih. Demon je iezao, oveku je pristupio Aneo, koji se radovao. Jer se i dua ljudska radovala i likovala. I Aneo uvar je stavio venac na glavu pokajnika, i taj osveden, i oduhovljen, otiao je ka Svetom Priedu. Video je Pavle Preprosti i drugo, Priaoje, na ispovest grenik, poeo je da kazuje svoje grehove, i iz njegovih usta isto tako su poele da izlaze zmije razliitih veliina. Reio je da kae jedan veliki greh i poela je da iz njegovih usta izlazi velika zmija. No, zatim se ovek postideo i nije ispovedio greh do kraja i zmija se vratila u njega. Duhovnik pita. Nita nije ostalo? Ne - kae - nije ostalo. I duhovnik je pokrio glavu epitrahiljem i poeo da ita molitvu: Opratam i razreavam - a Gospod govori: Ne opratam i ne razavam. I ovek je otiao sa utajenim grehom, a Adeo uvar poeo, je da plae. Demon tada pristupi oveku i ree Eto, tako uvek postupaj, Gospod je milostiv, On zna nemodi ovekove, On de tebi i tako sve oprostiti. I evo. ova dva oveka prilaze ai da se prieste, da prime u sebe ivog Hrista. Onaj, koji se dostojno pokajao, dostojno se i priestio Svetim. Preistim ivotvornim Stranim Hristovim Tajnama. A onaj ko se nije pokajao otiao je od ae tuan , sa umnoenim grehom. Aneo je Priede od njega oduzeo i umesto Tela Hristovog dao mu je ugljen nemilosti. Nemojmo da se teimo ako mislimo da nemamo neko smrtno sagreenje kao: nisam ukrao, nisam ubio, nisam grean. Greni smo mi i pregreni, samo ako malo dublje zavirimo u duu. Stoga ne smatrajmo, te male svakodnevne sitne grehe, za nevane, i da ih ne moramo ispovedati. Moramo ispovedigi sve ono ega se sedamo. Podsetnik za ispovest na kraju ove knjiice u tome moe mnogo da pomogne. MI SMO ILI SABOGOM ILI SA AVOLOM. Dua oveka nikada ne biva prazna , u njoj je Duh Sveti ili duh zao . kako da saznamo kakav duh ivi u naoj dui ? U koliko nemamo potrebu za molitvom , za ljubavlju prema Bogu , blinjima , ako ne ivimo po zakonima dobra i ljubavi, ved po zakonima zla, ako sve vreme elimo da pravimo izgrede, da nekog uvredimo, povredimo, osudimo, a sami pri tome da se gordimo, znai u naoj dui ivi zao duh. I takav ovek se vidi odmah, ma gde bio: kod kude, na poslu, u prevozu, u redu - on svuda i podjednako, neprekidno izliva prljavtinu reima i ini loe postupke. Treba se uvek sedati da demo na dan Stranog Suda sve svoje neokajane grehove videti, kao u ogledalu, i svi de oni biti otkriveni. Onda de nas spopasti istinski stid, zato

to demo tada stajati pred Bogom i Anelima, licem u lice. I ukoliko mi svesno utajimo na ispovesti bar jedan greh, onda nam naa ispovest nede biti na spasenje, ved na osudu. PRIPREMA ZA SVETO PRIEE. Svetitelj Grigorije Bogoslov kae: Pre du ja dati telo svoje da rastrgnu psi, nego Telo Hristovo - nedostojnima. Onaj koji eli da se priesti mora dostojno da se pripremi za ovu Svetu Tajnu. Priprema traje nekoliko dana i tie se kako telesnog tako i duhovnog ivota oveka. Uobiajeno je pravilo da se posti nedelju dana pred Sveto Priede. Telu se preporuuje polno uzdravanje, to jest telesna istota i ograniavanje u hrani - post. U dane posta se iskljuuje hrana ivotinjskog porekla - meso, mleko, jaja, a u strogom postu, riba. Hleb, povrde, vode upotrebljavaju se u umerenoj koliini. Um ne treba da se raspruje na svakodnevne sitnice i da se zabavlja beznaajnim stvarima. U dane posta potrebno je prisustvovati bogosluenjima u hramu, ako dozvoljavaju okolnosti, i jo usrdnije ispunjavati kudno pravilo: ko obino ne ita sve jutarnje i veernje molitve, neka ita sve u potpunosti, ko ne ita kanone - neka u ove dane ita bar po jedan kanon. Uoi Prieda treba prisustvovati veernjem bogosluenju i proitati kod kude, osim obinih molitava pre spavanja, pokajni kanon, Bogorodiin kanon i kanon Anelu uvaru. ita se takoe kanon pred Priede, i ko poeli - akatist Preslatkom Gospodu Isusu Hristu. Posle ponodi se ne jede i ne pije apsolutno nita, jer je ustanovljeno da se pristupa Tajni Prieda nate srca (zubi se, naravno, mogu oprati, ali se mora paziti da se ne proguta voda). Ujutru se itaju jutarnje molitve i sve koje slede pred Sveto Priede, osim kanona koji je proitan prethodnog dana. Pred Priede je neophodna i obavezna ispovest. PRISTUPANJE ISPOVESTI. Postoji mnogo razliitih naina obavljanja ispovesti u pojedinim crkvama. Treba da se prilagodimo lokalnom obiaju. Kada doemo na ispovest, svetenik od nas moe traiti da stojimo ili da kleimo, da kaemo ovu ili onu molitvu pre, ili posle, ili ak za vreme ispovesti, da tu molitvu ponavljamao pre ili posle Prieda, ili ak tokom slededih dana. Moe nam postavljati pitanja, ali ne mora. Postoje mnogi naini koji nisu utvreni strogim pravilima. Ali hridanski deo u tome je to treba imati dovoljno ljubavi i smernosti i prilagoditi se bilo kom nainu, a ne instistirati na onom koji nama odgovara. To ne znai da sa svojim ispovednikom ne moemo razmotriti sve to nam odgovara, ved znai da treba da uvideti da su naini ispovesti sporedni u pi-tanju pokajanja i same ispovesti. Dolazimo da nam se oprosti. Na ispovest dolazimo da primimo oprotaj od Boga, i ni zbog ega drugog. Moemo potraiti upute i savet od svog ispovednika, ali neprestano treba da imamo na umu da ispovest nije "ugodno duhovno daskanje" ili vrsta "religiozne psiho-analize". Stojimo pred ivim Bogom u udnji za Njegovom ljubavlju i prihvatanjem, za oidenjem i privoenjem Njegovom Venom Carstvu. Duhovno savetovanje moe biti deo ispovesti, a u dananje vreme kada naalost, gotovo nikad ne razmiljamo o svom duhovnom ivotu osim tokom ispovesti, to moe biti i jedina mogudnost. Ipak, treba uvideti da je to samo "sporedni proizvod", premda vredan, i da "uspeh ili neuspeh" ispovesti nikako ne zavisi od linosti i savetodavnih mogudnosti ispovednika. Sam Bog dejstvuje prilikom ispovesti! I On nam moe govoriti u vreme kada se tome najmanje nadamo, i kroz svetenika od koga najmanje oekujemo moemo uti Njegov glas samo ako smo dovoljno smerni da sebe otvorimo za Njegove rei i odbacimo sve ljudske predrasude koje spreavaju da doivimo Njegovo lino prisustvo u Svetim Tajnama u Crkvu Njegovoj. Bilo kako bilo, jedno je sigurno: nae iskreno, ieto pokajanje i elja da se oistimo i obnovimo za novi ivot u Bogu jeste jedina svrha ispovesti u Crkvi. Ispovedajmo svoje grehe. Na ispovest dolazimo da bismo ispovedili svoje grehe. Treba da ih iskaemo Jasno i otvoreno, bez uplitanja suvinih detalja, ali bez prikrivanja istinskog zla uoptavanjima kao to su "uobiajene stvari", "domadi gresi", "svakodnevni gresi", itd. Jasna predstava Hristovog uenja je jedino to nam moe pomodi u ispovesti. Trebalo bi da govorimo o onom to smatramo da je zaista greh, ili da ispovedimo nekoliko grehova s kojima se suoavamo i koji, na alost, gospodare naim ivotom. Na ispovest dolazimo da bismo ispovedili sopstvene grehe. Lako je pasti u iskuenje ispovedanja tuih grehova - lanova nae porodice, ljudi sa kojima radimo, drugih parohijana. Neki ljudi, gotovo po pravilu, postupaju tako, ali ne ine to u vezi sa nekim "uzajamnim problemom", koji bi se na njih odnosio, ved jednostavno iznose sud pravinosti iza koga se neretko krije sebina zabrinutost. Ako postoji iskrena potreba za duhovnim razmatranjem tueg ivota, ono se obavlja iskljuivo van ispovesti. Apsolutni imperativ je da se na ispovesti sasvim i iskljuivo usredsredimo na sebe, na sopstveni ivot, grehe i prestupe.

Izbegavajmo pedanteriju. Pre nego to pristupimo ispovesti moramo znati da ne moemo, niti se to od nas oekuje, da zapamtimo svako svoje sagreenje. Tako, ako neto zaboravimo redi, nesvesno i nehotice, tokom ispovesti, ne treba da strahujemo da nam Bog nede oprostiti. Nakon iskrene ispovesti u koju smo uloili sve oveku mogude napore da ispovedimo svaki greh, molitva oprotenja de zaista i biti za sve grehe: voljne i nevoljne, svesne i nesvesne, ispovedene i one nehotice zaboravljene. Nema potrebe da se vradamo sveteniku ukoliko smo sluajno zaboravili da pomenemo neto manje vano. Vano je da ne postanemo previe zabrinuti nad svojim gresima to nas dovodi do sumnje u Boiju milost ili do ubeenja da Njegovo oprotenje zavisi od ljudske dostojnosti ili naeg slabog pamdenja. Bog uvaava nau nameru i iskrenost u pokajanju, a ne kapacitet nae memorije. Ovo, naravno ne znai da "iskrena namera" moe zameniti sam odlazak na ispovest. Bez ispovesti pred svetenikom nema oprotaja grehova. Ali svakako znai da mod Boijeg pratanja nije uslovljena naim sedanjem, ak ni naom mogudnodu da izbegnemo grehe. Nema tog broja ni te veliine greha koje Bog ne moe da oprosti. Nema tako savrene ispovesti koja zasluuje Boju milost svojom savrenodu. Nema Svetog Prieda koje ne daje i ne prima grenik. Sve druge pomisli koje se odnose na ovo razmatranje, nisu loa teologija, ved bogohuljenje, i mogu ak dovesti do umne ili duhovne poremedenosti. Borimo se da prevaziemo grehe. Bog nam oprata ne samo zato to smo se ispovedili, ved zato to svoje grehe zaista mrzimo i trudimo se da ih prevaziemo. Jedan sveti otac, upitan kako moemo znati da li nam je Bog oprostio, rekao je: Ako mrzite svoje grehe zaista vam je oproteno. U hridanskom pokajanju nema mesta aljenju, opravdanju, razjanjavanju grehova, prebacivanju odgovornosti na druge ili na "splet okolnosti" ili na ljudsku slabost. ovek moe prepoznati, suprostaviti se, prezreti i odredi se greha: to je ljudski deo - Bog oprata grehe. I to je sve. Prema tome, ispovedajudi se, moramo obedati da de-mo se truditi svim sredstvima da prevaziemo svoje grehe i ispravimo svoj ivot. To i jeste sve to moemo obedati da demo se truditi. Ne moemo zaista garantovati nikakve rezultate. A to je u stvari sve ono to Bog eli: Ozbiljna borba za prevazilaenje greha. Bog de nam darovati pobedu u as koji On odabere kao najpogodniji. Na jedini zadatak je da verujemo, boredi se. SVETO PRIEE. Sveto Priede je Sveta Tajna Crkve Pravoslavne, gde pod vidom hleba i vina vernici (i svetenici) dobijaju da kuaju istinsko Telo i Krv Hristovu. (Zato je izmeu ostalog tajna, to ne moemo da pojmimo kako je to Telo i Krv Gospodnja, kad u ustima osedamo samo ukus hleba i vina. Meutim, mi sa dubokom verom u istinitost Hristovih rei prihvatamo da je to zaista Njegovo Telo i Krv.) Sveto Priede je ustanovio Gospod Isus Hristos na Tajnoj Veeri, na Veliki etvrtak, neposredno pred stradanje i raspede na Golgoti, kada je uzeo hleb u ruke i blagoslovio, rekavi Apostolima: Uzmite jedite ovo je telo moje. Zatim je uzeo au sa vinom i blagoslovivi re-kao: Pijte iz nje svi. Jer ovo je krv moja novoga zaveta koja se proliva za mnoge radi otputenja grehova. Ovo inite meni za spomen. (Mt. 26,26-28; Mk. 22,19) U svim drugim Svetim Tajnama postajemo zajedniari i priasnici netvarnih energija Boijih, koje se jednim imenom zovu "blagodat Boija", a koja nam je neophodna za uzrastanje u duhovnom ivotu, dok u Svetom Priedu postajemo priasnici samoga Tela i Krvi Bogooveka, Gospoda Isusa Hrista, primamo Ga celosnog u sebe i sjedinjujemo se sa Njim na naj prisniji i naj savreniji nain. Bez Svetog Prieda Telom i Krvlju Gospoda Isusa Hrista nema hridanskog i duhovnog ivota, nema spasenja. Oni koji se dostojno prieduju osiguravaju sebi besmrtnost i veni blaeni ivot. Kroz Sveto Priede pravoslavni Hridanin stalno obnavlja svoj savez sa Gospodom Isusom Hristom, i svoj zavet Gospodu Hristu dat u Svetom Krtenju. Sveta Liturgija, na kojoj se priedujemo, produetak je one Prve Tajne Veere, i njeno neprekinuto prisustvo u svetu. U Svetom Priedu ostvaruje se neizreciva tajna. Kao to deca, uzimajudi mleko od svojih majki, ustvari se hrane telom i krvlju njihovom, i tako rastu, tako i mi, u Svetom Priedu uzimamo Telo i Krv Hristovu i tom hranom nae due rastu i sazrevaju. Naa tela, koja su od zemlje, hrane se zemaljskom hranom, ali poto su nae due od nebeske sutine, stoga se moraju hraniti nebeskom hranom, jer je Hristos i rekao: Ovo je kleb koji sie s neba (Jn. 6,58). KAKO I KADA SE PRIEAVATI? Da bi se priestili, treba da se pripremimo. I telesno i duhovno. Mnogi misle, dovoljno je postiti nedelju dana, i priestiti se. Za sjedinjenje sa Gospodom kroz Sveto Priede treba mnogo vie. Telesni post je neophodan kao najbolje sredstvo da barem u tim danima posta i dua naa "posti". Moramo se uzdravati svakoga greha i svakoga zla u mislima, reima i delima, a zatim se iskreno pokajati za uinjene grehe i ispovediti se. Bez ove duhovne pripreme, na osnovu

