BELEKA Godine 1966.

objavljen je moj roman Fantastino putvanje; tanije, ve postojei i stoimeni film tek kasnije sam preneo na papir, dok su prvobitni scenario napisal i drugi. Tom prilikom sam zaplet pratio to sam vernije mogao, uz izvesna doraivanj a u vezi sa nekim isto naunim nedoslednostima. I nikada, zapravo, tim romanom nisa m bi zadovoljan, bez obzira na injenicu da se dobro prodavao i na okolnost da se nova izdanja jo tampaju, kako u broiranom povezu tako i u tvrdim koricama. Nezadovo ljan sam bio jer roman nikada nisam oseao potpuno svojim. A onda se ukazala prili ka da napiem novi roman na istu temu - posada u minijaturnom brodu koji putuje kr oz unutrajnost ivog ljudskog bia pristao sam uz jedini uslov: da roman uradim u pot punosti na svoj nain. Konano, evo Fantastinog putovanja II - odredite: mozak. Moda e ednog dana biti snimljen i film po njemu, no u tom sluaju roman e imati prednost. Na kraju krajeva, bilo da je to loije ili bolje, ovaj roman je zbilja moj. NEOPHODAN Onaj koji je nekome potreban mora odoleti laskanju. Denjev senior 1. "I zvinite, govorite li ruski?" upita dubok glas, van svake sumnje kontraalt. Alber t Doans Morison se tre u svom seditu. Soba je bila zamraena, a kompjuterski ekran na platformi, sa svojim grafiki ispisanim podacima, intenzivno je bletao. Mora biti da je zadremao. Kada je zauzeo svoje sedite do njega je, bio je siguran, sedeo ne ki ovek, i to s desne strane. Otkud sad ova ena? Moda su se, jednostavno, zamenili? Morisom proisti grlo i ree: "Rekoste li neto, gospoo? Slabo ju je razaznavao u mrano m prostoru, a svetlo sa ekrana vie je zasenjivalo no to je odista osvetljavalo. Uoi o je, ipak, da ena ima tamnu, ravnu kosu, prekriveno elo i ui - i to nije bila peri ka. "Pitala sam da li govorite ruski." "Da. to vas to interesuje?"

"Onda je mnogo lake. Moj engleski ume da me ostavi na cedilu. Vi ste dr Morison? Albert Donas Morison? Nisam sasvim sigurna u ovom mraku. Izvinite ako sam pogreila ." "Taj sam. Znamo li se od ranije?" "Ne, ali ja znam vas. Ona posegnu rukom i o n oseti blag dodir na svom rukavu. Uasno ste mi potrebni. Sluate li paljivo ovo pre davanje? Kao i da niste zainteresovani." Oboje su, naravno, govorili apatom. Mori son se nevoljno obazre oko sebe. Prostorija nije bila ba prepuna, niti je iko sed eo blizu njih. On ipak proapta: "A ta ako ga zbilja pratim? ta onda?" (On odjednom oseti radoznalost - moda iz iste dosade. Na kraju krajeva, monotono predavanje ga i jeste uspavalo.) "Hoete li da poete sa mnom?" upita ona. Ja sam Natalija Boranov a. "Da poem s vama, gde, gospoo Boranova?" "Negde, u kafeteriju, gde moemo da razgo varamo. Uasno je vano." I tako to zapoe. Morison je mnogo kasnije zakljuio da uopte n ije bilo bitno to to je bio ba tu, na tom predavanju, niti je bilo bitno to to nije bio oprezan, to je bio radoznao i dovoljno pobuen da poe sa enom koja mu je jednost avno saoptila da joj je potreban. Jer ona bi ga pronala ma gde da je bio, navaljiv ala i uinila sve da bude sasluana. Moda ne tako lako, kako se zapravo zbilo, ali bi lo bi tako. Sasvim sigurno. Izlaza nije bilo. 2. Posmatrao ju je sada, pri dnevn oj svetlosti. U mraku mu se inila mlaom. Trideset est, moda i svih etrdeset? Tamnokos a, bez sedih vlasi. Izraajne crte, jake obrve, vrste vilice. Nos prijatnog izgleda . Stamena, ali ne debela. Gotovo iste visine kao i on, ak i uz ravne potpetice. S aberi - oduzmi, privlana ena, ali ne i lepa. Tip ene koji bi se mogao podneti. On u zdahnu kada ugleda svoj lik u ogledalu. Sed, proelav. Zgasle plave oi. Mravo lice, telo, izduena figura. Kukast nos, prijatan osmeh. Bar se nadao da je prijatan. Al i ne, to ipak nije lice koje bi se moglo podnositi. Brenda je prestala da ga pod nosi pre neto malo vie od deset godina. Njegov etrdeseti roendan pae taman posle pet odina od dana kada su se definitivno i zvanino razveli. Kelnerica donese kafu. Se deli su bez rei, merkajui se uzajamno. Morison oseti da je krajnje vreme da se neto i kae: "Neete votku?" upita on, sa namerom da razgovoru da prijateljski ton.

Ona se nasmei i u tom je trenutku jo vie delovala kao Ruskinja. "A vi neete koka-kol u?" "Koka-kola je bar jeftinija ako nju smatrate tipino amerikom navikom." "Nije ud o da je jeftinija." Morison se nasmeja. "Jeste li tako otresiti i kad priate rusk i?" "To moete proveriti. Hajde da govorimo ruski." "Mislie da smo par pijuna." Poto ona pree na ruski, Morison joj tako i odvrati. Promena jezika mu nije predstavlja la tekou. Ruski je govorio i razumeo kao i engleski. Tako je moralo biti. Amerikan ac, pa jo i naunik, koji hoe da prati literaturu morao je dobro da zna ruski. Isto vai i za naunika - Rusa i njegovo znanje engleskog. Ova ena, Natalija Boranova, na primer, iako je rekla da joj engleski ba ne ide, govorila ga je sasvim jasno, uz sasvim slab strani naglasak. "Zato bismo izgledali kao pijuni?" Upita ona. "Stotin e hiljada Amerikanaca govori danas engleski usred Sovjetskog Saveza i isto tolik o Rusa govori ruski u Americi. Ovo vie nisu ona vremena." "To je tano. alio sam se. Ali, opet, zato ruski?" "Zato to smo u vaoj zemlji, dr Morisone, i zato to vam to d aje psiholoku prednost. Ako govorimo ruski, smanjiemo va oseaj nadmoi i izjednaiti sn ge." Morison srknu kafu. "Kako vam drago." "Recite, dr Morisone. Da li me poznaj ete?" "Nismo se nikad sreli." "A govori li vam neto moje ime, Natalija Boranova? Jeste li ga ikad uli?" "Oprostite, nisam. Da se bavimo istim poslom, verovatno bi h znao za vas. Poto to nije sluaj, pretpostavljam da niste u mojoj brani. Mislite l i da bih morao znati za vas?" "To bi u mnogome bilo od pomoi, no ostavimo to sada . Ja vas znam, kako god bilo. U stvari, puno toga znam o vama. Gde i kada ste roe ni, kolovanje; takoe, znam i da ste razvedeni i da vae dve kerke ive sa vaom bivom s ugom. Znam koje su vam pozicije na Univerzitetu i znam kojim se istraivanjem bavi te." Morison samo slegnu ramenima. "Nita od svega toga u dananje vreme kompjutera nije teko saznati. Treba li da budem polaskan ili zabrinut?" "Zato, bilo da je u p itanju jedno ili drugo?"

"Pa, ako mi kaete da sam poznat u Sovjetskom Savezu, biu polaskan. Ako mi kaete da sam predmet druge vrste interesovanja, biu zabrinut." "Zbilja elim da budem iskren a sa vama. Interesujem se za vas - iz razloga koji su za mene vrlo bitni." "Koji su to razlozi?" upita Morison hladno. "Za poetak, vi ste neurofiziar." Morison je popio kafu i odsutno mahnu kelnerici da mu donese jo jednu. Ruskinja je svoju po pila samo do pola, i kao da je na drugu polovinu zaboravila. "Nisam jedini neuro fiziar", odgovori Morison. "Ipak ste jedinstveni." "Oigledno je da mi laskate, i t o zato to ne znate sve o meni. Bar ne one najbitnije stvari." "To da ba i nemate u speha? To da vai metodi analize modanih talasa ne nailaze na dobar prijem?" "Ako i to znate, ta u vam onda ba ja?" "Zato to i mi imamo jednog neurofiziara koji dobro p oznaje vae radove, i on smatra da su briljantni. Prilino ste zabrazdili u nepoznat o i mogue je da greite - to on misli - ali i da je tako, onda briljantno greite." " Briljantno greim? U emu je razlika od samo 'greiti'?" "Njegovo je stanovite da se ne moe briljantno greiti ako greite u potpunosti. Ako greite samo u odreenim stvarima, mnogo toga ostalog moe se pokazati korisnim - a onda ste sasvim u pravu." "Ko je taj uzorni ovek koji tako gleda na stvari? Sa zadovoljstvom u ga pomenuti u svom s ledeem lanku." "Zove se Pjotr Leonovi apirov. Znate li ga?" Morison se zavali u sedit e. Bio je zateen. "Da li ga znam? Da sreli smo se. Zvao sam ga Pit epirov. Amerika nci misle da smo podjednako ludi, i on i ja. Ako se prouje da me on podrava, sedeu na jo jednoj igli. ujte, recite Pitu da mi vrlo godi njegova vera u mene, ali ako zbilja eli da mi pomogne, neka ne obznani da je na mojoj strani." Boranova ga pog leda s neodobravanjem. "Niste ba ovek s kojim se moe ozbiljno. Da li uvek tako prav ite viceve?" "Ne. Ja sam vam sam vic. Kad ovek ima neto sjajno, i nikoga ne uspeva da ubedi... osim Pita, to upravo saznajem, ali on se ne rauna. Verujte, danas sam u situaciji da nisam vie siguran ni da e mi objaviti lanak."

"Doite onda u Sovjetski Savez. Koristili bi ste nam. Kao i vae ideje, uostalom." " Ne, ne. Neu da emigriram." "Niko to od vas i ne trai. Budite, ako hoete i dalje Ame rikanac. No, ve ste bili u poseti Sovjetskom Savezu, a mogli biste nas ponovo pos etiti, i ak i ostati malo. I na kraju se vratiti ovamo." "Zbog ega?" "Jer i vi i m i delimo iste lude ideje koje bi se meusobno pomagale." "Koje su to vae lude ideje ? Moje sopstvene su mi poznate." "Nije to neto o emu se moe razgovarati dok ne bude m sigurna da ete pristati da nam pomognete." Morison, i dalje zavaljen, ponovo po stade svestan umova oko sebe, ljudi koji jedu, piju, priaju - gotovo svi su ovde b ili zbog konferencije. Zagleda se, zatim, u tu agresivnu Ruskinju koja prihvata lude ideje i povrh toga... Odjednom, on povika: "Boranova! Da,da uo sam za vas! N aravno, Pit epirov vas je pominjao. Vi ste..." Nije ni primetio da je, u trenutku poveanog uzbuenja preao na engleski. Ona otro zapara noktima po njegovoj nadlanici. "Izvinite, nisam htela da vas povredim, ree ona kad on strese njenu ruku sa svoj e." On baci pogled na tragove noktiju na svojoj koi. Jedan od njih e se sasvim sig urno preobraziti u modricu. I sasvim tiho ree na ruskom: "Vi ste minijaturizer." 3. Boranova mu uputi umirujii pogled. "Kako bi bilo da proetamo i naemo neku klupu kraj reke. Vreme je predivno." Morison je gladio svoju lako povreenu aku. Zaista, nekoliko njih je pogledalo u njegovom pravcu kada je viknuo na engleskom, ali ni ko nije ispoljio nikakvo interesovanje. On odmahnu glavom. "Ne, mislim da je bol je da se vratim na predavanje." Boranova se nasmei, kao da joj je, na primer, rek ao da se slae da je vreme predivno. "Mislim, ipak, da e vas klupa kraj reke vie zan imati." Samo za trenutak, Morison pomisli da bi osmeh koji mu je uputila trebalo da deluje zavodniki. Ne, sigurno ne misli, valjda...

On odbaci tu misao pre no to mu se i uobliila u glavi. Takve stvari su ak i na holo viziji ve prevaziene: lepa sovjetska pijunka pohotljivog tela zavela naivnog Amerik anca. Prvo i prvo, ona nije lepa, niti pohotljiva. Nije ni delovala kao neko kom e se takve stvari vrzmaju po glavi. A ni on nije naivan - ak ni zainteresovan. Ip ak, on poe s njom preko kompleksa prema reci. Hodali su lagano, naizgled bez cilj a - dok je ona ustro priala o svom muu Nikolaju, sinu Aleksandru, koji je iao u kolu i iz nepoznatih razloga, bio zainteresovan za biologiju, iako mu je mati termodi namolog. ta vie, Aleksandar je na oev uas bio oajan partner za ah; no, obeavao je, m - ali kao violinista. Morison je nije sluao. Pokuavao je, zapravo, da se priseti ta je sve uo o ruskim minijaturizerskim eksperimentima i u kakvu bi vezu mogao da i h dovede sa svojim istraivanjima. Ona odjednom pokaza prstom: "Ona klupa tamo del uje prilino isto." Poto su seli, Morison se zagleda negde preko reke, oiju usmerenih ka koloni automobila koja se slivala sa autoputa na toj strani reke, i sa autop uta na drugoj obali - dok su amci, u nizovima, kao stonoge, preplavljivali samu r eku. Nije govorio nita i Boronova, posmatrajui ga zamiljeno, na kraju prozbori: "Ka o da vam to nije privlano?" "ta mi to nije privlano?" "Moj predlog da doete u Sovjet ski Savez." "Ne!" odsee on. "Ali zbog ega? Vae amerike kolege ne prihvataju vae ideje , zbog toga ste utueni, traite izlaz iz orsokaka... zato onda ne doete kod nas?" "Pot znate sve o meni, jasno mi je i da znate da moje ideje odbacuju. Ali kako sa si gurnou moete tvrditi da sam zbog toga utuen?" "Svako normalan bi bio. Ko god da pora zgovara s vama, odmah mu je to jasno." "Prihvatate li vi moje ideje?" "Ja? Ja ni sam iz vae brane. Ne znam nita - ili sasvim malo - o nervnom sistemu." "Jednostavno ste prihvatili arpijev stav o mojim idejama?" "Da. ak i da nisam, oajniki problemi uvek trae oajnika reenja. ta je loe, u tom sluaju, ako pokuamo sa vaim idejama kao ? Gore nam sigurno ne moe biti." "Moje ideje moete imati kad hoete, objavljene su." Ona ga pogleda pravo u oi:

"Imamo utisak da niste objavili ba sve svoje ideje. Zbog toga ste nam potrebni ba vi." Morison se nasmeja, ne bez cinizma. "Kako ja mogu da vam posluim kod minijat urizacije? O njoj mnogo manje znam nego o mozgu. Mnogo manje." "Znate li uopte net o o njoj?" "Dve stvari. Da Sovjeti istrauju to polje - i da je to nemogue." "Nemog ue?" Boranova baci pogled preko reke. "A ta ako vam kaem da smo to ve apsolvirali?" "Kao da ste mi rekli da postoje letei polarni medvedi, ba toliko bih vam poverovao ." "Zato bih vas lagala?" "Ne znam. Upravo to i mene brine." "Zbog ega ste toliko ubeeni da je minijaturizacija nemogua?" "Ako oveka umanjite do dimenzija bubice, u njenu zapreminu morala bi stati celokupna masa ljudskog bia. To bi dovelo do gust ine, recimo - on zastade da razmisli - pa, otprilike, sto pedeset hiljada puta v ee no to je gustina platine. "A ta ako se masa srazmerno smanji?" "Onda na jedan at om umanjenog oveka dolazi tri miliona atoma oveka prirodne veliine. U tom sluaju uma njeni ovek nema samo dimenzije bubice, ve i mozak bubice." "A ta ako se umanje i at omi?" "Ako na to mislite, ta je ideja u najozbiljnijoj suprotnosti sa Plankovom konstantom, koja je, dozvoliete, od fundamentalnog znaaja za Univerzum. Minijaturi zovani atomi bili bi premali da se uklope u tkivo Univerzuma." "A ta, opet, ako v am kaem da je umanjena i Plankova konstanta, tako da minijaturizovani ovek moe biti smeten u prostor gde je tkivo Univerzuma neuporedivo finije i suptilnije nego po d normalnim uslovima?" "Onda vam jednostavno neu poverovati." "Ne verujete mi, a niste prethodno poblie ispitali predmet svoje neverice. Odbijate da verujete u net o, ba onako kako vae kolege odbijaju da veruju u ono to vi radite?" Na ovo Morison za asak prouta, a onda promumla: "Nije to isto." "Nije isto... Ona ponovo pogleda prema reci. Kako, nije isto?" "Moje kolege misle da greim. Kau da moje ideje teore tski nisu nemogue. One su jednostavno pogrene." "A minijaturizacija? Da li je i on a nemogua?" "Tako je."

"Onda, doite da vidite. Ako se ispostavi da je nemogue, kao to tvrdite, onda ete, u najmanju ruku, provesti mesec dana u Sovjetskom Savezu kao gost sovjetske vlade. Svi trokovi plaeni. Ako elite neku da povedete sa sobom, povedite je. Ili njega." Morison zatrese glavom. "Ne, radije ne bih. ak i da je minijaturizacija mogua, nij e to moje polje. Niti bi mi pomoglo, niti me to uopte zanima." "Otkud znate? ta ak o vam minijaturizacija omogui da se neurofizikom bavite onako kako to do sada nik ada niste? Niti, istini za volju, iko drugi do sada? Onda, moda ete biti u situaci ji da i vi pomognete nama. Tu lei, vidite i na interes." "O kakvom to novom nainu i zuavanja neurofizike govorite?" "Dr Morisone, upravo o tome sve vreme i govorimo. Vi vae teorije ne moete dokazati, jer niste u mogunosti da prouavate izolovane nerv ne elije sa dovoljno pojedinosti, a da ih pri tom ne otetite. Ali ta ako proizvedem o neuron veliine jednog Kremlja - ili jo vei - tako da moete da panju posvetite svako m molekulu posebno?" "Mislite da preokrenete proces i da uveate neuron umesto da ga smanjite?" "Ne, nisam to mislila; to jo ne moemo. Ali vi moete biti tolicni. A t o je otprilike ista stvar, zar ne?" Morison se naglo uspravi. Zurio je u nju. "N e!" proita on. "Jeste li poludeli? Ili mislite da sam ja lud? Zbogom. Zbogom!" On se okrete i urno udalji. "Dr Morisone!" povika ona za njim. "ekajte, sasluajte me!" On uini odbijajui pokret preko ramena i potra preko auto-puta, krivudajui u cik-cak izmeu automobila. Malo potom naao se u hotelu, sav zadihan, poskakujui nestrpljivo u predvorju dok je ekao na lift. Ludaa! pomisli on. Njega da minijaturizuju, da p okuaju tu besmislicu na njemu! Ili... da provere tu mogunost na njemu - to je bilo neuporedivo gore. 4. Jo je drhtao pred vratima svoje hotelske sobe, steui u aci plas tini privezak od kljua, i dalje zadihan. Pitao se ne zna li ona sluajno broj njegov e sobe. Naravno, ukoliko rei da i dalje bude uporna, nee joj biti teko da do njega doe. On baci pogled du hodnika, u oba pravca, sasvim ozbiljno oekujui da se ona odne kud pojavi iskeena lica, raupane kose i ispruenih ruku hrlei ka njemu.

On se strese. Ludilo. ta bi mogla da mu uini? Nije ga mogla odvui za ui u Rusiju. Ni je mogla da ga primora da uini bilo ta to on ne bi eleo. Kakve su mu se to detinjast e bube uvukle u glavu? On duboko udahnu i ugura klju u bravu. Osetio je mali trza j, kada je klju pronaao svoje kuite. On ga okrenu i vrata se otvorie. "Uite." ovek j edeo u pletenoj naslonjai pored prozora i smeio mu se. Morison ga zblanuto pogleda , pa brzo pogleda u broj sobe na vratima. "Ne, ne, ovo je vaa soba, niste pogreili . Uite, konano, i zatvorite vrata." Morison poslua nalog, ne skidajui nem i zaprepate n pogled sa neznanca. Bio je to 'elegantno popunjen' ovek, ne predebeo, ali je ip ak ispunio stolicu. Bio je odeven u lagani pamuni blejzer i koulju tako belu da je prosto hipnotisala svojim sjajem. Nije jo bio ono to se obino naziva elavom osobom, ali je bez sumnje bio na dobrom putu. Ono to mu je od njegove smee kose preostalo bilo je slobodno ratrkano. Nije nosio naoare, ali su njegove male oi davale izgled kratkovidog oveka, to je moda bilo i pogreno. No, to je moglo znaiti i da ovek nosi ontaktna soiva. "Dotrali ste ovamo, zar ne?" upita on. "Posmatrao sam vas", on pok aza na prozor, "kako sedite na klupi, zatim kako ustajete i grabite ka hotelu. N adao sam se da ete odmah poi u sobu. Ne mogu ovde da sedim ba itav dan." "Ovde sedit e da biste me gledali sa prozora?" "Ne, to je puka sluajnost. Ba ste bili naili sa onom damom. U redu, ali nepredvidljivo. Nema veze. Da vas nisam ugledao sa prozo ra, ne bi bilo strano. Bilo je i drugih koji su vas posmatrali." Morison je do ta da ve uspeo da povrati dah, ali tek sada shvati da osnovno odluujue pitanje jo nije postavio. "Dobro, a ko ste vi?" Umesto odgovora, ovek se nasmei, izvue neto nalik na novanik iz svog aketa i otvori ga. "Evo, potpis, hologram, otisak prstiju, glasov ni kod." Morison je gledao as u hologram, as u nasmejano lice. I slika sa hologram a se smeila. "Dobro, vidim da ste iz obezbeenja. Ali to vam, ipak, ne daje pravo d a tek tako upadate u moje privatne prostorije. Mogli ste me pozvati sa recepcije , ili jednostavno pokucati na vrata."

"Strogo govorei, u pravu ste, razume se. No, miljenja sam da je trebalo da se naemo na to diskretniji nain. Osim toga, onom jednom prilikom kad smo se sreli..." "Koj om jednom prilikom?" "Pre dve godine. Ne seate se? meunarodna konferencija u Majam iju? Drali ste predavanje i proli kroz sito i reeto." "Toga se seam. Seam se i predav anja. Ne seam se, meutim, vas." "To i nije za uenje. Sreli smo se tek posle. Razgova rali smo. tavie, otili smo i na pie." "Ne, ne seam se te 'jedne prilike'. Fransis Rod ano?" "Da, to mi je ime. ak ste ga pravilno izgovorili. Akcenat na drugom slogu. Dugosilazno a. Ime vam se ipak zakailo u podsvesti." "Ne, samo itam ta pie ovde na i spravama. Voleo bih da sada odete." "Treba da razgovaramo. Slubeno." "Danas svi el e da porazgovaraju sa mnom. ta je posredi?" "Va rad." "I vi ste neurofiziar?" "Mora li biste znati da nisam. Studirao sam slavistiku. I ekonomiju, kao drugi predmet ." "O emu onda da priamo? Dobro znam ruski, ali vi ga bez sumnje znate jo bolje. A o ekonomiji nemam pojma." "Moemo da razgovaram o vaem radu. Kao i pre dve godine, uostalom. Zato, u stvari, ne sednete? Ovo je, najzad, vaa soba, a ja se neu dugo za drati. Ako hoete da sednete ovde gde sam se ja smestio, rado u vam ustupiti mesto." Morison sede na ivicu kreveta. "Ponimo ve jednom. ta elite da znate o mom radu?" "I sto ono to sam hteo da znam i pre dve godine. Mislite li, na primer, da u vaem moz gu ima neega to je posebno odgovorno za razvijenost kreativnog miljenja?" "Nieg pose bnog. Nieg to moete posmatrati izolovano. Sve je to neuronska mrea. Oigledno. Nije to specifina struktura, ali neeg, ima. Nevolja je to niko tako ne misli, jer se stvar niti moe locirati niti proveriti." "Jeste li je vi locirali?" "Nisam. Moji rezul tati analize modanih talasa, po svemu sudei, nisu ubedljivi. Moje analize nisu ba ortodoksne." On odmah kiselo dodade: "To to su oni ortodoksni na tom polju nije im pomoglo. A meni, pri tom, ne daju da budem neortodoksan." "Reeno mi je da kori stite matematike proraune pri elektroencefalografskim analizama koji ne samo da su neuobiajeni,

neortodoksni, ve su i potpuno pogreni. Biti poseban je jedna stvar. Greiti - to je neto sasvim drugo." "Jedini razlog to to ne mogu da dokaem - a zbog toga i tvrde da nisam u pravu - jeste u tome to izolovan neuron ne mogu da prouim do neophodnih m ikroskopskih pojedinosti." "Jeste li to pokuali? Znate i sami da ukoliko to radit e sa ivim ljudskim organizmima dovodite sebe u situaciju da budete krivino gonjeni ?" "Naravno da znam, nisam poblesavio. Radim sa ivotinjama." "Sve ste mi to ve rek li pre dve godine. Pretpostavljam, u tom sluaju, da u najnovije vreme niste doli n i do kakvih blistavih novih otkria." "Ni do ega. No, i dalje sam uveren da sam u p ravu." "To ne znai nita, barem dok ne uverite jo ponekoga. Sada moram jo neto da vas pitam. Jeste li uinili neto u protekle dve godine to je moda velikosovjete moglo u t o uveriti?" "Sovjete? "Da. Kako to da ste tako zaueni, dr Morisone, imajui u vidu d a se upravo vraate sa pregovora sa Boranovom? Nije li upravo ona ta dama koju ste tako na preac ostavili samu?" "Dr Boranova?" Morison je bio sasvim sluen i mogao je samo da ponavlja. Rodanovljev glas izgubi svu ljubaznost. "Upravo ona. Dobro je znamo. Motrimo na nju kadgod je u Sjedinjenim Dravama." "Kao da smo jo u onim v remenima", promrlja Morison. Rodano slee ramenima. "Ne, ne. Sada vie nema opasnost i od nuklearnog vojevanja. Vrlo smo fini jedni prema drugima, Rusi i mi. Saraujem o u svemiru, imamo zajedniki rudnik na mesecu, slobodan ulaz u u sve svemirske st anice... To su nam donela ova nova vremena. Ali doktore, neke stvari se ne mogu potpuno izmeniti. Motrimo na nae predobre prijatelje, Sovjete, tek toliko da se u verimo da su edni. to da ne? I oni motre na nas." "Vi motrite i na mene. Ili mi se tako ini?" promrmlja Morison. "Bili ste sa dr Boranovom. Nismo mogli a da vas ne primetimo." "To se nee vie desiti, verujte. Uopte nemam nameru da joj se ikad vie i pribliim. Skroz je luda." "To ozbiljno mislite?" "asnu re. Bez obzira na to nita od onoga to smo priali nije tajna bar to se mene tie. Sve mogu da vam ponovim. Ona je ukljuena u projekat minijatirizacije."

"uli smo o tome", odvrati Rodano. itav jedan grad na Uralu su odvojili samo za pot rebe eksperimenata." "Da li napreduju?" "I mi se pitamo." "Ona pokuava da me uver i da napreduju, u stvari, da su tehniki uspeli da minijaturizaciju i sprovedu u d elo." Rodano ne ree nita. Morison, poto ne dobi odgovor nastavi: "Ali kaem vam, to j e nemogue. Nauno nemogue. To morate shvatiti. Ili mi bar verujte poto ste slavista i ekonomista." "Ne moram, prijatelju. Ima toliko drugih koji, ba kao i vi, tvrde d a je to nemogue, ali se mi i dalje pitamo. Sovjeti, dodue, mogu da se igraju sa ti m koliko god hoe, ali vie bismo voleli da i mi moemo da se igramo istih igara. Na k raju krajeva, ne znamo ta iz te njihove igre moe da se izrodi." "Nita! Nita!" ustro o dvrati Morison. Ne "morate se brinuti oko toga. Ako naa vlada zbilja ne eli da po pitanju tehnologije Sovjeti odu predaleko, to e samo rasplamsati ludilo oko minij aturizacije. Pustite Ruse da troe pare na to - i vreme i materijal - i da svaki a tom naune ekspertize usredsrede na to. Sve e biti uzaludno." "Ipak", nastavi Radan ov, "nisam uveren u to da je dr Boranova luda, ili da je budala, kao to to ne mis lim ni za vas. Znate li o emu sam razmiljao dok sam vas posmatrao kako se ustro ras pravljate tamo na obali? Uinilo mi se kao da ona od vas trai nekakvu pomo. Kao da j e mislila da vae znanje iz neurofizike moe da pomogne ruskom interesovanju za mini jaturizaciju. Njihove udnovate i vae udnovate teorije mogu lepo da se dopune u neto t o nimalo nije udnovato. Bar ja tako mislim." Morison stisnu usne. "Rekoh vam da t ajni nemam, te vam jasno kaem da ste u pravu. Kao to rekoste, ona eli da s njom poem u Sovjetski Savez i pomognem oko minijaturizatorskog projekta. Neu vas pitati ka ko to znate, ali me neete ubediti da su to vaa puka nagaanja." Rodano se samo nasmei , i Morison nastavi: "U svakom sluaju, rekao sam da neu. Glatko sam odbio. Ustao s am i urno otiao. Videli ste i sami. To je sva istina. To bih sve i prijavio, da me vi ovde niste presreli. U stvari, to ovde prijavljujem vama. Nema razloga da mi ne verujete; jer, zato bih pristao da uestvujem u projektu koji je od poetka osuen na neuspeh? ak i kad bih hteo da radim protiv svoje zemlje, to nije sluaj, suvie sam dobar fiziar da procenim da je ovo u potpunosti beznadean projekat. Isto tako, on i mogu da tvrde da su izumeli perpetuum mobile, ili antigravitaciju, ili putovan je bre od svetlosti..." Morison se obilno preznojavao.

"Molim vas, doktore", upade Rodano, niko ne sumnja u vae dobre namere. Pogotovo n e ja sam. Nisam ovde zbog toga to smo uznemireni zbog vaeg razgovora sa Ruskinjom. Ovde sam jer smo imali razloga da mislimo da e vam prii. A plaili smo se i da je n eete posluati." "Kako?" "Sluajte paljivo, dr Morisone. Molim vas, pokuajte da me razu mete. Predlaemo - u stvari, veoma nam je stalo - da krenete sa dr Boranovom u Sov jetski Savez." 5. Morisom je zurio u Rodana, bled, usana koje su podrhtavale. On nervozno proe prstima kroz kosu. "Zato to elite od mene?" "Ne ja lino. To eli vlada Sjedinjenih Drava." "Zbog ega?" "Zar to nije oigledno? Ako je Sovjetski Savez okupi ran eksperimentima vezanim za minijaturizaciju, eleli bismo da o tome saznamo to j e vie mogue." "Imate Boranovu. Mora biti da ona puno zna o tome. epajte je i iscedit e to iz nje!" "Znam da se alite", odvrati Rodano, sleui ramenima. Ali danas to vie n e moemo. To i sami znate. Rusi bi odgovorili na vrlo neprijatan nain, i svetsko ja vno mnenje bilo bi na njihovoj strani. Ne gubimo vreme na takve viceve." "U redu . Naravno nita ne mora na silu. Predpostavljam da postoje agenti koji mogu da se domognu i detaljnih informacija. Mogu, bar, da pokuaju." "Pokuati, jeste, to je kl juna re. Naravno da ima naih agenata po Sovjetskom Savezu, da ne pominjem preciznu p ijunsku opremu kako na Zemlji tako i u svemiru, ba kao to i Rusi imanju svoje agen te ovde, kod nas. I mi i oni dobro znamo da cunjamo u mraku i tiho. Isto tako, i mi i oni znamo kako da neke stvari ostanu u tajnosti. U stvari, u tome su Rusi i bolji. Kaete, i ja se slaem sa tim, da ovo nisu ona vremena; no, Sovjetski Savez jo nije ono to bismo mi proglasili otvorenim drutvom. Na kraju krajeva, imali su v ie od jednog veka da stvore runu naviku skrivanja stvari u bunker." "ta onda oekujet e od mene?" "Vi ste drugaiji. Obini agenti alju se u Sovjetski Savez ili negde gde operiu pod velom pod koji se mi moda i moemo zavui. pijun - on, ili ona - nae se na m stu gde nije dobrodoao i mora da izvue informaciju koja je strogo uvana. To nije la ko. Dalje, on - ili ona, obino ne uspe i on -

ili ona, ponekad biva uhvaen, to je uvek krajnje neprijatno. Ali u vaem sluaju, oni vas trae! Ponaaju se kao da ste im potrebni! Postavie vas u samo sredite zbivanja, u sredite tajnosti. Kakva vam se samo mogunost prua!" "Ali upravo su mi to ponudili. Nema tome ni dva sata. Otkud onda to vi moete znati?" "Oh, interesuju se oni ve p oodavno. Zanimali su se jo i pre dve godine, pa je to i bio glavni razlog to sam v as onda molio za razgovor. Pitali smo se jo onda ta imaju na umu. I sada, kad su p ovukli potez, mi smo spremni." Morison je dobovao prstima po naslonu za ruke, st varajui ritmiku buku. "Da raistimo", ree on napokon. "Pristanem, na primer, da krenem sa Natalijom Boranovom u Sovjetski Savez, tamo gde oni vre eksperimente. Na prim er, pretvaram se da im pomaem..." "Ne morate uopte da se pretvarate", upade Rodano . "Zbilja im pomozite, ako ste u stanju, i ako to znai da ete se sa samim procesom bolje upoznati." "Dobro, da im pomognem. Onda, kada se vratim, vama da ispriam s ve to znam." "Upravo tako." "A ta ako nema ta da se ispria? ta ako je itava stvar jed n orijaki blef, ili ako se oni samo zavaravaju? ta ako se ponavlja ono sa Lisenkom ?" "Onda ete nam to i rei. Volimo da znamo - umesto da nagaamo. Osim toga, sigurni smo da Sovjeti misle kako mi napredujemo u pogledu izuavanja antigravitacije. Moda da, a moda i ne. Oni nisu sigurni, a mi im to neemo rei. Nee im biti lako da to saz naju, jer mi ne zovemo nikakve ruske naunike da dou i pomognu nam. Kad smo ve kod t oga, pria se da Kinezi intenzivno rade na putovanjima brzinom veom od svetlosti. ud no, upravo ste vi i jedno i drugo opisali kao teorijski nemogue poduhvate. Pri sv emu tome, ne znam da se iko bavi izuavanjem perpetuum mobila." "Da, nacije su spo sobne za takve igrarije", odbrusi Morison. Zato svi zajedno ne saraujemo? Kao da s e nismo mrdnuli od onih vremena." "Ne ba. No, to to smo sada u ovim vremenima ne z nai bezuslovno da smo uli u raj. Jo postoji sumnjiavost, i jo postoji potreba da se n apravi nekakav gigantski korak unapred - naravno, pre bilo koga drugog. Moda je t o i dobro. Ako se ve rukovodimo ekspanzionistikim motivima, i dok god to ne vodi u rat, to treba iskoristiti u cilju breg progresa. Prestati sa takvim pokuajima znai lo bi prepustiti se ravnodunosti i nazadovanju."

"Znai, ako odem, i ako budem u poloaju da vam saoptim da li to Sovjeti trae vodu na pogrenom mestu ili, pak, napreduju na takav i takav nain, onda neu pomoi samo Sjedin jenim Dravama, ve i celom svetu; pomoi mu da ostane budan i na oprezu - ukljuujui, ak i Sovjetski Savez." "To je jedan od moguih dobrih pogleda na stvari", klimnu Rod ano. "Odajem vam priznanje. Svi ste vi vrlo lukavi. Ipak, na to ne mogu da se up ecam. Miljenja sam da narodi moraju da sarauju, i ne elim da igram te opasne igre, koje, uostalom, pripadaju dvadesetom veku, a ne ovom, racionalnom, dvadesetprvom . Ve sam rekao dr Boranovoj da ne pristajem, i sada isto kaem i vama." "Shvatate l i dato od vas trai vaa vlada?" "Shvatam da to od mene traite vi i ja vama kaem ne. A li, ako se ispostavi da vi zastupate vladine interese, onda sam isto tako sprema n da i vladi kaem ne." 6. Sedeo je, tako, uzdignute glave. Srce mu je ubrzano kuc alo i oseao se gotovo herojski. Nita me nee navesti da se predomislim, mislio je. ta mogu da urade? Da me zatvore? Zbog ega? Bie im potrebna valjana optuba. Oekivao je da e naii na bes. Ili na pretnju. Rodano ga je, pak, posmatrao pogledom u kome je bilo tihog nestrpljenja. "Zato odbijate, doktore Morisone?" upita on. "Zar nemate nimalo patriotskih oseanja." "Patriotizma, da. Ludila, ne." "Zato ludila?" "Znate li ta oni, sasvim sigurno, planiraju da urade sa mnom?" "Recite. "Hoe da me umanj e i smeste u ljudski organizam, kako bih istraio nervnu eliju mozga - iznutra." "Z ato bi to oni hteli da uine?" "Kau da bi to pomoglo mojim istraivanjima, koja, pak, treba da pomognu njima. Ne pada mi na pamet da se podvrgnem neemu takvom." Rodano se poea po glavi, pokvari pri tom raspored vlasi, pa urno zagladi kosu kao da ne el i da otkrije rozikastu kou. "Neka vas to ne brine", ree on. "Kaete da je minijaturi zacija nemogua. U tom sluaju su nemoni, ta god da im padne na pamet." "Neka, neka, d ovoljan je bilo kakav eksperiment. Kau da su ovladali minijaturizacijom, to znai da su ili ludi, ili da lau. U oba sluaja ne bih

eleo da se igraju sa mnom - na zadovoljstvo njima, vama, ili celokupnoj amerikoj v ladi." "Oni nisu ludi", odvrati Rodano. "ta god da im je na umu, oni dobro znaju da ih drimo odgovornim za ono to bi se Amerikancu pozvanom u Sovjetski Savez moglo desiti." "Oh, beskrajno vam hvala! Kako ih to drite odgovornima? Poslali biste i m protestnu notu? Zadrali nekog njihovog dravljanina u pritvoru? Osim toga, ko tvr di da bi me oni obesili na sred Crvenog trga? ta ako im se uini da nije zgodno da se vratim kui i priam naokolo o minijaturizaciji? Od mene e dobiti ta im treba - ta g od da je to - i onda e reiti da amerikoj vladi nije neophodno da sazna bilo ta od on oga to sam ja saznao od njih. I onda, pripreme mali nesreni sluaj. Tako nam je ao, n ae sauee! I naravno, isplatie odtetu mojoj ucveljenoj porodici i poslati nazad koveg ekriven amerikom zastavom! Ma hajdete! Nisam ja tip kamikaze za samoubilake misije ." "Mnogo dramatizujete", primeti Rodano. "Tamo ete biti gost. Pomoi ete im ako moet e, a od vas ne traimo da budete pijun kome nikad nije dosta informacija. Biemo vam zahvalni za bilo ta to biste nam mogli rei, a na ta ete tamo bez nekog posebnog truda naii. tavie, tamo e biti naih ljudi koji e, ako uzmognu, paziti na vas. Staraemo se tome da se vratite zdravi i itavi." "Ako uzmognu..." ponovi Morison. "Ako uzmognu ", sloi se Rodano. "Ne moemo vam obeati uda. Da li biste nam verovali u tom sluaju?" "U svakom sluaju, to nije posao za mene. Nisam ba toliko odvaan. Nisam peak ni u ijoj ludoj partiji aha, iji se ivot stavlja na kocku, samo zato to vi - ili vlada - tako misli ili eli." "Bespotrebno plaite samog sebe." "Ne nuno; strah ima svoju praviln u funkciju - oveka ini opreznim i odrava ga u ivotu. Ako ste neko poput mene, postoj i trik da ostanete ivi. Taj trik je kukaviluk. Nije prijatno biti kukavica ako ima te miie i mozak bivola, ali za slabia poput mene to nije nita sramotno. A nisam ni t ip koji bi prihvatio tu samoubilaku ulogu kako bi sebe ubedio da nije kukavica. D rage volje prihvatam da sam kukavica. Nisam dovoljno hrabar za tu vau ulogu. A sa da, molim vas da odete." Rodano uzdahnu, sleui ramenima uz neodreeni osmeh, i podie se polako na noge. "To je to, dakle. Pa, ne moemo vas naterati sa sluite domovini ako vi to ne elite." On krenu prema vratima, struui, kao izmoren, nogama po podu. P osegnuvi za kvakom, on se najednom okrete i ree:

"Ipak, nije mi jasno. Bojim se da greim a mrzim greke." "Greite? A gde ste pogreili? Kladili se s nekim u pet dolara da u skoiti od sree kad mi se ukae ansa da zaginem z a domovinu?" "Ne, mislio sam da ete skoiti od sree kad vam se ukae prilika da spaset e karijeru. Na kraju krajeva, kako sada stvari stoje, ne idete nikud. Niko ne da je ni marijaa za vae ideje; lanci vam se ne objavljuju; sva je prilika da ni na Uni verzitetu neete biti ponovo izabrani. Zaposlenje? Zaboravite na to. Nagrade i pri znanja? Nikada. Ne sada, poto ste odbili na zahtev. Pre nego to istekne ova godina, neete imati vie ni primanja ni status. I vi i dalje neete u Sovjetski Savez, a bio sam siguran da ete se uhvatiti za slamicu nade da e vam to spasiti karijeru. ta ete onda?" "Moja stvar." "Ne, naa stvar. U ovom dobrom novom svetu pleemo na temu tehn olokog napretka: presti, uticaj, mogunosti koje stiu sa sposobnostima da se ui ono to drugi ne mogu. Pleu dva plesaa i njihovi saveznici. Mi i oni: SAD i SSSR. Bez obzi ra na uzajamne nenosti, i dalje se takmiimo. Zalog u igri su naunici i inenjeri - sv aki od diskreditovanih moe se korisno upotrebiti u suprotnom taboru. Vi ste diskr editovani, dr Morisone. Shvatate li ta vam govorim?" "Postajete neprijatni, to je sve to razumem." "Imamo vau izjavu da vas je dr Boranova pozvala u posetu Sovjets kom Savezu. Je li to ba tako? Moda vas je zavrbovala da ostanete u Americi i radit e za Ruse, u zamenu za podrku vaem naunom radu?" "U pravu sam. Zbilja ste neprijatn i." "To mi je posao, ali samo ako sam na to primoran. ta ako sam, u stvari, u pra vu, i ako vi, u stvari, skaete od sree jer vam je u izgledu spas karijere. Samo to e te to izvesti tako to ete ostati ovde i primati sovjetski novac, a za uzvrat im na raspolaganje stavljati informacije koje im moete dati." "To je skroz pogreno. Nem ate nita ime to moete dokazati." "Ali dozvoljeno mi je da sumnjam; a to mogu i drug i. Onda emo morati da vas sve vreme drimo pod pritiskom. Nee biti mogunosti da nasta vite sa svojim naunim radom. Va profesionalni ivot bie zakljuen - za sva vremena. A s ve to - sve to moete izbei, vrlo jednostavno - ako uinite ono to se od vas trai i kre nete u Sovjetski Savez." Morison stisnu usne i glasom koji kao da dolazi iz sasue nog grla, proita: "Pretite mi, i to prljavom ucenom. Neu popustiti. Kockau se. Moje teorije o centru za miljenje u mozgu su ispravne i to e jednog dana biti utvreno - t a god da uinite vi, ili bilo ko drugi." "Do tog 'jednog dana' treba da preivite."

"Mogu i da umrem. Moda sam kukavica u fizikom smislu, ali ne i u moralnom. Zbogom. " Rodano mu dobaci jo jedan, poslednji, gotovo samilosni pogled, i ode. A Morisom , skrhan strahom i beznaem, oseti kako nestaje prkosa u njemu: ostao je samo oaj.

UGRABLJEN Ako ti ne daju milom, otmi. Denjev senior 7. Pa, onda, ima da umrem, po misli Morison. Nije se ak potrudio ni da dva puta okrene klju u bravi poto je Rodan o otiao. Sedeo je, zamiljen, izgubljen, praznog izraza lica. Popodnevno sunce hrli lo je kroz prozor, no on nije ustao da pritisne dugme kojim bi zamraio staklo. Pu stio je da svetlost navire u sobu. U stvari, oseao je nekakvo hipnotino ushienje u posmatranju haotinog plesa estica praine. Od Ruskinje je pobegao u strahu, no, pred agentom - Amerikancem se ustoboio, ustoboio hrabrou proizalom iz - oaja. I oaj - uz sustvo hrabrosti - bio je sve to je sada oseao. Sve to je Rodano rekao bilo je, na kraju krajeva, tano. Naravno da ga nee ponovo izbrati naredne godine, i mrea koju j e razastro ostala je bez plena. Bio je trn u oku na platnom spisku, a, osim toga , nedostajalo mu je iskustvo (ili, jo vanije znaajni kontakti) koji bi mu pomogli d a pronae posao u privatnom sektoru, ak i da se ne uzme u obzir budue nametanje zamki i podmetanje nogu od strane uvreene vlade. ta da radi? Da ode u Kanadu? Postojao je onaj anvije na Mek Gil univerzitetu. Jednom, davno, ispoljio je interesovanje za Morisonove ideje. Jednom, davno! Morison nikada nije pokuao neto na Mek Gilu, j er nije bio ni planirao da naputa zemlju. Sada nije vie moglo ni da se planira. Mo rae da napusti zemlju. Postojala je, kao mogunost, Juna Amerika, gde bi najmanje de setak univerziteta sa zadovoljstvom doekalo Angloamerikanca koji zna panski ili po rtugalski - makar iz pomodnosti. Ali Morisonov panski bio je slab. Portugalski nitavan. A ta je imao da izgubi. Pogubio je sve veze sa porodicom. ak i njegove dve keri bile su sada tako daleko, izbledele na ivicama, kao stare fotografije. Nije imao ni prijatelja sa kojim bi se posavetovao. Niko nije istrajao posle katastr ofalnog ishoda njegovih istraivanja.

Imao je samo jo taj svoj program. Najpre ga je bila realizovala neka mala firma, prema njegovim uputstvima. Od tada je program neprekidno menjao, prilagoavao. Moda je trebalo da ga patentiram, bez obzira na to to je bilo malo verovatno da bi ga iko ikada upotrebio, osim njega samog. Nosio ga je, razume se, sa sobom, gde go d bi krenuo. I sada ga je imao pri sebi, u levom unutranjem depu sakoa, gde se spo lja ocrtavao kao kakav nabubreli novanik. Morison je, sasvim jasno mogao da uje kri pu koja je pratila njegovo disanje i shvati da, u stvari, pokuava da umakne bespr edmetnom ringipilu svojih sopstvenih misli tako to bi zadremao. Kako da bilo koga zainteresuje za sebe, pomisli on gorko, kada je i samom sebi bio dosadan? A onda , odjednom postade svestan da je sunce iezlo i da se sumrak iri sobom. Tim bolje. S ledeeg trenutka on zau, ve dugotrajno, neko zujanje. Telefon, pomisli on, ali ne uin i ni najmanji pokret. I dalje je leao sklopljenih oiju. Verovatno opet taj tip, Ro dano, u poslednjem pokuaju. Ako, neka zvoni. San ga svlada, ali mu se glava svali u tako neugodan poloaj da zasigurno nije mogao da dugo ostane u njemu. Zbilja, p robudio se ve posle etvrt asa. Nebo je jo bilo plavo, ali pomrina je ve osvojila sobu i on pomisli, ne bez oseanja krivice, da je propustio sve popodnevne izvetaje. A onda, opet, pomisli, buntovniki: odlino! Kog su mu avola uopte i potrebni? Oseaj bunt a u njemu poraste. ta li on, uopte, trai na ovom vrhunskom skupu? Za tri boja dana n ije uo nita to bi ga zainteresovalo, niti sreo ikoga ko bi mogao da zalei posledice sunovrata njegove karijere. Jedino to je jo mogao da ini tokom tri preostala dana b ilo je da oajniki izbegava susrete sa dvema osobama - Boranovom i Rodanom. Oseao je , sada, ve i glad. Naravno, bilo je vreme veeri, a nije ni ruao kako treba. Nije mu se samovalo za stolom dole u hotelskom restoranu; jo manje je bio raspoloen da pl ati onolike cene. A da eka u redu u kefeteriji - krajnje neprivlano. To je i dopri nelo konanoj odluci. Prekipelo mu je. Mogao bi, u stvari, da odjavi sobu i proeta se do eleznike stanice. (Nije daleko, a i sve noni vazduh moda bi mu malo proistio zb ku u glavi.) Bie mu potrebno tek nekoliko minuta da se spakuje. Za desetak ve moe d a krene. On se mahnito baci na posao. Na kraju krajeva, utedee pare kojima bi plat io jo tri dana u hotelu. I pobei e iz mesta koje bi mu, u to je bio uveren, moglo d oneti samo jo vee jade.

Bio je u pravu, u prilinoj meri, uz jedinu nevolju to se njegovo unutranje alarmno zvono prekasno oglasilo. 8. Poto je zavrio posao na recepciji, Morison proe kroz st aklene dveri. Sreom to je na slobodi, ali jo s nemirom u dui. Paljivo je pregledao pr edvorje hotela, proveravajui nema li sluajno Boranove ili Rodana na vidiku, a sada je zagledao u taksije i prouavao ljude koji su kao bujica hrlili u hotel i iz nj ega. Izgledalo je da je put ist. Put je bio ist, da, ali samo ako se izuzmu zlovol jna vlada, injenica da nije bilo nikakvih novih dostignua, i da su ga beskrajne ne volje tek ekale - u budunosti. Primamljivost Mek Gil univerziteta rasla je svakom sekundom - samo kad bi uspeo da se tamo umuva... On krenu trotoarom u smiraj dan a prema eleznikoj stanici, koja jo nije bila na vidiku. Bie kod kue, znai, dobrano iz ponoi, bez ikakavih ansi da odspava u vozu. Imao je itav komplet ukrtenih rei uza se , to mu je moglo prekratiti vreme - samo ako je svetlo dovoljno jako. Ili, pak... Morison se naglo okrete na zvuk vlastitog imena. Bio je to automatski pokret, n auen, iako bi pod sadanjim okolnostima, morao da pouri dalje bez osvrtanja. Ovde ni je bilo nikoga s kim bi hteo da razgovara. "Al! Al Morison!" Pobogu! Glas je bio kretav i Morison ga nije prepoznavao. Nije prepoznao ni lice. Okruglo, sredoveno, svee obrijano, ukraeno naoarima sa metalnim okvirom. Osoba koja mu se pribliavala b ila je pristojno obuena. Morison odmah oseti bespomonu agoniju, koja se javlja kad god pokua da se priseti nekoga ko se njega, oito, dobro seao, i ko se, tavie, ponaa ao da su dobri prijatelji. On obesi donju vilicu napregnuto listajui katalog u sv om umu. Neznanac kao da uvide u emu je Morisonov problem, to ga, meutim, ni najmanj e ne pomete. "Vidim da me se ne seate", izgovori on brzo. "Nikakvo udo. Moje ime j e arli Norbert. Sreli smo se na Gordonovoj konferenciji istraivaa, oh pre itavog niz a godina. Ispitivali ste nekog od govornika u vezi sa delatnostima mozga i odlino ste proli. Bili ste krajnje otri. Zbilja, nikakvo udo to vas se seam." "Ah, da", pro mrmlja Morison, pokuavajui da se seti kada je poslednji put bio na Gordonovoj konf erenciji. Pre nekih sedam godina, otprilike? "Lepo od vas."

"Dugo smo zatim priali, te veeri, dr Morisone. Seam se da sam bio vrlo impresionira n vaim dranjem. Vi se, naravno, toga vie ne seate. Ja nisam impresivan u bilo kom po gledu. A sada mi je vae ime promaklo kada sam gledao listu uesnika. Tek vae srednje ime, Donas, mi je pomoglo. Hteo sam da popriamo, pa sam vas nazvao u hotelsku sob u pre otprilike pola sata, ali niko nije dizao slualicu." Norbert kako da tek sad a primeti kofer u Morisonovoj ruci, te preneraeno upita: "Nije valjda da odlazite ?" "Da, zapravo, jurim na voz. Izvinite." "Molim vas, samo nekoliko minuta. itao sam neto o vaim zapaanjima..." Morison odstupi za jedan korak. ak i intenzivno inter esovanje za njegov rad nije mu, u ovom trenutku bilo dovoljno. Osim toga, dezodo rans njegovog sagovornika bio je prejak, ba kao to je i samo prisustvo tog drugog o veka ugroavalo njegov sopstveni ivotni prostor. Nita od ovoga to je rekao nije mu po moglo da se priseti. "Oprostite, ali ako ste itali moje radove, onda ste verovatn o jedini koji to ini", dodade Morison. "Izvinite, ali ja stvarno..." "Samo malo." Norbertovo lice se uozbilji. "Kosnulo me je to to publika, po svemu sudei, nema n ameru da razume vaa stanovita." "To je mene kosnulo dosta davno, gospodine Norbert ." "Zovite me arli. Zapravo, mi smo jo onda preli na ti. Ne bi morao da ostane neshv aen, to ti je valjda jasno." "Nije to nikakva prinuda. Jednostavno, ja jesam nesh vaen i to je to. Pa..." Morison uini pokret kao da e da krene. "Saekaj, Al. ta ako ti kaem da imam posao za tebe, meu ljudima koji sa simpatijama gledaju na tvoje idej e?" Morison zastade. "Pa, mislio bih da sanjam." "Nikako. Al, mome, uj me. Drago m i je to sam naleteo na tebe eleo bih da te upoznam sa jednom osobom. Vidi, osnivam o novu kompaniju, Genetik Mentaliks. Leimo na parama i imamo velike planove. Smis ao svega je u unapreivanju ljudskog uma, putem genetskog ininjeringa. Iz godine u godinu unapreujemo i usavravamo raunare, pa zato ne bismo i na 'personalni' kompjuter . On se s ozbiljnim izrazom lica kucnu po slepoonici. Gde li je sada? Ostavio sam ga u kolima kada sam te video da izlazi iz hotela. Zna, nisi se mnogo promenio od kada smo se videli posledni put." To Morisona i nije mnogo dirnulo. "I ta nova kompanija me eli?"

"Naravno da te eli. Menjamo um, pravimo inteligentniju varijantu, kreativniju. A t a da promenimo da bismo to dobili? To nam ti moe rei." "Bojim se da ba toliko ne zna m." "Ne oekujemo ovlane odgovore. Jednostavno, radio bi s nama zajedno, na istom c ilju. uj, kolika god da ti je plata u ovom trenutku, udvostruiemo je. Reci samo kol ika su tvoja trenutna primanja i to emo, jednostavno, pomnoiti sa dva. Zar to nije fer? I bie sam svoj ef." Morison se namrgodi: "Prvi put sada da sretnem Boi Batu u p oslovnom odelu. I jo, svee obrijanog. Gde je zez?" "Nema zeza. Ama, gde je taj ovek ? A eno ga, iziao je kolima iz kolone. Zna, to mi je ef, Krejg Levinson. Nije to naa usluga tebi, Al. Ti nama ini uslugu. Hajde, poi sa mnom." Morison je oklevao samo na tren. Uvek je najmranije ba pred zoru. Kad si dodirnuo dno, jedini mogui pravac je navie. Ponekad, zbilja, i munja ume da se prolomi. Ispuni ga, odjednom, bujica prastarog entuzijazma. Pustio je da ga drugi ovek vodi, pratei ga na tek koji kor ak udaljnosti. Norbert mahnu i povika: "Naao sam ga! To je onaj momak o kome sam ti priao. Al Morison! On je taj koga traimo." Ve vremeno sredoveno lice ukaza se iza stakla automobila, najnovijeg modela, pomalo neodredive boje pri nejasnom svetlu . Lice se nasmei, ukazae se dva reda blistavih zuba i glas prozbori: "Sjajno!" Prt ljanik je bio smesta otvoren i arli Norbert prihvati Morisonov kofer. "Evo, da ti pomognem." On spusti kofer u prtljanik i zalupi poklopac. "ekaj", iznenaeno e Moriso n. "Ne brini, Al. Ako izgubi ovaj voz, stii e na sledei. Ako hoe, moemo da unajmimo la koja e te odvesti kui - docnije. Hajde, ui." "U kola?" "Naravno." Zadnja vrata s e izazovno otvorie. "A gde idemo?" "uj", ree Norbert, glasa odjednom dubljeg za itav u oktavu i znatno mekeg, "'ajde da ne gubimo vreme. Ui." Morison oseti neto tvrdo p rislonjeno uz telo i instinktivno se okrenu da vidi ta bi to moglo biti.

To to je osetio, meutim, gurnu ga napred. Norbertov glas sada je bio tek apat. "Haj de da budemo vrlo tihi, Al. Hajde da ne napravimo ni jedan jedini zvuk." Morison stupi u kola i odjednom oseti panian strah. Naravno, Norbert je u njega uperio r evolver. 9. Morison se pomaknu na sedite, pitajui se da li postoji mogunost za beks tvo kroz druga vrata. Norbert ipak ne moe da puca usred hotelskog parkinga, u pri sustvu stotinjak ljudi u preniku od tridesetak metara. ak i da ima priguiva, njegov nenadani pad sigurno bi privukao panju. Ta mogunost se namah istopi, jer na ta vra ta hrupi trei, ogroman ovek koji se svali na sedite i pogleda Morisona - ako ne zlo voljno, onda sigurno bez ikakvih prijateljskih znakova. Morison, tako bi stisnut izmeu dvojice ljudi, i shvati da ne moe da uini ni najmanji pokret. Kola krenue i e legantno uhvatie brzinu kada se konano domogoe auto-puta. Morison, malo pridavljeno , napokon upita: "emu sve ovo? Gde idemo? ta smerate?" Norbertov glas, sada bez vi sokih alikvota i vetake dobronamernosti, zazvua smrknuto. "Bez brige, dr Morisone. Neemo vas povrediti. Samo elimo da ste uz nas." "Bio sam s vama i tamo, napolju." (On pokua da prstom pokae iza sebe, no ovek sa njegove desne strane jo snanije nalee a njegovu ruku, te ovaj ne uspe ni da mrdne.) "Da, ali treba da budete uz nas na jednom drugom mestu." Morison pokua da zvui pretee: "Znai, kidnapovanje. Prilian p rekraj, znate." "Dr Morisone, nemojmo to nazivati kidnapovanjem. Mi se, moglo bi se rei, ponaamo samo iznueno prijateljski" "Kako god hoete, ali to je protiv zakona. Da niste moda iz policije? Dajte da vidim vae isprave, a onda mi recite ta sam uini o i zbog ega sve ovo." "Ne optuujemo vas ni za ta. Rekao sam vam ve. elimo da ste uz nas, i savetujem vam da budete tihi i mirni. Bie bplje za vas." "Ne mogu da budem tih i miran ako ne znam ta se sa mnom zbiva." "Pokuaj, ali malo intenzivnije", od vrati Norbert neprijateljski. Budui da nije mogao da smisli nita to bi pomoglo dalj em razvoju situacije, Morison zauta, i dalje krajnje uznemiren.

Pojavie se, uskoro, i zvezde. No je, meutim, bila jasna kao i obdanica pre nje. Aut omobil se probijao kroz hiljade kola na autostradi, za ijim volanima su sedele hi ljade ljudi idui svojim uobiajenim poslovima i putevima, sasvim nesvesni toga da s e u oblinoj limuzini odvija - otmica. Morison oseti kako mu srce radi prekomerno. Usne su mu se tresle. Nervozu, ipak, nije mogao tek tako da ukloni. Kau da mu ne ele zlo, ali koliko je mogao da im veruje? Sve to je ovek zvani Norbert do tada re kao bile su lai. On jo jednom pokua da se smiri - ali kako? Sklopivi oi, pokua da di uboko i ravnomerno - i da trezveno razmilja. Pa naunik je, do avola. Mora da misli racionalno. Ovo mora da su Rodanovi dounici. Sada ga vode u svoje odaje, gde e ga jo usrdnije primoravati da se lati misije. Ipak, nee uspeti. Morison je bio Amerik anac, to je znailo da s njim moraju postupati po tano utvrenoj proceduri, legalnim p ropisima i pravilima ponaanja. Nita nije moglo da bude proizvoljno i improvizovano . On opet duboko uzdahnu. Jednostavno, trebalo je da ponavlja ne i ne, i oni e on da biti bespomoni. A onda, odjednom, oseti blesak pred sobom i otvori oi. Kola su skretala sa auto puta na nekakav sporedni, prljavi puteljak. "Gde to idemo?" upi ta on automatski. Ne dobi, meutim, nikakav odgovor. Automobil se jo neko vreme tru ckao po grbavom putu, a onda skrenu u polja, tamna i pretea. U svetlosti farova M orison razazna oblike helikoptera, ija se elisa lagano okretala i iji su motori nen o preli. Bio je to jedan od onih najnovijih, koji ne prave buku, i ija glatka pov rina vie upija nego to odbija radio - talase. U narodu se obino nazivao 'tihokoptero m'. Morisonu srce stade. Ako je ono tihokopter, krajnje retka i izvanredno skupa naprava, onda on nije podvrgnut uobiajenom tretmanu. Onda, znai, smatraju da je o n 'krupna riba'. Ali, ja nisam 'krupna riba', pomisli on oajniki. Kola se zaustavie i svetla utrnue. Jo se uo tihi rad motora i mogla su se videti priguena ljubiasta sv etla, to je jedino oznaavalo gde se tihokopter nalazi. Ljudina sa Morisonove desne strane otvori vrata i s mukom izie iz kola. Njegova ruerda posegnu za Morisonom. Ovaj pokua da uzmakne. "Gde me vodite?" ovek krenu i drugom rukom: "Izlazi. Dosta prie."

Morison bi izvuen iz kola jednim snanim trzajem. Rame ga otro zabole, s obzirom na to da mu je ruka bila gotovo otkinuta iz svog leita. No, on zanemari bol. Sada je veliki ovek prvi put progovorio. Na engleskom, dodue, ali uz nepogreivi ruski akcen at. Morison se sledi. Ovo nisu bili Amerikanci. 10. Morison ue u tihokopter - dod ue nije se desilo ba to, s obzirom na to da ui znai dobrovoljnu kretnju, a on je u n apravu bio gotovo ubaen. Guranje se ponavljalo, dok on konano ne sede, i u tami ne razazna likove one dvojice izmeu kojih je sedeo i u kolima. Kao da se gotovo nita nije promenilo, osim to je um ovog motora bio malo jednoliniji od zvuka automobila . Proao je itav as - moda neto manje - pre no to su izronili iz tame vazduha i uronil prema tami okeana. Morison pogodi da je to okean osetio je po mirisu - ali nije mogao primetiti maglu od vodenih kapi u vazduhu, niti, pak, tamne obrise broda - tamno na tamnome. Kako li je tihokopter dospeo do okeana i spustio se na brod? Na onaj pravi brod, bio je siguran u to. Iako dopola oduzet, Morisonov um i dal je nije odustajao od potrage za reenjem. Bez sumnje je pilot tihokoptera pratio z atien i pseudorandomizovan radio - snop. Snop je mogao biti randomizovan, no, uz o dgovarajuu ifru, njegov izvor je mogao biti otkriven. Ipak, ako je bio pravilno iz veden, pseudorandom nije mogao da raskrinka ni krajnje usavreni kompjuter. Brod j e, pak, bio samo usputna stanica. Morisonu je bilo dozvoljeno da na brzinu neto p ojede - malo hleba i tanku supicu (koju je doekao sa oduevljenjem) - a onda - uz u obiajno muvanje i gurkanje koje je prihvatio kao sastavni deo svog ivotnog standar da, bi sproveden u avion srednje veliine. Deset sedita (prebrojao ih je potpuno me haniki); no, osim dvojice pilota, te svoje vene dvolane pratee svite, i njega samog, u avionu nije bilo nikoga. Morison se osvrnu da pogleda svoje straare mogao je t ek da ih nazre u zamraenoj kabini, dovoljno prostranoj, tako da nije bilo potrebn o da se guvaju svi zajedno. Oigledno, bili su lieni svakog straha od eventualnog be kstva svog zatoenika. I zaista, jedino to je, eventualno, mogao da uradi, bilo je da se baci sa palube broda. A kada se avion bude vinuo u vazduh, mogao bi samo j o da skoi u prazno - u susret okeanu nepredvidljivih dubina. Pitao se zato ve ne pol eu, no u to se vrata otvorie i avion primi jo jednog putnika. Uprkos tmini, odmah g a je prepoznao. Sreo ju je tek nekih dvanaestak asova pre toga, te mu nije bilo j asno kako je uspeo toliko da napreduje od prvog susreta do ovog trenutka.

Boranova se smesti u sedite do njega i obrati mu se, tihim glasom: "ao mi je, dr M orisone." Govorila je ruski. I kao da je to bio neki signal, motori zaurlae i on oseti kako ga pritisak gura unutra, dublje u sedite, to je avion vie poveavao brzinu . Morison se upilji u Nataliju Boranovu, kao da pokuava da sredi svoje misli. Neg de, duboko u sebi, on oseti potrebu da joj kae neto uglaeno, neto ljubazno; no, za t o nije bilo prilike. Jer, glas mu ostade kretav ak i poto je proistio grlo. Sve to je uspeo da izgovori bilo je: "Ja sam otet!" "Nije moglo drugaije, dr Morisone. ao m i je. Zbilja. Znate imala sam zadatak. Svakako sam morala da se vratim s vama. I nae..." Ona ostavi poslednju re da odlebdi kroz kabinu. "Ali ne moe se tako ponaati. Nije ovo dvadeseti vek! On se nakalja jo malo, pokuavi da jo malo zadri u sebi osea gorenja, makar toliko da bi mogao da govori prirodnim tonom. Ja nisam ni pustinja k, ni prognanik. Razvie se potera za mnom, a Amerikan Intelidens je vie nego upozna t sa injenicom da smo razgovarali, i na koju temu. Znae da sam otet - to verovatno , ve i znaju - i vaa vlada e se nai u samoj ii meunarodnog incidenta." "Nije tako", rati Boranova ozbiljno, uzvraajui mu dubok pogled. "Nije tako. Naravno da vai ljudi znaju ta se dogodilo, ali na to nemaju prigovora. Doktore, sovjetske obavetajne s lube poznate su kako po izvanredno unapreenoj tehnologiji, tako i po vekovnom izuav anju amerike psihologije. Ne sumnjam da Amerikan Intelidens ini to isto. U toj izje dnaenosti, koju delimo sa jo nekoliko geografskih podruja planete, jedino to nam ost aje jeste saradnja. Svako od nas je ubeen da onaj drugi nije daleko odmakao na pu tu koji i sam sledi." "Ne znam na ta ciljate", ree Morison. Planeta se pod njima p rotezala kroz no, dok su hrlili ka svitanju, na Istok. "Ono to najvie zanima Amerik an Intelidens u ovom trenutku jeste nae eksperimentisanje na podruju minijaturizaci je." "Eksperimentisanje!" stie odgovor, ne bez sarkazma. "Uspeno eksperimentisanje . To je ono to Amerikanci ne znaju. Ne znaju da li je taj projekat samo zastor pr ed neim to se zapravo odvija, a to s prividom nema nikakve veze. Sve to znaju jeste da smo na nekom tragu. Sigurna sam da poseduju detaljnu topografsku mapu Sovjets kog predela u kome se opiti vre - poloaje svake graevine, svakog kamiona. Bez sumnj e, imaju i svoje agente koji se trude to bolje znaju i umeju da prodru u tajne pr ojekte. Naravno, mi inimo sve to je u naoj moi da odbijemo te napade. Nismo ni nemar ni ni ravnoduni. I mi znamo puno toga o amerikim

antigravitacionim poduhvatima, pa bi stoga bilo naivno verovati da samo mi radim o, dok Amerikanci tapkaju u mestu. Da mi anjemo uspehe, a da to Amerikanci nikako ne smeju." Morison protrlja oi. Miran, jednolian glas njegove sagovornice uinio je da shvati da je ve davno prolo njegovo vreme za poinak, i da je veoma pospan. "Kak ve to veze ima sa injenicom da e moja zemlja otro reagovati na ovu otmicu?" zapita on. "ujte me, doktore. Pokuajte da shvatite. A zato bi? Vi ste nam potrebni, a njim a nije jasno u koje svrhe. Nemaju razloga da veruju da u vaim strunim istraivanjima ima bilo ega vrednog. Smatraju da mi, Rusi, sledimo krivi trag i da od vas neemo izvui nita. No, zbilja, nemaju nita protiv toga da jedan Amerikanac uestvuje u proje ktu minijaturizacije, jer, ako taj Amrikanac dokui o emu je zapravo re, bilo kakva informacija o tome im je suvo zlato. Zar ovo to govorim nema smisla, dr Morison?" "Ne znam na koji e nain razmiljati", oprezno odgovori Morison. "To me i ne uzbuuje previe." "Ali razgovarali ste sa Frensisom Rodanom neposredno poto smo se rastali, tako iznenada. Vidite, mi to znamo. A sada, priznajte, ako moete, da vas nije na govarao da krenete sa nama u Sovjetski Savez s mogunou da procunjate?" "Mislite, da se ponaam kao pijun?" "Zar nije? Nije li vam to predloio?" Morison ponovo izbee dir ektan odgovor. "Poto ste ubeeni da sam pijun, hoete li me pogubiti kada ispunim sve vae zahteve? Zar to nije uobiajna pijunska sudbina?" "Suvie ste starih filmova gleda li, doktore. Prvo, pobrinuemo se da ne doete u dodir sa bilo ime od vanosti - bilo im e. Drugo, pijuni su suvie dragocena stvorenja da bi sebi dozvolli luksuz da ih pog ubljujemo. Korisni su kao roba za trampu, za bilo kakve nae agente u amerikim ruka ma - ili bilo ijim stranim. Verujem da su toga vrlo svesne i Sjedinjene Drave." "Z a poetak", naglo ree Morison, "ja, madam, nisam pijun. Neu dopustiti da me za takvog smatraju. Niti znam za bilo ta o operacijama Amerikan Intelidensa. Zatim, ni za v as neu initi nita." "to se toga tie nisam sigurna, doktore. Mislim da ete svoju odluk ipak preinaiti." "ta vam je na umu? Da me morite glau, dok ne popustim? Da me preb ijete? Bacite u tamnicu? Na robiju?" Boranova se namrti i odmahnu glavom, to je tr ebalo da predstavlja energino zgraavanje.

"Pobogu, doktore, pa ta nam vi to predlaete? Jesmo li opet u vremenima kada ste ta ko glasno promovisali Sovjetski Savez u carstvo zla i izmiljali uasavajue prie o nam a? Ne kaem da neemo biti strogi ako odbijate saradnju. Nuda, ponekad, zahteva i ube dljivija sredstva, i vi to i samo znate. Ali neemo morati. Ubeena sam." "ta vas to i ni ubeenom?" upita Morison snudeno. "Naunik ste. Hrabar ste ovek." "Ja, hrabar? Gosp oo, pa ta vi znate o meni?" "To da imate iaene poglede. I to da ste ih se drali sve o o vreme. Da ste gledali kako vam karijera jezdi nizbrdo, da nikoga niste ubedili . I uprkos tome, vrsto stojite iza svojih stavova i ne pomerate se ni za pedalj o d onoga za ta ste sigurni da predstavlja pravu stvar. Zar to nisu obrisi hrabrog o veka?" "Da, da", potvrdi Morison. "To jeste jedan vid hrabrosti. No, hiljade je primera ljudi u istoriji nauke koji su poloili ivote zarad nekih smenih pogleda - p rotiv logike, protiv dokaza, protiv svojih sopstvenih interesa. Moda sam ja jo jed an primer u tom nizu." "U tom sluaju, moda greite, ali ste i dalje hrabri. Mislite li da se hrabrost svodi samo na fiziko... usuivanje?" "Ne, naravno. Ima mnogo poja vnih oblika, i moda", dodade on gorko, "moda su svi oni samo znaci pomraenog uma il i krajnje blesavosti." "Nadam se da sebe ne smatrate kukavicom. "A zato da ne? Na neki nain, laskam sebi kad kaem da mislim da sam umno zdrav." "Ali ste ludi kad j e u pitanju va stameni stav prema neurofizici?" "Nisam iznenaen." "I mislite da st e u pravu?" "Naravno, dr Boranova. To bi bio samo deli moje ludosti, zar ne?" Bor anova zavrte glavom. "Niste ozbiljni. To sam vam ve napomenula. Moj zemljak apirov smatra da ste u pravu - ako ne u pravu, a onda genije." "Drugi najvei kompliment na lestvici. I on je lud." "apirovljevo miljene ima veoma naglaenu specifinu teinu." "Za vas, siguran sam. ujte, damo, umoran sam. Toliko sam izmoden da vie ne znam ni ta govorim. Nisam siguran da je sve ovo zbilja stvarno. Nadam se da nije. Pustit e me da se na as - odmorim." Boranova uzdahnu i uputi mu brian pogled. "Naravno, j adni moj prijatelju. Neemo vam nauditi. Verujte mi, molim vas."

Morison pusti da mu se glava svali na grudi. Oi su mu bile zatvorene. Kao kroz ma glu on oseti kako ga neko blago sputa na sedite i kako mu stavlja jastuk pod glavu . Vreme je proticalo. Vreme bez snova. I dalje se nalazio u avionu kada je otvor io oi. Svetla jo nije bilo, ali je bio siguran da je u avionu. "Dr Boranova?" pozv a on. "Da, doktore?" odgovori ona odmah. "Goni li nas iko?" "Ne. Nekoliko naih av iona leti na pristojnoj udaljenosti, kao zatita, no ispostavilo se da nisu bili p otrebni. Prijatelju, mi vas elimo... a i vaa vlada eli od nas da vas imamo." "I dal je tvrdite da vladate minijaturizacijom? Da to nije ludost? Ili obmana?" "Uveriet e se i sami. I videete kakvo je to udo, takvo udo da ete eleti da budete njegov deo. Traiete to." "I ta onda s tim", upita zamiljeno Morison, "pod pretpostavkom da sve o vo nije savreno razraen vic? Hoete li od opita praviti oruje? Prevoziti vojsku malte ne nevidljivim avioniima? Prodreti u svaki predeo zahvaljujui siunim dimenzijama? I t ako to?" "Jezvito!" Ona otro proisti grlo, kao da je zgaena do daske. "Nemamo li ve dovoljno zemlje? Dovoljno ljudi? Izvora? Ogroman deo svemira? Nema li, sluajno, v anijih stvari koje zavise od minijaturizacije? Da li je mogue da ste toliko izoblie ni i izvitopereni da ne vidite da je to nova dimenzija naunog istraivanja? Zamisli te samo mogunosti koje e se pruiti prilikom ispitivanja ivih organizama! Ispitivanje hemije kristala; konstrukcije ultraminijaturnih kompjutera i naprava svih vrsta ! Razmislite samo: koliko o fizici moemo nauiti ako Plankovu konstantu prilagodimo novim potrebama! ta jo moe ostati neispitano u domenu kosmologije?" Morison pokua d a se uspravi. Jo je bio sav oamuen, no sada je kroz prozore aviona mogao da vidi pr askozorje, pa samim tim i siluetu doktorke. "Znai, to je po sredi? Dostojanstvena nauna dostignua?" "Razmislite, ta bi vaa vlada uinila s projektom da ga, recimo, ima ? Da dostigne iznenadnu vojnu superiornost i vrati nas u ona vremena?" "Ne. Nara vno ne." "Znai samo ste vi bezgreni i samo smo mi uasno zli? Verujete li, iskreno v as pitam, u to? Naravno, ako minijaturizacija opravda samu sebe, Sovjetski Savez moe da stekne preimustvo u razvoju drutva usresreenog na svemir. Pomislite samo, tr ansportovanje minijaturizovanog materijala sa jednog sveta na drugi, pomislite s amo na

slanje miliona kolonista u svemirskoj letelici koja bi bila dovoljna samo za dve ili tri osobe normalne veliine. Svemir e poprimiti sovjetske tonove, i to ne zato to sovjetski narod eli da preovlada, ili zato to ima nameru da gospodari, ve stoga t o je Sovjetska misao pobedila u sukobu ideja. I ta je u tome loe?" Morison zaklima glavom u pomrini. "Onda vam sasvim sigurno neu pomagati. Kako moete to i da oekujet e? Neu ja biti taj koji e pomoi da se rasprostre sovjetska misao po Vaseljeni. Amer ika misao i tradicija mnogo su mi blii." "Ubeeni ste u to, i zbog toga vas ne mogu kriviti. Ali primoraemo vas. Videete." "Ne. Neete moi." "Dragi moj prijatelju, Alber te", ree Boranova, "ako mi dozvoljavate da vas tako zovem. Rekla sam ve da e nas pot ovati zbog naeg napretka. Mislite li da ete i na to biti imuni? No, predlaem da tak ve diskusije ostavimo za neko drugo vreme." Ona ukaza na sivo more, daleko ispod , koje se upravo pojavljivalo iz tame. "Ono je Mediteran", ree ona, "i uskoro emo biti nad Crnim morem, a potom, preko Volge, stii u Maljenkigrad. Smoltaun, na eng leskom, zar ne? Sunce e izlaziti ba kad budemo sletali. To e biti simbolika... novi dan, nova svetlost. Predviam da ete biti raspoloeni da nam pomognete da uspostavim o taj novi dan, i uopte se neu iznenaditi ako izrazite elju da u Sovjetskom Savezu ostanete zauvek." "Sam od sebe, bez prinude." "Poslaemo vas avionom kui kad god to zaelite - poto dobijemo vau pomo." "Neu vam pomoi." "Hoete." "Osim toga, hou da od renem kui." "E, to se ne rauna", veselo zavri Boranova. I oni potom preletee tih nek oliko stotina kilometara, koliko ih je delillo od Maljenkigrada. MALJENKIGRAD Peak je najvanija figura na tabli - sa stanovita drugog peaka. Denjev se nior 11.