telesnog posta od "nedelju dana", (ili bilo koliko) niko ne bi trebao da pristupa Svetom Priedu. A kada se priedivati? Ni najumniji Hridanin ne moe sam sebi da propie tipik (pravilo) kada i koliko esto treba da se prieduje. Bez duhovnika, duhovnog oca, nije mogude bezbedno prodi put spasenja i stidi naznaenju - sjedinjenju s Bogom ili oboenju. Poto ovek moe imati samo jednog telesnog oca, gako moe imati i samo jednog duhovnog oca kome de se poveriti i predati na duhovno staranje i rukovoenje. Bez njega ni jedan duhovni (ak ni ivotni) problem ne moemo i ne smemo reavati. Ako postoji zdrav duhovni odnos izmeu duhovnog oca i duhovnog eda, onda je duhovnik taj (i jedino on) koji je vlastan i nadlean da proceni prema naem duhovnom stanju, revnosti i trudu, kada i kako esto moemo i smemo da se priedujemo, kao i to kako smo duni za Priede da se pripremimo, bilo u postu ili van posta. A kako nadi duhovnog oca, i ko to moe da bude? Duhovnik moe da bude iskusan i revnosan svetenik ili monah. Isto kao kada u telesnoj bolesti traimo pravog lekara, specijalistu za nau bolest, pa se raspitujemo kod roaka i prijatelja za najboljeg, tako je i sa pronalaenjem duhovnika. Raspitajmo se kod onih koji su iskusniji od nas u duhovnom ivotu, i procenimo, kada stupimo u odnos sa nekim od preporuenih, da li takav moe da nam bude voa ka Carstvu Nebesku. A kada izaberemo duhovnika onda treba da ispunimo tri stvari: 1. Moramo imati puno poverenje u njega. 2. Moramo biti otvoreni i iskreni prema njemu. 3. Moramo imati punu i apsolutnu poslunost prema nje-mu. Stoga, u velikoj su zabludi i hode klizavim putem svi oni koji na osnovu jednog razgovora, ili predavanja "da se treba to ede priedivati" i da je to ispravno "po Svetim Ocima" itd., uzimaju slobodu da sami sebi odreuju rokove priedivanja, da se ugledaju na druge, pa masovno idu na Priede "svake nedelje" (ili ak svake Liturgije), nezavisno od pripreme za tu najsvetiju Tajnu, na smetnje koje eventualno kod njega postoje za Sveto Priede. Takvi sami hode putem spasenja, bez voe i bez duhovnika, te ranije ili kasnije, padaju u raznovrsne zablude ili prelesti (kako se to struno naziva), jer im Sveto Priede ne biva "na isceljenje due i tela", nego "na sud i na osudu". KAKO PRISTUPITI SVETOM PRIEU? Kada pristupamo Svetom Priedu, kao to i u mnogim drugim situacijama to radimo, treba da se prekrstimo. To treba da uradimo jo dok prilazimo sveteniku, ali nikako pred samim Svetim Putirom, da ga ne bi, nedaj Boe, prevrnuli, pa prosuli Sveto Priede, to je veliki greh. Posle Svetog Prieda, trebali bi da poljubimo Sveti Putir, jer je to izraz nae ljubavi prema Gospodu to nas je udostojio da se priestimo Njime. Ali, ako prilike ili svetenik to ne dozvoljavaju (zbog guve), ne treba insistirati na tome. ene ne smeju da pristupaju Svetom Priedu sa nakarminisanim usnama. Za vreme mesenog ciklusa ne mogu se priedivati, ali mogu dobiti naforu. Rukovanje i ljubljenje posle Svetog Prieda kao izraz radosti i estitanja to smo se priestili, nema osnove u crkvenom Predanju, i noviji je izum, koji nas samo meusobno utvruje u sujeti i gordosti, jer time, makar i nesvesno, doivljvavamo potvrdu nae dostojnosti. A ta ako nam je na usnama ili brkovima ostalo Tela ili Krvi Gospodnje? Pa ljubljenjem to prenesemo na neije drugo lice? Strana nepanja! Iz istog razloga, ne bi trebalo ni ljubiti sveteniku ruku posle Prieda, ni ikone pri izlasku iz crkve, nego im se samo dostojno pokloniti. Ko treba prvi da stane u red za Priede? To uopte nije sutinski bitno pitanje. Nepisano je pravilo da prva stanu deca, ili novokrteni, kome je to prvo Priede. Najeda je praksa, to je najbolje, da |de se ko zatekne, da tako i stoji u redu i smireno eka da se priesti. Ruke se prekrste, desna aka stoji iznad leve, priljubljene uz grudi. A deca? Kada ona da se prieduju? to pre to bolje. I to ede. Ako moe, odmah posle Svetog Krtenja. Malim bebama se moe dati malo vode ili mleka, i pre samog Prieda, da bi bili mirnije. Bar deca nemaju greha, kao mi stariji. Do sedme godine, deca ne treba da poste, ali ih treba poeti privikavati na post ved od 4-5 godina, kako bi kasnije znali i osedali da je post itekako neophodan u duhovnom ivotu.

B. PUT KA BOGU
ZAKON BOIJI - DESET BOIJIH ZAPOVESTI. Kako treba iveti po Boijoj volji izloeno je u Zapovestima Boijim. Da bi ljudi znali ta je dobro, a ta je zlo, Bog je svima bez razlike darovao uroeni moralni zakon. uvar tog zakona je savest, koja za dobra dela nagrauje oveka, a za zla kanjava. No kako savest,

usled greha, ne daje oveku uvek tana obavetenja o njegovom moralnom stanju, Bog je dao ljudima, preko proroka Mojsija na gori Sinajskoj, pisani moralni zakon, na dvema kamenim ploama, koji glasi: 1. Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova osim Mene. 2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im sluiti. 3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga. 4. Sedaj se dana odmora da ga svetkuje. est dana radi i svri sve svoje poslove, a sedmi dan je dan odmora koji je posveden Gospodu Bogu. 5. Potuj oca i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poivi na zemlji. 6. Ne ubij. 7. Ne ini preljube. 8. Ne kradi. 9. Ne svedoi lano na blinjega svoga. Ne poeli nita to je tue NAJVEE ZAPOVESTI BOIJE. Deset zapovesti Boijih Gospod Isus Hristos je sveo u dve najvede zapovesti, koje su temelj celokupne Njegove nauke. Kada bi ljudi izvrili ove zapovesti, izvrili bi svu Hristovu nauku. Tada bi na zemlji, zaista bilo Carstvo Boije, za koje svakodnevno molimo Boga u molitvi Gospodnjoj. 1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom duom svojom, svom misli svojom i svom snagom svojom. 2. Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. CRKVENE ZAPOVESTI. Za moralno usavravanje ljudi, Sveti Oci su sastavili zapovesti crkvene, koje je obavezan vriti svaki pravoslavni Hridanin: 1. Moliti se Bogu i sluati slubu Boiju svake nedelje i praznika. 2. Drati post pred Roenjem i Vaskrsenjem Gospoda Isusa Hrista, pred praznikom Svetih Apostola Petra i Pavla, pred Uspenijem Presvete Bogorodice (Boidni, Vaskrnji, Petrovski i Velikogospojinski post), i svake srede i petka. 3. Svetena lica potovati. Ispovedati grehe svoje i priedivati se u spomenute velike postove. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti. Drati postove i molitve, koje zapovedi episkop u vreme kakve nevolje. Crkvene stvari ne upotrebljavati. Svadbe ne initi u vreme posta. DOBRA I BOGU UGODNA DELA. Za spasenje je potrebno da ovek ivi po Boijoj volji i da ini dobra dela svojim blinjima. Pa kako ovek ima i duu i telo, stoga u odnosu na blinje treba da ini i dela milosti duevne i dela milosti telesne. Ukoliko je dua pretenija i vanija od tela, utoliko su dela milosti duevne vanije od dela milosti telesnih. Dela milosti duevne: 1. Grenike popravljati. / 2. Neuke pouavati. / 3. Onima koji sumnjaju dati dobar savet. / 4. Za spasenje blinjega Bogu se moliti. / 5. Oalodene teiti. / 6. Uvrede strpljivo podnositi. / 7. Uvrede opratati. / Dela milosti telesne: 1. Gladnoga nahraniti. / 2. ednoga napojiti. / 3. Nagoga odenuti. / 4. Stranoga u dom primiti. / 5. Bolnoga_posetiti. / 6. Sunje u tamni-ci pohoditi. / 7. Mrtve siromahe sahraniti. / VLAENSTVA. Ljubedi Boga i blinje svoje Hridanin je duan da ljubi i sebe samoga i da se stara za spasenje svoje due. Obrazac kako moe ovek da se usavri izneo je Gospod Isus Hristos u Svojoj Besedi na Gori, u zapovestima o blaenstvima: 1. Blago siromanima duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko. 2. Blago onima koji plau, jer de se uteiti. 3. Blago krotkima, jer de naslediti zemlju. 4. Blago gladnima i ednima pravde, jer de se nasititi. 5. Blago milostivima, jer de biti pomilovani. 6. Blago onima koji su istog srca, jer de Boga videti. 7. Blago onima koji mir grade, jer de se sinovima Boijim nazvati. 8. Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo Carstvo Nebesko. 9. Blaga vama ako vas sramote i progone, i kau na vas svakojake rave rei, laudi, Mene radi. 10. Radujte se i veselite se, jer je nagrada vaa velika na Nebesima.

V. IZ DUHOVNE RIZNICE NAJVEI GREH NAEG VREMENA. Najvedi greh naeg vremena jeste - gubljenje osedanja za greh. Ovo je najveda opasnost vremena u kome ivimo. Nije greh ono to najvie uznemirava. Greh je neto to se uselilo u ljudsku prirodu, iako neprirodan i protivprirodan, on je postao kao neka druga priroda u oveku. Ono to uasava jeste upravo gubljenje osedanja za njega, bestidno injenje greha; njegovo nametanje i ozakonjenje zbog pretvaranja u naviku i esto ponavljanje. Naravno, initi greh ved je ne malo zlo. Ali greiti i nemati osedanja greha i stida za greh to je ono to je jezivo i opasno, to posvedouje i postaje znak moralnog raspadanja i propasti. Ako ovek grei i oseda svoju slabost, priznaje svoj pad, to je znak da jo uvek postoji nada pokajanja, popravke i podizanja. Ako pak grei smatrajudi to za neto prirodno, zakonito, pravilno, ak, zato da ne -i za podvig, spretnost, sposobnost, to je ono to je "gore od svakog zla", posunovradenost i bestidnost. Najnii pad do koga moe dospeti ovek kao razumno bide i drutvo kao zajednica ljudi. Zlo je greiti -kae Sveti Jovan Zlatoust, - ali jo je vede zlo ponositi se svojim gresima. Na jednom drugom mestu ovaj veliki znalac ljudske due i anatom ljudskog drutva dodaje i ovo: Zlo je initi gadosti, no ako postoji stid kod onoga koji ih ini, zlo je upola manje. A kad se neko njime kiti - to predstavlja vrhunac bestidnosti. Ovaj prvi postajudi svestan posle pada, vremenom se moe i podidi; onaj pak koji se hvali grehom, liava sebe isceljenja koje daje pokajanje. ATEISTA I HRIANIN. Neki ateista rekao je jednog dana svome poznaniku Hridaninu kako de se grdno prevariti, ako je zagrobni ivot izmiljena pria. Na to mu je Hridanin odgovorio: E, moj jadnie, koliko de se ti vie prevariti, ako pakao zaista postoji! uveni francuski filosof Paskal rekao je: Ako milion razloga govore u prilog ateizma (to jest da pakao ne postoji), a samo jedan u prilog postojanja pakla, razum zahteva da postupam onako kao da pakao doista postoji. OTAC BEZ VERE I SIN NA SAMRTNOJ POSTELJI. Neki bezbonik imao je veoma pametnog sina, koji je bio oev ljubimac i dika. Dok mu je majka od malena ulivala veru u Boga u duu, otac je eleo da mu sin bude ateista (bezbonik), kao to je i on bio. Deak se teko razboli i bolest je, uprkos naporima lekara, uzimala sve vie maha. Videdi da mu se blii kraj, deak prizove sebi oca i zapita ga da li da veruje u ono emu ga je majka uila, ili u ono to mu je on govorio. Guedi se u suzama, otac mu odgovori da veruje u ono to mu je mati govorila, jer je to izvesnije i sigurnije nego ono to mu je on priao. Zaista, bolje je da ovek veruje u besmrtnost due i zagrobni ivot, nego da to negira. Jer ako je dua odista besmrtna i produuje da ivi i posle telesne smrti, kako nas Bog uverava u Svome otkrivenju, onda de oni koji i to ne veruju, doiveti gorko razoarenje, kad duom svojom odu iz ovog sveta u onaj drugi, veni, i u pakao, naalost. O VIENJU BOGA. Indijski Hridanin Sundar Sing, zvani "Indijski Savle", imao je vie znaajnih duhovnih vienja i razgovora sa anelima i duama svetitelja. Neke je zapisao i objavio. Tako, o vienju Boga pie: Pre nekoliko meseci leao sam u svojoj sobi bolujudi od ira na oku. Bol je bio tako veliki da nisam mogao vriti nikakav posao. Zato sam sve vreme provodio u molitvi. Jednog dana tek to sam se molio nekoliko minuta, a ono otvori mi se duhovni svet, i ja se videh okruen anelima. Odmah zaboravih na svoj bol i svu panju obratih na njih. Ovde du izneti samo neto od onoga to sam iz razgovora sa njima saznao. Upitah ih: Da li aneli i svetitelji koji ive u najviim sferama uvek vide lice Boije? I ako Ga vide, u kakvom obliku i u kakvom se stanju On pokazuje? Na to jedan od svetih duhova odgovori: Kao to je more puno vode, tako je sav svet ispunjen Bogom, i svaki stanovnik Neba oseda Njegovo prisustvo svuda oko sebe. Kad se neko zagnjuri u vodu, oko njega i ispod njega i iznad njega nema nita osim vode - tako se, eto, na Nebu oseda prisustvo Boije. I kao to u morskoj vodi ive bezbroj bida, tako u beskrajnom Bidu Boijem postoje Njegova stvorenja. Ali kako je On beskrajan, to Njegova deca, koja su ograniena, mogu Ga videti samo u obliku Hrista. Nije li Sam Gospod rekao: Onaj ko vide Mene, vide Oca (Jn. 14,9). U ovom svetu duhova svak poznaje i oseda Boga prema svome stanju, i Hristos javlja Svoju slavnu Linost svakome shodno duhovnoj prosvetljenosti i modi svakoga. Ako bi se On javio onima u niim sferama duhovnog sveta onakav kakav se javlja u viim, oni ne bi bili u stanju to da podnesu. Zato On umerava slavu svoje pojave prema stanju i modi svake pojedine due. Tada drugi sveti duh dodade: Zaista, Boije prisustvo moe se osetiti i uivati, ali se ono ne moe reima iskazati. Kao to se slast neega slatkog moe osetiti samo kuanjem, a ne po opisu, makar i najlepem, tako svako na nebesima oseda sladost Boijeg prisustva. I svako u duhovnom svetu zna da je njegovo iskustvo o Bogu stvarno,

te nema potrebe da mu neko to opisuje. Svi stanovnici Neba znaju da je Bog Ljubav. Ali je bilo sakriveno da je Njegova Ljubav udesna, da bi On postao ovek da spase grenike i da bi radi njihovog oidenja umro na Krstu. A On je to pretrpeo, da bi spasao ljude i svu tvar potonulu u sujetu i greh. Postavi ovek, Bog je na taj nain otkrio Svoje Lice deci Svojoj. A da je upotrebio ma koje drugo sredstvo, Njegova beskrajna Ljubav ostala bi sakrivena za navek. NEMA BOGA- ZNAI: NEMAM BOGA. Onaj ko tvrdi da "nema Boga" time ne dokazuje da Bog zaista ne postoji, nego samo o sebi prua uverenje da on nema Boga, a time svedoi da sa njim neto nije u redu, da mu nedostaje unutranje duhovno ulo kojim se Bog oseda i vidi, Zato takvome treba redi: Pogreno govori, prijatelju, da nema Boga. A pravilno de redi ako kae: nemam Boga. Jer ti sam vidi da ostali ljudi oko tebe osedaju Boga, pa zato i govore: ima Boga. Nije, dakle, da nema Boga, nego Ga ti nema. Pogreno govori, kao bolesnik koji bi rekao: nema zdravlja u svetu. On moe samo redi, ne laudi: nemam ja zdravlja. Pogreno govori, kao slepac koji bi rekao: nema svetlosti u svetu. Ima svetlosti, sav je svet ispunjen svetlodu, samo ti nju ne vidi. Pogreno govori, kao prosjak koji bi izustio: nema zlata u svetu. Ima zlata i na zemlji i pod zemljom, samo ga ti nema. Pogreno govori, kao zlotvor koji bi rekao: nema dobrote u svetu. Ima dobrote, samo je u tebi nema. Isto tako pogreno govori kad veli: nema Boga! Jer ono to ti nema, ne znai da niko nema. Ko te ovlasti da govori u ime celog sveta? Ko ti dade pravo da svoju bolest pripisuje svima, i svoju nematinu namede svima? Prizna li pak i kae: nemam Boga, onda izgovara istinu i iznosi ispovest. Jer bivalo je i biva izuzetnih ljudi koji zaista nemaju Boga. Ali Bog njih ima, ima ih do njihova poslednjeg izdisaja. Ako li i na poslednjem izdisaju izjave da nemaju Boga, onda i Bog njih vie nema. I otpisuje ih u rashod. Zato te molim, prijatelju moj, radi due tvoje, radi venog ivota i carstva, radi suza i rana Hristovih - molim te, pretvori tvoju mrkosnu ispovest u pokajnu ispovest. A ono to posle k)ga treba da ini kazade ti Crkva'. Pitaj! PSOVKA U NAEM NARODU. Zamislite jedan izvor iz koga bi do podne izvirala bistra voda, a od podne bi tekao gnoj. Takva su usta u oveka koji se as moli Bogu, a as psuje Boga. Valjda nema naroda koji tako strano psuje kao na narod. Psovka je kao prokaza na ovom narodu. Kao od gube, sav se narod ogubao psovkom. Kad pljusak kie pada na tebe i vola tvoga, ti psuje, a vo tvoj duti. Zato onda ti sam psuje, a vo trpi i Muti? Ili ima vajde od psovke ili nema? Ako ima, naui i svoga vola da psuje; ako nema, zato se ti ne naui od svoga vola da duti i trpi? U Svetom Pismu pie: Srce pravednikovo premilja ta de redi, a usta bezbonika rigaju zlo (Pr.Sol. 15,28). ude Bog sve to se rekne, zato treba premiljati ta de se redi. A bezbonik riga zlo, jer mu je srce puno zla. Psovkom on izliva iz sobe ono to se nakupilo u njemu. Ako je jedna aa nuna otrova, iz nje se ne moe izlivati mleko, no otrov. Tako je i sa srcem ovekovim: iz srca tee na usta ono to ima u srcu; ako je dobro - dobro, ako je zlo - zlo. Zato se i veli jo u Svetom Pismu: Ko uva usta svoja, uva i svoju duu; ko razvaljuje usne, propada (Pr.Sol. 13,3). Kad uva nogu svoju da ne stane u blato, zato ne uva usta svoja da ne rigaju blatom? I kad uva ruku svoju od ognja, zato prosipa na usta oganj koji pee tvoje susede? Zaista, lepi je pred Bogom i ljudima ovek nem, nego ovek koji psuje. Najuzvienija i najopasnija re koju je ljudski jezik (od ilovae) nauio da izgovara, jeste re Bog, to jest re koja oznaava Onoga Koji je stvorio svet, dao svetu ivot i zakone, i Koji ima neogranienu vlast nad svetom, vedu nego kova nad sekirom, skovanom njegovim rukama. Ko je, dakle, toliko umno nerazvijen ili duevno toliko zaslepljen da usuuje uzimati uzalud ime Boije? Pa jo huliti na to ime? Ah, koliko je lepe biti nem nego huliti na ime Boije! Ne znate li da se bez kazne ne sme huliti ime kneza jedne zemlje? A ta su svi kneevi zemaljski prema Bogu nego li jedna aka suva lida? Zaista, i hula na Boga ne ostaje nekanjena. Bogohulni narod se kanjava uasno: boledu, nerodicom, tuom, poplavom, bogaljastim porodom, pomraenjem uma i otvrdnudem srca. Psovai ne samo trpe zlo, nego vremenom postaju sluge zla, izvebani vojnici satane. Gle, kako je malo psovaa satane, a kako je mnogo psovaa Boga! Kakvo dobro oekujete od Boga vi to grdite Boga? Nikakvo, sem prokletstvo sebe i svoga poroda, i svoga rada i celog svog ivota. Neki dobri ljude vele: psovkom se ovek poniava do ivotinje. Nije istina. ivotinja nije toliko niska da huli na Boga, no, naprotiv, svojim potpunim potovanjem Boijeg zakona, usaenog u nju, ivotinja proslavlja Boga. Psova je nii od ivotinje nego zemlja od Neba. RAZLIKAIZMEULJUDSKIHIBOIJIHKAZNI. Ko voli sina svoga daje mu esto da oseti bi, da bi potom imao radost od njega, ui starozavetni mudrac (Prem.Sir. 30,1). Ljudi se slue kaznama da urazume decu i one koji se gree o zakon. Na taj nain, kazne nemaju osvetoljubivi karakter, ved pedagoki: da poprave. Slino i Bog ini sa ljudima. Ali ipak velika razlika postoji izmeu jednih i drugih kazni. Ne kanjava Bog grenika zato to mu

ini zadovoljstvo da niti oveka. Jer da mu to ini zadovoljstvo On ne bi ni stvarao oveka iz nita. On kanjava grenika iz vie celishodnih razloga, od kojih su dva najoiglednija za nas: prvo, da bi ga kaznom popravio i na pravi put spasenja izveo, a drugo da bi druge ustraio da ne gree. Ovo isti misli i Sveti Isak kada kae: Pravedni mudrac slian je Bogu, jer on kanjava oveka ne da bi mu se osvetio za greh, nego ili da ispravi oveka, ili da druge ustrai. U samoj stvari, Bog nikoga ne kanjava, pa zato ne bi trebalo ni govoriti o Njegovim kaznama. On samo poputa oveku, kao razumnom i slobodnom stvorenju, da i zlo ini i pati od njega, da anje ono to poseje, da srlja u provaliju putem koji je sam izabrao, u oekivanju da o-vek sam uvidi svoju pogreku i opasnost koja mu grozi. Ako ovek tu opasnost ne uvidi, Bog se trudi da mu otvori oi; ako ga je zlo koje ini toliko opilo, da se on, kao pijan, tetura i blii ambisu provalije, Bog nastoji na razne naine i raznim sredstvima da ga probudi i osvesti. Jednom reju sve ini da ga spase, ne naruavajudi njegovu slobodu, koja mu je u poetku darovao. Ako mu i preti kazanama, ne ini to iz elje za osvetom, nego mu samo predoava posledice njegovog naputanja zajednice sa Ocem Nebeskim i udruivanja sa zlom. Time nita nede nakoditi Bogu nego sebi. Zlo koje de ga naposletku snadi nije dolo kao kazna Boija, nego je posledica njegovog odvajanja i udaljavanja od Boga, izvora svakog dobra, i plod drugovanja sa zlom. To je i vekovno verovanje naeg naroda, izraeno u onoj narodnoj izreci: Ko s avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. BDITE. Stojte neprestano na duhovnoj strai, jer ne znate kada de vas Gospod pozvati k sebi. U svome zemaljskom ivotu budite spremni svakoga minuta da Mu poloite raun. uvajte se da vas vrag ne ulovi u svoju mreu i ne obmane, primoravi vas da padnete u iskuenje. Svakodnevno ispitujte vau savest, proveravajte istotu vaih namera i vaih misli. Sin nekog cara bio je veoma rav ovek. Ne nadajudi se njegovoj popravci, otac ga osudi na smrt, ali mu ostavi mesec dana da se za nju pripremi. Posle mesec dana otac pozove sina. Primeti da se on potpuno izmenio. Lice mu je smralo i izboralo se. Celo telo je osetno stradalo. Sine, to si se tako promenio -upita otac? Sin odgovori: Oe i gospodaru moj, kako se ne bih promenio? Za sve ovo vreme, svakodnevno, meni se bliila smrt. Dobro sine, primeti otac, poto si se opametio, pomilovadu te, ali mora uvati to bojaljivo raspoloenje due za sve vreme svoga ivota. Oe, to je nemogude. Kako se ja mogu odupreti bezbrojnim sablaznima i iskuenjima? Tada car naredi da se donese sud prepun uljem. Preda ga sinu s nareenjem: Uzmi taj sud i pronesi ga kroz sve gradske ulice. Za tobom de idi dva vojnika sa golim maevima. Ako prospe jednu kap, smadi du ti glavu. Sin se pokori. Polaganim ali sigurnim korakom proe sve ulice uz pratnju vojnika, ne prosuvi ni jednu kap. Kad se vratio u dvorac, otac ga zapita: Sine, ta si video pri prolazu gradskim ulicama? Nita nisam video. Kako nita, ree otac, danas je praznik i ti si sigurno video atore, dilime, koije, ljude i ivotinje? Nita nisam video, ponovi sin. Sva moja panja bila je usredsreena na ulje u sudu, jer sam se bojao da ne prospem kap ulja i ne izgubim ivot. Dobro je, sine. Celog veka opominji se toga zadatka. uvaj svoju duu kao to si uvao ulje. Odvradaj svoje misli od onoga to je prolazno i upuduj ih na ono to je veno. Naoruani vojnici nede idi za tobom, nego smrt, koja je svakog dana sve blia tebi. Sa takvom predostronodu sauvade duu od pogubnih sablazni. Sin primi savet k srcu i sredno poivi. Budite uvek paljivi. uvajte svoju duu! Odvradajte svoje misli od onoga to je prolazno i upudujte ih na ono to je veno, i u tome dete nadi sredu, koju trai vaa dua, kojoj tako silno tei vae srce. DA LI POSTOJI AVO? (Diavolos - otpadnik, opada, kua). Da, postoji! A ko je avo? avo je zli duh, pali aneo. Bog je prvo stvorio nevidljivi, duhovni svet, sa mnotvom nebeske vojske. Jedan od najviih duhova, satana, se je pogordio, pobunio protiv Boga, i pao. Za sobom je povukao, po uenju Svetih Otaca, tredinu te nebeske vojske, i otada oni prebivaju u podnebesju, vidljivom delu neba iznad nas. Od tada su oni postali avoli - zli dusi. Oni su izvor svakog zla u svetu. Satana je kroz zmiju nagovorio Evu i Adama da prekre zapovest Boiju. I od tada avo stalno vara oveka i pokuava da ga odvoji od Boga i gurne u pakao. A zato Bog, ako je Svemogud, ne uniti avola? Bogu nije svojstveno da unitava. Ali je Gospod Isus Hristos Svojim dolaskom ograniio mod avola. A zato ga skroz nije pobedio Sveti Grigorije Bogoslov kae: Gospod Isus Hristos nije istrebio avola jednim pokretom volje, nego je neprijatelja ostavio slobodnim i dopustio mu da privremeno bude meu dobrima i zlima, i zapodene meu njima estoku borbu, da bi se vrag podvrgao velikoj sramoti, boredi se sa slabijima od sebe. S druge strane, da bi oni koji se trude u vrli-nama stekli slavu, istedi se kao zlato u pedi. Apostol Pavle kae: Veran je Bog, koji nede dopustiti da budemo iskuavani preko sile (tj. vie nego to moemo podneti), nego de u iskuenju dati olakanje, da bismo mogli podneti (1.Kor.10,13). Vrlo je karakteristino objanjenje Svetog Jovana Zlatousta, o tome zato Bog doputa avolu da nas kua. Bog ne spreava avolu da te kua, prvo, zato da bi ti poznao da si

postao mnogo jai od avola; drugo, da bi ostao u smirenju i da se ne bi hvalio veliinom (dobijenih) darova; trede, da bi lukavi duh, videdi tvoje trpljenje, uverio se da si se okrenuo od njega; etvrto, da bi kroz iskuenja postao vrdi i jai; peto, da ne bi zaboravio svoju nemod, i silu Onoga Koji ti pomae. avoli su veoma lukavi i opasni, strani i zli, i nikako ne smemo to da smetnemo sa uma. Svakog asa, samo ako pristanemo na njihov nagovor, mogu da nas uvedu u greh. Ali, nikada ne mogu da nas nateraju da uinimo greh. Bog nam nije dao slobodu samo da moemo da padnemo u greh, nego i da se borimo protiv greha. Hridanin je borac u prvoj liniji fronta, od momenta krtenja, do poslednjeg izdisaja. avo nas ni na samrtnoj postelji nede ostaviti, nego de nas, na sve njemu mogude naine, pokuati da prevari, i da nas odvue u pakao. Zapamtimo to! Ne zaboravimo to! Prepodobnom episkopu Nifontu je bilo otkriveno kako avoli, kredudi se meu ljudima (oni su svuda oko nas, ali ih ne vidimo), navode ih na razliite grehove: osudu, klevetu, borbu, i kako priinjavaju razne nevolje. Tako je Nifont video jednog oveka kako mirno radi svoj posao. Malo zatim, evo avola, prie mu i pone neto da mu apde uho. Nedaleko od ovog oveka nalazio se drugi neki ovek, koji je takoe mirno radio svoj posao. avo i njemu prie i proapde mu neto na uho. Odmah posle toga oba oveka ostavie svoje poslove i poee da se svaaju... Jednom doe nodu u deliju Svetog Makarija Aleksandrijskog avo i rekne mu: Ustani, oe Makarije, i hajdemo u crkvu na bogosluenje. A Makarije, pun blagodati Boije, razumeo je iskuenje avola i odgovorio mu: O, laljive i nenavidnie dobra, kakvo uede s tobom moe biti u bogosluenju i ega zajednikog moe biti izmeu tebe i skupa svetih (u crkvi). Na to mu je avo odgovorio: Zar ti ne zna, Makarije, da bez nas ne biva ni jedne slube crkvene i ni jednog skupa monakog? Poi i videde naa dela. Da ti zabrani Gospod - odgovorio mu je starac i poeo da moli Gospoda da mu otkrije je li istina ovo to mu je avo rekao. Kad je nastupio as ponodnog bogosluenja, on je doao u crkvu i odmah u njoj spazio mnogo male dece, na izgled crne, kako se brzo kredu i lete po crkvi. U tom manastiru bio je obiaj da jedan monah ita psalme, a ostali sede i sluaju. Pored svakog monaha sedeli su ti crnidi i podsmevali im se. Nekima od njih oni su svojim prstima dodirivali oi i ovi bi odmah poeli da dremaju; pred drugima su se pojavljivali u obliku enskih prilika; pred tredima su inili neto trede. to su oni pred njima predstavljali, o tome su monasi mislili. Ali od nekih monaha brzo su se udaljavali, kao nekom silom odgonjeni, i vie nisu mogli da stanu pred njih, ak ni da prou pored njih. A sa onim monasima koji su bili slabog duha i nepaljivi na molitvi, oni su se ismejavali i sedeli im za vratom. Kad je Sveti Makarije sve to video, uzdahnuo je i iz dubine srca zavapio Gospodu da pogleda i ne otrpi spletke lukavih duhova, neprijatelja Njegovih i naih. Po svretku bogosluenja, Sveti Makarije prizivao je jednog po jednog sabrata i svakog pitao o emu je mislio na vreme bogosluenja i svaki je otkrivao svoje pomisli. Pokazalo se da je svaki mislio o onome to mu je avo u cilju ismevanja iznosio pred oi. Zato budimo budni. Neprijatelj je uvek tu, i vreba nas svakog asa. Najveda zabluda je kada mislimo da neprijatelja nema, kada nas je ubedio da ne postoji. Ali, budimo iskreni, pa se zapitajmo: ko jo danas veruje da avo postoji. A to on i hode. Da mislimo da ga nema. I onda radi s nama ta hode. NE STIDIMO SE KAD SE KAJEMO. U pismima svegogorca Serafima opisuje se pouan primer. Jedna igumanija je vaspitavala u manastiru siroticu. Devojka je itala i pevala za pevnicom, a kada je napunila 18 godina, umrla je. Igumanija se 40 dana molila i postila da joj Gospod otkrije u kakvim se obiteljima raja nalazi njena vaspitanica, i 40-tog dana ona je videla da se zemlja otvorila i ognjeni talasi su izba-cili devojku. Dete moje, ti si u ognju? - sa uasom je uzviknula igumanija. Zato si se nala ovde? - Majko, moli se za mene - rekla je ova - ja sam zaslueno kanjena. U hram je dolazio mladid, i dok sam pevala za pevnicom, ja sam uivala gledajudi ga, naslaivala se bludnim pomislima i u mislima bludniila sa njim, a duhovniku se zbog toga nisam ispovedala, stidela sam se. I eto, sada se muim u ognju... I POMISAO JE GREH. I zla pomisao je greh. To je velika novost, koju Gospod Isus Hristos donese u svet. Upravo zla pomisao je izvorni greh svakoga greha, jer pre nego to ovek neto kae ili uini greno, on pomisli greno. Pomisao je uzroni greh, ostali gresi su samo sledstveno gresi. Ko eli unititi ove druge, mora iskoreniti prve. Ko eli zaustaviti tokove vode, mora prvo presuiti izvore. Neka se niko, dakle, ne pravda: ja nisam grean, jer nisam nikoga ubio, ni opljakao, ni oskvrnio, ni slagao. Gle, mi smo puni misli ubilakih, pljakakih, skvrnavnih, i prevarnih! Ako li nismo delom uinili greh, to je samo stvar milosti Boije i spoljanjih prilika. Da je Bog popustio i da su prilike bile podesne, mi bi uinili sve one grehe koje smo i pomislili. Nije zmija otrovna samo onda kada ujede, nego i kada ne ujede, jer nosi otrovu sebi. Ne samo, dakle, da je pomisao greh, nego je ona izvor greha, poetak greha, seme i koren greha. Eto, zato Gospod, svevidedi i sveznajudi, ukori one koji pomislie zlo. Zato zlo mislite u srcima svojim? (MG. 9,4) Ali, ako ne moemo da zabranimo vranama