Bio je ponedeljak, rano jutro, i poetak nove radne nedelje. Fransis Rodano nalazi o se u svojoj kancelariji. Ve se navikao na to da radi i nedeljom, kao i da probd i celu no. Kada je uao, pola sata pre poetka zvaninog radnog vremena, Donatan Vintrop ve je bio tu. I na to je ve bio navikao. Vintrop se pojavi u Rodanovoj odaji sveg a nekoliko minuta poto je ovaj stigao. Naslonjen na zid, on prekrsti noge, kolena podupre irokim dlanovima i zari potpeticu leve cipele u tepih. "Iscrpljen si, Fr enk", ree on, mrgodei se. Rodano baci pogled na otru, sedu kosu svog sagovornika, k oja bi uvek prouzrokovala oseaj potuljenosti i odagnala zadovoljstvo zbog svog le pog izgleda. "I oseam se iscrpljenim. Mislio sam, ipak, da se to ne primeuje." Rod ano je bio svestan da je vrlo paljivo odradio sve jutarnje poslove i da se odenuo u svee i isto odelo. "Vidi se to, kako da ne. 'Lice je ogledalo due.' Izgleda ba kao agent terenac." "Nismo svi za teren", usprotivi se Rodano. "Znam, ali nismo svi ni za administrativne poslove." Vintrop protrlja svoj loptasti nos, kao da eli d a mu smanji dimenzije. "U brizi si zbog onog tvog naunika, kako mu bee ime..." "Al bert Donas Morison, ree Rodano umorno. Zato li se svi sa Odeljenja pretvaraju da ne znaju ovekovo ime? Kao da ele da odbace svaku vezu sa zadatkom." "Okej, nije ni b itno. Vidim da si zbog njega u brizi." "Da. Zbog njega i niza drugih stvari. Vol eo bih da mogu da razjasnim neke injenice." "A ko to ne eli?" Vintrop naglo sede. "Nema potrebe da se toliko jede. Dohvatio si se s tim od poetka, a ja sam te pusti o da se sam rve jer mislim da si pravi ovek za to. Drago mi je to si se borio da do bije ovaj zadatak, jer niko ne razume Ruje tako dobro kao ti." "Ne zovi ih tako", tre se Rodano. "Suvie starih filmova gleda. Prvo, oni nisu svi do jednoga Rusi, nit a vie no to smo svi mi Anglosaksonci. Oni su Sovjeti. Ako hoe da ih razume, obrni stv ar i pokuaj da zamisli ta oni misle o sebi." "Naravno, kako ti kae. Jesi li utvrdio z bog ega je taj tvoj naunik toliko vana linost?" "Ne. Zapravo, osim Sovjeta, niko ga i ne uzima ozbiljno." "Misli li da oni znaju neto to mi ne znamo?" "Sigurno je da i ma nekoliko stvari, ali nemam nikakvu ideju ta vide u Morisonu. ak nisu u pitanju ni Sovjeti - u pitanju je jedan Sovjet,

naunik, teorijski fiziar, apirov. Mogue je da je on taj tip koji je savladao minijat urizaciju - ako je uopte savladana. Nauno mnenje u svetu van Sovjetskog Saveza u p rilinoj je meri podeljeno. udan je to ovek - ekscentrik, najblae reeno. Sovjeti mu di spomenike, ba kao i on sam Morisonu, to je moda jo jedan dokaz njegove ekscentrinost i. A u poslednje vreme, njihovo zanimanje za Morisona razvilo se iz radoznalosti u zaslepljenost. "Kako to zna, Frenk?" "Putem kontakata u samom Sovjetskom Savez u." "Ebi?" "I on." "Dobar je to agent." "Suvie dugo lei. Treba da ga zamene." "Ne z nam. Ne menjaj tim koji dobija." "U svakom sluaju (Rodano nije ba bio voljan da na stavi razgovor na tu temu), interes za Morisona se fantastino poveao. Znam to, jer oveka pratim ve dve godine." "I taj apirov, pretpostavljam, ima neku fiks-ideju u vezi sa Morisonom, tavie, ubedio je Ru... Sovjete da im je potreban." "Mogue. No, i ma jo jedna udna stvar - kao da se apirov najednom povukao iz javnosti." "Iz kojih pobuda?" "Ne zna se." "Mogue je, Frenk, da je to smiljen potez. On zastupa minijat urizaciju - a Sovjeti su uvek gladni takvih pria, i ako ga pritisnu, ne bih voleo da sam u njegovoj koi. Ovo moda jesu dobra nova vremena, ali Sovjeti nikada nisu nauili da mirno otrpe pokuaj da se od njih naprave budale." "Mogue je da se apirov p ovukao u ilegalu zbog toga to se projekat oko minijaturizacije opasno zahuktao. T o moe da objasni ak i ovu oajniku potrebu za Morisonom." "Koliko on zna o minijaturi zaciji?" "Ubeen je u to da je nemogua." "To onda nema smisla." "Zato smo i dopusti li da ga odvedu", ree oprezno Rodano. Mogue je da e sve mozak prerasporediti ono to j e ve utvreno, i da e se iza novosloenih kockica ukazati neto smisleno." "Trebalo bi d a je ve prispeo." Vintrop pogleda na sat. "Maljenkigrad, zaista! Kakvog li imena! Od jutros nema vesti o avionskim nesreama, znai da je verovatno sreno stigao." "Da . Ipak, mislim da je on, u stvari, pogrean izbor. Na alost, Sovjeti su traili ba nje ga."

"Zato misli da je pogrean izbor? Hoe rei da je nestabilan, onako, politiki?" "Sumnja a on uopte razmilja o ideologili. On je, naprosto, nula. Celu no sam razmiljao i sta lno ispoetka dolazio do zakljuka da smo pogreili. Nedostaje mi intuicija; ne ini mi se bistrim, osim kad je u pitanju njegova struka. Mislim da je potpuno nesposoba n da donosi brze i precizne odluke, ako se uopte nae u takvoj situaciji. Nije dovo ljno lukav, stoga nee nita ni otkriti. Predoseam da e oseati paniku od prvog do posle dnjeg trenutka, i na alost, predoseam da ga nikada vie neemo videti. Zatvorie ga - il i ak i ubiti. A mi smo oni koji su ga gurnuli u to." "Nou ti se sve stvari ine stran ima, Frenk. Koliko god da je taj ovek tupav, moi e bar da nam ispria da li je prisus tvovao stvarnoj minijaturizaciji i ta su mu to uinili - ako mu neto uine. On ne mora da, dok posmatra, donosi zakljuke. Samo treba da nam prenese ta je video, a onda e mo mi dalje lupati glavu." "Ali, Doni, moda ga nikada vie neemo videti!" Vintrop spu sti ruku na Rodanovo rame. "Ne krei uvek od najkatastrofalnijih reenja. Postarau se da Ebi primi i razume poruku. Ako neto moe da uini, siguran sam da e to i uiniti - a pritom, siguran sam u to i da e Ru... Sovjeti biti dovoljno pametni da ga puste d a se vrati, ako ih potajno pritisnemo. U svoje vreme, naravno. Ne daj se. To je jedan potez, samo jedan potez u vrlo kompleksnoj igri, pa ako ne uspe, onda nije uspeo! Ima jo hiljadu drugih poteza." 12. Morison se probudio strano iscrpljen. P respavao je skoro itav ponedeljak, u nadi da e se otarasiti makar dela svog duevnog tereta. Predvee je obilno jeo, a zatim je, sa jo veim zadovoljstvom stao pod tu. Do neli su mu novo odelo, koje mu ba nije stajalo kao saliveno; no, ko je sad za to mario? Vee je proveo naizmenino dremajui i itajui. I mozgajui. to je vie razmiljao e sve ubeeniji da je Natalija Boranova bila u pravu kada je tvrdila da se on ovde nalazi uz saglasnost Sjedinjenih Drava. Pa i sam Rodano ga je pourivao da ode; ak mu je i pretio ako ne poslua, obeavajui mu raznorazne karijerne nevolje (kakve li s u ga gore nevolje, od ove u kojoj se ve nalazi, mogle jo snai?) Najposle zato bi se Amerikanci protivili njegovom prinudnom odlasku? Jedino to bi ih moglo brinuti bi la je njegova lina sigurnost. No, potreba za njegovim odlaskom oigledno je i to na dvladala.

emu, onda, sve ono to je izgovorio, svi zahtevi da vidi amerikog konzula, emu pretnj e da e Amerika protestvovati? Poto je bilo vie nego jasno da Amerika preutno odobrav a sve to se deava, savreno joj je, toboe, nemogue da pokrene ikakvu javnu akciju u ve zi sa njegovim sluajem. Nesumnjivo, bilo bi postavljeno pitanje kako su Sovjeti u opte uspeli da ga se doepaju - a odgovor bi bio: ili amerika glupost, ili, pak, preu tno odobravanje. Razumljivo da bi Sjedinjene Drave dale sve da se zatite kako od j ednog, tako i od drugog zakljuka. Sada je bio u stanju da sagleda i svrhu cele op eracije. Bilo je ba onako kako mu je to Rodano i izloio. Amerika vlada je jednostav no elele obavetenje, a on je bio u idealnom poloaju da joj ih pribavi. Idealnom? U kom smislu? Ni Sovjeti nisu bile tolike budale da ga tek tako puste da doe u pose d bilo kakvih nepoeljnih obavetenja. A ako bi, pak, i posumnjali u neto slino, bilo je jo sigurnije da ga ne bi tako lako pustili. to je vie razmiljao, bio je sve uvere niji da ni iv ni mrtav vie nee videti svoju rodnu zemlju, kao i to da e Amerikan Int elidens jednostavno slegnuti ramenima i otpisati ga kao nuni troak - nita nee dobiti, ali nee biti mnogo ni na gubitku. Morison stavi sebe na kantar. Albert Donas Mori son, doktor filosovije, asistent na katedri za neurofiziku, tvorac teorije misli koja je ostala neshvaena i neprihvaena; lo suprug, lo otac, lo naunik, a sada i rtv ni peak. Gubitak nije bio velik. U najtamniji noni as, u hotelskoj sobi, u gradu iji ak ni taan poloaj nije znao, u zemlji koja se vekovima smatrala prirodnim neprijat eljem njegovog naroda, koliko god da je (dodue, nevoljna i sumnjiava) saradnja uze la maha u poslednjim dekadama, sedeo je on, Morison, prepun samosaaljenja i detin jeg oseanja bespomonosti proizilog iz poniavajueg razumevanja situacije - to jest, da niko ne smatra da je vredan borbe. ak ni iz samilosti. Ali, eto, ipak - makar tr aak ponosa - eto, Sovjeti ga ele. Proli su kroz prilino reeto da bi ga dobili. Poto n su uspeli ubeivanjem, nisu se libili da upotrebe silu. Nisu mogli biti sigurni da ih vlada Sjedinjenih Drava tako bezrezervno podrava u njihovom naumu. Da bi doli d o njega, zapravo su rizikovali meunarodni incident. tavie, i sada su bili na mukama da ga sauvaju. Bio je sam u sobi, no ve je primetio reetke na prozorima. Vrata nis u bila zakljuana, ali ranije te veeri kada ih je otvorio, susreo se sa dve uniform isane i naoruane osobe koje su ga upitale treba li mu neto. Nije voleo da se osea k ao u

zatvoru, no, to mu je bar davalo oseaj vrednosti. U najmanju ruku, bar ovde. Koli ko e sve ovo trajati? ak i da Rusi zbilja smatraju da su njegove teorije ispravne, morao je makar samom sebi da prizna da su mu dokazi zavisili od okolnosti, odno sno, da su bili krajnje indirektni - i da niko nikada nije bio sposoban da ih u praksi i proveri. ta ako Sovjeti iznau da ni oni nisu bili za to sposobni, ili pri paljivijem ispitivanju, utvrde da su dokazi suvie neuhvatljivi, rasplinuti i magl oviti da bi se njima trailo vreme. Boranova je istakla da apirov ceni Morisonov ra d; ali apirov je bio na loem glasu, kao ovek koji menja raspoloenja kao kravate. ta S ovjeti da urade ako i apirov od njega digne ruke? Ako im on, kao trofej iz Amerik e, vie ne bude potreban, hoe li ga zbilja vratiti u domovinu (jo jedno mrcvarenje!) , ili e, jednostavno prikriti svoju sopstvenu zabludu time to e ga zatoiti zauvek, i li smisliti neto jo gore? Mora da je, zapravo, postojao nekakav Sovjetski rukovodi lac, neko ko je doneo odluku da se pristupi otmici i ko je, tako, itavom Sovjetsk om Savezu stavio, u politikom smislu, glavu u torbu. Ako se, meutim, poduhvat izja lovi, ta e uraditi taj isti rukovodilac da spasi svoju glavu bez ikakve sumnje, na raun Morisonove glave? Utorak, zora. itav dan u Sovjetskom Savezu bio je potreban da Morison konano shvati da bi bilo koja druga mogunost, bilo koji drugi put koji bi mogao izabrati mogao da donese samo katastrofalni ishod. Gledao je kako se r aa dan, no njegova bodrina i duh ostadoe pod okriljem najcrnje noi. 13. Oko osam aso va neko glasno pokuca na njegova vrata. On ih tek odkrine, no vojnik s druge stra ne, tek da pokae ko je - u stvari, u vlasti nad vratima - otvori ih irom. "Madam B oranova e doi po vas za pola sata. Spremite se za doruak i saekajte." Sve ovo bilo j e izgovoreno glasnije i grublje nego to je bilo neophodno. Oblaio se u urbi. Elektr ini aparat za brijanje izgledao je kao iz nekog drugog vremena, bar za ameriki sta ndard. Odjednom, on se zapita zato se toliko iznenadio to vojnik doktorku najavlju je sa 'madam'. Arhaini izrazi 'drug' i 'drugarica' odavno su izali iz upotrebe. On se ljutnu na samog sebe. Kakve je svrhe imalo razmiljati o takvim glupostima u o kolnostima u kojima se trenutno nalazio? Znao je, meutim, da ljudi upravo to i ra de pod takvim okolnostima.

Boranova je kasnila, desetak minuta. Zakucala je pristojnije nego vojnik pre nje , i po ulasku ona ga upita: "Kako ste, dr Morisone?" "I dalje se oseam kidnapovan im", odvrati on suvo. "A osim toga? Jeste li se barem naspavali?" "Verovatno. Ni sam ne znam. Nisam ba za razgovor, stoga recite ta elite." "Za sada samo to da ode mo zajedno na doruak. I molim vas, doktore, da mi verujete kad vam kaem da sam i s ama pometena, kao i vi. Verujte da bih radije bila sa svojim Aleksandrom. Toliko sam ga zanemarila poslednjih nekoliko meseci, da me ve i suprug prekoreva zbog t oga. No, kada smo se uzeli, znao je dobro da ga eka moj posao. To mu stalno ponav ljam." "I ja bih vie voleo da me odmah poaljete kui, pa da se vratite svojim najblii m i provedete s njima sve svoje slobodno vreme." "To bi bilo predivno, ali je, n a alost, nemogue. Idemo sada da dorukujemo. Mogli smo to i ovde, ali vi biste stekl i utisak da ste u pritvoru. Idemo, zato, u salu za obedovanje. Tamo ete se bolje oseati." "Sigurni ste? A ova dvojica pred vratima? I oni e sa nama, zar ne?" "Prav ila, doktore. Ovo je visoko restriktivna zona. Pazie na vas dokle god neko nadlean ne utvrdi da njihova panja vie nije potrebna. A to e biti vrlo teko. U ovakvom posl u gotovo da je uspeh ostati neumoljiv." "Kladim se", Morison je nastojao da se u vue u prilino tesan sako, "da je tako." "Ipak, ni na koji nain se nee meati u nae pos ove. "Ali ako odjednom potrim, ili se moda sluajno, uputim u pogrenom pravcu, pucae i stog asa." "Ne, u tom sluaju bi i oni loe proli. Treba da ste ivi, a ne mrtvi; samo t ako ste od vrednosti. Ubeivali bi vas, a onda bi vas epali. No, sigurna sam da neete uraditi nita to bi izazvalo nepotrebne nevolje." Morison se namrti, pokuavajui da ug ui bes u sebi. "Kad u dobiti nazad svoj prtljag? Svoju odeu?" "Sve po redu. Prva dun ost nam je da dorukujemo." Sala za obedovanje, do koje se stizalo liftom i etnjom kroz dugi, pusti hodnik, bila je skromnih dimenzija. Desetak stolova, svaki za p o est osoba. Nije bilo guve. Boranova i Morison sedoe za prazan sto, a ni kasnije i m se niko ne pridrui. Dva straara sedela su za stolom kraj ulaza, isputajui Morisona iz vida tek toliko koliko im je bilo potrebno da uzmu novi zalogaj obilnog obed a.

Nije bilo menija. Jelo im je jednostavno bilo servirano i Morison nije mogao da se poali na koliinu. Tvrdo kuvana jaja, pomfri, orba od kupusa i kavijar, sa tankim narescima crnog hleba. Hrana im je bila donesena na posluavniku i postavljena na sredinu stola, kako bi svako mogao da se poslui. Moda - pomisli Morison - moda ser viraju hranu za est osoba. Poto smo jedino dvoje za stolom, trebalo bi da ne pojed emo vie od treine. Morao je, ipak, da prizna da ga je oseaj punog stomaka prilino od obrovoljio. "Madam Boranova", poe on. "Zato me, jednostavno, ne zovete Natalija, d oktore? Ovde smo u sasvim neformalnim odnosima i biemo partneri moda jo zadugo. To vae neprestano 'madam, madam' bi mi sigurno donelo stalne migrene. Prijatelji me, zapravo, zovu Nataa. I dotle bismo mogli lako doi." Ona se nasmei, no Morison oset i da treba da ostane nepokolebljiv. "Madam, kada budem osetio prijateljstvo, tak o u se i ponaati. Ali kao rtva otmice i kao zatoenik, vie bih voleo formalniji odnos. " Boranova uzdahnu i gricnu svoj hleb, vaui zamiljeno, a onda ree: "Neka bude kako ho te, samo me nemojte zvati 'madam'. Imam svoju titulu. Nemojte me zvati ni akadem ikom. To je predugako. Izvinite, prekinula sam vas, zar ne?" "Dr Boranova", nasta vi Morison ledeno, "jo mi niste rekli ta elite od mene. Pomenuli ste minijaturizaci ju, mada dobro znate da mislim da je ona nemogua. ini mi se da ste i mene i sve na s navodili na pogrean trag. Pustimo, onda, to; ovde nema potrebe za nadmudrivanje m. Recite zbog ega sam, u stvari, ovde. Posle svega, morate mi to rei, poto oekujete moju pomo." Boranova zaklima glavom. "Teko vas je ubediti, dr Morisone, a ja sam s vama bila krajnje otvorena jo od samog poetka. Zbilja je re o minijaturizaciji." "Ne mogu da verujem u to." "Zato biste se inae obreli ba u Maljenkigradu?" "Smol Si ti? Liliput? Litl Taun? Morison oseti zadovoljstvo to ponovo uje svoj sopstveni gl as kako govori na engleskom. Moda zbog toga to Maljenkigrad i nije bio grad, ve var oica. "Kao to sam ve nekoliko puta ustanovila, niste nimalo ozbiljni. Neemo vas, ipa k, jo dugo drati u nedoumici. Treba najpre da upoznate izvesne ljude. Jedan od nji h e, zapravo. uskoro stii ovamo." Ona se nestrpljivo osvrnu. "Gde je, ve, do sada?" "Niko nam ne prilazi, to mi je palo u oi", ree Morison. Malo-malo pa uhvatim neiji pogled; no, zapravo, svi izbegavaju da gledaju u mene".

"Svi su ve upozoreni", ree Boranova odsutno. "Nemamo vremena za gubljenje na spore dne stvari, a to se vas tie, gotovi svi prisutni su sporedna lica. No, neki i nisu . Gde li je samo?" Ona ustade. Izvinite, doktore, moram ga pronai. Neu se dugo zad rati." "Nije li opasno ostavljati me samog?" upita Morison sarkastino. "Straa ostaj e s vama. Nemojte im dati prilike da reaguju. Njima intelekt nije jaa strana, jer su obueni da sluaju nareenje bez suvinog razmiljanja, te se moe dogoditi da vas povr de." "Ne brinite. Biu na oprezu." Ona izmeni nekoliko rei sa straarima i nestade. M orison je isprati pogledom, pa onda mrzovoljno odmeri celu prostoriju. Kako nije naao nita to bi mu zaokupilo panju, on se zagleda u ostatke hrane na stolu pred sob om. "Jeste li zavrili s dorukom, drue?" Morison iznenaeno podie pogled. Nije li 'drue bilo anahronizam? Bila je to ena u izazovnom neglie stavu, lako podboena, pogleda v rsto uperenog u Morisona. Punaka, u beloj, ne ba sasvim istoj odori. Kosa joj je bi la rikastosmea, a obrve iste boje bile su joj tako izvajane da su joj davale ohol izraz. "Ko ste vi", upita namrteno Morison. "Zovem se Valeri Paleron. ta radim? Ov de sam servirka. Sovjetski sam dravljanin i lan Partije. Ja sam vas maloas posluila. Niste me ni primetili? Nisam vredna vae panje, zar ne?" Morison proisti grlo. "ao m i je, gospoo. Bio sam se zamislio. Mislim da je bolje da ne dirate ovu hranu, moda e jo neko sesti da jede." "Tako. A Carica, i ona e se vratiti ovamo?" "Carica?" "M islite li da su carice izumrle ovde, u Sovjetskom Savezu? Razmislite, drue. Ista ta Boranova, seljanka kao i svi njeni preci, smatra sebe velikom damom." Ona lju tito zacokta, kao da je sva ispunjena prezirom. Morison slee ramenima. "Ne poznaj em je dobro." "Vi ste Amerikanac, zar ne?" "Otkud znate?" upita on ustro. "Zbog v aeg ruskog. S tim akcentom, ko biste mogli biti? Sin cara Nikolaja Okrutnog?" "ta nedostaje mom ruskom?" "Vidi ste da ste ga uili sa slualicama na uima. Kad Amerikan ac kae na ruskom 'jednu votku, molim', ujete ga na kilometar. Englezi su jo gori. N jih ujete na dva kilometra."

"Pa, ja jesam Amerikanac." "Hoete li se vratiti kui, jednog dana?" "Iskreno se nad am." Servirka utke klimnu, izvue odnekud krpu i stade da brie sto. "Volela bih da o dem u Sjedinjene Drave." "Zato da ne?" "Bie mi potreban paso." "Pa naravno." "A kako da ga dobijem, ja, prosta i pravoverna servirka." "Morate, predpostavljam, podn eti molbu." "Molbu? Da odem u komitet i kaem: "Ja, Valeri Paleron, rado bih poset ila Sjedinjene Amerike Drave." Pitali bi me zbog ega. "Zbilja, a zato biste hteli da odete u Ameriku?" "Da vidim zemlju i ljude. Da vidim blagostanje. Zanima me kak o ljudi ive. Ali to ne bi bio dovoljan razlog." "Pa, recite onda neto drugo", pred loi joj Morison. Recite da hoete da piete knjigu o Sjedinjenim Dravama, kao edukativ no tivo za sovjetsku mlade." "Znate li koliko je takvih knjiga ve..." Ona se namah sva stisnu i prionu na posao. Morison pogleda. Prilazila im je Boranova, pogleda tvrdog i ljutitog. Preko usana joj pree jednoslona, reska re koji Morison ne uhvat i; ali mogao je da se zakune da je bila re o epitetu, i to jednom od onih neuljud nih. Servirka je i dalje utke brisala sto. Boranova uini malen pokret rukom i ena s e istog trenutka udalji. Morison primeti jo jednog pridolicu - jedan mukarac stajao je uz Boranovu. Nizak, uhranjen, uzanih proreza umesto oiju, ali zato velikih uij u, irokih ramena i razvijene muskulature. Kosa mu je bila crna, neto dua no to je u Rusa obiaj, i u totalnom haosu, kao da ju je svaki as rukom mrsio. Boranova ih ne predstavi odmah. "Ta ena je razgovarala s vama?" upita ona, ne marei za manire. "D a", odgovori Morison. "Shvatila je da ste Amerikanac?" "Rekla je da joj je to ja sno zbog akcenta kojim govorim." "Rekla je isto tako da eli da poseti Sjedinjene Drave?" "Jeste." "ta ste joj odgovorili? Jeste li joj ponudili svoju pomo?" "Rekao sam joj da mora podneti molbu za paso, ako eli da putuje." "Samo to?"

"Samo to." Boranova, ipak, nije bila sasvim zadovoljna. "Ne obraajte panju na nju. To je jedna krajnje nekulturna ena, na koju se ne treba osvrtati. Ali da vas upo znam sa svojim prijateljem Arkadijem Visarionoviem Denjevom. Ovo je doktor Albert Donas Morison." Denjev se nespretno nakloni i ree: "uo sam za vas, doktore Morison. Akademik apirov je esto govorio o vama." "Polaskan sam, odgovori Morison hladno. R ecite mi, dr Boranova, ako vam ta servirka smeta, zar nije nita lake nego da joj n aete zamenu?" Denjev se hrapavo nasmeja. "Nikako, drue Amerikanac - verujem da vas je tako oslovila." "Ne sasvim." "Onda bi to uinila, ranije ili kasnije, da vas mi nismo prekinuli. Sumnjam da je ta ena zapravo agent, jedan od onih koji na nas s ve vreme motre." "Ali zato?" "Zato to u ovakvom poduhvatu niko nikome u potpunosti ne veruje. Pa i vi, Amerikanci, kada radite na pripremi naunog prevrata, zar i v i ne motrite jedni na druge?" "Ne znam", suvo odgovori Morison. Nikada nisam pri premao neki nauni prevrat, za koji bi moja vlada bila makar i najmanje zaintereso vana. Ono to sam hteo da pitam jeste - zato se ta ena ponaa ovako kako se ponaa ako j e odista agent?" "Provokacija, oigledna provokacija. Govoriti strane stvari, names titi zamku svom sagovorniku i saekati da sam u nju upadne." "U svakom sluaju, to j e stvar koja predstavlja problem za vas, ali ne i za mene", zakljui Morison. "Ba t ako, kako kaete." On se okrete ka Boranovoj. "Nataa, jesi li mu ve rekla..." "Molim te, Arkadij..." "Hajde, Nataa. Kao to je moj otac govorio: "Ako treba da izvadi zu b, nema svrhe milovati ga." Da mu kaemo. "Rekla sam mu da radimo na minijaturizac iji." "To je sve?" upita Denjev. On sede, privue stolicu blie Morisonu i nagnu se p rema njemu. Morison se automatski pomeri nazad. Denjev se na to jo vie priblii i ree: "Drue Amerikanac, moja prijateljica je preterano romantina, pa je stoga ubeena da e te nam vi pomoi, ako ni zbog ega drugog a ono iz ljubavi prema nauci. Ona misli da emo vas dobrovoljno uvesti u ono to se

mora uiniti. Nije u pravu. Seate li se koliko dugo smo vas ubeivali da krenete ovam o? Nita due vas neemo ubeivati ni sada." "Arkadij, pregrub si", upade Boranova. "Ne, Nataa. Samo sam iskren, to se ponekad svede na isto. Doktore Morison - ili, Alber te, poto mrzim zvaninost", on se tu teatralno strese, "poto ne dozvoljavate da vas ubedimo, i poto vremena nema mnogo, moraemo da vas prisilimo da uinite ono to od vas traimo. Kao to ste, uostalom, silom i bili dovedeni ovamo." "Arkadij, obeao si..." "Nita od toga, Nataa. Razmiljao sam od onda i odluio da se Amerikancu tano kae sa i je suoen. Bie nam tako mnogo lake. A i njemu samom." Morison je gledao as u nju, as u njega. Grlo mu se odjednom stisnu i on oseti kako jedva die. ta god da imaju na u mu, bilo je jasno da nije imao nikakvog izbora. 14. Niko nije govorio. Denjev je mirno dorukovao. Sala za ruavanje gotovo se ispraznila i servirka Valerija Paleron sada je bila zauzeta otresanjem mrvica i brisanjem stolova i stolica. Denjev uhv ati njen pogled iskosa, i jednim gestom joj stavi do znanja da doe i obrie njihov sto. "Dakle, nemam izbora", progovori Morison. "A izmeu ega bih mogao da biram?" " Ha! Zar vam Nataa ni to nije rekla?" upita Denjev. "U nekoliko navrata je napomenu la da u uzeti uea u eksperimentima na podruju minijaturizacije. Obojica, meutim, dobr znamo da je najvei poduhvat u svemu tome upravo pokuaj da se od neeg nemogueg stvor i neto opipljivo. No, u tome ne mogu da vam pomognem. Ono to elim da znam jeste ta v i, zapravo, sa mnom smerate." Denjev je odavao izraz oveka koji se lepo zabavlja. "Zato tvrdite da je minijaturizacija nemogua?" "Zato jer to, jednostavno, jeste ta ko." "A ako pokuamo da vas razuverimo?" "Onda u morati da vas vidim na delu." Denje v se okrenu Boranovoj, koja duboko uzdahnu i klimnu. "Hodite", ree on ustajui. "Vo dimo vas u Groto." Morison se nervozno ugrize za usnu. Male nevolje postaju veli ke, pomisli on. "Ne znam ta je to."

"Izgradili smo podzemnu laboratoriju", objasni Boranova. Ime joj je Groto. Pesnik a re, koja se u govornom jeziku ne upotrebljava. Groto je glavna pozornica naih mi nijaturizacionih projekata." 15. Napolju ih je ekao mlaznjak. Morison zamirka, u i nstinktivnom pokuaju da se zatiti od jarke dnevne svetlosti. Sa zanimanjem je posm atrao vozilo. Nije imalo prefinjenost amerikih modela i vie je liilo na sanke, sa n ekoliko malenih sedita i golemom mainom u prednjem delu. Bilo bi apsolutno beskori sno ukoliko bi pala kia ili bilo vrlo hladno, i Morison se upita imaju li Sovjeti neki savremeniji model. Moda je ovo bila letnja varijanta. Denjev sede za upravlj a, a Boranova pokaza Morisonu na sedite odmah iza pilota, dok se ona sama smesti s a desne strane. Osvrnuvi se prema straarima, ona im dobaci: "Vratite se u hotel i e kajte nas tamo. Preuzimamo punu odgovornost od ovog trenutka." Ona prihvati form ular na kome se potpisa, stavi datum, i poto baci pogled na svoj runi asovnik, tano vreme. Poto su stigli u Maljenkigrad, Morison uoi da se zbilja nalaze u malom grad u. Uoio je redove kua od kojih nijedna nije imala vie od dva sprata, i koje su sve do munih pojedinosti bile jedna nalik na drugu. Grad je, oigledno, bio izgraen za p otrebe onih koji su uestvovali u projektu ta god da je ovaj predstavljao, pod mask om minijaturizacije, i bio je izgraen bez ijednog suvino potroenog novia. Svaka kua i ala je svoj povrtnjak, a ulice, iako iste, ostavljale su utisak napola dovrenog, p a onda naputenog gradilita. Malo vozilo na mlazni pogon dizalo je oblaie praine dok s e kretalo napred. Morison primeti da to verovatno nimalo ne prija peacima, koji s u, uzgred budi reeno, uzmicali kad bi ih vozilo mimoilazilo. A kada ih susrete dr ugo istovetno vozilo, dolazei iz suprotnog pravca, Morison na svojoj koi oseti ist o to i peaci pre njega - usta i nos namah mu se napunie prainom. Boranova se, izgled a, zabavljala. Lako se nakaljavi, ona ree: "Nita ne brinite. Ionako e sa nas usisati svu prainu." Morison, kroz kaalj, jedva uspe da priupita: "Usisati?" "Da. Ne tolik o zbog nas samih; ne bi nam toliko smetalo to malo praine, ali Groto mora ostati kliniki isto." "Kao i moja plua. Zato ne proizvodite modele zatvorenog tipa? "Obeali su nam daleko savremenije modele vozila, i moda e se jednog dana zbilja i pojaviti . Dotle, treba da znate da je ovo novoizgraeni

grad, da se nalazi usred stepe, gde je klima izuzetno suva - to ima svojih predno sti, ali i nedostataka. Ovde se uzgajaju izvesne vrste povra, dovedene su ak i nek e ivotinje, ali na bilo kakve ozbiljnije poduhvate moramo jo da saekamo - dok se na seobina ne proiri i dok ne bude mogunosti za navodnjavanje. Sada sve to jo nije vano . Sada smo usresreeni na minijaturizaciju." Morison zaklima glavom. "esto pominjet e minijaturizaciju, sa tako samouverenim izrazom lica da sam se ve nekoliko puta naao na ivici da vam poverujem. "Poverujte. Uostalom, videete nas na delu. Denjev j e organizovao malu demonstraciju." "I pri tome sam imao neprilika", oglasi se Den jev sa svog sedita. Morao sam ponovo da razgovaram sa Centralnim komitetom za koo rdinaciju - dabogda im otpalo ono malo sedih vlasi to ih jo brino gaje. Kao to je go vorio moj otac: 'Majmuni su izmiljeni onda kada se ukazala potreba za politiarima. ' Kako im uspeva da sede na dve hiljade kilometara odavde i sprovode politiku... " Vozilo se tociljalo u pravoj liniji do vrlo otre granice naselja, dok se najzad pred njima ne ukaza iroki, stenoviti masiv. "Groto", objavi Boranova. "Smeten je tamo unutra. Daje nam dovoljno prostora, uva nas od vremenskih udi, nepristupaan je za visinska osmatranja, ak je zatien i od pijunskih satelita. "pijunski sateliti nis u dozvoljeni", primeti Morison. "Nije dozvoljeno nazivati ih pijunskim satelitima ", odsee Denjev. Vozilo se blago nagnu dok je pravilo zaokret i pristade u senci i skopine u srcu masiva. "Iskrcavanje", naredi Denjev. On sam krenu napred, praen Bo ranovom i Morisonom, prema vratima koja su se upravo otvarala u steni. Morison n e stie da tano uoi na koji nain se to odvija; vrata su bila savreno skrivena; to jest , u zatvorenom poloaju izgledala su kao i stenoviti okoli. Kao da je voa etrdeset ra zbojnika stao pred peinu i zamolio Sezama da otvori svoje dveri. Denjev pokaza ruk om da njegovi pratioci uu prvi. Trenutak potom, naoe se u tamnoj prostoriji gde je, posle jasne jutarnje svetlosti, bilo neophodno bar pola minuta da se oi priviknu na mrak. Nije to bila razbojnika peina s blagom, ve detaljno razraena mainerija. Mor isonu se uini kao da je, u magnovenju, sa lica Zemlje koraknuo na Mesec. Tamo nik ada nije bio, ali bilo mu je poznato, kao i svima na planeti, kako iznutra izgle daju podzemne Meseeve baze. Prostor je upravo odisao takvim vanzemljskim priinjenj em, samo to je, naravno, gravitacija bila ona ista, stara, dobra, zemaljska.

GROTO Maleno moe biti divno; na primer, orao s vremena do vremena moe da ogladni, ali kanarinac, naprotiv, nikada. Denjev senior 15. Nali su se u maloj i dobro zatv orenoj praonici, i Boranova i Denjev stadoe da svlae odeu sa sebe. Morison je trenut ak oklevao. Boranova se nasmei. "Moete da zadrite donji ve na sebi, doktore. Samo sk inite sve ostalo sa sebe, osim cipela, i stavite u ovu kasetu ovde. Pretpostavlj am da u depovima nemate nita. Cipele, ovamo. Dok smo ovde, odea e nam biti oienja i emna za upotrebu." Morison uini kako mu je naloeno, i pokua da ne gleda u krnu prili ku Ruskinje koja uopte nije bila svesna svog izgleda. udo jedno, pomisli on, kako odea sakriva obrise tela - ako je krojena tako da ispuni taj zahtev. Prali su se neim to je liilo na ogroman komad sapuna - lice do ivice uiju i ruke do lakata, a on da ustro stadoe da etkaju kosu. Morison ponovo ustuknu i Boranova, kao da mu ita mis li, ree: "etke se iste posle svake upotrebe, dr Morisone. Ne znam koliko ste o tome itali, no neki od nas ipak odravaju higijenu." "I sve to samo da bi se ulo u Groto ?" upita Morison. "I tako svaki put?" "Svaki put. Zato niko i ne moe da ue tek tak o. A ako se unutra due zadravate, morate se od vremena do vremena ponovo oprati. S ledea stvar moe da bude neprijatna: zatvorite oi, doktore, duboko udahnite vazduh i drite ga koliko moete; skoro minut." Morison poslua i odjednom kao da se nae usred uskovitlanog vihora. On posrnu, kao pijan, i pridra se za jednu od kaseta; tanije v rsto se uhvati za nju. Isto onako naglo kao to je i poeo, vetar je i prestao. On o tvori oi. Denjev i Boranova su izgledali kao straila, ratrkane i uskovitlane kose. O n posegnu akom prema svojoj glavi i utvrdi da je i sa njim isti sluaj, te krenu za etkom. "Nemojte, nemojte jo", ree Boranova. "Imamo jo toga da proemo." "emu sve ovo? upita Morison. On ustanovi da je morao dva puta da proisti grlo pre nego to je us peo da istisne glas iz sebe. "Pomenula sam ve da moramo biti potpuno osloboeni prai ne, a ovo je tek prvi stepen procesa ienja. Hajdemo sad kroz ova vrata", dovri ona.

Naoe se potom u uskom, opet dobro zatvorenom hodniku, iji su zidovi fosforescentno odbleskivali. "Lepo, lepo", primeti Morison, podiui obrve. "uva energiju, to je vrlo vano", napomenu Denjev. "Ili se, moda, divite naem tehnolokom nivou? Kad Amerikanci dou u Sovjetski Savez, verovatno oekuju samo gasne lampe." On zadovoljeno groknu i dodade: "Ipak, priznajem da u nekim stvarima zbilja imate prednost. Vai bordeli su neuporedivo istananiji od naih." "Uzvraate udarac pre nego to ste ga valjano i os etili", primeti Morison. "Odlian znak neiste savesti. Ako toliko udite da demonstri rate svoju naprednu tehnologiju, moj je predlog da uinite neto vrlo jednostavno: d etaljno oribajte glavni put od Maljenkigrada do Grota i koristite terenska vozil a s krovom, i zatvorenog tipa. To bi vam utedelo maltertiranje oko pranja." Denjev se smrai, no Boranova upade da spase stvar: "Dr Morison je u prilinoj meri u prav u, Arkadij. Ne svia mi se to nisi u stanju da bude iskren, a da pri tom bude i uljud an. Ako ne moete - to vai za obojicu - da budete ljubazni i prijatni, onda bolje d a drite jezik za zubima." Denjev se uznemiri: "ta sam to pa rekao? Naravno da je do ktor u pravu, ali preostaje li mi ita drugo nego da gledam kako odluke u Moskvi d onosi aica idiota koji za nas odvajaju premalo para, pritom ne sagledavajui mogue po sledice? Kao to je govorio moj otac: 'Nevolja sa nastojanjem da bude tedljiv u tome je to ona moe biti vrlo skupa.'" "To je, zbilja, tano", odvrati Boranova. "Mogli s mo utedeti strano mnogo novca, doktore, samo da smo vie potroili na bolji put i savr emenija vozila. Verujem da i vi ratujete s istim stvarima, tamo preko, u Americi ." Dok je to govorila ona krenu napred, i Morison poe za njom u susednu malu pros toriju. Vrata se za njima zatvorie i Denjev prui Morisonu nekakvu narukvicu. "Stavi te ovo na desnu ruku. Kada nas dvoje podignemo ruke uvis, uinite to i vi." Moriso n oseti kako mu se stomak popeo u grlo i kako gubi teinu. "Lift!" ree on. "Pametno , pametno", sloi se Denjev, pa se melodramatino poklopi po ustima. "Oh, ne smem bit i neuljudan." Lift se blago prizemi i vrata se otvorie. "Identifikacija", zaori s e naredbodavni glas.

Denjev i Boranova podigoe ruke, pa to uini i Morison. Purpurno svetlo odjednom ispu ni lift i tri narukvice zasvetlee - ali ne ba na isti nain, primeti Morison. Spustie se potom novim hodnikom i obree u odaji ispunjenoj toplim i vlanim vazduhom. "Evo , sada i poslednje pripreme, dr Morisone", ree Boranova. "Navikli smo ve na ovo, t e nam nije nezgodno da se svlaimo jedni pred drugima. Lake je a i bre kada smo u gr upi." "Ako moete vi, mogu i ja", odvrati Morison smrknuto. "Ionako smo svi punole tni", dodade Denjev. On ispliva iz svojih gaa i primaknu se zidu na kome se nalazi la mala, upaljena lampica crvene boje. On pritisnu palcem odreeno mesto iznad nje , i u zidu se pojavi otvor, otkrivi uredno okaene, bele odore. On ispod njih ubaci svoj donji ve. Izgleda da mu uopte nije smetalo to je potpuno nag. Njegove grudi i ramena bili su posuti gustim maljama, a na desnoj strani zadnjice nazirao se du bok i dugaak oiljak. Morison se pitao odakle li mu. Boranova uini isto to i Denjev i on ree: "Jedna od upaljenih lampica je vaa, dr Morison. Kada pritisnete palcem, ot vorie se vaa kaseta, koja se potom zatvara na novi dodir. Molim vas da zapamtite b roj vae brave, jer se kaseta otvara samo pri dodiru vaeg palca. Utedeete sebi silno pritiskanje svih drugih lampica." Morison uini kako mu bee reeno. "Ako oelite da oba vite nudu, uinite to odmah sada - kupatilo je tamo", pokaza mu Boranova. "U redu j e", odvrati Morison. Na to se prostorija ispuni vodenim kapima. "Sklopite oi", na redi Boranova, potpuno nepotrebno. Jer, ve prvi mlaz natera Morisona da zamuri. U vodi je bilo sapuna, ili u najmanju ruku neega to mu je drailo oi i nozdrve, a u ust ima ostavljalo gorak ukus. "Podignite ruke", zau od Denjeva, "i ne morate se okret ati. Voda stie is svih pravaca." On podie ruke. Oseao je da zaista stie iz svih prav aca. ak i iz poda, to prouzrokova prilian bol u njegovim monicama. "Koliko jo?" proda hta on. "Dugo traje", dgovori Denjev, "ali je neophodno." Morison stade u sebi da odbrojava. Negde oko broja 58, kao da se gorak ukus koji je oseao na usnama izgu bio. On protrlja oi. Da, ono dvoje su jo bili tu. Nastavio je da broji, i kad je d ostigao do broja 126, voda prestade da iba i obavi ih mlaz toplog i suvog vazduha .

Tek kasnije je shvatio da je sve to vreme zadravao vazduh, ne diui. "A zbog ega ovo? " upita on, skrenuvi brzo pogled sa Natalijinih bujnih i vrstih dojki na Denevljeve maljave grudi. "Sada smo suvi", odgovori Boranova. "Hajde, oblaimo se." Morisono va radoznalost u pogledu odee odmah naie na razoaranje. Sve to je izvadio iz kasete bili su bluza i pantalone od tankog pamuka, sa opasaem od obinog konopca. Bila je tu i lagana kapa za glavu i sandale. Iako je materijal bio neproziran, oseao se k ao da je i dalje nag. "Ovo je sve to emo nositi na sebi?" upita on. "Da", odgovri Boranova. "Radimo u istoj, mirnoj atmosferi, na prijatnoj temperaturi. Osim toga, odela su za jednokratnu upotrebu i ne moete oekivati ne znam kakav modni kroj ili troak. Zaista, kada bismo prevazili male mogue neprijatnosti, mogli bismo da radim o i potpuno goli. No, dosta s tim. Idemo. 16. Konano, stupie u ono to se Morisonu ui ni kao glavna prostorija Grotoa. Protezala se u nedogled, ograniena potpornim stu bovima. Nije uspeo da prepozna nita od opreme. Kako bi i mogao. Bio je teoretiar, i kada je radio u svojoj struci koristio je kompjuterizovane naprave koje je sam sklapao i modifikovao. Za trenutak, proe ga nostalgija za njegovom laboratorijom na Univerzitetu, njegovim knjigama, mirisom kaveza sa ivotinjama, ak i za glupavo m neposlunou studenata. Groto je bio prepun ljudi. Desetine njih stajalo je tu, bli zu, a malo dalje bilo ih je jo. Morisonu se uini da posmatra ljudski mravinjak iji stanovnici puu po mainama, svako za svojim ciljem. Niko ne obrati panju na pridolice . Svi su hitali svojim poslom u tiini, koraka priguenih mekim sandalama. Morisonu se uini da Boranova neprekidno prati njegov tok misli. Ona progovori apatom: "Ovde se nalazi i nae rukovodstvo. Niko od nas ne zna vie ta je za njega - ili nju - pot rebno. Ne sme doi do nikakvog curenja informacija od znaaja." "Mora da svi oni, ip ak, nekako komuniciraju." "Ako se ukae potreba, ali i tada najmanje to je mogue. To ograniava mogunost prijateljevanja na ovom prostoru, ali je neophodno." "Takva ot uenost kodi progresu", primeti suvo Morison. "To je cena kojom plaamo obezbeenje i s igurnost. Stoga, ako vam se niko ne obrati, nemojte to doiveti kao linu uvredu. Ni kakvog razloga nema da vam iko kae ma i jednu re." "Zar nee biti radoznali, poto sam ovde novo lice?"

"Pobrinula sam se da objave da ste spoljanji element, strunjak. To je sve to treba da znaju." Morison se namrti. "Kako su mogli primiti to da je spoljanji strunjak Amerikanac?" "Niko ne zna da ste Amerikanac." "Odae me akcenat, kao i prilikom ra zgovora sa onom servirkom." "Nee, poto neete govoriti ni sa kim, osim sa onima sa k ojima vas budem upoznala." "Kako elite", prihvati Morison nezainteresovano. I dal je se obazirao oko sebe. Bolje je da vidi i upamti to je god mogue vie, ak i u sluaju da se ispostavi da su u pitanju poznati detalji. Kada - tanije - ako se ikada vr ati u Sjedinjene Drave, ispitivae ga u pogledu svakog detalja - to vie bude mogao da im kae - to bolje za njega. "itav projekat mora da je prilino skup", proapta on Bor anovoj na uho. "Koji deo nacionalnog budeta se izdvaja u ove svrhe?" "Skupo je, d oista." Boranova je bila tajanstvena. "Ali i vlada se trudi da ogranii trokove." " Znate li samo", upade Denjev kiselo, "koliko sam danas morao da ratujem da bih ob ezbedio male dodatne trokove u korist vae posete? Dabogda svi u Komitetu dobili ko leru." "Na alost, kolere vie nema, ak ni u Indiji", primeti Morison. "Voleo bih da ljudi iz Komiteta budu rtve nove epidemije." "Arkadij, ako tvoje ale stignu do Kom iteta, nee se dobro provesti", upozori ga Boranova. "Tih svinja me nije strah, Nat aa." "Ali mene jeste. Pomisli samo ta bi se moglo desiti sa budetom za narednu godi nu ako se oni ozlojede." Odjednom se oglasi Morison, krajnje nestrpljivo i tiho: "ujte, mene nije briga ni za Komitet ni za budet. I dalje me jedino zanima kakva je moja uloga ovde." "Ovde ste da biste se uverili u mogunost minijaturizacije, k ao i da vam se objasni zbog ega nam je potrebna vaa pomo. Hoe li vas to zadovoljiti, drue Amerik... drue Spoljanji Strunjae?" 17. Sve troje se potom naoe pred neim to o na mali, staromodni vozi veoma uskih tranica. Boranova smesti svoj palac u za to predvieni otvor i vrata se beumno i glatko pomerie u stranu. "Uite, dr Morisone."

"Gde sada idemo", oklevao je Morison. "U minijaturizatorsku komoru, naravno." "el eznicom? Koliko je, uopte, veliko ovo mesto?" "Veliko je, ali ipak ne koliko misl ite. Ovo je vie stvar obezbeenja. Samo odreeni pojedinci mogu koristiti ovaj voz i, u skladu s tim, nije svakome dozvoljen pristup u srce Grotoa." "Nisam znao da s te toliko nepoverljivi jedni prema drugima." "Ovo je vrlo arolik svet, dr Morison e. Mi jesmo poverljivi ljudi, ali ovo je samo nain da se mase lie nepotrebnih iskue nja. A ako je neko ve prinuen da doe ovamo, sloiete se da je mnogo sigurnije ako su m u saznajne mogunosti ograniene. Uite, molim vas." Morison se, uz tekoe, smesti u unut ranjost vozila. Denjev ue odmah za njim, gunajui. "Jo jedan primer besmislenog cepidl nja. Birokratija troi milijarde rubalja na ovaj projekat i onda, da bi utedeli nek oliko stotina, naprave ovako neto - kao da eli da nas, radan narod, uini to bednijim ." Boranova se smesti na prednje sedite. Morison nije mogao da vidi kako upravlja komandama, ako je komandi uopte i bilo. Vozilo je, po svoj prilici, bilo kompjut erizovano. Kompozicija se odjednom pokrenu, i Morison se, usled trzaja, leima pri ljubi uz sedite. U nivou oiju, sa obe strane, nalazio se po jedan prozori, ali od za muenog stakla. Morison je mogao da vidi sasvim mali deo okolnog prostora, pa i to je tek nazirao. Oigledno je da svrha prozora nije bila razgledanje, ve smanjivanj e neizbenog oseaja klaustrofobije u tom skuenom prostoru. Morisonu se inilo da silue te pokraj kojih su prolazili ne obraaju ni najmanju panju na voz u pokretu. Svi su ovde odlino obueni, pomisli on. Pokazati interesovanje za bilo ta to nije u direktn oj vezi sa onim na emu se radi moglo je, verovatno, imati neprijatne posledice. M orisonu se uini da se voz pribliava jednom od zidova peine, i zaista, uz maleni trz aj, kompozicija uskoro uspori kretanje. Zid kao da se izmae, i vozi, uz novi trzaj , uhvati brzinu i ue u novostvoreni otvor. Odjednom se sasvim smrai i malena sveti ljka na tavanici vagona samo je obezbeivala da mrak ne bude potpun. Nalazili su s e u uzanom tunelu, tek neto malo irem no to je bio popreni presek voza; meutim, Moris onu se inilo da sa leve strane nazire drugi par ina. Znai, mora da postoje najmanje dva ovakva voza, i tunel mora da je bio dovoljno irok da bi se vozovi u njemu be zbedno mimoilazili. U tunelu je bilo isto toliko mrano koliko i u samom vozu. Oku ke su bile este - kao da je tunel kroz brdo bio klesan kroz meke slojeve, da bi se

umanjili trokovi, ili pak, da se, iz razloga bezbednosti, lavirint uini sloenijim. Tama u vozilu i van njega tome je trebalo samo da doprinese. "Koliko jo ova vonja treba da..." zapoe Morison. Denjev ga u mraku pogleda izrazom koji nije bio sasvim vidljiv. "Vidim da vam nije jasno kako treba da mi se obraate. Nisam akademik, z ato onda ne kaete jednostavno: 'Arkadij'? Na kraju krajeva, svi me ovde tako zovu. Kao to je govorio moj otac: 'Ono to je vano jeste linost, a ne njeno ime.'" Morison klimnu. "U redu. Onda, Arkadij, koliko ova vonja jo treba da potraje?" "Ne dugo, Alberte", odvrati Denjev uz osmejak. Morison, gotovo primoran na 'ti' i neformaln ost u razgovoru, ne nae nikakav nain da reaguje na suv odgovor. Neposredno zatim, on uz uenje otkri da i ne osea potrebu da neto odvrati. Denjev sa svim mudrolijama sv og oca, bio je jednostavno eljade, te Morison, pod ovim okolnostima, oberuke prihv ati okolnost ublaavanja oseanja maevalakog rata koji je vodio sa Boranovom. Kompozic ija se kretala tek brzinom umerenog ljudskog hoda, a na svakoj krivini je jo i us poravala. krti konstruktori su, po svemu sudei, ostavili ine bez bankine. Onda se, bez ikakvog upozorenja, spolja prolomi bllesak svetlosti i voz se zaustavi. Mori son zamirka pri izlasku. Prostorija u kojoj su se sada nalazili bila je manja od predhodne - i u njoj nije bilo gotovo niega. Samo ine kojima su stigli - ine koje s u se u irokom luku izvijale i vraale prema otvoru iz koga su isticale. Upravo je d rugi vozi iao tim, suprotnim smerom, i zid se za njim zatvarao. Njihovo vozilo lag ano zaplovi inama, zaokrenu i stade uza zid. Morison se osvrnu. Puno vrata - i sr azmerno niska tavanica. On, polusvesno, zakljui da se osea kao u sreditu trodimenzi onalne table za igru dama, sa brojnim malim prostorijama na raznim nivoima. Bora nova ga saeka, sa izrazom na licu koji kao da nije odobravao Morisonovu radoznalo st za novi prizor. "Jeste li spremni, dr Morisone?" "Nisam, dr Boranova", odgovo ri Morison. "Poto ne znam gde idem i ta treba da radim, nisam spreman. Meutim, ako vi krenete napred, i ja u za vama." "U tom sluaju, sasvim ste dovoljno spremni. Ov uda. Treba da vas upoznam sa jednom osobom."

Prooe potom kroz jedna vrata i obree se u susednoj, malenoj sobi. Ova je, oigledno, bila dobro zatvorena, a njeni zidovi bili su oivieni tankim icama. Mlada ena pogled a navie, prema pridolicama, a potom pomeri u stranu neto to je iz daljine izgledalo kao neki tehniki izvetaj. Delovala je ljupko, na svoj bledunjavi i krhki nain. Njen a kosa boje lana bila je kratka, no dovoljno talasasta kako svojoj vlasnici ne b i davala suvie zvanian izraz. Nosila je univerzalnu pamunu Groto - uniformu, koja j e, ipak, otkrivala njen vitak stas, nasuprot jedrosti dr Boranove. Imala je mlad e ba ispod levog ugla usana - to je bilo lepo, ili ju je ruilo - u zavisnosti od uku sa, razume se. Izraajnih jagodica i lepo izvajanih ruku izgledala je kao neko ko se ne smeje bez dobrog razloga, pa i to u sasvim razumnim koliinama. Morison se, ipak nasmei. Uini mu se da je to verovatno prvi put, od kako je otet, kako je pomi slio da to moe biti vedrija strana odvratne situacije u kojoj se, protiv svoje vo lje, nalazio. "Dobar dan, drago mi je to vas upoznajem", ree on, trudei se da svom ruskom da odkolovan ton i da se oslobodi onoga to je servirka tako lako prozrela k ao ameriku varijantu ruskog jezika. Mlada ena ne odgovori neposredno na pozdrav, v e pogleda Boranovu i pomalo hrapavim glasom ree: "Amerikanac? To je taj Amerikanac ?" "Da, uzvrati ova. Doktor Albert Donas Morison, profesor neurofozike." "Asisten t", ispravi je on omalovaavajuim tonom. Boranova se uini da nije ula. "A ovo je dr S ofija Kalinjina, na strunjak za elektromagnetiku." "Kao da je premlada za to", pok ua Morison da udeli kompliment. Mlada dama kao da se i nije zabavljala. "Moda delu jem mlae. Ve mi je trideset prva", dodade ona hladno. Morison s nevericom pogleda u Boranovu, koja skrati priu, rekavi: "No, dobro, spremni smo da ponemo. Proverite strujna kola i ukljuite. I brzo, molim vas." Kaljinjina pouri napolje. Morison je isprati smrknutim pogledom. "No, ona bar ne krije da ne voli Amerikance. To je d obro. To iskljuuje sto miliona moguih udvaraa. Najmanje toliko. A jo, ako ne voli ni Ruse, te otkrije da sam ja Karelo-Finac, kao i ona, uostalom..." "Vi, Karelo-Fi nac?" Boranova ne uspe a da se ne nasmeje. "Ko bi vam to poverovao, ludae?" "Ona, razume se, samo ako je u dobrom raspoloenju."

"Teko da ete je takvu zatei. Molim vas", tu se Boranova okrete sasvim prema Morison u, "nemojte shvatiti Sofijino ponaanje kao neto lino protiv vas. Mnogi od mojih zem ljaka prolazi kroz ultrapatriotske faze kada misle da je prvi zadatak dobrog Sov jeta da ne voli Amerikance. To je vie poza nego stvaran oseaj. Sigurna sam, kada p onemo da radimo kao tim, da e Sofija ukloniti svoje barikade." "Razumem je, potpun o. Tako je i u mojoj zemlji. Na primer, ovog trenutka, oseam da ja ba ne ljubim Ru se, i ini mi se, s razlogom. No", nasmeja se on, "mislim da bi dr Kalinjina mogla biti izuzetak, i to s lakoom." Boranova zavrte glavom. "Svejedno da li je neko A merikanac kao vi, ili Rus kao Denjev; muki nain razmiljanja prevazilazi i nacionalne razmirice i kulturoloke razlike." "To, meutim", nastavi Morison, "ne znai da u radi ti sa njom, ili uostalom sa bilo kim. Ve sam umoran od ponavljanja da ne verujem u minijaturizaciju, kao ni u to da u moi, niti eleti da budem od bilo kakve pomoi." Denjev se nasmeja. "Zna, gotovo da mu verujem. Uvek je tako ozbiljan." "Pogledajte , dr Morisone. Ovo je Katinjka", ree Boranova. Ona potapa rukom po kavezu koji Mor ison, zateen, sada bolje osmotri po prvi put. Kaljinjina bee i dalje u njegovim mi slima, te je nestrpljivo gledao ka vratima u oekivanju da se mlada ena ponovo poja vi. On se sada usresredi na iani kavez. Ono to su zvali Katinjkom verovatno je bio beli zec srednje veliine, mirno zabavljen grickanjem nekakvog zelenia, sasvim svoj stveno svojoj vrsti. Morison sada zau zvuke koje je ivotinja isputala, zvuke usta k oje brzo vakaju, kao i specifinog mirisa, koga do tada nije bio svestan. "Pa, vidim . Zec", ree on. "Ne samo zec, odnosno zeica, doktore. To je potpuno neuobiajno stvo renje. Jedinstveno. Ula je u istoriju kao mnogo vaniji dogaaj nego svi ratovi i raz aranja, koji se obino imaju u vidu pod istorijom. Ako iskljuimo neke nehotine rezul tate - crve, bube, i submikroskopske parazite, Katinjka je prvo ivo stvorenje koj e je bilo minijaturizovano. tavie, tri puta i bila bi, moda mnogo vie puta samo kada bismo to sebi mogli da priutimo. Ona je neverovatno mnogo doprinela naem saznanju o minijaturizaciji ivih bia, i kao to vidite, iskustva kroz koje je prola nimalo jo j ne smetaju." "Izvinite, ali izjava da je zec bio tri puta minijaturizovan ne z nai da se to bezuslovno i desilo. Ne elim da sumnjam u vau iskrenost, ali mislim

da vam je potpuno jasno da samo posmatranje procesa moe da me ubedi u to." "Narav no. I upravo e iz tog razloga, uz trokove koji nisu za bacanje, Katinjka e biti min ijaturizovana po etvrti put." 18. Vrativi se, malo potom, u odaje, Sofija Kaljinji na se obrati Morisonu: "Imate li, moda, sat na ruci, ili bilo ta metalno pri sebi? " upita ona hrapavo. "Nemam nita kod sebe, dr Kalinjina. Nita osim odee na sebi, i jednog jedinog depa koji je potpuno prazan. ak je i ova indentifikaciona nalepnica koja mi je data vrlo verovatno od plastike." "Pitam samo zato to ovde postoji sn ano elektromagnetno polje te bi bilo koji metalni predmet ometao proces." "Hoe li biti nekih fiziolokih efekata?" upita Morison. "Nikakvih. U najmanju ruku, nikakv ih do sada otkrivenih." Morison, s namerom da ih pusti da se raspriaju, a i namer en da sazna koliko dugo e biti istrajni u triku (postajao je nepoverljiviji iz mi nuta u minut) upita, ne bez zlobe: "A ne bi li izlaganje dovelo do neprijatnih p osledica ukoliko ikada zatrudnite, dr Kalinjina?" "Imam bebu. Sasvim je normalna ", odbrusi ona. "Jeste li se izlagali tokom trudnoe?" "Jednom." "Da li je sasluanj e zavreno, dr Morisone? Moemo li da ponemo, dr Morisone?" upita Boranova. "I dalje tvrdite da ete minijaturizovati zeca?" "Naravno." "Hajde, onda. Sav sam se pretvo rio u oko." (Kako ludo od njih, pomisli on sarkastino. Naravno, uskoro e se pretva rati da ne znaju 'gde su to pogreili', ali ta dalje? Kakva igra onda sledi?) "Za p oetak, dr Morisone, da li biste podigli kavez?" zatrai Boranova. Morison se ni ne pomeri. Kruio je pogledom od jedne do druge pa do treeg, pogleda punog sumnje i ne sigurnosti. "Hajde, hajde, Alberte, nee boleti", ohrabri ga Denjev. "Nee ak ni ruke u prljati - a ruke treba da se isprljaju ako ovek radi." Morison stavi ruke s obe s trane kaveza i podie ga. Potom ga odmeri, oko deset kilograma, ne vie. On frknu i upita: "Mogu li sada da ga spustim?" "Naravno", ree Boranova.

"Samo lagano", dodade Kalinjina. "Uznemiriete zeca." Morison paljivo spusti kavez. Zec, koji je za trenutak gledao unaokolo prilikom podizanja kaveza, sumnjiavo is pita vazduh i vrati se nezainteresovano svojoj preanjoj raboti. Boranova klimnu i Sofija se uputi ka kontrolnoj tabli na jednom od zidova. Bacivi pogled preko rame na na kavez, kao da proverava njegov poloaj, ona se ustro vrati i lagano ga pomeri . Potom se ponovo uputi ka alteru i okrenu prekida. Zvuk, kao cviljenje, proiri se prostorijom i kavez poe da svetluca kao da se neto nevidljivo smestilo izmeu njega i oevidaca. Svetlucalo je i u unutranjosti kaveza, poveanim intenzitetom, to ga je j asno odvajalo od kamenog stola na kome je poivao. "Kavez se upravo nalazi usred m inijaturizatorskog polja", objasni Boranova. Svi objekti u okviru polja bie minij aturizovani." Morison je zurio u prizor i maleni crv sumnje krenu da ga bocka. N e misle, valjda, da mu prirede kakvu briljantnu optiku varku da bi ga naterali da misli da je bio svedok minijaturizacije? "A kako, tano, proizvodite to, takozvan o, minijaturizatorsko polje?" upita on. "To vam neemo rei, odgovori Boranova. Misl im da je i vama jasno ta znai izraz poverljiva informacija. Idemo, Sofija." Cvilje nje se povisi i pojaa. Morisona je ono nerviralo, ali ostali kao da su ga podnosi li bez problema. On za trenutak odvoji oi od kaveza, a kada je pogled ponovo usme rio na preanje mesto, zaista mu se uini da se zeica smanjila. On se namrti i sagnu gl avu, tako da mu se jedna ivica kaveza u vidnom polju poklapa sa horizontalnom ta blom na suprotnom zidu. Nije pomicao glavu, ali ivica kaveza ipak istupi iz zamil jene linije. Nije bilo grake, kavez je bio manji. On zatrepta, obuzet razoaranjem. "Smanjuje se, zaista, dr Morisone. Oi vas ne varaju", obrati mu se Boranova uz s uv smeh. Nastavilo se cviljenje i smanjivanje kaveza. Kavez je trenutno bio goto vo upola manji. Morison, sa oiglednom nevericom, ree: "Postoje i optike iluzije." " Sofija, prekini proces za trenutak", ree Boranova. Cviljenje utihnu, a svetlucanj e minijaturizatorskog polja se smanji i nestade. Kavez je bio, kao i ranije, na stolu, upadljivo manja verzija onoga od pre. Unutra, i dalje zeica - manja, ali u svakom pogledu ista kao i prethodna, grickala je manje lie i manje argarepe rasute po dnu kaveza. "Da li stvarno mislite da je ovo optika iluzija?" upita Boranova.

Morison ostade nem, a Denjev ree: "Hejde, Alberte, prihvati ono to ti ula kau. Eksper iment zahteva ogroman utroak energije i, ako te ubrzo ne ubedimo u ono to vidi, naa prepametna administracija e nam podeliti packe zbog ogromnih rauna. ta, onda, ima da kae?" Morison, krajnje pometen, odgovori: "A ta da kaem?" "Da li biste ponovo podig li kavez, dr Morisone?" upita Boranova. Kako je Morison i ovoga puta oklevao, on a dodade: "Minijaturizatorsko polje nema veze sa radioaktivnou ili slinim stvarima. Vaa neminijaturizovana ruka nee koditi polju, kao ni ono njoj. Pogledajte. I ona p oloi svoju aku, polako i neno, na vrh kaveza. Morison nije imao kud. On prezno poloi ake s obe strane kaveza i podie ga. Trgnuo se, iznenaen - kavez nije mogao teiti vie od kilograma. Ruke mu zadrhtae, kavez se zatrese i zei se, uzbunjen, stade bacakat i po kavezu, pokazujui znake krajnje uznemirenosti. Morison spusti kavez i to to j e mogao preciznije, na preanje mesto, no Kalinjina doeta da mu malo ispravi poloaj. "I, ta kaete, dr Morisone?" upita Boranova. "Mnogo je laki. Kako ste izveli trik?" "Kako smo izveli trik? Mislite zamenili vei objekat manjim, dok vi sve to gledate - a manji je u svemu indentian veem? Dr Morisone, molim vas!" Morison proisti grlo , ali ne nastavi diskusiju. ak i njemu samom se to uini besmislenim. "Molim vas, d r Morisone, da primetite da ne samo to je veliina kaveza manja, ve da mu se proporc ionalno smanjila i masa. Atomi i molekuli od kojih su kavez i njegov sadraj sainje ni smanjili su se kako veliinom, tako i zapreminom. Prosto reeno, Plankova konstan ta se umanjila, tako da se iznutra odnosi srazmerno nisu promenili. Sa stanovita zeca, hrana, on sam, kao i sve u kavezu izgleda potpuno normalno. Spoljnji svet, svet izvan kaveza se, meutim, poveao - na ta zec, razumljivo, ne obraa panju." "Ali, polje vie ne postoji. Zato se kavez i zec ne vrate u preanje stanje?" "Iz dva razlo ga, doktore. Prvo, minijaturizovano stanje je metastabilno. To je jedno od najvei h fundamentalnih otkria, koje minijaturizaciju ini moguom. Kad god da prekinemo pro ces, treba nam sasvim malo energije da ga odravamo na tom nivou. Drugo, polje nij e ba sasvim nestalo. Ono je samo umanjeno i uvueno unutar kaveza, te spreava da se atmosfera smanjenih molekula u kavezu rasipa, kao i da normalni molekuli prodru u

kavez. Zbog toga su zidovi kaveza bez posledica na dodir. No, mi jo nismo gotovi, dr Morisone. Nastavljamo, zar ne?" Morison, zbunjen i pobeen direktnim objanjenje m, upita se za trenutak nije li moda pod uticajem kakve droge, od onih koje poveav aju percepciju sugestije - te kaljucajui ree: "Dosta toga mi govorite." "Da, ali sa mo u najoptijim crtama. Ato to u Americi ponovite, verovatno vam niko nee verovati i nita od onoga to biste rekli ne bi nimalo doprinelo ulaenju u trag praktinoj mini jaturizatorskoj tehnici." Boranova mahnu rukom i Kalinjina jo jednom okrete preki da. Cvilenje se nastavi i kavez ponovo zasvetluca. Kao da je sada bre ilo, i Borano va predupredi Morisonovo pitanje: "to se vie smanjuje, manje mase je neophodno da se ukloni i smanjivanje je bre." Morison je zurio i zurio, na ivici nervnog sloma , u kavez ija je visina sada iznosila samo jedan centimetar i koji se i dalje brz o smanjivao. No, Boranova podie ruku i proces stade. "Paljivo, dr Morisone. Kavez je teak sada samo oko nekoliko stotina miligrama, i svako od nas bi ga s lakoom po lomio. Probajte s ovim." Ona mu prui veliku lupu. Morison je bez rei prihvati i po stavi spram kaveza. Da nije video proces, i stvari znao od ranije, ne bi mu bilo mogue da dokui kakav se to pokretni predmet nalazi u kavezu - niti bi njegov um p rihvatio sliku tako uasno malog zeca. No, on je video smanjivanje, i sada je i da lje zurio u udo, sa izrazom pometnje i oaranosti na licu. On pogleda navie i Borano va upita: "Eto, zbilja se dogodilo, zar ne? Jo sumnjate u optike iluzije, maioniaren je, ili - ta ono jo?" "Droge?" "Da su droge, dragi doktore, to bi bilo jo vee udo neg o sama minijaturizacija. Osvrnite se. Sve oko vas izgleda i dalje normalno, zar ne? udnovata bi to droga bila koja bi va um usresredila na jedan jedini predmet, n asuprot svemu ostalom u odaji. Hajde, doktore, ono to ste videli je stvarno." "Po veajte ga", zatrai Morison bez daha. Denjev se glasno nasmeja, ali odmah potisnu sm eh. "Ako se smejem, oduvau Katinjku, i onda bi me Nataa i Sofija gaale svime to im j e pri ruci. Ako eli da se uvea, morae da saeka." "U pravu je", dodade Boranova. Vidi doktore, bili ste svedok naunoj, a ne arobnjakoj demonstraciji. Da je posredi meion iarska iluzija pukla bih prstima i zeica bi opet bila u svojoj staroj veliini u svo m

starom kavezu, i onda biste znali da ste videli optiku iluziju. Videli ste da pro ces zahteva ogromnu energiju - ak i na ovako malom deliu svemira, kakav je ovaj ka vez. Da bi se Plankova konstanta sada poveala, potrebna je ista koliina energija d a bi se stvar bez izoblienja vratila na svoje mesto, to sve ini minijaturizaciju iz uzetno skupom tehnikom. Dalje, jedan od razloga za to je i konzervacija energije , koja se odrava ak i u samom procesu. Ne moemo da neto deminijaturizujemo nimalo bre no to smo u stanju da se oslobodimo toplote koja tom prilikom nastaje, i zbog to ga nam za obrnut proces uveanja treba mnogo vremena, mnogo vie nego za smanjivanje ." Morison je i dalje bio nem. Objanjenje u vezi sa konzervacijom energije vie ga je ubedilo nego sama demonstracija. arlatani ne bi tako dobro potovali osnovna pra vila fizike. "Onda, teko da bi minijaturizacija mogla da bude izum od praktine kor isti", ree on. "Pre e to biti sredstvo za praktino proirenje i produbljenje kvantne teorije." "I to bi bilo sasvim dovoljno. No, nemojte suditi o novoj tehnici dok je jo u povoju", upozori Boranova. "Moemo se nadati da emo nai naina kako da izvrdamo tim glomaznim energetskim promenama i pronai put koji e minijaturizaciju i demini jaturizaciju uiniti efikasnijim poduhvatom. Mora li, naime, izmena energije proi o d elektromagnetnih polja u minijaturizaciono, pa onda, kroz toplotu do deminijat urizacije? Moda deminijaturizacija moe nekako da se 'primora' da energiju ponovo v raa u elektromagnetna polja? S tim bismo se, moda, lake nosili." "Jeste li, moda, nal i naina da ukinete drugi zakon termodinamike?" upita Morison mnogo pristojnijim g lasom. "Ne, nikako. Ne moemo oekivati energetsku razmenu od sto odsto, jer je to n emogue. Ako bismo, ipak, uspeli da makar sedamdeset pet procenata deminijaturizat orske energije konvertujemo u elektromagnetno polje, ak, moda, i samo dvadeset pet , bilo bi to znaajno pomeranje od nivoa na kome smo sada. Kako god bilo, nadam se da smo na tragu tehnici mnogo suptilnijoj i efikasnijoj, tu vi ulazite u kombin aciju." Morisonove zenice se proirie. "Ja? Ali ja o tome ne znam nita! Gde mene naos te za svoj spas? Mogli ste pronai bilo koje dete iz obdanita, isto bi bilo." "Nije ba tako. Znamo ta radimo. Hajdemo, dr Morisone, vi i ja idemo u moju kancelariju, dok e se Sofija i Arkadij pobrinuti da Katinjka ponovo bude kao i pre. Naravno, kroz muan proces po njih dvoje. Ja u vam pokazati kako nam ipak moete pomoi u naim na stojanjima da minijaturizacija postane efikasan, tavie, isplativ poduhvat. Jo

preciznije, uvideete da ste vi, u stvari, jedina osoba na svetu koja nam moe pomoi. " KOMA ivot je prijatan. Smrt je mirna. Obrnuta varijanta bi bila problematina. Denje v senior 19. "Ovo je moj sopstveni deli Grotoa", ree Natalija Boranova. Ona utonu u prilino pohabanu naslonjau koja, mislio je Morison, mora da se ba savreno prilagod ila obliku njenog tela tokom svih ovih godina. On sede u drugu stolicu, manju i jednostavniju, ije je sedite, prekriveno satenskom presvlakom, zapravo bilo mnogo manje udobno no to je na oko delovalo. On se obazre oko sebe, osetivi odjednom snan u potrebu za svojim domom. Tanije, bilo je neega u prostoriji to ga je podsealo na njegovu vlastitu radnu odaju. Bio je tu i kompjuter, sa velikim ekranom, znatno 'kitnjastijeg' oblika nego njegov, Sovjeti su uopte, u pogledu dizajna, teili neki m loknastim oblicima. No, Morison brzo odagna tu misao od sebe. Oseaj slinosti sa njegovim kabinetom bio je prouzrokovan verovatno i zbog prisutnih, neurednih gom ila tampanog materijala i njihovog uvek istog, karakteristinog mirisa knjiga i fil movanih kaseta. Morison pokua da proita naslov jedne od knjiga, ali bila je udalje na i prilino istroenog izgleda (knjige uvek izgledaju prastare, ak i kada su sasvim nove). Uini mu se da raspoznaje engleske rei, to ga i nije mnogo iznenadilo. I bib lioteka njegove sopstvene laboratorije posedovala je nekoliko ruskih klasinih del a koja su mu, pored ostalog, sluila i za povremeno 'podmazivanje' jezikog znanja. "Ovde smo sasvim sami", ree Boranova. Niko nas nee ni uti, ni uznemiravati. Kasnije ovde moemo da donesemo i ruak." "Vrlo ste ljubazni." Morison se potrudi da ovo ne zazvui ironino. Boranova to shvati sasvim ozbiljno. "Nita, nita. A sada, dr Morison e, moram vam rei da nisam uspela a da ne primetim da ste Arkadij i vi poeli da se oslovljavate sa 'ti'. On je, dodue, ipak donekle prosta osoba, i prilino predvidlj ivog ponaanja. Uprkos tome, i uprkos svim okolnostima koje su vas dovele ovamo, p itam vas jo jednom, jeste li raspoloeni da i na odnos poprimi manje formalne oblike ?"

Morison oklevajui odgovori: "Pa dobro, moete me zvati Albert. No to e biti samo po dogovoru, bez traka ikakvog suvinog prijateljstva sa moje strane. Ne elim da odagna m seanje na nain na koji sam doveden ovamo." Boranova proisti grlo. "Ipak, pokuala s am da te ubedim da doe po svojoj sopstvenoj volji. Cela stvar ne bi otila dalje od toga da nam zbilja ne gori toliko pod nogama." "Ako vam je zbilja krivo zbog sve ga, onda me poaljite nazad u Sjedinjene Drave. Poaljite me odmah sada, i u tom u slua ju zaboraviti celu ovu avanturu i neu se aliti svojoj vladi." Boranova lagano zatr ese glavom. "Zna i sam da je to nemogue. I dalje nam gori pod nogama. Videe to uskor o i sam. U meuvremenu, Alberte, hajde da porazgovaramo, otvoreno, kao lanovi ogrom ne i jedinstvene naune porodice, ija vanost prevazilazi i nacionalne probleme i dru ge vetake tvorevine napravljene da ljude otue jedne od drugih. Mislim da si do sada ve prihvatio minijaturizaciju kao realnost." "Pa, primoran sam na to." Morison g otovo tuno zatrese glavom. "I jesi li uoio problem sa kojim smo suoeni?" "Da. Utroak energije je ogroman." "Zamisli, na primer, kada bismo energiju dobijali mnogo j eftinije. Zamisli da, recimo, prilikom procesa jednostavno ubacimo teker u kuite i ne potroimo vie energije no to bi nam, na primer, bilo potrebno da zagrejemo penicu. " "Znam, znam. No, oigledno je da je to nemogue. Ili makar vai naunici nisu za to sp osobni. emu onda tolika tajnovitost? Zato onda, ne razglasite dokle ste u istraivan jima stigli i jednostavno ne saekate na mogue prilive drugih lanova 'jedinstvene na une porodice'? Tajnovitost samo doprinosi jednom tumaenju: a to je da Sovjetski Sa vez ima nameru da minijaturizaciju upotrebi u vojne svrhe, u oruje dovoljno mono d a razori obostrano razumevanje koje je dovelo do mira i saradnje u svetu tokom p oslednje dve generecije." "Nisi u pravu. Sovjetski Savez nema nameru da uspostav i hegemoniju nad ostatkom sveta." "Nadam se da govori istinu. No, ako je tajnovit ost iz nekog razloga potrebna, razumljivo je da e se svi ostali pitati u emu je st var i treba li se pripremati na uzvraanje mogueg udarca." "Hoe rei da Sjedinjene Drav nemaju svojih tajni?" "Nemam pojma. Amerika vlada ne nalazi za shodno da mi se p overava. Ako ih i ima, to je vrlo verovatno, onda ne odobravam ni to. Ima li toli ke

potrebe za tajnovitou? ta znai to da vi usavravate minijaturizaciju, ili mi, ili u du etu, ili to se toga tie, Afrikanci? Mi, Amerikanci izmislili smo avion i telefon. Vi imate i jedno i drugo. Prvi smo dospeli do Meseca, ali vi danas imate ravnopr avan udeo u svemirskim istraivanjima. Vi ste, nasuprot tome, prvi reili problem fu zione moi i prvi izgradili solarnu stanicu u svemiru, mi danas koristimo i jednu i drugu blagodet." "Potpuno je tano sve to kae", odvrati Boranova. "No, bez obzira n a to, ve itav vek ceo svet smatra (tavie, uveren je) da Amerika tehnologija prevazila zi sovjetsku. To nas sve vreme razdrauje i bilo bi izuzetno poeljno da se prevrat izvri upravo takvim revolucionarnim otkriem kakvo je minijaturizacija." "A ta emo sa jedinstvenom naunom porodicom koju pominje? Jesi li ti, u stvari, samo Sovjetski naunik ili i lan te porodice?" "I jedno i drugo", ljutnu se Boranova. "Da je to st var samo moje odluke, moda bih se i reila da sva otkria prenesem u svet. Ipak, ja n e donosim odluke. To ini moja vlada, a moje je da potujem njene odluke. Sutinski, n i kod vas, u Americi, nema razlike, niti nam vaa amerika nadobudnost i izigravanje superiornosti doputa da se ponaamo drugaije." "Ali zar onda poziv jednog amerikog n aunika u pomo ne predststavlja trn u oku vaoj sujeti?" "Da, to ostavlja pomalo kise o ukus u ustima. No, to e Amerikancima dati oseaj da su imali udela u poduhvatu, to emo, Alberte, prihvatiti i mi sami. to se toga tie, ti e, Alberte, pokazati da si do bar Amerikanac i zadrati odlinu reputaciju ukoliko nam pomogne." "Znai, mito?" Moris on se gorko nasmeja. "Ako to tako tumai", Boranova slegnu ramenima, "ja ti sigurno neu rei 'nemoj'. Hajde, pokuaj da sebe primora da razgovaramo prijateljskije. Videem o ta e se iz toga izroditi." "Reci mi onda neto. Sada, kada priznajem da verujem u minijaturizaciju, reci mi, makar ukratko, fizike zakone i mogunosti pod kojima se proces moe odvijati. Zanima me." "Nemoj se praviti naivnim, Alberte. Opasno bi bi lo, za tebe samog, da sazna previe. Kako da te onda pustimo da se vrati u svoju zem lju? Pored toga, iako mogu da upravljam procesom, ni ja ne znam ta je sve potrebn o da bi se on uinio moguim. U suprotnom, sovjetska vlada teko da bi rizikovala da m e poalje u Sjedinjene Drave." "Misli, neko bi te kidnapovao, kao to ste vi mene? Mis li li da se u Americi mogu dogoditi takve stvari?" "Jasno da mogu. Pitanje je sam o vanosti i motivacije." "Dobro, a ko onda zna osnove minijaturizacije?"