(gresima) da lete nad naim krovom, moemo da im zabranimo da sviju gnezdo na njemu (u naem srcu). NE OSUUJ. ak ni u mukama na Krstu Gospod Isus Hristos ne osudi grenike nego iznese pred Oca Svoga izvinjenje za njihov greh govoredi: Ne znaju ta rade! Da i mi ne sudimo nikoga, da ne bi bili osueni. Jer niko nije siguran, da nede i on do smrti uiniti onaj isti greh za koji osuuje brata svoga. Sveti Anastasije Sinajski ui: Ako i vidi nekoga da grei, ne osuduj, jer ne zna kako de on dovriti svoj ivot. Onaj razbojnik, raspeti s Isusom, bee ovekoubica, Juda pak bee apostol Isusov, pa ipak razbojnik ue u Carstvo, a apostol ode u pakao. Ako i vidi nekoga da grei, ti ne zna i njegova dobra dela. Jer mnogi sagreie javno, a pokajae se tajno, i mi vidimo grehe njihove, a pokajanje njihovo ne znamo. Zato, brado, nikog da ne osuujemo, da ne bi bili osueni. KRAJ SVETA. Neki neupudeni ljudi vie misle o kraju sveta nego o kraju svoga ivota, premda je jasno, da je za onoga kome doe kraj ivota doao i kraj sveta. Neki brat stojedi pred Svetim Serafimom Sarovskim drao u umu, kako de da upita svetitelja o svretku sveta. Sveti Serafim prozre njegovu misao i rekne mu: Radosti moja! Ti visoko misli o ubogom Serafimu: kako ja mogu znati kad de biti kraj ovome svetu i onaj Veliki Dan, u koji de Gospod suditi ivim i mrtvim i dati svakom po delima njegovim! Ne, ne, ovo je meni nemogude znati! Pa kad svetitelji nisu znali, kako de znati grenici? I na to nam znati ono to sam Spasitelj nije naao za korisno da nam otkrije? Mnogo je bolje misliti, da de naa smrt dodi pre kraja sveta, nego li kra] sveta pre nae smrti. NE ELI SMRT GRENIKU. Greniku ne treba eleti smrt, no pokajanje. Nita tako ne alosti Gospoda, Koji je na Krstu za grenike postradao, nego kada Ga mi molimo, da smrdu umori nekoga grenika, i tako ukloni nam ga s puta. Desilo se jedanput, da je apostol Karp iziao iz strpljenja i poeo se moliti Bogu, da loalje smrt na dva oveka grenika, jednoga neznaboca i jednoga odstupnika od vere. Tada mu se javi sam Gospod Isus Hristos i ree mu: Bij Mene, evo gotov sam za spasenje ljudi da se opet raspnem! Ovaj dogaaj saoptio je Sveti Karp Svetom Dionisiju Areopagitu, a ovaj ga je zapisao i Crkvi ostavio na pouku svima, da se za grenike treba moliti da se spasu, a ne da poginu, jer Gospod nede da ko pogine, nego svi da dou u pokajanje (Petr. 3,9). POST SRRDOM I PETKOM. Nikada ne naruavaj post u sredu i u petak. Taj post je Crkvom zapoveen i dobro obrazloen. Ako si ikad u ivotu naruio taj post, moli se Bogu, da ti oprosti, i vie ne grei. Blagoestivi ljudi ne smatraju sebe razreenim tog posta ni na putu, pa ak ni u bolesti. Sveti Pahomije sretne jednom ljude gde nose mrtvaca, i vidi dva angela u sprovodu. On se zamoli Bogu, da mu se otkrije tajna prisustva angela pri sahrani toga oveka. Kakvo dobro uini taj ovek, da ga sveti angeli Boiji prate u sprovodu do groba? Tada po Boijem promislu priu oba angela Pahomiju i objasne mu ovako: Jedan je od nas angel srede, a drugi angel petka. Pa kako je ovaj ovek uvek do same smrti postio sredu i petak, to mi poasno sprovodimo njegovo telo. Kako je on do smrti sauvao post, to ga i mi proslavljamo. NE RECI : DOSADIE MI PROSJACI . Ne odreci dobra onima kojima treba, kad moe uiniti (Prie Sol. 3,27). Ne odrie ni tebi Gospod ono to tebi treba, ne odreci ni ti oveku, koga ti je Gospod poslao u susret, da kua srce tvoje. Ako ti neki siromah jedan put u ivotu prui ruku za pomod, podaj mu i ne otkai. Seti se, koliko ti je godina ivota, i koliko sati u jednome danu, i koliko minuta u jednome satu - svakoga minuta kroz toliko i toliko hiljada dana ti prua ruku svoju ka Gospodu, i Gospod daje i ne otkazuje. Seti se milosti Boije, i tvoja nemilost pedi de te kao eravica, i nede ti dati mira sve dok se ne pokaje i ne omeka srcem. Ne reci nikad: dosadie mi ovi prosjaci! Toliki milioni ljudi ive na zemlji, i svi su prosjaci u Gospoda, i carevi kao i nadniari, i bogatai kao i sluge - svi su prosjaci u Gospoda - pa Gospod nikad ne ree: dosadie mi ovi prosjaci! O ovee, zablagodari Bogu, to i od tebe neko trai kakvo dobro, bilo materijalno bilo duhovno! To znai, da si ti ovek od Boijeg poverenja; znai: Bog ti je poverio neko Svoje dobro (jer sva su dobra Boija). Pokai se dostojan toga poverenja: pokai se dostojan u malom, da bi ti se poverilo vede. O Gospode Svebogati, omekaj srce nae i prosveti razum na, da budemo milostivi u dobrima koja si nam Ti, Svemilostivi, poverio. Tebi slava i hvala vavek. Amin. POKAJANJE DO SMRTI. Oidj ivot je neprekidna borba, do poslednjeg naeg izdisaja. Neprijatelj na, avo, de nas vrebati ne bi li nas i u poslednjim trenucima pobedio, pred samim ciljom. Odahnuti i prestati sa borbom moemo tek kada nam Gospod stavi venac pravednika, u onom svetu. Tek tada. A do tada moramo biti kao straar na mrtvoj strai. Isto tako, iako moda nismo ni krenuli sa trkom, ukoliko i pred sam kraj ivota shvatimo da je milost Boija neizmerna, moemo i moramo zavapiti svim srcem Najmilosrdnijem ovekoljupcu, da nam oprosti. Ne treba ni zadnjeg sekunda svog ivota gubiti nadu. Desio se ovakav sluaj. Stari isposnik i poznati duhovnik umirao, i pozvao svetenika da ga priesti. Uz put se pridrui sveteniku neki razbojnik, i poeli i sam da vidi kako sveti

ovek umire. Sveti starac je mirno primio Priede i mirno se razgovarao sa svetenikom. Tad se razbojnik zaplae i rekne: Blago tebi! Ah, kakve li du se smrti ja udostojiti? Sveti starac (najedanput prevaren od avola i pogoren) odgovori mu: Budi i ti kao i ja, pa de i tebi biti kao i meni! I umre. Razbojnik se vrati putem sve plaudi i kukajudi sam nad sobom. U tom padne i umre i on. Tada ljudi videe nekog jurodivog ("ludog" Hrista radi), kome Gospod otkri sudbine ove dvojice, gde plae nad svetim starcem, a igra i peva nad razbojnikom. Kad su ga upitali za uzrok tome, on odgovori: Gordodu onaj starac pogubi sve zasluge i ode u pakao, pokajanjem ovaj razbojnik obra sve plodove i ode u raj! KADA DAJEMO MILOSTINJU HRISTU DAJEMO. Kad uiniste jednome od ove moje najmanje brade, meni uiniste (Mt. 25,40), ree Gospod. Slino biva pri davanju milostinje kao i pri Priedu. U Priedu pod vidom hleba i vina mi primamo u sebe samoga ivoga Gospoda Isusa Hrista; pri davanju milostinje dajudi bedniku mi dajemo samome ivome Gospodu Hristu. Neki ovek u Carigradu bee neobino milostiv, Idudi ulicama gradskim on je tiskao u ruke siromasima svoj dar, i odmah iao dalje, da ne uje blagodarnost od njih i da ne bude poznat. Kada ga upita neki njegov prijatelj, kako posta tako milostiv, on odgovori: Jednom u crkvi uh svetenika'gde ui, da ko daje siromahu, taj daje samome Hristu u ruke. Ne poverovah u to onda, jer miljah, kako to moe biti, kad je Hristos na Nebesima? No jednom idudi domu svome videh nitega gde stoji i prosi, a nad glavom njegovom sjaji se lik Hristov. U tom neko proe i dade prosjaku hleb, iJa videh kako Gospod prui Svoju ruku, primi hleb, i blagoslovi davaoca. Od tada ja uvek viam taj Lik nad glava-ma prosjaka, i zato sa velikim strahom inim milosti-nju koliko mogu. DUGOTRPELJIVI I MILOSTIVI GOSPOD. Kada ovek jasno oseti milost Boiju prema sebi, trgne se kao iza tupog i neuvstvenog sna, i zastidi se svoje dugovremene slepode prema neprekidnoj milosrdnosti Boijoj. U vreme cara Justinijana (6. vek) glavni sku-plja poreza bee neki Petar, ovek vrlo bogat, no vrlo tvrd i nemilostiv. Jednom se prosjaci meu sobom vajkahu, kako nijedan od njih nikad ne dobi milostinju od Petra. Tada se opkladi jedan od lrosjaka, da de on uspeti da isprosi neku milostinju od Petra. I ode, i dotle neuklonjeno mol>ae tvrdicu za milostinju, dok ga ovaj u jarosti ne udari jednim hlebom, poto nemae nita drugo pri ruci. Radostan on uze hleb i pobee. Odmah za tim razbole se Petar iznenadno i teko, i imade ovakvu viziju: vide sebe muena od demona u drugom svetu. Na jednu stranu terazija demoni trpahu grehe Petrove, tako da ta strana sasvim pretee; dok na drugoj strani stajahu angeli, alosni to nemaju nijednog dobrog dela u ivotu Petrovom, da stave na drugu, praznu stranu terazija. Jedan od angela ree: vaistinu nemamo ta da stavimo osim jednog hleba, kojim je prekjue udario nekog prosjaka. Tada brzo stavie angeli jedan hleb na praznu stranu terazija, i taj hleb pretee drugu stranu terazija sa svima gresima Petrovim. Kada se vizija svri, ree Petar sam sebi: zaista, ovo nije privienje nego iva istina, jer videh sve grehe svoje od mladosti svoje. Pa kad mi toliko pomoe jedan hleb, kojim se bacih za prosjakom, koliko li tek mogu pomodi mnoga dela milostinje, uinjene od srca i sa krotodu? I od tada Petar se obrati u najmilostivijeg oveka u svome gradu. Sve svoje imanje razdade siromasima; pa kad svri sa imanjem, on i samoga sebe predade u ropstvo za 30 zlatnika, te i ovu cenu samoga sebe razdade bednim kao milostinju u ime Hristovo. Zato bi prozvan Petar Milostivi. VIENJE SVETOG ANDREJA. eveti Andrej hodedi po ulicama Carigradskim vide jednoga dana veliku i sjajnu pratnju. Neki bogata bee umro, i sprovod mu bee velianstven. No kada se ,bolje zagleda, vide Andrej oko nosila mnoinu crnaca, kako skau oko mrtvaca s veseljem, jedni smejudi se kao bludnice, drugi lajudi kao psi, tredi grokdudi kao svinje, etvrti posipajudi telo mrtvaca nekom smradnom tenodu. I svi se rugahu pojcima govoredi: Pevate nad psom! Udivljen Andreja razmiljae, kakva li su dela toga oveka? I obazrevi se vide krasna mladida, gde stoji uza zid i plae. Tako ti Boga, nebesa i zemlje, reci mi, kakav je uzrok tvome plau? - upita Andrej. Tada mu mladid ree, da je on bio angel hranitelj onoga umrlog, no da je onaj gresima svojim teko uvredio Boga, odbacio od sebe savete angela svoga, i potpuno se predao crnim avolima. I ree angel, da taj ovek bee veliki i nepokajani grenik: laljivac, ovekomrzac, tvrdica, krivokletnik i bludnik. Trista dua ljudskih oskvrnuo je bludom. Zalud bee estvovan od cara i uvaavan od ljudi. Zalud i ta velika pratnja. Smrt ga je sustigla nepokajanog, i etva mu je dola iznenadno. DESET DANA ZA POKAJANJE. Moe li grenik za deset dana iskajati grehe svoje? Po neizmernim milo-sru Boijem moe. U vreme cara Mavrikija bee neki uveni razbojnik u okolini Carigrada. I u okolini prestonice i u samoj prestonici vladae strah i trepet od njega. Tada mu sam car Mavrikije posla krst u znak vere, da mu nede nita uiniti, ako se preda. Razbojnik primi krst i predade se. Doavi u Carigrad on pade pred noge careve i moljae za oprotaj. Car odra re, pomilova ga i pusti

ga u slobodu. No odmah po tom razbole se razbojnik teko, i predoseti da mu se pribliuje smrt. On se poe grrko kajati za sve grehe svoje, i plaevno moliti se Bogu, da mu Bog oprosti kao to mu bee i car oprostio. Mnoge suze proli na molitvi, tako da mu marama kojom suze brisae bee sva nakvaena suzama. I umre razbojnik posle 10 dana plaa i molitve. Iste nodi kada on umre vide lekar, koji ga leae, u snu viziju udesnu: kada razbojnik na postelji ispusti duu, skupie se oko njega nekakvi crnci sa mnogim hartijama, na kojima behu ispisani gresi umrlog.a. Tu se javie i dva svetla anela. Meu njima postavie se terazije, i crnci veseledi se metnue sve one hartije, i njihova strana terazija pretee, jer druga strana bee prazna. ta demo mi metnuti? - savetovahu se angeli. Potraimo neko dobo u ivotu njegovom! I obrete se u rukama jednog angela ona marama nakvaena pokajnikim suzama. Angeli je brzo metnue na svoju stranu terazija, i njihova strana odjednom pretee sve hartije. Tada crnci pobegoe alosno urlajudi, a angeli uzee duu i odnee u raj slavedi ovekoljublje Boije. SVETI MAKARIJE EGIPATSKI O LJUBAVI. Putujudi jednom prilikom po Egiptu uo je jedno dete kako kae svojoj majci: Majkb, jedan Bogata me voli, a ja ga mrzim, a jedan siromah me mrzi, a ja ga volim. uvi to Sveti Makarije se zadivi. A brada ga upitae ta znae te rei? On im ree: Zaista, na Gospod je bogat i ljubi nas, a mi ne elimo da ga sluamo; a na neprijatelj, avo, je siromah i mrzi nas, a mi volimo njegovu neistodu. OTAC ISIDOR PREZVITER O POSTU. Ako se podvizavate dredi propisani post, nemojte se gorditi; jer ako se zbog toga gordite, bolje je da jedete meso. Jer bolje je oveku da jede meso, nego da se gordi i hvalie. OTAC PIMEN O PRATANJU BOIJEM. Pitao monah oca Pimena: Ako ovek dopadne nekog sagreenja pa se pokaje, hode li mu Bog oprostiti? Starac mu ree: Zar Bog, koji je zapovedio ljudima da oprataju, nede i sam jo vie initi? Jer zapovedio je apostolu Petru: Do sedamdeset sedam puta da prata bratu tvome sagreenja njegova. OTAC PIMEN O NEOSUIVANJU. Upita ga monah: Kako ovek moe da izbegne da loe govori o blinjemu? Ree mu starac: Mi i iaa brada smo dve slike; u asu kada ovek bdi nad sobom i prekoreva sebe, nadi de da je astan brat koji je kraj njega, a kada se sam sebi ini dobar, nadi de da je rav brat koji je pred njim. SVETI SISOJE O PADU. Upita ga monah: ta da inim, oe, jer sam pao? Starac mu kae: Opet se digni. Veli mu monah: Podigao sam se i opet pao? Starac kae: Podigni se opet i opet. A dokle - zapita monah? Dok se ne nae ili u dobrome ili u padu. Jer ovek putuje sa ovog sveta u onome u emu se nalazi. OTAC SARMAT O VRLINI. Drai mi je ovek koji je eagreio, ali zna da je zgreio, pa se kaje, nego ovek koji nije sagreio, pa smatra sebe pravednim. SAVET__SVETOG TIHONA ZADONSKOG: Misli stalno na sud Boiji. Kad se ovek poziva na sud, on o tome misli, i sve staranje svoje pokrede, i sa prijateljima svojim savetuje se da na sudu ne bude osuen i da se ne posrami. Hridanine, ti se poziva na sud i to ne ljudski, nego Boiji; jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primimo svako to je koji u telu uinio, ili dobro ili zlo (2.Kor.5,10). Koliko ti vie treba da se priprema i stara da se na onom sudu ne posrami i ne osudi. esto se dogaa da ovek i umakne od suda ljudskog; ali od onog suda niko ne moe da umakne niti da izbegne, jer je on neminovan za sve. Na sudu ljudskom potrebni su svedoci radi istrai-vanja istine, koji esto i krivoga opravdaju. Na onom sudu nije tako: onaj Sudija ne treba svedoke, nego Sam sve zna. Na sudu ljudskom esto krivcu pomogne srebro i zlato, kako to biva na bezakonim sudovima; na onom eudu nije tako: jer onaj Sudija poklone ne trai i ne prima. Na sudu ljudskom krivca esto zatiduju visoke i modne osobe i drugi pomagai; na onom sudu oni nita ne mogu; oni de se tada i sami skriti i bide kao bednici. Na sudu ljudskom esto se gleda na lica, ko je ko. Na onom sudu nije tako, jer onaj Sudija na lica ne gleda, nego na savest i dela. Onda de pred NJim podjednako stati: sluge i gospodari, carevi i njihovi podanici, bogatai i siromasi. Na sudu ljudskom esto lukavstvo opravdava krivca; na onom sudu ono de udutati i onemeti; tamo mu mesta nede biti, jer je Sudija sveznajudi. Na sudu ljudskom oveku se sudi pred malim brojem ljudi; na onom sudu sudide mu se pred celim svetom, pred anelima i ljudima. Na sudu ljudskom grehe oveka kome se sudi zna mali broj; na onom sudu dela ovekova, rei i zle pomisli pokazade se pred celim svetom. Na sudu ljudskom izrie se telesna smrt ili kakva druga prolazna kazna; na onom sudu osueni grenik predaje se venoj smrti. Vidi kako se ovek najmarljivije priprema za sud ljudski, koji prema Hristovom nije nita. Pripremaj se najbriljivije za onaj dan, posle koga svakome sleduje da ide ili u muku venu, ili u ivot veni. Podraavaj u ovom delu sinovima ovog sveta, koji, pozvani na sud ljudski, briljivo se za njega pripremaju, da se ne bi osramotili. Dogaa se da ljudi koji su uinili kakav prestup i saznali svoj greh, pre nego to se pozovu caru ili drugoj kojoj svojoj vlasti, sa smirenjem greh svoj ispovedaju, padaju pred vladu i prose oprotaj, i dobijaju. Hridanine, zna li ti da de biti pozvan na sud Boiji, i da de biti pitan za sve grehe, uinjene delom, reju i pomilju? Uini, dakle, i ti, kao to