"Nije ni to neto to bi ti morao znati. No, neto ti ipak mogu rei: Pjotr apirov jedan je od takvih." "Pit ludak", nasmeja se Morison. "Nisam ak ni iznenaen." "Ne bi ni trebalo da bude. Kad kae 'ludak' nadam se da se ali. Pjotr je bio prvi koji je na sve tlost dana izneo racionalne osnove minijaturizacije. Naravno", ona poprimi zamilj eni izraz, "mogue je da takvo neto zahteva i odreen stepen 'ludila" ili u najmanju ruku, sasvim jedinstvenog naina razmiljanja. Osim toga, apirov je prvi otkrio i mog unost postizanja minijaturizacije uz minimalan utroak energije." "Kako? Izmenom en ergije deminijaturizacije u energiju elektromagnetnog polja." Boranova iskrivi l ice. "Samo sam ti dala primer. apirovljev metod je znatno suptilniji." "Moe li mi t o objasniti?" "Samo ovla. apirov naglaava da, to se tie dva glavna aspekta teorije Un iverzuma - kvantitativnog i relativistikog - oba zavise od konstanti koje postavl jaju odreene granice. U kvantnoj teoriji to je Plankova konstanta, koja je veoma malena, ali ipak, ne na nuli. U teoriji relativnosti to je brzina svetlosti, ogr omna, ali ne i beskonana. Plankova konstanta postavlja donju granicu veliine preno sa energije, a brzina svetlosti gornju granicu brzine prenosa informacija. apirov , dalje, iznosi da su te dve konstante meusobno povezane. Drugim reima, ukoliko se Plankova konstanta smanji na nulu, brzina svetosti bi postala beskonana." "to bi svemir uinilo malim", dodade Morison. "Da", klimne Boranova. "Prema apirovu, ogrom na koliina energije koju utroimo prilikom procesa potie otuda to se vrednosti ne kreu u paru, na obrnuto srazmerni nain, to jest, Plankova konstanta je smanjena, ali se brzina svetlosti ne poveava. Kada bi bilo drugaije, energija bi tokom minijatur izacije plovila od konstante brzine svetlosti ka Plankovoj konstanti, i u suprot nom smeru tokom deminijaturizacije, to bi dalje znailo da se brzina svetlosti povea va tokom minijaturizacije i smanjuje tokom deminijaturizacije. Efikasnost bi bil a stoprocentna. Vrlo malo energije bilo bi utroeno za minijaturizaciju a uveanje b i moglo trajati veoma kratko." "A zna li apirov kako e to postii?" "Rekao je da zna ." "Rekao? Zato u prolom vremenu? Je li se u meuvremenu predomislio?" "Ne ba." "Pa, kako onda?" Boranova ne odgovori odmah.

"Alberte", poe ona skoro molelivim glasom, "ne tri pred rudu. Hou da i sam razmilja. na da je minijaturizacija mogua. Zna kako se odvija, mada ne sasvim na najpraktiniji nain. Zna da to moe znaiti novu epohu i zna da nije namenjena destruktivnim svrhama bilo koje vrste. im se uverimo da je sovjetska tehnologija povratila snagu u utak mici i povela, to je neophodno iz psiholokih razloga koje sam ti vrlo iskreno izloi la, sigurna sam da e minijaturizacija biti dostupna svima, irom globusa." "Zbilja, Natalija? A da li bi ti, ili tvoj narod imali poverenja u Ameriku, da je kojim sluajem situacija obrnuta?" "Poverenja!" Boranova duboko uzdahnu. "Poverenje nije lako stei. Loa strana ljudskog karaktera u osnovi je ta to smo navikli da u drugim a vidimo samo najgore. Ipak, poverenje mora poeti da se gradi od jedne take, u sup rotnom e se sva naa, ionako labava saradnja potpuno sruiti, i biemo ponovo u dvadese tom veku sa svim njegovim uasima. Poto je Amerika duboko uverena da je snanija i te hnoloki naprednija nacija, nije li onda u redu da ona prva pokua da ima poverenja u onog drugog." Morison samo rairi ruke. "Na to ne mogu da ti odgovorim. Ja sam j edinka i nisam karakteristian uzorak Amerikanca." "Kao jedinka i moe da nam pomogne, jer zna da svojoj zemlji nee nauditi." "Ni to ne mogu da znam, jer jedino to u zame nu dobijam jeste tvoja asna re, a ni ti ne moe zastupati sav svoj narod, kao ni ja s voj. No, sve to nije toliko bitno, Natalija. ak i kad bih to eleo svim srcem, kako mogu da uinim da minijaturizacija postane isplativa i efikasna, kada ne znam got ovo nita o njoj?" "Samo imaj strpljenja. Jo malo pa emo ruati. Denjev i Kalinjina e u koro biti gotovi sa vraanjem Katinjke u prvobitno stanje i onda e nam se pridruiti, zajedno sa jo jednom osobom sa kojom se mora upoznati. A onda u te, posle ruka, odv esti da vidi apirova." "Nisam sasvim siguran da e biti lako, Natalija. Maloas si mi rekla da bi za mene bilo opasno da se susretnem sa bilo kojom osobom koja zna sv e o minijaturizaciji. Moda bih mogao saznati vie nego to je neophodno i rizikovati svoj povratak u Sjedinjene Drave. Zato bih se tome izlagao?" "apirov je izuzetak, o dgovori Boranova tuno. Sigurna sam da e to shvatiti im ga bude upaznao, a shvatie, k o, i zato smo se obratili ba tebi." "U to nikada neu biti siguran", odgovori Moriso n s istom onom nevericom s kojom je do nedavno gledao na minijaturizaciju uopte.

20. Ruak je bio posluen u sobi iji su zidovi i tavanica ponovo fluorescentno svetlu cali. Boranova je oito bila ponosna na taj izum, te Morison ne htede da joj saopti kako je Amerika prepuna elektroluminoscentnih prostora. Niti je hteo da uini sar kastinu primedbu povodom malog, kitnjasto dekorisanog lustera na sredini tavanice , pored sveg svetla koje je dolazilo od zidova. Ipak, iako sijalice nisu uticale na osvetljenost sobe, inile su da prostor deluje ivotnije. Kao to je Boranova i na javila, pridruio im se i peti ovek, predstavljen kao Jurij Konjev. "Neurofiziar kao i ti, Alberte", ree ona. Konjev, zgodan i tamnoput ovek u srednim tridesetim godi nama, uneo je zbilja dosta topline u atmosferu. "Izuzetno mi je drago to smo se u poznali", ree on, rukujui se srdano i radoznalo, rekavi to na zavidnom engleskom, sa snanim prizvukom Amerikog naina govora." "Bili ste u Sjedinjenim Dravama, ini mi se" , ree Morison na engleskom. "Da, dve godine sam radio na svom diplomskom pri Harv ardskom univerzitetu. To mi je dalo izvrsnu mogunost da vebam svoj engleski." "To vam sada nee biti od koristi", dobaci Boranova na ruskom, "budui da dr Morison vrl o dobro govori ruski. Pustiemo ga onda da ga jo pobolja, zar ne, Jurij?" "Naravno", odvrati Konjev na ruskom. Morison je gotovo smetnuo sa uma injenicu da su se nal azili ispod nivoa zemlje. U odaji nije bilo prozora, to nije bilo nita neobino ak ni za kancelarije na viim spratovima. Obed nije ba bio takav da bi neko zbog njega s ekao vene; Arkadij Denjev je vakao s tihom usresreenou, a Sofija Kalinjina kao da je bila duhom odsutna. Morison je hvatao njene povremene poglede, te primeti da na Konjeva nije obraala ni mrvicu panje. Boranova ih je sve nadgledala, no govorila j e vrlo malo. Kao da joj je bilo drago to je tafetu mogla da prepusti Juriju. "Dokt ore Morison, moram vam rei da va rad pomno pratim", ree Konjev. Morison, koje je ha lapljivo gutao tanku orbu od kupusa, nasmei mu se ljubazno preko stola. Bio je to prvi kompliment njegovom radu, nasuprot njihovom, otkako se nalazi u Sovjetskom Savezu. "Hvala vam na interesovanju. No, Natalija i Arkadij su sa mnom na ti, te mi se ini da u imati tekoa da razmiljam kako se kome obraam. Hajde

da se svi jedni drugima obraamo sa 'ti', za ovo kratko vreme koliko e nam preostat i do mog odlaska." "Pomozi nam", ree Boranova tihim glasom, "i to e zbilja biti kr atko vreme." "Bezuslovno", odgovori Morison isto tako tiho, "poto zaista udim da s e vratim." Konjev pogura razgovor, progovorivi normalnim glasom: "No, moram da pr imetim, Alberte, da nigde nisam nikoga sreo ko se slae sa tvojim stavovima." "To su mi ve rekli neurofiziari u mojoj zemlji", procedi Morison kroz zube. "Ali zbog e ga je tako? Akademik apirov je izuzetno zainteresovan za tvoja zapaanja i tvrdi da si u pravu, bar delimino." "Ali apirov nije neurofiziar." "Nije, ali ima izuzetan oseaj da napipa, ili oseti, pravu stvar. Nikada ga nisam uo kako kae 'ini mi se da j e to ispravno' a da se to kasnije zbilja nije ispostavilo ispravnim, bar delimino . On kae da si ti, verovatno, na izvrsnom putu da ustanovi odlinu, kako on kae, rele jnu stanicu." "Relejnu stanicu? Ne znam na ta misli." "To je jednom rekao u mom p risustvu. Neka njegova lina misao, rekao bih." On se prodorno zagleda u Morisona, kao da od njega oekuje reenje zagonetke. Morison, meutim, samo slee ramenima. "Sve t o sam uinio jeste da sam ustanovio novi nain cefalne analize modanih talasa i, pri tom, istraivanje suzio na specifian segment neuronske mree koji je odgovoran za kre ativno miljenje." "Mislim da si tu, Alberte, malo preveliki optimista. Nisam ubeen da takva, posebna mrea, zbilja postoji." "Moji rezultati to prilino jasno pokazuj u." "Kod pasa i majmuna, da. Meutim, nije sigurno koliko moemo biti uvereni da se isto odnosi i na znatno sloeniju strukturu ljudskog mozga." "Priznajem da nisam r adio sa ljudskim materijalom. No, paljivo sam analizirao ljudske modane talase i t i rezultati su u najmanju ruku saglasni sa hipotezom koju sam izneo." "To je ono to se ne da proveriti, i to ni tvoje amerike kolege nisu u stanju." Morison opet s lee ramenima. "Precizna analiza modanih talasa je avolski komplikovana stvar, pre s vega u kvantitativnom smislu. Osim mene, niko nije tome posvetio tolike godine."

"Niti iko poseduje specijalnu kompjuterizovanu opremu. Ti si, ini mi se, sam sast avio program potreban za analizu modanih talasa?" "Tako je." "I razloio ga, u lite raturi?" "Razume se. Da sam postigao uspeh koristei program koji je tajna za sve osim za mene samog, on ne bi znaio nita. Ko bi, bez adekvatnog programa, mogao da proveri i potvrdi moje rezultate?" "Ipak, uo sam, na Meunarodnom skupu neurofiziara u Briselu prole godine, da neprestano usavrava taj program i da se ali na nedostatak potvrde vrednosti svog rada, koji proizilazi iz toga to si u stanju da upotrebi s amo programiranje koje ne ukljuuje Furijeovu analizu do dovoljne osetljivosti." " Nije, nije tako, Jurij. Naprotiv. Menjao sam program od vremena do vremena, ali sam, istovremeno, svaku modifikaciju detaljno obrazloio i prikazao u Tehnologiji neurofizike. Pokuao sam da to objavim i u Amerikom neurofizikom urnalu, meutim, oni v e nekoliko godina odbijaju da objave moje tekstove. To to svi itaju AN i to ne prate drugu literaturu nije moja greka." "A opet..." Konjev zastade i namrti se u nedoum ici. "Ne znam da li to uopte da kaem, jer to moe biti jo jedna u nizu tvojih briga." "Hajde, hrabro. Nauio sam da primam sve vrste primedbi, neprijateljske, sarkastin e, ak i samilosne. Ve sam oguglao. A propos, ba je dobro ovo pile na kijevski nain." "To je ruak za goste, promrmlja Kalinjina, skoro bez daha. Suvie je masno, loe za figuru." "Ha!" nasmeja se Denjev glasno. "Loe za figuru! Tipino amerika primedba, ko ja na ruskom ne znai nita. Kao to je govorio moj otac: 'Telo zna ta mu treba. Zbog t oga neke stvarice i jesu ukusne.'" Kalinjina gotovo sa prezirom sklopi oi. "Recept za samoubistvo", dodade ona. Morisonu pade u ui da Konjev ni jednog trenutka, pa ni sada, nije pogledao put Kalinjine. "ta si ono hteo da kae, Jurij? Neto to bi me z abrinulo, tako si rekao." "Pa, evo. Je li tano da si ti, Alberte, praktino dao svo j program jednom kolegi i da on, upisavi ga u svoj komjuter, nije uspeo da doe do tvojih rezultata?" "Sumnja li da taj tip lae?" "Ne, ne zbilja. Samo mi se ini da su zapaanja toliko delikatna, da bilo kakav pokuaj koji ukljuuje sumnju u njihovu tano st neminovno vodi u neuspeh."

"Sasvim je mogue", sloi se Morison. "I to su mi ve rekli, nekoliko puta. Ja, meutim, ne mislim tako." "Jo jedan tra", zakljui Konjev. "Mrzim da to ponavljam, ali mi se ini da je uasno vano. Jesi li ti zbilja tvrdio da si osetio tue misli prilikom anal ize modanih talasa." Morison odluno zavrte glavom. "To nikada nisam objavio. To sa m rekao nekom kolegi, jednom ili dvaput. Ili tanije, pomenuo sam da mi se katkad priinjava da me obuzimaju nekakve strane misli dok vrim analizu. Nisam ak siguran n i da li su to tue misli, koje su u rezonzanci sa mojima, ili naprosto, moje sopst vene misli." "A takva rezonantnost, je li ona zbilja mogua?" "Pretpostavljam. Moda ni talasi emituju mala, slabana elektromagnetna polja." "Ah! Znai, to je ono na ta je apirov mislio kada je upotrebio izraz 'relejna stanica'! Modani talasi uvek emi tuju kolebljiva elektromagnetna polja, uz analizu ili bez nje. Vi ne moete osetit i rezonancu, ako je to rezonanca, misli nekoga s kim ste u obinom kontaktu, ma ko liko mu misli bile intenzivne. Ali moete, ukoliko usredsreeno istraujete modane tala se, uz programirani kompjuter. Kompjuter se tada, po svoj prilici ponaa kao relej na stanica, uveliavajui ili pojaavajui talase svog izvora, i projektujui ih u va um." "Za to nemam nikakvog dokaza, osim svojih povremenih bledih utisaka. A oni, ipak , nisu dovoljni." "Moda i mogu biti. Ljudski mozak je daleko savrenija naprava od bilo ega slinog to smo do sada upoznali." "A delfini?" upade Denjev kroz puna usta. "Izvikano", odmah odvrati Konjev. "Oni su odista inteligentni, no njihovi mozgov i su preokupirani tananim pokretima koje zahteva boravak u vodi, tako da nisu u mogunosti da razviju apstraktno miljenje specifino za ljude." "Delfine nisam nikada prouavao", primeti Morison nezainteresovano. "Ma, nema to veze", ree Konjev pomal o nestrpljivo. "Radije se koncentrii na to da tvoj kompjuter, pravilno programira n, moda moe da glumi relejnu stanicu koja prenosi misli iz analiziranog mozga ka t vom sopstvenom. Ako je to mogue, Alberte, onda si nam zbilja potreban ti i niko d rugi na svetu." Morison naglo ustade i namrti se. "ak i da uspem da uhvatim tuu mis ao uz pomo kompjutera, to nikada nisam uspeo i to, zapravo, poriem, kakve to veze im a sa minijaturizacijom?"

Boranova takoe ustade i pogleda na sat. "Vreme je, ree ona. Idemo da vidimo apirova ." "ta god on rekao, nita mi nee znaiti." "Otkrie, ubrzo", napomenu Boranova, metalno glasa, "da ti on nee nita rei, ali da e ipak biti dovoljno ubedljiv." 21. Morison j e za sada dosta dobro uspevao da sauva ivce. Na kraju krajeva, Rusi su se prema nj emu ponaali kao prema gostu, i kada bi samo zaboravio na to na koji nain je dovede n ovamo, ne bi imao ni na ta bitno da se poali. Ali na ta ciljaju? Boranova ga je, ponaosob, upoznala redom sa Denjevim, pa sa Kalinjinom, i sada sa Konjevom iz pot puno nepoznatih razloga. Neprekidno je sluao kako je potreban i potreban, a niko mu nije objasnio zbog ega. Evo, sada se i Konjev pokazao nepristupanim. I sada idu da vide apirova. To mora biti, konano, to dugo ekano visoko ce. Na kraju krajeva, a pirov se zaista, kao oblak, nadvijao nad svim dogaajima jo od njegovog prvog susre ta sa Boranovom, pre dva dana, na konferenciji. On je bio taj koji je izumeo min ijaturizaciju, onaj koji je u vezu doveo Plankovu konstantu i brzinu svetlosti, onaj koji je cenio Morisonov rad, i konano, onaj koji je napravio primedbu o rele jnoj stanici, to je doprinelo da se Konjev uveri kako je on, Morison, jedini na s vetu koji im moe priskoiti u pomo. Sada je ostalo jo da se odupre navaljivanjima i a rgumentima najkrupnije ribe. Pa, ako bude istrajan, ta e Rusi uiniti kada sva naval jivanja i svi argumenti ostanu bezuspeni? Pretnje silom? Muenje? Ispiranje mozga? Morison klonu. Nije smeo toliko da se kocka i tvrdi da nee. Treba da ih ubedi da ne moe. To je, inilo se bilo razumno stanovite. Kako moe neurofizika, i njegov dubio zan, neprihvaen rad, imati ikakve veze sa minijaturizacijom? Kako to da oni sami nisu uviali tako jednostavnu stvar? Zato su se svi pretvarali da je mogue da neko k ao on, ko do pre etrdeset osam asova nije ni pomislio na minijaturizaciju, moe uinit i neto za njih, njih strunjake u struci, a da oni to ne mogu sami da izvedu, kako bi pomogli sebi samima? Dugo su ve hodali hodnicima i, izgubljen u mislima, Moris on ni ne primeti da nisu svi na broju. "A gde su ostali?" upita on.

"Imaju posla", odgovori Boranova. "Nemamo itavu venost na raspolaganju." Morison n ervozno coknu jezikom. Ovi ljudi ba nisu razgovorljivi. Niko se ne rasipa obaveten jima. Uvek kroz stisnute zube. Dugovena ruska odlika, ili moda navika steena radom na projektu gde ak i naunici imaju naonjake za sve osim za svoje neposredne dunosti. Uzimaju li ga za tipino ameriki proizvod? Nita nije uinio to bi ga prikazalo u takvo j svetlosti. Zapravo, on je zbilja bio specijalista suenog polja delovanja, koji je malo toga znao van svog gazdinstva. A to je upravo rak-rana moderne nauke, po misli on. Opet uoe u lift, primeti od odsutno, i ubrzo se naoe na drugom spratu. Osv rnuvi se oko sebe, on ugleda poznati dekor, koji je uvek prevazilazio nacionalne podeljenosti. "ta je ovo, medicinski sektor?" upita on. "Bolnica", odgovori Boran ova. "Groto je sveobuhvatan nauni kompleks." "A zato smo doli ovamo? Da li u ja..." On zastade, odjednom ophrvan grozom od glave do pete. Hoe li biti drogiran, ili e, nekim jo suptilnijim nainom biti uinjen pogodnijim za saradnju? Boranova krenu nap red, okrenu se i ponovo doe do njega. "Dobro, ta te sada plai?" upita ona ljutito. Morison oseti stid. Jesu li njegove emocije ba svakome toliko vidljive? "Nita me n e plai", promumla on. "Samo mi je dosta beskonanog hodanja." "Otkud je ovo beskonan o hodanje? Lepo sam ti rekla da idemo da vidimo Pjotra apirova. Idemo do njega. H ajde, jo samo nikoliko koraka." Trenutak potom zaokrenue i Boranova ga povede prem a prozoru. On stade uz nju i pogleda. Bila je to neka soba i u njoj se nalazilo nekoliko ljudi. Bila su tu i etiri kreveta, ali je samo jedan bio zauzet, i okruen opremom koja mu nije bila poznata. Bilo je tu nekih cevi i staklarije, i Moriso n prebroja prisutne - najmanje dvanaestak ljudi, verovatno doktora, sestara i me dicinskih tehniara. "Ovo je akademik apirov", ree Boranova. "Koji?" upita Morison, zagledajui u lica ljudi, pokuavajui da se priseti lica iz davnog susreta. "Onaj u k revetu." "U krevetu? ta mu je?" "Mnogo toga. U komi je. Ve mesec dana. Sumnjamo da e se ikada povratiti." "Uasno mi je ao. Zato ste ga i pominjali, tokom ruka, u prolo m vremenu." "Da. apirov, onaj kojeg znamo, u prolom je vremenu. Osim..."

"Osim, ako se oporavi? Upravo ste rekli da su mu anse slabe." "To je tano. Ali nje gov mozak jo nije mrtav. Oteen da, poto je u komi, ali nije mrtav. Konjev, koji prat i va rad, misli da je jedan deo njegove nervne mree u centru za miljenje ostao neta knut." "Aha", ree Morison, "poinjem da shvatam. to mi to niste odmah rekli? Da ste me tim povodom otvoreno konsultovali moglo se desiti da ovamo doem redovnom avion skom linijom, dobrovoljno. S druge strane, pretpostavimo da pogledam njegovo cer ebralno funkcionisanje i kaem vam: 'Da, Jurij Konjev je u pravu.' ta bi vam to znai lo?" "To nam, zbilja, ne bi znailo nita. Ipak, jo ne poinjete da shvatate. A dok ne shvatite problem sami, ja vam ga ne mogu objanjavati. Znate li, ili makar pretpos tavljate li ta je pokopano tu, u jo ivim elijama apirovljevog mozga?" "Verovatno njeg ove misli." "Naroito one koje znaju u kakvoj su vezi Plankova konstanta i brzina svetlosti. Misli koje znaju kako e se minijaturizacija uiniti efikasnom, praktinom, i ne toliko zahtevnom u pogledu utroka energije. Uz te misli, pokopana je i mogun ost da se ovoj planeti prui tehnika koja e napraviti revoluciju u nauci i tehnolog ijI, i drutvu, mnogo veu nego to je to uinio izum tranzistorskih kola. Moda e jedino tkrie vatre ostati znaajnije od ovog. Ko e to znati?" "Jesi li sasvim sigurna da ne dramatizuje stvar?" "Nije to u pitanju, Alberte. Shvata li, u stvari, da je minij aturizacija nuno povezana sa beskonanim poveenjem brzine svetlosti? To jest, ako je tako, onda jedan brod, dovoljno minijaturizovan, moe biti poslat na bilo koji kr aj univerzuma uporedivo veom brzinom od brzine svetlosti. Nee nam biti potrebna pu tovanja bra od svetlosti. Svetlost e biti dovoljno brza. I nee nam biti potrebna ni antigravitacija, jer e minijaturizovan brod imati masu gotovo ravnu nuli." "Ne m ogu u to da verujem." "Nisi verovao ni u minijaturizaciju." "Hou rei, ne mogu da v erujem da je reenje zagonetke zakljuano u mozgu jednog jedinog oveka. I drugi e doi d o toga. Ako ne sada, onda moda sledee godine. Ili recimo, naredne decenije." "Lako je ekati, Alberte, kada ti se ne uri. Nevolja je, meutim, u tome to nemamo na raspo loganju sledeu deceniju, ak ni narednu godinu. Groto, koji vidi svuda oko sebe, Sov jetski Savez kota koliko i ratovanje na frontu srednje veliine. Svaki put kada se latimo minijaturizacije, ak i kada je u pitanju tek Katinjka, mi potroimo energiju jednaku potronji velegrada u toku jednog jedinog dana! Ve sada, vladini ljudi poin ju da se dure zbog trokova, a naunici koji ne razumeju vrednost minijaturizacije

ili su ljubomorni, ili sebini, ve vrite kako itava Sovjetska nauka gladuje zbog Grot oa. Ako ne iznaemo sredstvo koje e tediti energiju, i to je vrrrrlo tedeti, ovo mest o e biti sravnjeno sa zemljom." "Ali Natalija, ako objavite ono to znate o minijat urizaciji, i to uinite dostupnim Meunarodnom drutvu za unapreenje nauke, nebrojeni e naunici uposliti svoje umove i nee dugo ekati pre nego to se neko javi sa reenjem kak usaglasiti Plankovu konstantu i brzinu svetlosi." "Da", prihvati Boranova. "Moda e onda sreni dobitnik biti Amerikanac, ili Francuz ili Nigerijac ili Urugvajac. T renutno, znanje je u glavi jednog Sovjeta i to je kredit koji neemo dati." "ta je bilo Natalija, sa ogromnom naunom porodicom? Ne seci je u komade." "Potpuno bi dr ugaije govorio kada bi, na primer, neki Amerikanac bio na ivici otkria i kada bi b io zamoljen, ili primoran, da uini neto to bi lovorov venac stavilo na nau glavu. Sea i se Amerikog odgovora na prvi Sovjetski vetaki satelit lansiran u orbitu?" "Od tad a smo dosta uznapredovali." "Da, ali tek jedan kilometar, ne deset. Svet jo nije toliko homogen. Nacionalni ponos je jo poprilino razvijen." "Utoliko gore po svet. Ako nismo jedinstveni, i ako je nacionalni ponos neto to treba da postane trajno obeleje, zato bih se ja, lino, liio svog nacionalnog ponosa? Kao Amerikanca, ta me se tie to Rusima otkrie izmie pod nogama?" "Od tebe samo traim da shvati koliko je to n ma vano. Stavi se, za trenutak, na nae mesto i pomisli koliko smo oajni to ne moemo d a dopremo do neega to nam je pred nosom, i to jedan od naih, tavie, ve zna." "U redu atalija", prihvati Morison. "To razumem. Ne odobravam, ali razumem. A sada me sl uaj, vrlo paljivo, molim te. Sada, kada razumem, ta elite da uinim?" "elimo", ree Bo ova, ne bez napora, "da nam pomogne da pronaemo ta kriju apirovljeve misli, njegove i dalje ive i postojee misli." "Ali kako? Ne postoji nita u mojoj teoriji to bi to p riznalo moguim. ak i ako se prizna da postoje mree misli i ako se modani talasi mogu do u tanine analizirati, ak i da ubedim samog sebe da povremeno imam oseaj prisust va stranih misli, to je moda istinito, a moda i nije, i dalje ne vidim nain kako da prouimo modane talase u toj meri da bismo ih pretvorili u prave misli!" "ak ni ako si u stanju da, detaljno, analizira modane talase jedne jedine nervne elije, kao de la mree misli?"

"Ne mogu da se u toj meri ograniim na samo jednu eliju." "Zaboravlja. Moe biti minija turizovan, i nai se u toj jednoj jedinoj nervnoj eliji." Morison se zagleda u nju oseajui kako u njemu navire oseaj bolesnog straha. Ona je ve pomenula neto slino, ond kada su se sreli po prvi put; no, njegov um je to odbacio kao besmislicu, zastr aujuu, ali ipak besmislicu, jer je bio uveren da je minijaturizacija sama po sebi besmislena. Izgleda da se ipak ispostavilo da nije, i uas je sada delovao kao nar kotik. 22. Morison ni tada, a ni kasnije, nije uspeo da se jasno priseti ta se, z apravo, dogodilo. Nije mu se ak ni sve pomrailo pred oima - kao da je, u stvari, gl edao kroz mutna, neprilagoena soiva. Prvo racionalno seanje, kako lei na kauu u malen oj kancelariji i Boranova koja ga odozdo posmatra, a do nje i ono drugo troje, D enjev, Kalinjina i Konjev. Oni su, ipak, stajali nekako izvan fokusa. Morison pok ua da se uspravi, no Konjev se priblii i stavi mu ruku na rame. "Molim te, Alberte , odmori se malo. Prikupi najpre snagu." Morison je arao pogledom od jednog do dr ugog. Shvatao je da mu je pozlilo, ali se nije seao neposrednog povoda. "ta se dog odilo? Kako... kako sam dospeo ovde?" On se ponovo obazre po prostoriji. Ne, ovd e jo nije bio. Kroz prozor je mogao da vidi oveka u bolnikom krevetu. "Jesam li se onesvestio?" upita on, gotovo dirnut. "Zapravo, ne", odgovori Boranova. "Izvesno vreme nisi bio ba sasvim pri sebi. Kao da si pretrpeo ok." Morison se odjednom se ti. Ponovo, ovog puta upornije, pokua da se uspravi i odgurnu Konjevljevu brinu ru ku. Uspeo je, i sada je sedeo, podupirui se rukama sa obe strane. "Seam se. Rekla si da u biti minijaturizovan. ta mi se onda dogodilo?" "Zanjihao si se i izgubio r avnoteu. Stavili smo te u nosiljku i dovukli ovamo. Nisi delovao kao neko kome je neophodna lekarska pomo, vie kao da su ti potrebni odmor i oporavak." "Nikakvi le kovi?" Morison urno baci pogled na svoje ruke, kao da je oekivao da kroz pamune ruk ave ugleda ubode igle. "Nikakvi", uveravam te. "Jesam li rekao bilo ta pre no to s am... onemoao?" "Ni rei."

"Onda u vam sada odgovoriti. Neu biti minijaturizovan. Je li to jasno?" "Jasno je da tako kae." Denjev sede na kau pored Morisona, ruku zauzetih dranjem jedne pune boc e i jedne prazne ae. "Ovo e ti biti potrebno", ree on i napuni au do pola. "ta je to upita Morison uz gest odbijanja. "Votka", odgovori Denjev. "Nije lek, ali je leko vita." "Ja uopte ne pijem." "Uvek ima vremena da se pone, Alberte. Sada je, na pri mer, vreme da te pie malo zagreje, bez obzira na to da li pije ili ne." "Ne, ne pi jem zato to neu, ve zato to ne mogu. Nisam ja za alkohol. Uzmem li samo gutljaj, biu pijan za pet minuta. Potpuno pijan." "Tako?" Denjev podie obrve. "A emu drugom alko hol uopte slui? Hajde, pokuaemo da naemo pravu dozu za tebe. Vrlo mala koliina e te rejati, poboljati ti cirkulaciju, razbistriti glavu, uiniti da sabere misli. ak e ti uliti i malo hrabrosti." Zau se i Sofijin glas kao daak vetra, ali ipak sasvim jas an: "Ne oekuj, ipak, udo od malo alkohola." Morison se na ovo naglo okrenu prema n joj. Nije mu se, sada inila tako privlanom kao prilikom njihovog prvog susreta. Sa da je imala neki tvrd i skoro uvreen izraz, bez namere da oprata. "Nikada nisam tv rdio da sam hrabar ovek", odgovori Morison. "Nikada nisam tvrdio ni da u vam pomoi. Naprotiv, govorio sam da to neu moi. To to sam ovde rezultat je prinude. To svi zn ate. ta vam ja uopte dugujem? Bilo kome od vas?" "Alberte, ti drhti", opomenu ga Bo ranova. "Uzmi gutljaj votke. Od toga se nee napiti, a ni mi te neemo terati da uzme jo." Oklevao je, a onda, kao da eli da pokae svoju odvanost, uze au iz Denjevljeve r i naglo proguta deo tenosti. Odmah oseti toplotu u grlu koja, ipak, ubrzo uminu. Ukus je vie vukao na slatkasto nego na neto drugo. On uze jo jedan gutljaj, vei, i odloi au. Denjev je prihvati i, zajedno sa flaom, ostavi na stoiu kraj kaua. Moriso ua da neto kae, ali se umesto toga samo zakalja. Saekao je, proistio grlo, a onda kao bez daha izgovorio: "Nije ovo, u stvari, tako loe. Ako moe, Arkadije, ja bih..." A rkadij ponovo posegnu za aom, no Boranova se usprotivi: "Ne, dosta je, Alberte. Je dnim neumoljivim gestom ona zaustavi Denjeva. Nisi nam potreban pijan, Alberte, v e taman toliko trezan da moe da nas saslua."

Morison prepoznade oseaj razlivanja topline po telu kao i uvek kada bi, iz razlog a drutvene pristojnosti, morao da gucne eri, ili (jednom) suvi martini. Oseao se sp osobnim da odbije bilo kakav argument koji bi Boranova iznela. "U redu", ree on i zauze okrutno iekivaku pozu. "Nisam, Alberte, ni rekla da nam bilo ta duguje. Ipak, o mi je to sve ovo toliko okovito doivljava. Svesni smo toga da nisi ovek koji ezne z avanturama, kao ni ovek nemaran ili brzoplet. Stoga smo pokuali da ti stvari pred oimo to je mogue bezbolnije. U stvari, nadali smo se da e stvari shvatiti sam od sebe , bez suvinih objanjavanja." "Prevarila si se", ree izazovno Morison. "Nikada ne bi h bio u stanju da sam doem do takve gluposti." "Uvia u emu je naa potreba, zar ne?" " Uviam. Ali je nuno ne doivljavam i kao sopstvenu." "ak ni u ime optih ciljeva nauke?" "To jeste jedan od apstraktnih pojmova koje potujem, ali zarad kog nisam voljan da priloim i rtvu u vidu svog roenog tela. Vaa potreba je, u mnogo veoj meri, Sovjets ki oseaj inferiornosti, a ne opti ciljevi nauke." "Onda makar pokai dobronamernost prema amerikoj nauci", ree Boranova. "Ako nam pomogne, to e ostati zauvek upisano u istoriji nauke. Isto tako, ovo na emu radimo vodie se kao Sovjetsko-Amerika koopera cija." "Znai, bili biste spremni da priznate kako jedan Amerikanac uestvuje u proj ektu?" upita Morison. "Ili ete stvar prikazati kao iskljuivo Sovjetsko dostignue." "Moe me drati za re", obea Boranova. "Sovjetsku vladu nee moi da privoli na tako n s", dobaci Kalinjina. "On sudi prema svojoj sopstvenoj vladi." "Saekaj, Natalija" , umea se Konjev. "Daj da porazgovaram sa naim amerikim prijateljem, kao ovek sa ovek om." On sede do Morisona. "Alberte, dirnut sam tvojim zalaganjem za svoj sopstve ni rad. No, do sada si postigao sasvim malo. U svojoj domovini nikoga nisi ubedi o, a sudei po sredstvima koja su ti na raspolaganju, ni dalje to nee moi. Dajemo ti snanije oruje, oruje o kojem do pre nekoliko dana nisi ni sanjao, i oruje koje ti, a ko ga sada odbije, nikada vie nee biti dostupno. Alberte, ima ansu da od romantinih s ekulacija naini materijalne dokaze. Uini ono to traimo, i postae, verovatno, najuve neurofiziar na svetu." "Traite da rizikujem ivot na neemu to niste ni isprobali", zac vile Morison.

"Ne bi to bilo prvi put. I ranije su naunici rizikovali, i polagali ivote da bi na predovali u svojim istraivanjima. Leteli su balonima i ronili primitivnim batiska fima da bi merili i osmatrali. Hemiari su se igrali otrovima i eksplozivima, biol ozi sa patogenima svih vrsta. Lekari su sami sebi ubrizgavali neispitane serume, a fiziari ispitivali nuklearne reakcije, potpuno svesni toga da narednog trenutk a mogu da odu u vazduh, ili, ak, da razore itavu planetu." "To su tek pusti snovi" , primeti Morison. "Nikada ne biste dopustili da u javnost procuri vest o Amerik ancu koji pomae va projekat. Pogotovo ako kaete da je sovjetskoj nauci stalo da ne izgubi potovanje." "Budimo poteni jedni prema drugima, Alberte", nastavi Konjev. " Tvoj udeo u ovome ne bismo mogli da sakrijemo ak ni kada bismo to hteli. Amerika v lada zna da si ovde. Znamo da ona to zna. I ti to zna. Nije ni prstom mrdnula da osujeti operaciju, jer ona eli da si s nama. I ona zna, ili barem nagaa, zbog ega s mo te zvali i ta si uinio za nas; kada objavimo rezultate, to e se moi dokuiti. I ona e se postarati da Amerika nauka, preko tebe, doe do svog dela kolaa." Morison ostad e da neko vreme sedi nemo, pognute glave, obraza rumenih od popijene votke. I be z gledanja je znao da su etiri para oiju kao prikovana za njega, a jedva da je i s umnjao da etiri osobe oko njega ekaju gotovo bez daha. "Jo jedno pitanje", progovor i od najzad, podigavi glavu. "Kako je apirov pao u komu?" Opet tiina. Svi uperie pog lede ka Boranovoj. Morison, primetivi to, uini isto. "Pa?" "Alberte", poe Boranova, "rei u ti istinu, ak i ako bi to moglo osujetiti nae planove. Ako pokuamo da te slae o imae puno pravo da nam vie ne veruje ni jednu jedinu re, ali ako bude video da smo skreni prema tebi, onda e nam i u budue verovati... Alberte, akademik apirov je u ko mi jer je on sam bio minijaturizovan, kao to e i ti biti. Tokom deminijaturizacije dogodila se mala nezgoda, koja je prouzrokovala unitenje jednog dela njegovog moz ga, i to po svoj prilici, trajno. To se, eto, sad zna, moe dogoditi, i to od tebe neemo kriti. Hajde, sada, uzvrati nam ovu iskrenost i reci da e nam pomoi." ODLUKA Uvek smo sasvim sigurni da je odluka koju smo opravo doneli pogrena. Denjev senior

23. Morison se, najzad, uspravi, oseajui nesigurnost u nogama, da li od votke, da li od opteg oseanja napetosti tokom celog dana, ili moda od obavetenja koje je uprav o dobio, a o kom nije ni sanjao. On zatapka nogama, kao da hoe da se uvrsti u stoj eem stavu, pa proeta do kraja sobe i nazad. Zatim stade pred Boranovu i hrapavim g lasom ree: "Je li vam ikada palo na pamet da je ljudski mozak neto najsloenije to uo pte poznajemo i da on, makar svi drugi organi preive, to moda nee moi?" "Naravno", od vrati Boranova. "Ali naa su ispitivanja pokazala da minijaturizacija nimalo ne ut ie na meusobni odnos delova onoga to se podvrgava procesu umanjenja. Teorijski, i l judski mozak moe da je bez problema podnese." "Teorijski!" uzviknu Morison. "Kako se onda moglo dogoditi da, uz puko teorijsko znanje, eksperimentiete sa apirovim, ije ste znanje toliko cenili? I kada ste njega upropastili, to i vi smatrate stran im gubitkom, kako moete biti toliko ludi da meni predloite da otkrijem zbog ega su kola pola nizbrdo? Izgubiete i mene, to ja, dakako, neu dozvoliti." "Ne govori kojeta ", upade Denjev. "Mi nismo ludaci. NIta to smo uinili nije bilo pogreno. Greka je, is ljuivo, apirovljeva." "Na neki nain, to je tano", dopuni ga Boranova. "apirov je bio ekscentrik, to zna i sam. Mislim da ga vi, Amerikanci, ak zovete i 'Crni Petar'. T o verovatno nije daleko od istine. On je insistirao da bude minijaturizovan. Bio je ve star, i nije eleo da, kao Mojsije, dopre do Obeane zemlje a da ne zaviri u n ju. To su njegove vlasitite rei." "Niste mu to smeli dopustiti." "A ko da mu zabr ani? Ja? Njemu? Alberte, budi ozbiljan." "Ne ti. Vaa vlada. Ako je minijaturizaci ja kao eksperiment toliko dragocena..." "apirov je pretio da e napustiti eksperime nt ako mu se ne udovolji. To nismo smeli da rizikujemo. Niti je naa vlada toliko imuna na pritiske sa raznih strana. Morala je da potuje javno mnenje, kao i vaa vl ada u slinim situacijama. Da li je to dobro ili loe, ne mogu rei. U svakom sluaju, ap irov je bio minijaturizovan." "Potpuno ludilo", promrmlja Morison. "Ne", usproti vi se Boranova. "Ni mi nismo povukli sledei potez bez detaljnih priprema. Bez obz ira na to to je svaka minijaturizacija skupa i to ini da se Centralnom koordinacion om komitetu digne ono malo kose na glavi, insistirali smo na paljivim pripremama. Dva puta smo

minijaturizovali impanze i dva puta ih vratili u prvobitno stanje, i nismo otkril i nikakve nedoslednosti, niti putem predanog bdenja nad njihovim ponaanjem, niti putem magnetno-rezonantnog ispitivanja aktivnosti mozga." "impanza nije ovek", kra tko dobaci Morison. "To je zaista neto u ta smo sasvim sigurni", prihvati Boranova sveano. "I u skladu s tim smo minijaturizovali i jednog oveka, kao sledei potez. D obrovoljca. Jurija Konjeva, da budem sasvim precizna." "Morao sam to biti ja", r ee Konjev. "Ja sam najustrije i tvrdio da nikakvo oteenje ne preti ljudskom mozgu. J a sam bio neurofiziar odabran za ovaj zadatak i ja sam sastavio sve proraune. Nisa m eleo da rizikuje bilo ko osim mene. ivot je stvar koju, ranije ili kasnije, gubi mo svi. Razum je, ipak, neto drugo." "Tako hrabar", proapta Kalinjina, pognute gla ve, pogleda uprtog u vrhove svojih prstiju. "rtva pravog sovjetskog heroja." Usne joj zadrhtae, kao da e se podrugljivo nasmeiti. Konjev, meutim, ne skidajui pogled s a Morisona, nastavi: "Ja jesam lojalan sovjetskoj dravi, ali to mi nisu bile pobu de. To bi bilo bez znaaja. Uinio sam to iz razloga pristojnosti i naune etike. Imao sam poverenja u svoje proraune, no ni to, bez samorizikovanja, nije bilo dovoljn o. Osim toga, to ima veze sa jo neim. Kada se minijaturizacija konano bude ustanovi la kao nauno otkrie, bie zapisano da sam ja bio prvo ljudsko bie podvrgnuto eksperim entu. To e pomraiti zasluge mog pra-pra-strica, generala koji je uestvovao u veliko m otadbinskom ratu protiv nacista. Time u se zadovoljiti, ne samo zbog svoje sopst vene slave, ve i zbog svog linog uverenja da su pobede u miru uvek vee od pobeda u ratu." "A ako bismo odvojili ideale od injenica", prekide ga Boranova, "treba da se zna i to da je Jurij bio minijaturizovan ak dva puta. Prvi put smo ga umanjili za polovinu i vratili u stvarnu veliinu u savrenom redu. Drugi put poprimio je di menzije mia. I opet je u povratku sve bilo kako treba." "I ta se onda desilo sa api rovljevim umanjivanjem?" "ta se desilo... Njega nije bilo mogue kontrolisati tako lako. Kao prvo, vritao je da on eli da bude prva minijaturizovana osoba. Jedva smo ga ubedili da, iz razloga line sigurnosti, saeka na Konjeva. Posle toga smo nad n jim izgubili kontrolu. Kleo se da e napustiti projekat i osnovati novu laboratori ju sa istim ciljem negde drugde, ako ga ne umanjimo vie nego to smo to uinili sa Ko njevim. Nismo imali izbora. Poto je 'Crni Petar' pominjao ak i to da e da emigrira, vlada ne bi imala kud, to jest, morala bi da ga stavi pod bravu. Nismo eleli da dospe u zatvor, i minijaturizovali smo ga do dimenzije elije."

"A to je ipak bilo vie nego to je bezbednost nalagala, zar ne?" "Ne. Imamo razloga da mislimo da je prvi deo procesa protekao i savrenom redu. Nevolje su nastupile u povratku, izgleda da se proces odvijao prebrzo i da se temperatura u njegovom telu povisila. Verovatno je dobio jaku groznicu, ne dovoljnu da ga usmrti, ali dovoljnu da mozak pretrpi oteenje. Da je neko drugi bio uz njega to bi se dalo izb ei. No, poto je deminijaturizacija potrajala, ispostavilo se da je bilo prekasno. Bio je to uasan udarac, i sve emu se sada moemo nadati jeste da emo iz njegovog mozg a moi da spasemo to se spasti moe." "Moe se desiti jo jedna nevolja, kako vi to naziv ate, prilikom mog sopstvenog umanjivanja. Zar nisam u pravu?" "Jesi", odvrati Bo ranova, "u pravu si. Ne poriem to. Bilo je nevolja i promaaja tokom sveokupne isto rije nauke. Kosmonauti su ginuli i ne treba da te podseam na to da su to bili kak o Rusi, tako i Amerikanci. To ipak nije preilo da se izgradi baza na Mesecu, novo m domu za oveanstvo." "Da, ali za sva dositgnua vezana za svemir treba zahvaliti do brovoljcima. Niko nije bio protiv svoje volje lansiran u prazno. Ja, meutim, nisa m dobrovoljac." "Nemoj se toliko plaiti", ree Boranova. "Uinili smo sve da putovanj e bude to bezbednije i sigurnije. Osim toga, nee ii sam, za razliku od Konjeva i apir ova (i Katinjke, da budemo precizni). Sve troje su bili podjednako bespomoni, jed nostavno postavljeni u minijaturizatorsko polje, okrueno samo spoljnim vazduhom. Ti e, meutim, biti u brodu, nekoj vrsti male podmornice. I nju smo, bez problema, s manjivali i uveavali. Malo je jeftinije eksperimentisati sa materijalnim objektom , jer poveanu temperaturu lake moe da podnese. Takav jedan test, zapravo, slui i pro veri otpornosti i postojanosti konstrukcije detalja." "Ali ja, Natalija, neu ii, m akar sa mnom poslali i celokupnu Crvenu armiju." "Zajedno sa tobom na brodu", Bo ranova kao da preu upadicu, biemo i nas etvoro. Ja, Sofija, Jurij i Arkadij. Zato s am te i upoznala sa svakim ponaosob. Mi smo partneri u jednoj od najveih istraivaki h ekspedicija od kada je sveta i veka. Neemo prelaziti okean, niti uznemiravati s veobuhvatni mir kosmosa. Umesto toga, zaploviemo mikroskopskim okeanom i 'uznemir iti' ljudski mozak. Misli li da i dalje moe da vai za neurofiziara, naunika, ako odb jednu takvu mogunost. "Da, vrlo lako. Odbijam da poem." "Sa nama e biti i tvoj prog ram, tvoj softver. Uvek ga nosi sa sobom, pa si ga doneo i ovamo. Imaemo kompjuter na brodu, model identian tvom sopstvenom u tvojoj laboratoriji. To nee biti dugot rajno putovanje. Biemo minijaturizovani zajedno sa tobom i snositi rizik istoveta n tvome.

Kontrolisae i kompjuterski beleiti sve na ta naiemo i tvoj udeo e time biti ispunjen. Zatim emo biti deminijaturizovani. Reci da e poi sa nama. Reci da hoe." "Ne, ne", pon vljao je Morison, stisnutih pesnica i vrstog lica. "Neu poi sa vama. Neu." "ao mi je, Alberte", ree Boranova, "ali to nije pravi odgovor. Ne moemo ga prihvatiti." 24. Morison je oseao kako mu srce ubrzano lupa. Nije bio siguran da e, ako se ovo izro di u frontalni okraj snaga volje, uspeti da izie na kraj sa ovom enom koja je, uprk os svojoj ljubaznosti i predusretljivosti, bila kao od elika. tavie, sa sobom je im ala kompletan operativni aparat Sovjetskog Saveza, dok je on bio potpuno sam. "Z ar je mogue da ne uviate da je itava ova ujdurma samo romantino zanoenje?" poe on. "K ko moete znati da su Plankova konstanta i brzina svetlosti u ikakvoj vezi? Sve to imate jeste apirovljeva trvrdnja, zar ne? A da li vas je uputio u bilo kakve poje dinosti? U dokaz? Objanjenje? Matematike analize? Sve to imate jeste tvrdnja, plod mate. Zar ne?" Morison se trudio da zvui ubedljivo. Na kraju krajeva, da im je apir ov zbilja ostavio u amanet neto vie od puke izjave, ne bi se oni sada tako oajniki t rudili da proakaju taj akademski mozak. Morison duboko uzdahnu, oekujui odgovor. Bor anova pogleda Konjeva, pa odgovori, ne bez zlovolje: "Nastaviemo da ti otkrivamo istinu, samo istinu, i nita osim nje. Zbilja su nam na raspolaganju samo tvrdnje, kao to si ve primetio. Uivao je u svojoj tajanstvenosti, bar dotle dok ne bude u s tanju da elegantno izrui na talon svoje izume. U tom pogledu bio je krajnje infan tilan. Moda je to bio jo jedan izraz njegove svojeglavosti ili njegovog genija ili moda svega zajedno." "I vi, posle toga, i dalje tvrdite da takve, neproverene i nedokazane spekulacije imaju bilo kakvu vrednost?" "Kako bi akademik Pjotr apirov rekao: 'Uveren sam u to i taka', uvek bi se pokazalo da tako i jeste. Na kraju." "Ma nemojte. Uvek?" "Gotovo uvek." "Ha, gotovo uvek! E, ovog puta moda grei." "Zb ilja, moda." "ak i ako je imao neku zamisao koja bi se mogla pokazati korisnom, on a moe biti lokalizovana u onom delu mozga koji je uniten."

"To je mogue." "ak i da nije tako, odnosno da ta ista zamisao lei u netaknutom pred elu mozga, mogue je da ja ne budem u stanju da modane talase prevedem kako treba." "I to je mogue." "to znai: apirovljeva sugestija moe biti pogrena; zatim, ak i da t ije sluaj, mogla bi biti van domaaja; ili ak i da to nije sluaj, ja moda neu biti u s anju da je odgonetnem. Imajui sve to u vidu, kakve su nam anse za uspeh? Oigledno b ismo rizikovali ivote i stavljali glavu u torbu zbog neega u emu, gotovo sasvim sig urno, ne moemo uspeti?" "Objektivno gledano", sloi se Boranova, "moe se initi da su nam izgledi sasvim mali. Meutim, ukoliko ne budemo stavili na kocku sve to imamo, pa i ivote, izgledi su nam ravni nuli, apsolutnoj nuli. A ako rizikujemo ivote, iz gledi zbilja nisu veliki, ali nisu ni ravni apsolutnoj nuli. Dalje, ak i pod tim uslovima mi moramo rizikovati, bez obzira na to to kao najbolju varijantu uzimamo mogunost da nam izgledi ipak nisu ravni nuli." "to se mene tie", primeti Morison, "rizik je prevelik, a izgledi premali." Boranova spusti ruku na njegovo rame i b lago ree: "To ipak nije tvoja defonitivna odluka, zar ne, Alberte?" "Naprotiv, na jdefinitivnija." "Razmisli. Razmisli o vrednosti poduhvata za Sovjetski Savez. ak i za tvoju zemlju, vrednosti i pogodnosti koje e izii na videlo kada objavimo tvo je uee, vrednosti za nauku uopte, vrednosti za tvoju slavu i reputaciju. Sve ovo ti i ni na ast, Alberte. Protiv toga stoje samo tvoji lini strahovi. To je razumljivo, ali ivot trai prevazilaenje strahova." "To to u razmisliti nee uiniti da promenim od u." "Bez obzira na sve, razmiljaj do sutra ujutro. To je itavih petnaest asova i uj edno najvie koliko moemo da ti pruimo. Dabome, odmeravanje strahova s jedne i nada s druge strane moe potrajati i itav ljudski vek, ali toliko vremena nemamo na rasp olaganju. Jadni apirov moe da lei u komi jo deset godina, no, ne znamo koliko e njego va olupina od mozga jo delovati kako treba i uvati ideje tamo gde im je mesto. Ne usuujemo se da previe ekamo." "To su vai problemi i ja sa njima nemam nikakve veze." Boranova kao da nije ula nijednu od njegovih upadica; ni za trenutak nije menjal a svoj nadasve ljubazni i prijateljski ton. "Neemo te sada vie ubeivati. Bolje je d a sada veera neto lagano. Moe da gleda Holoviziju, da ita, moe da razmilja ili

Arkadij e te otpratiti do hotela, i ako ima bilo kakvih pitanja, slobodno pitaj nj ega." Morison klimnu. "I ne zaboravi, Alberte, sutra nam mora rei ta si odluio." "Mo gu ti to odmah rei. Sve po starom." "Ne. Tvoja odluka mora biti da e nam se pridruit i i pomoi nam. Pobrini se da to bude tvoja odluka, jer ona to mora biti, i onda e nam svima biti lake. 25. Pokazalo se da u odaji za ruavanje vladaju mir i nekakva meditativna atmosfera. Veera ba nije bila obilna, to jest, Morison jedva da je ita pojeo, to Denjeva, po svemu sudei, nije ni najmanje brinulo. On je beskrajno brzo j eo i priao kao navijen, uglavnom smene priice sa svojim ocem u glavnoj ulozi, po sv emu sudei presrean to moe da ih ponudi sasvim novoj publici. Na jednu ili dve Moriso n se ak i nasmei, vie jer mu se inilo da se Denjev pribliava trenutku kada vie nee u stanju suvislo da pria, nego sbog svoje ozbiljne zainteresovanosti za pripovest i. Valerija Paleron, servirka za dorukom, jo je bila na svom mestu. Bio je to dug dan. Meutim, niti se to odraavalo na njenu platu, niti je to podrazumevalo njen pr ekovremeni rad. U svakom sluaju, kad god bi se pribliila stolu oima je prosto strel jala Denjeva, moda zbog njegovih priica koje su se, pomisli Morison, u prilinoj meri izrugivale sovjetskom reimu. No, Morison nije uivao ak ni u onome to se njemu samom vrtelo po glavi. Sada, kada je postao svestan svoje nemoi da ode iz Grotoa, iz M aljenkigrada, iz Sovjetskog Saveza poeo je da osea gotovo izopaeno interesovanje za poduhvat. Shvatio je da ga minijaturizacija ipak golica, ali samo kao sredstvo da dokae valjanost svojih teorija, samo da trijumfuje nad budalama koje su ga pre rano sahranile. Zbilja, od svih argumenata dr Boranove, izgleda da je najplodotv orniji bio upravo ta lina, personalna linija. Sva druga pozivanja na dobro nauke, na humanost, ili na uspeh nacije, ili nacija, bila su sasvim efemerna. Njegovo mesto na naunoj top-listi bilo je vie. To je ono to mu se uvuklo pod kou. On iskoris ti naredni servirkin prolazak kraj stola pa je upita: "Dokle traje vae radno vrem e, konobarice?" "Sve dok se vi ne reite da se mrdnete odavde", promrsi ona.

"Samo bez urbe", umea se Denjev i iskapi novu au. Ve je petljao jezikom, sav rumen. " oliko mi se dopada drugarica konobarica da bih mogao ovde da sedim dokle Volga n e presui, i da gledam njeno lice." "Jo kad ja ne bih morala da gledam tvoje", prog una Paleronova. Morison napuni Denevljevu au. "ta ti zapravo, misli o madam Boranovoj " Denjev je ukrtenih oiju posmatrao au, ali je ne uze odmah u ruku. "Nije ba naunik e klase", odgovori on sa oiglednom tekoom, "ali je dobra kao adminnnistraaator. Bis stra, odlluna i nepod... nepodmitljiva. Ponekad je kao zubna bolest... mislim, up orna. Ako je adminisstrator nepodm... suvvie poten, to ti ivot ini teim. Ba oboava , i misli da je on nedi ...ne...ne... nediskutabilan. To je to." Morison nije bi o siguran da je dobro razumeo upotrebljenu re. "Misli, ona tvrdi da je on uvek u p ravu?" "To, burrazeru. Ako je on rekao da zzna kako e da pojeftini minijatturizac iju, ona je uverena u to. Isto i Jurij. I on ga oboa... va. Ali Boranova je gllav na, ona e te poslati u apirovljev mozak. Kakko god bilo, poslae te. Ima ona naina. to se klinca tie, mislim, Jurija, on je mozz... ak ekipe. Vrrlo brilijantan." Denjev uverljivo zaklima glavom i jo malo dosu u au. "Zanima me Jurij Konjev", ree Morison , pratei pogledom au koja se uzdie, "u vezi sa Sofijom Kalinjinom." Denjev se pohotno isceri. "Dobra riba." A onda dodade tuno: "Ali uopte nema smisla za hu ... humor. " "Pa, udata je. Denjev se usprotivi ee nego to je to morao: "Ne, ne." "Rekla je da i ma bebu." "Da, da, devojicu, ali, od braka se ne trudni. Stvar je kreveca ... uda t ili ne, stvar je kreveca." "A ta na to kae puritanska sovjetska vlada?" "Nita, al i nikkako je nije... ni pitala." On prsnu u smeh. Ossim toga, ona je naunik u Mal jenki... gradiu, pa ima poseban trettman." "ini mi se", nastavi Morison, "da se pr ilino zanima za Jurija Konjeva." "I ti si primetio? Nije ti mnogo ni trebalo. ak j e i objavila da je on sa... sauesnik u igrici koju sam ti maloas spomenuo." "Oh?" "Ali ha ha, on porie. Vrlo estoko, ak. Misslim da je humorrietino to, ali na gorrak nain, to moraju da rade zajedno. Oboje su vezani za projekat i sve to on moe to je... da se pravi da ona ne postoji."

"Primetio sam da nikada ne gleda u nju. Ali mora da su nekad bili u dobrim odnos ima. "Vrrrlo dobrim, ako je verovati njoj. U svakom sluaju, bili su vrrlo diskret en... diskretni. Ali ta to menja? On njoj nije potreban. Ona ima dobru platu, moe sama da izdrava dete. Dok radi, ima ko da se stara o maloj. Sve je u redu, osim n jenih sopstvenih emocija." "A zbog ega su se rasturili?" "Ko to zna? Ljubav... lj ubavnici se uvek svaaju na krv i no oko gluposti. Zato se ja nikada ne zaljubljuje m... bar onako, kljievno. Ako mi se neka dopadne... poigram se s njom. Ako mi dosa di, povuem se. Moja je srea da mi se dopadaju oglavnom prag ... pragmatine, je li t o dobra re? ene, a i ja sam ti takav, i onda se niko ne buni. Ko to kae moj stari: 'e na koja ne frke ne mo' biti bezgrena.' Da budem iskren, nekada se one dosauju, to je st ponu pre mene da se dosauju, ali ta onda? Ona koja se od mene umori nije za mene , a uvek ima i drugih." "ini mi se da i Jurij slino misli, zar ne? Denjev je opet i spraznio au i sada ju je branio od novog Morisonovog pokuaja da mu dolije. "Ne, dos ta, dosta!" "Nikad nije dosta", mirno ree Morison. "Pitao sam te za Jurija." "A ta ho... hoe da ti kaem? Ne, nije Jurij kao pelica... od ene do ene, mislim... ali uo ... On se mutno zabulji u Morisona. Zna i ssam kako to ide. Jedan kae drugom, drug i kae treem, i na kraju... pokvareni telefon. uo sam da, kada je Jurij bio u Americ i, na dokolovavanju, da se zaljubio u Amerikanku. Priali su: 'La belle Americaine' a onda je jo bila sirota mala sovjetska Sofija. Moda je u tome stvar. Moda se od t ada promenio i moda jo sanja o svojoj dragoj tamo preko mora." "Znai, zbog toga Sof ija toliko ne podnosi Amerikance?" Denjev otpi jo jedan gutljaj. "Naa Sofijica nika da nije volela Amerikance. Nita udno." On se nagnu ka Morisonu, koji se gotovo zan esvesti od Denevljevog zmajskog daha. "Amerikance teko da mo' voleti... bez uvrede." "Ne vream se", odvrati Morison zlokobno, posmatrajui kako Denjevu glava pada, da b i se konano ugnezdila na njegovoj ispruenoj desnoj ruci. Disanje mu se ujednai. Mor ison saeka oko pola minuta, a onda jednim pokretom ruke dozva servirku. Ona odmah doe, primetno vrckajui u hodu. Denjevu samo dobaci jedan prezriv pogled. "ta je bil o, hoete da unajmim zapregu da princa odnesemo u krevet, je li?" upita ona.

"Ne jo, gice Paleron. Ja sam Amerikanac, kao to znate." "Svi znaju. Izgovorite tri rei i onda stolice i stolovi meusobno klimaju i kau: 'Da, on je Amerikanac.' Moriso n se tre. Uvek je bio ponosan na svoj ruski, a ovo je bilo ve drugi put kako mu se ta ena izruguje. "Nije ni bitno", zakljui on. "Ovamo sam doveden na silu, protiv svoje volje. Mislim da je to uinjeno protiv naloga sovjetske vlade, koja bi, da j e mogla, spreila ovakvo ophoenje prema meni. Ovi ljudi ovde, dr Boranova, koju ste sami proglasili Caricom, ponaaju se samovoljno. To sovjetska vlada mora da zna, i onda e ona delovati brzo, sa ciljem da me vrati u Sjedinjene Drave i predupredi meunarodni incident koji niko ne bi eleo. Zar se ne slaete?" Kelnerica se samo podb oi. "A kome je bitno, bilo ovde, bilo u Americi, slaem li se ja ili ne? ta sam ja, diplomata? Oivljeni duh cara Petra Velikog, Pijandure?" "Moete se pobrinuti", ree M orison, odjednom uz izvesnu nesigurnost u glasu, "da vaa vlada sazna za to. Odmah . to pre." "ta vam je na umu, Ameru? Samo svom momku da kaem, a on je u Prezidijumu , pa da sve bude kako treba? Kakve ja, pobogu, veze imam sa vladom? tavie, i to va m ozbiljno govorim, drue Strane, neu vie ni da ujem da mi se tako obraate. Mnogo je d brih, odanih graana ove zemlje tako podleglo inostranim blebetavim uticajima. Nar avno, ovo u sve prijaviti drugarici Boranovoj i ona e se pobrinuti da me ostavite na miru." Ona odjuri i Morison ostade, zagledan u mesto gde je do tada stajala. Prenu se, iznenada, tek kada zau poznati glas: "E, dragi moj Alberte, sinko moj, je li ti sada, konano, dosta?" Denevljeva glava se podie sa svog dotadanjeg leita i i tog asa se ukazae dva zakrvavljena, ali savreno trezvena oka. "Ba sam se pitao zato l i ti je toliko stalo da me naliva piem, pa sam dopustio sebi jedno umetniko hrkanje . Zbilja, interesantno, sve to se u meuvremenu desilo." "Nisi pijan?" promuca Mori son, sav u udu. "Bio sam, dodue, i trezniji u ivotu", odgovori polako Denjev, "ali n e, nisam pijan. Vi antialkoholiari imate obiaj da preterujete kada odmeravate brzi nu kojom e se jedan Rus naljoskati i zanesvestiti, to samo pokazuje koliko je u st vari opasno biti antialkoholiar." Morison i dalje nije mogao da poveruje u to da je servirka odbila da sarauje. "Zar nisi rekao da je ta ena uhoda?" "Jesam li?" Den jev slee ramenima. "Rekao sam da je to sasvim mogue. No, sumnje se katkad pokau i n etanim. Osim toga, ona me bolje

poznaje nego ti, dete moje, i verovatno nije nasela. U stvari, kladim se u deset rubalja da je znala da sluam, i to nauljenih uiju. ta bi ti pod takvim okolnostima rekao da si na njenom mestu?" "ak i u tom sluaju", rei Morison da spusti karte, "on a bi ula ta sam rekao, i sasvim sigurno bi o pravom stanju stvari obavestila nekog a iz vlade. A da bi izbegla meunarodni incident, vaa vlada bi izdala naredbu da bu dem osloboen i poslala bi me, uz izvinjenja, kui, a vi biste svi ostali ovde da se s njom objanjavate. Mislim da je bolje da me spakujete i poaljete za Sjedinjene D rave dok je jo vreme." "Intrigantu bistri, samo trai vreme, nasmeja se Denjev. Suvie omantine poglede baca na nau vladu. Naravno, postoji mogunost da se vrati kui, no oi dno, tek poto bude minijaturizovan, i..." "Mislim da niko od krupnijih zverki ne z na da ste me oteli. S tim se nikada ne bi sloili." "Moda, kao to kae, ne znaju, a mod e ak i krgutati zubima kad uju, ali ta im drugo preostaje? Vlada je investirala prev ie novca u ovaj projekat, da bi te pustila pre no to joj se ulog isplati ili se, ak , ne pokae da je dobitak vredniji od uloga. Zar ti to ne zvui logino?" "Ne, iz tog razloga to nemam nameru da pomaem." Morison oseti kako se inat u njemu ponovo budi . "Neu dozvoliti da me minijaturizujete." "To e odluiti Nataa. Bie nemilosrdna, tek t oliko da zna. Shvata li da si zamalo ugrozio sve nas koji radimo na projektu, zapr etivi nam padanjem u nemilost kod nae vlade. Neki od nas bi moda bili i suspendovan i ili neto jo gore. I to posle naeg vrlo uljudnog ponaanja i ljubaznosti." "Ama, kid napovali ste me!" "ak i to smo uradili s panjom i brigom. Je li ti to, priznaj, nak odilo na bilo koji nain? Je li bilo loe postupano s tobom? Ipak, pokuao si da nam n audi. Mislim da e ti se Nataa dobro naplatiti za to." "A kako to? Silom? Muenjem? Dr ogama?" Denjev prevrnu oima. "Kako ti nju slabo poznaje! Ne ini ona takve stvari. Ja bih jo i mogao, ali ona ne. I ona je mekog srca kao i ti, zloesti moj Alberte. Al i na svoj nain. Videe, primorae te na saradnju." "Je li? A kako?" "Ne znam. Nikako m i nije jasno kako joj to uspeva. Ali ona to ume. Videe. Njegov se osmeh pretvori u vuje keenje. I upravo to keenje uini da Morison napokon izgubi i poslednju nadu. 26 .

Morison se, u Denevljevoj pratnji, vrati narednog jutra u Groto. Uli su u veliku z ablindiranu prostoriju bez prozora, Morisonu potpuno nepoznatu. Nije to, oigledno , bila, Natalijina kancelarija; i odaja je delovala impresivno, kao i sva mesta gde se ne tedi na veliini i prostornosti. Boranova je sedela iza ogromnog stola, t ano ispod fotografije sovjetskog Izvrnog komiteta i nije izgledala kao da je dobre volje. U uglu sa njene leve strane nalazio se rashladni ureaj za vodu, a sa supr otne strane kabinet za posmatranje mikrofilmova. Bilo je to sve to se u prostorij i nalazilo. "Evo, doveo sam ga", ree Denjev. "Ovo nestano stvorenje pokualo je da iz a naih lea paktira sa armantnom Palernovom, u nameri da nam navue bedu na vrat." "Pr imila sam izvetaj", primeti Boranova mirno. "Idi sada, Arkadije. Hou da ostanem na samo sa doktorom. "Misli li da je to dobro, Nataa." "Da. Albert nije, koliko mi se ini, nagao ovek. Je li tako, Alberte?" "Ne igrajmo se vie, Natalija." Bile su to p rve Morisonove rei izgovorene tog jutra. "ta hoe?" Boranova odluno odmahnu rukom i De jev izie. im se vrata za njim zatvorie, ona upita: "ta ti je to trebalo? Zato pokuava a stupi u savez sa nekim za koga si smatrao da je obavetajac? Jesmo li toliko loe p ostupali sa tobom?" "Jeste", odvrati ljutito Morison. "Kako ne moete da sebi utuv ite u glavu da je moje deportovanje u Sovjetski Savez neto to ne mogu da prihvatim ? I jo od mene oekujete zahvalnost! Misli, zato to mi do sada niste razbili glavu? V erovatno bi vam i to palo na pamet samo da vam moja glava nije od tolike vanosti. " "Da nam tvoja neoteena glava nije od koristi, ostavili bismo te na miru. To zna, a zna i koji su te razlozi doveli ovamo. To smo ti vrlo opirno objasnili. Da si je dnostavno pokuao da pobegne, to bih razumela, ali nain koji si smislio doveo bi u o pasnost i projekat i nas same, samo da si uspeo u tome. Nadao si se da se naa vla da ne bi sloila s naim delovanjem i da bi te pustila kui. ta bi se, u tom sluaju, dog odilo sa nama?" Morison okrutno stisnu usta. "Nema drugog naina. Govori stalno o v aim potrebama. I ja imam svoje." "Alberte, pokuali smo na sve razumne naine da te u bedimo da sarauje. Nismo upotrebljavali silu, niti smo ti njome pretili, niti prial i

ma kakve neprijatnosti od trenutka kada smo se ti i ja upoznali. Zar nije tako?" "Verovatno." "Verovatno? To je istina. Ali sve je to beznadeno. Ti i dalje odbij a da pomogne." "Tako je, i tako e i biti." "Onda sam primorana, mada vrlo nevoljno, da odigram sledei potez." Morison oseti kako mu je srce poskoilo i opet mu se jav i strah, no on upre sve snage da zazvui samouvereno. "A taj potez je?" "eli da ide k ui, nazad u Ameriku. Odlino. Ako su sva naa ubeivanja propala, vratie se." "Ozbiljno ovori?" "Jesi li iznenaen?" "Jesam, ali prihvatam. Drim te za re. Kada polazim?" "im im kaem ono to imam da im kaem." "Pa, reci. Reci istinu." "To e biti malo tee, Albert e. To e moju vladu dovesti u neugodan poloaj, jer e morati da porekne saglasnost za moje postupke. Ja lino biu u gadnoj nevolji. Bilo bi nerazumno da od mene oekuje da tako postupim." "Pa, ta e onda rei?" "Rei u da si ovamo doao od svoje volje, da pom e." "To bi bilo isto tako gadno za mene, kao i priznanje otmice za vas", ree Moris on. "Ovo moda jesu nova vremena, ali stare navike se teko gube; a amerika javnost b ila bi vie nego sumnjiava prema naunku Amerikancu koji odlazi u Sovjetski Savez da pripomogne. Stara nadmetanja ostaju, a ja moram da mislim na svoju reputaciju." "Da, zbilja, treba imati u vidu i tu tekou", sloi se Boranova. "Ali s moje take gled ita, bolje je da ti strada nego ja." "Ali ja to neu dopustiti. Misli li da bih i tre nutka oklevao da saoptim punu istinu?" "Alberte, misli li ozbiljno da bi ti iko ve rovao?" upita Boranova mirno. "Naravno da bi. Moja vlada zna da ste me pozvali o vamo i da sam to odbio. Znai, morao sam biti silom doveden, da bih bio ovde." "Bo jim se, Alberte, da tvoja vlada nee smatrati da je dobro da to prizna. Zar bi ika da rekli da su sovjetski agenti izvukli jednog amerikog dravljanina iz njegove sig urne hotelske sobe i preneli ga preko kopna, mora i vazduha, a da toga nisu ni t renutka bile svesne snage amerikog zakona? Imajui u vidu moderno ameriko haj-teh na oruanje, kojim se tvoj narod tako ponosi, to bi znailo ili potpunu nesposobnost vai h

detektorskih ureaja ili izdaju u redovima vaih pijunskih organizacija. Mislim da e t voja vlada izbrati ovu drugu mogunost, to jest, da si od svoje volje doao ovamo. O sim toga, njoj samoj si ti bio potreban ovde, zar ne?" Morison je utao. "Naravno da je tako", nastavi Boranova. "eleli su da otkrije to je vie mogue o minijaturizacij i, a ti e biti primoran da im saopti kako si odbio da bude podvrgnut minijaturizaciji . U stvari, sve to e moi da im saopti jeste to da si gledao kako se zec minijaturizuj , to e oni drati kao trik sa nae strane. Smatrae da smo te preveli ednog preko vode. vie, smatrae da si ih izneverio. Nee se oseati ni dunim ni voljnim da te podre." Mori on na brzinu razmotri u sebi ovo poslednje. "Zbilja hoe da me dovede u poloaj da me moj sopstveni narod smatra pijunom i izdajicom? To hoe da kae?" "Ne, ne zaista, Alber te. Rei emo suvu istinu. Sve to moemo. U stvari, mi bismo i eleli da te zatitimo, pre da nisi pokazao ni najmanju volju da zatiti nas. Objasniemo da je na uveni naunik Pjo r apirov u komi, da je on sam neposredno pred nesreu pominjao tebe i tvoje teorije . Mi smo te onda pozvali i zamolili da svoje teorije sprovede u delo kako bi ga p ovratio iz kome. Tome se nita ne da prigovoriti. To bi te svetu prikazalo kao vel ikog borca za humanost. To bi podrala i tvoja vlada. To bi ih potedelo nevolja, ka o uostalom i nau vladu. A sve to je, zapravo, gotovo sasvim tano." "A minijaturiza cija?" "To je jedino o emu emo morati da utimo. To neemo pominjati." "Ali ta mene spr eava da je pomenem?" "injenica da ti niko nee verovati. Nisi li i ti sam bio toliko skeptian pre no to smo te uverili? A ni tvojoj vladi ne ide u prilog da prizna ka ko Sovjetski Savez ima tog keca u rukavu. Ne bi eleli da se javnost potresa dokle god ne utvrde, sasvim pouzdano, pravo stanje stvari ili dok sami ne ovladaju mi nijaturizacijom. Tu smo, Alberte. Poslaemo te kui uz nevinu priicu koja minijaturiz aciju ne pominje, koja ne smeta ni tvojoj ni mojoj zemlji i koja te oslobaa svake sumnje da si izdajica. Jesi li zadovoljan?" Morison je posmatrao Boranovu, glad ei prstima kosu sve dok je nije sasvim uneredio. "Ali zato me aljete nazad? I to e m orati da se razjasni. Ne moete rei da se apirov oporavio uz moju pomo, dokle god se on zbilja ne oporavi. Niti moete rei da je izdahnuo pre nego to sam stigao, osim ak o se to ubrzo ne desi, jer biste onda morali da objanjavate kako to da je

jo u komi, ili kako to da se vratio u ivot. Pravo stanje stvari ne moete zauvek kri ti." "To jeste sr problema koji nas mui, Alberte. Pametno je to ga uvia. Da, aljemo t nazad samo nekoliko dana po tvom dolasku. Zato? Jedini logian razlog je taj, boji m se, to smo utvrdili da si arlatan. Doveli smo te ovamo u nadi da e nam vratiti naeg jadnog apirova, ali se ubrzo ispostavlja da su besmislice jedino to ima da nam pon udi. Gorko razoarani, aljemo te nazad. To ti nee nakoditi, Alberte. Biti arlatan nije isto to i biti pijun." "Ne izigravaj nevinace, Natalija. Ne moe mi to uraditi." Moris on je prosto pobeleo od besa. "Ali to ima smisla, zar ne? Tvoje sopstvene kolege te ne uzimaju ozbiljno. Smeju ti se u lice. Sloie se s nama ako kaemo da su tvoje teorije nepovezane budalatine. Mi emo se malo postideti to smo te od poetka uzimali ozbiljno, no, to smo uinili zbog apirovljevih rei, ne znajui da je taj ovek na ivici nervnog sloma. Teko da e njega kriviti zbog slepog verovanja u tebe." "Uinie klovna o mene!" Morisonu zadrhtae usne. "Unitie me!" "To gotovo da nee biti potrebno, Alberte . Reputacije vie nema. ena te je napustila, i pria se da se za tvoju obruavajuu karij ru hvatala kao za poslednju slamku. Pria se i da nee biti ponovo izabran, a drugo m esto e veoma teko nai. Ti si, Alberte, kao naunik zavrio i naa pria e se samo nado na trenutno injenino stanje. Moda e, ipak, nai naina da zarauje za ivot, van svet razume se. Do toga bi verovatno dolo i da nisi stigao ovamo. Tako stoje stvari." "Ne govori istinu i to dobro zna, Natalija. Ima li u sebi i malo morala? Moe li potov ani naunik uiniti takvo togod svom bratu nauniku?" "Jue si ti, Alberte, bio tvrd kao stena. Danas je na mene red." "Jednoga dana e se otkriti da su moje teorije ispra vne. Hoe li onda moi da mi pogleda u oi?" "Moda emo tada odavno biti pod zemljom. Os toga, ti zna da to tako ne ide. Franc Anton Mezmer, iako otac hipnotizma, bio je proglaen za varalicu i arlatana. Kada je Dejms Brejd ponovo izvukao hipnozu iz kant e za smee, postao je slavan, ali su Mazmera i dalje smatrali varalicom i arlatanom . Osim toga, laemo li mi ba toliko kad kaemo da si arlatan?" "Naravno da laete!" "Haj de da i to razmotrimo. Zato odbija da uplovi u eksperiment minijaturizacije koji bi ti omoguio da proveri u praksi svoje teorije i daje ti mogunost da svoje saznanje o mozgu proiri van dosadanjih vrednosnih granica? To odbijanje moe biti posledica is kljuivo tvog

potajnog saznanja da su ti teorije nepouzdane, da si ili budala ili varalica ili i jedno i drugo, i da nee da se to sazna, a to bi bilo neminovno ako se podvrgne mi nijaturizaciji." "Nije tako!" "Oekuje da verujemo da odbija eksperiment samo zato to se boji? Da odbija ansu za saznanjem, slavom, imenom, pobedom, ponovnim roenjem pos le vekovne bede samo zato to si uplaen? Alberte, ne moemo u to verovati. Vie bi smis la imalo da te proglasimo varalicom, i veruj mi, neemo oklevati da to i unimo." "A merika javnost nee verovati sovjetskim optubama protiv amerikog naunika!" "Alberte, n aravno da e verovati! im te oslobodimo, uz malo propratno objanjenje, to e istog tre nutka biti u svim novinama irom Amerike. Bie prepune. One su, uostalom, i najslobo dnije, to i sam esto istie, to opet znai da su same sebi zakon. One se time ponose i e proputaju priliku da bace otrovne strelice na raun nae, staloenije i mirnije tampe. Bie to predivna pria: Amerikanac varalica zavrnuo blesave Sovjete. Ve vidim naslov e masnim slovima. U stvari, Alberte, ti jo moe i da se obogati, ako sledi pravila. Na primer: Kako sam od Sovjeta nainio budale. Onda, lepo ispria sve te smene stvari u koje si nas uverio pre no to smo otkrili muak, a tvoja publika e dobijati histerine napade smeha." "Natalija, zato mi to radi?" proapta Morison. "Ja? Ja ti ne radim nit a. Ti to sebi radi. eli da ide kui, i poto te nismo ubedili u suprotno, nemamo druge ego da se sloimo. Naravno, od tog trenutka, stvar poinje da se kotrlja sama od seb e, zaokret po zaokret." "U tom sluaju, ja se ne mogu vratiti! ivot bi mi bio uniten bez mogunosti popravke." "Kome je do toga stalo, Alberte? Tvojoj ucveljenoj eni? Tvojoj deici, koja te vie i ne poznaju i koja uvek mogu da promene porodino prezime ? Tvom univerzitetu koji te ispaljuje? Kolegama koje ti se smeju? Tvojoj vladi k oje te ostavlja na cedilu? Budi iskren prema sebi. Niko ne bi dao ni poljiva boba . Samo malo bunog smeha u poetku, irom tvoje zemlje, i onda pada u zaborav. Umree sam niko te se nee setiti, osim onih listova koji e jo jednom iskopati tvoju staru priu , izazvavi poslednji rafal smeha s kojim e poi u grob." Morison sav oajan zagnjuri gl avu u ake. "Ne mogu se vratiti." "Mora. Ako nee da nam pomogne, kao to je izgleda slu , onda ovde ne moe ostati."