ine mudri sinovi ovog veka: ostavi grehove svoje i prii Hristu Sudiji, Caru Nebeskom, Kome si ti zgreio, i ispovedi grehove svoje sa smirenjem, padaj pred NJim i osuuj sebe pred NJim sad, da te On ne osudi onda. Zavapi Mu mitarevim glasom: Boe, milostiv budi meni grenome! I ini plodove dostojne pokajanja (Lk.18,13; 3,8). Tada de svi tvoji gresi i bezakonja biti izbrisani i nede se vie pomenuti. Jer Bog nede suditi onima koji nisu zgreili, nego onima koji su zgreili, a nisu se pokajali. Zbog ovoga je pokajanje i bilo propovedano, da se grenici pokajemo, i zadobijemo od NJega milost. Kaj, se, dakle, i zaglauj uzdasima i suzama grehe svoje, ispisane u savesti tvojoj, da bi se i u knjizi Boijoj zagladili i da se ne pojave na onom sudu. To je pripremanje za onaj strani sud! Drugog sem ovoga nema. Budi, dakle, uvek u istinskom pokajanju, i time de se pripremiti za onaj sud, na kome de se neminovno i ti pojaviti; i tako zapoevi nov hridanski ivot, oekuj od NJega milost. Ko se kaje i ivi novim hridanskim ivotom, njegov raniji grean ivot nede mu nakoditi; od nas se jedino to trai: da se popravimo i promenimo na bolje. Misli uvek na taj dan i vrsto dri da de i ti, kao i drugi, na onaj sud, sud Boiji, a ne ljudski, biti pozvan, i to pozvan iznenada, kad truba anelska zatrubi. Ovo razmiljanje pokrenude te na istinsko pokajanje, i drade te u smirenju i skruenju srca. Sedanje na onaj sud i razmiljanje o njemu nede ti dopusiti da ini greh, da se sveti blinjemu, nego de te pokrenuti na priljenu i iskrenu molitvu. Sedajudi se onog suda, nede traiti veselja u ovom svetu nego de vie eleti suze, pla i uzdahe. to se ljudi vesele, ugaaju telu i gree, to biva zbog zaborava na onaj sud i nerazmiljanja o njemu. Sedaj se, dakle, suda, i kajade se istinski i svakodnevno de se obnavljati i u boljeg menjati. oveka okrivljenog na sudu obuzima stid i strah; tako de grenike na onom sudu obuzeti neizmerni strah, trepet i uas; jer de ih okrivljavati sam Bog, koga nisu hteli da potuju; okrivljavade se zbog nezahvalnosti koju su prema NJemu pokazivali; okrivljivade se pred celim svetom. Okrivljen na sudu prestupnik zakona iskljuuje se iz broja dobrih graana i obeleava se kao zloinac, a ne sin otadbine; tako de se Hridani prestupnici zakona, koji se nisu pokajali, na onom sudu izbaciti iz broja dobrih Hridana, i kao jarci, odvojide se od ovaca, i obeleide se kao neverni. Prestupnik zakona osuuje se na smrt, ili drugu kakvu kaznu, po zakonima odreenu; tako de se na onom sudu grenici osuditi na veni kaznu. Idite od mene, prokleti, u oganj veni, pripremljen avolu i slugama njegovim (Mt.25,41). Prestupnik osuen na kaznu po zakonu odvaja se od svojih domadih srodnika i prija-telja, i ide sa neutenim plaem na odreenu kaznu. Tako de se grenici, na sudu onom osueni na venu kaznu, odvojiti od Boga, od svetih anela NJegovih i izabranika Boijih, odvojide se za vena vremena i podi de sa neutenim plaem, trepetom, uasom i oajanjem krajnjim u venu muku. I ovi de otidi u muku venu (Mt.25,46). STRANI SUD. Na Stranom Sudu nede se intere-sovati koje smo narodnosti i kakvoga smo roda, kakve smo kole uili. Jedino merilo de biti, da li smo ispunili Hristovu zapovest o milosru i ljubavi prema Bogu i blinjima. Najstranije de biti to, to naa izvinjenja nede biti uzeta u obzir. Mnogi od nas zapitade, kao to je pisano u Jevanelju: Gospode, kada te videsmo gladna ili edna, ili gosta i gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne posluismo Te (Mat.25,44). Mnogi de od nas, znai, pokuati da se izvine time to su oni bili gotovi da poslue Hristu i njegovom delu, ali Ga, meutim, nisu sreli i nisu imali mogu-dnost da Mu pomognu. I tako de svaki grenik biti pravedno izoblien u svome licemerju, jer ko hode da poslui Bogu, moe to da uini ispunjavajudi zapovesti NJegove. ovek je obraz i podobije Boje. Samo ako volimo svoje blinje, tada moemo redi da volimo Boga: Ako ko ree: ja ljubim Boga, a mrzi na brata svojega, laa je; jer koji ne ljubi brata svojega, koga vidi, kako moe ljubiti Boga, koga ne vidi (1 Jov.4,20).

V. PREISPITIVANJE PRED ISPOVEST

Prema Blaenstvima. Najbolja priprema za ispovest je samoispitivanje Hristovih rei iskazanih u Besedi na Gori. Ovih nekoliko poglavlja Evanelja koja poinju nabrajanjem blaenstava, sabiraju hridanski ivot u najvanijim momentima. Pred ispovest treba da uzmemo svoje Biblije i da ih itamo promiljajudi i preispitujudi sebe u odnosu na rei Besede; uzimajudi u obzir ne samo svoje opte stavove, ved svaku svoju misao, re, delo; ne samo svoj "lini ivot", ved sve ono to na ivot na zemlji znai. Na ivot u domu sa svojom porodicom, na poslu, u naim drutvenim i politikim aktivnostima, u organizacijama i savezima u kojima radimo, u poslovnim aktivnostima, u linim poslovima; nain na koji oblikujemo svoje miljenje, donosimo odluke i sprovodimo svoja dela. Sva ova polja moraju biti ukljuena u naa preispitivanja pre nego priemo Gospodu.

Slededa pitanja, postavljena u svetlu nabrajanja blaenstava, (deset Boijih zapovesti i mitarstava, i ostalih naina razvrstanja grehova) ponuena su kao pomod pri samosaznanju. Data su vie kao opta uputstva za potreban pristup, a ne kao iscrpno "prevaspitavanje savesti". Pre svega, meutim, treba sebi da postavimo najosnovnija pitanja pred kojima sve drugo pada, ili opstaje. Da li zaista verujemo da je Hristovo uenje praktino i primenljivo na na ivot u svetu? Da li zaista verujemo da Sveti Duh u nama ini "sve stvari mogudim", ukljuujudi i dranje Hristovih zapovesti? Jer, ako ne verujemo, nema razloga da idemo dalje, bilo na ispovest, bilo u Crkvu uopte. Blaeni siromani duhom... / Jesam li siromaan pred Bogom i pred ljudima? / Da li razmiljam o siromatvu? / Da li uviam da je sve Bsije i od Boga? / Da li koristim svoj ivot i sve to imam kao da pripada Bogu? / Da li zemaljska dobra delim sa drugima, znajudi da je sve Boije? / Da li svoje miljenje i pomisli dobijam od Boga? / Da li uviam svoje duhovno i intelektualno siromatvo pred Bogom, prihvatajudi NJegovu Mudrost i Istinu? / Jesam li posesivan, sebian, samodovoljan, uveren u svoju ispravnost, da li teim samo onom to meni koristi? / Jesam li idolopoklonik sopstvenim miljenjima, idejama i imanju? / Da li udim za zvanjem, modi, auto ritetom, bogatstvom, poloajem? / Da li zaista volim i cenim siromatvo kao ideal? Blaeni koji plau... / Da li plaem? Da li tugujem nad patnjama ljudskim? / Da li alim zbo1 nevolja u Crkvi i dravi, porodici i drutvu? / Da li patim sa svima koji pate, u bedi i prljavtini, u oaju i grehu? / Da li alim zbog bolesti, zaraza, nesreda i smrti? / Ili sve jednostavno prihvatam "takvo kakvo je", prelazedi preko svega, i misledi da je hrabrost ono to je u stvari okamenjenost srca i nedostatak saosedajne brige? / Imam li saosedanja za proste, poudne, ostradene, sebine, nevoljne, zle i grene ovog sveta bez osude i pogrde? / Da li me tui gresi i bezakonja aloste? / Ili im se smejem, uivam zlurado, likujem i podrugujem u izopaenom zadovoljstvu nad onim to istinski Hridanin, poput Hrista oplakuje? / Blaeni krotki... / Jesam li krotak krotodu Hristovom? Jesam li krotak pobeujudi zlo dobrim? / Da li prihvatam i ivim prema injenicama da su smerna ljubav, istina i hrabrost u vrlini jedina raspoloiva oruja u svojoj borbi protiv greha i grvnih? / Da li umiljam da sam gospodar nad drugima, u kudi, na poslu, u crkvi? / Da li volim i ak korielim silu, brutalno nareujudi, upravljajudi slepo, zastraujudi, prinuujudi, da bih postigao ono to elim? / Da li blagosiljam one koji me psuju, da li se molim za one kojime zlostavljaju, inim dobro onima koji me zloupotrebljavaju, govorim onima koji me izbegavaju? / Da li volim svoje neprijatelje i opratam onima koji me zreaju? / Da li verujem da je Hristova krotost jedini nain postizaRba istinske vrline? / Blaeni gladni i edii pravde... / Da li sam gladan i edan Boga? / Da li elim da budema pravedan? / Da li nastojim da postignem svet? / Da li itam, prouavam ili se bilo kako trudim, neprestano, zbog LJubavi, Istine, Boijeg Duha? / Da li se molim? / Da li postim? / Da li vrim "duhovne vebe" koje me utvruju u dobroti? / Da li idem u crkvu? / Da li uestvujem u Svetim Tajnama (pokajanja, ispovesti i Prieda)? / Da li se trudim da pomognem, pouim, posluim nekome? / inim li stvari za koje znam da ire pravednost? / Blaeni milostivi... / Imam li milosti za druge? / Da li opratam onima koji me vreaju? / Da li se trudim da razumem one koji se razlikuju od mene? / Da li uivam grdedi i osuujudi? / Da li priam o drugima? / Da li se zabavljam ogovarajudi? / Da li govorim stvari, i ako moda tane, koje ne bi trebalo govoriti jer mogu samo da povrede? / Da li se nasla-ujem nepravdom? / Da li se trudim da izgladim stvari i krijem uvrede, ili uzburkavam stvari prigovaranjem i osuivanjem? / Jesam li sitniav i uskogrud? / Da li klevetam i sramotim druge? / Jesam li pun predrasuda, osuujudi i procenjujudi bez prikladnih injenica ved ranije utvrene stavove? / Da li vie volim otre osude od nenog milosra? / Blaeni isti srcem... / Volim li istotu, prostotu i svetost? / Jesam li iskaljan neistim pomislima, reima i delima? / Je li moj um uprljan demonskim racionalizacijama i predrasudama? Ili sam ist i otvoren prema svemu to je dobro? Da li je moje telo podjarmljeno ivotinjskom ulnodu i poudom? / Da li su moje pomisli i dela isti, ili iza njih uvek stoje skrivene namere i potrebe? / Jesam li poverljiv i istinoljubiv, u doslednosti ostvarenja ciljeva i potpuno estit u svemu? / Ili predutkujem i obmanjujem, varam i laem? / Jesam li licemeran i pretenciozan? / Jesam li rob neke strasti: jela, pida, puenja, rada, igranja, spavanja ili neeg drugog za ta se pre moe redi da poseduje mene nego obratno? / Postoji li mrak ili neistoda koja me oslepljuje i udaljava od slobode i svetosti u Bogu? / Blaeni mirotvorci... / Da li volim i tvorim mir? / U kudi, na poslu, u crkvi, u drutvu, i itavom svetu? / Jesam li gnevan i nestrpljiv? / Da li se uputam u rasprave i dokazivanja? / Da li druge navodim na gnev? / Da li verujem u istinitost rei "okreni drugi obraz"? / Ili uzvradam fizikom snagom? Da li volim nasilje? Da li cenim agresiju i mod? Da li tragam za unutranjim mirom i tiinom koji su osnova mira u svetu? /

Blaeni prognani pravde radi... / Da li sam ikad gonjen zbog pravde? / Jesam li spreman da budem? / Jesam li spreman da dam svoj ivot za istinu bez elje za osvetom? / Da li uestvujem u neem dobrom to izaziva osudu u mojoj okolini? / Ili idem linijom manjeg otpora ne uputajudi se u poslove koji su na korist ljudima, u okviru porodice ili posla, Crkve ili drutva u celini? / Da li predutkujem stvari koje su loe, iz straha, kukaviluka ili lenjosti? / Da li izbegavam odgovornost? Da li volim sigurnost? / Da li branim svoj sopstveni nitavni ivot bez obzira na pravdu Boiju? / Da li se u stvari stidim Hrista? / Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaa na nebesima... / Da li su moja radost i veselje u Bogu ili su u ovom svetu i njegovim strastima, modima, imanjima i slavama? / Jesam li zlovoljni podlac, ljubomoran i dudljiv? / Da li oajavam, jesam li bez nade? / Jesam li pesimista i sumnjiav? / Da li se alim i irim mrak i nespokojstvo na druge? / Da li moja vera nema nikakvog uticaja na moja dela i stavove prema deavanjima u ivotu? / Da li zaista obradam panju na "ljiljane u polju" i verujem li Bogu i radujem se tom poverenju? Da li je moje blago u Bogu i meni samome? Da li je moj ivot "uz Hrista, u Bogu, na Nebesima", ili sam ovek ovog doba i telom i umom i duom? / Da li verujem i zaista uivam "radosti vere". Prema deset Boijih zapovesti. Ne treba se uplaiti kad se naie na ovoliki broj pitanja koja slede i koja nas podsedaju na naa sagreenja. Ona treba samo da nas podsete na grehe koje smo uinili, a moda i zaboravili. Kao to se njiva isti od korova sve dotle dok moe da ugui useve, i duu treba istiti od duhovnog korova - grehova. to ede to inimo, njiva nae due de biti sve istija, tako da kada doe vreme za etvu, etelac nede nadi u njoj kukolja, i rado de uzeti Sebi plod koji je na njoj nikao. Meutim, ukoliko budemo proli kroz ova pitanja, pa kao na ispitu, zaokruivali sve ta smo uinili loe tokom ivota, bez dubljeg osedaja da smo se time ogreili o Boga, i to tako i ispovedimo, takva nam ispovest nede ba biti na korist. Treba da uvek budemo svesni da i najmanji greh koji smo uinili, ukoliko ga iskreno ne ispovedimo, moe da nas optui na Sudu. Zato, pokajmo se sad, jer posle smrti nema kajanja. Jer, iako nismo aneli da ne greimo, nismo ni avoli da se ne kajemo! 1. Prva zapovest Boija: Ja.sam Gospod Bog tvoj nemoj imati drugih bogova osim Mene._ / Ne verujem ili nisam verovao da Bog postoji. / Bio sam bezbonik. / Bio sam zanet nepravoslavnim verovanjem i uenjem, traio u istonjakim ili vanhridanskim uenjima smisao ivota i vere. / Bio sam sekta. / Bio sam mason. / Nemam pravilnu predstavu o Bogu, o pravoslavnom uenju nae vere, o Crkvi, o Svetom Krtenju, a pravdam se da nemam odakle da crpim te pravilne predstave o Bogu. / Ne drim do svakog bogosluenja u hramu, svih molitvoslovlja i pesmopoja koje uznosi Crkva. / Kasnim u hram, guram se za vreme slube, ometam druge, glasno razgovaram dok kupujem svede, etam po crkvi. / inedi se naitan, na propoved sveteniku kaem sa osudom: ta on to pria stalno jedno te isto. / Ne itam duekorisne knjige. / Ne itam redovno Sveto Pismo. / itanje Svetog Evanelja ne sluam sa dunom panjom, ved tada palim svede, etam po hramu, nametam svede koje gore, palim kandila, priam. / Moda i na Svetoj Liturgiji sluam Sveto Evanelje, ali bez iskrene panje, pa mi te rei ostaju daleko od srca, a i od uma, koji luta ko zna kuda. / Kad me neko gura u hramu, gajim zlobu prema njemu, a moda je tek poao u crkvu, pa ne zna sve najbolje o redu i ponaanju u crkvi. / Duekorisne knjige ne pozajmljujem drugima da ih itaju iz straha da mi ih nede vratiti. / Prisvajam tue duekorisne knjige i ne vradam ih. / Slobodno vreme provodim vie u doko-lici, kafenisanju, kartanju ili opijanju, nego u razgovorima o Bogu. / Ne verujem u besmrtnost due, u ivot veni i pravednu platu za naa zemna dela. / Ne verujem u postojanje Nebeske Vojske Angela i legiona zluh duhova (avola). / Ne potujem Presvetu Bogorodicu, Svete Muenike, Svetitelje Boije. /Stideo sam se Boga i NJegovih Svetitelja, skrivao sam ikone da ne bi izgubio posao, poloaj. / Skidao sam krst kad sam iao kod lekara da mi ne bi uskratio bolovanje. / Stideo sam se da na poslu i drutvu priznam da sam Hridanin. / Stidim se i danas da postavim svetu ikonu u svoje domove. / Drim u kudi neosvetanu u crkvi ikonu krsne slave. / Iz bojazni i stida od suseda nisam pozvao svetenika da priesti bolesnika ili predsmrtnika u svoj dom, pa je nepokajan i neprieden otiao u venost. / Sujeveran sam u svemu i svaemu: verujem u "sredne" i "nesredne" dane, brojeve, verujem u snove, tumaedi ih, gledam u pledku, gledam kako se kiti slavska sveda, pa na osnovu toga predskazujem kakva de biti godina, gatam, mislim da je svaki san Boiji znak i sl. / Mislim da se sveda moe paliti i dodavati nekom, samo desnom rukom. / Na dan Svete Trojice - Duhove, a i na zadunice, na grobovima svojih