"Ne mogu se vratiti pod tim uslovima. Vaim uslovima." "Priseti se i druge mogunost i." Morison se zagleda u tu enu, koja ga je i dalje posmatrala istim izrazom dobr onamerne brinosti, a onda izgovori apatom: "Prihvatam drugu mogunost." Posmatrala g a je bez rei itav minut. "Alberte, ne bih htela da pomislim da sam te pogreno razum ela. Hoe li lepo da ponovi to to si rekao." "Ili u biti minijaturizovan ili uniten. N je li tako?" Boranova napui usta. "To je dosta grubo reeno, ali tako je. Evo, post avimo stvar ovako: ili e nam do podneva saoptiti svoj pristanak, ili e do dva popodne ve sedeti u avionu za Sjedinjene Drave. ta kae na to? Sada je skoro jedanaest pre po dne. Ima neto vie od jednog asa da odlui." "emu to? Jedan sat nita nee promenuti. jaturizovan." "Svi emo to biti. Nee biti sam." Boranova se nagnu i pritisnu dugme n a svom stolu. Denjev ue. "Pa, Alberte? Poto te vidim tako tunog, priznajem da mi se srce cepa pri pomisli da si pristao da nam se pridrui." "Bez sarkastinih primedbi, Arkadije", presee ga Boranova. "Albert e nam pomoi, i na tome emo mu biti izuzetno z ahvalni. Njegova odluka je dobrovoljna." "Oh, sasvim sam siguran u to", prihvati Denjev. "Kako si ovog puta uspela, Nataa, zbilja ne znam, ali sam znao da e ti to poi za rukom. A i tebi da estitam, Alberte. Mnogo joj je due trebalo nego obino." Je dino to je Morison bio u stanju bilo je da odsutno zuri as u nju, as u njega. Oseao se kao da je progutao ledenjau koja se, pri tom, nije odmrzla, ve, naprotiv, snizi la temperaturu njegovog stomaka do take mrnjenja. Sav je drhtao. BROD Onome koji mae sa obale putovanje nikada ne izgleda opasno. Denjev senior 27. Iako je oseao olakanje, Morison je i dalje imao utisak da su mu ula sasvim obamrla . Vie nije bilo ravnih ali odlunih glasova oko njega,

pritisak prouzrokovan beskrajnim objanjavanjima i ubeivanjima je uminuo, a nestalo je i razvuenih osmeha ili unoenja u lice. Naravno, na svoj hladni, poslovni nain, dali su mu ipak do znanja da nee vie biti u mogunosti da naputa Groto, bar dok se za datak ne obavi. A iz Grota, naravno, nije bilo izlaza. Pa opet, malo po malo, is ta pomisao bi ga oinula u prolazu: pristao da bude minijaturizovan! U samom Groto u bila mu je dodeljena jedna soba obskrbljena itaem filmo-knjiga (bilo ih je ak i n a engleskom) kako bi prekratio preostalo vreme. Sedeo je, tako, itaa privrenog za lic e, rolne knjiga su se odmotavale i odmotavale, a njegov um bio je sasvim odsutan . Zaista je pristao da bude minijaturizovan! Bilo mu je reeno da se zabavlja kako zna i ume dok neko ne doe po njega. Naravno, nije se smeo zabavljati pomislima n a bekstvo. Straara je bilo na sve strane. Ipak, priznao je sam sebi, pritisak se smanjio. Posledica toga bila je ta udna obamrlost koja ga je svega obuzela. to je vie ovek u sebi ponavljao istu stvar, utoliko je ona sve vie gubila svoje osnovno z naenje. Zaista je pristao da bude minijaturizovan. Reenica se vrtela u beskraj, ka o odjek crkvenih zvona, ali uas koji je iz nje izvirao kao da se, nekako, stiao. I na kraju, ostade samo potpuna ravnodunost. Tek krajikom svesti, Morison odjednom shvati da su se vrata njegove sobe otvorila. Stigli su po njega, mozak je odbija o da brzo donosi zakljuke. On skinu ita s lica, enjivo podie pogled i oseti ak i zai resovanost, ali samo za tren. Bila je to Sofija Kalinjina. Bila je lepa, ak i u s usretu sa njegovim pospanim ulima. "Dobar dan", prozbori ona na engleskom. Moriso n se izbei. Radije bi do kraja ivota sluao ruski nego ovoliko tvrdim naglaskom izob lien engleski. "Molim te, Sofija, govori na ruskom." No, pomisli ipak pomirljivo, moda i ona doivljava stresove zbog njegovog ruskog. Ipak, nije ga bilo briga. Na kraju krajeva, on i jeste bio ovde njihovom zaslugom. ak i ako ih on lino nervira, sami su krivi za to. Sofija lako slee ramenima i odgovori, ovog puta na ruskom: "Hou, naravno, ako ti to vie odgovara." Usledilo je nekoliko nemih trenutaka tokom kojih ga je zamiljeno gledala. To bi ga, u bilo kojoj drugoj situaciji, sigurno nerviralo. Ovako, i on je zurio u nju, prazno kao da gleda ni u ta. Sada mu se od jednom inila mnogo manje lepom. "ula sam da si konano reio da stupi u savez s nama", progovori ona konano.

"Dobro si ula." "Dobro je to, posebno za tebe. Svi smo ti vrlo zahvalni. U stvari , da budem potena do kraja, mislila sam da kao pravi Amerikanac nee popustiti. Izvi ni zbog toga." "Odluka koju sam doneo nije bila dobrovoljna", odvrati Morison uz tanani prizvuk tuge, ali i ljutnje. "Primorali su me, primorao me je jedan strun jak." "Natalija Boranova?" Morison klimnu. "Da, ona je zbilja ubedljiva osoba. N ije meka, i dobra je u svom poslu. ak i meni je bilo potrebno malo ubeivanja." "Te bi? Zato?" "Imala sam svoje razloge, razloge koji su mi bili vani." "Zbilja? Kakve ?" "Krajnje nebitno za tebe." Usledi mala, neprijatna pauza. "Hajdemo sada, dobi la sam zadatak da ti pokaem brod", napokon ponovo progovori Kalinjina. "Brod? Znai , ovo ve dugo planirate? Kad ste pre sagradili brod?" "Ne misli valjda da smo ga g radili specijalno za ovu priliku? Ne, brod je bio izgraen da poslui drugim, jednos tavnijim potrebama. Sada je on jedino to nam stoji na raspolaganju. Hajde, Albert e, Natalija smatra da je neophodno da se upozna sa njim, da ga vidi, da ga oseti. M islim da e te susret s njim u izvesnoj meri moda i ohrabriti." Morison ustuknu. "Z ato moram odmah sada da poem? Treba mi, ipak, jo vremena, da se postepeno naviknem na samu pomisao o umanjivanju." "To je ludo, Alberte. Sedeti ovde u osami znai po hranjivanje sumnje. Osim toga, uistinu nemamo vremena. ta misli, koliko jo smemo da dopustimo da apirov lebdi na pola puta do smrti, dok njegov mozak svakog sekunda gubi svoje mislene sokove. Brod e na putovanje krenuti sa sutranjim jutrom." "Sa sutranjim jutrom..." ponovi Morison, suva grla. On pogleda na sat. Sasvim suludo od njega. "Imamo jo dosta vremena, ali budui da moramo biti tani, nema potrebe da k onsultuje svoj sat. Sutra ujutru brod e prodreti u ljudski organizam. Ti e biti na t om brodu." Onda mu ona, odjednom bez upozorenja prie i odalami ga po licu. "Zakol utao si oima", objasni ona odmah. "Planira li da opet padne u nesvest?" Morison pro trlja obraz, s bolnom grimasom na licu.

"Nisam nita planirao", promrmlja on, "ali moda sam zbilja bio na ivici da se onesv estim. Oekivao sam da e biti nenija pri saoptavanju novih vesti." "Nije mogue da sam e opet zatekla nespremnog? Nisi li ve jednom odluio da prihvati minijaturizovanje? I nije li oigledno da vreme curi?" Ona nestrpljivo odmahnu rukom. "Hajde, idemo." Morison, pun kljualog besa i oseanja ponienja, i dalje trljajui obraz, poe za njom. 28. Vratili su se u odeljenje za minijaturizaciju, meu zaposlene ljude od kojih j e svaki hitao svojim poslom i nije obraao panju na ostale. Kalinjina proeta izmeu nj ih, uspravna i aristokratska hoda kojim se esto kreu oni koji su navikli na posluno st drugih. Ona je, bez sumnje, jedna od glavnih faca, Morisonu je to bilo vie neg o jasno. I dalje je trljao obraz, to iz stvarne potrebe, to zbog stida od sasvim s igurno vidljivih otisaka prstiju. Svi koji su se mimoilazili sa naunicom lako bi klimnuli, uz naklon, i ak, pomalo odstupali, kao da su izbegavali da joj se nau na putu. Na njega samog, pak, niko i ne obrati panju. Dalje, dalje, dalje, sobe su se reale jedna za drugom, sobe kao ispunjene prenapregnutom energijom u iekivanju. Mora da je neto slino osetila i sama Kalinjina, jer mu odmah objasni, ne bez ponos a: "U svemiru imamo stanicu na solarni pogon. Najvei deo energije koju ona proizv odi usmeren je upravo ka Maljenkigradu. Konano stigoe do svog odredita, pre no to se Morison i doseti da ga bolje osmotri: nalazili su se u jednoj od prostorija, ne suvie velikoj. a ni predmet nasred nje nije bio glomazan. Naprotiv. Morisonu se odmah uini da gleda neku savremenu skulpturu. Bila je to duguljasta naprava, ne v ea od automobila, sasvim sigurno kraa od prosenih amerikih limuzina, mada neto via. I bila je sasvim providna! Automatski, Morison posegnu da opipa objekat. Prsti mu naioe na gladak, gotovo vlaan materijal, no, poto je povukao aku, utvrdi da su mu prs ti sasvim suvi. On pokua ponovo, preavi rukom preko glatke povrine. Prsti kao da su mu, sasvim malo, uranjali u nju, ali nisu ostavljali nikakve tragove znoja. Sled ee to je uinio bilo je da dune u povrinu naprave. Ona se, samo za trenutak, zamagli, no, kondenzovane kapljice brzo isezoe. "Od plastike je", objasni Kalinjina. "Ne z nam taan sastav. Kad bih se potrudila da saznam, verovatno bih posegnula za neim to i ne treba da mi

bude dostupno. Ipak, ta god da je u pitanju, snanije je od elika; zapravo, srazmern o je otpornije na raznovrsne spoljne udare." "Srazmerno, da", nadoveza se Moriso n, u trenutku kada je naunika radoznalost nadvladala unutrane nemire. "Ipak, ini mi se da plasika ove debljine ne moe ni iz daleka biti toliko snana kao elik iste debl jine. Ne moe biti, ako se uporede zapremine." "Da. Ali gde nas vodi na put? Tamo g de idemo nae biti razlike u pritisku izvan broda i unutar njega. Nee biti ni meteo rita, ak ni kosmike praine, niti ieg od ega bismo mogli strahovati. Samo meko elijsko tkivo. Plastika e nam biti dobra zatita, na stranu to to je vrlo lagana. Verujem, ak , da bismo nas dvoje bili u stanju da podignemo itav brod. To su vrlo vane stvari. Osim toga, zna to i sam, moramo tedeti na masi. Svaki kilogram vie trai vie elektrom agnetske energije prilikom minijaturizacije i oslobaa vie toplote u povratku." "Hoe mo li svi stati unutra?" upita Morison, osetivi slabu jezu. "Naravno, razume se, prostor je skuen, ali je projektovan da primi est osoba. Nas je, pak, samo pet. Nj egova unutranost je zapanjujue funkcionalna. To je, prema planovima, moglo jo i bol je da se rei, ali, ta da se radi? Uvek postoje pritisci, posebno ekonomski, u ovom nesigurnom svetu." U Morisonovom glasu se bez tekoa mogla osetiti prilina nesigurn ost: "Koliki su to pritisci i kolika je 'ekonominost'? Nadam se da bar sve funkci onie kako treba." "Uveravam te da je tako." Poto vie nije bilo melanholije na njeno m licu (samo zakratko, Morison je bio gotovo siguran u to), Kalinjina je zbilja bila zgodna. "Sve je pretreseno prilikom testova, i ponaosob, i u sadejstvu. Nar avno, rizik jednak nuli nije mogu, ali smo postigli minimalan otklon. I to sve ne koristei metal. Zajedno sa mikroipovima, vlaknastim okularima i skretnica Manuils kog, postigli smo da itava naprava ne tei vie od pet kilograma. Zato brod i jeste t ako malen. Osim toga, putovanje u mikrokosmos nikada ne traju dugo, ne vie nego n ekoliko asova te smo izistavili i prostor za spavanje, aparate za proizvodnju vod e i hrane i vazduha. Tu je samo pribor za vrenje neophodnih ljudskih potreba, a i on je krajnje jednostavan. "Ko e upravljati brodom?" "Arkadij." "Arkadij Denjev?" "Kao da te to iznenauje?" "Ne znam zato. Pretpostavljam da je obuen za tako neto."

"U potpunosti. On sam je uzeo uee u projektovanju, a to se toga tie, pravi je genije. Ne moe suditi o njemu samo prema njegovom ponaanju ili moda i moe. Misli li da bi i od nas trpeo njegov grubi humor i preterivanja kada ne bi pokazivao crtu genijal nosti makar u neemu? On je projektovao ovaj brod, tavie, svaki njegov deli, ukljuujui i opremu. Sve ideje vezane za smanjenje funkcionalne mase i korienje raspoloivog pr ostora su potpuno nove, i sve su njegove. Mislim da je rezultat toga naprava kak vu vi, Amerikanci, ne posedujete." Morison suvo odvrati: "Nisam, zbilja, upoznat sa napravama kojima raspolae moja vlada." "Ipak, sigurna sam da sam u pravu. Denj ev je krajnje neobina osoba, iako voli da se pokazuje kao geda. On je potomak jedn og Semiona Ivanovia Denjeva. Za njega si sigurno ve uo." Morison odreno odmahnu glavo m. "Zbilja?" Sofijin glas bio je hladan poput elika. "Bio je uveni istraiva, koji je , za vreme Petra Velikog, ispitao svaki kamen u Sibiru. Tvrdio je da more razdva ja Sibir i Aljasku decenijama pre no to je to utvrdio Vitus Bering, taj Danac u r uskoj slubi, po kome se moreuz danas naziva. Tvoje neznanje takoe govori da si pra vi Amerikanac. Da je to, svojevremeno, otkrio neki zapadnjak, to bi ti, sasvim s igurno, bilo dobro poznato." "Zato se odmah vrea? Nikada nisam bio upoznat sa dosti gnuima istraivaa. Toliko ima amerikih istraivaa za koje nisam uo, kao uostalom ni ti On uperi prstom u nju, prisetivi se amara. "Upravo to. Trai povoda za svoju mrnju, po vodi su ti, pak, takvi da bi morala da ih se zastidi." "Ipak, injenica je da je Se mjon Ivanovi Denjev bio veliko ime." "Priznajem da, verovatno, jeste. U svakom slua ju, drago mi je da sam uo za njega i potujem njegova otkria. Ali to to za njega do s ada nisam znao nije razlog zbog kog jedan sovjetski graanin treba da mrzi Amerika nce. Stvarno bi trebalo da se malo zamisli nad tim." Kalinjina obori pogled, a on da kriomice pogleda Morisonov obraz. (Nadam se da mi nije ostavila modricu u usp omenu, pomisli Morison.) "Izvini to sam te udarila, Alberte", ree ona napokon. "Al i stvarno nisam elela da se onesvesti. U magnovenju sam pomislila kako ne bih imal a ivaca da se gnjavim sa onesveenim Amerikancem. Prepustila sam se besmislenoj ljut nji." "Verujem da si mislila dobro, mada si tim udarcem mogla da mi izbije zube. Ipak, prihvatam izvinjenje." "Hajdemo u brod."

Morison uspe da iscedi osmeh. Nekako je oseao da se bolje snalazi u kontaktu sa K alinjinom nego sa Denjevim i Konjevim, pa, ak i sa Boranovom. Privlana ena, jo u mlai godinama, uvek moe da uini da ovek, makar za trenutak, mnogo lake zaboravi na sve s voje nevolje nego bilo ta drugo. "Zanima me da li se boji da bih mogao izazvati na mernu tetu u brodu", ree on. Kalinjina zastade za trenutak. "U stvari, ne. Mislim da si, ipak, pun potovanja za vozilo izgraeno da poslui napretku nauke. No, za svak i sluaj, Alberte, rei u ti da su kazne za sabotau u Sovjetskom Savezu izuzetno otre. Rukovanje koje moe dovesti do tete automatski bi prouzrokovalo aktiviranje alarmni h ureaja, koji bi strau odmah dozvali ovamo, to je pitanje sekundi. Nai zakoni su s trogi i prema slubenim licima koja se zaborave i prekorae ovlaenja kada su saboteri u pitanju, ipak, ponekad se i to deava. Stoga te molim da nita ne dira bez pitanja. " Laganim dodirom povrine broda ona, oigledno uspostavi neki kontakt, iako Morison u nije bilo jasno kako. U svakom sluaju, vrata (pravougaonik, zakrivljen na ivica ma) se otvorie. Vrata kao da su bila dvoslojna, i verovatno su se ponaala kao i vr ata na trupu obinih aviona. Kalinjina prva kroi u brod, prinuena da se dobrano sagn e, a onda prui ruku Morisonu. "Paljivo, Alberte." Morison ne samo da se sae ve se i okrenu postrance. Naavi se u unutranjosti broda, on utvrdi da ne moe da stoji sasvim uspravno. Naravno, nekoliko puta je lupnuo glavom o tavanicu pre no to je to shv atio. "Ionako emo sedeti sve vreme", primeti Kalinjina povodom toga. "Neka te tav anica ne brine." "Mislim da se klaustrofobiarima ovo nikako ne bi dopalo." "Nisi valjda i ti klaustrofobiar?" "Nisam." Kalinjina odahnu. "Dobro, dobro. Moramo da t edimo na prostoru. ta drugo da ti kaem?" Morison se osvrnu oko sebe. Primetio je es t sedita poreanih u parovima. On sede u najblie i odmeri ga. "Nisu ba udobna." "Nisu ", priznade Kalinjina. "No udobnost bi ila na tetu, odnosno, u korist teine broda."

"Oigledno je da je brod izgraen mnogo pre no to e apirov zapasti u komu, zar ne?" "Na ravno. Odavno ve planiramo da se iva posada zaputi u unutranjost ive materije. Ako z bilja elimo nova, stvarno vana bioloka otkria, to je gotovo neizbeno. Oekivali smo, p irodno, da emo za poetak raditi sa ivotinjama i prouavati do detalja njihov sistem z a cirkulaciju. Brod je trebalo da poslui upravo u te svrhe. Niko nije mogao ni po misliti da, kada se javi prva potreba za poduhvatom te vrste, prvi ispitanik nee biti ak ni neko obino ljudsko bie, ve apirov glavom." Morison je i dalje bio zauzet i spitivanjem unutranjosti broda. inio mu se, iznutra, nekako suvie ogoljenim, mada j e pojedinosti teko razaznati ako se nalazite u providnom prostoru. "Znai, nas pet smo u posadi: ti, ja, Boranova, Konjev i Denjev." "Tako je." "Kakve su nam pojedi nane dunosti?" "Arkadij upravlja brodom. Za to je, kako sam ve rekla, obuen. Brod je , najzad, proizvod njegovog uma i njegovih ruku. On e sedeti ovde, na levom predn jem seditu. Konjevljevo mesto je do njega; on raspolae detaljnom kartom neurocirku larne sheme apirovljevog mozga. On e biti pilot. Ja u sedeti iza Arkadija i kontrol isau elektromagnetne obrasce koji se reflektuju na povrini broda. "A zbog ega to?" "Alberte, dragi. Ti vidi zato to ono to vidi reflektuje svetlost. Pas traga za miris om. Molekul, pak, prepoznaje objekte prepoznavajui njihove elektromagnetne ifre. A ko emo se probijati kroz molekule, kao minijaturizovani objekat, moramo da posedu jemo odgovarajuu ifru. Prijateljsku ifru. Inae bismo bili doekani kao neprijatelji, u ljezi." "To zvui prilino sloeno." "To mi je posao, ta da radim? Natalija e sedeti iza mene. Ona je vrhovni zapovednik ekspedicije. Ona e donositi odluke." "Kakve odlu ke?" "Kakve god se pokau neophodnima. To, oigledno, u ovom trenutku niko ne moe zna ti. to se tebe tie, sedee meni sa desne strane." Znai, Morison je ovog trenutka sedeo na Konjevljevom mestu. On se podie i odgega kroz uzan prolaz do svog sedita, oset ivi kako mu srce zakuca bre pri pomisli da e na tom mestu sedeti i sutra, kada bude bio umanjivan... "Znai", promumla on, samo je jedan ovek, Jurij Konjev, do sada b io bez ikakvih posledica minijaturizovan i deminijaturizovan?" "Tako je." "Nije pominjao nikakve neugodnosti, slabosti, psihike probleme?"

"Nita slino tome." "Jesi li sigurna da, moda, ne izigrava heroja? Misli li da ga je, moda, stid da prizna?" "Ne budi aav. Mi nismo heroji sovjetske nauke, a Konjev to pogotovo nije. Ljudska smo bia, pa tek onda naunici. Da zbilja imamo razloga da po sumnjamo, oekivali bismo da Konjev to sam od sebe iznese, do najsitnijih detalja, kako bismo onda znali koje mere da preduzmemo da bismo otklonili takve neugodno sti i minijaturizaciju uinili jo sigurnijom. Skrivanje istine bilo bi neprofesiona lno, nenauno, opasno i van etike. To bi, budui da si i sam naunik, trebalo da bez p roblema shvati." "Individualne razlike uvek postoje. Na primer, Jurij Konjev je p roao bez nevolja. Pjotr apirov se sapleo." "Ali to nema veze sa individualnim razl ikama", odvrati nestrpljivo Kalinjina. "U to ne moemo biti sasvim sigurni." "Pokua j, Alberte, da sudi prema sebi samome. to se nas tie, misli li da bismo gurnuli brod u nepoznato a da pre toga ne obavimo sve neophodne provere, sa i bez ljudske po sade? Tano u ti rei, brod je noas, prazan, bio minijaturizovan. Ne suvie, ali taman t oliko da ustanovimo da je sve u redu." Morison ipi iz sedita. "U tom sluaju, Sofija , radije bih iziao iz broda pre nego to se ponovi proces provere, ovog puta sa lju dskom posadom." "Bojim se, Alberte, da je ve prekasno." "ta si rekla?" "Pogledaj v an broda. Nisi gledao napolje do sada i mislim da se to pokazalo dobrim. Ali sad a dobro pogledaj. Zidovi su providni. Gledaj, posmatraj!" Morison zateen, poslua. A onda, kolena mu klecnue i on se sa mukom spusti ponovo u sedite. Svestan da gubi kontrolu nad reima koje je izgovarao, on upita: "Da li se zidovi broda ponaaju ka o uveliavajue staklo?" "Ne, naravno. Sve je spolja onako kako je oduvek bilo. Brod i ja, i ti, Alberte, mi smo ti koji nisu isti. Minijaturizovani smo do polovine svojih dimenzija." 29. Morison oseti da e povratiti, te stoga zagnjuri glavu u k olena i pokua da die ravnomerno i duboko. Kada je ponovo podigao glavu, primetio j e kako ga Kalinjina netremice, zamiljeno posmatra. Stajala je, nasred

uzanog prolaza, lagano naslonjena na susedno sedite, tek toliko da joj glava ne d odiruje tavanicu. "Pa, ovog puta bih te pustila da se onesvesti", ree ona. "Ne bi me uznemirilo. Sada nas ponovo uveavaju, to je dugotrajniji proces nego minijaturi zacija, koja je potrajala tek nekoliko minuta. Bie nam potreban skoro itav as da se vratimo u normalno stanje, tako da ima dovoljno vremena da se oporavi od oka." "Mo rala si mi to unapred rei, Sofija." "Naprotiv", odvrati ona. "To samo pokazuje da brinem za tebe. Misli li da bi tako lako uao u brod da si od poetka sumnjao da e bit i minijaturizovan? Misli li da bi, tako hladnokrvno i na miru, razgledao brod? I zar ne bi, putem autosugestije, sebi nainio niz nepotrebnih fiziolokih neprijatnos ti?" Morison nita ne odgovori. "Osea li ta?" nastavi ona. "Jesi li, uopte, bio svesta n da se neto deava?" "Ne." Morison zavrte glavom. A onda kao posramljen, dodade: " Ni ti, kao ni ja, do sada nisi bila minijaturizovana?" "Nisam. Kao to zna, kroz to su do sada proli samo Konjev i apirov." "I nimalo nisi bila uzbuena? Uplaena?" "Pa, iskreno reeno, i meni se uvuklo malo nemira pod kou", priznade ona. "Iz iskustva sa svemirskih putovanja znamo, to si i sam istakao, da individualne razlike post oje, kao i individualne reakcije na promenu sredine. Neki astronauti, na primer, oseaju muninu pri nultoj gravitaciji, a neki ne. Nisam mogla biti sigurna kako u j a reagovati. A jesi li ti osetio muninu?" "Nisam, sve dok mi nisi otkrila ta se dea va. Ali to se verovatno ne rauna. Ko je sve ovo zamesio?" "Natalija." "Nije treba lo ni da pitam", izjavi on gorko. "Imala je dobre razloge za to. Ne moe dopustiti da doivi slom ivaca kada putovanje jednom otpone. Ne bismo znali kako da se ophodim o prema oveku koji doivljava histerine napade." "Da, verovatno i zasluujem toliko ne poverenje." Morison skrenu pogled. "Ubeen sam da si ti pola sa mnom samo da bi mi odvratila panju." "Ne. To je bila u potpunosti moja ideja. Htela je da ona bude t a, ali inilo mi se da bi se ti prema meni ponaao sa vie poverenja." "Veruj mi, gde god krenemo, tvoje prisustvo e biti uasno blagotvorno po mene."

"U najmanju ruku, bie sposoban da sarauje. Jo sam dovoljno mlada da mogu da uinim da e mukarci sluaju." A onda ona dodade, s primesom gorine: "Najvei deo mukaraca." Moris on die obrve. "A ta da sam se pokazao sumnjiavim?" "to bi se zasigurno desilo sa Nat alijom." "A zato ne s tobom? Sve to mogu da vidim jeste da se sve iznad broda uveal o. Kako mogu da budem siguran da nije opet u pitanju kakva optika varka, smiljena da me uveri kako je minijaturizacija bezopasna, sve u cilju da me sutra bez prob lema strpate u brod?" "Ne budi smean. No, hajde da razmotrimo i tu stvar, Alberte . Ti i ja izgubili smo polovinu svojih dimenzija. Snaga naih miia takoe. Oni sada im aju samo polovinu svoje normalne debljine, to jest, pola puta pola, odnosno jedn u etvrtinu unakrsnog, poprenog preseka. No, snaga ostaje ista. Da li me prati?" "Na ravno. To su elementarne stvari", odvrati Morison s dosadom. "Ali naa tela su sad a upola nia, duplo manje iroka, upola tanja, tako da je njihova totalna zapremina i masa, i teina, pola puta pola puta pola, ili jedna osmina od originala. Bez grek e." "Dobro, to je zakon kocke, slaem se. Iznaao ga je jo Galilej." "Da, ali o njemu nisi razmiljao. Ako bih sada pokuala da te podignem, dizala bih jednu osminu tvoj e normalne teine jednom etvrtinom svoje prvobitne snage. Moji miii, u poreenju sa tvo jom teinom, dva puta su jai u odnosu na normalno stanje stvari." Rekavi to, Kalinji na ga obuhvati rukama oko struka i podie ga u vazduh. I drala ga je tako, sve dok, najednom, ne zastenja i spusti ga nazad, na sedite. "Nije bilo lako", ree ona, za dihana, "ali sam ipak uspela. No, poto ti u sebi sada govori: 'Da, ali ona je sigu rno sovjetska ampionka u dizanju tegova', probaj sam." Ona sede i isprui ruke. "Ha jde, podigni me." Morison se uspravi i stade izmeu sedita. Zatim prie i okrenu se l icem prema njoj. Pognut poloaj u kome se nalazio inio je da se osea kao u kavezu. O klevao je trenutak." "Hajde, obuhvati me ispod pasa. Ne plai se, koristim dezodor ans. I ne brini se da e mi se sluajno oeati o grudi. Nisam vie maloletna. Hajde, lak am od tebe, a ti si jai od mene. Ja sam tebe podigla, i ti e moi mene."

Mogao je. Bilo je nezgodno, zbog zgrenog poloaja u kome se nalazio, ali uspeo je. Upotrebio je snagu kojom bi je, verovatno, odigao od tla i u normalnim uslovima, pouen iskustvom, kao i bilo koji objekat njene teine. Ona, sada, polete u vazduh kao gumena lopta. Bez obzira to je bio pripremljen i za takvu mogunost od uzbuenja je umalo ne ispusti. "I dalje misli da je posredi iluzija? Ili smo zbilja minijat urizovani?" upita Kalinjina. "Jesmo, minijaturizovani smo. Ali kao si to izvela? Nisam primetio da si pritiskala neku dugmad ili komandovala bilo ime." "I nisam. Sve je obavljeno spolja. Brod, istina, raspolae sopstvenim komandama, ali ne bih se usudila da ih dotaknem. To e biti Natalijin zadatak." "A sada se i deminijatu rizacija sprovodi spolja, zar ne?" "Upravo tako." "A ako stvar izmakne kontroli, i nai e mozgovi biti oteeni kao apirovljev ili jo i mnogo tee." "To skoro da je nem ", odgovori Kalinjina ispruivi noge du prolaza. A sasvim sigurno je najbolje i ne r azmiljati o tome. Zato se jednostavno ne opusti i ne sklopi oi?" Morison je bio upora n. "Nesrea nije iskljuena!" "Naravno da nije. Sve je mogue. Meteorit od dvesta tona moe sledeeg minuta da padne na zemlju, prodre kroz stenu, uleti u Groto, raznese ovaj brod, ili ak, i kompletnu laboratoriju, i to u vremenu od nekoliko usplamsal ih sekundi. Ni to nije iskljueno. Morison se nasloni i upita se da li bi uopte ose tio da se brod preterano zagreva pre nego to njegov mozak pone da se rastae. 30. Pr olo je vie od pola asa pre no to se Morisonu uini da su objekti izvan broda poprimili svoje uobiajne razmere. "Razmiljam o jednom paradoksu", ree on naglas. "ta kae?" za n pospani Sofijin glas. Ona je, oigledno, posluala samu sebe i opustila se. "Dok s mo se smanjivali, objekti napolju su rasli. Nije li, onda, morala da raste i tal asna duina svetlosti izvan broda? Nije li, po toj logici, trebalo da se sve napol ju vidi u crvenkastoj boji, poto bi dolo do nedostatka ultraljubiastog dela spektra koji bi zamenio vidljivu svetlost kraih talasa?" "Kada bi bio u stanju da vidi sv etlosne talase izvan broda, odista bi bilo tako kako kae", odgovori Kalinjina. "Al i ti ne moe da ih vidi. Moe

da vidi svetlosne talase tek poto su uli u brod i nadraili tvoju retinu. A im uu u br d, potpadnu pod uticaj minijaturizatorskog polja i automatski im se smanjuje tal asna duina, tako da se sve opet iznivelie i ti vidi normalnu svetlost." "Ako im se smanjuje talasna duina, onda mora da dobijaju na energiji." "Kada bi Plankova kon stanta bila ista u polju i izvan njega, da. No, i Plankova konstanta se smanjuje unutar minijaturizatorskog polja. To je osnova minijaturizacije. Talasne duine z adravaju isti odnos sa Plankovom konstantom, jer su obe jednako umanjene, tako da se ne dobija na energiji. Priseti se atoma, analogno je. I oni sami se smanjuju , ali za nas u okviru polja meusobni odnosi atoma i subatomskih estica ostaju isti , ba onakvi kakvi nam izgledaju i kada nema minijaturizacije." "Ali, menja se i g ravitacija. Ovde je slabija." "Snanja interapcija i elektroslaba interakcija smeta ju se pod istu kapu kvantne teorije. Obe zavise od Plankove konstante. A to se tie gravitacije..." Kalinjina slee ramenima. "Bez obzira na itava dva veka pokuaja, gr avitacija nije uspela da bude kvantifikovana. Ja, lino, mislim da je promena grav itacije prilikom umanjivanja dovoljan dokaz da je gravitacija, u stvari, prirodn o ne-kvantum." "Ne verujem", odvrati Morison. "Dva veka neuspeha pre moe da znai d a nismo sveobuhvatno zagrizli u problem. Mada smo gotovo dostigli teoriju jedins tvenog polja. (Mogunost za diskusiju bila je olakavajua i smirujua okolnost, da mu s e mozak zbilja pregreva, ne bi bio u stanju da vodi ovakve rasprave.) "Gotovo ne znai nita", ispravi ga Kalinjina. "Ipak, apirov se slagao sa tobom. Njegova je pre dpostavka da emo, ako poveemo Plankovu konstantu sa brzinom svetlosti, dobiti prak tiniju primenu minijaturizacije i deminijaturizacije, gotovo bez utroka energije. I ne samo to: to bi nam dalo materijala da radimo na vezi izmeu kvantne teorije i teorije relativnosti i da, na kraju, dobijemo dobru teoriju jedinstvenog polja. " "Moda." Morison je oseao kako rasprava izmie njegovoj strunoj kompetenciji. "apirov bi rekao", Sofija se izgleda zagrejala za predmet, "da bi, pri ultraminijaturiz aciji, efekat gravitacije bio dovoljno blizu nule da bi se mogao zanemariti i da bi, sledstveno tome, brzina svetlosti bila, praktino beskonana. Sa masom gotovo j ednakoj nuli, inercija bi bila gotovo jednaka nuli, i bilo koji predmet, ovaj br od na primer, mogao bi dobiti dovoljno ubrzanje do bilo koje brzine, i to uz utr oak energije gotovo jednak nuli. to bi, praktino znailo da bismo vladali antigravita cijom i putovanjem brim od svetlosti. 'Hemijski procesi', govorio je apirov, 'dali su nam Sunev sistem. Jonizujui procesi bi nam pred noge stavili

prostor do najbliih zvezda, ali relativistika minijaturizacija bi nam ukinula gran ice Univerzuma.'" "Zbilja, lepo reeno", izjavi Morison, oaran. "Sada ti je sve poz nato, i nadam se da ti je jasno za im teimo." Morison to spremno potvrdi. "Sve to, ipak, samo ako uspemo da proitamo apirovljeve misli. Nadam se da u njegovoj loban ji nisu samo kojetarije." "Zar to nije dovoljan povod za rizik?" "Na ivici sam da priznam da jeste", saglasi se Morison ozbiljno. "Ubedljiva si. Ali zato mi sve t o Natalija nije odmah, lepo i natenane ispriala tim reima?" "Natalija... pusti nju . Ona je praktina osoba, a ne sanjar. Ona je operativac." Morison je paljivo prouav ao svoju sagovornicu. Sedela je tu, s njegove leve strane, preko puta prolaza, z agledana pravo pred sebe, sa izgubljenim pogledom koji je njenom profilu davao i zraz 'nepraktinog sanjara'. Ali ne istog tipa kakav je bio apirov, ne tipa koji sa nja o tome da stvori svemir. Delovala je nekako prisnije." "Tvoje line stvari, So fija, me se ne tiu, kao to si i sama rekla. Ali moram ti rei da znam za Jurija i te be." Ona se najednom, sva preobrazi. "Arkadij!" vrisnu ona. "Znam da je on! Taj, taj..." Ona odmahnu glavom. "I pored sveg obrazovanja i sve svoje genijalnosti, seljaina ostaje seljaina. Uvek ga zamiljam kao bradatog odrpanca, nosa crvenog od votke." "Mislim da on brine za tebe, na sebi svojstven nain, razume se, ak i ako n ije u stanju da se, hm, poetski izraava. Mora biti da mu je stalo do tebe. I ne s amo njemu." Posmatrala ga je ljutito, kao da zadrava bujicu rei. On joj se, meutim, obrati, to je nenije mogao: "uj, zato mi ne ispria? Mislim da bi ti to pomoglo, a i a sam dobar, logian izbor, s obzirom na to da sam novajlija na uru. Veruj mi da sa m osoba od poverenja." Kalinjina ga je i dalje posmatrala, gotovo zahvalnog pogl eda. "Jurij!" prosikta ona. "Naravno, svi brinu, osim Jurija. On nema srca." "Mo ra da je, jednom, ipak bio zaljubljen u tebe?" "Misli? Ne verujem. On je... on je ..." Ona skrenu pogled i prekrsti ruke koje su vidljivo podrhtavale. Kao da se u zdravala da izgovori pravu re, u potrazi za blaom varijantom. "On je opsednut." "Ne gospodarimo uvek svojim emocijama ili doivljajima, Sofija. Pretpostavimo da post oji neka druga ena o kojoj on mata."

"Nema druge ene", namrti se Kalinjina. "Nema! On to, jednostavno, koristi kao izgo vor. ak i da me je voleo, voleo me je sasvim odsutno, jer sam mu bila pri ruci, j er sam mogla da udovoljim njegovoj fizikoj potrebi, jer sam i sama bila uesnik pro jekta, te nije morao mnogo da se masira oko mene kad smo ve toliko vremena provod ili zajedno. Dokle god je projekat vrsto drao u rukama, bilo je, s njegovog stanov ita, u redu da budemo zajedno u odreenim trenucima." "Mukarci..." "Bila sam mu potr ebna onda kada je on to hteo. Rekla sam ti da je bio opsednut. eli da bude novi N jutn, novi Ajntajn. eli da sve sam otkrije, da ne ostavi nita za budunost. On e od ap rovljevih razmiljanja nainiti neumoljivu stvarnost; on, Jurij Konjev, potvrdie zako ne prirode. Svi drugi su sporedni!" "Pa to i nije tako retka ambicija." "Ako se gazi preko leeva, ako zbog nje porie da sa mnom ima dete, ona postaje nastrana. Ni sam ja bitna, ja sam odrasla osoba. Mogu da se brinem o sebi. Ali, beba? Dete? D a ga lii roenog oca? Da ga odbaci? Odbije? Da, jer dete bi ga odvraalo od posla, za okupljalo njegovu dragocenu panju, tu i tamo bi mu otkinulo od njegovog vremena, i naravno, on porie da je otac tog deteta." "Genetska analiza..." "Ne. Da se s nj im vucaram po sudovima? Imajui u vidu ta njegovo poricanje zapravo znai. Dete nije palo s neba. Neko mora biti otac. On nagovetava, ne on tvrdi da sam promiskuitetn a. Kae da ni sama ne mogu znati ko je otac, jer se ne mogu odluiti izmeu brojnih mo gunosti. Da li da svom detetu stvorim oca posredstvom slova zakona? Ne, pustiu ga da jednoga dana sam doe, prizna da je otac i izvine se za sve to je uinio, pa u mu o nda moda i dozvoliti da, s vremena na vreme, vidi svoje dete." "I dalje imam oseaj da ga jo voli." "Ako je tako, neka to ostane moj problem", odvrati Kalinjina gork o. "To nee biti problem moje devojice." "Jesi li zato uinila da ba ti bude angaovana vde na projektu?" "Da bih radila s njim? Da, to je razlog. Sada mi kau da za mene praktino i nema dobre zamene, da nauka ne trpi lina oseanja, bes, mrnju. Pored toga ..." "Da?" "Pored toga, ako sada napustim projekat, izgubila bih poloaj kao sovje tski naunik. Izgubila bih mnoge privilegije i pogodnosti koje meni lino i nisu vane . Ali mogle bi biti vane mom detetu." "A je li i Jurij bio primoravan da sarauje s a tobom?"

"On? Ma kakvi! Za njega postoji samo projekat. On mene ne vidi i ne uje, vidi i uj e samo projekat. A ako u okviru projekta nastrada..." Ona zastade... "U ta nisam sklona da verujem ni jednog trenutka... molim te, Alberte, shvati to kao blesavu romantinu opasku jedne zaljubljene ene koja mui samu sebe. Ali ako on nastrada, ni trenutka ne bi bio svestan da i ja stradam sa njim." Morison oseti laku drhtavi cu. "Ne govori tako", ree on. "ta bi se u tom sluaju dogodilo s tvojom keri? Jesi li pitala Nataliju?" "Nisam morala. To znam i sama. Moju kericu bi podigla drava, kao dete sovjetske rtve nauci. Moda bi joj tako bilo i bolje." Ona zastade i obazre s e oko sebe. "Napolju kao da je sada sve normalno. Uskoro emo biti van broda." Mor ison samo slee ramenima. "Ostatak dana emo, i ti i ja, provesti, na alost, kao pred meti medicinskih i psiholokih analiza. To e biti uasno dosadno, ali ta se tu moe? Kak o se osea?" "Bilo bi mi mnogo bolje", odgovori Morison u nastupu iskrenosti, "da n isi pominjala stradanje. Sluaj me. Sutra, kada krenemo na put, koliko emo biti uma njeni?" "To e odluiti Natalija. U najmanju ruku, do dimenzija elije. Moda i do dimen zina molekula." "To jo nije pokuano, do sada?" "Koliko znam, nije." "Zeevi? Neivi ob jekti?" Kalinjina odmahnu glavom. "Koliko znam, ne." "Kako onda znate da je to u opte mogue, mislim, do tih dimenzija? Kako onda moete biti sigurni da emo preiveti." "Teorija kae da hoemo. Do sada se ista ta teorija pokazala tanom." "Uvek postoje ra zumne granice! Zar ne bi bilo bolje da je ultraminijaturizacija prethodno isprob ana na... paretu plastike, pa na zecu, pa tek onda..." "Naravno da bi bilo bolje. Ali ubediti centralni komitet da odobri tolike utroke energije bio bi nemogu zada tak, i to bi trailo mesece, a moda i godine. A mi nemamo vremena. U apirova moramo ui to pre." "Ali uiemo u potpuno nepoznato, u okvire teorija koje su moda..." "Upravo tako, upravo tako. Hajde, svetlo se upalilo. Treba da krenemo, lekari nas ekaju. "

No, Morisonovo trenutno uverenje da opasnosti nema, euforino uverenje, kopnilo je velikom brzinom. Ono to je doiveo danas ni na koji nain ne moe biti garancija za on o to e se dogoditi sutra." Uas se bee vratio.

PRIPREME Ispostavi se da su najvee tekoe uvek na poetku, njihovo je ime 'pripreme'. Denjev senior 31. Kasnije, iste veeri, posle dugotrajnog i iznurujueg lekarskog pre gleda, Morison se pridrui sovjetskoj etvorci za veerom. Poslednja veera, pomisli on smrknuto. On sede i osu paljbu: "Niko mi ni jednim jedinim slovcem nije rekao ka ko je proao moj pregled!" Zatim se obrati Kalinjinoj: "Jesi li i ti prola kroz to? " "Naravno, Alberte." "A jesu li tebi saoptili rezultate?" "Bojim se da nisu. Poto nismo mi oni koji ih plaaju, ne oseaju se pozvani da nam ita kau." "Nema veze", ves elo se umea Denjev. "Moj dragi otac imao je obiaj da kae: 'Loe vesti jezde na krilima orla, ali dobre kao da oko nogu imaju olovnu ulad.' Ako ti nita nisu rekli, znai d a nita i nema da se kae." "ak i loe vesti", primeti Boranova, "bile bi saoptene isklj uivo meni. Ja sam ta koja odluuje ko e uzeti uea u poduhvatu." "ta su ti rekli za me " upita Morison. "Sve to je bitno kod tebe dobro funkcionie. Poi e s nama i avantura zapoeti kroz dvanaest asova." "A ima li neega nebitnog to nije u redu?" "Nieg vredno g pomena, osim da si, prema reima jednog lekara pokazao 'tipino ameriku dangrizavost '." "Ha!" uzviknu Morison. "Mi Amerikanci zadravamo pravo da se na taj nain ponaamo prema onim doktorima koji pokau tipinu Sovjetsku nebrigu za svoje pacijente." No, zebnja koju je ispoljio povodom stanja svog zdravlja uskoro ustupi mesto jednoj drugoj zebnji, ponovnom strahu od minijaturizacije, koja ga je neumoljivo iekival a. On zauta i prepusti se obedovanju, bez mnogo apetita.

32. Jurij Konjev prvi ustade od stola. Za trenutak ostade tako uspravljen, blago se naginjui preko njega, lica izraajnog i mladolikog, a za ovu priliku i lagano n amrtenog. "Natalija", ree on, "poi u sa Albertom u svoje prostorije. Neophodno je da porazgovaramo u vezi sa sutranjim zadatkom i da se za njega pripremimo." "Imaj u vidu da svi moramo da se dobro ispavamo", odgovori ona. "Nemoj da to traje do s utra. Hoe li da Arkadije poe sa vama?" "Nee mi biti potreban", odvrati Konjev nadmen o. "U svakom sluaju", nastavi Boranova, dvojica straara e poi s tobom i ekati pred vr atima. "Pozvae ih ako ti budu potrebni." Konjev se nestrpljivo promekolji. "Ni oni nisu potrebni, Natalija. Siguran sam. Hajdemo, Alberte." Morison, koji ih je obo je merkao ispod oka, ustade i upita: "Gde ti se nalazi kancelarija? Ve mi je doja dilo da me kao kofer bacaju sa kraja na kraj Grota." Morison je znao da je to to je upravo rekao krajnje neuljudno, no, Konjev kao da se nije mnogo uzbuivao oko t oga, jer i sam, dosta neuljudno, odvrati: "Mislio sam da e se profesor na vreme n avii da ide gore-dole po ogromnoj zgradi Univerziteta." Morison poe za njim i usko ro su u tiini tupkali jednim od hodnika. No, bio je svestan da su ih na odreenom r astojanju dvojica straara zbilja pratila. Mogao je da uje udaljene korake koji odra vaju razmak. On se osvrnu, ali Konjev ne poe za njegovim primerom. "Koliko jo, Jur ij?" upita Morison nestrpljivo. "Glupo pitanje, Alberte. Nije mi bila namera da te vodam unaokolo. Kad stignemo, znai, stigli smo. To to jo koraamo verovatno znai da jo nismo stigli." "Po ovim hodnicima moete da izgradite i kafie, za odmor na putu. " "Bilo ta, Alberte, to e omoguiti atrofiju miia? Hajde, nisi ba toliko star da ne m hoda, niti si beba pa da neko mora da te nosi." Da sam ja na mestu te jadne ene s a detetom o vratu, mislio je Morison, uz vatromet bi proslavio njegovo poricanje oinstva. Na kraju se konano naoe pred Konjevljevom kancelarijom. Konjev izusti re 'o tvoriti' i na zvuk njegovog glasa vrata otklizae u stranu. On ue prvi. "A ta ako ne ko pokua da ti podraava glas?" upita radoznalo Morison. "Nema ba tako jedinstven gla s, zna."

"Analizira mi i lice", odvrati Konjev. "Ukoliko se ne zadovolje oba uslova, vrat a se nee otvoriti." "A ta ako promukne?" "To se i desilo, jednom. Tri dana nisam mo gao ui i morao sam da zamolim da se vrata otvore na silu. Ako zadobijem kakav oilj ak na licu, ili modricu, opet bih imao problema. Ali to je cena sigurnosti." "Za ni da ima ljudi koji bi rado procunjali po tvojim privatnim odajama?" "Ljudi su l judi; ak i najbolje meu njima nije pametno stavljati pred iskuenje. Ovde postoje st vari koje bi drugima trebalo da su dostupne tek kada ja lino procenim da za to im a potrebe. Ovako neto, na primer. I on spusti svoju vrlo lepu i negovanu aku (brig a o sebi, pomisli Morison, bila mu je, po svemu sudei, jedino jo vano, osim naune ak tivnosti), na knjigu, pozamanu i vrlo velikog formata, koja poivae na postolju koje kao da je bilo napravljeno specijalno za nju. "ta je to?" upita Morison. "To", o dgovori Konjev, "to je akademik apirov. Ili bar ono to je ostalo od njega." On otv ori knjiurinu i prelete preko stranica koje su bile ispunjene simbolima i znacima , kao na mapama. Ovo uvam i na mikrofilmu", dodade Konjev, "ali se ponekad pokae p raktinijim imati to i u vidu knjige." Prstima kao da je milovao svaku stranicu. " I dalje mi nije jasno", ree Morison. "Ovo je bazina struktura apirovljevog mozga, p revedena na jezik simbola koji sam sam izumeo. Ukoliko se postavi u kompjuterski odgovarajui program mogu dobiti trodimenzionalnu mapu na kompjuterskom monitoru. Vrlo detaljnu mapu." "Sjajno", prihvati Morison, "ukoliko to ozbiljno govori." " Ozbiljno govorim", potvrdi Konjev. "Na ovom zadatku radim skoro tokom itave svoje karijere, prikazivanje strukture mozga kroz simbole, i obrnuto. Sam sam izumeo i unapredio cerebiografsku nauku." "I kao objekat odabrao si apirova." "Na svu sr eu, kako se pokazalo. Ili moda i nije bilo na svu sreu, ali bilo je neizbeno. Svako od nas je tat na neto, ja sam smatrao da je apirovljev mozak dostojan cerebrografsk e analize. Kada sam poeo da se bavim ovom problematikom, pod linim apirovljevim nad zorom, cilj nam je bio istraivanje ivotinjskih mozgova. Onda je on zatraio da njego v mozak bude cerebrografisan." Morison odjednom oseti nastup silne zainteresovan osti. "Moe li da 'izoluje' njegova razmiljanja u okviru cerebralne strukture mozga?"

"Ne, naravno. Ovi simboli oznaavaju cerebralni pregled koji datira od pre tri god ine. To je bilo mnogo pre nego to je razvio teorije koje su sada za nas od znaaja. Osim toga, ovde sam sauvao samo fiziku strukturu, na alost, to je u sluaju misli ne mogue. U svakom sluaju, cerebrograf nam nee biti potreban pri sutranjem putovanju." "Tako sam i pomislio. Ipak, za takav izum jo nikada nisam uo." "To me i ne udi. O o vome sam objavljivao radove samo za internu tampu Grota, a i ona predstavlja stro go poverljiv materijal. Niko van laboratorije, pa ni u Sovjetskom Savezu, ne zna za to." "Mislim da je to loa politika. Neko e to pronai za sebe, objaviti i preote ti ti naslov inovatora." Konjev odmahnu glavom. "Na prvi znak da se do slinih dos tignua negde drugde moe doi, dovoljno e mojih ranijih radova biti objavljeno da bih sebi osigurao prednost. Mogao bih, na primer, objaviti svoje cerebrografe pseih m ozgova. Ali to nije vano. Bitno je da posedujemo mapu apirovljevog mozga, koja e na s voditi, to je izvanredna okolnost. A onda, kada je izraivana, ni na pamet nam ni je padalo da emo jednog dana zapravo zaploviti tom istom nervnom dunglom. Konjev s e okrete ka kompjuteru i spretnim prstima ubaci u njega pet poveih disketa. "Svak a od ovih", napomenu on, "moe bez problema da konzervira konpletan sadraj Centraln e moskovske biblioteke. Sve one posveene su apirovljevom mozgu." "Da li pokuava da m i kae", upita Morison, "da si sve informacije iz apirovljevog mozga preneo u ovu kn jigu pred nama?" "Pa, ne ba", odgovori Konjev, bacivi pogled na spis. "U poreenju s a koliinom sveukupnih informacija, ova knjiga predstavlja samo malenu brouru. No, i kao takva ona obuhvata bazini kostur, ako se tako moe rei, apirovljeve neuronske s trukture, i mogao sam je koristiti kao vodia za kompjuterski program koji je mapu iscrtao do najsitnijih pojedinosti. ak i najboljem i najsavrenijem kompjuteru za to su bili potrebni meseci. A ak i u tom sluaju, Alberte, sve to imamo dopire tek d o nivoa elijskog. Kada bismo poeleli da sainimo mapu do nivoa molekula i pokuali da pribeleimo sve permutacije i mogunosti, dakle, sve mogue misli koje bi se mogle zaet i u apirovljevom mozgu, stvarne ili potencijalne, mislim da bi to trailo kompjuter veliine samog Univerzuma koji radi mnogo due nego to je vreme u kojem taj isti Uni verzum postoji. Ipak, i ono to za sada imam, moe se, kako god bilo, pokazati dovol jnim za na sutranji zadatak.

Sav smuen, Morison upita: "Moe li mi, Jurij, pokazati kako radi?" Konjev proveri st anje kompjutera, bio je ukljuen, to se moglo zakljuiti i prema tananom apatu njegovo g mehanizma za hlaenje, a onda pritisnu neophodne dirke na tastaturi. Na ekranu s e pojavi ljudski mozak, vien iz profila. "Ovo moemo videti iz bilo kog ugla. On po novo pritisnu dugmad i mozak na ekranu stade da se osipa, kao da nekakav mikrons ki no paljivo see reanj po reanj, hiljade renjeva u sekundi. "Ovom brzinom treba nam ko sat i etvrt da se zadatak obavi", napomenu Konjev, ali mogu i da ubrzam proces ukoliko odsecam deblje renjeve ili uklonim jedan debeli sloj koji e nas dovesti d o eljene take. Bilo koje take." Pokazivao je, dok je dalje govorio: "Mogu da odaber em bilo koji pravac, ili da ga obrem oko bilo koje odabrane ose. Mogu i da ga uvea m do elijskog nivoa, lagano, ili kao to vidi munjevito." U to se mozak sav rastvori prema svojoj unutranjosti, brzinom koja je izazivala vrtoglavicu, te Morison bi primoran da skrene pogled. "Evo, sada smo na elijskom nivou", objavi Konjev. "Ovi mali objekti su zasebni neuroni. A ako jo malo povisim uveanje, mogao bi da vidi i neurite i dendrite. Ako bih zaeleo, mogao bih da kroz eliju pratim jedan jedini n eurit do dendrita, pa preko sinapse do drugog neurona i tako dalje, putem kompju tera kroz itav trodimenzionalni mozak. Ne kaem sluajno 'trodimenzionalni', jer je k ompjuter osposobljen da prikazuje holografsku sliku i trodimenzionalne pojave pr ikazuje krajnje verno." "A zato vam je onda minijaturizacija uopte potrebna", izaz ivaki upita Morison. "to onda aljete brodie u mozak?" Konjev dopusti da, za trenutak , senka prezira pree preko njegovog lica. "Glupavo pitanje, Alberte, te pretposta vljam da je pobueno iskljuivo tvojim strahom od minijaturizacije. Pobegao bi od nj e po svaku cenu. Ovo to na ekranu vidi zbilja jeste trodimenzionalan prikaz modane mape, ali samo trodimenzionalan. Zabeleen je onakav kakav je bio u jednom odreenom trenutku. Vidimo, zapravo, nepromenljiv materijal, mrtav materijal, mrtvu mater iju. Meutim, ono to elimo da ispitamo jeste iva aktivnost neurona, promenljiva aktiv nost neurona, promenljiva aktivnost. elimo etvorodimenzionalnu sliku elektrinih pot encijala koji rastu i smanjuju se, mikrostrujnih naboja koji putuju od elije do el ije, i elimo da ih izrazimo kao misli. To e biti tvoj zadatak, Alberte. Arkadije D enjev e upravljati brodom po marutama koje sam ja isplanirao, a ti e nam deifrovati m sli."

"Na osnovu ega si utvrdio pravac kretanja?" "Na osnovu tvojih radova, Alberte. Od abrao sam oblasti za koje si izneo da moraju predstavljati neuronsku mreu specija lizovanu za kreativno miljenje. Koristei ovu knjigu sa ifrovanom prezentacijom apiro vljevog mozga, kao poetni vodi, izraunao sam gde bismo mogli naii na najzgodnije put eve do odreenih segmenata mree. Onda sam ih jo preciznije, putem kompjutera, locira o, i sutra emo se uputiti ka jednom od njih, ili moda, i vie njih." Morison zavrte glavom. "Bojim se da ne mogu da garantujem da emo biti u stanju da odgonetnemo mi sli, ak i ako uspemo da pronaemo sredite kreativnog miljenja. Kao kada bismo se obre li negde gde ujemo ljudske glasove, ali ne poznajemo jezik, pa ne moemo dokuiti o em u se govori." "To ne moemo znati unapred. Promenljivi elektrini potencijali u apiro vljevom umu moda veoma lie na nae sopstvene i moe se destiti da njegovih misli jedno stavno budemo svesni ne znajui da smo ih svesni. U svakom sluaju, nita se ne moe gov oriti dok se ne ue unutra i ne proveri." "U tom sluaju se mora pripremiti za mogue r azoaranje." "Nikada", odvrati Konjev uz gotovo okrutnu ozbiljnost. "Nameravam da postanem prvi ovek kome e ljudski um konano otkriti svoje tajne. Potpuno u objasniti psiholoke misterije oveanstva, a moda i itave Vaseljene, ukoliko smo mi, ljudi, najn apredniji stvorovi koji razmiljaju. I tako, sutra emo ti i ja raditi zajedno. elim da za to bude spreman; elim da mi pomogne da odreujem pravac svojih saznanja tako to paljivo izuavati modane talase sa kojima emo se susretati. elim da mi odgonetne apir jeve misli, naroito one vezane za spoj teorije relativnosti i kvantne teorije, da bi putovanja kakvo je nae ubudue postala sasvim uobiajena i da bismo do kraja ispi tali ljudski mozak." On utihnu i napregnuto se zagleda u Morisona. "Dakle?" "Dak le, ta?" "Zar te nita od ovoga ne impresionira?" "Naravno, ali... Imam jedno pitan je: danas, kada sam posmatrao zeca kako se minijaturizuje, za sve vreme procesa sam mogao uti pitanje, a prilikom uveavanja, brruuum. Nita slino nisam opazio kada sa m ja bio minijaturizovan, jer bih u suprotnom odmah znao ta se sa mnom deava." Kon jev podie prst. "Aha! Buka je oigledna svima koji se nalaze u prirodnom prostoru, ali ne i u minijaturizovanom. To sam prvi primetio prilikom sopstvenog umanjivan ja, i o tome sam odmah izvestio. Jo ne znamo usled ega

minijaturizatorsko polje ne proputa zvune talase, budui da ve proputa svetlost. No, o kujemo da o tome saznamo neto vie kako proces bude napredovao." "Dokle god se ne s usretnemo sa neim fatalnim", promrmlja Morison. "Zar se ne boji, Jurij?" "Jedino eg a se bojim jeste da moda budem lien mogunosti da zaokruim svoja izuavanja. To bi se d esilo ili ako sutra umrem, ili ako odbijem da budem minijaturizovan. Mala je mog unost da me smrt zaustavi. Ali ako odbijem da budem umanjen, onda sam sasvim sigu rno potpuno onemoguen. Samim tim, vie volim da rizikujem prvu mogunost u cilju even tualnog ostvarenja druge." "Ne smeta ti to i Sofija uestvuje u poduhvatu?" "ta!?" K onjev se sav smrai. "Ako si joj ve zaboravio ime, prezime joj je Kalinjin." "Da, o na je deo tima i sutra e biti sa nama." "I to ti ne smeta?" "Zato bi?" "Ona se osea izdanom." Konjev se sav zarumenio od besa. "Znai toliko je poludela da se sada i spoveda i potpunim strancima? Da nije neophodna u projektu..." "Izvini. Meni nij e izgledalo kao da se ispoveda." Morison ni sam nije znao zbog ega je na ovome in sistirao. Moda se, negde duboko oseao posramljenim to se boji poduhvata, pa je eleo da posrami i svog sagovornika. "Zar joj nikada nisi bio... ovaj, prijatelj?" "Pr ijatelj?" ponovi Konjev s prezirom. "ta je prijateljstvo? Kada sam se pridruio pro jektu, sreo sam se i sa njom. Ona je tu bila ve mesec dana. Radili smo zajedno, u profesionalnom pogledu potpuni stranci jedno u odnosu na drugo. Naravno, bilo j e onoga to se naziva prijateljstvo, fizike potrebe za intimnou. Pa, ta onda? Bili smo mladi i nesigurni u sebe. Samo prolazna faza." "Ali neto je ostalo. Dete." "To n ije moja zasluga." Kao da je eleo da prekine tok razgovora. "Ona kae..." "Uopte ne sumnjam da ona eli da mi nabaci i tu odgovornost. Ali nee joj upaliti." "Jesi li r azmiljao o genetskoj analizi?" "Ne! O detetu se brinu sasvim lepo. ak i kad bi ana liza ukazala na mogunost da sam ja otac, odbio bih sve pokuaje da budem emocionaln o vezan za dete. I ta bi onda ta ena zapravo dobila?"

"Uvek si tako tvrda srca?" "Tvrda srca! ta ti uopte zamilja? Da sam zaveo jednu mlad u, jadnu devicu? Ona je uvek prva vukla poteze. Da li je u toj, pretpostavljam, srcedrapateljnoj prii pomenula da je jednom ve bila trudna, da je abortirala nekol iko godina pre nego to emo se upoznati? Ne znam ko je onda bio otac, kao to to ne z nam ni sada. To verovatno u oba sluaja ne zna ni ona sama." "Vrlo se neprijatno p onaa prema njoj." "Ja? Ona se neprijatno ponaa prema samoj sebi! Ja imam ljubav. Za ljubljen sam. U ovaj projekat! U apstraktni ljudski mozak, analizu, izuavanje, u sve do ega nas to moe dovesti! Ta ena je bila ista distrakcija. Jo bolje, destrukcija ! A ovaj mali razgovor, koji nisam ja zapoeo, i na koji te je verovatno ona nagov orila..." "Nije", ubaci Morison. "Nagovori su esto toliko suptilni da se i ne pri meuju. Ova diskusija moe me stajati dobrog nonog sna, i jo pride, nedovoljne razbori tosti tokom sutranjeg dana, kada e mi sva moja razboritost biti potrebna. Je li ti to bila namera?" "Naravno da nije", odgovori mirno Morison. "Onda je sigurno nj ena. Nema pojima koliko esto mi se meala u ivot i koliko esto bi u tome i uspela, ne gledam u nju, ne obraam joj se, ali ne, ona nee da me pusti na miru. Sve to je misl ila onda kada sam je napustio, misli i sada. Da, Alberte, vrlo mi smeta to e ona s utra biti na brodu, i to sam Boranovoj i rekao. Ali ona smatra da smo oboje neop hodni. Jesi li sada zadovoljan?" "ao mi je. Nisam hteo da te toliko uznemirim." " A ta si upte hteo? Da popria? 'Reci, Jurij, kakve si to prljave izdaje i mrane trikov e ostavio iza sebe?' To si hteo, da popria o tome?" Morison ne ree nita, povlaei se p ed gnevom svog sagovornika. Troje od ukupno pet osoba na brodu, on i dvoje bivih ljubavnika, bie primorani da sutra rade pod pritiskom savesti. Pitao se da li bi se, pri paljivom ispitivanju pokazalo da su i Denjev i Boranova optereeni na slian n ain. "Bolje je da ode", ree Konjev hrapavo. "Doveo sam te ovamo da bih ti odagnao s trah i ulio malo entuzijazma. Oigledno je da nisam u tome uspeo. Vie te zanimaju t etkinska ogovaranja. Kreni, sraari e te dovesti do prostorija koje su ti dodeljene . San ti je potreban." Morison slee ramenima. San? On teko uzdahnu. 33.

Ipak, te tree noi u Sovjetskom Savezu, on napokon utonu u dobar san. Denjev ga je ek ao na vratima Konjevljeve sobe, praen straarima, vedra lica i uiju koje samo to nisu strigale od ushienja. Posle susreta sa sumranom i snanom Konjevljevom linou, Morison oseti gotovo zahvalnost to ponovo uje nagvadanja o svemu i svaemu, samo ne o sutranje m danu. Denjev ga ponudi piem. "Ne, ne, nije votka, nije ak ni alkohol. Samo mleko sa malo eera, i aromatizovano. Ukrao sam ga iz laboratorije, gde se inae koristi. Z a ivotinje, naravno, jer njih smatraju tee zamenjivima nego ljude. To su ti posled ice preterane naseljenosti. K'o to ree moj stari: 'Dobiti drugo ljudsko bie znai tre n zadovojlstva, ali dobiti konja znai imati novac.' Hajde, popi to. Sredie ti stom ak. Veruj mi." Pie je bilo u konzervi, koju Morison sam otvori. Izlio je sadraj u o lju koju mu je Denjev pruio, i posle prvog gutljaja ustanovio da je ukus zbilja vi linski. On uputi Rusu pogled iskrene zahvalnosti. Poto stigoe u Morisonovu odaju, Denjev ree: "Sve to je sada vano jeste da se ispava. Dobro spavaj. Samo da ti pokaem de sve stoji." Podseao je na kakvu ogromnu, brinu kokoku koja tetoi svoje mladunce. A onda mu uputi jedno brino 'laku no. Potrudi se da se dobro odmori.' Ve sledeeg tren utka zamae za vrata. Morison zaspa. Gotovo im se spakovao u svoj omiljen poloaj za spavanje, potrbuke, povijena leva noga sa izbaenim kolenom, osetio se pospanim. Na ravno, prethodnih noi jedva da je uopte spavao; odjednom zakljui da mora da je u ml eku bio neki blagi sedativ. Jo je pomislio da bi takav sedativ sasvim sigurno bio potreban i Konjevu. I onda nita vie. Kada se probudio, nije se seao nikakvih snova . Nije se, ak, ni probudio sam od sebe. Denjev ga je cimao, isto onako veseo kao i prethodne veeri, sasvim budan i oran, i doteran; koliko je taj pokretni plast se na to mogao biti. "Ustaj, drue Amerikane, jer odsudni as blii svoje skute", ree on. " Mora se obrijati i umiti, ovde ima iste pekire, eljeve, dezodoranse, toalet papir i s pun. Znam sve to, jer sam to lino doneo ovamo. Ima i novi elektrini brija. I povrh s vega novo pamuno odelo sa dvostrukim slojem tamo gde treba, da se ne bio oseao tak o posramljen u svojoj nagoti. Naravno, i takva odela proizvode (prokleti bili, b irokrati), a moe i da ih dobije samo ako zna kako da trai. Zapretivi pesnicom." On z ja podie pesnicu uz krajnje ljutit izraz lica.

Morison sede na ivicu kreveta. Za trenutak nije ba bio svestan gde je, i bio mu j e potreban jo jedan tren da shvati da je etvrtak, da je jutro, i da je minijaturiz acija tu negde, u vrlo skoroj budunosti. Negde oko pola asa kasnije, kada je izmil eo iz kupaonice svee okupan, obrijan, oeljan, namirisan i u potrazi za svojim dvode lnim pamunim odelom i patikama, Denjev ree: "Zadovoljavajue rastereenje, mome? Ni tra a od naprezanja ili zatvora?" "Zadovoljavajue, prilino", odgovori Morison. "Odlino. Ne pitam, naravno, iz puke radoznalosti. Ne trzam na izmet, ne brini. Pitam sam o zato to nae plovilo nije ba podesno za te stvari. Bolje je da svi budemo opraznih creva. Ja, ipak, ne verujem ba sasvim majci prirodi, pa sam uzeo malo laksativa. " "Koliko dugo emo biti minijaturizovani?" upita Morison. "Verovatno ne dugo. Jed an sat, ako smo vrlo sreni, ali i svih dvanaest, ako nismo." "uj", ree Morison, "mo gu da raunam da e me creva pustiti na miru, ali ne mogu da garantujem da neu morati da mokrim itavih dvanaest sati!" "A ko moe biti toliko siguran?" upita Denjev, sme jui se. "Za tu groznu moguanost je opremljeno svako sedite u brodu. Postoje specija lna vratanca, i ispod njih kesa. Ugraen klozet, rekao bih. Sam sam to projektovao . Ali ipak, bie prilino teko, i ako si vrlo oseajan, prilino neprijatno. Jednog dana, kada nam bude bila dostupna minijaturizacija bez utroka energije, moi emo da izgra dimo prekookeanske brodove u tu svrhu i da u njima uivamo kao carevi." "Nadajmo s e da ekspedicija nee biti nepredvieno produena." (Primetio je da je udno to se, za tr enutak, fokus njegovog strahovanja pomerio sa eventualne pogibije na mogunosti ko je prua brodski toalet i kako da ga koristi to nenametljivije. Uini mu se da su nek adanje istraivake ekspedicije morale biti prepune takvih pikantnih, ali preutanih de talja.) Bio je ve u svom pamunom odelu i upravo je uskakao u patike kada Denjev, ob uen u neto malo vei broj istog odela, sa istim pojaanjem ispod struka, odjednom ree: "Idemo sada na doruak. Dobiemo dobru hranu, punu kalorija i lako svarljivu, jer na brodu neemo jesti. Imaemo samo vodu, naravno, i vone sokove, ali nikakvo drugo nor malno pie. Preslatka Nataa napravila je zastraujuu grimasu kada sam predloio da povre meno priutimo sebi po kap votke, tu i tamo. Bio sam zasut priama o postradalim pij ancima. Alberte moj, uskoro e me proganjati kao ubicu, a potpuno sam nevin.

Doruak je zbilja bio obilan, ali ne i zasitan. Bilo je elea i krema od vanile, tan kih narezaka belog hleba i butera, marmelade, vonih sokova i nekoliko raznih vrst a pilula koje je trebalo progutati. Razgovor za stolom bio je umeren i uglavnom se vrteo oko lokalnog ahovskog turnira. Niko ne pomenu ni brod ni minijaturizacij u (moda, da ne ureknu?). Morison nije imao ba nita da prigovori takvom stanju stvar i. ak je i sam izneo neka svoja ahovska iskustva. A onda, odjednom, naravno prebrz o, sto je bio raien; as je kucnuo, krenuli su na brod. 34. Hodali su u koloni, jedno za drugim, svako na pristojnom rastojanju od osobe ispred sebe. Na elu Denjev, za njim Kalinjina, pa Boranova, zatim Morison, i na kraju Konjev. Morison odmah shv ati i zato je tako: bili su izloeni pogledima, svako ponaosob. Ljudi i ene oigledni uesnici u projektu, stajali su uz zidove hodnika, paljivo osmatrajui. Oni su, uprko s svemu, u najmanju ruku morali znati ta se zapravo deava, za razliku od Sovjetsko g Saveza i ostatka sveta. Denjev je idui na elu ustro odmahivao levo i desno, kao ka kav popularni kapiten ragbi tima, na ta je publika odvraala povicima i mahanjima, kao i skandiranjem njegovog imena. Skandirali su svima, izvikivali svako ime, je r su lanovi ekspedicije oigledno svima bili dobro poznati. Dve ene su reagovale pri lino uzdrano, a kada se osvrnuo, Morison primeti da i Konjev (prema oekivanjima) gl eda uporno pred sebe, bez odgovora. A onda on odjednom, u magnovenju zau uzvik, n a engleskom: "Ura za Amerikanca!" On pogleda u pravcu odakle se zauo uzvik i auto matski mahnu, na ta se, isto tako automatski prolomio novi uzvik. Gomila prihvati i uskoro 'Ura za Amrikanca' zaglui sve ostale povike. Morison otkri da se njegov o rezignirano raspoloenje topi. Nikada ranije nije bio usred gomile koja uzvikuje njegovo ime, ali to sada kod njega nije izazivalo ni najmanji oseaj nelagodnosti ; naprotiv, mahao je i iroko se osmehivao. Krajikom oka primeti od odsjaj zadovolj stva na licu Boranove, i vide kako Denjev kaubojskim gestom upire u njega prstom, to mu takoe nije smetalo. Kolona izbi u susednu prostoriju, veliku halu u kojoj s e nalazio apirov, i dalje uauren u svom komatoznom stanju. Nedaleko od njega nalaz io se i njihov brod. Morison se zadivljeno osvrnu oko sebe.

"Gle, gle, imamo i TV ekipu!" Kalinjina je stala do njega. (Kako li su joj samo grudi boanstvene, pomisli Morison. Tanak pamuk preko njih nije mogao da ih sasvim sakrije od pogleda, te mu je sada bilo sasvim jasno zbog ega je njena pojava ozb iljno ugroavala Konjevljevu posveenost projektu.) "Da", odgovori ona, biemo i na te leviziji. "Svaki iole znaajniji eksperiment se briljivo snima, uz izvetae, tako da s e moe lako pratiti. ak i jue, kada smo ti i ja bili minijaturizovani, ak i tada su n as snimali, samo to su sakrili kameru da se ti ne bi previe potresao." "Ali zar ov o nije projekat koji se uva u najstrooj tajnosti?" "Da, samo to to nee zauvek biti t ajna. Jednog dana, kada eksperiment konano sasvim zaivi, sve pojedinosti koje su p ratile njegov nastanak bie dostupne naem narodu i svetu. Ovo se moe emitovati ak i u sluaju da neka druga nacija obznani da je na slinom tragu kako bismo osigurali pr ioritet." Morison zavrte glavom. "Nikako mi se ne svia ta koncepcija takmiarskog t ipa. Mnogo bre bi se dolo do rezultata kada bi se radilo timski." "Misli li da bi t i, u svom najuem domenu, ikom drugom dao prednost?" Morison na ovo zaneme. Bio je to sasvim dovoljan argument. Kalinjina, primetivi reakciju, dodade: "Pa, tako sa m i mislila. Lako je biti velikoduan, ako raspolae tuim novcem." Boranova je, u meuvr emenu, razgovarala sa nekim koga Morison oceni kao verovatnog izvetaa. ovek ju je p aljivo sluao, te i sam Morison obrati panju. Upravo je govorila: "Ono je ameriki naun ik, Albert Donas Morison, profesor neurofizike, to je, isto tako i struno usmerenje naeg akademika Konjeva. On je ovde asistent akademiku Konjevu i posmatra sa amerik e strane." "Bie vas petoro u brodu?" pitao je reporter. "Da. I nikada vie se nee nai takva petorka, ak i da minijaturizacijom vladamo tokom sledeih milion godina. Jer vidite, akademik Konjev je prvo ljudsko minijaturizivano bie, dr Sofija Kalinjin a je prva ena, a profesor Morison prvi Amerikanac. Kalinjina i Morison bili su ues nici prve grupne minijaturizacije i prvi minijaturizovani ljudi u brodu. A to se tie dananjeg putovanja, bie to prva minijaturizacija petoro ljudskih bia u brodu koj i e biti ubaen u unutranjost ljudskog bia. A to e biti, naravno, akademik Pjotr apiro , hronoloki gledano drugo minijaturizovano ljudsko bie i prvi brodolomnik na putov anju." Morison zau hrapav apat, bio je to Denjev.

"Tu si, Alberte. Eto, sada si neizbrisiv pasus u istoriji. Do sada si sebe smatr ao olupinom, ali vie nee biti tako. Niko nikada nee moi da opovrgne injenicu da si pr vi minijaturizovani Amerikanac. ak i da tvoji zemljaci sami otkriju poduhvat, nji hov prvi objekat minijaturizacije moi e, u najboljem sluaju da bude samo 'drugi min ijaturizovani Amerikanac'." Morison o tome uopte nije razmiljao. Tek sada je oseti o ta znai kada se oveku posle dugo vremena samopouzdanje konano vrati. (Sve pod pret postavkom da neko, jednoga dana, zbilja pusti u javnost Natalijinu malopreanju izj avu, neizoblienu i neprepravljenu) Ipak, oseao je zadovoljstvo. "Da", ree on. "Ali nije to ono po emu elim da budem upamen." "Samo ti na ovom putovanju obavi svoj deo posla, i broj tvojih zasluga e se poveati", odvrati Denjev. "Osim toga, kao to je m oj stari govorio: 'Uvek je prijatno sedeti u elu stola, ak i kad je uz vas samo jo jedna osoba, i ak i onda kada je na sto iznet samo tanjir supe koji treba podelit i'." Denjev se udalji, i gotovo istog asa mu prie Kalinjina. "Alberte", pozva ga on a, povukavi ga blago za rukav. "Da, Sofija?" "Bio si sa njim sino, posle veere, zar ne?" "Pokazao mi je mapu apirovljevog mizga. arobno!" "Je li me pomenuo na bilo k oji nain?" "Misli li da je morao?" Morison je oklevao. "Mislim da si ti radoznao ov ek, koji eli da odagna svoje crne misli. Mislim da si ga, verovatno, ispitivao." Morison se narogui kada zau svoju 'karakteristiku'. "Pa, branio se." "Kako se bran io?" "Pomenuo je tvoju raniju trudnou i... i... abortus. Ne bih da verujem u to, Sofija, osim ako mi ti to sama ne potvrdi." Kalinjinoj se oi zamutie od suza. "A pr i tom... nije, nije ti opisao okolnosti pod kojima... pod kojima se to dogodilo? " "Nije, Sofija. A ni ja nisam pitao." "Trebalo je da ti kae. Alberte, bila sam s ilovana, sa svojih sedamnaest godina. To je dovelo do neeljenih posledica, i moji roditelji su preduzeli odgovarajue mere." "Razumem. Moda je Jurij odluio da ne pov eruje u to." "ini mi se da on misli da sam sama traila avola. Ali ceo proces je zab eleen, a onaj ovek je jo u zatvoru. Sovjetski zakon je vrlo otar u

takvim sluajevima, naravno, ako postoje valjani dokazi. Znam da ene mogu nepravedn o optuiti aveka za zloin silovanja, ali to nije bio sluaj sa mnom, i Jurij to dobro zna. Tako je kukaviki rei nekome neto, a ne rei mu sve bitne pojedinosti." "uj, Sofij a", poe Morison, "nije sada trenutak da oko toga lupa glavu. Mada, moram priznati da mi je prilino jasno i da saoseam sa tobom. Ipak, predstoji nam ozbiljan posao i bie neophodno da se potpuno usresredimo na njega i da razlono zakljuujemo. Znaj da sam, inae, u svakom pogledu na tvojoj strani." Kalinjina klimnu. "Hvala ti, Albe rte, na nenosti i simpatijama, ali ne boj se za mene. Svoj posao u valjano obaviti ." U tom trenutku oglasi se Boranova. "Sada emo ui u brod, i to ovim redosledom: D enjev, Konjev, Kalinjina, Morison i na kraju ja sama." Red se odmah napravi i Bor anova zauze svoje mesto iza Morisona i promrmlja mu na uho: "Kako se osea?" "Odvra tno", apnu on. "Nisi valjda oekivala drugaiji odgovor." "I nisam", odgovori Boranov a. "Ipak, oekujem od tebe uinak koji bi dao i da se ne osea odvratno. Razume li?" "Po kuau", procedi Morison, i poavi za Kalinjinom, po drugi put zakorai u unutranost brod . 35. Jedno po jedno, smetali su se u svoja sedia po ranije utvrenom rednosledu: Den jev napred, levo, za komandama; do njega, desno, Konjev. U drugom redu, levo, Ka linjina, desno Morison, i Boranova, na zaelju, sa leve strane. Morison istrese no s u maramicu koju je pronaao u jednom od svojih depova. A ta ako mu zatreba jo maram ica? (Blesavo je razmiljati sada o tome, ali ipak, lepe je brinuti o tome nego o n ekim drugim stvarima.) elo mu je pulsiralo. Nije li to posledica oseanja prenatrpa nosti broda? Nee li pet ljudi koji udiu vazduh u brodu uskoro taj vazduh uiniti neu potrebljivim? Ili e ventilacija biti dovoljna. Odjednom, seti se prvih astronauta od pre jednog stolea. Njima je bilo jo gore, jo skuenije, bili su jo bespomoniji. Al odlazak u svemir bilo je ipak neto to se dalo lako razumeti. Odlazak u mikrokosmo s, meutim, znai u potpunosti osvajanje devianskih predela. Ipak, kada se konano ugla vio u seditu, Morison oseti da mu se pouzdanje vraa. Na kraju krajeva, ve je jednom bio u brodu. Ve je

jednom proao kroz proces, tamo i natrag, i nita mu se nije dogodilo. Nije bolelo. On redom osmotri svoje saputnike. Kalinjina, njemu odmah sleva, bila je ledeno b ezizraajna. Kao snena kraljica, pomisli on. Ostavljalo je dubok utisak, razmiljao j e dalje, kako ona ne ispoljava strah, ak ni najmanji nemir, a po svoj prilici upr avo ratuje sa svojim linim demonima. Morison primeti da se Denjev osvre, i da, kao i on sam, merka ostale. Meutim, sasvim sigurno, iz drugaijih pobuda. Morison se tr udio da, posmatrajui druge, sakupi jo koju kap hrabrosti. Denjev kao da je poslednj i put proveravao s kim ima posla. Konjev je sedeo nem, pogleda uprtog pravo pred sebe, i Morison je mogao da mu vidi samo potiljak. Boranova se upravo smetala u seditu i zatezala nabore na svom irokom pamunom odelu. "Prijatelji, saputnici", zau se Denevljev glas. "Jasno vam je da pre polaska na put moramo jo jednom izvriti pro veru celokupne opreme. Ako neko, kad putovanje pone, izrazi sumnju u ispravnost b ilo ega neu to primiti kao dobar vic. Kao to je moj otac govorio: 'Pametan cirkuski akrobata nikada ne secka nokte izmeu dva skoka na trapezu.' Moj je posao da se s asvim uverim u to da su kontrole u redu, kao to sam sasvim uveren da bi morale bi ti, jer sam ih ja i projektovao i nadzirao njihovu konstrukciju. to se tebe tie, J urij, prijatelju, tvoja cerebr... cerebri... tvoja modana mapa, ili kako je ve zov e, u potpunosti je prebaena u program kompjutera koji se nalazi iza pregrade pred tobom. Molim te da proveri da li je mapa ispravna i da li kompjuter u svakom pogl edu funkcionie. Sofija, golubice moja, ne znam o tvojoj funkciji nita drugo do da pravi struju. Samo te molim da bude sigurna da e svoj posao moi da obavlja kako treba Natalija", on podie glas, "je li s tobom sve u redu, tamo pozadi?" "Sasvim", dov ika mu ona. "Molim te, proveri jo i sa Albertom. Njemu e pomo najvie biti potrebna." "Naravno, naravno", prihvati Denjev. "Njega sam ostavio za kraj, da bih mu posve tio svu svoju panju. Alberte, zna li kako e upravljati pultom pred sobom?" "Kako bih to mogao znati?" coknu nestrpljivo Morison. "Znae u roku od dva sekunda. Ovaj ti je prekida za 'ON', ovaj za 'OFF'. Hajde pokuaj da upali. Ah, vidi, beumno reaguje. S ad ga iskljui... Odlino. Sada sve zna. A vidi li ta je smeteno u udubljenju?" "Kompju er", odvrati Morison. "Odlino. Uini mi uslugu i proveri da li se ovaj kompjuter u svemu podudara sa tvojim. Tvoj program je upisan u njegovu memoriju. Proveri,

dakle, da li funkcionie, i da li funkcionie ispravno. To mi samo ti moe rei. Ako ima ilo kakvih sumnji, i najmanjih, da bilo ta nije u najboljem redu, odloiemo poduhvat dok se stvar u potpunosti ne ispravi." "Ne drami, Arkadije", oglasi se Boranova . "Nemamo vremena." Denjev ovo preu. "Ali ako mi kae da neto nije u redu, Alberte, a ispostavi se da je sve kao podmazano, Jurij e to proveriti i ustanoviti. Ni on, a ni svi mi ostali, neemo biti ni najmanje zadovoljni. Pa, ako ti padne na pamet d a tim putem odloi ili osujeti putovanje, bolje odmah odbaci takve primisli." Moriso n se i protiv svoje volje zacrvene, ponadavi se, istovremeno, da e to biti protumae no kao izraz besa to se sumnja u njegovu iskrenost. Zapravo se pitao, kada je pon ovo obratio panju na kompjuter, u ta li se na kraju izrodio njegov program koji je neprekidno preudeavao. Tu i tamo, ove najnovije varijante su mu donele oseaje. Ni je to bilo neto konkretno, ali bilo je sluajeva kada mu se priinjavalo da misli iz analiziranog mozga zaokupljaju njegov vlastiti. To zvanino nikada nije potvrdio, ali se proulo. Zbog toga je apirov i nazvao njegov program 'Relejnom stanicom', ak o je verovati Juriju. Kako je onda, pri takvim okolnostima, mogao da odmah prove ri 'da li sve funkcionie kako treba' kada je znao da je takav oseaj imao samo neko liko puta u prolosti, i to pri nepredvidljivim okolnostima? Moda je to bila samo l uda elja da se veruje u neto ega nema, ista ona luda elja koja je Persivala Louela n avela da ugleda kanale na Marsu? U stvari, misao o eventualnoj sabotai poduhvata nikada mu i nije prola kroz glavu. Pogotovo ne ako bi to znailo da svoj roeni progr am izvrgne ruglu. Srce mu se najednom sledi pri novoj stranoj pomisli: ta ako je p rogram, pri prenosu, zbilja oteen? Kako da ih onda ubedi da neto zbilja nije u redu , i da se ni najmanje ne pretvara? No, ipak, izgledalo je da je sve u redu, dokl e god je to mogao sagledati. Jo nije bio u kontaktu sa pravom lobanjom i pravim iv im mozgom u njoj. Pri svemu tome oseti kako ga Denjev posmatra. "Stavili smo nove baterije u kompjuter", ree on. "Amerike baterije", dodade odmah. "Sve funkcionie b ez problema, koliko ja mogu da vidim", izjavi Morison. "Odlino. Svi zadovoljni? E onda, svi lepo dignite svoje prelepe zadnjice sa sedita i proverite da li radi k lozet. Verujte, svi bismo bili krajnje nesreni ako tu neto zataji.

Morison je posmatrao kako Kalinjina otvara i zatvara plou na kojoj je sedela. Ond a on uini isto i utvrdi da je i sa njegovim seditem sve kako treba. Denjev nastavi preanju misao: "Razume se, toalet e primiti i otpatke u vrstom stanju, u razumnim ko liinama, naravno. No, nadajmo se da to nee biti potrebno. U sluaju da neko zbilja p odigne uzbunu treeg stepena, na ivici sedita s donje strane nalazi se malena rolna toalet-papira. Moete je svi napipati. Kako se budemo smanjivali, sve e gubiti na svojoj masi, pa bi, u tom sluaju, ekstrakt lebdeo. Postoji, ipak, dovoljan vazduni pritisak da se to predupredi. Nedajte da vas uzbuuje promaja meu nogama. U malom hladnjaku postrance od sedita nai ete odreenu koliinu vode. Samo za pie. Ako se isprl ate, ili preznojite, ili neprijatno zamiriete, moraete takvi i ostati. Nema pranja , bar dok smo u brodu. I neemo moi da jedemo. Ako izgubimo nekoliko grama, utoliko bolje." "Ti, ako izgubi ak i sedam kilograma, Arkadije, utoliko bolje", nadoveza se Boranova suvo. "Bie nam potrebno manje energije za deminijaturizaciju." "Da, N ataa, i o tome sam, vidi razmiljao", odvrati ovaj mrgodno. "Sada u i ja pregledati s voje kontrole, i ako je sve onako kako treba da bude, a siguran sam da e biti, bie mo spremni za polazak." Morison uoi da je posle ovoga zavladala prilino nategnuta tiina u brodu, jedino se moglo uti slabano Denevljevo zvidukanje dok je proveravao sv oje komande. Posle izvesnog vremena se i on uspravi, rukom obrisa elo i ree: "Sve je u redu. Drugarice gospoe, drugovi gospodo i drue Amerikane, fantastino putovanje koje je pred nama samo to nije zapoelo. On ubaci malenu slualicu u svoje desno uvo, privrsti mikrofon uz usta i nastavi: "Ovde je sve spremno. Jeste li vi napolju s premni?... Odlino, onda nam poelite sreu, drugovi napolju." Nita se ne desi, i Moris on uputi Kalinjinoj brz pogled. Ona se nije micala, ali primeti Morisonovo nemo pitanje, jer ree: "Da, smanjujemo se." Krv pokulja i Morisonove ui. Sada je prvi p ut bio minijaturizovan a da je toga od poetka bio svestan. ARTERIJA Ako te struja nosi tamo kuda si naumio, nemoj joj se suprotstavljati.

Denjev senior 36. Morisonove oi zadugo ostadoe prikovane za udubljenje pred njim, z a kompjuter i za program u njemu. Program... jedini artefakt iz davne prolosti. D avne? Nije prolo ni stotinu asova od konferencije, njegovog dremea za vreme izlagan ja i razmiljanja o tome kako da spase svoju univerzitetsku fotelju. A za tih stot inu asova kao da je proteklo stotinu godina i sada se sa tekoom priseao i univerzite ta i svog preanjeg ivota ispunjenog tugom i razoaranjem. Nekada je mislio da bi sve na svetu dao da isplovi iz grevite borbe za vazduh od pre stotinu godina. Ali sad a, sada bi dao mnogo, mnogo vie da se u nju ponovo vrati kao da se poslednjih sto tinu godina nikada nije ni odigralo. On baci pogled van broda, kroz providni zid , preko desnog ramena. Oi mu se mahinalno sklopie kao da ne ele da ita primete. Ne, on sam nije bio voljan da primeti da je bilo ta vee nego obino. To bi se kosilo sa njegovom divljom eljom da se minijaturizacija zapravo ne odvija i da je sve ovo n eka vrsta iluzije. A onda, neki ovek ukorai u vidno polje. Visok, preko dva metra. Pa, moda je neki koarka? Pojavie se i drugi. Ipak, ne mogu svi oni biti koarkai. On e skupi u svom seditu i vie nije gledao napolje. Ovo je bilo sasvim dovoljno. Bio je siguran da minijaturizacija neumoljivo napreduje. Tiina u brodu bila je opsesi vna, bila je nepodnoljiva. Morison oseti potrebu da uje ljudski glas, makar i svoj sopstveni. Kalinjina mu je bila najblia i s njom je mogao da razgovara bez muke. A moda je, pored toga, ona i najsreniji izbor. Poto nije mogao da podnese da se u ovom trenutku susretne sa Denevljevim beskorisnim zafrkavanjem, jednosmernom usre dsreenou Boranove, ili mranom Konjevljevom napetou, on izabra zamrznutu melanholiju K linjine. "Kako emo prodreti u apirovljevo telo, Sofija?" upita on. Za trenutak, iz gledala je kao da nije ula pitanje. Posle duge tiine, njene usne zadrhtae i ona proa pta: "Putem injekcije." A onda, s vidljivom tegobom, i ona kao da shvati da je b olje da se pokae razgovorljivom. Okrenuvi se ka njemu, ona mu objasni: "Kada budem o dovoljno umanjeni, smestie nas u potkonu iglu i biemo ubrizgani u levu karotidnu arteriju akademika apirova." "Treemo se kao krompiri", primeti uasnuto Morison. "Nik ako. To jeste sloen problem, ali za sve smo se pobrinuli."

"Kako zna? Nema nikakvog iskustva. Nikada se sve ovo ranije nije ni inilo. Barem, b rodom. Nikada kroz potkonu iglu. Nikada u unutranjost ljudskog tela." "Tano", odgov ori Kalinjina, "ali ovaj tip problema, pa i oni jednostavniji, reen je mnogo rani je. Proteklih nekoliko dana imali smo beskrajne sastanke. Ne misli valjda da sve ono to je Denjev govorio pre polaska, ono o klozet papiru i ostalom, ne misli valjd a da sve to od ranije nismo znali? To smo davno utuvili u glavu, ponovljeno nam je milion puta. Sve je to ovog puta bilo ponovljeno zbog tebe, jer nisi prisustv ovao dogovorima, ali i zbog Arkadija, koji je jedva doekao svojih dramskih pet mi nuta." "Reci, ta e se sve dalje deavati?" "Ii u redom. Sada samo sedimo i ekamo da pr ik broda bude ispod jednog centimetra, da se to postigne bie potrebno oko dvadese t minuta, ali ne uvek istom brzinom. to smo manji, bre se smanjujemo. Osea li ita." M orison postade svestan ubrzanog rada svog srca i brzog disanja, ali odgovori: "N e." A onda, kako da mu se to uinilo preterano optimistiki, dodade: "Jo, ne." "Onda. ..?" upita Kalinjina i sklopi oi, kao da je htela da kae da joj se vie ne razgovara . To i nije tako loa ideja, pomisli Morison, pa i on uini isto. Verovatno je zadre mao, ili se jednostavno prepustio svom odbrambenom mehanizmu koji ga je odveo u polusvest, izveo iz realnosti, jer trgao se tek na oseaj laganog potresa. Kao da nije prolo mnogo vremena. On otvori oi i odmah shvati da lebdi na gotovo centimeta r visine iznad svog sedita. Izvanredno udan oseaj, kao da e ga oduvati i najmanji daa k vetra. Boranova sede na sedite iza njega, stavi mu ruke na ramena i blago ga po tisnu nanie, rekavi: "Alberte, mora da se zavee. Sofija, pomozi mu. ao mi je trebalo e da proemo kroz sve ovo, sve da probamo, pre no to smo se upustili u projekat, al i bilo je malo vremena. A i ti si bio strano nervozan. Nismo hteli da te jo vie plai mo i rasipamo ono malo tvog samopouzdanja nepotrebnim informacijama." Na svoje s opstveno uenje, Morison se ne oseti bespomonim. Gotovo da mu se bopao taj nepoznati oseaj sedenja na vazduhu. Kalinjina dodirnu odreeno mesto na ivici sedita, izmeu sv ojih nogu i njen opasa se automatski razveza. (Morison je bio siguran da se Sofij a

vezala naknadno, tek poto je on utonuo u san.) Slobodni kraj njenog opasaa uz zvidu k pobee u rupu sa leve strane sedita. Ona se okrenu Morisonu i ree: "Tu, sa leve st rane, nalazi se komandno dugme za opasa." Morison opazi da je i njeno telo, oslob oeno opasaa, zalebdelo u vazduhu. Ona pritisnu dugme na ivici Morisonovog sedita (t amniji krug na svetlijoj pozadini) i iz kuita, uz siktaj, izlete plastini kai iji se vrh zagnjuri u prorez sa suprotne strane. Kao da su ga obmotali lasom, pomisli M orison. "Ako eli da se oslobodi, pritisnue tu, izmeu nogu." Kalinjina se nagnu da mu okae i Morison oseti vrlo prijatan pritisak njenog tela. Ona, meutim, kao da toga nije bila svesna. Jednostavno se otisnu nazad, put svog sedita, i ponovo se zavez a. Morison baci brz pogled oko sebe, i koliko mu je to pojas dozvoljavao, nagnu se napred i proviri s mukom preko Konjevljevog ramena. Svi su bili vezani. "Mini jaturizovani smo do te mere da smo sada vrlo lagani, zar ne?" upita on. "Sada tei svega dvadeset pet miligrama", obavesti ga Boranova, "tako da je najbolje da seb e smatra besteinskim telom. Osim toga, upravo podiu brod." Morison uputi Kalinjinoj optuujui pogled. Ona samo slee ramenima i ree: "Rekla sam ti da u ti opisivati dogaa e onda kada dou na red, ali ti si zaspao i nisam htela da te diram. Kran, koji na s dri izazvao je potres koji te je probudio i izbacio iz sedita." "Kran?" On pogle da napolje. Nekakva senka nadvijala se nad brod, na ta u prvi mah nije obratio pan ju. Onda se seti da su zidovi prozirni i shvati da je svetlost koja spolja dolaz i zamuena. Kalinjina klimnu potvrdno glavom. "Kran nas dri i ne dozvoljava da se n epotrebno tresemo. Izgleda ogroman, ali u stvarnosti je vrlo malen i tanak. Osim toga, upravo smo smeteni u posudu sa slanim rastvorom. Dalje vazduna struja nas p otiskuje u brizgalicu. Znai tri stvari nas trenutno 'pridravaju'." Morison ponovo pogleda napolje. Mogao je samo da primeti mestimino smenjivanje svetla i senki i da shvati kako je ono to se nalazilo u blizini broda, ta god to bilo, suvie veliko da bi njegove male oi mogle da raspoznaju oblik. A da fotoni koji su se pribliaval i brodu nisu i sami postajali podloni minijaturizovanom polju, ponaali bi se kao d ugi radiotalasi i njegove oi ne bi bile u stanju nita da vide.

On oseti kako se brod ponovo zatrese i hvataljke krana se povukoe, iako je to bio pokret koji on, zapravo, nije mogao da registruje. Jednostavno, do jednog trenu tka senka je bila tu, a onda je vie nije bilo. Za njegovu ogranienu opaajnu skalu p okret je bio prebrz. On opet oseti kako gubi teinu i kako mu se telo upire o opas a, to protumai kao verovatno kretanje celog broda nanie. Zatim, kao da je neto stalo da blago bombarduje brod. Denjev pokaza prstom na tamnu horizontalnu liniju koja se polako pomerala gore dole i zadovoljno ree: "To to vidite je povrina tenosti. Mis lio sam da e potresi biti jai. Oigledno je da o ovome brinu inenjeri koji su u najma nju ruku isto toliko sposobni kao i ja." "Inenjerija i nema mnogo veze s tim", pr imeti Boranova. "Trenutno smo pod dejstvom povrinskog napona. Oseaemo ga samo dok s e budemo nalazili na povrini tenosti. Nee nam smetati kad konano prodremo u apirovlje v krvotok." "Ali ovo mrekanje, Nataa? Ovi pokreti gore i dole? Kako to deluje na ' ono'?" Boranova usmeri panju na svoje instrumente. Posmatrala je monitor na kome je bila iscrtana horizontalna linija koja kao da se nije pomerala sa svog mesta. Morison je, vrpoljei se na svom seditu, uz bolove u vratu mogao tek da je nazre. "Nivo je miran i postojan kao i tvoje ruke kada nisi pijan, Arkadije", konano sao pti Boranova. "Ni vie ni manje, a?" Denjev se glasno nasmeja, a zvuk njegovog glasa kao da je probadao. Osetio je olakanje, ako se ne varam, pomisli Morison uznemir eno, razmiljajui ta je to 'ono' na ta mrekanje deluje. "ta e se sledee desiti?" upi glasno. "Da li ba sve mora da ti se objanjava?" oglasi se Konjev. Po prvi put od kako je putovanje zapoelo, pomisli Morison, te mu odvrati gorljivo: "Naravno da m ora! Tebi je sve objanjeno. Zato i ja ne bih znao sve?!" "Albert je potpuno u prav u, Jurij", umea se Boranova smirujuim glasom. "Ne padaj u vatru i budi razuman. Us koro e ti biti potrebna njegova pomo i nadam se da on nee biti tako neljubazan kao ti." Konjevljeva ramena se pomerie uz trzaj, ali ne ree nita. "Alberte, sada emo ui u unutranjost potkone igle. Proces se odvija kompjuterski', dodade Boranova. Kao da je ekala na njene rei, senka ih, dolazei otpozadi, gotovo odjednom proguta. Samo s e ispred njih jo nekoliko trenutaka zadrao krug svetlosti.

"Igla se upravo montira", objasni Boranova mirno. "Sada moramo jo malo da saekamo. " Unutranjost broda, oko koga je sada vladala potpuna tama, ispuni se belom svetl ou, mekom i mnogo prijatnijom nego ranije. "Od ovog trenutka spoljne svetlosti vie nee biti", nastavi ona, "sve dok ne zavrimo putovanje. Osloniemo se na nae interno o svetljenje." Morison se upitno obazre oko sebe, u potrazi za izvorom svetlosti, ali zakljui da ona, po svoj prilici dolazi iz zidova. Primetivi to, Kalinjina krat ko objasni: "Elektroluminescencija." "A izvor snage?" "Raspolaemo trima mikrofuzi onim mainama." Ona ga pogleda s ponosom. Meu najboljima su u svetu. U svetu", pono vi ona. Morison taman zausti da pria o mirkofuzionim mainama amerike proizvodnje, u potrebljenim u nedavnim svemirskim putovanjima, ali se predomisli. emu? Jednog da na e svet biti osloboen nacionalnih stega, iako taj dan jo nije bio na vidiku. Osim toga, dokle god se stege ne ispoljavaju kroz agresiju ili pretnju, bile su podn oljive. Denjev se zavali u svoje sedite, obuhvativi rukama potiljak, i obraajui se, o ledno, fluoroscentnim zidovima oko sebe, ree: "Jednog dana emo konstruisati veeeli ku potkonu iglu, smestiti u nju brod i onda sve zajedno minijaturizovati. Tako emo biti poteeni ovog mic-po-mic manevrisanja. "Odnosno", dobaci mu Morison, "moda ete moi da izvedete suprotnu stvar... kako bih je nazvao... maksimizaciju? Gigantizac iju?" "Ne mora se truditi oko naziva, jer je to nemogue izvesti", upade Konjev. "A li jednog dana?" "Ne. Nikada. Nemogue je sa stanovita fizike. I za minijaturizacij u je neophodna strahovita energija. Za to - gotovo beskonana." "ak i kada biste sv e vezali za teoriju relativnosti?" "ak i tada." Denjev se iskliberi prema Konjevu. "Cvrc Milojka, za to tvoje 'fiziki je nemogue' videe, jednog dana." Konjev zauta, na padno ravnoduno. "A ta sad ekamo?" upita Morison. "Poslednje pripreme", objavi Bora nova. "Igla e za koji trenutak krenuti napred, i bie zabodena u karotidu." Samo to je to izgovorila, brod se zatrese. "Evo nas", uzviknu Morison. "Ne, ne jo. Sada s e ispumpava vazduh. Ne brini, Alberte, znaemo."

"Kako?" "Pobogu, javie nam. Arkadij je sa njima u neprekidnoj vezi. To bar nije t eko. Radio talasni fotoni se bez po muke smanjuju na putu ka nama, i uveavaju kreui se u suprotnom pravcu. Potrebno im je jo manje energije nego svetlosti." "Vreme j e da krenemo ka vrhu igle", oglasi se Denjev. "Pa kreni, onda, Arkadije", ree Bora nova. "Odlina prilika da proverimo motornu snagu pri uslovima minijaturizacije." Zau se tiha i potmula grmljavina koja se potom zaustavi na jednom zvunom nivou. Mo rison se osvrnu u nameri da pogleda unazad koliko mu je to kai dozvoljavao. Voda se bukala iza njih pokretana okretanjem 'vodeninih' tokova. Uz odsustvo bilo kakvih orijentacionih obrisa van broda, bilo je teko zakljuiti kojom se brzinom brod kree . Morisonu se ipak inilo da je kretanje vrlo sporo. "Da li se, uopte, kreemo?" "Da, ali sasvim lagano", odvrati Boranova. "Nema razloga za bre kretanje i gubljenje energije. Osim toga, sudaramo se sa molekulima normalnih dimenzija, to u naim razm erama predstavlja visok viskozitet." "Ali sa mikrofuzionim motorima..." "Propulz ija nije jedino za ta su nam ti motori neophodni." "Samo se pitam koliko e nam jo v remena biti potrebno da stignemo do vitalnih taki u mozgu." "Veruj mi da se i ja to pitam", iskezi se Boranova. "Koristiemo internu struju u krvotoku, koja e nas o dvesti to je blie mogue." "Gledajte!" uzviknu Denjev. "Tu smo!" Pravo napred osvetlj en spoljnim farovima broda, ukaza se kruni otvor. Svima odmah bi jasno da je u pi tanju vrh igle. Sa druge strane nalazio se apirovljev krvotok. Za neki sekund, zb ilja e se nai u ljudskom telu. 37. "Suvie smo veliki, Natalija, da bi smo proli kroz otvor igle", ree Morison. Na tu pomisao osetio je udnovatu meavinu oseanja; ali izn ad svega, bila je tu nada da e moda opasnost u nastavku eksperimenta nestati; uman jeni su, ali ne dovoljno; znai, morae da se vrate u prvobitno stanje, i onda je sv e gotovo. Ipak, krijui se ispod toga, nalazilo se i produeno oseanje, oseanje razoara nosti. Ako se ve stiglo toliko daleko, ne bi li bilo zanimljivo ui u organizam i i spitati unutranjost neurona? U normalnim uslovima, bez

svesti o opasnostima, bez utvrene vrednosne skale, Morison bi, uasnut, ustuknuo i jeste bio uasnut, ali ve umanjen, sa ve uveliko prevladanim prvobitnim strahom, da li je mogue da je, u stvari, eleo da ide napred? Uz svu ovu zbrku oseanja valjalo j e imati u vidu i realnost: nije mogue da su ovi temeljiti ljudi prevideli mogunost da je otvor igle premali da kroz sebe propusti minijaturni brod. Takva glupost bi bila neoprostiva, ali je bila i vrlo malo verovatna. Boranova mu je, po svemu sudei, itala misli, jer odjednom ree: "Da. Sada smo preglomazni, ali takvi neemo os tati. To je, uostalom, moja briga", dodade ona ravnoduno. "Tvoja?" upita Morison odsutno. "Naravno. Spoljne komande umanjile su nas do ovih razmera. Na meni je d a izvrim fina podeavanja." "Zbog toga i tedimo mikrofuzione motore", promrmlja Kali njina. "Imamo li jo dovoljno energije?" Morison najpre uputi pogled jednoj, a ond a drugoj eni. "Stekao sam utisak da je do sada utroena neviena koliina energije..." "Alberte", poe Boranova, "da je gravitacija kvantifikovana, trebalo bi nam isto t oliko 'nevidljivih' koliina energije da jo upola umanjimo brod. Prema tome, ista e nergija bi nam bila potrebna da prepolovimo mia, kao i da prepolovimo slonicu. Al i, ona to nije to znai da nije kvantifikovan ni gubitak mase. to, dalje, znai da se energija potrebna za gubitak mase smanjuje sa tim gubitkom, ne sasvim srazmerno, ali u prilinoj meri. Nama je masa trenutno toliko mala da nam je potrebno sasvim malo energije kako bismo je dalje umanjivali." "Ali budui da nikada do sada nist e minijaturizovali nita ove veliine (mislim na brod) do ovih dimenzija, koristite se podacima i rezultatima dobijenim putem unekoliko drugaijih eksperimenata, eksp erimenata sa manjim objektima!" Pa, neka im bude jasno da ne razgovaraju sa malo umnim detetom, pomisli on gotovo uvreeno. Na ravnoj sam nozi sa njima. "Tako je", odgovori Boranova. "Nadamo se da su prorauni analogni i da nas neto neoekivano nee iznenaditi. Ipak, ivimo u Vaseljeni koja doputa izuzetke. Tu nismo u stanju nita da uinimo." "Ista ta Vaseljena doputa nam izuzetak u vidu smrti, ako neto krene nizbr do." "Nemoj mi samo rei da to nisi znao", odvrati Boranova mirno. "Nije valjda da si bio uznemiren samo tek tako? Ali nismo jedini koji bismo bili u sosu. Ako ko la krenu nizbrdo i konzervirana energija se oslobodi, neemo biti uniteni samo mi; ista sudbina ekala bi i itav Groto. Sigurna sam da ljudi napolju zadravaju dah u na di da ih eksplozija nee razneti u parie.

Vidi Albrte, ak i oni koji nisu direktno minijaturizivani, izlau se prilinoj neizves nosti." Denjev se osvrnu i uputi im ljubak osmeh. Morison opazi da se boja jednog od njegovih kutnjaka ne slae u potpunosti sa bojom ostalih. "Tei se time, prijate lju moj, da, ako se neto desi, ti to nee znati. Moj tata je govorio: 'Poto umreti mo ramo svi, onda bar izaberimo brzu i neoekivanu smrt'." "To je rekao i Julije Ceza r", odvrati Morison. "S tim to mi neemo imati vremena ni da kaemo: 'Zar i ti, Brute '." "Do toga nee doi", presee ih Konjev. "Sve su to gluposti. Prorauni su u redu." " Oho ho! Bee nekad vreme kad su ljudi bili sujeverni i verovali u Usud. Hvala ti, Boe, na Proraunima koje od Tebe dobismo!" "Nije tu nita smeno", odreza Konjev. "To m i nije bio cilj, Jurij... Nataa, oni tamo napolju kau da su spremni." "Tim bolje, da skratimo ovu glupu priu. Idemo." Morison se sav zgri u seditu, ali ne oseti nita. Ipak krug koji se maloas ukazao poe se iriti i zatamnjivati, sve dok ne postade ne uoljiv. "Da li se kreemo?" upita on automatski. Pitanje se ponavljalo kao refren, iako je odgovor bio oigledan. "Da", odgovori Kalinjina. "Ali bez utroka energije. Ne suprotstavljamo se molekulima vode. Voda nas sama nosi, potisnuta ubrizgavanj em, odnosno potiskivanjem klipa brizgalice." Morison poe da broji u sebi. To mu j e vie zaokupljalo mozak nego to bi to bio sluaj da je gledao na sat. Kada je stigao do sto, on upita: "Koliko jo?" "Koliko jo ta?" upita Kalinjina. "Koliko jo do krvot oka?" "Nekoliko minuta", odgovori Denjev. Ubrizgavaju nas izuzetno polako, u sluaj u da doe do bilo kakvih mikroturbulencija. Kao to je moj otac jednom rekao: 'Spori je je, no utoliko bolje, ii mirno dolinom nego trati preko brda!'" Morison zauta, a li se malo potom ponovo oglasi: "A da li se i dalje umanjujemo?" "Ne", zau Borano vu iza sebe. "Sada smo na elijskom nivou, i za sada nam je to sasvim dovoljno." M orison oseti kako drhti, i to ga iznenadi. S obzirom na ovo to se deava i na sve t e stvari koje treba drati u glavi, malo je prostora

ostajalo za strah. Ne, nije se plaio, bar ne u onom pravom smislu. Ali je, ipak, drhtao. On pokua da natera sebe na oputanje. Ispustio je sav vazduh iz sebe, ali t o nije bilo dovoljno. Kao ni snaga volje. Oputanje je trailo silu tee, a toga u ovo m trenutku nije bilo ni od korova. On sklopi oi i pokua da die sasvim pritajeno. Po kua i da pevui i poe da mumla poslednji stav Betovenove 'Devete simfonije'. Na kraj u vie nije mogao da izdri. "Izvinite, izgleda da se sav tresem." "Aha!" zakikota s e Denjev. "Ba sam se pitao ko e prvi da prizna!" "Nema veze, Alberte", odgovori uten o Boranova. "Svi se tresemo. Zbog broda." Morison oseti znak za uzbunu: "ta nije u redu?" "Nita, nita. Samo pitanje veliine. Dovoljno smo mali da oseamo posledice Br aunovog kretanja. Zna ta je to, zar ne?" Potpuno retorino pitanje. To je morao znat i svaki srednjokolac! Ipak, Morison shvati da se sav predao objanjavanju Braunovog kretanja. U sebi, razume se. Svaki objekat zaronjen u tenost sa svih strana je i zloen bombardovanju molekulima te tenosti. Oni udaraju u nepravilnim ritmovima, ko ji su, meutim, toliko gusti da izolovani udari postaju neprimetni. Kako se objeka t smanjuje, vremenski interval izmeu udara postaje sve vei, tanije, u jednom odseku vremena ima sve manje izolovanih udara. U skladu s tim, brod se sada susree sa na izmeninim udarima sa obe strane. Drhtao je, dakle. "Da, trebalo je da to imam u v idu", primeti Morison naglas. "Bie sve gore kako se dalje budemo smanjivali." "U stvari, nee", ree Boranova. "Bie drugih, olakavajuih okolnosti." "Nita slino mi ne p na pamet", ree Morison mrtei se. "Nije vano, veruj mi na re." "Ostavi to proraunima" dobaci podrugljivo Denjev. "Oni e ve znati." "Dobiemo morsku bolest", primeti Moris on. "Mogue", sloi se Boranova. "Ali i to smo predvideli. Svi smo ve namireni po tom pitanju, kao i kosmonauti u slinim okolnostima." "Ja nisam namiren. Nisam ak ni u pozoren." "Alberte, govorimo ti to je manje mogue da bi se to manje brinuo. to se tie namirenosti, svoju dozu si dobio za dorukom. Kako se osea?"

Morison, kome se ve utroba okretala od sveg tog razgovora, odlui da se osea dobro. Zadivljujue, pomisli on, kako um moe da tiranie telo. "Zadovoljavajue", promrmlja on kao odgovor na pitanje. "Odlino", ree Boranova. "Jer od ovog trenutka nalazimo se u krvotoku akademika apirova. 38. Morison smesta pogleda van broda. Krv? Oekivao je da e ih crvenilo okruivati sa svih strana. A i ta bi drugo? Zurio je napreui oi, a i nita nije mogao da vidi, ak ni uz pomo spoljanjih brodskih farova. Bilo je mrano ka o u rovu, i nije mu trebalo mnogo mate pa da zamisli da klize po glatkoj povrini u stajale movarne vode pod okriljem mrane i oblane noi. Odjednom, zaokupi ga neto drugo . Posmatrajui objektivno, svetlost unutar broda imala je talasnu duinu gama zraka i to veoma kratkih. A te duine rezultat su minijaturizacije obine vidljive svetlos ti. Minijaturizacija retina i optikih struktura ljudi u brodu inila je da svetlosn i zraci i dalje takvi i izgledaju, i da imaju sve odlike svetlosnih zraka. Napol ju, odmah izvan trupa broda, na granici minijaturizovanog polja, minijaturizovan i fotoni vraali su se na svoju prvobitnu veliinu, a oni koji su se, odbijeni, vraal i u brod, ponovo su se umanjivali prelaskom granice polja. Drugi su, moda, lake po dnosili takve paradoksalne zakljuke, ali Morison je bukvalno oseao vrtoglavicu pri pomisli na jednu minijaturizovanu esticu u moru normalnosti. Je li granica moda v idljiva, ograujui umanjeno od prirodnog? Ima li, igde, bilo kakve nedoslednosti? S ledei svoj vozi misli, on proapta Kalinjinoj, nagnutoj nad svoje komande: "Sofija, kada naa svetlost naputa minijaturizovano polje i uvea se, ona mora da emituje topl otnu energiju, a kada se u brod vraa, mora da je apsorbuje, da bi se smanjila. Tu energiju proizvodimo mi. Jesam li u pravu?" "Potpuno, Alberte", odgovori ona ne diui glavu. "Naa upotreba svetla ishodi malim, mada postojanim gubitkom energije, ali to nai motori mogu da nadoknade. Nita znaajno." "Zbilja smo u krvotoku?" "Ne bo j se, jesmo. Natalija e, verovatno, uskoro iskljuiti unutranje osvetljenje i onda e m oi da bolje vidi spoljanjost."

Kao na znak, Boranova objavi: "Eto nas! Sada moemo da sebi priutimo malo oputenosti ." Istog trenutka, svetla nestade. Predmeti van broda odjednom postadoe vidljivi. Nije mogao odmah jasno da ih razazna, ali video je da se kreu kroz neku heteroge nu tvar, tvar punu telaaca to u njoj plove, kao to bi se od krvi i dalo oekivati. Mo rison se nervozno promekolji, kao da ispituje jainu svog pojasa. "Ako smo u krvi, koja ima svoju fiksnu temperaturu od trideset sedam stepeni, onda..." "Naa temper atura je prilagoena. Oseaemo se sasvim udobno, objasni Kalinjina. Pobogu, Alberte, na takve stvari smo mislili." "Moda i jeste", sloi se Morison, pomalo pogoen, "ali to mi niste stavili do znanja, zar ne? Kako prilagoavate temperaturu kada nemamo rashladne ureaje?" "Tako je, nemamo ih, ali ima drugih naina. Mikrofuzioni motori emituju siune snopove subatomskih delia koji, pod dejstvom minijaturizacije, imaju masu gotovo ravnu nuli. Dakle, putuju gotovo brzinom svetlosti, s lakoom, poput n eutrina, prodiru kroz materiju, i energiju odnose sa sobom u spoljnji prostor i t ako ostajemo hladni. Vidi?" "Da", promrmlja Mrison. "Ingeniozno, ali za one koji su navikli da misle u uslovima minijaturizacije, krajnje oigledno." Primetio je d a komande broda, pod Denjevljevim rukama, kao i instrumenti pred Kalinjinom, odaj u luminoscentnu svetlost. On opet pokua da se pridigne u seditu, ali mu poe za ruko m da samo krajikom oka uhvati deli kompjuterskog ekrana ispred Konjeva. Ono to je v ideo uini mu se kao mapa cirkularnog sistema vrata. Za tren, pre no to mu je telo popustilo pod ograniavajuim dejstvom opasaa, i pre no to je ponovo utonuo u sedite, u gledao je malenu crvenu taku na ekranu, koja je po svoj prilici oznaavala poloaj br oda u levoj karotidnoj arteriji. Upinjanje da se uspravi ga je prilino izmorilo i sada je samo sedeo, trudei se da povrati dah. Svetlost koja je dolazila od njego vog sopstvenog instrumentarija pomalo ga je zasenjivala, te je on zakloni rukom i pogleda napolje. Daleko, kako se inilo, od broda, mogao je da nazre neto to je lii lo na zid, neku vrstu barijere. Udaljavalo se i primicalo, tamo-amo, neprekidno, ritmiki. On mehaniki pogleda na svoj sat. Da, bila je to pulsacija koja odgovara ritmu arterijskog zida. "Protok vremena", primeti on tiho, minijaturizacijom oigl edno nije ugroen. Srce bije normalnom brzinom, osim ako nije bitno to to na svoj m inijaturizovani sat gledam svojim minijaturizovanim oima. Odgovor stie od Konjeva.

"Vreme nije kvantifikovano, bar ne na pojavnom nivou, niti je ugroeno minijaturiz ovanim poljem, to se svodi na isto. To nam vrlo odgovara. Kada bismo i vremensku komponentu morali uzeti u obzir, stvari bi postale nepopravljivo komplikovane." Morison se sloi i prepusti se drugim mislima. Ako se nalaze u arteriji, i ako ih nosi krvna struja, onda bi njihovo kretanje unapred moralo biti isprekidano, voen o kontrakcijama udaljenog srca, vrlo udaljenog, imajui u vidu njihovu sadanju velii nu. A ako jeste bilo tako, prekidi u kretanju bi se morali osetiti. On sklopi oi i pokua da se koliko god je mogue smiri, ne raunajui efekat Braunovog kretanja koje, napokon, nije mogao ni na koji nain da kontrolie. Aha, osea se! Sasvim lagani zast oj i potisak unazad, pa onda potisak prema napred. Ali zato tako slabo? Trebalo b i da brod bude divlje bacan naprednazad! A onda se seti mase koju vie nije posedo vao. Sa masom se smanjuje i inercija. Viskozitet tenosti u krvotoku priguivao je k retanje, tako da su se zamasi gotovo utapali u postojee Braunovo kretanje. Moriso n odjednom oseti kako mu se miii oputaju. Kao da mu se neki teak vor u stomaku razvez ao. Sredina u kojoj se kretao i uslovi pod kojima se u njoj kretao delovali su s asvim dobroudno. On opet pogleda kroz zidove broda, usresredivi se sada na razmak izmeu sebe samog i arterijskog zida. Video je neka loptasta telaca, jedva uoljive m ehurie, ne, nisu bili mehurii, nego nakakvi predmeti, puno njih. Neki su se polako vrteli i menjali oblike, te Morison uskoro uoi da u pitanju nisu bile lopte, ve d iskovi. Shvativi o emu je re, on se gotovo posrami samog sebe. Glupost, gleda u nji h a ne zna ta su, a u krvotoku su! Ali i na to odmah dobi odgovor. Nije ba bio sve stan toga da je u krvotoku. U stvari, imao je oseaj kao da se nalazi u podmornici , koja hita kroz okean. Oekivao je, uljuljkan u iluziju, da e nailaziti samo na do bro poznate 'okeanske' predmete. Bilo ta to se ne uklapa u zadatu sliku bi ga buni lo. Upravo je bio ugledao crvena krvna zrnca, eritrocite, i nije ih prepoznao! N aravno, nisu bila crvena, ve, nekako bledouta. Svako od njih apsorbovalo je neto ma lo kratkotalasne svetlosti, te je reflektovalo ba tu boju. Ako ih sakupi na gomilu , milione, milijarde, apsorbovali bi dovoljno svetlosti, taman da izgledaju crve na, u arteriskoj krvi. A u arteriji su se i nalazili. im elije iskoriste kiseonik koji eritrociti nose, oni postaju bledoplavi. A na gomili, purpurni.

Posmatrao ih je sa zanimanjem i sada ih je mnogo jasnije razaznavao. Bili su pop ut bikonkavnih diskova, ispupeni sa obe strane. Morisonu su izgledali ogromni, je r ih se seao kao mikroskopskih jedinica, od nekih sedam i po mikrometara u preniku i tek dva mikrometara debelih. A sada, pred njegovim oima, veliine njegove ruke! Bilo ih je mnogo na vidiku i kao da su u grupama plesali jedni oko drugih. Nijed no nije stajalo mirno: neka zrnca bi se odvajala od jata, neka bi se prikljuivala , a uvek je u vidnom polju bilo i izolovanih, slobodnih. Vidljiva zrnca nisu beal a iz vidokruga, kao da su se namerno igrala kraj broda. "Vidim da smo se jednost avno prepustili krvnoj struji", ree Morison. "Tako je", odvrati Kalinjina. "tedimo struju." Meutim, crvena krvna zrnca nisu izgledala sasvim nepokretna u odnosu na brod. Jedno od njih im se lagano pribliavalo, verovatno noeno mikroturbulencijom, ili pak, usled Braunovog efekta. Sudarilo se s brodom i odmah odbilo. Morison s e okrete Kalinjinoj. "Jesi li videla ovo, Sofija?" "Kako nas crveno zrnce gurka? Jesam." "Zato se nije minijaturizovalo? Sasvim sigurno je prodrlo u polje!" "Ne sasvim, Alberte. Odbilo se od polja, koje se protee kao omota oko minijaturizovano g objekta, u svim pravcima. Postoji neka vrsta nepodnoenja izmeu normalne i minija turizovane materije. to je vei stepen umanjivanja, vee je i nepodnoenje. To je razlo g to vrlo mali predmeti, kao minijaturizovani atomi ili subatomski parii, mogu da s e kroz materiju kreu bez ikakvog meudejstva sa njom. To i ini nae polje metastabilni m." "Kako to misli?" "Svaki minijaturizovani objekat uvek je okruen normalnom mate rijom, sem ako se nalazi u dubokom svemiru. Kada ne bi bilo niega to bi normalnu m ateriju dralo van polja, materija bi se neprestano minijaturizovala i, tom prilik om, apsorbovala energiju minijaturizovanog objekta. Isticanje energije, meutim, b ilo bi vrlo veliko i umanjeni objekat bi se brzo deminijaturizovao. U stvari, bi lo bi nemogue uope izvesti minijaturizaciju, jer bi se energija nabijena u minijat urizovanom objektu trenutno oslobodila. Ono to bismo u tom sluaju, u stvari, pokuav ali, bilo bi da minijaturizujemo ceo svemir. Meutim, na naem nivou, to meusobno nep odnoenje nije toliko znaajno. Ukoliko bi se crveno krvno zrnce sa dovoljnim moment umom sudarilo s nama, na mestu udara moglo bi doi do minijaturizacije." Morison p ogleda napolje, i kao po komandi, ukaza se izubijano crveno krvno zrnce.

"Ah, evo jednog koje nam se suvie ustro pribliilo!" uzviknu on. Kalinjina se nagnu da bi bolje videla, ali odmah zatrese glavom: "Ne, mislim da nije, Alberte. Crve na krvna zrnca imaju ogranien vek trajanja, oko stotinu i dvadeset dana. Siroii, iz more se i jednostavno kolapsiraju. A u ovoj zapremini krvi koju moemo da dosegnem o vidokrugom, nekoliko desetina kolapsira svakog minuta, tako da bi rascepana i poluunitena zrnca trebalo da nas svuda prate. To je i dobro, izmeu ostalog, jer ak i kada bismo koristili svoju motornu snagu i pourili kroz krvotok, unitavajui uzput crvena krvna zrnca, ak i nekoliko miliona njih, to apirovu ne bi nita znailo. Ne bi smo priinili nikakvu ozbiljnu tetu." "A ta emo sa plateletima?" upita Morison. "Zato pita?" "Zato to ono tamo mora da je platelet." On pokaza prstom. "Soivastog je obli ka i gotovo upola je manje nego crveno krvno zrnce." Kalinjina potvrdi posle krae stanke. "Ah, da, vidim. I jeste, to je platelet. Na svakih dvadesetak zrnaca do lazi po jedan." Tako nekako, pomisli Morison. Kao 'igre bez granica' u kojima cr vena krvna zrnca vrede jedan bod, dok su plateleti premija. "Hou da kaem, Sofija, da su plateleti mnogo osetljiviji nego crvena krvna zrnca i da njihovo lomljenje prouzrokuje zgruavanje krvi. ta ako povredimo mnogo njih? apirov e doiveti jo jedan dar i umreti." Boranova, koja je pratila razgovor, odlui da se umea. "Prvo, platel eti nisu ni izbliza tako osetljivi. I oni e se s nama lagano sudarati, ali se i o dbijati, bez ikakve tete. Opasnost od novog udara lei u arterijskom zidu. U odnosu na njega, plateleti se kreu mnogo bre nego u odnosu na nas. A unutranji arterijski zid moe biti prekrivan holesterolom i drugim vrstama naslaga, pa je i povrina mno go rapavija nego povrina naeg plastinog broda. Zgruane gromade mogu se mnogo pre for mirati na arterijskim zidovima, nego na brodu. Ali ak ni to ne predstavlja neku s trahovitu opasnost. Jedan jedini platelet ili ak njih nekoliko stotina mogu biti oteeni, a da do procesa zgruavanja ipak ne doe. Bar ne u pogubnim razmerama. Da bi s e pokrenula lavina, potrebne su ogromne koliine plateleta." Morison je posmatrao kako platelet, tu i tamo, izranja i ulazi u vidno polje iza brojnijih crvenih zr naca. ekao je trenutak da doe u dodir s brodom i, ukoliko se to desi, kakve e biti posledice. No, krvna ploica se drala na pristojnoj razdaljini. Uinilo mu se da je p latelet veliine njegovog dlana. Kako je to bilo mogue, kada je maloas tvrdio da se to odnosi na dva puta vea crvena

krvna zrnca? Njegove oi potraie najblie zrnce i on odmah ustanovi da je mnogo vee neg o njegov dlan. "Objekti napolju postaju sve vei", primeti on zbunjenim glasom. "S asvim je oigledno da se i dalje smanjujemo." Konjev zapara tiinu, iznerviran, oigle dno, Morisonovom nesposobnou da iz gotovog reenja izvue normalan zakljuak. "Tako je, Alberte", ree Boranova. "Prolaz, kako napredujemo, postaje ui, i stoga, odravamo is ti odnos." "Ne bi trebalo da dozvolimo da se zaglavimo u ovoj cevici", dobaci Denj ev vedro. "Moramo, dakle, da drimo dijetu, u skladu sa propisima." Kao da mu, ist og asa, neto pade na pamet, jer dodade: "Zna, Nataa, nikada u ivotu nisam bio ovoliko mrav." "Debeo si kao i uvek, Arkadije", odvrati Boranova, "posebno sa stanovita P lankove konstante." "Koliko emo se jo smanjiti, Natalija?" Morison oigledno nije uiv ao u prepucavanju. "Do molekularnog nivoa, Alberte." Sve Morisonove strepnje pon ovo zapoee svoj nemirni ples. 39. Morisonu ba nije bilo pravo to je maloas pokazao ta kvu nesposobnost da prihvati da se jo smanjuju, osim toga, bio je besan na Konjev a koji je ispalio metak u bolnu taku. Nevolja se sastojala u tome to su svi, osim njega, ve godinama razmiljali i proivljavali minijaturizaciju kao novo stanje. Njeg ov tek pridoli mozak i dalje se otro bunio protiv takvih okolnosti. Zar nisu mogli da pokau bar malo vie razumevanja za tekoe s kojima se susretao? Turobno je posmatr ao crvena krvna zrnca. Da, bila su vea. Oko pola metra u preniku, a njihove ivice kao da su postale zamagljenije. Povrina im je bila nakako uskomeana, u stvari, pod seala su na platnene kese pune sirupaste tenosti. "Molekularni nivo?" proapta on pu t Kalinjine. Ona mu uputi brz pogled. "Da." "Ne znam zato me to brine", nastavi o n, "kad smo ve ovolicki, ali ima neeg zastraujueg u pomisli da si velik koliko i jed an jedini molekul. Koji tip molekula, ta misli?" "Ne znam." Kalinjina slee ramenima . "To zavisi od Natalije. Moda molekul virusa." "Ali to nikada ranije nije proban o!" "Upravo istraujemo novu teritoriju", zatrese Kalinjina glavom.

Usledi kratka pauza. Onda e Morison, ponovo: "Zar se ne boji?" Ona ga prostreli be snim pogledom, ali nastavi ga govori apatom: "Hvala bogu da se bojim. ta misli, ko sam ja? Normalno je da se ovek plai, kada za to ima razloga. Plaila sam se kad sam bila silovana. Plaila sam se kada sam zatrudnela i bila naputena. Pola ivota sam pr ovela u strahu. Svako se plai. Zato i ima toliko alkoholiara, jer ljudi piju da bi odagnali strah." Siktala je kroz zube. "Treba li da se potresem zbog toga to se i ti boji." "Ne", promrmlja pomirljivo Morison. "Nema nieg ekstravagantnog u strah u", nastavi ona paljbu, "dokle god ne odaje da te je strah. Dokle god ne dopusti d a se skameni od straha, da postane histerian od straha, da se izgubi..." Ona zastade , sva pometena. "Bila sam, dabome, rtva histerinih napada." Ona oinu pogladom Konje va koji je sedeo uspravan, krut, nepokretan. "Ali sada, imam nameru da svoje del o privedem kraju, makar vritala od straha. Niko, sudei po mom ponaanju, nee ni naslu titi da me je strah. I dao ti Bog da se i ti tako ponaa, Mister Amerikane!" Morison proguta knedlu. "Naravno..." Ali i njemu samom to je zvualo krajnje neuverljivo. On baci pogled oko sebe. Nikakve koristi od aputanja u tom malenom prostoru. Nita nije moglo ostati skriveno. Boranova, sedei na svom mestu iza Kalinjine, oigledno je bila zabavljena svojim instrumentima, ali na licu joj je poigravao osmeh. Od obravanje? Saaljenje? Nije mogao da odgonetne. Denjev okrenu glavu unazad i pozva: "Nataa, prolaz se i dalje suava. Hoe li nas umanjiti jo malo?" "Uiniu ta treba, Ar e." Denevljev pogled se pri tom susrete sa Morisonovim, i on mu namignu, iscerivi se. "Ne verujem naoj Sofijici", ree on, kao, apatom. "Ne boji se ona. Nikada se i n ije bojala. Nee samo da pomisli kako si sam sa svojim nemirima. Draga naa Sofijica, ima meko srce, meko kao..." "Zavei, Arkadije", prekide ga Sofija. "Mora da je ot ac zaboravio da ti kae da nema potrebe da zamara limeni ajnik koji naziva svojom gla vom zaralom kaikom koju naziva svojim jezikom." "Ah", izusti Denjev, prevrnuvi oima. Ovo je ba bilo ubojito. Ono to je moj otac zbilja rekao jeste da nema noa otrijeg od enskog jezika. Ipak, Alberte, ozbiljno ti kaem, niega stranog nema u postizanju mol ekularnog nivoa. ekaj samo dok nauimo da poveemo relativnost sa

kvantom i eto nas, uz jedan jedini energetski 'puf', na nivou atoma. Da vidi onda !" "Da onda vidim ta?" upita Morison. "Onda bi tek video ta je ubrzanje! Jenostavn o bismo zajezdili..." On pusti komande da bi gestikulirao i to proprati siloviti m zvidukom. "Dole ruke, na komande, Arkadije", naloi Boranova mirno. "Naravno, drae sna Natao", prihvati Denjev. "To je bio samo dramski vrhunac, nita drugo." On se po novo obrati Morisonu. "Odjednom bismo oborili brzinu svetlosti, a pod tim uslovi ma ili bismo i mnogo bre. Za deset minuta bili bismo na suprotnom kraju galaksije, za tri sata kod Andromede, za dve godine kod najblieg kvazara. A ako ni to nije dovoljno brzo, mogli bismo jo da se smanjimo. Imamo putovanje bre od svetlosti, im amo antigravitaciju, imamo sve. Sovjetski Savez svima ima da utre put." "A kako bi pilotirao letom Arkadije?" "ta?" "Kako bi pilotirao letom?" ponovi Morison ozb iljno. "im se brod dovoljno smanji da izgubi veliinu i masu, on bi, zapravo, sunuo napred stotinama svetlosnih godina u sekundi. to znai, kada bismo imali milijardu brodova, oni bi se razleteli u svim pravcima sferino, simetrino, kao suneva svetlo st. Ali poto bi postojao jedan jedini brod, on bi se kretao jednim jedinim odreeni m pravcem, ali apsolutno nepredvidljivim." "E, to je problemi za pametne teoretiare kakav je Jurij." Konjev, koji dotle nije pokazivao nikakvu zainteresovanost za dijalog, glasno frknu. "Nisam siguran da je pametno razmiljati o putovanju, a zan emariti upravljanje njime", nastavi Morison. "Zar ne bi i tvoj otac rekao: 'Pame tan ovek ne poinje kuu od krova?'" "Moda", odgovori Denjev, "ali jednom je rekao i ov o: 'Ako sluajno pronae zlatan klju, a ne vidi bravu, ne bacaj klju. I zlato je skupoc no.'" Boranova se promekolji u svom seditu i ree: "Dosta sa izrekama, prijatelji mo ji. Gde se nalazimo, Jurij? Napredujemo li?" "Koliko mi se ini, da, ali voleo bih da Amerikanac podri ovo to kaem, ili da to porekne." "Kako mogu?" coknu Morison. " Zarobljen sam u seditu." "Onda se odrobi", dobaci mu Konjev. "ak i da malo zalebdi, nee odlebdeti ko zna gde." Morison se, za trenutak, uzvrpolji, u potrazi za odgov arajuim dugmetom. Kalinjina isprui ruku i narednog trena bio je slobodan. "Hvala, Sofija", ree on.

"Nauie valjda i sam", odgovori ona nezainteresovano. "Podigni se i gledaj ovamo", z au se Konjev. Morison poslua, ali to uini prehitro. Sunu prema gore i zviznu glavom o tavanicu broda. Da je pretrpeo isti udarac pri normalnim okolnostima, dobio b i, verovatno, frakturu lobanje. No, uz odsustvo mase i inercije, on se samo bez bola i pritiska odbi. Sa lakoom se zaustavio. Konjev coknu. "Lagano! Samo se pola ko odgurni od sedita. Polako! Razume li?" "Razumem", odvrati Morison. Posluao je up utstvo i lagano se digao. Potom se prihvatio za Konjevljeva ramena i zaustavio s e u tom poloaju. "Pogledaj sada u cerebrograf", uputi ga Konjev. "Vidi li gde se n alazimo u ovom trenutku." Morison osmotri neverovatno komplikovanu mreu na trodim enzionalnoj mrei. Hiljade ogranaka prualo se na sve strane, tvorei sliku nalik na k akvo drvo. U jednoj od veih grana nalazila se crvena taka, koja se lagano i postoj ano kretala. "Moe li da mi da poziciju u totalu, da pokuam da odredim poloaj?" Konjev , uz novi coktaj, ne skrivajui nestrpljenje, dodirnu komande. "Pomae li sada?" "Da . Na ivici smo mozga." Raspoznavao je vijuge i praznine. "Gde planira da krenemo? " Slika se unekoliko uvea. "Ovde emo zaokrenuti u unutranjost neuronskog ustrojstva , u sivi mozak. Tim putem bih voleo da doprem..." On stade da na brzom ruskom je ziju nabraja delove mozga, te Morison nije imao dovoljno vremena da ih odmah pre vodi na engleski. "U ovo podruje, gde se, ako sam dobro prostudirao tvoje radove, nalazi vitalan vor neuronske mree." "Ni jedan jedini mozak nije nalik na bilo koj i drugi", pouno ree Morison. "Nita ne mogu da kaem sa potpunom sigurnou, pogotovo ako mozak koji istraujemo nije mozak koji sam prethodno ispitivao. Ipak, mogao bih na znaiti da smer kretanja i cilj koji si odabrao ulivaju izvesnu nadu." "Dobro, za sada. Kada stignemo na odredite, moi e da nas podrobnije uputi da li smo na raskru n liko grana mree, ili, ako nismo, u kom pravcu se vorovi nalaze..." "Mogu da pokuam" , sloi se Morison oprezno, ali imajte u vidu da nita ne mogu da garantujem. Nisam vam nita obeao. Nisam..." "Znamo, Alberte", prekide ga Boranova. "Samo traimo da uin i ono to moe."

"U svakom sluaju", nastavi Konjev, "ovamo smo se usmerili i tamo emo biti za relat ivno kratko vreme, iako se struja trenutno usporava. Na kraju krajeva, ve smo na nivou kapilara. Privei se, Alberte. Javiu ti ako mi bude potreban." Morison uspe da se privrsti, bez iije pomoi, i utvrdi kako su i sasvim male pobede u stanju da bud u slatke? "Gotovo do nivoa kapilara", pomisli on, gledajui kroz zidove. Zid je i dalje bio na pristojnoj udaljenosti, no sada se krajolik izmenio. Ranije odmeren o pulsirajui zid bio je sada bezizraajan. Morison vie nije mogao da primeti nikakvo pulsiranje, a zidovi su izgledali kao da su, tu i tamo, poploani. Bile su to elij e od kojih je zid bio i sainjen, pomisli on. No, crvena krvna zrnca su mu spreaval a neometan vidik. Ona su sada bila poput mekanih vrea, gotovo iste veliine kao i b rod. Poneko od njih bi se, s vremena na vreme, mimoilo sa brodom na sasvim maloj razdaljini, ili ak, sudaralo i odbijalo bez ikakvih vidljivih posledica. Jednom t akvom prilikom za brodom ostade ubrljani trag. Moda je kontakt, ipak, bio prejak, i sloj minijaturizovanih molekula nakaio se na brod. No, mrlja se relativno brzo odlepi i rastvori u sveprisutnoj tenosti. Plateleti su bili druga pria, budui da s u bili mnogo ranjiviji nego crvena krvna zrnca. Jedan od njih frontalno se sudar io sa brodom, ili je moda, bio usporen usled sudara sa eritrocitom. Kljun broda p rodro je duboko unutra, rascepivi membranu. Njegov sadraj lagano ispliva napolje, meajui se s plazmom, preobraajui se u dva ili tri dugaka konca koja su se meusobno pr plitala. Zalepivi se za brod, leprali su za njim due vreme. Morison pokua da uoi bilo kakve znake zgruavanja. No, nita se ne desi. Nekoliko minuta kasnije Morison uoi b eliastu, mlenu masu koja kao da je ispunjavala kanal od ivice do ivice, pulsirajui i talasajui se. Tamne granule etale su se s kraja na kraj u njenoj unutranjosti. Mo risonu se prizor uini kao pretnja zlokobnog udovita i on ne uspe da, u trenu uasa za tomi krik. KAPILAR Ako eli da sazna da li je voda provrila, ne guraj ruku u lonac. Denjev senior. 40. Denjev se iznenaeno okrete i uzviknu: "Alberte, pa to je samo be lo krvno zrnce, leukocit! Nita strano!" Morison proguta knedlu, pomalo iznerviran.

"Znam da je to leukocit. Ipak, iznenadio me je. Nisam oekivao da e biti tako velik ." "Nita, nita", prihvati Denjev. "Tek parence crnog hleba, i nije vee nego to bi tre alo biti. Samo smo mi manji. A ak i da je veliko kao Moskva, ta onda? I ono isto k ao i mi plovi krvotokom. "Zapravo", nadoveza se Kalinjina, "ono ak i ne zna da sm o prisutni. To jest, ne raspoznaje nas kao uljeze. Ono misli da smo crveno krvno zrnce." Kao da se obraa nekoj apstraktnoj taki u vazduhu pred sobom, Konjev promr mlja: "Bele elije ne misle." Sev ozlojeenosti pree na trenutak preko lica Kalinjine , no glas joj ipak ostade miran. "Kada sam rekla 'misli', Alberte, samo sam upot rebila stilsku figuru. Ono to sam htela da kaem jeste da ponaanje bele elije prema n ama odgovara njenom ponaanju prema bilo kom crvenom krvnom zrncu." Morison baci j o jedan pogled na veliko talasasto oblije, tamo napolju, i odlui da mu se ta pojava , opasna ili ne, ini krajnje ogavnom. On pogleda nazad, ka Kalinjinoj, i skoro za hvalno uoi divan kontrast koji je, u odnosu na prethodni prizor, inilo njeno izraaj no lice, pitao se, zapravo, zato nikada nije dala da se odstrani taj made u levom uglu njenih usana. A onda mu se uini da bi njeno, i uz made pikantno lice, bez nje ga bilo doivljeno kao prelepo (a kao tako teko da bi moglo posedovati karakter). U tim trenucima, bavei se marginalnim primislima, gotovo da je zaboravio na nemir koji je maloas prouzrokovala pojava bele elije. Sada ga je ona ponovo zaokupila. " Ponaa li se kao da smo crveno krvno zrnce zbog nae odgovarajue veliine?" "To nam je samo olakavajua okolnost", odgovori Kalinjina, "ali ne i glavni razlog. Ti sudi pre ma vizuelnoj slici koja je pred tobom. Belo krvno zrnce, meutim, osea elektromagne tni kod na povrini tela sa kojim je u dodiru. U sluaju crvenog krvnog zrnca bele el ije su istrenirane, jo jedna stilska figura, da ne zapaaju eritrocite u svojoj bli zini." "Ali ovaj brod nema elektromagnetski kod crvenog krvnog... ah, mislim da si se ti ve pobrinula za to." Kalinjina se, za trenutak, samouvereno nasmei. "Da, jesam. To mi je specijalnost." "To ti je to, Alberte", umea se Denjev. "Naa Sofijic a sve to ima u svojoj glavici", on se kucnu po elu, "svaki elektromagnetski kod, svih elija, svih bakterija, svih virusa, svih molekula belanevina..." "Nije ba tako ", prekide ga Kalinjina, "budui da mi u svemu tome pomae kompjuter. Osim toga, ene rgiju iz mikrofuzionih motora koristim i

tako to svakom zamiljenom kodu mogu da dam pozitivno ili negativno naelektrisanu v arijantu. Ovaj brod, u ovom trenutku, nosi kod crvenog krvnog zrnca, bar onoliko koliko sam ja u stanju da ga oponaam, a to je sasvim dovoljno da se bela elija po naa ovako, to jest, da na nas ne obraa panju." "A kada si nam nabacila taj kod, Sof ija?" upita Morison s neskrivenim zanimanjem. "U trenutku kada smo se smanjili n a veliinu koja bi od nas mogla napraviti potencijalnog agresora imunolokog sistema organizma. Nismo ba hteli da nas opsednu antitela." Morisonu odjednom neto pade n a pamet. "Ali poto govorimo o daljem smanjivanju, zato u jo veoj meri ne oseamo posle dice Braunovog kretanja? Mislio sam da emo se koprcati sve vie i vie, kako postajem o sve manji." "Kada bi ovo bila naa prirodna veliina", dobaci Boranova od pozadi, "bilo bi ba kao to kae. Meutim, budui da smo minijaturizovani, postoje teorijski razl zi koji Braunovo kretanje ine podnoljivim. Nije to nita oko ega treba razbijati glav u." Morison se, meutim, ponovo obrati Kalinjinoj. "Koliko dugo si bila obuavana na ovom polju, Sofija?" "Jo od kad sam diplomirala. ak i bez neposrednog povoda u vi du apirovljevog komatizovanog stanja, znali smo da e se jednog dana bezuslovno uka zati potreba za ovakvim tipom putovanja. Neto slino planiramo ve godinama, i znali smo da e neko od nas morati da proe kroz ovakvu obuku." "Zar nije bilo uputnije da odmah razmiljate o automatizovanom vozilu bez posade?"" "Moda i to, jednog dana, odgovori Boranova. Ali za sada jo, ne. Jo nismo u stanju da stvorimo vetaki entitet ekvivalentan ljudskom mozgu." "U pravu je", dodade Kalinjina. "Takav entitet bi u ovom trenutku reagovao linijom manjeg otpora. Ja, pak, mogu i bolje od toga. O sim toga, bio bi to, verovatno, preskup i nepraktian zadatak, nainiti mainu koja bi reagovala na itav niz moguih, nepredvidljivih uslova. Poto sam ovde prisutna ja, n a raspolaganju mi je moja mo rasuivanja. Mogu da isprobam sve to mi padne na pamet. Evo, na primer, mogla bih, za samo tren, da kod ovog broda izmenim u kod kakve opasne bakterije i belo krvno zrnce bi nas istog trenutka napalo." "Sasvim sigur no", sloi se Morison. "Ne radi nita slino, molim te." "Bez brige", odgovori ona. "N e pada mi ni na pamet." No, u tom trenutku, zau se glas Natalije Boranove, nekako visok i napregnut:

"Naprotiv, Sofija. Uini upravo to!" "Ali, Natalija..." "Odmah, Sofija. Tvoje inst rumente u ovom smislu do sada jo nismo testirali. Hajde da probamo." Konjev promr mlja: "Natalija, time bismo samo gubili vreme. Daj da prvo obavimo vaniji deo pos la." "Ako ne budemo sposobni da prodremo u eliju, nita neemo uiniti. Ovo je izvrsna prilika da vidimo moe li Sofija da kontrolie ponaanje elija." "Ja se slaem", povika D enjev. "Ovo putovanje mi se sve vie ini beskrajno dosadnim." "Takva su i najrazumni ja, ako smem da primetim", ree Morison. Ali Denjev, protivei se, podie ruku. "Zna, mo j otac je govorio: 'Ako su sve to u ivotu trai mir i red, najbolje e ti biti u smrti. '" "Hajde, Sofija", ponovi Boranova neumoljivo. "Samo gubimo vreme." Kalinjina, za trenutak, oklevae, taman toliko koliko joj je po svoj prilici trebalo da se se ti da je Boranova vrhovni zapovednik broda. Onda njena ruka sunu nadole, ka koma ndama, i konfiguracija na ekranu ispred nje oigledno se izmeni. (Morison ju je gl edao zadivljeno, ali i ustraeno, zbog brzine kojom je operisala.) On podie pogled ka belom krvnom zrncu, ono je trenutak ostalo mirno. A onda, kao da mu kroz itavu masu proe drhtaj, i Denjev proapta: "Aha, otkrilo je prisustvo neprijatelja!" Pred nji deo magliastog tela elije jurnu ka brodu i potpuno ga obuhvati; u isto vreme, supstanca u sredinjem delu elije povue se nazad, to je Morisonu liilo samo na jedno. Na monstruozne eljusti koje se spremaju za obrok. "Upalilo je, Natalija", ree Konj ev. "Pokuava da nas obuhvati i proguta." "Da, vidim. U redu je. Sofija, vrati nam prvobitni kod." Kalinjini prsti ponovo zalupkae po tastaturi i pismena na ekranu vratie se (bar prema Morisonovom seanju) u oblije kakvo su ranije imala. No, ovog puta, bela elija nije reagovala. Njen ivini obru ve je proao kraj broda, i sada su hr lili u njenu unutranjost. 41. Morison se usplahiri. Brod se nalazio u neemu to je i zgledalo kod magla, magla od malih belih granula, u ijem se zaklonu nalazilo telo , ili

oblije, gue od magle, koje im se pribliavalo. To mora da je elijsko jedro, pomisli Mo rison. Usledi Konjevljeva eksplozija. "Oigledno je da kada jednom stupi u napad, ostatak procesa ide automatski i nita ga ne moe zaustaviti. I dobro, ta sad, Natali ja?" "Priznajem, nisam ovo oekivala", ree Boranova tiho. "Greka je moja." "Pa, u emu je problem?" upita Denjev, mrtei se. "ta ovaj skot moe da nam uradi? Ne moe da nas z robi, nije boa konstriktor." "Pokuae da nas svari, to moe", odvrati Konjev. "Sada s mo u hranljivoj vakuoli i enzimi za varenje su svuda oko nas." "Neka ih", ree Denj ev. "Neka se trude. koljka broda je od vrlo teko hranljive materije. Posle izvesno g vremena, ostavie nas na miru, usudio bih se rei, povratie nas." "A kako e to znati ?" upita Kalinjina. "Kako e znati ta?" "Kako e znati da smo teko svarljivi? Aktivira la se zbog oseaja promene elektromagnetskog koda." "Koji si ti, u meuvremenu, prom enila." "Da, ali kao to je neko primetio, bela elija jednom probuena, mora da proe k roz sve svoje faze aktivnosti. Ona ne razmilja, potpuno je automatizovana." Kalin jina se mrtila. "Meni se ini da e bela elija nastaviti da pokuava da nas svari, dokle god joj se ne da odgovarajui stimulans koji e njen napadaki sistem staviti u povra tni poloaj i dozvoliti joj da nas izbaci." "Pa, upravo smo vratili kod crvanog kr vnog zrnca", primeti Boranova. Zar to nije dovoljan stimulans? Ono ne jede crven e elije." "Mislim da smo zakasnili", odgovori Sofija nesigurno, verovatno pometen a zbog nehotine konfrontacije sa zapovednicom broda. "Kod crvene elije nju samo tit i od napada bele, ali ako do napada doe, kod je verovatno nedovoljan da ga sprei. Evo vam i dokaza! Napad je krenuo i, koliko vidim, ne posustaje." "Njene oi, prec iznije pet pari oiju, gledaju u svim pravcima kroz zidove broda." Svuda se, meutim , nalazio samo neprobojan magleni zid. "Mislim", nastavi Kalinjina, "da bi nam s ada pomogao samo kod bakterije za koju bela elija zna da je nesvarljiva. To bi, v erovatno, bio okida za izbacivanje." "U tom sluaju, Sofija, pilence, daj mu kod ko ji trai", dobaci Denjev. "Vrlo rado, ako mi samo kae koji, jer ja ne znam. Mogu samo da ih nasumice isprobavam. Broj mogunosti je astronomski."

"Moemo li, zapravo, biti sigurni da bela elija moe da izbaci bilo ta ega se doepa?" u ita Konjev. "Moda nesvarljivi delovi ostaju u slezini, dok se i sami ne rastvore i granularni materijal." "Nema vremena za gledanje u pasulj", odsee otro Boranova (verovatno pometena sveu da je krivica za nezgodu isljuivo njena, pomisli Morison). "Imamo li kakvu suvislu sugestiju?" "Ja mogu da pokrenem elektrofuzione motore i pokuam da se probijem kroz belu eliju", ree Denjev. "Ne", ree Boranova odreito. "Zn li tano u kom se smeru kreemo? U ovoj vakuoli lebdimo ko zna gde. Moda se i ona sam a okree. Ako naglo krene unapred, moe se desiti da povredi arterijski zid a samim ti m i mozak." "to se toga tie, bele elije mogu da prave slalom kroz kapilare i zidove ", umea se Konjev. "Poto smo sada u arterioli koja se suzila gotovo na razmere kap ilara, ne mogu biti siguran ak ni da smo u krvnom sistemu." "Oh, moemo", javi se o djednom Morison. "Bela elija moe da se skupi, ali ne moe da skupi nas. Ako se zagla vi u kanalu, bie primorana da nas pusti. To se, ipak, jo nije dogodilo." "Eto nas" , ree Denjev. "Trebalo je da se setimo ranije. Nataa, uveaj nas i na taj nain razori belu eliju. Daj joj papicu kakvu jo nije imala." Opet, meutim, usledi otar, negativa n odgovor Boranove: "I da onda probijem krvni sud? On je sada vrlo uzan, ne mnog o iri od bele elije." "Ako bi Arkadij stupio u kontakt sa Grotoom, neko bi moda ve i mao ideju", predloi Kalinjina. Tiina, za trenutak. A onda se javi Boranova, nekako pridavljenim glasom: "Ne jo. Uradili smo neto glupavo, u stvari, ja sam to uradil a, i bolje je da ne traimo pomo." "Ne moemo ekati doveka", ree nervozno Konjev. "Nevo lja je u tome to ne mogu da nam odredim poloaj. Ne mogu da kontroliem kretanje bele elije, niti da utvrdim kojom se brzinom kreemo. Kada se jednom izgubimo, bie nam p otrebno puno vremena da ponovo naemo put i moda e nam biti neophodna pomo spolja. Ka ko da u tom sluaju objasnimo kako je dolo do toga da se izgubimo?" "A jeste li raz miljali o rashladnim ureajima?" upita Morison. "Kako to misli, Alberte?" upita Bora nova posle krae stanke. "Pa, mi aljemo subatomske delie van broda. Oni sa sobom nos e toplotu, kako bismo mi zadrali normalnu temperaturu u ovoj jari oko nas.