upokojenih pravimo prave gozbe, kao naJvedi nezna-boci. Vanije nam je da nahranimo tela ivih, nego da se dostojno pomolimo za pokojne. / Vrlo esto na osnovu ieke vremenske nepogode prorokujem smak sveta. / Bavim se raznim gatanjima, vraanjem, astrologijom, "isceliteljstvom", okretanjem olja, gledanjem u karte, gledanjem u dlan, bavim se spiritizmom, raspitivao sam se za mrtve, a sve je to od avola (nije greh traiti saznanje ta je sa naim mrtvima, api ne od iraara, nego od Boga). / Ali i onaj ko ide gatarama, iraarama, hodama, bionergetiarima isto grei, pogotovo ako daje milostinju, posti, pali svede natrake i dr., a sve po njihovom nalogu, kao: valja se. / Iao sam kod vraara da nekom "nabaci" ini. / Vrlo straan foh ini onaj ko je krten u Pravoslavnoj Crkvi, pa na nagovor vraare ide da se krsti ponovo (vrlo esto ih nagovaraju da idu u manastir Sv. Vasilija pod Ostrog). -Krtenje je duhovno roenje. Kao to smo jednom fiziki rodili, tako se samo jednom duhovno raamo, tj. krstimo. / itao sam horoskop, rodanik, razna proroanstva Nostradamusa, deda Miloja (izmiljene, komercijalizovane linosti), baba Vange, Kleopatre, i drugih "proroka" i slino i verovao ta tamo pie. / Vraao sam sa Svetim Priedem i verovao vradbinama u vezi s tim. / Sujeverno, nasumice, otvaram Sveto Pismo, da bi naao odgovor na pitanja koja me zanimaju. / Kada sam uo kukavicu ili buljinu da peva, pomislio sam da de neko umreti. / Vie volim neke ljude, nego Boga, kad mi je neko umro, govorio sam kako vie nemam zata da ivim. / Hvalim se kako vie volim ivotinje od ljudi. / Svu nadu polaem u ljude, ne maredi za Boga. / Isto tako, vie se uzdam u sebe, svoje molitve i dobra dela, nego u blagodat Boiju. / Predavao sam se oaju i govorio da me je Bog ostavio. / U bolesti i nevolji roptao sam na Boga: Boe to ovo meni dade i slino. / Nedeljom, kada mi dou deca u posetu, ne idem u crkvu, nego ostajem kod kude, njih radi, zaboravljajudi na Boga. / Za vreme slube sam iao u bioskop i na razne zabave. / Prolazio sam pored crkve ne prekrstivi se. / Prolazio sam pored groblja i nisam se prekrstio i pomolio za pokoj dua (misaono: Pomiluj Gospode sve one koji ovde poivaju). / Poeo sam neki posao ne prekrstivi se. / Nepravilno i nemarno se krstim. / Odlazio sam u crkvu nepristojno odeven (ene bez marame, u pantalonama, helankama, kratkim suknjama, izazovno obuene). / Iao (ila) sam na nudistiku plau. / Slikao (slikala) se go za neke novine. / Na kupanje na reci ili moru sam iao (ila) vie go nego obuen. / U toku posta se nisam priestio. / Doticao sam ubrus za vreme Svetog Prieda, a nisam oprao ruke. / Ne molim se redovno i revnosno ujutro i uvee, i ne ugaam Bogu, ak i ne mislim o NJemu. / Od ranog jutra sam nervozan, viem na sve i svakoga, u autobusu se guram, viem, psujem, kao da sam tu susreo smrtne neprijatelje. / 2. Druga zapovvst Boija: Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im sluiti. / Vie sluim trbuhu i telu, nego Bogu. / Satima sam stojao u redu da bi kupio neku poslasticu, obudu, odedu. / Ne drim postove koje je propisala Crkva. / Post ne doekujem sa radodu, nego alim to nedu modi da ugaam svom najvedem idolu - trbuhu. / Napijam se, redovno, ili u pojedinim situacijama. / Nagovarao sam pijanicu da pije, davao mu pare za pide. / Prolazio sam pored siromaha, nisam mu udelio, a imao sam ta da mu dam. / Bio sam nepravedan i kinjio sam siromahe. / Mnogo sam puta nosio flau pida nekome da mi neto uini, a on voli da pije. / Prodavao sam sopstvenu krv za pare. / Gramziv sam, samo bih neto da stiem. / Nametaj u kudi je dobar, ali mi se prohtelo da kupim moderniji. / Ni sam ne znam koliko imam odede, a stalno gomilam novu, moderniju. / Skupljam novac za "crne dane", ne verujudi u Boiji Promisao i NJegovo brinjenje o nama. / Slaem u kudi posue, obudu, knjige, cvede, zalihe namirnica (pa kad se umolja, onda ih bacam), pa ak i crkvene stvari: prosfore, osvedenu vodicu, i slino, pa posle ne znam ta du sa njima, ak ih i bacam, ne spaljujudi ih. / Gord, inim samog sebe idolom, potujudi sebe iznad svega. / udim za karijerom, adu, vladu, slavom, drago mi je kad me hvale. / Gordio sam se lepotom, znamenjem, familijom, znanjem, pevanjem, govorom i dr. / im me neko malo uvredi, ili ak kae istinu, razgnevim se kao ris, i dugo nedu da zaboravim tu uvredu. / Rado pouavam druge, ak se i hvalim da neto to mogu da uradim, niko drugi ne moe. / Nikom ne elim da se potinim: ni roditelju, ni naelniku, ni efu. / U raspravi moja re mora biti poslednja, i posle mi jo biva ao to nisam sve skresao u lice. / U zavadi sam s nekim: roakom, prijateljem, kumom, drugom sa posla, i nedu da se pomirim s njim. A kako da nama Bog oprosti, ako mi ne pratamo drugom? / Tukao sam se s nekim, pa se nisam pomirio. / Sujetan sam: i kada postim, i kada u tajnosti postim, kad oblaim svetle odede, ali i kada se odevam u skromnu odedu. I kad govorim, sujetan sam, ali i kada dutim. / Neizmerni sam licemer: inim dobro nekome, da bi me drugi hvalili, ili da bi imao koristi od toga. / Hvalim se tuim delima

kao svojim. / Naruavam zapovesti Boije i Crkvene pravdajudi se da "danas svi tako ive". / 3. Treda zapovest BoiJa; Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga. / U nesredama i bolestima ropdem na Boga, osuujudi Promisao Boiju i Volju NJegovu. / Kad padnem u malodunost govorim kako Boga u stvari ni nema, ili bar pomislim tako. / esto kaem: Boe, ako Te ima, ispuni mi tu elju, a ako se to ne desi, znai da Te nema. / Pominjem Boije Ime svuda: u praznim razgovorima, kao potapalicu, u ali, u nepristojnim igrama i pesmama. / U slinim prilikama usuujem se da upotrebljavam i ime Presvete Bogorodice, Angela, Szetitelja i Ugodnika Boijih. / Psujem sve to postoji i na Nebu i na zemlji, i Najsvetije Ime Boije, Presvetu Bogomajku, Svetitelje, oca, mater, ivot, hleb, sunce. / Kunem se Bogom, Majkom Boijom, Svetiteljima. / Kunem se ivotom, zdravljem, decom svojom. / Kleo sam ljude ili ivotinje sa: proklet da si ili prokleta da si. / Ismevao sam svetenike ili ih izazivao. / Kao tec ili pojac, nisam uvek bili dovoljno paljiv, pa sam umesto slavoslovlja, proizneo hulu ili besmislicu. / Nepaljiv sam na molitvi, i ne mislim o onome o emu se molim, pa i u tom sluaju uzimam uzalud Ime Boije u usta. / Krivo sam se kleo: na krtenju sam se odrekao satane, sjedinio sa Gospodom, a koliko sam puta prekrio to obedanje. / Koliko sam puta obedao na ispovesti da nedu vie greiti, pa opet pogreih. / Nisam slavio Krsnu Slavu, a ni sad je ne slavim. / Bio sam ironian prema revnosnim Hridanima: Vidi ti koliko je ona zapela da ide u crkvu! Izigrava neku sveticu! / Na ispovesti sam osuivao one to su se dugo ispovedali. A ko nama brani da se ispovedimo estito i kako valja! / Osuivao sam one koji se esto ispovedaju i prieduju. / Grean sam zbog nemarne pripreme za ispovest i Sveto Priede. / Popuio sam cigaretu to jutro, ili popio lek, saetu vodu, a nita se ne sme jesti ni piti pre Prieda. / Dane pred Priede nisam s.e suzdravao od branih obaveza. / Priedivao sam se bez posta, bez ispovesti i itanja kanona pred Sveto Priede. / Na islovesti sam radi stida prikrivao svoje grehove. / Nemarno postim, i nemarno se molim, ne odbijam neiste pomisli i one ponekad ovladaju sa mnom. / Nisam uvek postio po propisima Crkve, po pravilu za dotini post. / Za Krsnu Slavu u vreme posta (i sreda i petak su posni dani, sem kad je razreen post) spremao sam mrsnu hranu. / U vreme posta uglavnom postim nedelju dana pred Sveto Priede, i onda vie ne postim, kao da je post prestao. / Ne postim sredu i petak, kao dane posta koje je Crkva odredila. / Nemarno i neuko se ispovedam, bez straha Boijeg, ne pripremam se za ispovest, ne vrim samoispitivanje, samoanalizu sebe i svojih postupaka. / Povradao sam posle Svetog Prieda. / Ne primam svetenika u kudu. / 4. etvrta zapovest Boija: Sedaj se dana odmora da ga svetkuje. est dana radi i svri sve svoje poslove, a sedmi dan je dan odmora koji je posveden Gospodu Bogu. / Mnogo puta sam u nedelju uvee govorio: Ah, sutra opet na posao. / A kad doem na posao, kukao sam kad de petak, kada du na godinji odmor, u penziju? / Ako ima mnogo posla negodujem, uzdiem, jadikujem. / Veliki deo radnog vremena iskoristim za privatne razgovore, za prazne prie. / Ne radim po savesti, nego samo toliko da pretpostavljeni ne vie i ne pozove me na odgovornost, a posle kukam kako mi je mala plata. / Ako me pretpostavljeni ukori zbog neega, plaem, svaam se, govorim da drugi rade jo gore od mene, i sl. / Podsmevam se onima koji savesno rade da se dodvoravaju efu. / Svoje tee ili slabije pladene poslove svaljujem na druge. / Zaposta-vljao sam svoje slubene dunosti pod izgovorom da bih iao u crkvu. / Uzimao sam bolovanje da bi iao na poklonika putovanja. / Uzimao sam lana bolovanja, samo da ne bih iao na posao. / Nedu da radim, ivim od milostinje i pomodi zaposlenih, a osuujem one to poteno zarauju svoj hleb. / Ne molim se ili se slabo molim Bogu, ne idem redovno na nedeljna i praznina Bogosluenja? (80. Pravilo estog Vaseljenskog Sabora glasi: Ako mirjanin bez neophodne potrebe tri nedelje uzastopce ne doe u hram, da se iskljui iz Crkve.) / A ako idem u crkvu guram se, gunam, svaam se, vream druge. / Nekog ko nije znao, pa stao na "moje" mesto u hramu, oterao sam odatle, a posle sam traio od Gospoda da bude prema meni milostiv? / Nekoga ko je sedeo za vreme slube, bio star ili mlad, osudio sam zato sedi. A moda je bio nemodan. / Da li sam uvek decu koju sam doveo u hram uspeo da "smirim", da ne bi smetala drugima, bez obzira to su mala i nestana, to su deca? / Protiv ove zapovesti greimo i ukoliko krimo postove koje je Sveta Crkva ustanovila. / A koliko li se tek ne pridravamo duhovnog posta, uzdranja od zlih dela i pomisli. / I kada sami sebi nalaemo post van ustanovljenog posta, bez blagoslova duhovnika, greimo naruavanjem crkvenog poretka. / U praznine dane za trpezama bio sam gori od ivotinja, prederavao sam se i napijao. / Ili sam ceo dan proveo uz televizor, karte, gledao nepristojne filmove ili predstave, sluao uasnu, satansku muziku. / Raskalano i ludo sam se veselio lumpujudi, vritedi i pevajudi. / Nedeljom ujutro iao sam u lov, na pecanje, klao sam stoku ili je kopio na praznike, na dan slave, preslave, iao na utakmice, tamo urlaoJsao lud, tukao se zbog "svog" tima, sedeo u kafani do ruka, radio neto to nije neophodno. / Provodio sam dane u lenjosti. /

5. Peta zapovest Boija: Potuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude. i da dugo poivi na zemlji. / Grub sam, vream svoje ostarele roditelje. / Ako im i pomaem kad se razbole, ropdem na sudbinu, padam u oajanje, proklinjem ih. / Ne potujem svoje roditelje, zovem ih "dale" i "keva". / esto zahtevam od njih, ved ostarelih, da vode domadinstvo, da mi vaspitaju decu, da i o meni brinu, jer, "ja radim, a oni sede kod kude". / Lagao sam i podvaljivao roditeljima. / U mnogim siutacijama sam se stideo svojih roditelja. / Nervira me njihova staraka nemod, a ako mi nekad neto i prebace, skaem na njih kao pobesneli pas, i ujedam ih najpogrdnijim reima. / Desi mi se da se estoko posvaam sa roditeljima,svata im rekavi,zalupivi vrataza sobom, i onda mirne due odem u hram na molitvu. / Tukao sam i udarao svoje roditelje. / Roditelji su mi umrli, ali se ne molim za njih, nisam dao da budu pominjani na Svetim Liturgijama. / NJihove grobove ne odravam. / Da li na njihovom spomeniku postoji znak asnog Krsta? / Greimo ako smo hladni i ravnoduni prema roacima. / Ne molimo se za njih. / Ali mnogo puta roditelji budu ti koji dovedu do razvoda braka njihove dece. / Toliko smo samoljubivi da ni ne elimo da imamo dece. / Ne sluimo deci kao blagoestiv primer ivota, ved ih time navodimo na la, pritvornost, lenjost, nepotovanje starijih, uimo ih runim reima, naruavamo njihov duhovni mir nepravednim odnosom prema svima koji nas okruuju. / Mrzi nas da se molimo za svoju decu, nemamo dovoljno revnosti da dete ede priedujemo, izbegavamo da ih vodimo u hram Gospodnji. / Suvie ugaamo deci, pa od njih pravimo egoiste, lenjivce koji ne ele da rade, ne ele da ue. / Iz nemara i sebiluka zanemarujemo porodicu. / rtvujemo za decu i vie nego to imamo, pa posle alimo kad nas pod stare dane izgone iz kude. / Moda i kunemo svoju decu. A teka je roditeljska kletva. / Moda je neko u jarosti svoju decu u kletvi predavao neistim silama? / Da li smo revnosni kumovi svojim kumidima? / Da li smo postali nekom kum da bi poboljali prijateljske odnose sa roditeljima, bez onog istinskog kumovskog priziva? / Pomaemo li da se nai kumidi pravilno i hridanski vaspitavaju. / Da li se molimo za nae kumove, pogotovo ako su se udaljili od Crkve i Gospoda Isusa Hrista? / Da li smo posluni i odgovorni prema svojim pretpostavljenima na poslu? / Da li smo posluni prema sveteniku na bogosluenjima? / Nismo li bili neposluni prema horovoi, pa neto itali ili pevali za inat, sa zlobom i gnjevom u srcu, ili smo namerno remetili poredak pevanja i itanja. / Ako smo bili nekom nadreeni, da li smo se uvek prema njima ponaali kao prema ljudima, koji imaju duu, nismo li imali svoje ljubimce, a prema drugima izlivali gnev. / Nismo li potinjene gnevili svojim zanovetanjima i nepravdom. / Koliko puta nismo potovali one koji su stariji od nas. / Da li pogrdno izgovaramo re - penzioner, koliko li nam smetaju ljudi KOJI su poteno odradili SVOJ radni vek, pa nam sada svuda smetaju: u domu zdravlja, u prodavnici, u autobusu. / Skoro svakodnevno bljujemo svoju vatru na sluitelje Boije, od svetenika do patrijarha. / esto smo izbegavali da uzmemo blago-slov, ili da se priestimo kod nekog svetenika koji nam se inio nedostojnim, a to je hula na Duha Svetog, Koji ak i kroz najnedostojnijeg svetenika osvetava Tajne Crkve. / Moda nismo ispunjavali savete i zahteve svog duhovnog oca, a moda smo ga muili svojom zavidu i ljubomorom prema drugim njegovim duhovnim edima. / 6. esta zapovest Boija: Ne ubij! / Ako smo nekoga neposredno ubili, nekim oruem, rukama, automobilom, otrovom ili neim drugim, odmah se ispovedimo i pokajmo pred svetenikom. / Vrili smo abortuse, ubistva jo neroene dece, to je straan smrtni greh. / I mnogi od nas moda osuuju matere -ubice, zamiljajudi da smo u ovom sluaju nevini, a za greh edomorstva krivi su i: lekari, medicinsko osoblje koji su uestvovali u abortusu, oevi i roditelji i srodnici, prijatelji, i svi oni koji su pod-strekivali i opravdavali nameru da se dete u utrobi lii ivota. / Veoma su blizu pravom ubistvu oni koji u gnevu i razdraenju tuku i udaraju svoje blinje. / Moda smo nekog ubogaljili ili naneli povredu? / Moda smo sa mrnjom i surovodu tukli svoju decu? / Moda je neko od naih blinjih umro zato to mu nismo pritekli na vreme u pomod. / Moda se neko davio u reci, moda je neko umirao u bolesti, a mi im nismo na vreme pomogli? / Moda su nekog tukli, ili pokuali da ubiju, na nae oi, a nismo ni pokuali da mu pomognemo? / Moda smo uli krike i jauke unesredenog oveka, ali smo pobegli, ili zakljuali vrata, ugasili svetlo, zatisnuli ui? / Nismo li ubrzali neiju smrt tako to smo ga iznurivali poslovima, nismo mu verovali da je bolestan, da mu je teko, ismevajudi ga i prebacujudi mu da izmilja, moda smo ga primoravali da se u bolesti napree i time ga gurali prema smrti? / Ubijali smo svoje blinje kada smo ih u gnevu razdraljivosti obasipali grdnjama, psovkama, uvredljivim i surovim, zlobnim reima. / Da li smo ukaljali neiju ast, pa makar se radilo o neprijatelju naem, jer to je vrsta duhovnog ubistva. / Moda smo, iako mirni i suzdrani, ipak nekim svojim postupkom, inadenjem ili dutanjem, izazvali nekoga na gnev, psovke, tuu? / Moda smo u svai dovodili druge do besa, a to je i njegov, ali i na greh, jer smo ga naveli na njega. / Moda smo nekog podstrekivali da se napije, da se osveti nekom, zvali ga da poe na neku besramnu predstavu za vreme posta (ali i van posta), razvradali blinje bezobraznim i neukusnim alama, knjigama koje ne prilie Hridaninu, ispraznim razgovorima. I to je ubistvo, jer je to navoenje u greh

due svoga blinjeg? / Plaili smo ljude iz zasede ili lino, i pretili im. / Varali smo ljude iz bilo kog razloga i bez razloga. / Prezirali smo ljude i zlopamtili im. / Koliko mi, nazovi Hridani, volimo jedni druge, a u stvari se mrzimo, negodujemo jedan na drugog, ne podnosimo se, podli smo, pokvareni, i time mnoge odbijamo od Crkve Hristove. / A koliko i da li uopte opratamo neije uvrede, da li smo se izmirili sa onima sa kojima smo u svai? / Skloni smo da od bilo koga traimo oprotaj, a od onih o koje se najvie ogreujemo, njima ne pristupamo traedi oprotaj. / Razdraujemo se i raspaljujemo svoje strasti sedajudi se nepravdi i uvreda koje su nam drugi priinili, ili sejemo razdor i neprijateljstvo meu ljudima. / Koliko li smo puta ubijali ivotinje, bez potrebe. Moda smo ih umorili glau, tukli, udarali nogom, bacali kamenjem na njih, batinali ih. / Moda smo u detinjstvu kinjili ili muili ivotinje. / Ponekad iznuravamo sebe suvinim radom, trudovima i brigama, padamo u prekomernu tugu, oajavamo. / Moda smo svojim postupcima, zanovetanjima, svojom zlobom nekog doveli do oajanja, ili smo, ne daj Boe, krivi za neije samouoistvo. / Ako nerazumno jedemo, opijamo se, vodimo razvratan ivot, puimo, uzimamo drogu, uivamo u nekim drugim neasnim i neistim zadovoljstvima koja naruavaju zdravlje, mi smo takoe samoubice. / Zgreili smo ako pismo uzeli lek kada smo se razbolili, uzdajudi se slmo u milost Boiju, jer Crkva ne zabranjuje upotrebu lekova i medicinskog leenja. / Hteli smo da izvrimo samoubistvo. To ]e straan smrtni greh, jer za samoubice nema pokajanja, Crkva ih ne priznaje, niti sahranjuje i ne moli se za njihove due. / Ne ubijamo li duu svoju nebrigom i nemarom prema venom spasenju, mislepi i ugaajudi samo telu, a ne i dui kroz pokajanje, molitvu, Sveto Priede, pripremajudi je tako za venost. / U ratu smo ubijali, kao i u primirju neprijateljske zarobljenike. / ivimo u lanoj nadi da de nam spasenje dodi samo od sebe, zaboravljajudi da se Carstvo Nebesko sa naporom zadobija. / 7. Sedma zapovest Boija: Ne ini preljube. / (Ne varajte se, ni bludnici, ni preljuboinci, ni rukobludnici, ni muelonici - nede naslediti Carstvo Boije (1.Kor. 6,9-10). / Greimo sladostra-dem u svim vidovima: prihvatamo neiste pomisli, razgovaramo sa njima, naslaivamo se i prihvatamo takve pomisli, zadravamo ih u svesti, ime u dui izazivamo pohotljivu raspaljenost. / Isuvie smo slo-bodni u optenju sa licima drugog pola: neistim do-dirima, grljenjem, strasnim poljupcima, zagledanjem lepih lica sa poudom, skvrnoslovljem, ljubavnim pesmama, bestidnim pokretima tela (na plesu u disko klubovima i kafanama), koketiranjem, enskarenjem, udvaranjem, prejedanjem, opijanjem, itanjem knjiga koje bude grehovne pomisli i neiste matarije, gledanjem sablanjivih prizora, filmova i predstava, suvinim izazovnim modiranjem i neskromnim oblaenjem, neizmernom eljom da se svidimo drugima i da ih obmanemo svojom zanosnodu, neprirodnim skrnavljenjem Obraza Boijeg u sebi kroz upotrebu svakojake kozmetike i kroz vetako "ulepavanje" svoga lica i tela (upanje obrva, brijanje dlaka po telu, minkanje). / ivimo u javnom bludu jer se nismo venali u Crkvi. / Moda smo bili neumereni u telesnim zadovoljstvima, iivljavajudi se sa suprunikom gore od ivotinja. / Da li smo se uzdravali od telesnog optenja u vreme posta, nedeljnih i prazninih dana? / Nismo li svojim loim ponaanjem navodili branog druga na razbludna ponaanja? / Moda smo razorili neiju porodicu, zavoenjem neijeg branog druga. / Pravdamo se: Pa on (ona) je slobodan, nije u braku! Uzalud, i to je greh. / Nismo li obeastili devojku, obedavajudi joj brak, pa je takvu ostavili. / Moda smo je nagovarali na blud. / Ako smo bezbrani, da li nam misli nisu bludne i sladostrasne. / Moda smo zarobljenici rukobludija (onanije), ili smo moda homoseksualci? / Moda smo, ne daj Boe, u branoj vezi za bliskim roakom, a to je rodoskvrnude. Od toga i deca ne bivaju zdrava i normalna. / Imao sam prosipanje semena u snu svojom krivicom zbog nepanje u jelu i pidu, zbog neistih misli, raspaljivanja i gordosti. / Kao dete igrao sam se bludom sa decom ili ivotinjama. / Bili smo u neprirodnom odnosu sa enom (mukarcem): (sve je neprirodno u tom odnosu, osim mukarac gore, a ena dole). / inio sam blud sa ivotinjama i imao druge skotoloke misli. / Iao sam u javne kude, ili na drugi nain za novac bludniio sa prostitutkama. / Koristili smo kontraceptivna sredstva (i mukarci i ene), a Bog nam je naredio da se mnoimo. / 8. Osma zapovest Boija: Ne kradi. (Ni lakomci, ni lopovi, - ni otimai nede naslediti Carstvo Voije - svedoi Apostol Pavle (1.Kor. 6,10) / Koliko smo samo puta uzeli tzv. "niiju" stvar, koju smo nali negde pored puta. / A koliko smo tek puta doneli poneku "sitnicu" sa posla, ak i deci govoredi da to nije kraa. / Nismo li ubrali plod u neijem vodnjaku, povrtnjaku, na njivi, na privatnom ili dravnom dobru? I to je kraa. / Izdavali smo kradom stvari iz kude da nai ne vide. / Koliko li smo se puta vozili u vozu ili autobusu, a da nismo platili kartu, ak ili u na hodoade nekim svetinjama. / Krademo li na razne naine elektrinu struju ("divljim" ukljuenjima, i sl.). / Izbegavamo li da pladamo i ostale komunalne dabine, poreze, doprinose. / Privatni poslodavci, pladate li dravi sve dabine, pogotovo za zaposlene, ili ih pladate na "crno". / Da li smo najamncima zakinuli platu? / Trgovci, pilljari, i svi koji su prodavali neto: koliko smo puta zakinuli na meri, prodavali po vioj ceni, zadravali kusur, prodavali lou robu kao

dobru, kupovali robu na "crno", pa posle prodvvali bez pladanja poreza dravi. / Finansijeri, raunovoe: koliko li smo puta "natimali" obraune, da bi naa preduzeda ili poslodavci platili manje poreza dravi? / Moda oni koji rade u vrtidu ili koli zakidaju deci na hrani da bi se okoristili? / Nismo li pokuavali da podvalimo i platimo novcem izalim iz upotrebe? / Nismo li uzimali vedi kusur nego to nam pripada, iako smo primetili da je prodavac pogreio? / Nismo li utajili ili prisvojili kakvu naenu stvar, ne vrativi je onome ija je? / Nismo li kupovali neku stvar za koju znamo da je ukradena? / Moda nam je neki pijanica u bescenje prodao stvar koju je ukrao od nekog? / Moda smo potpi-sali ili koristili kakav lani novani dokument? / Moda smo pronali tui ek, pa za njega neto kupili? / Moda nismo platili dugove svoje ili smo odlagali pladanje, a mogli smo da ih platimo? / Gre-imo i ako se nemarno odnosimo prema dravnoj ili tuoj imovini? / Moda smo iznuivali mito ili poklone u raznim siutacijama, ili smo davapi mito, da bi dobili posao? / Nismo li otetili svoje preduzede prodavajudi robu ispod cene, a razliku uzimajudi sebi? / Moda smo nekome iz zavisti i zlobe zapalili ambar, seno, pustili stoku u povrtnjak, polomili vodku, otrovali psa, kokoke, ivotinje? / Moda smo na njihova imanja prosipali razne kiseline, otrove, tetne supstance? / Moda smo jo neim unesredili ljude, namerno ili nenamerno? / Da li smo na radnom mestu poteni, pa ne zabuavamo, a oekujemo punu platu? / Krademo li crkvenu imovinu? Uzimanje i osta-taka sveda je kraa. / Moda dajemo novac na kamatu, preprodajemo deficitarnu robu po vioj ceni, u cilju bogadenja? / Moda smo lano prikuptvali novac u humanitarne svrhe, ili za crkve i manastire, a zatim te pare koristili za sebe? / Ova zapovest zabranjuje i sve novane igre na sredu (kartanje, kockanje,). / Moda smo bili krti prema blinjima, ili nismo prema mogudnostima prilagali svetim hramovima i manastirima? / Moda rasipamo pare na nepotrebne stvari, samo da bi se gordili pred drugima? / Koliko li smo "bacili" para na muziku, po kafanama i na veseljima, da bi se pokazali pred drugima? / Ili smo toliki krtci, da idemo i bosi i goli, ali nam je ao potroiti dinar na odelo? / Ukoliko nismo zatitili nekoga od tete, a mogli smo, pogreili smo? / Moda smo se materijalno okoristili o neiju nesredu (napla-divali veliku kiriju izbeglicama i sl.)? / Da li sve talante (dobre osobine i sposobnosti koje su Boiji dar) koristimo na dobro blinjih: jesmo li ih pomagali dobrim savetima, povradali ih sa loeg puta, teili nesredne i alosne, jesmo li sebinjaci, ili sav svoj ivot dajemo Gospodu i blinjima? / 9. Deveta zapovest Boija: Ne svedoi lano na blinjega svojega. / La u bilo kojem obliku, velika ili mala, je teak greh. Prisetimo se, ima li dana, ima li asa, a da neto ne slaemo: na poslu, u porodici, svuda gde se kredemo. / Jedan od najvedih grehova dananjice je: osuivanje, ogovaranje. ini se da ede ogovaramo nekoga nego to diemo. im se skupe dvoje ili troje, odmah pone ogovaranje. A Gospod kae: Ne sudite, da vam se ne sudi! Koliko li smo samo puta mi pali? A moda je na blinji mnogo puta izlazio kao pobednik, pa jednom poklekao, a mi odmah osuli paljbu iz svih oruja naeg zlog srca? A ta ako se on za svoj greh iskreno pokaje kasnije, onda na nama ostaje njegov greh, kao da smo ga mi uinili, a ne on? / Moda smo nekoga oklevetali, razglasili neije slabosti, osramotili ga, ogovarapi pred pretpostavljenim ili rodbinom? / Moda volimo da prislukujemo, da u tajnosti nekoga posmatramo, ili da itamo pisma blinjih? / Ova zapovest zabranjuje i svako praznoslovlje, koje uvek raa osudu, brbljanje, spletkarenje, ismijavanje bli-njih, uvredljive i ironine komentare na njihov raun? / Moda smo sluali tua ogovaranja i na osnovu njih donosili sudove o blinjima (uglavnom negativne)? / Moda smo izmiljali nekakve tetne gla-sine ili razglaavali razne neistine? / Ili volimo da sluamo ogovaranja i glasine kako bismo njima hranili svoju ispraznu radoznalost i um? / Koliko smo puta zavadili ljude, prenosedi svakakve rune rei koje su drugi rekli u gnevu, umesto da ih radije predutimo radi mira meu bradom? / Koliko smo puta nekom "skresali istinu u oi", a posle toga su nastala vreanja, razdori, razliite tete? / Kleli smo se krivo na sudu i pred ljudima? / Odavali smo poverene tajne drugima? / I uopte, u nama nema prostodunosti, iskrenosti, jednostavnosti, uzdranosti, i zbog toga svagog asa vreamo i blinje i Gospoda. / Nadevali smo razne nadimke i nazivali ljude pogrdnim imenima. 10. Deseta zapovest Boija: Ne poeli nita to je tue. / Ova zapovest nam zabranjuje porona osedanja, sladostrasne. koristoljubive, samoljubive, gordeljive, misli i elje, zabranjuje nam da se na njima zadravamo, da ih razvijamo u sebi i njima se naslaujemo. / Matamo o mnogoemu. / Greimo i kad smo nezadovoljni svojom sudbinom, pa zavidimo bli-njem na njegovom bogatstvu, sredi, zdravlju, sposobnostima, lepoti, uspesima. / Koliko li smo se puta radovali nesredi drugog, bili zluradi, pogotovo kada se to desilo naem neprijatelju? / Jesmo li eleli bolest ili smrt bilo kome, posebno onima koji su nas uvredili? / Moda nas obuzima zloba kad gledamo tuu sredu, jer su ti ljudi, po naem miljenju, odavno trebali da propadnu? / im vidimo neto kod drugog, odmah bi da to imamo i mi, ak smo i uvreeni to to nemamo. / Koliko smo se puta naslaivali mislenom preljubom, neisto pogledajudi sa zavidu na