Hladnoa je neto na ta bela elija mora reagovati. Ako postanemo jo hladniji, moda emo jeza uiniti voljnim da nas izbaci." Boranova je mozgala, a onda ree tiho: "Mislim, moda bi to upalilo." "Ne masiraj se razmiljajui", ree Denjev. "Ve sam pustio hlaenj o maksimuma. Da vidimo hoe li se desiti ita drugo, osim to emo se pretvoriti u sante leda." Morison je zurio napolje, napet kao i ostali. Nije oplakivao smenu ideju i nesreno reenje, niti je, bar on sam, mnogo mario za sudbinu organizma u kojem su se nali. Pa ipak... ispitujui sopstvene misli, uinilo mu se da, kada su ve stigli o vako daleko, bili ovoliko umanjeni, i obreli se usred male, cerebralne arteriole , osea ludu potrebu da proveri svoje naune teorije. Nee se valjda samo okrenuti i o statak ivota provesti uz veito pitanje: 'Da li je mogue da sam bio onoliko blizu pr overe?' Pa dobro, onda. Proao je itavih sto osamdeset stepeni od ludog straha zbog eksperimenta i besomunog odbijanja, do nemira zbog mogueg neuspeha eksperimenta. Denjevljev glas prekide njegov tok misli: "Mislim da ovo to se deava ne prija naem p rijatelju." Morison je bio svestan hladnoe koja ujeda i zadrhta na pomisao kako t anki pamuk nije dovoljna zatita od sibirske zime u kojoj su se, za trenutak, nali. Moda je bela elija dola do istog zakljuka, jer se magla proredi, a potom se ukazae i poderotine u njoj. Onda, za tren ili dva, krajolik se sasvim izbistri i bela eli ja ostade za njima, hitajui to dalje ili moda pobeeno puzei, kao ameba, od krajnje ne prijatnog iskustva. "Otila je", zakljui Boranova, pomalo tupavo. Denjev zamlatara r ukama. "Kavijar i votku za Amerikanca, heroja, kada bismo ih imali." Bila je to odlina zamisao. Kalinjina klimnu i nasmei se. "Dobra ideja, zaista." "Dobra onolik o koliko je moja bila loa", sloi se i Boranova, ali sada bar znamo na emu smo, to se tie Sofijine tehnike. Arkadije, smanji hlaenje pre no to svi dobijemo zapaljenje p lua. Vidi, Alberte, pokazalo se izuzetno dobrim to to si s nama." "Mogue", prekide j e Konjev, "ali mislim da nam je bela elija dobro zapaprila. Nismo tamo gde smo bi li i uopte ne znam gde smo sada." 42.

Boranova stisnu usne i procedi: "Kako je mogue da ne zna gde se nalazimo? Bili smo u beloj eliji samo nekoliko minuta. Nije nas mogla odvesti u digericu, zar ne?" K onjev, meutim, odvrati isto tako mrano: "Ne, ne, madam, nismo u digerici (zavidan f rancuski akcenat). Ali podrazumevam da nas je bela elija izvukla iz glavne struje arteriole, koju smo tako paljivo pratili. Skrenula je u kapilar." "Koji kapilar? " upita Boranova. "To je ono to ne mogu rei. Ima bar dvanaest kapilara u koje je m ogla skrenuti a ja ne znam koji od njih je posredi." "A tvoj kompjuter..." poe Mo rison. "Moj kompjuter", odvrati Konjev, "prati mene samog. Ako ja znam gde smo i kojom se brzinom kreemo, kompjuter ide sa nama i skree onda kada mu ja kaem da skr ene." "Misli", upita Morison s prizvukom neverice, "da on oznaava poziciju samo on da kada ti zna koja nam je pozicija? Nita vie od toga?" "Ne, zaista nije arobna lamp a", odvrati hladno Konjev. "Pomae nam da odredimo mesto i pratimo trag, da se ne bismo izgubili u trodimenzionalnoj sloenosti krvnih struja i neuronske mree, ali m i smo prave voe. Ne moe sam. Bar, ne na ovom nivou. U sluaju neposredne opasnosti, jedino nas spolja mogu locirati, a i za to treba vremena." Bilo je vreme da neko postavi klasino glupavo pitanje i ispostavilo se da e to biti Denjev. "Zato bi nas bela elija odvukla u kapilar? upita on. Konjev se zacrvene. Njegovu bujicu rei na ruskom Morison je jedva rastavio na rei i reenice: "Otkud ja to mogu znati?! Misli li da se misaoni procesi jedne bele elije najpre konsultuju sa mnom, i da tek ond a delaju?" "Dosta s tim", viknu Morison. "Nismo ovde da bismo se svaali. (Istog as a, on uoi brz pogled koji mu je uputila Boranova, i protumai ga kao izraz duboke z ahvalnosti.) Reenje je, nastavi on, vrlo jednostavno. Mi smo u kapilaru, odlino. S truja je u kapilarima osetno slabija, zbog ega bismo se onda libili da konano upot rebimo nae famozne elektrofuzione motore? Stavimo ih u pokret unazad, i onda moemo izii iz ovog kapilara i nai se, posle ne beskrajno dugog vremena, na raskru s koga smo i skrenuli. Onda emo nastaviti pravo dokle god se ne ukae potreba za pravim sk retanjem u pravi kapilar. Potroiemo malo vremena i malo energije, i to je sve." Mo risonovo izlaganje bi propraeno ledenim pogledima Ruske etvorke. ak i Konjev, koji, dok je Morison govorio, nije skretao pogled sa svojih instrumenata, okrenu se k a njemu i uputi mu ljutit i namrten pogled.

"to me gledate tako", upita Morison nesigurno. "Ono to sam izneo logino je reenje. K ad biste vozili kola i sluajno skrenuli u slepu ulicu, zar to ne bi bio najnormal niji potupak?" Botanova je vrtela glavom. "Alberte, ao mi je. Ne moemo se kretati unazad." "ta?" Sada je bio red na Morisona da se zabezekne. "Ne moemo unazad. Moemo da idemo samo napred. Nita osim toga." "A kako onda..." poe Morison. "Nema nikakv og drugog kretanja?" "Nikakvog." Morison okrui pogledom preostale lanove posade, a onda prasnu: "Od svih glupih, nekompetentnih, idiotskih situacija, to stvarno l ii na Sov..." On naglo zastade. "Zavri misao, Alberte", podstaknu ga Boranova. "Ht eo si rei da ba lii na Sovjete da zapadaju u ovakve situacije." "Jeste, to sam ba ht eo da kaem", podvrdi Morison progutavi knedlu. "Moda sam prenaglio, ali sam besan. Osim toga, to stanovite ne mora biti netano." "A misli li da mi nismo besni?" Gleda la ga je pravo u oi. "Zna li koliko dugo radimo na ovom brodu? Godinama. Godinama! Jo od onda od kada se pomislilo da e minijaturizacija postati stvarnost, razmilja se o vozilu koje bi iznutra ispitivalo ljudski organizam, ili u najgorem sluaju, i votinjski. Meutim, to smo vie planirali i odmicali, projekat je postajao sve skuplj i. Finansijeri u Moskvi postajali su sve zlovoljniji. Ne mogu ih kriviti za to: morali su nae trokove da usklade sa trokovima drugih eksperimenata, mnogo manje pro blematinih nego to je to bila minijaturizacija. Rezultat toga je bio da je brod po stajao sve jednostavniji i jednostavniji; najpre smo skinuli ovo, pa onda ono, i tako redom. Sea li se gradnji prvih Amerikih atlova? ta ste zamislili i ta ste dobil ? U svakom sluaju stigli smo tako do broda bez pogona, jedrilice, samo za posmatr anje. Trebalo je samo ui u krvotok i pustiti da te struja nosi. Poto bismo tako dol i do svih neophodnih informacija, i jednostavno bismo se lagano deminijaturizova li. To bi, naravno, ubilo ivotinju u kojoj bismo se nalazili. U pitanju bi, razum e se bila samo ivotinja, ali veruj mi da bi mnogi od nas patili i zbog nje. I bro d je bio projektovan za to. Ni za ta vie. Nismo mogli znati da emo se uhvatiti ukota c sa situacijom u kojoj emo biti primorani da uemo u ljudski organizam, da dopremo do sasvim odreenog podruja u mozgu, i napokon da bez ikakvih oteenja iziemo iz tog t ela. Sve to smo imali na raspolaganju bio je ovaj brod, krajnje neprilagoena napra va." Bes na Morisonovom licu lagano se preobratio u sauee i zabrinutost.

"I ta ste onda uinili?" "Delali smo to je bre mogue. Dogradili smo elektrofuzione mot ore i nekoliko dodatnih stvarica, plaei se sve vreme da e apirov izdahnuti, i isto se tako plaei da u urbi ne uinimo nekakvu fatalnu greku. Motori koje imamo mogu se kori stiti za ubrzanje samo u potpuno bezizlaznim situacijama jer su prvobitno bili k onstruisani samo za osvetljenje, automatsko rashlaivanje i ostale niskopotrone pog odnosti. Naravno, nedostajalo nam je vremena da motore usavrimo te stoga nema kre tanja unazad." "Zar nikome nije palo na pamet da bi bezizlazne situacije mogle n astupiti ba zato to nema kretanja unazad?" "To bi znailo jo novca, kojeg, meutim, nij e bilo. Trebalo je ratovati sa svemirskim istraivanjima, agrikulturom, ekonomijom , industrijom, kriminalom i milijardom drugih potreba koje su kucale na dravna fi nansijska vrata. Naravno, nikada nismo dobijali dovoljno novca." Denjev slee ramen ima i dobaci: "I eto, tu smo. Kao to je moj dobri otac govorio: 'Samo idioti idu kod proroka budunosti. Ko bi se drugi toliko urio da uje loe vesti?'" "Tvoj otac nam time ne govori nita to ve ne znamo, Arkadije. Bar to se tie ove izreke. Bojim se pro sto da pitam, ali moram: Moemo li jednostavno da okrenemo brod?" "Pametno je od t ebe to se boji", odgovori Denjev. "Prvo i prvo, kapilar je preuzak. Nema mesta za m anevrisanje." "Ne moramo to initi", nastavi Morison nestrpljivo, "ne u okviru naih sadanjih dimenzija. Umanjimo brod jo malo." Minijaturizujmo ga. Ionako emo to mora ti da uinimo pre no to prodremo u elije. Hajde, uinimo to odmah, i okrenimo ga." "A drugo i drugo", nastavi Denjev blago, "ne moemo da ga okrenemo, kao to ne moemo ni d a idemo unazad. Jedino i samo unapred." "Neverovatno", proapta Morison sebi u bra du, pa upita naglas: "Kako ste mogli da se upustite u sve ovo sa trotinetom, a n e s brodom?" "Nismo imali izbora", odgovori Konjev, "a nismo ni raunali s tim da e mo se igrati glupih igara sa belim elijama." "Ako ovaj projekat ne uspe", umea se Boranova bezizraajno i hladno, "ja u biti ta koja e preuzeti potpunu odgovornost." Kalinjina je, meutim, pogleda i ree: "Natalija, to to e ti primiti svu krivicu na seb e sada nam nije od pomoi. U ovom trenutku, nemamo izbora. Moramo napred. Krenimo, minijaturizujmo se, ako moramo, i pronaimo nekakvu pogodnu eliju u koju emo ui."

"Bilo kakvu eliju?" prosikta Konjev, ne obraajui se nikome posebno. "Kakva korist o d toga?!" "Kuda god krenemo, Natalija, nailaziemo na izvore korisnih informacija" , ree Kalinjina. "Ima li ikakvih prigovora na ovo, Jurij?" upita Boranova, poto je Konjev utao. "Prigovora?" upita on. "Naravno da ima prigovora." Nije se osvrtao unazad, ali mu je vrat bio gotovo plav od besa. "Ima deset milijardi neurona u m ozgu i sad tu neko predlae da lutamo od jednog do drugog i naslepo odaberemo onaj pravi. Lake bi bilo voziti se autoputevima irom zemlje, u potrazi za nekim od peak a koji bi nam mogao biti roak. Broj ljudskih bia na zemlji malo je vei od polovine broja neurona u mozgu." "Loa analogija", obrati se Kalinjina Boranovoj. "Mi ne pi pamo u mraku. Mi traimo misli Pjotra apirova. Kada ih jednom registrujemo, treba s amo da se kreemo u pravcu odakle dolaze." "Ako je to mogue", dobaci Morison, vrtei glavom. "A ta ako nas naa vonja, iskljuivo unapred, ponese pravcem u kome misli slab e?" "Upravo tako", sloi se Konjev. "Taman sam bio odredio kurs koji bi nas odveo direktno do bitnog vora za ovaj deo neuronske mree, deo vezan za kreativno miljenje , ako je verovati Morisonovim belekama. Krvna struja bi nas nosila tamo, kojim go d putem, nije bitno, ali bi nas na kraju tamo dovela. A sada..." On podie ruke ka ravnodunoj Vaseljeni. "Nema veze", zakljui Boranova suvo, "ionako ne vidim nikakv u drugu mogunost osim ove koju predlae Sofija. Ako ne uspemo, moramo pronai put da iziemo iz organizma i moda ponovo pokuamo nekom drugom prilikom." "ekaj, Natalija", zatrai Morison. "Moda, ipak, postoji jo jedna, drugaija mogunost. Da li je mogue da n ko od nas izie iz broda u krvnu struju?" 43. Morison, u stvari, nije oekivao potvr dan odgovor. Brod, koji mu je ranije izgledao kao edo briljantne tehnologije, pok azao se sada kao obini razgolieni laper od koga se nita nije moglo oekivati. S prakti og stanovita, izgledalo mu je da je Sofijin predlog u redu, pokuati sa bilo kojom e lijom. Ali ako ne uspeju, to bi znailo izlazak iz organizma, i kako je Boranova u pravo rekla, ponovni pokuaj nekog od narednih dana. Morison je oseao da sve to ne bi mogao jo jedanput podneti. Pokuao bi sve da se tome odupre." "Ima li naina da se izie iz ovog broda, Natalija?" ponovi on pitanje, dok ga je ona zbunjeno posmatr ala. Ni ostali nisu odgovarali. "uje li me,

ili ne razume ta te pitam? Recimo, da hoemo da sakupljamo uzorke? Imamo li bagere, lopate, mree... ili moda neko treba da ispliva i zaroni u odelu?" Kao da je Borano va napokon uspela da prevlada oseaj iznenaenja to je ovakvo pitanje uopte i postavlj eno. "Zna, zapravo, ima", odgovori ona podiui obrve u udu. "Postoji jedno ronilako od elo za izvianje, tako bar kau planovi. Trebalo bi da se nalaze ispod zadnjih sedita , to jest ovde." Ona rezveza svoj pojas, odlebdi malo, a onda uspe da se, uz rav nomerno talasanje svoje pamune odede, usmeri u eljenom pravcu. "Ovde je, Alberte", ree ona. "Pretpostavljam da je provereno, mislim, s obzirom na vee greke. Trebalo b i da ne proputa, da je u redu. Ipak, ne znam da li je bilo ispitano, s obzirom na polje." "Kako je i moglo biti?" upita Morison. "Siguran sam da je ovo prvi put da se brod, a i sve u njemu, nalazi u krvotoku!" "U stvari, zamiljam da je bilo i sprobano u vruoj vodi odgovarajueg viskoziteta. Krivo mi je to i to nisam proverila , ali nije mi ni na pamet palo da e bilo ko naputati brod. Zaboravila sam i da ode lo postoji." "Zna li, makar, poseduje li ureaj za snabdevanje vazduhom?" "Naravno da poseduje", odgovori Boranova, malo ogoreno. "Poseduje i vlastiti elektrini pogo n, zahvaljujui kome raspolae sopstvenim osvetljenjem. Nismo ba toliko nekompetentni , Alberte, iako..." dodade ona alosno... "smo ti, odnosno sam ti dala povoda da m isli suprotno." "Odelo ima i peraja?" "Da, na rukama i nogama. Namenjena su za ma nevrisanje u tenosti." "U tom sluaju, verovatno da postoji izlaz iz situacije u ko joj smo." "Kako to misli, Alberte?" upita Kalinjina. "Recimo", poe Morison, da se minijaturizujemo jo malo, tako da brod moe da se okrene unazad bez ikakvog oteenja z idova kapilara. Neko onda ue u odelo, izie iz broda, uz pretpostavku da postoji va zduna komora ili slino i, pomaui se perajima, okrene brod. Poto je to obavio, taj nek o se vraa u brod koji je sada usmeren u eljenom pravcu. Putamo motor u pogon, stiemo na eljenu trasu i, prepustivi se staroj struji, nastavljamo u prvobitno nameravan om pravcu." Boranova se zamisli. "Oajniki pokuaj, zbilja, ali i nae stanje je oajniko Jesi li ikada ronio u odelu, Alberte?" "Ponekad", odgovori Morison. "To me je i navelo da razmiljam u ovom pravcu." "Mi nismo nikada, i zato nam to i nije palo na pamet. Alberte, odvei se pa da te smestimo u odelo."

"Mene?" Morison bee zateen. "Naravno. Tvoja je ideja, a ima i iskustva." "Ali ne u krvotoku." "Niko od nas nema iskustvo u krvotoku, ali nas etvoro ga nemamo ni u v odi." "Ne", divlje povika Morison. "Ovaj brodi je vaa bebica, ne moja. Ja sam nas izvukao iz bele elije, i ja sam dao prelog kako da se izvuemo i iz ove nevolje. To liko od mene, za sada. Neka neko od vas u ovom sluaju bude operativac." "Alberte. U ovom sosu smo svi zajedno", nastavi Boranova. "Ovde vie nismo ni Sovjeti, ni A merikanci. Samo smo ljudska bia koja se trude da preive i izvre zadatak. Podela pos lova zavisi iskljuivo od sposobnosti." Morison krajikom oka uhvati Sofijin pogled. Ona se smeila, i njemu se uini da u njenom osmehu vidi ohrabrenje. Negodujui u seb i zbog svoje sujete, znao je da e se sloiti sa ludou koju je sam predloio. 44. Borano va izvadi odelo. I ono je, kao i sam brod, bilo prozirno, i lealo je u naborima. Morisonu je izgledalo kao karikatura ljudskog oblija, koju kao da je nacrtalo tro godinje dete. On prui ruku da ga opipa i upita: "Od ega je? Plastika?" "Nije, Alber te", odgovori Boranova. "Tanko jeste, ali nije slabano, naprotiv, vrlo je vrsto i postojano. Nikakva strana tela mu ne mogu nauditi, i mislim da je potpuno obezbee no od prodiranja tenosti." "Misli?" jeknu Morison sarkastino. "Ono jeste obezbeeno", napomenu Denjev. "Seam se kada je proveravano." "ini ti se da se sea." "I meni je kr ivo to ga nisam ponovo proverio neposredno pred put, ali i ja sam zaboravio da po stoji. Nije bilo ni govora o..." "Siguran sam, Arkadij, da ti je otac bar jednom rekao da je samooptuivanje nedovoljna kazna za neznanje", ree gorko Morison. "Ja znam, Alberte", odvrati otro Denjev. "Potui ete se kada se ovo zavri", upozori ih kra tko Boranova. "Alberte, budi bez brige. ak i da postoji neka mikroskopska poderot ina, molekuli plazme su ogromni u poreenju sa molekulima vazduha u odelu. Da odel o nije minijaturizovano, proputalo bi spoljnje molekule. Poto jeste, spoljnji mole kuli, sada dinovi, ne mogu prodreti unutra." "Pa, to ima smisla", promumla Moriso n u potrazi za utehom.

"Naravno", kao da jedva doeka Boranova. "Ovde emo staviti mali valjak s kiseonikom , zaista je mali, ali nee dugo boraviti van broda; zatim apsorbciono crevo za uglj en-dioksid, i beteriju za svetlost. Vidi, nee biti sam." "Isto tako", okrenu se Kon jev da bi Morisonu uputio hladan i nezainteresovan pogled, "potrudi se da bude to ekspeditivniji. Napolju je vrlo toplo, trideset sedam stepeni Celzijusa, a odelo , ini mi se, nema rashladne ureaje." "Nema?" Morison upitno pogleda Boranovu. Bora nova slee ramenima: "U jednoj izotermalnoj sredini nije lako hladiti objekat. Cel okupan organizam, koji je sada za nas poput planine, ima fiksnu tempereturu od t rideset sedam stepeni. Brod se rashlauje putem mikrofuzionih maina. Nismo mogli nit a slino da ugradimo u odelo, ali kao to je Jurij rekao, nee biti dugo napolju. Osim toga, bilo bi bolje da skine svoje odelo. Alberte." "Nije strano, samo tanak pamuk ", promrmlja Morison. "Ako se u njemu preznoji", napomenu Boranova, "sedee u mokrom odelu za sve vreme putovanja. Drugo odelo nemamo da ti damo." "Pa dobro, ako ba insistira", prihvati Morison, skidajui patike i pokuavajui da se oslobodi svog jedno delnog odela, to se, u uslovima gotovo besteinskog stanja, pokaza kao uasno optimis tiki poduhvat. Boranova, primetivi to, ree: "Arkadije, molim te, pomozi Albertu." D enjev se s mukom probi do zadnjih redova, gde je Morison lebdeo u smenoj pozi. Pom oe mu zatim da oslobodi nogavicu po nogavicu, iako su njih dvojica, u kooperaciji , bili tek neto malo spretniji nego to bi to bio sam Morison. (Uas, mislio je Moris on, sve oko nas uslovljeno je da bude delatno tek pri sili tee!) U borbi sa prost orom i teinama, Denjev ipak pronae snage da kae: "Materijal ovog odela potpuno je is ti kao i materijal od koga je napravljen brod. U potpunoj je tajnosti, iako ja t o znam, podatak da u Americi imate slian materijal." On zastade, oekujui potvrdu, a li Morison samo promumla: "Ne znam." Jedna od njegovih nogu konano je pronala put u novo odelo. Oseaj na koi je bio hladan i vlaan, iako plastika zapravo nije dodiri vala telo, niti je hladnoe i vlage zbilja bilo. Nikada se ranije nije susreo sa t akvim materijalom i nije znao kako da objasni svoja fizika oseanja u vezi s njim. "Kada se zaptivai zatvore, odelo postaje kao izraeno iz jednog komada", ree Denjev.

"Kako da ih onda otvorim? "Elektrostatina polja mogu se neutralizovati kada se je dnom vrati u brod. U ovom trenutku, vei deo spoljnje povrine odela je blago negativ no naelektrisan, praen slinim, ali pozitivnim naelektrisanjem na unutranjoj povrini. Svaki deo tvog tela e se prilepiti za bilo koji pozitivno naelektrisani deo brod a, kome bude priao, ali ne toliko vrsto da ne bi mogao da se oslobodi." "A ta je sa z adnjim delom broda, gde su maine?" upita Morison. "Nemoj da te to brine. One tren utno rade sa minimalnom snagom, obezbeujui samo hlaenje i svetlost, i svi subatomsk i parii koji tu bivaju emitovani proi e kroz tebe a da ih ni ti ne bude svestan kao n i oni sami. Kiseoniki cilindar i apsorpciono crevo rade automatski. Nee proizvoditi ak ni mehurie. Treba samo normalno da die." "Pa, zahvalan sam bar na nekim vaim inge nioznim otkriima." Denjev se namrti i primeti: "Dobro je poznato da su sovjetska sv emirska odela nabolja za svetu, a da su na drugom mestu Japanci." "Ali ovo nije svemirsko odelo." "Moda, ali je njegov derivat." Denjev krenu da mu namakne kapulj au. "ekaj", zaustavi ga Morison. "ta emo sa radiom?" "Zato bi ti bio potreban radio?" upita Denjev posle kraeg zastoja. "Da komuniciram." "Moi e da nas vidi, i mi emo mo be da vidimo. Sve je providno. Moe nam gestikulirati." Morison duboko uzdahnu. "Dr ugim reima, nema radija." "ao mi je, Alberte", javi se ponovo Boranova. "Ovo je, z bilja, vrlo jednostavno odelo, za jednostavnije zadatke." "Ipak, ako ve neto radi, radi kako valja", ree Morison. "To se, naravno, ne odnosi na birokrate", napomenu Denjev. "Oni smatraju da ako ve neto radi, to treba da bude jeftino." Nervoza i lju tnja imaju jednu dobru stranu, mislio je Morison. Bar zaboravi na strah. "Kako mi slite da me poaljete van broda?" upita on. "Ba tu gde stoji, dno je dvostruko", ree Denjev. Morison se naglo okrenu da pogleda, i, razume se, odjezdi na drugu stranu . ak mu ni tih nekoliko sekundi nije bilo jasno da je jo u besteinskom stanju. Denje v mu pomoe da se sabere, naravno, i on s tekom mukom. (Mora da izgledamo kao dva i diota, pomisli Morison.)

Napokon, on uspe da uoi taku na koju mu je Denjev maloas ukazao. Sada je mogao da pr imeti da je na tom mestu providnost neto slabija ili je to bila autosugestija? "D ri se vrsto, Alberte", upozori ga Denjev. "Moj je otac govorio: 'Tek kada dete naui da stoji mirno, moe se smatrati razumnim biem.'" "Tvoj otac nije imao u vidu bestei nska stanja." "Vazduna komora", nastavi Denjev, ne obrativi panju na upadicu, "proje ktovana je po ugledu na tipove koje imamo na naim lunarnim povrinskim zdanjima. Un utranja pregrada e se pomeriti u stranu, pa e te obuhvatiti i hermetiki se zatvoriti . Vei deo vazduha izmeu pregrada e biti isisan, na smemo dozvoliti da ga rasipamo, t o e uiniti da se, bez sumnje, udno osea. Onda e se otvoriti spoljnja pregrada i bie odan. Jednostavno. Daj da ti privrstim kapuljau." "ekaj! A kako da se vratim?" "Ist im putem unatrag." Sada je Morison bio potpuno zatvoren u svom odelu, te smesta oseti gadan klaustrofobian oseaj, a i strah poe da nadvladava bes. Denjev ga je gura o prema otvoru uz Konjevljevu pomo, ovaj je uspeo da se okrene u seditu. Dve ene os tadoe mirne u svojim seditima, pomno ih posmatrajui. Morison nije ni za trenutak po sumnjao da gledaju njegovo obnaeno telo. U stvari, to je prieljkivao. To bi zaista bilo poeljno. Ali na nesreu, bio je potpuno siguran da one gledaju da bi videle d a li e vazduna komora funkcionisati, da li e njegovo odelo izdrati, i da li e ostati v vie od nekoliko sekundi poto izie iz broda. eleo je da zaurla i zaustavi itavu tu i gru, ali impuls ostade samo impuls. Osetivi kako neto isklizava iza njega, on vide kako se providan meterijal obmotava oko njega. Kao to bi ga obuhvatio pojas na s editu, s tim to ga je materijal potpuno obavio, od glave do pete, sa svih strana. Priljubljivao se uz njega, sve tenje i tenje, kako se vazduh ispumpavao. Materijal njegovog odela naduvao se kao balon, poto je vazduh u njemu bio povuen spoljanom v akuumskom silom. Onda se otvori i spoljnja pregrada, i on oseti kako ga neto blag o potiskuje. Mlatarajui rukama, on zaroni u krvnu plazmu kapilara. Bio je sam van broda. KURS Polazak na put moe biti najzabavnija stvar, ali samo u sluaju da stigne na cil j.

Denjev senior 45. Morison istog trenutka oseti toplotu to ga je odasvud okruivala i zabrekta. Kao to Konjev ree, temperatura je bila trideset sedam stepeni Celzijusa . Toplota uarenog toplog letnjeg dana i nije bilo izlaza. Nikakvog senovitog zakl ona, ni povetarca. On se osvrnu oko sebe, u nameri da se pribere. Boranova je oig ledno jo umanjila brod, dok se on batrgao u svom novom odelu. Zid kapilara bio je sada udaljeniji. Tek je mogao da ga nazre, jer mu je jedan orijaki, mutni objeka t zaklanjao vidik, crveno zrnce, naravno. Ukaza se i jedan platelet, na svom spo rom putu izmeu zida i eritrocita. Sudei prema reljefnim oblicima na kapilarnom zid u koji su lagano promicali, i crveno krvno zrnce, i palatelet, i brod i on sam k retali su se noeni veoma slabom krvnom strujom u jednom odreenom smeru. Morison os eti Braunovo kretanje, svi predmeti oko njega vidljivo su podrhtavali, ali se pi tao zbog ega efekat nije izraeniji. ak su i ornamenti na zidu kapilara bili podloni kretanju, pomiui se na prilino bizaran nain. Ali ovo nije bio trenutak za pomno anal itiko posmatranje. Imao je zadatak pred sobom, i eleo je da se to pre vrati u brod. Bio je udaljen oko metar od broda. (Metar? Subjektivno. Koliko kilometara, koli ko milionitih delova metra je, zapravo bio, udaljen od plovila? Nije se trudio d a izrauna.) On zamaha perajima, u nameri da se priblii brodu. Plazma je bila prime tno gua od vode, prilino neprijatan oseaj. Vrelina, naravno, nije poputala. Nee ni pr stati, dokle god organizam u kome se nalazi bude pokazivao znake ivota. Na elu mu se pojavie grake znoja. Hajde, ivlje, imao je puno posla. On posegnu rukom nasumice , pokuavajui da napipa brod, ali bez cilja. Kao da je gurnuo sloj vazduha, iako su mu oi govorile da izmeu njegovog ispruenog dlana i ivice broda nema niega sem tanko g pramena tenosti. Sledeeg trenutka, shvati ta se deava. Spoljna povrina njegovog ron ilakog odela bila je nabijena negativnim naelektrisanjem. Isto tako, i deo brodsk e koljke za kojom je posegnuo. Negativiteti su se odbijali. Bilo je i drugih delo va broda, naravno. Morison je traio dalje, sve dok pod prstima nije osetio dodir plastike. Ne ba sasvim, jer su mu se pristi nekontrolisano pomerali, kao da njima prelazi po izuzetno skliskoj povrini. A onda, gotovo da je mogao da uje jasno zvun o 'klik', leva ruka mu se smrznu, nepomina. Prela preko pozitivno naelektrisane po zadine i ostala

prilepljena na tom mestu. Pokuao je da je oslobodi blagim povlaenjem unazad, a ond a uz nekoliko mahnitih trzaja. Kao da je bio zakucan za tu odreenu taku. On pokua d a se pripomogne desnicom. Valjda e uspeti da oslobodi levu ruku. Klik. Zalepljen sada i desnom akom, prebacio je teinu ponovo na levi deo tela. Bio je razapet na p ovrini broda. Znoj mu je lio niz elo i grudi, skupljajui mu se pod pazuhom. On povi ka, mlatarajui nespretno nogama. Posmatrali su ga iz broda, ali kako da im saopti t a se desilo? Crveno krvno zrnce, koje se muvalo oko njega jo od izlaska iz broda, sada mu se priblii i odgurnu njegovo telo prema povrini broda. Grudi mu se, na sv u sreu, nisu prilepile. Nisu naile na pozitivan elektricitet. Kalinjina ga je posm atrala. Njene usne su se micale, ali nije bio u stanju da ih proita, ne na Ruskom . Neto je kuckala po svom kompjuteru i on oseti da mu je leva ruka slobodna. Po s voj prilici, oslabila je namagnetisanost u toj taki. On klimnu i ponada se da je u unutranjosti broda to bilo protumaeno na pravi nain. Sada je samo trebalo da doe d o stranjeg dela broda, kreui se od jedne pozitivne take do druge. On otpoe sa kretanj em pod veoma oteanim okolnostima, ne toliko zbog elektromagnetske interakcije sa povrinom broda, koliko zbog upornog, makanog gurkanja od strane crvene elije kraj njega. "Bei odatle!" viknu on, ali crveno krvno zrnce nije bilo naviklo na tu vrs tu komunikacije. Njegova uloga bila je sasvim pasivna. Morison se upre i rukama i nogama da ga odgurne. Elastini povrinski sloj krene da se uvija prema unutranjost i; meutim, odolevao je svim pokuajima, sve dok Morison, zadihan, ne zastade da se odmori. Istog trenutka opet se nae slepljen uz koljku broda. On pokua da uhvati dah , to je bilo vrlo teko izvodljivo, sav upaljen iznutra i potpuno obliven znojem. U pita se, pri tom, hoe li ga najpre sustii dehidracija organizma ili, pak, groznica , koja e neminovno stii ukoliko ne bude mogao na vreme da se oslobodi toplote koju je proizvodilo njegovo sopstveno telo. Jo je pri svemu tome, morao je da se batr ga iz prijateljskog zagrljaja crvene elije! On podie dlan i pljotimice ga srui na po vrinu crvenog krvnog zrnca. Kao iglom u balon. Povrinski napon zatitnog sloja otvar ao je poderotinu sve vie i vie. Materija navre napolje, redak oblai granula i crvena elija stade da se ispunpava. Morison se istog trenutka postide svoje ubilake dela tnosti, siroto, nimalo zlobno ivo bie. Ipak, bilo je na bilione i bilione drugih, a osim toga, ona i onako ive samo sto dvadeset dana.

Sada je mogao slobodno da se kree prema pozadini broda. Unutranjost njegovog odela se nije maglila. A i zato bi? Povrina je bila topla kao i njegovo telo, i nita ne bi ni moglo da se zakai za plastiku. Samo su se bazenii znoja stvarali u uglovima. To je sve. Naao se na svom cilju, zadnjoj ploi broda, gde su tri motora ostavljala jasne strujne brazde u tenosti. Ovde, gde se sada nalazio, bio je najdalje od gr avitacionog centra broda (uz malo sree, ostali e se pomaknuti to vie mogu prema pram cu broda, trebalo je da to izriito napomene pre no to je zaronio). Trebalo je da p ronae take pozitivnog naelektrisanja i da pogura brod. Osetio je blagu muninu. Fizik u? Psihosomatsku? Efekat je, bez obzira, bio isti. On ponovo duboko udahnu vazdu h i trepnu kako bi rasterao znoj koji mu je neumoljivo klizio u oi. Nije mogao da ga se otrese, i oseti navirui, nemoni bes pri pomisli na dizajnere odela u kome s e nalazio. Naavi take oslonca na povrini broda, on zamaha perajima. Hoe li upaliti? M asa koju je pokuavao da pomakne iznosila je tek koji mikrogram, ali ta je imao na raspolaganju od svojih motornih sila? Poneki mikroerg? Znao je da mu je zakonito st pravilne kocke davala veliku prednost, ali koliko e efikasan biti njegov pokuaj da pomeri planinu? Ipak, brod se pokrenu. Ustanovio je to bacivi pogled na zid k apilara. Mogao je da ga dotakne nogama, to znai da se brod postavio popreke preko k anala. On ga, potom pogura za narednih devedeset stepeni. Nije mogao da izbegne a da se ne odupre nogama o kapilarni zid, i to prilino grubo. Nadao se da nije po vredio tkivo, jer bi posledice mogle biti nepopravljive; ali imao je toliko malo vremena da jednostavno nije smeo da misli i na to. Na svu sreu, paraja mu utonue u spuvasto-gumastu materiju i on, oduprevi se, pogura brod bre. A onda se neto, negd e, zaglavilo. Morison pogleda belo, pokuavajui da vidi ta se desilo. (Jedva da je m ogao da die u uarenoj unutranjosti svog odela.) Jo jedno crveno zrnce! Mora da je bi o jo koji od tih gadova. U kapilarima je vrilo od njih, kao na ulici prepunoj aut omobila. Ovog puta nije oklevao. On ponovo zamahnu desnom rukom, ostavljajui za s obom iroku ranu, i ovog puta nije potroio naredni mikrosekund razmiljajui o ubistvim a nevinih bia. Njegove noge ponovo zamahae i brod se nanovo pomeri. Nadao se da ga usmerava u dobrom pravcu. ta ako je pogubio predstave o smerovima, za ovo kratko vreme koje je poklonio crvenoj eliji? ta ako sada gura brod u dijametralno suprot nom pravcu? Iskreno reeno, nije ba mnogo ni hajao za to.

Brod je sada leao paralelno u odnosu na zidove kapilara. Borei se za dah, pokuao je da raspozna obrise na zidovima i orijentie se prema njima. Ako se oni kreu prema pramcu broda, to znai da se brod kree unazad, prema raskru arteriole. Uini mu se da j e tako. Ne, ne, nije bitno. U dobrom ili u loem smeru, on jedino eli natrag u brod . Nije bio spreman da poloi ivot kao zalog za uspeh. Gde? Kuda? Ruke su mu klizile povrinom broda. Lepile se tu. Lepile se tamo. Jedva je raspoznavao tamne prilike sa one strane zida. Kretale su se. On pokua da prati njihove gestove. A onda se sve zamrai. Gore? Pokazuju li to prema gore? Ali kako? Nema snage... Poslednja mi sao koja mu se urezala u svest bila je da mu snaga nije ni potrebna. ta e mu snaga , ta e gore i dole jednom neteinskom telu, telu bez mase... On se, ipak, koprcnu pr ema gore, zaboravljajui zbog ega to ini, i odjednom ga, svega, okrui tama. 46. Prvo t o je osetio bila je hladnoa. Talas hladnoe, a onda neki hladan dodir. Potom - svet lo. Zurio je u neije lice. Za trenutak mu uopte ne bilo jasno da je to lice. Najpr e, samo svetlost i senka. A onda, lice. Lice Sofije Kalinjine. "Prepoznaje li me? " upita ona neno. Lagano, s mukom, Morison klimnu. "Kako se zovem? Reci." "Sofija ", zakreta on. "A levo od mene?" Oi mu se pomakoe, traei s mukom iu. "Natalija", re "Kako se osea?" "Glava me boli." Glas mu je zvuao nekako tanko i udaljeno. "Proi e." Morison zatvori oi i prepusti se miru. Ne raditi nita, ne oseati nita, najbolja stv ar na svetu. Onda oseti promaju u preponama i ponovo otvori oi. Ono to vide, bilo je da su mu skinuli odelo i da lei nag. Osetio je ruke koje ga neno zarobljavaju i guraju u leei poloaj, a onda zau i glas:

"Ne brini. Ne moemo da ti priutimo tu. Ali moemo da upotrebimo vlanu krpu. Treba da s e rashladi, i da te oistimo..." "...poninje..." uspe on da izgovori, borei se sa sva kim slogom. "Glupost. Sada emo te osuiti. Malo dezodoransa, i nazad u odelo." Mori son pokua da se opusti. Tek kada je osetio dodir pamune tkanine, on ponovo progovo ri: "Jesam li okrenuo brod kako treba?" "Jesi", odgovori Kalinjina ustro klimajui glavom, "i pobedio, na najdivniji nain, dva crvena krvna zrnca. Heroju!" "Pomozi mi", proita Morison. On se odgurnu laktovima, i naravno, odlepra u vazduh. Odmah ga povukoe dole. "Zaboravio sam", promrmlja on. "Daj, zavei me. Samo da sednem i pri berem se." Borei se protiv munine koju je oseao, on izusti: "Ta plastina keceljica p otpuno je bezvredna. Odelo za ronjenje kroz krvotok toplokrvne ivotinje mora da i ma rashladni sistem." "Znamo", dobaci mu Denjev sa svog sedita. "Sledee e ga imati." "Sledee", gorko ponovi Morison. "Na kraju krajeva", nastavi Denjev, "ispunio si s voj zadatak, a odelo ti je u tome pomoglo." "Po visokoj ceni", ree Morison na eng leskom, u potrazi za pravim izrazom. "Razumem te, ne brini", upade Konjev. "iveo sam u Sjedinjenim Dravama, zna. Ako e ti to pomoi da se bolje osea, nauiu te kako d eene stvari kae na ruskom." "Hvala, unapred", odvrati Morison, "ali lepe zvue na engl eskom." Oblizavi suve usne suvim jezikom, on dodade: "Bolje bi bilo da mi date ma lo vode. edan sam." "Naravno", ree Kalinjina i prinese bocu njegovim ustima. "Sisa j, ali ne prebrzo. Doliu jo tek kada bude popio. Lake, lake! Udavie se." Morison isp nu grli. "Imamo li dovoljno vode?" "Mora da pije. Ne brini, imaemo koliko nam treba. " Morison otpi jo, pa duboko udahnu. "Sad je ve bolje. Seam se jedne pomisli, dok s am bio u kapilaru. Samo u magnovenju. Nisam bio ba sasvim pri sebi, i nisam razum eo sopstvenu misao." On sagnu glavu i prekri lice rukama. "Ni sad jo nisam sasvim pri sebi, im ne mogu da se setim." U brodu je vladala tiina. A onda, uz uzdah, i temeljno proiavanje grla, on ree:

"Da, setio sam se." "Odlino", odahnu Boranova. "Pamenje te slui." "Naravno da me sl ui", ozlojaeno proguna Morison. "Zato i ne bi?" "Gubitak memorije bio bi prvi simpto m oteenja mozga", hladno odgovori Konjev. Morison mljacnu i zatvori usta. A onda, osetivi zebnju, negde u stomaku, on upita: "Znai, toga ste se plaili?" "Sasvim je b ilo mogue da se to desi, ba kao i apirovu", odgovori Konjev. "Ne mari", upade suges tivno Kalinjina. "Nije se dogodilo. ega si se bio setio, Alberte? Sea se." Bila je to napola potvrdna izjava, napola pitanje puno nade. "Seam se, da. Sada idemo uz struju, zar ne? Takorei?" "Da", odgovori Denjev. "Uz pomo motora. Troimo energiju." "Kada stignemo do arteriole, i dalje emo ii uz struju i neemo moi da okrenemo. Uputie mo se u pravcu iz koga smo doli. Neko e ponovo spolja morati da usmeri brod. To ne mogu biti ja. Razumete li? To ne mogu biti ja!" Kalinjina ga obgrli. "! Budi miran. Nee biti ti." "Ne samo to, niko nee morati", ree veselo Denjev. "Gledaj napred, prij atelju! Ulazimo u arteriolu." Morison pogleda napred i odmah oseti bol. Mora da je napravio grimasu, jer Kalinjina stavi svoj hladni dlan na njegovo elo u upita: "Kako tvoja glava?" "Napreduje", odgovori Morison, otresavi njenu ruku ustrije no to je trebalo. On proviri napolje i s olakanjem ustanovi da mu je vid u redu. Cil indrini tunel se, prema napred, irio, i kroz prolaz je mogao da vidi drugi, udalje niji zid, znatno manje reljefno izraajan. "Kapilar izlazi iz arteriole kao granica iz grane pod kosim uglom, objasni on. Idemo kroz ovu kapiju napred, i kad proemo kroz nju, kretaemo se, ako smem tako da kaem, tri etvrtine uzvodno. A kada se suda rimo sa udaljenim zidom, odbiemo se, ispraviti, i nastaviti, opet, sasvim uzvodno !" Denjev se prigueno nasmeja, groknuvi: "Moj otac je govorio: 'Imati do pola mate g ore je nego nemati je uopte.' Gledaj, dragi. Saekau dok ne budemo gotovo na pragu, i utiau motor tako da e uz struju zaploviti vrlo polako. Vidi, sada brod izlazi iz k apilara, jo malkice... Sada nas ve hvata glavna struja arteriole i gura

nas, usmerava, jo malo, sada se jo malo okree i evo nas, ponovo niz struju. Potpuno gasim motore." On sav zasija. "Nisam li ovo sjajno izveo?" "Sjajno", potvrdi Bo ranova, "ali u najveoj zavisnosti od onoga to je Albert maloas uinio." "Sasvim tano", sloi se Denjev, mahnuvi rukom. "Dajem mu sve poasti i Lenjinov orden, ako ga hoe." M orison oseti potpuno olakanje. Nee morati da izlazi jo jednom. "Hvala, Arkadije", r ee on. A onda snebljivo dodade: "Zna, Sofija, jo malo sam edan." Ona mu ponovo prui b ocu, ali je on oklevao: "Jesi li sigurna da ne pijem vie no to mi pripada?" "Narav no da sam sigurna, Alberte", odgovori ona, "ali vie od tvog dela jeste tvoj deo. Hajde, voda se brzo reciklie. Osim toga, imamo i dodatnih rezervi. Maloas, gotovo da si promaio vazdunu komoru. Jedan lakat ti je bio negde odlutao, pa smo morali d a probijemo unutranji plat i povuemo ga unutra, to je znailo da je u brod prodrlo mal o plazme. Ne mnogo, zahvaljujui gustini. To je naravno, minijaturizovano, i sada se reciklie." "Minijaturizovana, ta plazma, sada je samo kapljica." "Tako je", po tvrdi Kalinjina, "ali i jedna kap predstavlja ekstra dodatak, a poto si je ti une o unutra zasluuje ekstra dodatak. Logika je logika." Morison se nasmei i pohlepno u sisa ostatak vode, istiskujui poslednje kapi iz plastine boce. Poinjao je ve da se o sea normalno, ak i vie od toga. Oseao je nekakvo pospano zadovoljstvo, koje stie uvek kada se oslobodi nemogueg. On pokua da se koncentrie, da se vrati u stvarnost. Jo se nalazio u brodu. Jo je bio veliine bakterije, vie-manje. Jo se nalazio u krvotoku ov eka iji je organizam bio u komi. Njegove anse da tokom narednih nekoliko asova osta ne iv i dalje su bile sasvim diskutabilne. Pa ipak, razmiljajui o tome, nije mogao da se oslobodi oseaja sjajne prijatnosti, jer vie ga nije muila neizdriva toplota; n ije bio sam, preputen sebi; tavie, za njega su se brinule enske ruke. Bogovski. "Da znate da sam vam svima, pored Arkadija, vrlo zahvalan to ste mi pomogli da se izv uem i to se brinete za mene", izjavi on. "Ne trudi se toliko", prigovori Konjev ra vnoduno. "Potrebni ste nam i tvoj kompjuterski program i ti lino. Da smo te ostavi li napolju, projekat bi propao, ak i u sluaju da pronaemo onu pravu eliju." "Mogue je , Jurij", ree Boranova hladno, "ali ja maloas o tome nisam razmiljala. Bilo mi je b itno samo da mu spasem ivot. Ne mogu da verujem

da je tvoja okrutnost tolika da ti nije stalo do ivota jednog ljudskog bia, osim u sluaju da ti je to bie preko potrebno." "Oigledno", promrmlja Denjev, "pravi razloz i ima da se kriju." Pravi razlog, to je bilo, upravo, ono za ime je Morison traga o. Jo od pomena mogunosti oteenja njegovog mozga, ispitivao je samog sebe, proverava o, pokuavao da izvodi zakljuke, a onda, napokon se oglasi: "Arkadije, dok su mikro fuzione maine u pogonu, one minijaturizovani vodonik pretvaraju u minijaturizovan i helijum, pa se stoga neto helijuma gubi zajedno sa minijaturizovanom vodenom pa rom ili drugim elementima koji proizvode potisak." "Tako je", odgovori ovaj, spr eman za verbalni duel. "A ako je tako, ta onda? "I ti minijaturizovani delii, atom i i estice hitaju, kroz apirova, Groto, planetu i zavravaju u svemiru, kako si mi r ekao?" "Opet, ta onda?" "Sigurno", nastavi Morison, "ne ostaju minijaturizovani. Da li mi, u stvari, zapoinjemo epohu u kojoj e univerzum biti ispunjen minijaturiz ovanim otpacima kao nusproduktima, to minijaturizacija bude vie i vie napredovala?" "ak i da je tako, kakve bi od toga moglo biti tete? Sva ljudska aktivnost, tokom milijardi godina, ne bi mogla da u znaajnijoj meri povea koliinu minijaturizovanih otpadaka u svemiru. I pored toga, nije tako. Minijaturizacija je metastabilno st anje, to znai da uvek postoje izgledi da minijaturizovani objekat spontano 'iskoi', to jest da se namah vrati u svoje prvobitno, neminijaturizovano stanje. (Moriso n u tom trenutku krajikom oka primeti kako Boranova neto znaajno mae rukom, no, Denje va je, u trenucima verbalne bujice, uvek bilo izvanredno teko zaustaviti.) "Priro dno", nastavljao je on, "niko ne moe predvideti kada e se to dogoditi, ali izvrsni su izgledi da, ako se to i desi, svi odemo do avola. A to se tie malih koliina koje 'iskau', a njih uvek ima, apirovljevo telo je sposobno da ih upije..." Kao da je tog trenutka primetio signale Boranove koji su prerasli u mahnito mahanje, on za kljui: "Ali neu da ti dosaujem. Kao to ree moj otac, na svojoj samrtnikoj postelji: ' oje pridike su ti verovatno dosaivale. Ali sada ih vie nee sluati, pa e me, razume s manje oplakivati i manje aliti.' Starac bi bio iznenaen, a moda i razoaran, kada bi znao koliko smo ga mi deca oplakivali. No, neu o tome sada..."

"Ba tako", presee ga Konjev. "Pa molim te, nemoj, upravo zbog toga to se ba pribliava mo kapilaru u koji treba da skrenemo. Alberte, nagni se i pogledaj cerebrograf. Slae li se?" "Albert nije u stanju da se bake sa cerebrografima", usprotivi se Kali njina, izriito se obraajui Boranovoj. "Ako, ako, pokuau", ree Morison, borei se sa s im pojasom. "Ne", ree kratko Boranova. "Jurij to sasvim lako moe i sam." "I hou", o dgovori Konjev mrzovoljno. "Arkadije, moe li da se primakne desnom zidu i da uhvati struju koja zaokree u kapilar?" "Trkam se sa crvenim elijama i ba sam uhvatio jednu koja skree ka desnom zidu", odazva se Denjev. "Ona e nas pogurati. Evo... Ha, ha, evo, deava se, kao i ranije kada je trebalo da skrenemo s glavnog puta. Uvek mi j e polazilo za rukom." Na licu mu se ukaza irok osmeh. "Hajde, gde je aplauz? Reci te: 'Bravo, Arkadije!'" Morison rasejano ponovi: 'Bravo, Arkadije', i brod uplov i u kapilar. 47. Morison oseti da mu se snaga sasvim povratila. Kroz prozirne zi dove broda moglo se primetiti da su zidovi tunela nekako izrazito izrezbareni i da se, tavie, nalaze sasvim blizu ivica broda. U stvari, sve je veoma liilo na onaj prethodni kapilar, onaj u kome je on izveo svoj mali podvig. "Dajte da pogledam cerebrograf", zatrai on. On ustro ukljui izbaciva kaia, bila je to prva sasvim voljn a kretnja od kako se ponovo obreo u brodu. Kalinjina ga je zbunjeno gledala i on joj buntovno uzvrati pogled. Lagano se odgurnuvi uvis, odravao se na eljenoj visin i nizom malih korekcija, navie i nanie. "Kako zna da smo u onom pravom kapilaru, Ju rij?" Konjev se osvrne i odgovori: "Brojim i izraunavam koordinate. Vidi ovamo. A ko zanemari skalu cerebrografa, onda je ovo", on pokaza prstom, "arteriola koju s mo pratili od kariotide naovamo. Onda smo skrenuli ovamo, pa ovamo. Potom je pro blem bio samo u brojanju kapilara koji se odvajaju nadesno. Na ovom mestu ovde s usreli smo se sa belim krvnim zrncem. U intervalu tokom koga nas je dralo zaroblj enim, ovaj je kapilar bio jedini u koji nas je moglo odvui. Kada smo se, jednom, okrenuli, i vratili u arteriolu, pratili smo njeno suavanje i uporeivali ono to vid imo sa podacima u cerebrografu. Sistem raskrsnica koji vidimo gotovo sasvim odgo vara sistemu koji prikazuje cerebrograf i to mi je govorilo da smo na dobrom tra gu. Sada smo u ovom kapilaru."

Morisonova leva ruka skliznu sa mekane, suneraste povrine Konjevljevog sedita, i nj egov pokuaj da ponovo nae oslonac imao je za posledicu smeni stav stoja na akama, tan ije, na ispruenim prstima desne ake. Vraajui se u dostojniji poloaj, gunao je u sebi ako naredni, usavreniji model broda mora da dobije i ruke za hvatanje, svuda po un utranjim, slobodnim povrinama broda. On upita, brekui: "I gde e nas ovaj kapilar odve sti?" "Direktno ka centru ili jednom od centara, koje si oznaio kao znaajne za pro ces apstraktnog miljenja", odgovori Konjev. "Evo, ovde." Morison klimnu. "Imaj u vidu da su moja posmatranja samo odraz uporeivanja ljudskog sa ivotinjskim mozgom. Ipak, ako se pokae da smo u pravu, onda je ovo glavni eksternalni skeptini vor." " Prema tvojim naznakama, ima osam takvih vorova, etiri sa svake strane. Ovaj je, ip ak, najvei na levoj strani i kao takav, daje najvie nade da e nam neophodni podaci biti dostupni. Jesam li u pravu?" "Verovatno", odgovori Morison oprezno, "ali im aj u vidu i to da moja razmiljanja nauna javnost nije bila spremna da prihvati." " Da li ti to sada poinje da sumnja u sebe, Alberte?" "Opreznost je opravdan nauni sta v, Jurij. Moj koncept skeptinog vora ima smisla, bar prema mojim posmatranjima; al i nikada nisam imao priliku da i praktino proverim njegovu valjanost, to je sve. Ne bih voleo da se posle kae kako sam vas odvukao na krivi put." Denjev se prigueno zakikota. "Skeprini vor! Nije udo da su tvoji zemljaci skeptini prema celokupnoj id eji, Alberte. Moj otac je imao obiaj da kae. 'Ljudi samo ekaju trenutak da ti se na smeju u lice. Nemoj praviti grimase i ohrabrivati ih u tome.' Zato to nisi nazvao , jednostavno, 'vor miljenja'? To na Ruskom dobro zvui." "Isto tako dobro zvui i na engleskom", odgovori Morison strpljivo. "Ali nauka je internacionalna, i obino se koriste grki ili latinski izrazi, kad god je to mogue. Starogrka re za miljenje je ' skepsis'. To dovodi do zabune, jer dobro se zna ta znai 'skeptinost', i na ruskom i na engleskom. Ipak, 'sumnjiavost' podrazumeva miljenje. Sigurno vam je dobro pozn ato da je najbolji nain za prihvatanje aavih dogmi koje nam namee drutvena iskljuivos upravo odbijanje da se misli." Kao jedini odgovor na to usledila je pomalo nepr ijatna tiina; Morison se, naravno, uz oseanje sitne pakosti, ne potrudi da je prek ine pre no to je smatrao da je sasvim dovoljno potrajala. "Takve stvari jasne su ljudskim biima irom planete."

Oglasi se Denjev i to, odjednom skrenu raspoloenje u drugom smeru: "U tom sluaju, v ideemo koliko skeptini moramo biti prema skeptinom voru, kada jednom do njega stigne mo." "Nadam se", ree mrano Konjev, "da ti je jasno da to nisu stvari kojima se tre ba igrati, klovne jedan. Taj vor je taka koja e nam, moda, pomoi da otkrijemo apirovl eve misli. Bez toga, ovo nae putovanje zavrie se bez prave poente." "Svako radi svo j posao", odvrati Denjev. "Strunjak u mojoj linosti ima zadatak da te odvede donde. Kada budemo tamo, ti e reavati ukrtenicu ili Albert, ako ti ne moe. I ako u tome bud podjednako uspean kao i ja u svom resoru, upravljanju brodom, nee imati razloga da ne bude zadovoljan. Kao to je moj otac govorio..." "Ostavi oca tamo gde mu je mest o", ljutnu se Konjev. "Ne kopaj vie po njemu." "Jurij!" viknu Boranova. "To je iz uzetno drska opaska. Zahtevam da se izvine!" "U redu je", ree Denjev. "Moj otac je govorio: 'Vreme za protivudar stie onda kada protivnik, u hladnokrvnom stanju, po novi uvredu koju je naneo u trenucima gneva.' Nisam siguran da ba uvek mogu da po sluam pravila, stoga u ovog puta, u ast svoga oca, prei preko Jurijeve glupave prime dbe." I on se nagnu nad svoje kontrole, mranog lica. Morison je tek sa pola uva s luao prepirku (oigledno je Konjev bio bezobrazan, verovatno usled nervoze i napeto sti. U ovom trenutku, meutim, razmiljao je o neem drugom: o malopreanjem Denjevljevom izlaganju i upozoravajue podignutoj ruci Boranove). On se spusti nazad u sedite, n amesti se udobno u njemu, osvrnu se unazad i ree: "Natalija! Imam jedno pitanje." "Kai, Alberte." "Ti minijaturizovani delii, koji se vraaju u normalan, neminijatur izovani svemir..." "Da?" "Oni se, sigurno, deminijaturizuju." Boranova je okleva la. "Pa, Arkadij ti je rekao. Tako je." "A kada se to deava?" Ona slee ramenima. " To je nepredvidivo. Kao radioaktivni slom jednog jedinog atoma." "Kako to zna?" " Jednostavno, tako je."

"Mislim, kojim eksperimentom je to provereno? Nita do sada nije bilo minijaturizo vano do ove mere do koje smo, sada, mi umanjeni. Niko ne zna kako bi se minijatu rizovani parii ponaali." "Posmatrali smo uslove pri odreenim stupnjevima minijaturiz acije, i pokazalo se da su to verovatno zakonitosti koje vrede za sva umanjenja. Ekstrapoliraju..." "Ekstrapolacije nisu uvek uverljive kada duboko premauju gran ice realnog ispitivanja." "To je tano." "Uporedila si spontanu deminijaturizaciju sa radioaktivnim slomom. Ima li ikakvih 'izuzetnih sredina'? Ako ne moe biti sigu rna kada e doi do deminijaturizacije odreene koliine delia, moe li predvideti, recim slom polovine te koliine. Ili neto slino tome?" "Ima takvih polustanja, i mislimo d a su ona odraz kinetike prvog reda, kao i polustanje radioaktivnosti." "A ima li zajednikih vrednosti za odreene vrste delia?" Boranova napui usne i za trenutak je lutala, izgubljena u mislima, a onda ponovo progovori: "Izgleda da poluivot minij aturizovanog objekta inverzivno varira u odnosu na intenzitet minijaturizacije i normalnu masu objekta." "to znai da, to se vie i vie minijaturizujemo sve nam je kra vreme tokom koga imamo izgleda da ostanemo u tom stanju. Isto tako, to smo manji u poetku, krae je i vreme tokom koga emo ostati minijaturizovani. Je li tako?" "Ta ko je", odgovori suvo Boranova. Morison je pogleda optuujuim pogledom. "Nesalomiva si, Natalija. Nevoljno prua informacije. Tek ako mora. Ipak, i dalje preutkuje bitne stvari." "Ljudsko sam bie", odgovori ona, "i laem samo iz potrebe, ili iz ubeenja. Ali osim toga sam i naunik, i naune istine ne bih izvrtala ni u kom sluaju, osim u krajnje ozbiljnim situacijama." "A takva je upravo ova: ak i ovaj brod, koji je mnogo masivniji od helijumovog atoma, ima svoje polustanje, svoj poluivot." "Vrlo dugaak", umetnu brzo Boranova. "Ali injenica da smo vrlo umanjeni vrlo skrauje taj vrlo dugaak poluivot." "I dalje je sasvim dovoljan." "A pojedini delovi broda? Mo lekuli vode koju pijemo, vazduha koji udiemo, atomi naih tela? Oni bi mogli imati, morali bi imati vrlo kratak..." "Ne!" izlete Boranovoj, koja kao da oseti olakan je to moe da porekne bar neto od toga. "Minijaturizovano polje se preklapa tamo gde ima posla

sa meusobno i dovoljno bliskim esticama, koje su u stanju mirovanja, ili priblino m irovanja, u odnosu jedne prema drugoj. Jedinstveno telo, kakvo je brod, i sve on o to je u njemu, ponaa se kao velika, ali celovita estica sa dugotrajnim minijaturi zovanim poluivotom. Tu se minijaturizacija i radioaktivnost razlikuju." "Aha", ree Morison, ali kad sam se ja naao van broda, bez kontakta sa njim, onda sam ja pre dstavljao zasebnu esticu, mnogo manje mase nego to je ona koju poseduje brod, i mo j poluivot u minijaturizovanom stanju bio je neuporedivo krai nego to je sada." "Ni sam sigurna da je razdaljina izmeu tebe i broda bila dovoljno velika da te uini za sebnom esticom. Verovatno da, za ono vreme tokom koga nisi bio u kontaktu sa telo m broda." "I onda sam imao krai poluivot, mnogo krai." "Mogue, ali u pitanju je samo nekoliko minuta." "Dobro. Onda, koliki je poluivot ovog broda na ovom stupnju mi nijaturizacije?" "To se ne moe posmatrati izolovano." "Moe, jer poluivot zavisi od proseka. Svakoj estici, zasebno gledano, deminijaturizacija moe doi spontano, u sva ko doba, ak i posle vrlo kratkog vremena, dok bi poluivot veeg broja istovetnih esti ca mogao biti prilino dug." "To je krajnje neverovatno, naime, da do deminijaturi zacije doe brzo, ukoliko je prosean poluivot dugaak." "Neverovatno, ali ne i nemogue, zar ne, Natalija?" "Ne i nemogue", sloi se ona. "Znai, mogli bismo odjednom da se deminijaturizujemo, za pet minuta, ili za minut, ili ak tako brzo da ne stignem n i da trepnem." "Teorijski, da." "I svi ste to znali? On pree pogledom preko lica prisutnih. Oh, pa naravno da ste znali. Zato i meni to nije reeno?" "Mi smo dobrov oljci, Alberte", ree Boranova, "radimo za nauku i za na narod. Znamo koje su opasn osti i prihvatamo ih. Ti si bio uvuen u ovo i nema motivaciju koja vue nas. Postoja la je mogunost da, ako sazna za sve opasnosti kojima se izlaemo, uprkos svim ubeivan jima odbije da stupi u brod. A poto bi u tom sluaju bio silom nateran, sumnjam da bi nam bio od koristi usled..." Ona zastade. "Usled straha, htela si rei", dovri Mor ison. "Pa, imam valjda pravo da strahujem. Pogotovo kada ima razloga za strah." Sada se umea i Kalinjina, neto povienim tonom: "Natalija, mislim da je vreme da se prestane sa kopanjem po Albertovim strahovima. On je taj koji je iziao iz broda u neprikladnoj

odei. On je taj koji je okrenuo brod, rizikujui ivot. Gde se onda deo njegov strah? Ako ga je i bilo, ostao je zarobljen, i nije uticao na ostvarenje namere." "A t i si bila ta koja nije oklevala da primeti, kad god je mogla, kako su Amerikanci kukavice", dobaci Denjev. "Svi mi greimo. Bila sam nepravedna, i molim Alberta za izvinjenje." U tom trenutku Morison primeti Konjevljev pogled. On se sasvim okr enuo u svom seditu, streljajui ga oima. Morison nikada nije smatrao da bog zna kako dobro tumai izraze ljudskih lica, ali ovog puta je bio potpuno siguran. Konjeva je morila ljubomora, divlja, neopisiva i samim tim, impresivna ljubomora. 48. Br od je i dalje sporo plovio kroz kapilar ka cilju koji je Konjev oznaio, ka skeptin om voru. Sada nije zavisio od struje, koja je, uzgred reeno, bila sasvim, sasvim s pora. Motori su bili ukljueni i efekat se dvojako pokazivao, razmiljao je Morison. Prvo, aktivno je pomerao brod unapred; drugo, umanjivao je neprijatne posledice Braunovog kretanja. Osim toga, svaki as su preticali crvena krvna zrnca. Ona su, u najveem broju sluaja, bivala odgurnuta levo ili desno, i kliznula bi iza broda, izmeu kapilarnog zida i spoljne ivice broda. Ponekad bi se, ipak, desilo da se b rod direktno sudari sa crvenom elijom; u tom sluaju bivala bi odgurnuta unapred, z a kratko vreme koje je prethodilo njenom neminovnom rasprskavanju. Ostaci membra ne i njen sadraj otputovali bi unazad, ne ostavljajui tragove na brodu. Morison se s tekom mukom priviknu na neprekidni niz ubistava tek poto u svest prizva injenicu da u svakom kubnom milimetru krvi ima najmanje pet miliona tih nesrenih stvorenj a, te da je broj unitenih sasvim beznaajan. Primoravao je sebe da razmilja o crveni m elijama, radije nego o spontanoj deminijaturizaciji. Znao je da nema izgleda da se to desi ba u sledeem trenu, a ak i da do toga doe, bila bi to samo minijaturna t runica vremena. Samo zatamnjenje. Smrt od posledica prokljualog mozga nastupila bi toliko brzo da apsolutno ne bi bilo vremena da se to i oseti. A ne mnogo pre to ga, kuvao se, sasvim lagano, u samoj tenosti. Oseao je kako umire. Posle takvih st vari brza smrt gubi svaki smisao. Ipak je bilo lepe razmiljati o neem drugom. Taj K onjevljev pogled! ta li je to ualo u njemu i razdiralo ga, tako naoigled? Sofiju je svojevremeno ostavio na najokrutniji mogui nain. Nije mogue da je zbilja verovao da dete nije njegovo? Ljudi nemaju

razloga da donose emocionalne zakljuke, a sumnja u pogreku samo pojaava donoenje zak ljuaka. Patologija! On se seti Leonta u zimskoj bajci. Bio je uvek u pravu, taj ek spir! Konjev ju je odbacio i mrzeo ju je zbog toga i povrh svega bio je ljubomor an. A ona? Da li je znala za tu ljubomoru i igrala se njome? Da li bi se ona, na merno, okrenula njemu, Morisonu, Amerikancu, da bi Konjeva raznela u komade? Neno brie Amerikanca vlanim pekirom. Brani ga na svakom oku. Naravno, Konjev sve to vidi i uje. Morison stisnu usne. Nije eleo da izigrava lopticu za tenis, na kojoj se iz menjuju udarci koji protivniku nanose bol. Na kraju krajeva, to ga se i ne tie. Z ato bi stao na iiju stranu? Ali kako da se tome odupre? Kalinjina, atraktivna i zg odna, tiha i tuna. Konjev, namrteni, drski ovek, ustrih, ljutitih reakcija. Sofija j e morala da mu se dopadne, a Jurij ne. On primeti kako ga Boranova ozbiljno posm atra, i upita se kako li ona tumai njegovu zamiljenost i utanje. Mora da je bila ub eena kako on sada ali zbog uputanja u ovo ludilo, u ono to je uporno pokuavao da odbi je od sebe. Ispostavilo se da je bio u pravu, jer mu se Boranova iznenada obrati : "Alberte, niko od nas nije neunitiv. Ja imam mua. I sina. elim da im se vratim iva , i nameravam da se svi vratimo ivi i zdravi. Mislim da to moe da razume." "Siguran sam da ima dobre namere", sloi se Morison. "Ali ta moe da uini protiv injenica koje pontane, nepredvidive, neumoljive?" "Spontane i nepredvidive, to da, ali ko je r ekao da su neumoljive. "Moe li da utie na njih? "Mogu da pokuam. Svako od nas ima svo je dunosti. Arkadij vozi brod. Jurij diktira pravac. Sofija daje brodu elektromag netski kod. Ti e prouavati modane talase. Ja, pak, sedim ovde i donosim odluke, dodue , moja najvea odluka do sada pokazala se pogrenom, ali osim toga, ja netremice pos matram odliv toplote." "Odliv?" "Da. Pre no to doe do deminijaturizacije toplota s e povea na karakteristian nain. Ta emisija toplote je presudna: ona izvitoperi deli katno uspostavljenu ravnoteu, i ukoliko se nita ne preduzme, zapoinje proces demini jaturizacije. Kada do emisije doe, ako sam dovoljno hitra, mogu da pojaam minijatu rizovano polje na nain kojim u reapsorbovati tu toplotu i odrati metastabilnost." " A da li je to ikada i provereno?" upita Morison sumnjiavo. Mislim, pod ovim uslov ima ili je to tek teorija?"

"Bilo je provereno, dodue, pod mnogo manjim intenzitetom minijaturizacije. Ipak, vebala sam i refleksi su mi ojaali. Neu dozvoliti da budem uhvaena u raskoraku." "A da li je, Natalija, spontana deminijaturizacija uzrok apirovljeve kome?" Boranova je oklevala. "Ne znamo sa sigurnou da li je to bio susret, nesreni susret, sa zako nima prirode, ili je u pitanju bila ljudska greka. Ili oboje. Mogue je da je to, n aprosto, bilo neto vee iskoraenje iz metastabilnosti, iz ravnotene take, i nita vie toga. To nije neto o emu s tobom mogu da razgovaram na strogo strunoj osnovi, jer t i nema dovoljno predznanje iz fizike i matematike minijaturizacije, niti bih, pak , ja mogla da ti predoim sve to treba da zna." "Jasno. Strogo poverljiv materijal." "Naravno." "Nataa", upade Denjev, "stigli smo do skeptinog vora, bar ako je verovat i Juriju." "Onda, zaustavi brod", naredi Boranova. 49. Zaustavljanje je zahteval o vreme. Morison primeti sa blagim iznenaenjem da u ovom trenutku nije Denjev taj koji je najuposleniji na brodu. On je, dodue, proveravao svoje instrumente, ali n e sa revnou koju bi zahtevalo zaustavljanje broda. Kalinjina je bila ta koja je ob avljala sav posao. Morison pogleda ulevo, prouavajui njenu figuru, nagnutu nad kon trolnom tablom. Kosa joj je slobodno padala, ali joj nije zaklanjala lice. Netre mice je posmatrala svoje komande, pleui prstima po tastaturi kompjutera. Grafike ob like sa monitora koje je posmatrala, Morison, naravno, nije bio u stanju da prot umai. "Arkadije", progovori ona, "kreni unapred, samo malo." Brod se mrekao u slab oj strjuji. Denjev dodade malo 'gasa' (Morison oseti kako mu se telo lagano potis kuje unazad, jer nije bilo dovoljno inercije za pravi trzaj). Najblie crvene elije , izmeu broda i udaljenijeg zida, namah odlebdee unazad. "Stani, stani!" uzviknu o na. Dovoljno je. "Ne mogu da stanem", primeti Denjev. "Mogu samo da iskljuim motor e, to sam ve uinio." "U redu je", ree Kalinjina. "Imam ga, sad. A onda dodade kao ko nanu potvrdu koja je iskljuivala nemogue. "Da. Sada ga, zbilja, imam."

Morisonovo telo sada bi blago pomereno unapred. On baci pogled van broda i ugled a kako crvene elije, i poneki platelet, lenjo plutaju kraj plovila. tavie, on posta de svestan potpunog odsustva Braunovog kretanja, tog sirnog podrhtavanja na koje se ve navikao u tolikoj meri da ga je jedva i primeivao sve dok ga nije potpuno n estalo. Nedostatak podrhtavanja prouzrokova oseaj slian onome koji je Morison imao kada bi utihnulo kakvo dugo, postojano brundanje. On se nervozno promekolji. Ima o je utisak da mu je samo srce stalo, iako mu je bilo jasno da to nikako ne moe b iti istina. "ta se dogodilo sa Braunovim kretanjem, Sofija?" upita on. "Stisli sm o se uz zid kapilara", odgovori ona. Morison klimnu glavom. Ako brod predstavlja zajedniko telo sa zidom kapilara, vodeni molekuli koji su bombardujui prouzrokova li Braunovo kretanje sada su bespomoni. Njihovim udarima suprotstavljala se itava slobodna povrina zida, umesto lako pokretne mase broda veliine plateleta. Prirodno , potresi su se stiali. "A kako si uspela da prikai brod uz zid, Sofija?" "Uobiajeni m elektrinim silama. Kapilarni zid nainjen je delom od proteina, delom od fosfolit ida. Ima pozitivno i negativno naelektrisanih podruja. Trebalo je da odgonetnem k od naelektrisanja, i da onda brodu dam komplementaran kod. Negativan, tamo gde j e naelektrisanje zida pozitivno, i obrnuto. Nevolja je to se brod pokree, zajedno sa strujom, tako da moram da idem malo unapred, sa detekcijom kodova, pre no to o n zbilja doe na red. Ve tri puta sam promaila, tanije, nije bilo pogodnih kodova, pa sam stoga zamolila Arkadija da krene malo unapred, gde emo moda imati vie sree. I u spela sam." "Da ovo vozilo ima prenos za kretanje unazad", primeti Morison, "ne bi bilo ni tih, sitnih problema, zar ne?" "Tano", potvrdi Kalinjina, "i sledei mod el broda imae mogunost da se kree unazad. A dotle moramo da se koristimo onim to nam je na raspolaganju." "Ba tako", potvrdi Denjev. "Kao to je govorio moj otac: 'Ako zna da e sutra moi da se prejede, sa lakoom e danas odgladovati.'" "S druge strane" tavi Kalinjina, "kad bismo imali motor koji moe da radi sve to nam padne na pamet, mogue je da bismo ga preterano koristili, to moda ne bi prijalo sirotom apirovu. A i bilo bi preskupo. Znai, treba koristiti elektrino polje, to tedi energiju mnogo vie nego motor, a to plaamo samo mojim neto veim angamanom. Ako mene pita, saglasna sam. " Ovog puta me ne brani, pomisli Morison.

"Jesi li uvek tako filozofski nastrojena?" Zenice joj za trenutak blesnue, i izgl edalo je kao da e frknuti, ali samo za trenutak. Onda, kao da se sve vrati u redo vno stanje i ona ree, uz blag osmeh: "Ne. A ko jeste? Ali trudim se." Boranova se nestrpljivo umea: "Dosta prie, Sofija. Arkadije, ti si u kontaktu sa Grotom. emu o vaj zastoj?" Arkadij podie ruerdu, pokazavi Boranovoj dlan. "Strpljenja, kapetanko. ele da se ne miemo sa ovog mesta iz dva razloga. Prvo, upravo aljem indentifikacio ne talase u svim smerovima. Oni pokuavaju da nam ustanove poloaj i da provere da l i je Jurij bio u pravu." "Koliko e to trajati?" "Ko to moe rei? Valjda ne vie od nek oliko minuta. Ipak, moje emisije nisu snane, a lokacija mora biti precizna, pa se moe dogoditi da ponove merenja nekoliko puta da bi doli do sasvim preciznih koord inata. Moraju biti sasvim sigurni, to tvrdi i moj otac: 'Biti gotovo u pravu nije nita bolje od pogreiti.'" "Jeste, jeste, Arkadije, ali to zavisi od prirode probl ema. ta je drugi razlog?" "Posmatraju samog Pjotra apirova. Izgleda da ritam njego vog srca ispoljava znake nekih neravnomernosti." Konjev odjednom pogleda navie, z inu, i obrazi mu se zarumenee: "ta?! Jesmo li mi uzrok tome, ta kau?" "Nismo", odgov ori Denjev. "Ne budi veiti tragiar. Nita slino nisu rekli. A ta moemo da uinimo to o od znaaja za apirovljev organizam? Sada predstavljamo samo jedno jedino crveno k rvno zrnce, meu trilionima drugih." "Pa ta onda nije u redu?" "Jesam li moda rekao da znam?" upita Denjev, vidno iznerviran. "Jesu li mi, moda, rekli? Jesam li ja fi ziar? Ja samo sedim za volanom i oni me doivljavaju kao par ruku koje ga okreu levo -desno!" Kalinjina se umea, sa prizvukom tuge u glasu: "U svakom sluaju, akademik a pirov lebdi izmeu ivota i smrti. udo je da je i ovoliko izdrao." "U pravu si, Sofija ", klimnu Boranova. "Ali mora jo da izdri!" uzviknu Konjev. "Ne moe sada da nas izn everi! Ne sada! Jo nismo gotovi!" "Biemo", ree Boranova. "Neregularnosti u ritmu sr ca ne znae kraj sveta, ak i za oveka u komi." Konjev lupi pesnicom o naslon svog se dita.

"Ne gubim vie ni trenutka. Alberte, poinjemo." Morison bi zateen. "ta moemo da otpone o ovde, u krvotoku?" "Neuralni efekat moe da se oseti i van nervne elije, na malom odstojanju." "Siguran sam da nije tako. Zato bi onda postojali aksoni i dendriti da kanaliu impulse, ako bi se ovi prostirali i kroz okolno tkivo? Lokomotive idu po inama, telefoni imaju ice, neuralni impulsi..." "Nisam te molio za informacije , Alberte. Nemoj da promaimo zbog analitikog razmiljanja. Hajde da probamo. Pokuaj d a locira modane talase i analizira ih kako treba." "Pokuau. Samo, molim te da mi se n e obraa tim tonom", zatrai Morison. "ao mi je", izvinu se Konjev bez prizvuka ikakvo g aljenja. "elim da posmatram to to radi. On se odveza, okrenu u seditu, drei se vr mrmljajui: "Idui put moramo imati vie prostora." "Prekookeanski brod, rekoh ja", p rimeti Denjev. "Sledei put." "Prvo moramo utvrditi da li uopte ita registrujemo", ree Morison. "Nevolja je to smo okrueni elektromagnetnim poljima. Miii su ih prepuni, i gotovo svaki molekul je taka iz koje..." "Probaj sve to moe", presee ga Konjev. "Da, da, ne gubim vreme, ionako podeavam instrumente. Neuralno polje je karakteristino na vie naina, i ako kompjuter podesimo tako da zanemari te karakteristike, otkriu samo ono to proizvode neuroni. Apstrahovaemo na taj nain sva mikropolja, kao i polj a u miiima..." "Kako?" upita Konjev. "Opisao sam to u svojim belekama." "Ali nisam video ta radi." Bez rei, Morison polako ponovi proceduru. "Oh!" ote se Konjevu. "Sa da smo spremni da detektujemo samo neuralne talase, ako ih ima, a koliko vidim, nema ih." "Jesi li siguran?" Konjev stisnu pesnice. "Horizontalna linija na ekra nu je mirna. Nema niega." "Podrhtava." "um. Mogue je da ga proizvodi elektrino polje samog broda, koje je kompleksno i nikako nalik na bilo koje prirodno polje u te lu. Nikada nisam bio u situaciji da kompjuter filtriram i od vetakih polja." "Pa o nda, moramo dalje. Arkadije, reci im da ne moemo vie da ekamo."

"Ne mogu, Jurij, osim ako se Nataa ne sloi s tim. Ona je zapovednik. Ili si zabora vio na to?" "Hvala, Arkadije", ree Boranova ledeno. "Ti, bar, nisi zaboravio. Opr ostiemo Konjevu ovu omaku i u izvetaju je pripisati samo pukoj nervozi. Moja nareenj a su sledea: ne idemo dalje dok to Groto ne naredi. Ako misija propadne zbog bilo ega to je vezano za apirova ne sme biti nikakve sumnje u to da mi nismo radili pro tiv nareenja." "A ta ako se neto desi zato to jesmo sluali nareenja? I to moe da se i!" Konjevljev glas bio je na ivici histerije. "Onda e krivica biti na onima koji su nareenje izdali", ree Boranova. "To me ne moe zadovoljiti. Raunaju se jedino kon ani rezultati", ree Konjev. "Slaem se", odgovori Boranova. "U pravu si, teorijski. Ali ako misli da nastavi rad na ovom projektu i posle mogue katastrofe, onda je bol je da odmah shvati da je vano ija je krivica bila." "Dobro, onda", ree Konjev, stiava jui svoj bes. "Pouri ih, reci im da daju znak za polazak to pre i onda emo... onda em o..." "ta?" upita Boranova. "Onda emo ui u eliju. Moramo."

MEU ELIJAMA U ivotu se, za razliku od aha, igra nastavlja i posle mat-pozicije. Denje v senior 50. Teka tiina ophrva brod. Remetio ju je jedino Konjev nervozno se vrpol jei u seditu i krei prste. Morison gotovo da je saoseao s njim. Ui u trag pravilnom p avcu, uiniti to ba onako kako je isplanirano, uprkos tekoama, biti na pragu uspeha, i oseati mogunost da uspeh izmakne, iako je gotovo nadohvat ruke... Poznavao je ta j oseaj. Ne vie tako jasno, dodue, te stvari se spontano briu iz pamenja posle viestr kih osujeenja, ali seao se. Eksperimenti koji su raali nadu, nikada dovedeni do kra ja. Kolege koje se smee i klimaju glavama, nikada do kraja ubeene. On se nagnu nap red i prozbori: "Jurij, samo pogledaj crvene elije. Napreduju, jedna za drugom po stojano, to znai da apirovljevo srce funkcionie, i da to prilino

dobro izvodi. Dokle god se crvena krvna zrnca budu ravnomerno kretala unapred, s asvim smo sigurni." "A u vidu treba imati i temperatutu krvi", dobaci Denjev. Pos matram je sve vreme. U odsudnom trenutku treba oekivati da pone polako da opada, n a karakteristian nain. Zapravo, sada je na gornjoj granici normale. Konjev groknu, kao da je hteo rei da nema potrebe za praznim utehama, ali Morisonu se ini da je posle svega ipak bio primetno mirniji. On se zavali u sedite i sklopi oi. Pitao se da li je ono to osea glad, i rei da ne misli na to. Isto tako, nije bio sasvim sig uran da li mu se ide u toalet. ak i da je u pitanju bila samo iluzija, primisao n ije bila ohrabrujua. ovek, zbilja, moe poprilino dugo da se uzdrava od hrane, ali pot reba za mokrenjem nije doputala takvu fleksibilnost slobodnog izbora. On odjednom postade svestan da mu se Kalinjina obraa, a da to nije ranije primetio: "Izvini, ta si rekla?" upita on, okrenuvi se ka njoj. Kalinjina je izgledala zauena, i samo blago ree. "Izvini ti, oigledno sam te prenula iz misli." "Nita strano, Sofija. Treb alo bi da se ponaam manje nedrutveno." "U tom sluaju, pitala sam te ta ti zapravo ra di, mislim, ono to se naziva analizom modanih talasa. Mislim, koja je tvoja ua speci jalnost u ovoj misiji? Zato si nam... bio neophodan?" Ona zastade, oevidno pometen a, ne znajui kako da nastavi. Morison bez problema zavri njenu misao: "Zato je bilo neophodno da budem na silu doveden iz svoje zemlje?" "Nisam te naljutila?" "Ne. Pretpostavljam da ti nisi bila duhovni otac ideje o otmici." "Naravno da nisam. Nisam znala nita o tome. U stvari, zato te i pitam. Nita ne znam o tvojoj uoj stru ci, osim da se na neki nain bavi elektroneuralnim talasima. I da je elektroencefal ografija postala bitna nauna odrednica." "Ako me pita ta je to to je karakteristino z a moj nain gledanja na stvar i za moje ideje, bojim se da ti to ne mogu rei." "Taj na, znai? Pretpostavljala sam." "Ne, nije tajna", odvrati Morison mrtei se. "Nema t ajni u nauci, bar ne bi trebalo da ih bude. Ima, samo, borbi za originalnost i p reimustvo, pa su naunici esto oprezni u pogledu onoga to kau; tako, ni ja nisam imun na to. U ovom, pak, sluaju, izraavam se figurativno. Ne mogu ti rei jer ti nedostaj e predznanje."

Kalinjina se na trenutak zamisli i stisnu usne, kao da e joj to pomoi da izvede do bar zakljuak. "Moe li mi objasniti makar osnovne stvari?" "Da, mogu pokuati, ukoliko si spremna da slua jedan iskaz za drugim. Ne mogu ba dobro da objasnim sam osnovni problem. Ono to nazivamo modanim talasima predstavlja konglomerat svih vrsta ispo ljavanja aktivnosti mozga. ulne pobude raznih vrsta, stimulansi koji stiu od miia i l ezda, psihiki mehanizam, koordinacija i slino. Negde u njima, izgubljeni, nalaze s e i talasi koji kontroliu, ili su plod, konstruktivnog i kreativnog miljenja. Njih ovo izdvajanje, to su oni koje nazivam skeptinim talasima, predstavlja ogroman pr oblem. Samo telo to ini bez ikakvih tekoa, ali mi, jadni naunici, nalazimo se sve vr eme u jednoj zbrci." "To mi nije problem da razumem", primeti Kalinjina sa zadov oljnim osmehom. Izuzetno je ljupka, pomisli Morison, samo kad bi se ee oslobaala te melanholine aure. "Nismo jo ni dotakli ono pravo", ree on. "Hajde, onda, nastavi." "Pre, otprilike, dvadeset godina, ustanovljeno je da u tim talasima postoji neto t o bismo mogli nazvati nasuminom komponentom; do tada je to lealo neotkriveno, jer dotadanji instrumenti jednostavno nisu bili u stanju da zabelee ono to sada nazivam o 'titrajem'. U pitanju je bila izuzetno brza oscilacija neregularne amplitude i intenziteta. To, razume, nije moje otkrie." "ini mi se da si pre dvadeset godina b io premlad za tako neto", ree Kalinjina uz osmeh. "Bio sam u to vreme pred diplomo m, zaokupljen otkrivanjem injenice da mlade ene ipak ostavljaju mogunost da im se p rie, to nipoto nije bilo nevano otkrie. U stvari, mislim da svaka osoba mora, povreme no, proi kroz to. Ali to sada nije vano. Odreen broj ljudi smatrao je da bi taj tit raj mogao predstavljati izraz procesa miljenja, u okviru uma; ali niko nije uspeo da titraj kako treba izoluje. Titraj bi se pojavljivao i isezavao, ponekad bio u oljiv, a ponekad ne, i opte miljenje je bilo da je re o posledici preosetljivih inst rumenata, koji su, zapravo, hvatali umove to ih je pojava za sobom ostavljala. S t im se nisam slagao. Vremenom sam konstruisao kompjuterski program koji je omoguio da se titraji izdvoje i pokazao da su oni neprestano prisutni. Za to sam dobio i odreeno priznanje, mada je bilo ljudi, tek nekoliko osoba, koje su bile u stanj u da ponove moje

eksperimente. Koristio sam ivotinje za opite koji su za ljudska bia bili suvie risk antni; dobijeni rezultati pomogli su mi da dalje izotrim svoj analitiki program. N o, to sam dalje napredovao sve je manje ljudi bilo sposobno da me sledi; sledstve no tome, sve su izrazitiji postajali neverica u moj rad i podozrenje da su me ek sperimenti sa ivotinjama zaveli na krivi trag. Meutim, izdvajanje titraja predstav ljalo je tek poetak, dug je put odatle pa do dokaza da je on, zapravo, posledica apstraktnog razmiljanja. Pojaao sam, intenzivirao i sve vie prekrajao svoj program, i konano ubedio sebe da zaista imam posla sa miljenjem, sa samim skeptikim talasim a. Meutim, ni dalje nikom nije polazilo za rukom da ponovi, bar, kljuna mesta moga rada. U nekoliko navrata sam ak dozvolio da druge kolege pokuaju sa mojim program om i mojim kompjuterom, ovim koji koristim sada i rezultati su, bez izuzetka, po novo izostali. Kalinjina je paljivo sluala. "Moe li mi rei zbog ega?" "Najjednostavni e reenje bilo bi da neto nije u redu sa mnom, da sam arlatan, ako ne i ludak. Rekao bih da neke od mojih kolega zaista misle da razloge ne treba traiti dalje od tog a." "A ti, smatra li ti sebe ludakom?" "Ne. Ne, Sofija, ali ak se i ja, povremeno, kolebam. Vidi, poto izdvoji skeptike talase i pojaa ih, prihvatljivo je da i ljudski mozak, kao takav, moe da postane prijemnik. Talasi mogu da prenose misli od osobe koju analizira neposredno ka tebi. Mozak bi, razume se, bio izuzetno senzitivan prijemnik, ali i vrlo individualan. Kada bih usavrio svoj program tako da odaslat e misli mogu bolje da primim, to bi znailo da sam program skrojio u skladu sa svo jim sopstvenim mozgom kao primaocem. Drugi mozgovi ne bi osetili nita, ili gotovo nita. Kao kad je slika u pitanju. Neko, uzmimo, slika portret, i ini sve da taj p ortret lii na mene. Pri tom slika sve manje lii na neku drugu osobu. Isto tako, to vie moj program daje smislene rezultate, utoliko manje ima veze sa bilo kim drugi m." "A jesi li ikada, zapravo, osetio misli?" "Nisam siguran. Bilo je sluajeva ka d sam mislio da jesam, ali nikada nisam znao koliko je to, moda, bio plod moje mat e. Sigurno je jedino da niko drugi, pomou mog programa ili bilo kog drugog, nikad a nije nita osetio. Koristio sam se titrajima da uem u trag skeptinim centrima u mo zgovima kod impanza; na osnovu toga sam, zatim, izveo zakljuak u kom se predelu lj udskog mozga oni mogu nalaziti, ali ni tome se ne poklanja nimalo vere. Tumai se kao preterani entuzijazam naunika koga je zavela sopstvena teorija. A ak ni ja, sa svim svojim iskustvom u radu na ivotinjama, razume se, ne mogu biti u potpunosti siguran."

"Da, teko je to, s ivotinjama. A jesi li ikada publikovao te svoje... oseaje?" "Nis am se usudio", odgovori Morison, zaklimavi glavom. "Niko ne bi ni razmatrao subje ktivna stanovita. To sam, tek u prolazu, nabacio odreenim osobama, bila je to uasna greka i to se posle stalo kotrljati kao grudva snega. tavie, moje kolege su od tad a jo vre stale iza mogunosti da sam, recimo, nestabilna linost. Tek prole nedelje mi Natalija saoptila da me apirov shvata ozbiljno; meutim, u mojoj zemlji, ni on sam ne prolazi nita bolje od mene." "Ne, on nije nestabilan", ree odluno Kalinjina. "Il i bar to nije bio." "Bilo bi, oigledno, lepo misliti da nije." Odjednom se oglasi Konjev, ne osvrui se: "Ono to je impresioniralo apirova bilo je upravo to to ti se i ilo da osea tue misli. Znam to. Razgovarali smo o tome. U nekoliko navrata je izjav io da tvoj program predstavlja relejnu stanicu i da bi eleo da je oproba na sebi. Kada bi se, meutim, naao u sreditu neurona, kljunog neurona skeptinog vora, stvari b drugaije izgledale. Mogao bi da oseti misli, bez greke. To je smatrao apirov, a to smatram i ja. apirov je, ak, mislio da ti je to ve bilo polo za rukom, ali da nisi b io spreman da sa tim izae pred svet. Je l' tako?" Koliko li su, samo, svi polagali na tajnovitost, pomisli Morison. A onda mu pogled pade na Kalinjinu. Poluotvore nih usta, namrtena, prst joj je poivao na usnama. Kao da je elela da mu kae da zauti, a opet, ne usuujui se da to uini naglas. U takvom razmiljanju Morisona odjednom pre kide veseo i buan Denevljev glas. "Dosta avrljanja, deco. Groto nas je konano pronaao , i na svoje zaprepaenje, ustanovio da smo upravo tamo gde smo i rekli da jesmo." Konjev se tre i gotovo deaki ljutito, prosikta: "Tamo gde sam rekao da jesmo." "Haj de, budimo kolegijalni. Tamo gde smo rekli da jesmo", tvrdoglavo ponovi Denjev. " Ne", usprotivi se Boranova. "Naloila sam Konjevu da odlui sam na svoju odgovornost . Zasluga je u potpunosti njegova." Konjev se zadovolji tek svojom narednom stre licom: "Ne bi ti tako ustro traio kolegijalnost, Arkadije Visarionoviu, da se ispos tavilo da smo u pogrenom kapilaru." (Obratio mu se staromodno, upotrebivi srednje ime, to je bio znak davno prolih vremena, kao da je hteo da ga potseti da je seljak o dete, dete sredine gde se ovaj oblik obraanja i oslovljavanja jo jedino zadrao.)

Denevljev osmeh namah postade mnogo manje prijatan. On se ugrize za donju usnu uti m zubima. Boranova svojim monim kontraaltom ugui svaku moguu repliku koju bi Denjev mogao uputiti, jer mu uputi pitanje: "A apirov? ta kau za njega?" "Prolo je", odgovo ri Denjev. "Dali su mu nekakvu injekciju i srce mu sada normalno radi." "Pa, idem o li dalje?" upita Konjev. "Da", odgovori Boranova. "U tom sluaju, napolje iz krv otoka, najzad." 51. Boranova i Kalinjina bile su nagnute nad svojim instrumentim a. Morison ih je posmatrao nekoliko trenutaka, naravno, bez ikakve predstave o t ome ta se zbiva. On baci pogled na Denjeva koji je oputeno sedeo u svom seditu (za r azliku od Konjeva, kome kao da je svaki mii hteo da prsne od napetosti). "ta sada, Arkadije?" upita on. "Ne moemo tek tako da probijemo krvni sud u mozgu, zar ne?" "Iunjaemo se iz njega im se dovoljno smanjimo. Gledaj, ponovo se minijaturizujemo." Zateen, Morison pogleda. Shvatio je da bi, kada god bi se navikao na dimenzije s poljnjeg sveta prestao da obraa panju na njih, smatrajui ih normalnima. Struja je d obijala na snazi. Ili bolje reeno, brod se smanjivao, pa je stoga bilo manje vrem ena da se golim okom razaberu telaca to su prolazila kraj broda, a um, odbijajui da prihvati prave razloge, prihvatao je objanjenje da je struja bila jaa. Mimoili su se sa jo jednom crvenom elijom, koja se kretala slino kao u karotidnoj arteriji, no , uprkos svojoj brzini, ostala je vidljiva srazmerno dugo, kao veliki, drhtavi k it koji prolazi kraj podmornice. Sada je izgledala gotovo prozirna, a membrana j oj je bila vidljivo izloena Braunovom kretanju. Bila je prelivena nekakvim sivkas tim odsjajem koji je inio da podsea na kakav pratei, olujni oblak to kri sebi put ka nebesima. Do sada je izgubila vei deo kiseonika, ustupivi ga ednim nervnim elijama k oje su, iako na oko beivotne, troile jednu etvrtinu ukupne koliine kiseonika to se pu tem krvotoka raznosila kroz telo. Iako je izgledalo da mozak jednostavno sedi mi rno, na svom mestu, da osea pobude, da reaguje i misli, sve u njemu funkcionisalo je sloenou kakvu ne bi mogao da razvije nikakav kompjuter sagraen ljudskim rukama. A ak i daleka, daleka njegova imitacija predstavljala bi neverovatno skup projeka t.

Da bi u potpunosti odgovarala crvenim elijama, palteletama, i srazmerno retkim be lim elijama, koje su sada porasle do udovinih dimenzija, krvna plazma postala je zn atno gua. Postala je nekako gromuljava, i gromuljice su se sve vie uveavale dok su p roletale kraj broda rastuom brzinom. Morisonu je bilo jasno da se susreu sa moleku lima belanevina, i posle nekog vremena, uini mu se da u optoj uskovitlanosti raspoz naje genetsku strukturu njihovih atoma, dodue, sasvim maglovito. Neki od njih bil i su obavijeni pravom umom lipidnih molekula. Postao je takoe svestan i pokreta, n e drhturenja od Braunovog kretanja, ve nekog izraenijeg njihanja. On okrenu glavu da bi pogledao drugu stranu kapilarnog zida, za koji su se prikaili. Ploica za koj u su se privrstili, mogao ju je sada slobodno nazivati i elijom, bila je nestala, ili toliko narasla da je samo nju jednu bilo mogue videti. Moglo se, u pozadini, nazreti i jedro te elije, veliko u debelo, postajui sve vee i deblje. Brod se njiha o, pri emu se jedan deo broda neprestano udaljavao i pribliavao zidu. "ta se to deav a?" upita Morison, obrativi se Kalinjinoj koja samo nestrpljivo odmahnu glavom. B ila je potpuno obuzeta svojim poslom. Odgovor, meutim, stie od Denjeva: "Sofija pok uava da tu i tamo neutralizuje elektrini naboj broda, pre nego to pritisak oteti zid . I mora da pronae nove take dodira, kako ne bismo izgubili itav zid. Nije lako min ijaturizovati se i u sto vreme ostati prikaen uza zid." "Koliko emo se jo minijatur izovati?" upita, vidno uznemiren, Morison. Glas mu, meutim, nadjaae Sofijine naredb e: "Arkadije, kreni napred. Lagano! Samo daj lagani gas." "Dobro, samo reci kada je dosta." Denjev se ponovo okrenu Morisonu. "K'o to je govorio moj otac: 'Izmeu p revie i premalo samo je tanka linija...'" "Jo malo, jo malo", komandovala je Kalinj ina. "Dosta! Sada emo pokuati." Brod kao da se upinjao da se oslobodi stege, i odj ednom sunu napred, i Morison oseti kako biva potisnut u naslon sedita. "Sjajno", uzviknu Kalinjina. "Sada samo jo malo." elija se tu zavravala. Iza nje nalazila se druga elija. Tanke elije u sledu, odvojene tek povrinskom opnom, zbijene u tubu. Br od je, sa svojom petolanom posadom, prijanjao uz njenu spoljanju membranu, posreds tvom malenih elektrinih udara.

Prostor izmeu okolnih elija izgledao je kao konopasta mrea, kao ispunjen kablovima to su se protezali iz unutranjosti jedne elije u drugu. Nisu svi bili nedirnuti, neg de su izvirali samo panjevi, kao ostaci kakve poseene ume. Morisnonu se uini da u t oj poseenoj umi postoje uzani urezi, no, iz ugla u kome se nalazio nije mogao ba na jbolje da vidi. "Koliko emo se jo minijaturizovati?" ponovi on pitanje, uputivi ga Arkadiju. "Na kraju emo biti poput nekog malenog organskog molekula." "Koliki su, na tom stupnju, izgledi za spontanu deminijaturizaciju?" "Prilini", odgovori Denj ev. "Mnogo vei nego dok smo bili veliine crvenog krvnog zrnca ili plateleta." "Jo d ovoljni da bismo bili sigurni", dodade Boranova. "Veruj mi." "Upravo tako", potv rdi Denjev i upola podie ruku tako da Boranova ne vidi, ukrstivi prste. Taj ameriki gest bio je sada iroko rasprostranjen i Morison, dobro znajui ta zapravo predstavlj a, oseti kako ga obliva hladan znoj. Denjev, iako oiju vrsto uperenih ispred sebe, mora da je osetio Morisonovu reakciju, ili je uo njegovo potmulo mumlanje, jer ree : "Ne brini, Alberte, sinko. Uvek je mudro reavati jedan problem u jednom trenutk u, te stoga, hajde da sada brinemo o tome kako da iziemo is krvnog suda. Sofija, voljena moja..." "Da, Arkadije." "Oslabi polje u pozadini broda, i kada ja krene m napred, pokuaj da uhvati novo polje, tamo napred." "Uiniu kako kae, Arkadije. Tvoj tac nije nikada rekao: 'Ne ui lopova kako da krade'?" "Jeste, rekao je. Hajde lop uo, kradi, kradi." Morison se pitao da li su se Denjev i Kalinjina namerno bezbrino prepucavali, ili je u pitanju bila posledica mogunosti iznenadne smrti koja je ui nila svoje. Ili su, pak, svesni njegovih strahova, pokuavali da ga ohrabre? On, i pak, odabra prvu mogunost. Naravno, kada neki postupak moe da se protumai i kao pri jateljski, i kao maliciozan, ovek obino odabere poeljniju mogunost. Moda bi se s time sloio i Denjev senior. Ta pomisao ga razveseli. Pozadina broda kao da je slobodno plutala udaljena nekoliko centimetara (ili nekoliko pikometara, u stvarnim razm erama) od zida kapilara. Morison se potrudi da ga bolje osmotri; mogao je da pri meti zbijene nizove molekula belanevina i lipida, od kojih je zid bio sainjen. On pomisli: zato se na ovakve stvari ne obraa panja? Imamo priliku da bolje nego ikaka v elektronski mikroskop prouimo tkivo, i to ivo tkivo. Da ne vidimo samo poloaje, n ego i promene i pokrete. Proli smo kroz

krvotok i zastali u kapilarnom zidu bez ijednog, pravog, naunog osmatranja okolin e u kojoj se nalazimo. Samo prolazimo, jezdimo, ne pokazujui vie zainteresovanosti nego to bismo ispoljili da se vozimo podzemnom eleznicom kroz neosvetljeni tunel. I sve to zbog prouavanja oscilacija koje bi mogle, a ne bi morale, biti prouzrok ovane mislima. Brod se pomerao, in po in (stari izraz, vezan za metriki sistem, ali moglo se rei i centimetar po centimetar), kao da je oseao da zna kuda ide. Moda su mu Denevljevi motori i Sofijina elektromagnetna polja pokazivala pravi put. "Stie mo do raskra, Sofijice, malena", oglasi se Denjev neverovatno pitavim glasom. "vrsto se dri, napred, dok se ja pomerim jo koji metar." "Prema onome to vidim", odvrati S ofija, "ini mi se da je ovamo, prema raskru, polje nabijeno pozitivnim naelektrisan jem. S tim u lako izii na kraj." "Bez preteranog samopouzdanja, Sofija", dobaci Bo ranova neumoljivo. "Budi paljiva i oprezna. Ako promai, imae pune ruke posla." "Da, N atalija", odvrati ova, "ali uz svo potovanje, upozorenje zbilja nije neophodno." "Sofija, paljivo sluaj ta govorim i prati ono to ti budem rekao da radi. Neka samo pr amac broda bude prikaen, ali vrsto. Oslobodi sve ostalo", zavri u jednom dahu Denjev . "U redu je", prihvati Sofija tihim glasom. Morison zadra dah. Pozadina broda od voji se od zida, ali vrh je i dalje bio prilepljen. Struja dohvati krmu i pogura je tako da se brod nae u upravnom poloaju u odnosu na zid, koji se, tamo gde se p ramac spajao sa njim, sada opasno ugubao, poput kakve dinovske bubuljice. "Pazi, odlepiemo deo zida!" proita Morison. "Tiina svi!" zagrme Denjev, i odmah potom dodade normalnim glasom: "Sofija, pojaau gas, lagano. Budi spremna da potpuno iskljui nael ektrisanje. Brod mora biti potpuno elektro neutralan, ali tek kada ti ja to kaem. " Sofija baci brz pogled na Boranovu, koja se saglasi mirnim, ohrabrujuim glasom. "ini tano kako ti se kae, Sofija. Trenutno Arkadije vodi stvar." Morisonu se inilo da savreno jasno osea naprezanje broda. Deo kapilarnog zida za koji se drao teglio se sve vie i vie. "Arkdije", uzrujano uzviknu Sofija, "popustie ili polje, ili zid! " "Jo trenutak, malecka, jo samo trenutak... Sad!"

Zid odskoi unazad i brod sunu napred, a Morison ponovo oseti kako ga potisak vraa u sedite. Pramac broda se zagnjurio u vezivno tkivo izmeu dve elije u kapilarnom zi du. 52. Morison tek sada postade svestan zvuka koji je poticao od rada mikrofuzi onih motora. Jedva primetna buka, dok je brod, sa prilinim tekoama, pokuavao da se p robije kroz tkivo. Ispred broda se nita nije moglo videti. Debljina kapilarnog zi da, pod normalnim okolnostima izrazito tanka, nadmaivala je i samu duinu broda. Tk ivo je sada obavijalo brod sa svih strana; Denjev, vlanog ela, dobaci Boranovoj: "T roimo vie energije nego to smemo." "Onda zaustavi pogon, i hajde da razmotrimo situ aciju", predloi ona. "Ako to uinim, postoji opasnost da e nas prirodna elastinost ma terije izbaciti iz tkiva natrag u krvotok", primeti Denjev. "Onda samo smanji gas , i nai ravnoteu pri kojoj moemo da stojimo u mestu." Buke naglo nestade. "Tkivo vri prilian pritisak na povrinu broda", saopti Denjev. "Dovoljno da nas smrvi, Arkadije ?" "Za sada ne. Ali ako se pritisak nastavi..." Morison planu. "Pa to je smeno! Z ar nije neko spomenuo da smo trenutno poprimili veliinu malog organskog molekula? " "Veliine smo molekula glukoze", odgovori Boranova, "koji je sainjen od, sve u sv emu, dvadeset i etiri atoma." "Hvala", odvrati Morison ledeno, "toliko mi je pozn ato. Maleni molekuli neprestamo plove kroz kapilarne zidove zahvaljujui difuziji. Difuziji! Na taj nain itav organizam funkcionie. Zato onda ne prolazimo kroz tkivo? " "Difuzija je statistiki pojam", odvrati Boranova. "U svakom trenutku, u krvotok u se nalazi dvadeset i etiri milijardi biliona molekula glukoze. Oni se nasumino k reu unaokolo, a neki od njih u svom kretanju prolaze kroz spojeve, ili se probija ju kroz opnu elije, zatim kroz samu eliju, i potom na drugoj strani izlaze napolje . U svakom sekundu, ipak, to poe za rukom srazmerno malom broju molekula; ipak, i to je dovoljno da se funkcionisanje materije odvija po ustaljenom planu. Na pri mer, nekom posebnom molekulu glukoze moe se dogoditi da i po mesec dana ui u krvoto ku, a da se ne probije dalje. Mi nemamo toliko vremena."

"To ti, Natalija, nije nikakav argument", usprotivi se Morison nestrpljivo. "Zato jednostavno ne uinimo isto ono to i molekuli prilikom difuzije? Naroito sada, kada smo usred tkiva. Zato smo li se uopte zaglavili?" "Albert je u pravu", oglasi se Konjev. "Difuzija nije tek pasivni prolazak kroz tkivo. Mora da postoji neki nar oiti odnos izmeu molekula i barijere kroz koju oni prolaze, jedino to ne znamo tano kakav je to odnos. Naroito sada, kada smo se suoili sa barijerom krvotok-mozak." " Pa, eto nas, na barikadama mozga", ree Denjev. "Ti si strunjak za mozak. Osvrni se unaokolo i saopti nam ta da inimo." "Ne mogu tek tako. Glukozni molekuli bi trebalo da glatko prolaze kroz prepreke, jer, oni su glavno pogonsko gorivo, izvor ener gije koju mozak potrebuje. Nevolja sa ovim brodom je u tome to on nije molekul gl ukoze, iako je odgovarajue veliine. "Cilja li na neto odreeno, Jurij, ili je ovo tek predavanje?" upita Boranova. "Da, ciljam na neto. Razelektrisali smo brod da bism o prodrli kroz barijeru, ali zato bi on i dalje zjapio nenaelektrisan? Moemo li mu dati elektronski kod glukoznog molekula? Ako moemo, on e zbilja postati molekul g lukoze, bar to se tie apirovljevog organizma. Natalija, predlaem ti da izda nareenje tom smislu." "To je ve uinjeno, Natalija." Kalinjina nije oklevala. (Oboje se izr iito obraaju Boranovoj, pomisli Morison. I dalje potpuno ignoriu jedno drugo.) "Evo , smanjuje se pritisak", objavi Denjev. "Tkivo prepoznaje prijatelja i utivo se sk lanja s puta. Majka mog oca imala je obiaj da kae, koliko je se seam: 'avolja posla! ' i hitro bi se prekrila ebetom preko glave." "Arkadije", naloi Boranova, "pojaaj n apon i proi kroz materiju pre no to ona primeti da se pod kodom glukoze krije neto nimalo nalik na nju." "Da, Natalija", odvrati Denjev. "Odlino, Jurij", ree Morison. "Pravi predlog u pravo vreme. U magnovenju je trebalo da se i ja toga setim, al i eto, nisam." Konjev promrmlja, zbunjeno polaskan: "Nita strano. Poto se mozak hra ni glukozom, trebalo je samo da se umanjimo do veliine glukoznog molekula. Trebal o je da imamo u vidu i kod glukoznog molekula. Samo to si upitao zato se ne probij emo napred, palo mi je na pamet da smo na neto zaboravili." "Dame i gospodo, lanov i ekspedicije, barijera je prevaziena", odjavi Denjev. "Vie nismo u krvotoku. Nalaz imo se u mozgu."

53. U mozgu, da, pomisli Morison, ali ne i u modanoj eliji. Sada su samo preli iz j edne tranzitne zone u drugu, iz jednog meuelijskog prostora (kapilarni zid) u drug i meuelijski prostor, ija je svrha bila da zadri oblik i meuodnose nervnih elija, neu ona. Pokuaj da ukloni taj meuprostor i elije bi se, privuene meugravitacijom, namah p etvorile u amorfne mase i postale nesposobne za bilo kakve normalne funkcije. Na lazili su se u pravoj dungli, ispunjenoj debelim kolagenskim nitima. (Bio je to g otovo univerzalni vezivni protein ivotinjskog sveta, koji vri ulogu celuloze kod b iljaka, na neto drugaiji nain, jer je re o proteinu, a ne o ugljen hidratu, ali isto vremeno, znatno fleksibilniji.) Ultraminijaturizovanim oima niti kolagena izgleda le su kao stabla drvea, ukrtajui se i prepliui u svetu gde je gravitacija bila od mal e vanosti. Pod normalnim okolnostima, niti bi postajale vidljive tek uz pomo mikro skopa. Niti je bilo svakojakih, neto tanjih, kao i znatno tanjih. Morisonu je bil o poznato da bi neka od njih mogla biti elastinska i da se kolagen moe pojaviti u nekoliko varijantnih oblika, dodue sasvim suptilnih. Kada bi se odmakao od prozo ra ili recimo, bio manje umanjen nego to jeste, mogao bi videti, u stvari nazreti , tek odreenu strukturu i poredak. Na ovom nivou, ipak, okoli je bio haotian. Van b roda se nije moglo videti nadaleko, jer je gusti skoro posvuda ometao pogled. Mor ison primeti da se brod kree izraziti sporo. Rusi su zapanjeno posmatrali prizor oko broda. ak ni oni nisu mogli oekivati ovakvo neto (a pogotovo Morison, oduvek za interesovaniji za elektrine vrednosti mozga nego za njegovu mikroanatomiju). "Kak o emo nai put do neuronske elije?" upita Morison. "Zna li iko?" "Brod se moe kretati iskljuivo pravo napred", odgovori Denjev, "te, stoga, idemo pravo napred dok ne s tignemo do elije." "Ali kako emo pravo napred kroz ovu praumu? Ako ne moe da skree b tamo-amo, kao da zaobiemo vlakna?" Denjev zamiljeno pogladi bradu. "Neemo morati. U prolazu, tik do nekog vlakna, ona strana broda koja mu je blia imae odreeno trenje , a druga strana broda nee. Putanja e nam se tako i kriviti, kao kometi oko sunca. " On se namrti. Kosmonauti rade isto to kada ele da izbegnu neki satelit i planetu . Mi emo to uiniti da bismo zaobilazili ove... stvari." "Ove stvari su kalogenske niti", zau se jedan zlovoljan glas, Konjevljev.

"Neke od njih vrlo su debele", nadoveza se Morison. "Nee uvek prolaziti tik kraj n jih. Moe se desiti da se sa nekom od njih eono sudarimo. Ako pri tom, imamo mogunos t samo za kretanje unapred, ta emo onda? Ovaj brod projektovan je za krvotok." "Ar kdije", umea se Boranova, "ima tri mikrofuziona motora, i koliko mi je poznato, po stavljeni su u zadnjem delu broda, tvorei meusobni oblik jednakokrakog trougla. Moe li da pusti u pogon samo jedan od njih?" "Ne. Kontrola pokree sva tri odjednom." " Da, Arkadije, trenutno je tako. Ali ti si projektovao brod i zna detalje vezane z a mogunosti komandovanja njime. Ima li ita to moe da uradi, nekakvu modifikaciju ili ino, kako bi mogao da ukljui jedan po jedan?" Denjev duboko udahnu vazduh. "Da, da, samo to su govorili: 'uvaj budet, na razbacuj se, ne iritiraj birokrate.'" "Pored t oga, Arkadije, moe li se ita uiniti?" "ekaj da razmislim. Pa, moda bismo doskoili sam sebi, ako smem tako da kaem. Treba pronai neto od ega bi se mogao napraviti prekida, kao i dodatne ice. Ko zna da li e to upaliti, i koliko e raditi ako upali, i hoe li nam biti bolje nego sada. Ipak, vidim na ta cilja. Ako pustimo u pogon jednu od m aina, hod unapred doi e u neravnoteu." "Jednostavno, moi e da upravlja levo, desno, visnosti od toga koji motor pali." "Pokuau, Natalija." "A to vam to nije palo na pam et kad smo se zaglavili u pogrenom kapilaru?" uzvinu ljutito Morison. "To bi me p otedelo neugodnosti, ili smrtnog rizika pri pokuaju da okrenem brod rukama." "Da n isi bio tako ubedljiv u iznienju svog predloga, moda bismo se ovoga i tada setili" , odvrati Denjev. "Meutim, to i dalje ne bi bila dobra ideja." "Zato? "Bili smo u k rvnoj struji. Brod ima oblik izrazito pogodan za putovanje kroz tenost. Povrina mu je od materijala koji dozvoljava kontakt sa tenou bez turbulencije, to skretanje iz struje ini jo teim. Tvoje okretanje rukom bilo je mnogo efikasnije i bre, a i utedel i smo znatnu koliinu energije. A treba imati u vidu i kapilarna suenja. Ovde nema struje, a zbog nae velike minijaturizacije imamo i sasvim dovoljno prostora." "Do sta s priom", naloi Boranova. "Arkadije, na posao."

Denjev stade da pretura po kutiji s alatkama, a onda ukloni komandnu tablu i baci se na prouavanje kontrolnih veza u aparatima, mrmlajui pri tom kao da baca ini. Ko njev, sklopivi ake na potiljku, ree, ne osvrui se: "Alberte, priaj nam o tim oseajim oje prima." "Oseajima?" "Poeo si tu priu ba pre nego to se javio Groto, objavivi da u dobrom kapilaru. Mislim na oseaje koje prima kada analizira talase misli." "Ah, to", izusti Morison, uhvativi Sofijin pogled. Ona sasvim lagano zavrte glavom. Vr lo sugestivno njen prst dodirnu njene usne. "Nema tu mnogo ta da se kae", odgovori Morison. "Imao sam povremene oseaje, koje ne mogu da opiem na uobiajen nain. To je, meutim, mogla biti i puka iluzija. Oni kojima sam pokuavao da objasnim bili su sa svim uvereni da je posredi iluzija." "I nikada nita nisi javno publikovao." "Nika da. Samo sam to pominjao, tu i tamo, u prolazu, ali i to je ve bilo sasvim dovolj no. Ako ste apirov i ti uli za te stvari, to je moglo biti samo putem irenja glasin a. Da sam to ikada objavio, to bi me dovelo blie naunikom samoubistvu nego ikada ra nije." "teta, zbilja." Morison hitro baci pogled ka Kalinjinoj. Ona brzo i neprim etno klimnu, ne rekavi nita. Oigledno, nije mogla nita rei a da to ne uje itav brod. rison se bezbrino osvrnu oko sebe. Denjev, priajui sam sa sobom, bio je zabavljen sv ojim poslom. Konjev kao zamrznut u svom veitom gledanju pravo pred sebe, izgublje n u mislima, kakve god da su one bile. Boranova je, pozadi, posmatrala monitor s vog kompjutera i vadila nekakve beleke. Morison nije ni pokuavao da ih proita, moga o je da, iz suprotnog ugla, bez problema ita engleske rei, ali ruski mu je jo posta vljao nezaobilazne tekoe. Samo ga je Kalinjina i dalje posmatrala. Morison stisnu usne, i pritiskom na dugme, aktivira u svom kompjuteru program procesora rei. Nij e mogao da pie irilicom, stoga je ruske rei ispisivao latininim slovima. On ispisa: T A NIJE U REDU? Kalinjina je oklevala; oigledno joj latinica nije bila naroito blis ka. Onda njeni prsti zaplesae i na njenom monitoru se zasvetlee jasna, irilina slova : NE VERUJ MU. NE GOVORI NITA. Ona odmah izbrisa poruku. Morison upisa: ZATO?

Ona odgovori: NIJE ZLOBA, VE PREIMUSTVO ZASLUGE. ON BI UINIO SVE. SVE. SVE. Rei nest adoe sa ekrana i ona se otro zagleda negde napolje. Morison se zamisli. Nisu li to bili samo izlivi osvetoljubivosti jedne osujeenje ene? Ali to nita nije menjalo na stvari, jer ionako nije imao nameru da saopi ita vie od onoga to je ve izneo, ni usm eno ni pismeno. On sam nije bio zloban, ali tamo gde su preimustvo i zasluge u pi tanju, on ne bi uinio sve, sve, sve, ali bi uinio dosta toga." Ipak, u tom trenutk u nije bilo niega za 'injenje'. Postojala je jedna stvar, ipak, koja nije bila tem atski povezana sa prethodnim tokom misli, ali koja bi uskoro mogla zadobiti odluu juu prednost nad svim ostalim. On se okrenu ka Boranovoj, koja je i dalje zurila u svoj instrument i lupkala prstima po naslonu za ruke, duboko zamiljena. "Natali ja?" "Da, Alberte?" Nije podigla pogled. "ao mi je to vas vraam u grubu realnost, a li", njegov glas se spusti do praga ujnosti, "mislim da u morati da mokrim." Ona g a pogleda, uglovi njenih usana zaigrae, ali se napregnu da se ne nasmeje. Zatim p rimeti normalnim glasom: "Pa, to se dvoumi? Uini to." Morison se oseao kao kolarac ko ji die dva prsta i moli da bude puten iz uionice. Bez razloga, naravno. "Pa, nisam hteo da ba ja budem prvi." Boranova se namrti, ba kao prava uiteljica. "To je blesav o, sve zajedno. Osim toga, nee biti prvi. Ja sam to ve obavila." Morison, koji je t o svojevremeno primetio nastavi apatom: "Tebi je to bar lako. Sama si, tamo pozad i." I on mahnu glavom u Sofijinom pravcu. "Pa?" Boranova zatrese glavom. Ne misl i valjda da u sada da se bacim u potragu za zavesom za tebe? Ili da treba da, za t renutak, zamurim? (Kalinjina u tom trenutku uputi u njihovom pravcu zauen pogled.) Ona te nee ni pogledati, iz pristojnosti, dakako, ali i u oekivanju da i ti, pretp ostavljam, postupi tako kada ona bude u pitanju." Morisonu je bilo izuzetno nepri jatno, iako ga je Kalinjina posmatrala pogledom punim razumevanja. "Ama, hajde, Alberte, maloas sam te brisala sasvim nagog. Nemamo, trenutno, priliku da se prep utamo stidljivosti." Morison se slabano nasmei i pogleda je zahvalno.

Zatim pokua da se priseti kako da odvee svoj pojas. Skoro da je zaalio zbog toga, j er se vez raskopa uz vrlo razgovetno 'klik'. (Ti uasni Rusi, uvek tapkaju za ostal ima! Ba su mogli da projektuju i beumne kope na pojasevima!) Uspeo je da raskopa i o deu u predelu prepona, i onda se, sa strahom, upita hoe li umeti da je i zakopa. Os etio je vazdunu struju u trenutku kada se toaletna kutija otvorila i prilino nepri jatan oseaj hladne promaje na goloj koi. Zadovoljno, meutim, odahnu poto je obavio p osao, i poto je uspeo da bez problema zakopa odeu nastavivi ukoeno da sedi. Mora da j e za sve to vreme zadravao dah. "Dri!" ote se otro Boranovoj. Morison pogleda ta mu je pruala, i ugleda zapeaen paketi. Otvorivi ga, nae vlanu maramicu, kojom obrisa ru (Rusi oigledno otkrivaju eleganciju i ekskluzivitet ili izopaenje, sve u cilju do minacije nad nekim.) Onda mu se uini da mu ui zagluuje neka grmljavina, bio je to D enjevljev glas, zbilja kao sudnji dan posle sveg prethodnog aputanja. "Evo, gotovo ." "ta je gotovo?!" povika Morison, pomislivi mahinalno da je re o kakvoj aljivoj op asci na raun njegovih fiziolokih potreba. "Individualne komande nad motorima", odg ovori Denjev, trijumfalno pokazujui na komande pred sobom. "Sada mogu da ukljuim je dan, ili dva, ili sva tri, ako zaelim. Nadam se, bar, da mogu." "ta od svega toga, Arkadije?" prosikta Boranova razdraljivo. "Jesi li siguran ili tek nagaa." "I jedn o i drugo", odgovori on. "Siguran sam da sam u pravu. Nevolja je to se ponekad po kae da nisam. Kao to moj otac ree..." "Hajde da isprobamo stvar", ubaci se Konjev, sa oitom namerom da presee misao Denjevljevog oca. "Naravno, to i nije pod znakom p itanja. Kao to ree moj otac", Denjev podie glas, kako sluajno ne bi bio ponovo prekin ut, 'Kada neto nije pod znakom pitanja, to samo znai da neko ne eli da postavi pita nje.' I kao to svi znate..." On zastade i Boranova upita: "ta to svi znamo?" "Neko liko stvari, Nataa", odgovori on. "Prvo i prvo, zaokretanje brodom oduzimae nam si lnu energiju. Ja sam dao sve od sebe, ali brod, jednostavno, nije tako projektov an. A to se tie druge... pa, vie nisam u kontaktu sa Grotom." "ta kae?" upita Kalinji a glasom koji je bio na ivici vriska, zbog neverice, ili ogorenja.

Boranova glasom odade da je i ona podjednako uzbuena: "Kako to misli, vie nisi u ko ntaktu?" "Hajde, de, de, Nataa, pa zna da ne mogu da pojedinano povezujem motore be z ica, zar ne? Ni najbolji inenjer na svetu ne moe da ni iz ega stvori icu, niti sili konske ipove. Neto sam morao i da odmontiram, a jedino to sam mogao, a to ne bi ugro zilo operativnost broda, jesu komunikacije. Tu mogunost sam im nagovestio, i bilo je mnogo cike i vriske, ali nisu me mogli zaustaviti. Stoga, sada moemo da skreem o brod levo-desno, bar mislim da moemo i nemamo vezu sa Grotom, u ta sam siguran." 54. U brodu zavlada tiina, poto se ovaj ponovo pokrenu. Okolina je sada izgledala znatno drugaije u odnosu na krvotok, gde su se raznovrsna telaca kretala u svim pr avcima, puzala pred brodom, ostajala pozadi, i slino, u zavisnosti od mikrostruja nja, kako je smatrao Morison. Bilo je tu pravog oseanja kretanja, ako ni zbog ega drugog onda zbog toga to su se rezbarije na zidovima arterije i kapilara postojan o pomerale unazad i nestajale iz vidnog polja. Ovde, meutim, u meuelijskom prostoru , sve je stajalo. Nije bilo pokreta. Nije bilo znakova ivota. Mrea kolagenih vlaka na izgledala je zbilja kao uma, tanije, samo debla, bez grana i lia, boje, zvuka, po kreta. Ali kada se brod otisnuo unapred, kroz viskoznu meuelijsku tenost, sve mu je krenulo u susret. Brod se ustremio ka ralji V oblika, koju su inila dva vlakna, i dok je prolazio kroz nju, Morisonu se uini da je na stablima uoio spiralu slobodn ih krajeva, izraeniju na tanjim vlaknima. Pravo ispred njih ispreilo se divovsko, debelo vlakno, kralj dungle. "Morae da zaokrene, Arkadije", dobaci Konjev. "Koliko z a probu." "U redu, ali morau da se savijem. Kontrole su sasvim improvizovane i ni su mi ba na dohvat ruke." On se sae, gurnuvi skoro glavu meu vlastite noge. "Nadam s e da ovo neu morati esto da inim. Za oveka mojih godina ovo je ravno samoubistvu." " Misli, za oveka tvoje debljine", toboe ravnoduno ubaci Konjev. "Ba si se razmrcio, Ar kadije. Treba da pone sa dijetom." Denjev se ispravi. "Odlino, idem odmah kui, i na k uru mravljenja. Misli li, Jurij, da je sada vreme za tu vrstu primedbi?" "Nije ni za tebe vreme da drami, Arkadije", dobaci Boranova. "Skrei!"

Denjev se, uz gunanje, ponovo savi. Brod se elegantno, u irokom luku, otisnu udesno ; ili sa stanovita vizuelne atrakcije, baobab ispred njih se pomeri ulevo, kao i i tav prizor. "Udarie u njega", uzviknu Konjev. "Jo skreni!" "Ne moe otrije", odvrati D enjev. "Ovo je najvie to mogu." "Onda dobro, pripremite se za sudar", zakljui nemirn o Konjev. "Da, stvarno", presee ih Boranova ljutito. "Daj, Jurij, ne panii. Brod j e od tvrde plastike. Vlakno je, najverovatnije, od gumaste mase." Samo to je to i zgovorila, pramac broda se susrete sa kolagenim vlaknom, prolazei kraj njega na m inimalnom odstojanju. Bilo je oigledno da e se sredinji, ispupeni deo broda otreti o stablo, to se i desi ba u nivou sedita Kalinjine. Ne zau se nikakav grebui zvuk, ve eko itanje. Ne samo da su vlakna bila od gumaste mase, kao to je Boranova izjavila, ve su bila i prilino elastina. Vlakno se ugibalo pod pritiskom nadirueg broda i zat ezalo kao lasti, a onda se otisnu u drugom pravcu i lagano odbaci brod na suprotn u stranu. Meutim, gusta meuelijska tenost ovom je prilikom delovala kao posrednik i priguiva momenta kretanja broda. Brod nastavi da se kree, ovog puta nalevo. "Iskljui o sam motor im sam shvatio da emo doi u kontakt sa vlaknom", ree Denjev. "Ovo to sada idemo nalevo prirodna je posledica." "Da", sloi se Konjev, "ali pretpostavimo da si hteo da zaokrene u drugom pravcu?" "Onda bih upotrebio motor. Ili bih, znatno ranije usmerio brod levo od vlakna. Onda bi nas vlakno odbacilo udesno. Najznaajn ije je, u itavoj igri, koristiti motore to je manje mogue, nasuprot vlaknima, koje treba maksimalno iskoriavati. Na prvom mestu, energiju ne treba troiti prebrzo. Dru go, brzo oticanje energije poveava opasnost od spontane deminijaturizacije." "ta?" ciknu Morison. Je li to tano?" upita on, okreui se Boranovoj. "Tano je", odgovori o na. "anse se, u tom sluaju, zbilja neto uveavaju. Mislim da je tednja energije primar ni razlog." Meutim, Morison nije uspevao da savlada bes. "Zar ne uvia koliko je smen a, koliko je zloinaka, situacija u kojoj se nalazimo? Nalazimo se u brodu koji jed nostavno nije dorastao zadatku koji je pred njim, i ta god da uinimo, samo emo jo vie pogorati situaciju!" "Molim te, Alberte", zatrese Boranova glavom, "zna da nemamo izbora."

"Osim toga", dodade Denjev, ljupko se osmehujui, "ako obavimo posao u ovoj olupini , pomisli samo koliko e nae zasluge biti vee. Biemo heroji, pravi heroji! Dobiemo, si gurno, i Lenjinov orden, svako od nas! A ako ne uspemo, utena je pomisao da emo ve liki deo krivice da svalimo na neopremljenost broda." "Da. Sovjetski heroji, pob eda ili poraz, svi ste isti", zarea Morison. "A ta je sa mnom?" "Priseti se, Alber te", ree Boranova, "da ako uspemo ni ti nee biti zapostavljen. Lenjinov orden dodel jivan je i strancima, u mnogo navrata, ukljuujui i brojne Amerikance. ak i da, iz b ilo kog razloga, ne eli to priznanje, uspeh tvojih teorija konano e biti i zvanino po tvren i dobie Nobelovu nagradu pre nego bilo ko od nas." "E pa, nismo sada u prilic i da brojimo pilie", odvrati Morison. "Dobro u promisliti pre no to konkuriem za Nob ela." "Ja, zapravo, sve vreme razmiljam hoemo li stii do neurona", oglasi se Kalinj ina. "A gde je tu problem?" upita Denjev. "Moemo da se vozimo prema napred i levo i desno, kako god hoe, i nismo vie u kapilaru, ve u mozgu. Tu pred nama su neuroni, koliko god da ih je, milijarde neurona." "Gde pred nama?" upita Kalinjina. "Ne v idim ni jednog. Samo vlakna." "A koliko je debeo meuelijski prostor?" "Mirkoskopsk i, da smo normalne veliine. Ipak, sada smo veliine glukoznog molekula i, u odnosu na to, moemo prei kilometre do prvog neurona." "Pa dobro, onda", pomirljivo zakljui Denjev. "Odvozaemo se i taj kilometar. Bie nam potrebno malo vremena, ali i to je sasvim izvodljivo." "Da, kada bismo ili pravom linijom. Ali ovde smo usred dungle. Treba da obiemo jedno vlakno, pa drugo, i tako redom, i na kraju, moe se desiti d a se vozimo pedeset kilometara i da na kraju shvatimo da smo tamo odakle smo i p oli. Lutaemo kroz lavirint i do neurona emo stii iskljuivo pukim sluajem." "Jurij ima mapu", primeti Denjev, pomalo nesigurno. "Jurijev cerebro... ta god..." Konjev nam rteno zavrte glavom: "Moj cerebrograf pokazuje cirkularnu mreu mozga i elija u njem u, ali ne mogu da ga izotrim do te mere da bih ustanovio na poloaj u meuelijskom pros toru. Ne znam toliko o tome, a od cerebrografa ne moe traiti nita vie nego to si u st nju da u njega stavi." Morison pogleda kroz zid broda. Vlakna, vlakna, u svim pra vcima, proteua, sputavajua. Nije mogao da nazre nita osim njih. Vlakno do vlakna.

Ni traga od nervnih elija! Ni traga od neurona.

ELIJA Barijera koja kae 'dobrodoao, uljezu!'jo ne postoji. Denjev senior. 55. Boranov a rairi nozdrve i izvi svoje tamne obrve, no glas joj ostade miran. "Arkadije", n aloi ona, "vozie unapred, pravo, to je mogue vie u pravoj liniji. Zaokrei to manje ako ve mora, onda naizmenino levo, pa desno. I naravno, gore pa dole, poto smo u tro dimenzionalnom prostoru." "To moe da me zbuni, Nataa", usprotivi se Denjev. "Naravn o, ali trudie se. Moda neemo moi da se kreemo pravo, kao strela, ali bar neemo ii u , ili spiralno, ili heliksalno. Ranije ili kasnije, dospeemo do elije." "Moda", poe Denjev, "ako deminijaturizuje brod, samo malo..." "Ne", odgovori Boranova. "ekaj, N ataa. Razmisli. Ako se malice uveamo oko nas e biti manje slobodnog prostora. to smo vei prostor izmeu krvnog suda i neurona postaje manji." Dok je govorio ustro je ges tikulirao. "Shvata?" "Shvatam. Ali Arkadije, to smo vei tee e nam biti da se probijem o kroz vlakna. Neuroni mozga su dobro zatieni. Mozak je jedini organ u ljudskom or ganizmu koji je obloen kostima sa svih strana, a sami neuroni su dobro obloeni meuel ijskom materijom. Pogledaj i sam. Samo ukoliko smo veliine molekula glukoze moemo ii napred kroz kolagen, a da ne doe do znaajnijih oteenja mozga." U tom trenutku Konj ev uini neto neobino: okrenu se u seditu, i njegov pogled okrznu Kalinjinu pre no to se zadra na Boranovoj. "Mislim", ree on, "da ne moramo da napredujemo ba sasvim kao guske u magli, potpuno nasumice." "Kako to misli, Jurij?" upita Boranova. "Neuro ni e se, ipak, nekako, odati. Svaki od njih prenosi nervne impulse, periodino, u v eoma kratkim intervalima. Moda moemo da ih otkrijemo." Morison se namrti. "Neuroni su dobro izolovani." "Aksoni, da. Ali ne i elijska tela."

"Ali nervni impulsi najai su upravo u aksomima." "Ne, nego u sinapsama. A ni one nisu izolovane. Meutim, sinapse se sve vreme iskre i stoga bi trebalo da je mogue da ih otkrije." "U kapilaru nismo mogli." "Bili smo sa druge strane kapilarnog zi da. Sluaj, Alberte, zato se, uopte, raspravljamo? Od tebe traim da odredi poloaj mod h talasa. Zbog toga i jesi ovde, zar ne?" "Oteli ste me", odvrati Morison s nepr ikrivenom estinom. "Zbog toga sam ovde." Boranova se nae unapred. "Alberte, ta god da je razlog, ti jesi ovde, a Jurijev predlog zvui sasvim razumno. A ti, Jurij, n e mora ba uvek biti tako grub." Morison za trenutak oseti kako sav drhti, ne znajui tome razlog. Konjevljev predlog zbilja je bio razuman. A onda shvati: njegove t eorije nalazile su se sada neposredno pred proverom, pod uslovima koji vie nisu p ruali nikakvu odstupnicu. Bio je na samoj ivici modane elije, koja je u znaajnom mer i uveana da bi mu olakala posao. Sledee to e od njega traiti bie da proveri svoje te je iznutra, unutar same elije. A ako podbaci, kakvi li e ga argumenti spasti injeni ce da je sve ove godine uzalud traio vreme, da je greio, i to oduvek? Jo je vie besn eo zbog injenice da su ga u takav nezavidan poloaj dovele okolnosti, a ne Konjev l ino. Bio je svestan da Boranova oekuje njegov odgovor, kao i da Konjev ne skida sv oj uareni pogled sa njegovog lica. "Ako otkrijem signale", ree napokon Morison, "p rimau ih sa svih strana. Izuzev iz pravca odakle smo doli, dakle od kapilara, sa s vih strana smo okrueni ogromnim brojem neurona." "Ali, nisu svi podjednako udalje ni", upozori ga Konjev. "Jedan ili dva su verovatno blii od ostalih. Moe li da odre di jainu signala iz odreenih pravaca? Moemo se uputiti prema najjaoj emisiji." "Moja oprema mi ne omoguava prostorno detektovanje." "Tako! Onda i Amerikanci boluju od toga da konstruiu nedovoljno primenljivu opremu! Znai, nisu samo Sovjeti..." "Jur ij!" uzviknu Boranova otro. Konjev proguta knedlu. "Pretpostavljam da e mi opet rei da sam grub. U tom sluaju, Nataa, ti mu reci da porazmisli na koji e nain konstruisa ti dovoljno upotrebljive ureaje, ili konkretno, pokuati da odredi odakle signali d olaze."

"Molim te, Alberte, probaj", obrati se Boranova Morisonu. "Ako ne uspe, jedino to nam preostaje jeste da nastavimo da lutamo kroz ovu dunglu i da se nadamo da emo n aleteti na neto, pre no to bude prekasno." "I dalje lutamo, ak i u ovom trenutku", dobaci Denjev, gotovo veselim glasom, "ali ja jo ne vidim nita." I dalje ljut, Mori son pokrenu svoj kompjuter i pozva program prijemnika modanih talasa. Ekran zasve tluca, ali to je bio tek um i to slabiji nego dok su bili unutar kapilara. Do sad a je uvek upotrebljavao vodove koji su se koristili mikropozicioniranjem, unutar nerva. Gde da ih sada usmeri? Nije bilo nerva ili tanije, bio je u samom mozgu, t o je samo po sebi iskrivljavalo sliku. Moda ako bi usmerio vodove navie, u vazduh, i rairio ih, kao krake antene, moda bi se pokazali korisnim. No, pri ovoj veliini, bili bi vrlo kratki i domet bi im bio slab, i... Pripremao je vodove, odmotavao ih kao brodsku uad, i postavljao u poloaj veoma slian pipcima insekta i njegovim r eceptorima. Onda pokua da izotri prijem to je mogue vie, i odjednom se svetlucanje na ekranu pretvori u duboke, tanke krivulje, ali samo na tren. On nehotice ispusti krik. "ta se desilo?" upita Boranova, preneraena. "Uhvatio sam neto. Samo drhtaj. Ali nestao je." "Pokuaj ponovo." Morison pogleda navie. "Sluajte svi. Tiina. Teko mi je da radim sa ovim i najvie u postii ako uspem da se sasvim koncentriem. Jasno? Ni glasa. Nita." "ta si to bio uhvatio?" upita Konjev tiho. "ta?" "Kao drhtaj. Rekao s i 'kao drhtaj'. ta je to bilo?" "Ne znam ta sam uhvatio. Pusti me da oslukujem. On se obazre preko svog levog ramena. Natalija, ja ne izdajem nareenja, ali ne elim d a budem uznemiravan. Naroito ne od Jurija." "Biemo mirni", ree Boranova. "Nastavi, Alberte. Jurij, ni rei vie." Morison se tre i pogleda ulevo, jer je osetio mek dodi r na svojoj ruci. Kalinjina ga je neno gledala, s blagim osmehom. Mrmljala je, apa tom, pomalo preterujui: "Ne obraaj panju na njega. Pokai mu! Pokai mu!" Oi su joj bli tale. Morison ne odoli a da se ne nasmeje, iroko. Moda ju je gonila smo elja za osv etom, osvetom prema oveku koji ju je napustio; ipak, prijao mu je taj pogled koji mu je ulivao veru i sigurnost.

(Koliko je, uopte, vremena prolo otkako ga je neko ensko bie pogledalo s ponosom i p overenjem u oima? Pre koliko vremena je Brenda prestala da ga posmatra na taj nain ?) On oseti samosaaljenje i za trenutak se izgubi u mislima. A onda prionu na pos ao. Pokuao je da iz svesti odstrani svoju okolinu, stanje u kome se nalazio i da se usredsredi iskljuivo na kompjuter; samo na tanana strujanja u elektromagnetnom polju, pobuena meudejstvom natrijumovih i kalijumovih jona kroz neuronsku membran u. Ekran ponovo blesnu, a onda se slika umiri i pretopi u sled slabih bregova i dolja. Paljivo, prosto se bojei da dodirne tastaturu, Morison uvea sliku. Bregovi i dolje se izduie, a njihovi zavreci nestadoe negde van ekrana. Sinusoida je bila pre krivena nejasnim, minijaturnim titrajima. Hvatam talase, pomisli on, plaei se da t o izgovori glasno, plaei se ak i da misli na to, kao da e bilo kakav fiziki ili menta lni napor biti dovoljan da titraje netragom odnese u nepovrat. Slabi titraji, sk eptini talasi, kako ih je nazivao, neprestano su iskakali iz ie i vraali se u nju, n e izotravajui se. Morison nije bio iznenaen. Mogue je da prima emisije iz polja odree nog broja elija ije se duine nisu sasvim poklapale. Tu je, ipak, bio i brod, tanije njegova koljka, kao prepreka talasima. I opsesivno Braunovo kretanje. Moda, ak, pri jem ometaju i naboji grupisanih atoma van minijaturizovanog polja. udo je uopte to je uhvatio bilo ta. On lagano prstima dodirnu vodove-antene, i stade njima da kli zi gore i dole, prvo jednom rukom, zatim drugom, pa obema, pa onda obema u supro tnim naizmeninim pravcima. Onda savi antene, lagano, na jednu, pa na drugu stranu . Skeptini talasi su se izotravali i ponovo mutili; no, nije mogao da ustanovi ta b i morao da uini pa da napokon doe do potpunog izotravanja. A onda se, donekle, male ni talasi izotrie i ostadoe u tom stanju. Za trenutak se opet izgubie, poto je pomeri o antenu, ali sada je konano uhvatio pravac u kom treba da usmeri prijemnike. On pokua da smiri svoje drhtave ruke. "Arkadije", pozva on. "Kai, arobnjae moj ameriki." "Zaokreni nalevo i sasvim malo navie. Neu mnogo da ti govorim." "Morau da zaobilaz im vlakna." "Zaobilazi ih sasvim lagano. U suprotnom, izgubiu prijem." Morison se borio sa potrebom da baci pogled ulevo, ka Kalinjinoj. Samo jedan hitri pogled, i oseaj ljupkosti kojim je odisala bio bi dovoljan da

sasvim iskoi iz ie. ak i pomisao da bi mogao odvratiti panju od svog posla bila je do voljno uznemirujua. Denjev je okretao brod, u blagom luku, koristei mogunosti svojih novih reenja (u vezi sa motorima) to je vie mogao. Morison je, istovremeno, paljivo pomerao antene. Povremeno bi mrmljao, odseno komandujui: "Gore, udesno. Dole. Mal o ulevo." Napokon izusti: "Pravo napred." Trebalo bi da mu bude sve lake da odrava pravac, to se vie budu pribliavali eliji; ali znao je da se nee smiriti dok je ne bu de ugledao. Mrana kologenska uma i dalje je bila svuda oko njih. Tako usredsreen na jednu jedinu stvar, bio je poput miia u gru. Morao je dati sebi makar malo oduka. M orao je misliti na neto drugo, ali na neto neutralno, na neto to bi mu pomoglo da se makar na tren opusti. I on se priseti svoje rasturene porodice, kao i toliko pu ta ranije, to je i dovelo do toga da mu to seanje izbledi i postane neutralno, da izgubi svaki smisao. Bila je to fotografija to se sparuivala i utela, i od te misli bi sa lakoom mogao pobei i vratiti se svom poslu. A onda, bez upozorenja jedna po tpuno nova misao zaokupi njegov um. Jasna prikaza Sofije Kalinjine, mlae, zgodnij e, srenije nego to je ikada bila za to kratko vreme koliko ju je poznavao. A sa to m prikazom stie i oseanje ljubavi, osujeenosti i ljubomore koja ga je inila slabim. Nije bio sasvim svestan nijednog od tih oseanja, ali ko zna kakve se podsvesne em ocije i primisli motaju u njegovim modanim elijama? Kalinjina. Nije li to bilo upr avo ono to je oseao pri pomisli na nju? Tako brzo? Ili je to bila posledica abnorm alnog pritiska i napetosti koji su pratili ovo fantastino putovanje? I upravo u t om trenutku primeti da se ekran zamutio. Taman je hteo da vikne, da kae Denjevu da zaustavi brod, kako bi on imao vremena da ponovo podesi antene, kada se zaori D enjevljev glas: "Eto ga, Alberte! Doveo si nas do elije kao pas-traga! estitam!" "tav ie", dodade Boranova, "estitke i Juriju na ideji i doprinosu uspehu." Konjevljevo lice se opusti, i Denjev upita: "Kako da uemo unutra?" 56. Morison je sa zanimanje m posmatrao prizor pred sobom. Mogao je da uoi ogroman, grbavi zid to se protezao gore i dole, levo i desno, koliko god je svetlost sa broda doputala vidljivost. S ame grbe bile su izdeljene u polja, i ako bi se izbliza pogledalo, mogao se stei utisak da je zid, zapravo, velika ahovska tabla, iji je svaki kvadrat hrlio napolj e. Nekakvi

dronjci virili su izmeu izboina, kao debeli, kratki i razgranati konopci, dajui zid u izgled velike maljave poderotine. Morisonu bi potrebno nekoliko trenutaka da s e priseti svog minijaturizovanog stanja i da shvati da su izboine zapravo zavreci molekula (ili, pretpostavljao je, fosfolipida), od kojih je elijska membrana bila sainjena. Isto tako, tek sada je mogao da shvati ta znai biti veliine molekula gluk oze; elija je sada predstavljala dinovsko telo. U poreenju sa trenutnom velinom brod a, protezala se kilometrima unapred. I Konjev se zagledao u membranu, ali kao da se ve bio pribrao. "Nisam siguran", ree on, "da je ovo elija mozga, ili u najmanju ruku, da je ovo neuron." "ta bi drugo moglo biti?" upita Denjev. "U mozgu smo, a ovo je elija." Konjev ga pogleda sa neskrivenom odvratnou i ree: "Postoji vie od jedn e vrste nervnih elija. Neuron je, meutim, najvanija elija, zapovednik uma. U mozgu i h ima deset milijardi. A deset je puta vie raznovrsnih drugih elija, koje obavljaj u sekundarne funkcije i osetno su manje od neurona. Znai, izgledi da je ovo neuro n, a ne obina elija iznose jedan prema deset. Modani talasi nalaze se u neuronima." "Ne moemo, Jurij, da raunamo sa dobrom sreom", umea se Boranova. "Moe li, na bilo ko i nain da odredi da li je ovo neuron, ili nije, bez statistikih podataka?" "Ne, tek tako ne mogu. Iz ove perspektive mogu da vidim samo siuni deo membrane, a pri tom sve elije lie jedna na drugu. Morali bismo da se uveamo, da bih mogao da bolje obu hvatim itav prizor. Pretpostavljam da sada moemo da se uveamo, Natalija. Na kraju k rajeva, izili smo iz podruja koje ti zove kolagenom dunglom." "Moemo da se deminijatu rizujemo, ako je to ba neophodno", sloe se Boranova. "Ali proces je mnogo napornij i i riziniji nego minijaturizacija. Svako poveanje znai oslobaanje toplote, te se sv e mora raditi strano polako. Ima li nekog drugog reenja?" "Moemo da probamo ponovo sa Albertovim instrumentima", odgovori Konjev zajedljivo. "Alberte, moe li nam rei da li skeptini talasi koje prima dolaze spreda, ili iz nekog drugog, tek malo izme njenog pravca?" Morison je oklevao. Pre no to mu se ekran zamutio i pre no to se z id pojavio na vidiku, imao je jasnu Sofijinu viziju i nije eleo da se ona vrati. Bila je suvie potresna, suvie uznemirujua. Sigurno, ako je njegov um krio i potiski vao emocije razlog tome je bio to su one bile bolje skrivene i potisnute. "Ne zna m..." odgovori on nesigurno.

"Pokuaj", ree Konjev i Morison se nae okruen pogledima etovoro Rusa. On se nae napred i ponovo pokrenu kompjuter. Posle kratke, promiljene pauze, on ree: "Registrujem t alase, Jurij, ali ne toliko jasno kao na putu dovde." "Postaju li jai u sprotnom smeru?" "Pomalo, ukoliko se pri tom usmerim i malo navie. Ponavljam ti da se ova naprava relativno teko snalazi u prostoru." "A istovremeno se ali na ovaj brod! Slua j, Natalija, evo ta se, po meni, desilo. Na putu ovamo smo uhvatili neuronsku emi siju, ali taj neuron nalazi se iza i iznad ove elije. Meutim, kada je Arkadije ugl edao ovu eliju, prirodno da je pomislio kako je u pitanju sam neuron, te je skren uo ka njoj, tako da ona, budui da se ispreila, sada blokira prijem modanih talasa. "U tom sluaju, zaobiite ovu eliju i uputite se ka neuronu", ree Boranova. "U tom slua ju", nastavi Konjev, "ponavljam da se moramo deminijturizovati. Na ovom stupnju veliine, stupnju glukoznog molekula, moe se dogoditi da do neurona treba da preemo stotinu do stotinu i pedeset kilometara. Ako bismo, meutim, uveali masu broda dese t puta, recimo do mase proteinskog molekula, rastojanje izmeu elija bi se srazmern o smanjilo na nekih dest do petnaest kilometara." Kalinjina progovori odsutnim g lasom, kao da ono to e rei nema nikakve veze sa onim to je upravo reeno: "Natalija, d a bismo prodrli u eliju, moramo imati upravo ovu masu, masu koju trenutno imamo." Posle kratke pauze (to je, opet, trebalo da stvori utisak da ne odgovara direktn o na njenu repliku) Konjev odgovori: "Naravno. Kada stignemo do neurona, moemo op et, na miru, podesiti veliinu koja nam najvie bude odgovarala." Boranova samo uzda hnu, za trenutak kao izgubljena u mislima. "Natalija", opet e Konjev, sa izvesnom , neobinom pitomou u glasu, "jednom emo ipak morati da promenimo veliinu. Ne moemo os ati doveka na ovom stupnju." "Ne svia mi se pomisao da deminijaturizujem brod ee no t o to krajnja nuda iziskuje", odvrati Boranova. "Ovo je ta nuda, Natalija. Ne moemo plutajui traiti sate i sate. A deminijaturizacija pri ovoj veliini zahtevae sasvim m alu koliinu energije."

"Nije li tano da je trenutak poetka deminijaturizacije rizian momenat, koji bi moga o dovesti do nekontrolisanih, eksplozivnih posledica?" upita Morison. "Intuicija ti je savrena, Alberte", primeti Boranova. "Nita ne zna o teoriji, a pogaa u metu. J ednom zapoetoj deminijaturizaciji treba dozvoliti da se zavri. Njen prekid znai i i zvestan rizik." "Rizik predstavlja i dugotrajan boravak na nivou glukoznog molek ula", ubaci Konjev. "Tano", ree Boranova, klimnuvi. "Pa, hoemo li glasati i doneti d emokratsku odluku?" upita Denjev. Na ovo se Boranova tre i oi joj blesnue. Ona stisn u zube. "Ne, Arkadije. Odluka je moja i ja u potpunosti odgovaram za nju. Poveau m asu broda." A onda dodade, mnogo manje formalno: "Bar mi moete poeleti sreu." "to da ne? Time elimo sreu i sami sebi", ree Denjev. Boranova se nae nad svoje komande i Mo rison ubrzo oseti zamor od neugodnog poloaja iz kojeg je pokuavao da prati njen ra d. Jer niti je mogao dobro da vidi, niti bi mogao da razume ono to vidi, a povrh svega, moglo se desiti da definitivno uine vrat ukoliko nastavi da gleda u tom pr avcu. On se stoga okrenu napred i spazi Konjeva kako, na indentian nain, zuri u nj ega. "Detekcija skeptinih talasa..." Poe on. "ta je s njom?" "Kad smo se probijali kroz kolagensku dunglu..." "Da, da, ta je s tim?" nestrpljivo e Morison. "Jesi li i mao kakve... slike?" Morison se smesta priseti obrisa Sofije Kalinjine. U ovom t renutku lik je iileo. Zauvek, jer, ni sada, pri pomisli na nju, slika se nije vraal a. ta god da je predstavljala, imala je da ostane njegova tajna, i nije oseao nika kvu potrebu da je predoi Konjevu ili bilo kome drugom. "Zato misli da bi trebalo da sam osetio bilo kakve slike?" upita on okoliui. "Rekao si da ti se to deavalo pril ikom analize skeptinih talasa pri normalnim intenzitetima. "Na osnovu toga zakljuu je da bih, prilikom minijaturizacije, morao imati jae slike i jasnije oseaje?" "To zvui prilino logino. Ali jesi li ili nisi? Pitanje je bilo vrlo odreeno. Jesi li ose tio nekakve slike?" "Ne", prevali Morison i uzdahnu. Konjev nije skidao pogled s a njega (Morison se unervozi i oseti prilino ugroenim), a onda ree, nekako udnim gla som:

"Ja jesam." "Ti jesi?" Morison razrogai oi, iskreno zaprepaen. Istog asa dodade, opre znije: "ta si osetio?" "Ne mnogo, ali mislio sam da e kod tebe podsticaj biti jai. Ti si, uostalom, u boljem dosluhu sa svojim detektorom nego ja." "Samo mi reci ta je to bilo? Moe li to, uopte, opisati?" "Samo iskrica, koja mi je zakoraila u svest i odmah nestala. Uinilo mi se da sam video tri ljudske figure, pri emu je jedna b ila via od druge dve." "I dalje?" "Pa, apirov je imao erku, koju je oboavao, i dvoje unuadi, koje je isto tako strano voleo. Pretpostavljam da je mogue da je, u komato znom stanju, mislio na njih ili ih se seao ili mu se inilo da ih se sea. Ko moe znat i ta se u komi dogaa?" "Poznaje li njegovu kerku i unuie? Da li si ih prepoznao?" "Vi eo sam ih kao kroz zamueno staklo pri slaboj svetlosti. Sve to sam mogao da osetim bilo je prisustvo troje ljudi." Zvuao je razoarano. "Mislio sam da e ti imati jasni ji prijem." Morison je mozgao. "Niti sam video, niti osetio bilo ta slino tome." " Naravno, prijem bi morao biti bolji kada se jednom naemo u neuronskoj eliji. Meutim , same slike nam nisu dovoljne. Moramo, zapravo, uti rei." "Nikada nisam uo rei", od govori Morison odmahujui glavom. "Razumljivo", naglasi Konjev, poto si eksperiment isao sa ivotinjama koje ne koriste rei." "Sigurno", sloi se Morison. "Ipak, jednom sam radio neke testove sa ljudskim biem, iako to nikada nisam prijavio. Ali ni ta da nije bilo ni rei, ni slika." Konjev samo slee ramenima. "Zna", nastavi Morison, "pod ovim okolnostima bilo bi sasvim razumljivo oekivati da apirovljev um bude zao kupljen porodicom, ukoliko prihvatimo tvoje tumaenje onoga to si osetio. Kakvi su, uopte, izgledi da se susretnemo sa ezoterinim mislima o minijaturizerskoj matemat ici?" "On je fiziar. Prvo fizika, pa porodica. Ako se desi da uhvatimo rei, bie to rei koje se odnose na fiziku." "To je tvoje miljenje?" "Apsolutno sam siguran." U brodu, posle ovoga, zavlada tiina. Onda se, posle nekoliko minuta, javi Boranova:

"Deminijaturizovala sam brod do veliine proteinskog molekula i proces je zavren." Jo trenutak, i Denjev ree neprirodno stegnutim glasom: "Je li sve u redu, Nataa?" "T o to si u stanju, Arkadije, da postavi pitanje koje si postavio, kazuje da sve jes te u redu", odvrati Boranova. Da, deminijaturizacija je sprovedena bez neprilika ." Ona se osmehnu, no, bilo je vie nego jasno da se kupa u sopstvenom znoju. 57. Povrina glijalne elije i dalje se protezala pred brodom, dokle god je oko moglo da vidi (i dokle je dopirala svetlost sa broda), no, izgled joj se promenio. Kule u doline pretvorile su se u finije zemljite. Konopci koji su izvirali iz useka sa da postadoe tek jedva vidljiva pauina. Brod je klizio du te povrine. Morisonova panja bila je ponajvie usmerena ka kompjuteru i prijemu skeptinih talasa. Meutim, s vrem ena na vreme ne bi odoleo da ne baci pogled na spoljanju panoramu. ak i u ovoj, oig ledno sekundarnoj, glijalnoj eliji povremeno bi se dale primetiti dendritske izra sline nervne elije. Granale su se i razgranjavale kao drvo bez lia koje raste na tl u elijske membrane. Dendriti su bili poveliki ak i na ovom stupnju minijaturizacij e broda. Poinjali su, odozdo, kao debla, koja bi se naglo suavala i bila vidno ela stina. Za razliku od vrstih hrskaviastih vlakana, dendriti bi se u talasima povijal i za brodom dok je ovaj plovio kroz meuelijsku tenost. Denjev nije imao mnogo brige oko zaobilazaka; vlakna bi se povijala sa kursa i brod bi ih bezbedno mimoilazio . Kolagenska vlakna bila su ree rasporeena u neposrednoj blizini elije i, blagodarei uveanoj masi broda, bila su sada mnogo tanja i lomljivija. tavie, u jednom trenutk u Denjev ili nije na vreme uoio vlakno na putu ili, pak, nije ni reagovao. Brod se otre o vlakno u ravni Morisonovog sedita, koji se sav zgrio oekujui sudar; ali brod ostade neoteen, za dlaku. Vlakno se pod pritiskom broda u pokretu bilo zateglo, a onda puklo. Morison se okrenu da pogledom isprati povreeno vlakno, pre no to brod otplovi dalje. Boranovoj mora da nije promaklo ta se desilo, jer opazivi Morisono vu reakciju, naglas primeti: "Budi bez brige. Postoje bilioni i bilioni ovakvih vlakana u mozgu, te, stoga, jedno vie ili manje ne menja stvar. Osim toga, ona se regeneriu, ak i u mozgu ovako alosnog stanja kakav je apirovljev."