enu ili mua blinjega svoga, smatrajudi da smo time samo malo "zadovoljili duu", kad ved ne moemo telo? / Prema mitarstvima Prepodobni Vasilije Novi (10. vek) imae poslunika Grigorija, kome se javi iz raja blaena Teodora, isto tako poslunica Vasilijeva i opisa mu 20 mitarstava kroz koji svaka dua posle smrti treba da proe. Posle izlaska njene due iz tela uzee je svetlosni Aneli u svoje ruke. Na putu od zemlje ka Nebu proli su kroz tih 20 mitarstava. (To se neka vrsta vazdunih carinarnica na koje nailaze due umrlih ljudi uzlazedi ka Prestolu Nebeskog Sudije. Na njima stoje duhovi zla i trae od svake due carinu ili otkup za grehe koje je poinila, a nije ispovedila. Ta carina, ili otkup sastoji se u dobrim delima, suprotnim uinjenom grehu.) Prvo mitarstvo: ZA PRAZNE I RUNE REI. Drugo mitarstvo: ZA LA. Trede mitarstvo: ZA OSUIVANJE I KLEVETU. etvrto mitarstvo: ZA STOMAKOUGODNITVO. Peto mitarstvo: ZA NEMAR, LENJOST I AMOTINJU. esto mitarstvo: ZA KRAU. Sedmo mitarstvo: ZA SREBROLJUBLJE I TVRDILUK. Osmo mitarstvo: ZA ZELENAENJE. Deveto mitarstvo: ZA NEPRAVDU. Deseto mitarstvo: ZA ZAVIST. Jedanaesto mitarstvo: ZA GORDOST. Dvanaesto mitarstvo: ZA GNEV I JAROT. Trinaesto mitarstvo: ZA ZLOPAMENJE. etrnaesto mitarstvo: ZA UBISTVA I UDARANJE. Petnaesto mitarstvo: ZA BAVLJENJE MAGIJOM. esnaesto mitarstvo: ZA BLUDNIENJE. Sedamnaesto mitarstvo: ZA PRELJUBU U BRAKU I BLUD ZAVETOVANIH DEVSTVENIKA. Osamnaesto mitarstvo: ZA PROTIVPRIRODNI BLUD (homoseksualizam, lezbejstvo). Devetnaesto mitarstvo: ZA JERESI. Dvadeseto mitarstvo: ZA NEMILOSRE I OKORE LOST SRCA. Od svih mitarstava, na 16. 17, i 18. mitarstvu (bluda i preljube), po reima blaene Teodore, ljudi najnie padaju. Ti gresi su i onda (10. vek), kao i pre toga, ali pogotovo i danas, nai najvedi neprijatelji na putu spasenja. Upamtimo to. Na krtenju, kao poseban dar od Gospoda, svaki Hridanin dobija na dar svoga Anela uvara, koji nas uva i pazi kroz ceo na ivot. Ali, i satana alje avola, koji nas, zajedno sa ostalim avolima, kua i navodi na zlo, do samoga izdisaja. Svako dobro koje uinimo u ivotu, biva zabeleeno u nebeskim knjigama, ali i svako zlo, takoe. Kada prolazimo kroz mitarstva, aneli iznose ta naa dobra dela, a avoli nae grehe. Ako je dobro vede, prolazimo na sledede mitarstvo, a ako ne, odlazimo, naalost u pakao. Kako su avoli napadali blaenu Teodoru za neke grehe, koje, ili je zaboravila, ili ih nije ispovedila. Da nije bile vatrenih molitava njenog oca, Svetog Vasilija Novog, ne bi prola kroz sva mitarstva. Kae da je dui tada veoma strano, neopisivo strano. Tada je samo dobra dela uinjena za ivota, mogu spasiti. Nikakva slava, vlast, ili bogatstvo, iz ovoga sveta. Da li to znai da za nas onda nema spasenja, da niko nede prodi kroz mitarstva. Ne, i ne! Samo ako ispovedimo sve svoje grehe, prodi demo. Zato se i kajemo, da bi oni gresi, koje avoli zapisae u svoje knjige, bili izbrisani. Da, izbrisani! Jednom je umirao jedan svetenik, i na samrti se ispovedao. Poto mu je Bog otvorio duhovne oi, video je: kako je koji greh ispovedao, tako je, kao gumicom, taj greh bivao brisan iz te demonske knjige, i oni su bili tuni, jer nisu vie mogli da ga optuuju za taj greh, poto je bio ispoveen.

Smrtni gresi 1. Gordost. / 2. Srebroljublje. / 3. Razvrat - nei-stota - blud. / 4. Zavist. / 5. Neumerenost u jelu i pidu - lakomstvo, pijanstvo. / 6. Gnev. / 7. Oajanje i lenjost i nemarnost prema svom venom spasenju. / Gresi vapijudi na nebo 1. Hotimino ubistvo (ubistvo, samoubistvo, abortus). / 2. Sodomija (homoseksualizam, lezbejstvo). / 3. Ugnjetavanje siromaha, siroadi i udovica. / 4. Zadravanje najamnike plate. / Gresi protiv Svetoga Duha 1. Gordo i prekomerno uzdanje u milost Boiju. / 2. Oajavanje o milosti Boijoj. / 3. Protivljenje poznatoj istini. / 4. Zavist prema tuoj sredi. / 5. Neprimanje dobrog saveta. / 6. Tvrdoglavo ostajanje u nepokajanju. / Tue gresi 1. Savetovati, zapovedati i dozvoljavati drugome da grei. / 2. Nagovarati, sauestvovati i braniti tui greh. / 3. Hvaliti, predutati i ne kazniti tui greh. / 4. Davati rav primer. / Gresi protiv vere 1. Bezbotvo. / 2. Ravnodunost prema veri. / 3. Jeres. / 4. Praznoverje. / 5. Dvoumljenje u veri. / 6. Odstupanje od vere. / Gresi protiv nade 1. Previe uzdanje u sebe. / 2. Previe uzdanje u druge ljude. / 3. Nemarnost za svoje spasenje. / 4. Oajanje. / Gresi protiv ljubavi 1. Samoljublje. / 2. Neblagodarnost prema Bogu. / 3. Veda ljubav prema svetu, nego prema Bogu. / 4. Licemerstvo. / 5. Fanatizam. / 6. Ropski strah pred Bogom./ PRIMER ISKRENE ISPOVESTI SAVREMENOG PRAVOSLAVNOG HRIANINA Verujem u Gospoda Boga, no esto u meni Gospod nije na prvom mestu zbog svetske sujete, zbog privezanosti za zemaljsko. Zaboravljam o kratkodi ivota, o tome, da sam ja onde, na zemlji na ispitivanju i da treba da se mripremim i spremim za odgovor pred Bogom i za Veni ivot. Primedujem u sebi otsustvo straha Boijeg i bojazni od greha. Greim esto, neprestano, i to me ne uznemirava. Teim se time, to svi tako ive. Nemam suza pokajanja, nemam muke pokajne. Ponekad se molim, a kada se molim, to biva kratko, bez panje, rasejano. U raznim sluajevima ivota retko pribegavam Bogu s molitvom za pomod, za urazumljenje. U crkvu ne idem svake nedelje, svakog praznika, bez obzira to bih po zdravlju mogao idi, i drugih uzroka nema, koji bi mi ometali odlazak u crkvu. Na bogosluenje esto zakanjavam i stiem ved na sredinu bogosluenja. U crkvi prisustvujem, a ne molim se, lutam u mislima po raznim predmetima. Retko se kad molim za umrle srodnike i poznanike. Za ive se takoe retko molim i retko dajem imena u crkvi za pominjanje. Tvrd sam na priloge za crkvu i za sirotinju. Dugo nisam primedivao u sebi, a sada poinjem pridavati vedi znaaj novcu, i to neprimetno prodire u moje srce i postajem tvrdica ak i za dobre ciljeve. Malo pridajem vanosti postovima i esto ih naruavam, pogotovo sredu i petak. Vrlo esto osuujem druge, ak ih ponekad i klevetam, na sebe se pak ne alim i sebe uvek opravdavam. Nestrpljiv sam, tvrdoglav. esto se gnevim, razdraujem se i u

kudi, i na strani. Ismevam druge, pa ak i starije. Lako se vream i pamtim uvrede, nosim ih u srcu svome, a sam hodu da meni oprataju, da se ne srde na mene. Ponekad govorim neistinu ili poluistinu, laem. Zavist ponekad prodre u moje srce, i pojavljuje se zluradost. Bivalo je sluajeva, kada sam direktno ili indirektno prisvajao tue (krao), ovim ili onim putem. Ponekad sam se opijao. Puim. Koristim drogu. Nisam esto posedivao bolne, nisam pomagao potrebnima. Neiste i podle misli i elje prodirale su u moje srce, prljale me, (osim misli bludnih, oila su i dela bludna: onanija, preljuba, sodomija - homoseksualizam). Pri prvom iskuenju gotov sam bio da pokliznem, sagreim, i samo Gospod nije dopustio da to uinim. aljenje, roptanje na Boga, na ljude, pojavljivale su se ponekad u tekim sluajevima, i svi su izgledali krivi, samo ne ja. (esto psujem, pa ak i najvede svetinje. Govorim sramotne rei.) Padao sam u uninije, amotinju, tugomoru pribliio se oajanju. Samo me Gospod spasao od tako opasnog stanja due. Sumnje se se prikradale u dui i nisam se borio sa njima, nisam vapio ka Gospodu, da bi ih Gospod razvejao, urazumio me; podavao im se i opravdao njima moja naruenja zahteva Majke-Crkve. Primedivao sam u sebi elju da se pohvalim, da pokaem sebe s bolje strane; ko se kritiki ili neblagonaklono odnosio prema meni, smatrao sam ga svojim neprijateljem i istom merom sam mu vradao; ko me je hvalio, laskao mi, toga sam smatrao prijateljem i hvalio ga. Egoizam je duboko ukorenjen u meni i ja se brinem samo o sebi samom. Slabo brinem o svojim domadima, a nikako o blinjima. U raznim vidovima pojavljuje se u meni gordost, a smirenja je tako malo. Upornost smatram za vrstodu karaktera, zaboravljajudi, da je upornost posledica skrivene gordosti. Lako naruavam zapovesti Boije, idem na kompromise sa zlom i tako je u meni malo borbe sa samim sobom, briljivo izbegavam tu borbu i idem po liniji manjeg otpora, premda tu pojavu kod drugih rado kritikujem. Na zadooijenju vrlina, oznaenih u Blaenstvima, ne trudim se. Uopte, malo radim na umnoavanju talenata darovanih mi od Boga. Udobnost ivota, ugaanje mojim grehovnim navikama privlai me, a to, da se Carstvo Boije postie Fudom, borbom, plai me, lenjivog i sporog. Neuzdran u jelu i pidu, naslaivao sam se ukusnom hranom, po lakomosti do prejedanja i prezasidenosti. Mnogo vremena sam provodio u pustim i praznim razgovorima, alama, smehu i osuivanju, spletkama. Bioskop, pozorite, televizija, mnogo mi uzimaju vremena i uvrduju me u grehu. Cenedi svoje spokojstvo, malo, vrlo malo sam se brinuo za duu svoje dece; nisam se borio sa njihovim kapricima, nisam im ulivao saznanje greha, neophodnosti straha Boijeg. Sa zadovoljstvom sam itao novine, puste romane, knjige koje izazivaju sumnju; izbegavao sam da itam religiozno-moralnu literaturu. Otkrivam u sebi neko neraspoloenje prema duhovnim licima, prema njihovim poukama, prizivima da se misli o spasenju due, da se ide uskim putem, esto, i zbog njihove nemarnosti prema pastvi. irok put mi je sladak i prijatan, premda znam alosni kraj njetov. Bez prave ljubavi prema Bogu, prema ljudima, ivim kao greni egoista i poginudu ako me Gospod, Spasitelj moj, ne spase. Sav sam zemaljski, sav grehovan, premda dua moja tei Bogu i tuguje zbog mog ropstva grehu i avolu. Sve zemaljko meni je drago, milo, blisko i prijatno, a drugi svet, duhovni, Veni ivot, pripremanje za njega, blaenstvo pravednih, muenje grenih, malo utiu na moju duu, daleko su od moga srca i saznanja. U tom odnosu u meni se primeduje neko bezosedanje, ono to se na crkvenom jeziku naziva okamenjenim neosedanjem. Kajem se za sve, svima pratam, bilo na koga da sam ljut ili u zavadi, i molim moga Spasitelja da mi oprosti i podigne me iz blata gde leim, da me oisti od neistote grehovne i spasi me. Iskreno molim mog duhovnog oca da se pomoli za mene, da bi me Gospod ukrepio u borbi sa mojim gresima, mojim strastima, poto uvek padam, ali uvek se ne diem. Molim da se pomolite za mene i razreite od mojih grehova. Mnogo sam i zaboravio, pogruen u tatinu ivota. SMISAO I PUT NAET IVOTA 1. 2. 3. 4. BOG JE LJUBAV. BOG JE IZ LJUBAVI STVORIO OVEKA I SAV SVET, VIDLJIVI I NEVIDLJIVI. OVEK JE PREKRIO ZAPOVEST BOIJU I IZGNAN JE IZ RAJA. BOG JE POSTAO OVEK, BOGOOVEK, GOSPOD ISUS HRISTOS, IZ LJUBAVI PREMA NAMA, DA NAS SPASE

5. SVOJOM SMRDU NA KRSTU JE ISKUPIO SVE NAE GREHE, A VASKRSENJEM JE POBEDIO SMRT. 6. OBZNANIO NAM JE DA SMRT TELA NIJE KRAJ IVOTA, NEGO DA DUA NASTAVLJA DA IVI I POSLE SMRTI. 7. U ZAVISNOSTI OD MORALNIH OSOBINA, DUA POSLE SMRTI ODLAZI U RAJ ILI U PAKAO. 8. GOSPOD ISUS HRISTOS JE OSNOVAO CRKVU KROZ KOJU SE SPAAVAMO. POSTOJI SAMO JEDNA SVETA, SABORNA I APOSTOLSKA CRKVA, PRAVO-SLAVNA CRKVA, SVE OSTALE VERSKE ZAJEDNICE SU LJUDSKE ORGANIZACIJE, NISU CRKVA. 9. DA BI SE SPASILI (DA NE BI OTILI U PAKAO) MORAMO DA SE KRSTIMO (BEZ OBZIRA KOLIKO GODINA IMAMO). 10. AKO POSLE KRTENJA PADNEMO U GREH, MORAMO DA SE ISPOVEDIMO PRED SVETENIKOM I DA SE ISKRENO POKAJEMO. 11. NAJVEDA I NAJVANIJA STVAR KOJU OVEK MOE U IVOTU DA URADI, JE DA SE PRIESTI TELOM I KRVLJU GOSPODA ISUSA HRISTA. 12.SVETO PRIEDE JE LEK KOJI LEI SVE BOLESTI, KOJI SAIE SVA NAA SAGREENJA, UBIJA SMRT U NAMA, I UVODI U NAS IVOT VENI. 13. PRIESTITI SE MOEMO SAMO AKO SE DOSTO-JNO PRIPREMIMO POSTOM I MOLITVOM. 14. KO SE NE PRIEDUJE, NEMA NADU NA SPASENJE. 15. BEZ OBZIRA NA IVOT KOJI SADA VODIMO, I KOJI SMO VODILI, BEZ OBZIRA KOLIKO GREHA NOSIMO U SEBI , NE SMEMO DA GUBIMO NADU NA SPASENJE, JER SE SVI MOGU SPASITI. 16. NEMA TOGA GREHA KOJI MOEMO DA UINIMO, A KOJI BOG NE MOE DA OPROSTI, SAMO AKO SE ISKRENO POKAJEMO. 17. NIJEDNA MAJKA KROZ CELU ISTORIJU LJUDSKOG RODA NIJE TOLIKO VOLELA SVOJE DETE, KOLIKO BOG NAS VOLI. 18. MAKAR I PRED SMRT SE TREBA POKAJATI I PRIESTITI, JER BOG JE SVEMILOSTIV. 19. POTO NE ZNAMO KADA DEMO UMRETI, NAJBOLJE JE DA NE ODLAEMO POKAJANJE ZA KASNIJE. 20. JER BOG NEDE SUDITI ONIMA KOJI NISU POGREILI, NEGO ONIMA KOJI SU POGREILI, ALI SE NISU POKAJALI.