"Pretpostavljam da je tako", sloi se Morison, "a opet, ne mogu da se otrgnem osean ju krivice to oteujumo jedan ovako savren mehanizam, koji nikako ne podnosi tehnoloku invaziju." "Delim tvoje oseanje", prihvati Boranova. "Ali ne postoji nita na svet u, od biolokih ili geolokih procesa, to ve nije otrpelo meanje oveka. oveanstvo svo otnoj okolini nanosi puno zla, ponekad ak i namerno. No, ja sam edna. Hoe li i ti ma lo vode?" "Naravno", ree Morison. "olju e pronai u udubljenju ispod desnog naslona za ruke. Dodaj mi je." Ona podeli sledovanje vode na pet delova, govorei uz put: "N ismo u kripcu sa vodom, ko eli moe da dobije jo." Denjev sa odvratnou pogleda u svoj ju, jednom rukom drei komande. "Kao to ree moj otac: 'Nema pia do iste vode, pogotovo ako se proiava alkoholom.'" "Da, Arkadije", ree Boranova. "Sigurna sam da je tvoj ot ac esto tako 'preiavao' vodu, ali ovde, u brodu, morae da se zadovolji nepreienim ." "Da, da, svi se ponekad naemo u bezizlaznoj situaciji", ree Denjev i iskapi olju, napravivi grimasu. Mogue je da je ukus vode bio taj koji je nagnao Kalinjinu da s e udno promekolji u svom seditu. Morison tek trenutak docnije shvati da je doao njen red na mokrenje, te on skrenu pogled ka prozoru da vidi hoe li se sudariti sa jo kojim kolagenskim vlaknom. "Pretpostavljam da je sada vreme ruku", ponovo se ogla si Boranova, "ali ini mi se da trenutno moemo bez toga. Ipak..." "Ipak, ta?" upita Denjev. "Dobar lonac vrelog bora prelivenog kiselim mlekom?" "Pa, moram priznti da sam prokrijumarila na brod ovih nekoliko okoladica. Visokokalorinih." Kalinjina odl oi kolut papira kojim je obrisla ruke i dobaci: "Pokvariemo zube." "Ne ba odmah", o dvrati Boranova, "a osim toga, moe da ispere usta sa malo vode. Ko hoe okolade?" Odma h se ispruie etiri ruke, pri emu Kalinjina nije bila poslednja. Morison doeka svoje s ledovanje sa oduevljenjem. Voleo je okoladu, te pusti da mu se ova istopi u ustima , kako bi due trajala. Za trenutak, ukus mu u seanje prizva godine detinjstva na p eriferiji Mansija. Poslednje kapljice okolade upravo su nestajale sa njegovog jez ika, kada zau Konjevljev tihi glas:

"Jesi li osetio bilo ta dok smo lebdeli nad povrinom glijalne elije?" "Ne", odvrati Morison. (Zbilja i nije.) "A ti?" "ini mi se da jesam. Pomisao: 'Zelena polja' s evnula mi je kroz um." Morison dopusti sebi jedno glasno 'hmm', i ostade trenuta k zamiljen. "Pa, ta kae?" navaljivao je Konjev. Morison slee ramenima. "Takve pomisli javljaju se oveku svaki as. Neto, na primer, uje, na pola uha, i kasnije ti se to ur ee u svest ili neke struje svesti zaokupe tvoj um u vidu primisli ili je moda u pi tanju nekakva auditivna halucinacija." "To se dogodilo u trenutku dok sam gledao tvoj instrument i pokuavao da se koncentriem." "Verovatno si eleo da ti neto doe, i neto se, kao odgovor, i javilo u briuem letu kroz tvoj um. To se esto deava u snovima ." "Ne. Ovo je bilo stvarno." "Otkud zna, Jurij? Ja nisam nita osetio. Niti, kolik o vidim, bilo ko drugi." "Oni i ne bi bili u stanju da ita osete. Niko drugi nije bio usresreen na tvoj kompjuter. Niti, moda, iko u brodu ima um dovoljno nalik tv ome, da bi, ako smem rei, mogao da oseti tvoju talasnu duinu." "Samo nagaa. Osim tog a, ta bi ta primisao mogla znaiti?" "Zelena polja? apirov je imao kuu u unutranosti. Moe se dogoditi da se zato i prisea zalenih polja." "Ipak, u pitanju je tek puki p rizor. Ti si mu, u stvari, dao znaenje." Konjev se namrti, zastade za trenutak, a onda upita ne skrivajui neprijateljsko oseanje: "Zato sa takvim arom odbija mogunost a je u pitanju poruka?!" Morison dozvoli sebi istu koliinu oiglednog neprijateljst va. "Zato to sam sebe sahranio u trenutku kada sam obznanio takve poruke! Dugo su terali egu sa mnom, te sam nauio da budem oprezan. Slika ene sa dvoje dece ne govo ri nam nita. Niti nekakva zelena polja. Ako si ve siguran u to kako moe znati da to nije, jednostavno, konstrukcija tvog uma? Sluaj me sada paljivo, Jurij. Nagovetaj, da bi bio upotrebliv, mora se ma koliko neodreeno i posredno uklopiti u odnos kva ntum-relativnost. To moemo, i treba da prijavimo. Bilo ta manje od toga jednostavn o nije dovoljno. Niko nee verovati. Rezultat e biti samounitenje. Govorim ti iz isk ustva." "Pa dobro, onda, ako ti nasluti neto vano, vitalno, neto od ega zavisi ovaj n a projekat, hoe li to zadrati za sebe?" upita Konjev. "Zato bih? Ako osetim neto veza o za fiziku minijaturizacije to ne bih mogao da razumem jer nemam predznanje, pri krivanje me ne bi nikuda odvelo. Ako, meutim, meusobno podelimo neki opipljiv rezu ltat, ovaj

kompjuter je i dalje moja maina, pokrenuta mojim teorijama. Ja sam taj koji e sebi obezbediti najvei deo kolaa. Ne, Jurij, neu to uvati za sebe. Moj interes, i moje o seanje morala kao naunika spreili bi me u tome. A kako s tobom stoji stvar?" "Narav no da u prijaviti sve to osetim. To sam upravo i uinio." "Ne mislim, pri tom, na 'z elena polja'. To je besmislica. Pretpostavimo da ti, za razliku od mene, oseti net o veoma znaajno. Zar ne bi pomislio da tvoje otkrie predstavlja dravnu tajnu, kao to je, uostalom, i sama minijaturizacija. Hoe li mi, u tom sluaju, preneti svoje sazn anje i ogreiti se u tvoj centralni koordinirajui komitet?" Govorili su apatom, goto vo licem u lice, ali Boranova, oigledno nau poslednje rei. "O politici, gospodo, za r ne?" upita ona hrapavim glasom. "Razmatramo razne vidove upotrebe Albertovog k ompjutera, Natalija", odgovori Konjev. "Ako se desi da ja otkrijem neto znaajno u a pirovljevim modanim talasima zadrau to za sebe, kao dravnu tajnu. To misli Albert." "Pa i moglo bi tako biti", sloi se Boranova. "Treba nam Albertova saradnja", ree K onjev blagim glasom. "Maina je njegova, kao i program, i siguran sam da njome bar ata najbolje to ume. Ukoliko Albert nije u potpunosti uveren u nau dobronamernosti i iskrenost, moe se desiti da nam preuti puno toga. Ja sam voljan da iznesem sve t o budem registrovao, ako i Albert bude inio isto." "Komitet bi se mogao usprotivi ti, kao to je Albert i sam istakao", ree Boranova. "Neka. Ne zanima me", odvrati K onjev. "Pokazau ti koliko te ljubim, Jurij", upade Denjev napadno se nakaljavi, "poto te neu otkucati." "Natalija", primeti Kalinjina, "slaem se da sa Albertom moramo biti iskreni, poto iskrenost traimo od njega. On ima mainu i veliko iskustvo, i svi su izgledi da e on doi do neeg upotrebljivog, a ne mi. Deviza quid pro quo mnogo v ie ide nama u prilog nego njemu. Zar nije tako, Alberte?" "Taman sam to hteo rei", klimnu Morison. "I rekao bih, samo da je neko zucnuo neto o tome kako je protiv zvanine politike biti iskren sa mnom." "Pa, ekajmo da se neto dogodi", sloi se Boran ova, i napetost u brodu se malo stia. Morison ostade izgubljen u mislima, pogleda uperenog u mainu. "Eno jedne elije", ponovo se oglasi Denjev, pravo napred, kilome tardva. Izgleda vea nego ona prethodna. Jurij, da li je ovo neuron?" Morison je v e zatraio podatke od svog komputera.

"Morao bi biti. Nikada nisam video ovoliko jasne skeptine talase." "Odlino", ree Den jev. "I ta sad?" 58. Kalinjina je zamiljeno posmatrala povrinu elije to se nala pred jima. "Natalija, moraemo ponovo da se umanjimo na stupanj glukoznog molekula. Ark adije, upravi brod ka dendritima, da bismo mogli da se spustimo na povrinu elije." I Morison je posmatrao povrinu elije. Dendriti su bili sloeniji nego oni na glijal noj eliji. Nablii dendrit se razgranjavao, gustih zavretaka, na granici dokle je do pirala svetlost sa broda. Drugi dendriti, udaljeniji, bili su manji i slabije vi dljivi. Morison pomisli kako je zamagljenost obrisa makar delimino izazvana Braun ovim kretanjem. Ipak, ne. Jer najudaljeniji vor dendrita susretao se sa najudalje nijim vorom susednog neurona, tvorei tako taj intimni zagrljaj dveju grana koji se naziva sinapsom. Lelujanje vorova ne moe biti toliko jako da pekine vezu, jer u s uprotnom, mozak ne bi funcionisao. Denjev priblii brod povrini elijskog tela, blago zaobilazei najblii dendrit. (Lepu je praksu stekao u komandovanju brodom putem ind ividualnih motora, pomisli Morison.) Istovremeno, uini mu se da povrina neurona me nja svoj izgled. Prirodno, jer se brod smanjivao. Izrasline na povrini elije posta jale su izraenije i delile su se u manje kupole. Meu fosfolipidnim kupolama malje su bile gue. Receptori, pomisli Morison. Svaki od njih bio je napravljen tako da s e priljubi uz odgovarajui molekul od znaaja za neuron. Glukoza je, zbilja, bila vr lo znaajna. Smanjivanje je teklo primetno bre nego uveavanje. Upijanje energije bil o je jednostavan proces, dok je oslobaenje energije prilikom deminijaturizacije p redstavljalo opasan poduhvat. To je do sada postalo vie nego jasno. "Ne znam koji receptori su zadueni za glukozu", ree Kalinjina, zabrinuto se mrtei. "Ali mora da i h je mnogo. Idi povrh njih, Arkadije, ali lagano, vrlo lagano. Ukoliko budemo uh vaeni, ne elim da doem u situaciju da moram da iskidam tkivo." "Bez brige, lutko", odvrati Denjev. "Ako iskljuim motore, brod smesta staje. Ne moe tek tako lako da se probija kroz dinovske atome koji nas okruuju. Suvie je viskozno. Stoga, samo mali dodir energije, taman toliko da se probijemo kroz molekule vode, i prounjaemo se n a prstiima povrh receptora." "Kroz lale", ree Morison, gledajui Konjeva.

"ta?" upita Konjev, i iznenaen i natuten. "Misao koja mi je prola kroz glavu. Ima je dna stara pesmica: 'Na prstima, sa mnom, kroz lale.' Na engleskom, rei..." "O kak voj besmislici sada ti govori?" prasnu Konjev. "Samo elim da kaem da, kada god neko pomene 'na prstima', odmah se prisetim rei 'kroz lale'. A ako se desi da sam u t om trenutku zaokupljen kompjuterom, mogu doi u zabludu da je poruka stigla od kom pjutera. Da li shvata ta hou da kaem?" "Pria u prazno", odmahnu glavom Konjev. "Pusti me na miru." No, izgledao je uznemiren, pomisli Morison. Dobro je razumeo ta hou d a kaem. Kretali su se sada uporedo sa povrinom neurona. Receptori su se blago uvij ali za njima i Morison uvide da ne moe tano da odredi koji su bili prazni, a koji su se priljubili uz molekule to su se kretali kroz tenost zajedno sa brodom. On po kua da se usredsredi na te molekule. Izgledali su bezmalo kao iskrice, odblesci u tenosti, odbijajui svetlost sa broda. Nijedan se nije mogao dobro videti. ak je i povrina elije, sama po sebi, bila krajnje nejasna, ukoliko bi se pogled upravio pr avo u nju. Bila je to, mnogo vie, nestvarna vizuelna impresija, oseaj povrine, nego stvaran obris. Jer premalo je fotona bilo odbijeno, a jo je manji broj dopirao d o njih, na ovom stupnju smanjenja. Ipak, prema svetlucanju, mogao je da nazre gr omuljave oblike u tenosti (vodeni molekuli, bez sumnje), a tu i tamo, poneko crvo liko telace to se uvijalo, izvijalo, pribliavalo, grilo i protezalo. Neposredna okol ina broda bila je, razume se, pod dejstvom minijaturizovanog polja, pa su atomi i molekuli prirodne veliine bivali umanjeni pri ulasku, i uveani pri izlasku iz po lja. Broj atoma koji je to inio mora da je bio ogroman, ali razmena energije ipak je bila dovoljno slaba da ne dovede brod u opasnost spontane deminijaturizacije , ili da prouzrokuje bilo kakvu drugu tetu. U najmanju ruku izgledalo je da nikak ve tete nema. Morison pokua da skrene misli sa te teme. "Sofija", javi se Boranova , "nemoj ovo pogreno shvatiti. Molim te da proveri da li brod ima elektrini kod glu koznog molekula." "Uveravam te da ima", ree Kalinjina. Kao da se ekao taj znak, br od se izokrenu u tenosti, ako je sudei po iznenadnoj promeni poloaja obrisa van bro da. Pod normalnim okolnostima, takvo izvrtanje bi, verovatno, svo petoro izbacil o iz sedita i prilepilo ih uz zid. Meutim, masa i inercija bili su gotovo na nuli, i moglo se osetiti tek blago propadanje, jedva primetno drugaije od oseaja Brauno vog kretanja s kojim su se ve srodili.

"Prikopali smo se za glukozni receptor", objavi Kalinjina. "Izvrsno", ree Denjev. " Iskljuio sam motore. ta sada?" "Nita", ree Kalinjina. "Sada ekamo da elija obavi svoj posao. Receptor, u stvari, nigde nije dodirivao povrinu broda. To je bila povoljn a okolnost, jer da je kroio u minijaturizovano polje, umanjio bi se i praktino bi ga nestalo. U pitanju je bio bliski susret elektrinih polja, negativnog i pozitiv nog, kao i pozitivnog i negativnog. Veze nisu bile ba prave jonske veze, ve one sl abije, vodonine. Dovoljno za zagrljaj, ali i dovoljno slabo da se brod otkai, ukol iko to zaeli. Kao, recimo, gumeni stajni trap umesto elinih kuka. Receptor se prote zao itavom duinom broda i bio je neravnog oblika, kao da prijanja uz zamiljene breul jke na plastinoj koljki. Trup broda bio je sasvim glatak, ali je Morison bio sigur an da je postojalo elektrino polje koje se 'grbavilo' ba u predelima gde su hidrok silne grupe inile glukopirinske strukture, a da breuljci, grbe, imaju oblike ba kao i kod pravog glukoznog molekula. Morison ponovo pogleda. Receptor je prilino zak lanjao vidik sa one strane broda na kojoj se on nalazio. Da je mogao da zaviri i za njega, video bi samo dalju povrinu neuronske elije kako se gubi negde van grani ca brodskog osvetljenja. Sada je mogao da gleda neuronsku povrinu uoavajui sitnije pojedinosti. Meu obinim kupolama i slojevima fosfolipidnih molekula mogao je da uoi i neuobiajena zadebljanja, te zakljui da to moraju biti proteinski molekuli koji su prodrli kroz tanku elijsku opnu. Receptori su upravo tu i bili prikaeni, to Mori sona i nije udilo. Znao je da receptori, zapravo, moraju biti peptidi, lanci amin o-kiselina. Bili su deo proteinskog tela i pruali su se napolje, svaki pojedini r eceptor bio je sazdan od neke druge amino-kiseline, sa drugim elektrinim poljem a dekvatnim elektrinom polju molekula kome je bio namenjen. I sada, dok je posmatra o, inilo mu se da se receptori pribliavaju. Mogao ih je videti sve vie i vie. Recept ori i proteinski molekuli kao da su lebdeli kroz fosfolipidne molekule (uz sloj molekula holesterola ispod) koji su se otvarali i zatvarali za njima. "Neto se do gaa", objavi Morison, osetivi slabanu inerciju kretanja broda, jedva primetnu pri o voj njihovoj, gotovo zanemarljivoj masi. 59. "Povrina nas uvlai u sebe", oglasi se Konjev. Denjev klimnu glavom. "Izgleda da je tako." On podie uvis svoju debelu i glomaznu aku, skupljajui je u pesnicu.

"Upravo tako, da", nastavi Konjev. "Propadaemo sve dublje i dublje, dok se zidovi ne spoje nad nama. Onda emo biti u eliji." Pri pomisli na to, delovao je savreno m irno. Isto tako i Morison. Zapravo, i eleli su da se nau u eliji, a ovo je bio jedi ni put. Ukazivali su se, polako, i drugi receptori, svaki je obuhvatao po jedan molekul, pravi molekul, izuzev njih samih. Na kraju, povrina elije, kao i maloas Den jevljeva aka, zatvori se u potpunosti nad njima i oni se konano naoe unutra. "I ta sa da?" upita Denjev. "Sada smo u mehuru, koji je u eliji", izjavi Kalinjina. "Kroz i zvesno vreme receptor e se otkaiti od povrine broda, i zajedno sa drugim receptorim a vratiti na povrinu elije." "A mi?" navaljivao je Denjev. "Pa, poto imamo elektrons ki kod molekula glukoze", nastavi Kalinjina, "elija e pokuati da nas metabolizuje, odnosno, da nas rastavi u manje inioce i iz nas isisa energiju." Peptidni recepto r odlepi se od broda ba kada je zavravala reenicu. "Misli li da je to dobra ideja, m etabolizovati se?" upita Denjev. "Nee doi do toga", umea se Morison. "Odgovarajui enz imni molekuli e se vezati za nas i posle izvesnog vremena e ustanoviti da ne reagu jemo onako kao se oekuje. Neemo imati posla sa fosfatnom grupom, pa e enzim biti sa svim bespomoan i verovatno e najzad dii ruke od nas. Jer zbilja, mi nismo molekul g lukoze." "Ali ako se oslobodimo jednog enzima, nee li doi drugi da zapone isti posa o i tako u beskraj?" "Sada kad to kae", priznade Morison, gladei bradu i odsutno os eajui otre, tek iznikle dlaice, "pade mi na um da se moe desiti da nas ak ni prvi mol kuli ne puste na miru, ukoliko ne reagujemo onako kako bi pravi molekul glukoze reagovao." "Prekrasna situacija", promrmlja Denjev skrueno, prepustivi se nesvesno svom lokalnom ruskom dijalektu, to je inio kad god je bio uzbuen, i koji je Morison pratio sa znatno veim tekoama. "Najbolje emu se moemo nadati jeste da nas enzim veno dri uza se ili da nas veno dri gomila enzima. to ree otac moj: 'I nije neka mudrost u pasti iz vujih eljusti u medvee.'" "Pogledaj bolje", ohrabri ga Kalinjina, "pa e vide ti da nam ni jedan enzim jo nije priao." "A zbog ega?" upita Morison, koji to, takoe , primetio.

"Usled lagane promene u naem energetskom kodu. Trebalo je da imitiramo molekul gl ukoze da bismo prodrli u eliju, ali kada smo ve unutra, nema vie potrebe glumiti ga . Treba, zapravo, glumiti neto drugo." Boranova se nae napred. "Zar nee i to drugo, Sofija, bilo ta drugo, biti podlono aktivnosti enzima?" "Zapravo ne, Natalija. Gl ukoza ili bilo koji drugi prosti eer u krvi, pripada odreenoj molekulskoj konfigura ciji koju nazivamo D-glukozom. Ja sam, jednostavno, sasvim obrnula kod, tako da sada imamo njegov odraz u ogledalu i stoga smo postali L-glukoza. Nijedan enzim nas sada nee ni taknuti, kao to niko od nas ne bi obukao desnu cipelu na levu nogu i obrnuto. Sada moemo da se sasvim slobodno kreemo unaokolo." Mehur koji se formi rao prilikom njihovog prodiranja u eliju u meuvremenu je nestao i Morison se upre da ugleda ta se, zapravo, deava. Oblici oko broda preobratili su se u mnogo vee, en zimne molekule, koji kao da su povremeno milovali brod, a zatim ostjali mirni. V erovatno se maskirana rtva mogla smatrati bezbednom od enzimske agresije, sve dok se ne pojavi novi enzim da zagrli brod, i tako dalje. Sve se deavalo vrlo brzo i , Morison je to znao, bio je to samo anaerobini deo procesa (u kome se molekularn i kiseonik nije koristio). U suprotnom bi se zavrio rastvaranjem glukoznog moleku la na njegovih est ugljeninih atoma, u dve trokarbonske grupe. Na taj nain oslobodi lo bi se malo energije i delii bi se paralelno vezali za mitohondrije u cilju fin alizacije procesa uz korienje kiseonika; proces u kome bi univerzalni molekul za t ransfer energije, adenozni trifosfat (ili skraeno ATF) bio pokreta ciklusa, i na k raju, bio ponovo stvoren, u koliinama neuporedivo veim no to je bio sam ulog. Moris on je oseao potrebu da sve to otera do avola i pokua da smisli put do mitohondriona , male energetske fabrike u samoj eliji. Na kraju krajeva, zanimljivi i minijatur ni detalji mitohondrijalnih procesa jo nisu bili ispitani, ali istog asa se, gotov o besno, otrgnu od te primisli. Skeptini talasi bili su najvaniji, vikao je unutran ji glas, kao da eli da uspostavi red i hijerarhiju u jednom previe radoznalom umu koji je eleo sve odjednom. Oigledno je i Konjev bio u slinoj nedoumici, jer zau se n jegov glas: "Evo nas, konano, u neuronu, Alberte. Hajde da se ne ponaamo kao puki turisti. ta mi u ovom trenutku moe rei o skeptinim talasima?" AKSON

Oni koji kau 'ne dam ni marijaa za tvoje ideje' obino su suvie velikoduni. Denjev sen or 60. Morison se gotovo najei zauvi Konjevljevu naredbu (jer naredba je, to, zbilj a i bila). Nije odgovorio odmah, kao u znak protesta. Nastavio je da zuri napolj e, u unutranjost neurona, ne razaznajui i dalje gotovo nita. Mogao je da uoi vlakna, savijene diskove, oblija nejasnih obrisa i neodredljive veliine. tavie, javio mu se udan oseaj, kao da u eliji postoji nekakvo kimasto ustrojstvo koje na okupu dri vea elaca, organele, ali brod je hujao pokraj njih velikom brzinom, kao kanu na brzim vodama. Oseaj kretanja bio je neuporedivo jai nego u krvotoku, jer tamo je bilo t vari koje su se kretale u istom smeru sa njima. Ovde su predmeti bili krupniji i izgledalo je kao da stoje u mestu, tanije usled kretanja broda, sukljali su u su protnom smeru. Na kraju, Morison progovori: "Ej, Jurij, prebrzo se kreemo. Mislim da brzina ima upliva na modane talase. Sada su mnogo nerazgovetniji." "Jesi li s iao sa uma?" zarea Konjev. "Uopte se ne kreemo brzo. Samo lebdimo kroz meuelijsku str ju koja omoguava molekulima da dospeju do organela. Na normalnoj skali, pokret na m je sasvim spor. Tek minijaturizovan, ini nam se da je brz. Moram li te uiti elijs koj fiziologiji?!" Morison se ujede za usnu. Naravno. Bio je zaboravio koliko mi nijaturizacija moe da mu pomuti ula i ostavi ih izigranima. Jo jedan poen za Konjev a, pomisli on. "Mislio sam da bi moda bilo bolje", nastavi Morison naglas, pokuava jui da zvui samouvereno, "da se opet vratimo obliku D-glukoze i dozvolimo da nas e nzim epa. Uveana masa bi nas, u tom sluaju, usporila, i moda bi onda bilo lake pratit talase." "Ne moramo usporavati. Nervni impuls pri normalnim okolnostima putuje brzinom od najmanje dva metra u sekundi, a nama to u ovom trenutku predstavlja b rzinu oko sedamdeset puta veu od brzine svetlosti. U poreenju s tim, naa brzina je, koliko god izgledala velika, zapravo sasvim beznaajna. ak i ako nama izgleda da s e kreemo kao svemirski brod, sa stanovita nervnog impulsa smo praktino, nepokretni. " Morison podie ruke kao da se predaje i oseti kako ga obuzima bes. Ima neeg grozn og u injenici da je neko suvie u pravu. On baci brz,

letimian pogled na Kalinjinu, uz neprijatan oseaj da e naii na prezir s njene strane . Njegov pogled susretnu se sa njenim, ali nije pokazivala nita slino. Zapravo, sl egla je ramenima (to Morison odmah protumai: 'A ta uopte oekuje od takvog divljaka?') Boranova (prema kojoj Morison produi svoj pogled) kao da nije bila svesna maloprean jeg duela. Bila je do gue u poslu, to Morisona zaudi; jer ime se mogla tako pomno ba viti u ovom trenutku, imajui u vidu da su maine na brodu van pogona i da on jednos tavno pluta niz struju. to se tie iskljuenih maina i samim tim, Denjeva, on je bio je dini lan ekspedicije koji je mogao sebi da priuti trenutak odmora (osim da leerno m otri na instrumente pred sobom, u sluaju neeljene i nenadane uzbune). "Hajde, Albe rte", ree on, "usresredi se na te modane talase i daj nam odgovore. Onda moemo na m iru da odmaglimo odavde. Neverovatno je uzbudljivo, uveravam te, biti usred elije , za one koji to vole, ali prilino sam siguran da je meni dosta. Kao to ree moj ota c: 'Najuzbudljiviji deo puta je uvek povratak kui.'" "Arkadije", zau se Boranova. "Kai, Nataa." "Sauvaj neto od krilatica i za sutra." Morison, meutim, dospe da primet i senku osmeha na njenim usnama. "Razume se, Nataa. Uinilo mi se da su tvoje rei ov laene sarkazmom, ali uiniu kako si naloila." I on teatralno kljocnu eljustima, nastav jajui da tiho mumla nekakvu melodiju, neki setni mol. Morison se nae u udu. U brodu su se nalazili tek oko pet asova - a inilo mu se da su protekli dani, moda i godin e. Pa ipak, za razliku od Arkadija, i uprkos svojim ranijim strahovanjima, jo nij e bio voljan da napusti apirovljevo telo. Oseao je snaan poriv da ispita eliju i nje gove misli. Kalinjina mora da je mislila isto, ili slino, jer ree tihim glasom, ka o za sebe: "Traba da nas je stid to smo prvi ljudi koji su zakoraili u najsloeniju ljudsku eliju, i nita ne inimo kako bismo je pravilno i temeljno ispitali." "To je upravo ono to..." poe Morison, no odustade od toga da zavri reenicu i rei ostadoe u v zduhu. Konjev mahnu rukom pred sobom, nervozno, kao da rasteruje buljuke komarac a. "Ne mogu da vas shvatim. Nalazimo se u unutranjosti elije i ovde smo sa vrlo od reenim razlogom. Alberte, molim te, misli na modane talase." "To i inim", otro odrez a Morison. "Zapravo, ve sam to uinio. Gledaj!"

Konjev okrenu glavu, a onda oslobodi svoj opasa i proviri iza svog naslona. Zagle davi se u Morisonov maleni monitor, on primeti: "Talasi kao da se izotravaju." "Za ista se izotravaju. Intenzivniji su i ukazuju se i finija treperenja, koja ranije nisu bila uoljiva. Kad razmiljam o tome, pitam se koliko uopte mogu otri da budu. R anije ili kasnije, jedna oscilacija, dovoljno suptilna, predstavljae treperenje j ednog jedinog elektrona, a onda emo morati da se pozabavimo i naelom pukih sluajnos ti." "Zaboravlja da smo minijaturizovani i da je Plankova konstanta za devet redo va veliine manja za nas nego to je pod normalnim okolnostima." "Ne, ti zaboravlja", usprotivi se Morison, srean to moe da uhvati svog sagovornika u raskoraku, "da se talasi minijaturizuju mnogo pre no to stignu do nas. Ti talasi su, stoga, sasvim podloni nainu pukih sluajnosti." Konjev je trenutak oklevao. "To nita ne menja na st vari. Upravo sada, mi posmatramo neto, i ne vidim neka velika proizvoljna odstupa nja. ta to znai?" "To podupire moju teoriju", ree Morison. "To je upravo ono to treb a da vidim iz unutranjosti elije, ako je moje tumaenje aktivnosti modanih talasa tano ." "Ne mislim na to. Mi polazimo od toga da su tvoja tumaenja ispravna. To vie nij e pretpostavka, ve injenica, i ja ti na tome estitam. Ali ta to znai? ta pokazuju ti alasi, ta zapravo, apirov misli?" Morison zatrese glavom. "Nemam podataka, nikakvi h, u vezi sa meuodnosom odreenih talasa i odreenih misli. Bile bi potrebne godine d a se doe do nekog pouzdanijeg saznanja, ako se do njega uopte moe doi." "Ali moda ske ptini talasi, uz svu svoju bistrinu i intenzitet, stvaraju neki efekat u tvom moz gu. Prima li neto od svojih famoznih slika?" Morison zastade za trenutak, a onda o dmahnu glavom: "Nita." Otpozadi dopre miran glas: "Ja primam neto, Alberte." Moris on se osvrnu. "Ti, Natalija?" "udno, ali je tako. Ja." "O emu je re, Natalija?" urno upita Konjev. Boranova je oklevala, oigledno pokuavajui da se koncentrie: "Radoznal ost. Pa, nije u pitanju nikakva slika ili prikaza. Tek impresija, oseaj. Oseam rad oznalost."

"Pa, i trebalo bi", ree Morison. "U ovim uslovima za takav oseaj i nije potrebna s poljna pobuda." "Ne, ne. Dobro poznajem svoje oseaje i impresije. Ovo je tue. Dola zi spolja." "Osea li to ovog trenutka?" pitao je Morison. "Da. Nestaje i ponovo se javlja, ali ovog trenutka je prisutno." "U redu. A sada?" Boranova je bila izne naena. "Nestalo je, iznenada... jesi li iskljuio svoj aparat?" "Da, iskljuio sam ga . Sada e mi govoriti kada ti se javlja oseaj a kada se gubi." On se okrenu ka Kalin jinoj elei da joj kae da ni sluajno, nijednim znakom, ne oda kada je aparat ukljuen a kada iskljuen, ali ona se zagledala negde napolje, oigledno opinjena onim to vidi. On se za trenutak zapita uje li ona ili mari li uopte za ono to se u ovom trenutku deavalo u brodu. On se ponovo okrenu Boranovoj. "Natalija, sklopi oi i pokuaj da se skoncentrie. Samo reci 'da' kada se oseaj javi, i 'ne' kada se izgubi." Narednih n ekoliko minuta trajao je test. Morison se u meuvremenu obrati Konjevu. "uje li se bilo kakvo 'klik' kada palim i gasim kompjuter? Ima li ikakvih znakova..." Konje v odmahnu glavom. "Ne, nisam niega svestan." "Onda greke nema. Ona prima oseaj samo kada je maina u pogonu." Denjev koji je, za razliku od Kalinjine, pomno pratio ra zvoj dogaaja, javi se sa svog sedita: "Ali zato?" Njegove oi pretvorie se u dva uzana proreza. "Modani talasi su tu, prisutni su, bez obzira na to da li ih tvoja maina registruje ili ne. Morala bi neprestano oseati radoznalost." "Ne, nikako", odvra ti Morison. "Moja maina se ponaa kao filter za sve, osim za same modane talase. Bez aparata, ona moe da primi samo zbrkanu masu oseaja, njihovih odnosa i slinog. Uz m ainu, do nje dopiru samo skeptini talasi, to nadalje dokazuje vrednost mojih teorij a." "Nita ne razumem", odmahnu glavom Denjev, mrtei se. "Zar to, zapravo, ne pobija tvoju teoriju?" Morison slee ramenima. "Mozak je veoma sloen mehanizam. Natalija p rima pobudu. Ti je ne prima, kao uostalom, ni ja sam. Moda se taj sasvim posebni s keptini talas lepo uklapa sa neim u konfiguraciji Natalijinog mozga, ali ne i sa

mojim ili tvojim. Ne mogu da objasnim sve odjednom. Prima li ti ita, Konjeve?" "Ne ", dogovori ovaj, nezadovoljan kao i Denjev maloas. "Ipak, imao sam prikaze dok sm o bili van neurona." Morison odmahnu glavom, ali ne ree nita. Konjev opet prasnu. "Moe li da nazre bilo ta osim pukog oseaja radoznalosti, Natalija?" "Ne, Jurij, ne mo gu", odgovori ona. "Ne u ovom trenutku. Ali ti si poznavao Pjotra apirova. On je ispoljavao neverovatnu radoznalost." "Seam se, ali mi to nita ne pomae. Alberte, u kom se pravcu kreemo?" "Niz struju", glasio je odgovor. "To je jedini pravac u ko me se i moemo kretati." "Ne, ne..." A onda, uz iznenadni nastup besa, on zbrza: " Je l' me ti to zafrkava? Hoe da bude duhovit?!" "Nikako", mirno odgovori Morison. "P itao si u kom pravcu se kreemo. Kakav sam ti i drugi odgovor i mogao dati? Kompas nam ovde nita ne bi znaio." "U redu. Izvini. Struja se kree u onom pravcu. Na drug om kraju elije kree se u suprotnom smeru. Cirkulacija. Ali nervni inpulsi napreduj u jednosmerno, samo od dendrita ka aksonu. Nalazimo li se na onom kraju elije koj i nas vodi u istom smeru u kome teku i impulsi, ili u onom suprotnom?" "Zato je t o vano?" upita Morison. "Mislim da jeste vano. Moe li nam tvoja naprava rei u kom pr avcu putuje impuls. "Da, naravno. To mogu da odredim po obliku talasa, to jest, mogu znati da li dolaze odnapred ili otpozadi." "I?" "Kreemo se u istom smeru kao i impulsi." "Odlino. Imamo, znai, sree. Kreemo se ka aksonu." "Izgleda da je tako." "A u tom sluaju?" upita Boranova. "Razmisli, Natalija!" ree Konjev. "Skeptini tala si kreu se uporedo sa unutranjom povrinom membrane elije. elija je ovde iroka i relat vno prostrana. Skeptini talasi rasprostrti su ovde na velikom podruju, i u skladu s tim, gube na intenzitetu. to se elija vie blii aksonu, suava se. Akson je, u poreen u sa elijom, dugaka i vrlo uska cev. Talasi e morati da se prilino koncentriu i sabij u na svom putu kroz akson, i samim tim, njihov e intenzitet postati jai. tavie, akso n je obloen debelim

mielinskim omotaem, pa se energija nee rasipati u spoljni prostor, ve e ostati priten jena u aksonu." "Misli, dakle, da emo talase efikasnije primati u samom aksonu?" u pita Boranova. "Mnogo efikasnije. Ako sada moe da oseti tek radoznalost, sam bog zn a ta e se iz toga izroditi u aksonu. Moda e moi da otkrije na ta se odnosi apirovl doznalost." "Moe se dogoditi da povod za radoznalost bude krajnje nebitan", prime ti Morison. "ta ako se, recimo, udi zato, jednostavno, lei i ne pomera se?" "Ne!" go tovo viknu Konjev. "To ga nee zanimati. Dobro ga znam. Ti ga ne zna." Morison klim nu. "To je neosporno tano." "Sve svoje vreme posveivao je problemu minijaturizacij e", nastavi Konjev. "Pretpostavljam, i sve svoje snove. tavie, u najnovije vreme, nekoliko nedelja pre nego... to se dogodila nesrea, radio je, mislio, sanjao isklj uivo o vezi izmeu kvanta i relativnosti, o tome kako e minijaturizaciju i deminijat urizaciju uiniti procesima koji ne zavise od energije." "Sigurno", upade Morison, ali ako je to bio sluaj, mora da je, ipak, bar neim ukazao u kom smeru mu se kreu misli." "Ne, u takvim stvarima se ponaao kao dete. Znali smo o emu razmilja, ali ni kad nije dozvoljavao da proverimo da li je, u svojim razmiljanjima, krenuo sa mrt ve tae, i u kom smeru se uputio. Oboavao je da potpuno zavren proizvod jednostavno istrese u javnost. Sea li se, Natalija, kako je uivao u tome? To se, na kraju kraje va, dogodilo i sa minijaturizacijom. Kada je konano neto napisao, kada se nakanio, bio je to tek nagove..." "Je li to i objavio?" upita Morison mirno. "Zna i sam da nije", mrknu Konjev prezrivo. "Poverljivi prednacrti bili su dostupni samo onima koji su za to morali znati. Ni pod kojim okolnostima nisi mogao doznati za to." "Jurij", umea se Boranova, "ne mora bez potrebe biti toliko zajedljiv. Albert je l an posade, i na gost. Ne treba da ga smatra pijunom." "Ako tako misli, Natalija", pr ihvati Konjev, "onda u redu. Bez obzira na sve, apirov je bio radoznao, toliko in tenzivno radoznao da i Natalija to osea. Jedini predmet njegove radoznalosti moe b iti odnos kvantrelativnost. Ako se dokopamo pojedinosti, bilo kakvih, one e nam p osluiti kao odskona daska za nastavak." "Misli da emo do tih pojedinosti doi u aksonu ?"

"Siguran sam da hoemo." Konjev stisnu pesnice, kao da je spreman da po cenu ivota brani svoje stanovite. Morison skloni pogled od njega. On nije bio siguran. Odjed nom mu se inilo da mu injenice cure kroz prste poput peska i da se kreu u neeljenim pravcima. Pokuao je da to sakrije, ali bio je isto toliko uzbuen kao Konjev. 61. O blici u polutami plutali su kraj broda, s obe strane, i nestajali iza njega. Rib ozomi? Vlakna? Morison nije znao odgovor. Iz ove perspektive, iz perspektive glu koznog molekula, nijedan objekat, pa ni onaj najjasniji, najuobiajeniji, ne bi iz gledao prepoznatljiv. Kretali su se u udnom, neodreenom svetu i Morison nije uspev ao, ma koliko da se trudio, da raspozna okolinu broda, mada je bio prilino dobro upoznat sa elektronskom mikrografijom. Pitao se da li se negde, van kruga svetlo sti sa broda, pojavljuje ogromno, beskrajno veliko oblije elijskog jedra. Nije udo t o je neprimetno, ako je posmatra na tolikom stepenu umanjenja, a pri tom se nalaz i na submikroskopskoj udaljenosti od njega. On pokua da se usredsredi na neposred no okruenje broda. Ponovo mu se uini da vidi vodene molekule koji su inili devedese t osam odsto svih molekula u eliji (kao posledica injenice da su upravo oni sami b ili meu najmanjim molekulima u njoj). Ipak, nije mogao biti siguran. ak i uz tolik o napinjanje mogao je da nasluti tek slabano odsijavanje, verovatno tek poneki fo ton, odbijen od nekog vodenog molekula i usmeren ka njegovom vidnom polju. U naj boljem sluaju, mogao je da vidi tek jedan ili dva fotona od svakog pojedinanog mol ekula. Odjednom, on postade svestan glave Sofije Kalinjine koja se nagnula prema njemu. Njena kosa pomilova njegovo lice i on oseti, kao, uostalom, ve u nekoliko navrata, svei miris njenog ampona. "Ovo je strano, Alberte", ree ona. Dah joj nije bio prijatan i Morison ne uspe a da ne ustukne. Primetila je to oito, jer hitro ak om prekri usta i promrmlja: "Oprosti." Morison lagano odmahnu glavom: "Ni moj da h nije ba kao miris rue. To je od napetosti, od gladovanja... Moda bi, Natalija, po mogao gutljaj vode?" Pie bi nanovo raspodeljeno, u ravnomernim dozama. Kalinjina podie uvis malu, belu fiolu: "Je li neko za pepermint?

Morison prui ruku i upita: "Da li smemo? Kalinjina baci brz pogled na Boranovu ko ja, meutim, smo slee ramenima, kao da e rei 'ta me briga'. Sofija dodade Morisonu bom bonu, stavi i sama jednu u usta, i ponovo mu se obrati: "Ovo je strano, Alberte." "ta, Sofija? "Kako moemo dozvoliti sebi da proemo kroz eliju a da je ne istraimo?" " Cilj misije je jasno odreen." "Znam, ali moda niko, za ko zna koliko godina, nee im ati pristupa ovamo. Moda i nikada. Kada neko u budunosti sazna za ovaj brod, i saz na kako smo projurili kroz eliju, ne gledajui ni levo ni desno, pomislie, neizbeno, kakvi smo samo varvari bili!" aputala je, vrlo tiho, i glave su im bile gotovo pr iljubljene. Morison oseti kako mu to izuzetno prija. Ve je toliko oguglao na sve pretnje koje su proizilazile iz njihovog trenutnog stanja, na sve to vibriranje nad ambisom mogunosti spontane deminijaturizacije, na smrt koja je dahtala za nji ma u svakom pojedinom trenutku, te je mogao sebi dozvoliti da osea zadovoljstvo z bog puke injenice da se njegove usne nalaze izuzetno blizu jednog ljupkog enskog l ica. Pa, ta s tim? Neka ga njena blizina omami, neka bar na trenutak zaboravi stv arnost. Morison se priseti snane, jasne slike, koja mu se pokazala pre izvesnog v remena, slike mlade, boanstvene, nasmeene devojke. Nije raspoznao misao kao svoju sopstvenu, budui da je tako nenadano dola, neznano otkud, i odmah nestala, i vie se nije vratila; ali ipak je se seao. I oseao je kako se seanje uurilo u jednom uglu nj govog srca, oseao je njenu prisutnost i toplinu. On oseti trenutni poriv da je ov la poljubi, samo dodir njegovih usana i njene jagodice; ipak, uspe da se obuzda. Ako bi ona to pogreno protumaila, ispao bi strahovita budala. "Ljudi u budunosti e z nati da smo imali prioritetan zadatak", ree on, posebno neno. "Oni e razumeti." "Pi tam se", nastavi Sofija, pa zastade i uputi gotovo uplaen pogled u pravcu Konjeva , koji je i dalje sedeo, krut kao stena, nesvestan njenog govora, njenih pokreta . Ona se okrenu ka svom kompjuteru, prebaci ga na pisanu komunikaciju i otkuca n a ruskom gotovo u jednom dahu: JURIJ JE FANATIK KOJI SVE RTVUJE SVOJOJ MANIJI, NE MA MOGUNOSTI DA ITA MISLI,

ALI JE U STANJU DA UBEDI SVAKOGA. Ona izbrisa napisano i umesto toga otkuca: MI SMO NJEGOVE RTVE. To 'mi' itaj kao 'ja', pomisli Morison setno. On pogleda, s okle vanjem, u svoj kompjuter. Uinilo mu se da skeptini talasi ponovo jaaju. On baci pog led napolje, u pokuaju da odredi koliko su daleko od aksoma; meutim, ponovo se sus rete sa tamom i maglom. I on se prebaci na pisanu komunukaciju i otkuca na rusko m, ali latinicom: I ON JE, SAM, SVOJA RTVA. Kalinjina odmah odgovori, gotovo mahn itom brzinom: NE VERUJEM DA LJUDI MOGU BITI RTVE SEBE SAMIH. Morison se u tom tre nutku s tugom priseti svoje jedine ene, svoje dvoje dece, svoje nemoi da valjano d okae svoje teorije, ili da smogne snage da se mane orava posla, te otkuca: VERUJEM DA SMO SVI MI MNOGO VIE RTVE SAMIH SEBE NEGO BILO KOGA DRUGOG i brzo vrati kompju ter u preanji program. Istog asa, gotovo izgubi dah: iako se smanjio nivo prijema, talasi su sada bili neuporedivo jai nego ikad do sada. Morison zausti da obznani svoje otkrie, ali ga Denjev pretee: "Jurij, elijska membrana zaokree i mi zaokreemo s njom." To je to, pomisli Morison. elija se suava prema aksonu i modani talasi su sa da enormno koncentrisani. Njegova naprava, koja je pomou filtera brisala sve osta lo, odsijavala bi talasnu funkciju skeptinih talasa kroz svu unutranjost broda. A rezultat toga? "Sada emo videti ta e se desiti", ree Konjev, zadovoljnim glasom. "Al berte, pusti mainu u pogon, na najjaem nivou." "Nadam se da e se dogoditi neto to e n m dati odgovor, ili makar, klju za odgovor. Ve mi je dosadilo da ekam", uzdahnu Bor anova. "Ne krivim te", prihvati Denjev. "Kao to ree moj otac: 'to due eka na odgovor toliko e reenje biti nejasnije.'" Morisonu se inilo da svaki mii na Konjevljevom telu vibrira poput prenapregnutog betona, u stanju uzbuenja i oekivanju trijumfa, ali istovremeno je oseao da on sam ne deli to oduevljenje. 62. Opet je gledao napolje. Ve su duboko zali u akson i sada su plovili niz struju. U stvarnom svetu akson je bio neverovatno tanuna nit, ali u ovom, minijaturizovanom, bio je to kanal koji je mogao imati stotine kilometara u preniku. A bio je i dui, mnogo dui nego sama eli ja. Plovidba do kraja kanala mogla bi potrajati koliko i put od Zemlje do Meseca , u oba pravca,

puta dvanaest, ili ak i vie. S druge strane, njihova prividna brzina pri minijatur izaciji izgledala im je kao brzina svetlosti. Ipak, nije bilo znakova te neverov atne brzine. Brod se kretao niz struju, a u aksonu je bilo mnogo manje organela i makromolekula nego u samoj eliji. ak i da su u aksonu postojala strukturna vlakn a, nepokretna u odnosu na elijsku membranu, struja i brod sa njom, prohujali bi p ored njih brzinom koja ne bi dozvoljavala ni da se vlakno uvue, ak i ako bi dovolj an broj fotona bio reflektovan sa njih to, naravno, nije bio sluaj. Morison, napok on, die ruke. Nije imalo smisla zverati napolje. Trebalo je, zapravo, da pomno po smatra svoj ekran. Intenzitet skeptinih talasa bio je i dalje u porastu. Postajal o je teko filtrirati neskeptini materijal. Bio je toliko gust da je, ak, prevazilaz io receptivni kapacitet maine. tavie, tanka i jasna vibracija skeptinih talasa pretv orila se u seriju neregularnih udara. ak i sa punim uveanjem, bilo je oigledno da s e ne mogu uoiti sve primljene pojedinosti. Morison shvati da e mu biti potrebno net o slino laserskom tampau, koji se u slinim situacijama alje u pomo mikroskopu. Konjev se ponovo odvezao, pokuavajui da gleda u Morisonov ekran. "Nikada nisam video nita slino", ree on. "Ni ja", odvrati Morison, "a prouavao sam skeptine talase tokom prot eklih dvadesetak godina. Nita slino, zbilja." "Znai, bio sam u pravu to se tie aksona ?" "Potpuno, Jurij. Talasi su se predivno zbili." "Odlino. A znaenje?" Morison bez pomono rairi ruke. "E, tu lei zec. Razumljivo je da ne mogu da objasnim neto to nikad a ranije nisam video." "Ne, ne, ne", nestrpljivo odvrati Konjev. "Ti se usredsre di na ekran, a ja u na indukovane poruke. Nai umovi su sada receptori, na isti nain kao i tvoja maina. ta prima? Slike? Rei?" "Nita", odgovori Morison. "To je nemogue." "A ti, prima li ti neto?" "To je zbog tvoje maine. Podeena je prema tebi." "Da, ali, rekao si da si primao slike." U to se umea suvi Denjevljev glas: "Moj otac je gov orio: 'Ako hoe da uje, mora da pone da oslukuje.'" "Denjev senior je, ovog puta, vu", primeti Boranova. "Nita i neemo primiti ako nastavimo da viemo i svaamo se."

Konjev duboko udahnu vazduh i ree sa prepredenom lakoom, tako netipinom za njegov g las: "Pa, dobro. Hajde da se koncentriemo." Nepriroda tiina spusti se na brod, a o nda odjednom, Kalinjina uskovitla vazduh sa samo nekoliko rei: "Nemamo vremena." "Nemamo vremana za ta, Sofija?" upita Boranova. "To sam osetila: 'Nema vremena.'" "Misli da je stiglo od apirova?" upita Morison. "Ne znam. Je li to mogue." "Za tre nutak sam i ja osetila slinu misao", ree Boranova. "Pomislila sam, stoga, da bi mod a bolji nain za reenje problema bio da prouimo zabeleene skeptine talase na ekranu i da ekamo na eventualne nagle promene. Moda upravo te promene, a ne sam tok talasa, indukuju slike. A onda mi je prolo kroz um da bi ekanje moglo potrajati strano dug o i da nemamo vremena." "Drugim reima", ree Morison, pomislila si: 'Nemamo vremena .'" "Da", odvrati Boranova. "Ali to je bila moja misao." "Otkud zna, Natalija?" i nsistirao je Morison. "Poznajem svoje misli." "I svoje snove. Ali ponekad se sno vi zanu delovanjem spoljnog stimulansa. Pretpostavimo, ipak, da si primila misao: 'Nemamo vremena.' Poto nisi navikla da prima tue misli, brzo gradi lanac slobodnih asocijacija koje su, sve, usmerene u odreenom pravcu: da u tebi izazovu oseaj kako si svojom glavom dola do toga." "Moe biti. Ali Alberte, kako emo zasigurno znati?" "Nisam siguran, ali eto, i Sofija je pomislila na istu stvar. Pitaemo i nju, da li je i ona do te misli dola na slian nain." "Ne", odgovori Kalinjina. Pokuala sam d a ne mislim ni na ta, u prazno. Misao je, jednostavno, dola." "Ja nisam osetio nita ", ree Morison. "Ti, Jurij?" Konjev zavrte glavom, mrtei se estoko, oigledno zavidei stalima. "Ni ja." "U svakom sluaju", nastavi Morison zamiljeno, "moda sve to nema v eze. Natalija misli da je to prirodan rezultat niza prethodnih pomisli i dalje, sasvim povrna misao. ak i da se ta misao i zaela u apirovljevom mozgu, i tamo bi mog la biti sasvim povrna." "Moda", ree Konjev, "a moda i ne. itav njegov ivot i um bili u zaokupljeni problemima minijaturizacije. Nee on misliti ni na ta drugo." "Stalno to ponavlja", ree Morison, "moda je u pitanju samo romantina besmislica. Niko ne mi sli samo na jednu stvar. ak ni

najzatelebetaniji Romeo ne bi mogao itavog ivota da oblee oko svoje Julije. Neki ud aljeni zvuk, i njegov um bi istog asa bio odvuen na drugu stranu." "Bez obzira. Sv e to apirov kae moramo uzeti kao potencionalno znaajno." "Potencionalno", naglasi Mo rison. "A ta ako je radio na proirenju teorije o minijaturizaciji i shvatio da nem a vremena, da nema vremena da svoj rad privede kraju?" Konjev zatrese glavom, vie da bi odagnao neprijatnu misao nego da bi opovrgao Morisonove rei. "Razmotri i o vu pretpostavku: ta ako se apirovu uinilo da bi svaka minijaturizacija koja podrazu meva poveanje brzine svetlosti proporcionalno smanjenju Plankove konstante, izazv ala trenutnu promenu, bez ikakvog utroka vremena? I naravno, ukoliko bi se brzina svetlosti beskrajno uveala, neizbeno bi se uveala brzina svakog objekta bez mase i li sa zanemarljivom masom. U stvari, vreme bi se ukinulo i apirov bi mogao ponosn o zakljuiti kako 'vreme ne postoji'." "Prilino nategnuto", porimeti Boranova. "Nar avno", odgovori Konjev, "ali je vredno razmiljanja. Moramo zapamtiti i zabeleiti s vaku primisao do koje doemo, koliko god bila maglovita, koliko god beznaajna." "Up ravo to i nameravam, Jurij", ree Boranova. "Molim opet za tiinu. Daj da vidimo moem o li uhvatiti jo neto." Morison se upe iz sve snage da se koncentrie, vrsto zatvoren ih oiju, tek sa malenim, uskim prorezom, uperenim na Konjeva, koji uzdahnu i proap ta: "Neto mi se neprestano namee... Nu puta c jednako je m kroz s..." "I meni se j avilo", ree Morison, "ali sam mislio da je to MC 2." "Nije", proita Konjev. "Pokuaj ponovo." Morison se sav stisnu, pometen u potpunosti, a onda ree: "U pravu si, ev o ga! Nu puta c jednako m kroz s. ta to moe biti?" "Ko to moe odmah rei! Ipak, ako j e bio apirovljev um, onda to neto i znai. Moemo pretpostaviti da je nu radijaciona f rekvencija, c brzina svetlosti, a m kroz s uobiajena masa, to jest, masa u stanju mirovanja pri normalnim okolnostima. U svetlosti..." Boranova odmah podie ruke, upozoravajui, neumoljivo. Konjev zastade i dodade, pomalo nesigurno: "Ali to je n i tamo ni ovamo." Morison se nasmeje. "Poverljiv materijal, a, Jurij?"

"Kako to", javi se Denjev, sa neuobiajnom mrzovoljnou, "da vi ujete sve te stvari o v remenu i prirodnoj masi, a ja ne ujem nita. Znai li to da ja nisam naunik?" "Sumnjam da je to razlog", odgovori Morison. "Svaki mozak je razliit. Moda ih ima raznih, kao to ima raznih krvnih grupa. Krv je krv, ali pri transfuziji, mora obratiti panj u. Mogue je da se tvoj mozak nigde ne ukrta sa apirovljevim." "Samo moj mozak?" "Ne samo tvoj. Verovatno da postoje milijarde mozgova koji od apirovljevog ne mogu d a prime nikakvu poruku. Primetio si, valjda, da Sofija i Nataa primaju iste stvar i, koje Jurij i ja nismo u stanju da registrujemo i obrnuto." "Dva mukarca i dve e ne", zabrunda Denjev. "A ta sam onda ja?" "Gubimo vreme, Arkadije", oglasi se Konj ev nestrpljivo. "Hajde da ne diskutujemo ba o svemu za ta se zakaimo. Treba jo puno da oslukujemo, a sve je manje i manje vremena za to. Ako se koncentrie jo snanije, Ar kadije, uhvatie, moda, i ti neto." Tiina. Povremeno bi se prekidala kada bi neko u br odu proaptao da je uhvatio nekakav sled rei ili da mu se javila neka slika u umu. Denjev se oglasi samo jednom: "Ja imam samo utisak gladi, ali moda je to samo moja roena glad." "Bez sumnje", suvo odvrati Boranova. "Pomisli na to da e, kada iziemo odavde, dobijati repete za svaki doruak i veeru, i neograniene koliine votke." Denjev se samo pohlepno nasmei na tu pomisao. "ini mi se da neemo doi ni do ega, matematiko ili nekog drugog porekla. Siguran sam da ak i apirov mora imati puno, puno misli vezanih za njegove privatne stvari." "Bez obzira", odreza Konjev. "Sluajmo dalje. " "Koliko jo, Jurij?" "Do kraja aksona. Do samog kraja." "Namerava li da nas sprov ede kroz sinapse, ili misli da se vratimo istim putem?" upita Morison. "Prii emo sin apsama to je vie mogue. To e nas dovesti u neposrednu blizinu sledee nervne elije, i oe se dogoditi da skeptine talase bude mogue jo lake registrovati tu, na toj vitalnoj taki prenosa impulsa." "Da, da, Jurij, ali ti nisi kapetan. Nataa, leptiriu, slae li se sa ovim?"

"to da ne? Jurij je u pravu", odgovori ona. "Sinapsa je jedinstvena po mnogo emu, a mi o njoj ne znamo nita." "Pitam samo zato to je polovina nae energije ve utroena. Koliko dugo jo mislimo da ostanemo u organizmu?" "Dovoljno dugo", ree Boranova. "U svakom sluaju, stii emo do sinapse." I tina se ponovo spusti na brod. 63. Brod nast avi svoj put kroz zastraujue dugi akson. Konjev je i dalje izdavao uputstva: "Sve t o osetite, recite naglas. Imalo to smisla ili ne, bila to jedna re ili itav pasus. Ako je slika, opisujte je. ak i ako mislite da je misao vaa, govorite, ako imate i najmanjih sumnji." "Zauzvrat e dobiti samo blebetanje", proguna Denjev, i dalje ne raspoloen zbog svoje nesposobnosti da bilo to uoi. "Naravno, ali dve ili tri suvisl e misli isplatie sve ostalo. A opet, neemo znati ta je suvislo ako ne budemo znali sve." "Znai, ako osetim neto to ne pripada meni, priam naglas?" upita Denjev. "Naroit ti. Ako si toliko neosetljiv, kao to izgleda, sve to dopre do tebe moe biti od pre sudnog znaaja. A sada, molim vas, tiina. Svaki sekund koji potroimo u razgovoru moe znaiti da smo propustili ono glavno." I opet, rastrzane, izolovane reenice se nast avie. Morisonu se uini da sve zajedno zbilja nema smisla. Iznenaenje nastade, za tr enutak, kada Kalinjina objavi: "Nobelova nagrada!" Konjev je naglo pogleda, zaus ti da neto kae, a onda, kao da se neeg prisetio, outa. Morison, nastojei da izbegne t on poruge, upita: "Jesi li i ti, Jurij, osetio to isto?" "Gotovo u istom trenutk u", odgovori ovaj, klimnuvi potvrdno. "Znai, prvo proimanje izmeu mukarca i ene u bro u", ree Morison. Pretpostavljam da je to u vezi sa apirovljevim pokuajem da unapred i teoriju minijaturizacije." "Bez sumnje. Ali Nobelova nagrada mu nije ginula ni za prethodna dostignua na tom polju." "Koja su, meutim, svrstana meu tajne i stoga ostala nepoznata." "Da, ali kada se proces usavri, vie to nee biti." "Nadajmo se", sarkastino dobaci Morison.

"Nismo nita vie tajanstveni nego vi, Amerikanci", ne izdra Konjev. "U redu, neu da s e svaam", nasmei se Morison iroko, to Konjeva, koji ga je gledao preko ramena, kao d a iznervira jo vie. Najednom, Denjev uzviknu: "Hoking!" Morison iznenaeno podie pogle d. Ovo nije oekivao. "ta kae, Arkadije?" upita Boranova, sa prizvukom nezadovoljstva u glasu. "Rekao sam, Hoking!" ponovi Denjev, gotovo se pravdajui. "Odnekud je dol eprala u moj um. Rekli ste da kaem ta god osetim." "To je engleska re. Hoking znai pl juvanje", ree Boranova. "Ili prodavanje", veselo dodade Morison. "Ne znam toliko engleski da bih znao tu re. Mislio sam da je to neije ime", ree Denjev. "I jeste", d obaci Konjev, sa malom nelagodnou. "Stiven Hoking. Veliki engleski teoretski fiziar od pre jednog stolea. I ja sam mislio na njega, s tim to sam bio uveren da su to moje misli." "Odlino, Arkadije. To moe biti korisno", ree Morison. Denjev se odmah o smehnu. "Znai, ipak nisam ba sasvim beskoristan, ha? Kao to ree moj otac: 'Koliko go d da su malobrojne rei mudraca, valjano je sasluati ih.'" Nekih neodreenih pola asa kasnije, Morison tiho progovori: "Stiemo li do bilo ega, uopte? ini mi se da nam rei i slike ne govore ba nita. Nobelova nagrada nam govori, to je i bilo za oekivati, da ju je apirov imao na umu, ali to znamo od ranije. Hoking nam kae da je rad tog fi ziara bio znaajan, verovatno, kao osnova za nadgradnju teorije minijaturizacije, a li nam ne kae i usled ega." Ovog puta se nije pobunio Konjev, iako je Morison oekiv ao napad s te strane, ve Boranova. Konjev se, verovatno, spremio da odgovori, ali je pustio da dama ovog puta ponese teret. "Alberte", poe ona, "imamo posla sa ne verovatnim kriptogramom. apirov je ovek u komi i njegov mozak ne funkcionie na disc iplinovan, uobiajen nain. On se, u onim segmentima u kojima je ostao zdrav, moda is kri, premda sasvim nasumino. Mi stoga sakupljamo sve, bez predrasuda, i sve e biti proueno, imajui u vidu teoriju minijaturizacije. Oni koji je poznaju uoie neki smis ao tamo gde ga, recimo, ti nee videti. I jedan daak znaenja, na jednom kraju, moe bit i poetak rasvetljavanja koje e se proiriti na sve. Ovo to radimo, stoga, ima smisla, i kao postupak je ispravno." "Pored toga, Alberte", nastavi Konjev, "postoji jo neto to moemo pokuati. Pribliavamo se sinapsi. Ovaj e se akson zavriti i rasplinuti

mnogostruka vlakna, od kojih e se svako ustremiti ka dendritu susedne elije, iako ga nee dodirnuti." "To znam", nestrpljivo odvrati Morison. "Dalje: nervni impuls, ukljuujui i skeptini talas, mora da preskoi taj maleni jaz sinapse. U tom trenutku dominantne misli su manje ometane od strane drugih, sporednih. Ako mi preskoimo t aj jaz, nai emo se, makar samo za kratko, u poloaju da otkrijemo ono to traimo uz man je ometanje sporednih misli." "Ozbiljno?" upita Morison. "To smanjenje ometanja je novost za mene." "Rezultat je mukotrpnog sovjetskog istraivanja na tom polju." "Ah!" Konjev opet prasnu: "ta ti znai to, ah? Sprda se sa vrednou istraivanja?" "Ne, ne." "Naravno da se sprda. Sovjetsko istraivanje, znai, nije ozbiljno." "Samo sam h teo rei da nita ne znam, niti da sam ita proitao o tome", izjavi Morison odbrambeno. "Istraivanje je obavila Madam Nastjaspenskaja. Pretpostavljam da si uo za nju?" " Jesam", uo sam. "Ali ne ita njene lanke, zar ne?" "Jurij, ne mogu da drim korak ak ni sa literaturom na engleskom, a kamoli..." "E pa, kada se ovo zavri, postarau se da dobije njena sabrana dela ne bi li se malo obrazovao." "Hvala, ali kad smo ve kod toga, rekao bih da mi rezultat tog istraivanja deluje prilino udno. Ako izvesne vr ste mentalne aktivnosti bolje prelaze preko sinapsi nego neke druge, u tom sluaju , imajui u vidu da u mozgu ima vie stotina milijardi sinapsi, samo bi jedan deli sv ih ljudskih misli bio sposoban da nae svoj put." "Nije uopte tako jednostavno", ob rusi Konjev. "Sekundarne misli se ne briu. Nastavljaju se na niem nivou intenzitet a i ne opadaju beskonano. Sve to se deava je sledee: u neposrednoj blizini sinapse v ane misli su, za jedno kratko vreme, unekoliko ojaane." "Ima li dokaza za to? Ili je u pitanju samo hipoteza." "Ima dokaza, vrlo suptilnih. Jednog dana, siguran s am, kada minijaturizacija uzme maha, ti e dokazi biti mnogo ubedljiviji. U svakom sluaju, ima nekih ljudi kod kojih je ovaj 'efekat sinapse' mnogo izraeniji nego k od drugih. Kako bi, drugaije, bilo mogue da kreativne osobe uspevaju da toliko dug o i snano ostanu usredsreene na neto, osim ako

im trivijalnosti manje ometaju umne procese? I zato su, nasuprot tome, briljantni umovi, gotovo po tradiciji, istovremeno i veoma rasejane osobe?" "Odlino. Ako net o pronaemo, neu se vie raspravljati." "Ali ta emo kad stignemo do kraja aksona?" upit a Denjev. "Struja koja nas nosi napravie polukrug, pa emo se istim ovim putem vrati ti, uz drugi zid aksona. Treba li da se probijem pravo napred, kroz opnu?" "Ne, naravno ne", odgovori Konjev. "Otetili bismo eliju. Moraemo da poprimimo elektronsk i kod acetilholina. On premosti nervni impuls preko sinapse." "Sofija, moe li brod u dati kod acetilholina?" upita Boranova. "Mogu, odgovori Kalinjina. Ali ne post aju li acetilholinski molekuli aktivni kada se nau van elije?" "Bez obzira, mogue j e da elija razpolae mehanizmom pomou koga ih izbacuje iz sebe. Pokuaemo." Na izgled b eskrajni akson i dalje se pruao prema njima. 64. No, odjednom mu se ukaza i kraj. Nikakvog prethodnog upozorenja nije bilo. Konjev ga prvi primeti. On je gledao, i znao je ta gleda, ali Morisonu, svejedno, pripisa to u zaslugu. Jer i on je gl edao, i nije primetio kada je nailo. Ipak, Konjev je sedeo napred, dok je Morison bio primoran da mu izviruje preko ramena. Ipak, to nije bilo dovoljno kao izvin jenje. Pri nejasnom svetlu koje je isijavao sam brod bilo je jasno da se pred nj ima nalazi udubljenje, ali da struja, ipak, iz nekog razloga, zaokree u drugom pr avcu. Akson je poinjao da se grana u dendrite, poput onih na drugom kraju neurona , na onom kraju gde se nalazilo jedro elije. Dendriti na ovom kraju elije bili su malobrojniji i tanji; ali svejedno, bili su tu. Bez sumnje, jedan deo elijske teno sti isticao je u njih, ali brod se nalazio u samoj matici i nije bio u poloaju da rizikuje. Trebalo je da se otisnu u prvi dendrit na koji naiu, ako je to bilo mo gue. "Ovamo, Arkadije, ovamo!" povika Konjev pokazujui prstom, i tek u tom trenutk u ostatak posade shvati da su stigli do kraja aksona. "Pali motore i kreni ovamo !" Morison zau predenje motora koji su brod sada potiskivali ka jednoj ivici stru je. Dendrit ka kome su se ustremili predstavljao je, iz njihove perspektive, sam o cev, veliku cev, budui da su mogli da uoe samo jedan deo svoda koji je oznaavao u laz.

Nastavili su da mu se primiu, i Morison posle izvesnog vremena postade svestan da je svu inercionu silu svog sopstvenog tela usmerio ka kanalu, kao da je eleo da pripomogne mainama broda. Glavno pitanje nije bilo naprosto stii do cevi, oslobaajui se, pri tom, malo po malo matice, ve, zapravo, izbei vodene molekule koji su se u blagim lukovima okretali i vraali u pravcu odakle su doli. Brod napokon uspe da p revlada kontrastruju, i odjednom bi prosto gurnut u otvor cevi. "Iskljui motore", naloi Konjev uzbueno. "Ne jo", promumla Denjev. "Moda smo jo suvie blizu kontrastru Pusti da se jo malo pribliim zidu." On to i uini, i to ne potraja dugo. Sada su se preteno kretali niz struju, oseajui tek ponegde suprotnu silu. I kada konano iskljui maine i zagladi svoju vlanu, prosedu kosu, Denjev duboko odahnu i ree: "Sve to inimo doprinosi da nam energija ne curi, ve istie! Jurij, ogranieni smo, ogranieni!" "O to me emo brinuti kasnije", odbrusi nestrpljivo Konjev. "Zbilja?" podrugnu se Denjev. "Moj je otac uvek govorio: 'Kasnije, obino znai prekasno.' Natalija, reci i ti net o. Ne verujem Juriju kada je u pitanju njegova procena naih energetskih zaliha." "Smiri se, Arkadije. Ja u se pobrinuti za to. Jurij, dendrit nije suvie dug, zar n e?" "Ubrzo emo stii do kraja, Natalija." "U tom sluaju, Sofija, pobrini se za elekt ronski kod acetilholina im bude dat znak." "Da, dae mi znak, zar ne?" "Neu, Sofija. Sigurna sam da e Jurij zaurlati kao Kozak kada kraj dendrita bude na vidiku. U to m trenutku e promeniti kod." Nastavili su da se kreu kroz zavrnu cev neurona u koji su kroili pre mnogo vremena. Morisonu se uini da, usled suavanja dendrita, moe da uoi i svod nad svojom glavom, ali to je bila samo varka. Zdrav razum mu je govorio da, ak i kad je najsueniji, dendrit mora biti irok bar nekoliko kilometara (sa stan ovita, naravno, molekula). Kao to je Boranova i predvidela, Konjev zbilja podie gla s i viknu, krajnje nesvestan ta upravo ini: "Eno zavretka. Brzo! Acetilholinski kod , pre no to bude kasno." Prsti Kalinjine zaigrae po tastaturi. Unutra, u brodu, ni je bilo nikakvog znaka koji bi ukazivao na bilo kakvu promenu, ali pred njima se nalazio acetilholinski receptor, preciznije, stotine i stotine receptora i kodo vi se uspostavie, pozitivan za negativan i obrnuto, te dodir broda i receptora bi jasan i snaan.

Izvueni su iz struje i prosto usisani kroz zid dendrita. Tokom nekoliko narednih minuta plutali su kroz meuelijski prostor, izmeu dendrita koji su upravo napustili prema susednom dendritu, prema susednoj eliji. Morison nije video gotovo nita. Osea o je kako brod klizi napred, kroz sloenu proteinsku strukturu. A onda ugleda konk avni oblik pred sobom, kao i kada je brod ulazio u prethodni neuron. Konjev odve za svoj pojas i ustade (oigledno, bio je suvie uzrujan da bi mogao mirno da sedi). A onda izgovori, gotovo mucajui: "Prema hipotezi Nastjaspenskaje, proiavanje i prij em vanih misli naizrazitiji su neposredno posle sinapse. Kada se elijsko telo prib lii, razlika se smanjuje. im se naemo u dendritu koji je pred nama, otvorite svoje umove. Budite spremni na sve. Sve to osetite recite naglas. Opisujte slike. Snimiu sve to izgovorite. I ti, Arkadij. I ti, Alberte. Ulazimo. Poinje!" SAM! Smrt jeste neto uasno; ali kao da ju je lake podneti ako si u dobrom drutvu. Den jev senior 65. Morison je, dodue, pratio ta se deava, ali sa primetnom neizvesnou. Ni je smatrao da je potrebno da aktivno uestvuje. Ipak, mislio je, ako bi mu neto vano prolo kroz um, ne bi se dvoumio da to i objavi. Jer bi se u suprotnom ponaao nepr ofesionalno. Kalinjina je, sa njegove leve strane, delovala snudeno i besposleno je dobovala prstima. On se nagnu ka njoj i proapta: "Jesi li nam vratila kod L-gl ukoze?" Ona utke klimnu. "Poznaje li hipotezu Nastjaspenskaje?" nastavi on. "Nije iz mog podruja. Nisam nikada nita ula o njoj." "A veruje li u nju?" Kalinjina, meutim , veto izbee zamku. "Nisam dovoljno struna da bih verovala, ni da ne bih. Ali on ve ruje, jer eli da veruje." "Osea li ta?" "Nita intenzivnije nego pre."

Denjev je, naravno, bio tih. Boranovoj bi, s vremena na vreme preko usana prela po koja re, ali pomisli Morison, krajnje neubedljivo. Izgleda da je samo Konjev jo b io pun entuzijazma. U jednom trenutku, on povika: "Jeste li uli? Je l' neko uo? Ci rkularni ritam! Cirkularni ritam!" Niko mu ne odgovori. Posle izvesnog vremena, Morison zapita: "ta misli da to znai, Jurij?" No, ne dobi nikakav odgovor. ak i Konj ev napokon utihnu, i stade da zuri napred, osmatrajui kako se brod kree kroz fluid nu struju. "Pa, Jurij", oglasi se Boranova. Konjev, pod prinudom, odgovori rapav im glasom: "Ni je ne razumem." "Jurij, sinko", poe Denjev, "ini mi se da je ovaj ne uron vrlo nevaljao i da, tavie, zabuava. Moraemo da probamo sa nekim drugim, i moda, jo nekim. Onaj malopreanji je morao biti tek puka poetnika srea." Konjev ga ljutito p gleda. "Nemamo posla sa pojedinanim elijama. Nalazimo se u elijskoj grupi, oko mili on njih, ili vie, koja, ako je suditi prema Albertovoj teoriji, predstavlja centa r kreativnog miljenja. Ono to 'misli' jedna, to 'misle' i sve ostale, sa beznaajnim varijacijama." "Pravilno", saglasi se Morison. "Znai, neemo ispitivati eliju po eli ju?" navaljivao je Denjev. "To bi bilo beskorisno", odgovori Morison. "Odlino", iz govori Denjev i huknu, "jer u suprotnom ne bismo imali dovoljno energije, a ni vr emena. Pa, ta emo sad?" U tiini koja nastupi, zau se ponovo Konjevljev glas: "Ne raz umem, i dalje. Moda je mogue da Nastjaspenskaja grei." U tom trenutku, Kalinjina sa odlunim izrazom na licu, razveza svoj opasa i ustade: "elim neto da kaem, i molim va s da me ne prekidate. Natalija, sluaj me. Daleko smo stigli. Ovo je eksperiment k oji je trebalo izvriti, iako je, prema mom miljenju, od poetka bio osuen na neuspeh. Pa, ini mi se da nismo uspeli." Ona uperi prst na Konjeva, ne gledajui ga izravno . "Neki od nas bi eleli da uobliavaju Vaseljenu po svom nahoenju. Sve to im ne odgov ara nastojae da izmene istom snagom volje, zaboravljajui pri tom da je Vaseljena net o to se nalazi van domaaja linih elja, ma koliko se trudili da joj ih nametnemo. Ja ne znam da li je Nastjaspenkaja u pravu, ili da li moda grei. Ne znam ni da li su Albertove teorije ispravne ili nisu. Ali jedno znam: i ona i on zasnovali su svo je teorije imajui u vidu zdrav, 'ispravan' ljudski mozak. Mozak akademika apirova nije zdrav. Dvadeset procenata njegovog tkiva

ne funcionie, mrtvo je. Ostatak je, sudei prema tome da koma u kojoj se nalazi tra je nedeljama, verovatno ve poprilino oteen. Svaki razuman ovek doi e do zakljuka da v u ovom trenutku nije sposoban da misli kao normalno, razumno bie. Njegov mozak je vojska, poraena i neorganizovana. Fabrika iz koje izlaze defektni proizvodi. O n, mozak, povremeno, nasumino zaiskri, emitujui razlomljene misli, zguvane fragment e, otpadne materije seanja. Neki ljudi", ona ponovo uperi prst, "to ne ele da priz naju ak ni sebi samima, jer veruju da e se, ukoliko navaljuju i insistiraju dovolj no agresivno, oigledno povui, a nemogue zauzeti njegovo mesto." I Konjev se odvezao i sada je stajao. On se lagano okrenu i pogleda u Kalinjinu. (Morison je bio za panjen: zaista ju je gledao. I na njegovom licu nije bilo vidljivog znaka besa, mrnje ili prezira. Bio je to, Morison bee siguran, potiten, gotovo samosaaljiv pogle d.) Ali mu je glas, kada je progovorio, obraajui se Boranovoj, bio i dalje tvrd i neumoljiv: "Natalija, da li je ita slino ovome to smo sada uli razmatrano pre polask a na put?" "Pita li me to, Jurij, da li je Sofija neto slino rekla pre ovog trenutk a?! Ne, nije." "Ima li kakvog razloga da doputamo da nas lanovi posade koji nemaju vere u poduhvat odvraaju od njega? Pitam, dalje, zato su se ti lanovi posade uopte i otisnuli na ovaj put?" "Zato to sam naunik", prasnu Kalinjina, takoe se obraajui Bo ranovoj. "Zato to sam elela da ispitam uticaj vetakih elektronskih kodova u biohemij skom okruenju. To je rezultiralo uspehom, te se, stoga, s mog stanovita, ovaj podu hvat moe smatrati uspenim. I s Arkadijevog, isto tako, jer se brod pod njegovim ru kama ponaao kako treba, i za Alberta, takoe, jer on sada ima vri oslonac za svoje teo rije, pa i za tebe, Natalija, jer si nas dovde dovela bez problema, i sva je pri lika da e nas bez problema i izvesti odavde. Ali za jednog od nas", prst se ponovo optuujui podie, "ovo putovanje nije bilo uspeno, i njegova lina mentalna higijena bi la bi mu vrlo zahvalna kada bi se pomirio sa neuspehom." (Pa, dobro mu je vratil a, pomisli Morison.) No, Konjev ne ustuknu pred napadom. Naprotiv, glas mu je bi o ledeno miran: "Stvari ne stoje tako, usprotivi se on", ponovo se obraajui Borano voj. "Istina je upravo suprotna onome to se ovde tvrdi. Od samog poetka je bilo ja sno da se apirovljev mozak nee ponaati onako kako bi to inio da nije pretrpeo nikakv a oteenja. Od ranije smo znali da e do nas, putem

talasa, stizati i misli od vitalnog znaaja, ba kao i besmislice. Da, znali smo. Na dao sam se da e nam se primarne misli ukazati snanije i izrazitije neposredno po p relasku sinapse. Tu smo iznevereni. To, meutim, nikako ne znai da je zadatak to sto ji pred nama neostvarljiv, ve da je samo unekoliko otean. Ve smo napabirili oko stot inu reenica i slika iz apirovljevih misli. Nemojte zaboraviti nu puta c jednako je m kroz s, to mislim da je od najveeg znaaja. Tu misao svakako neemo proglasiti za b esmislicu, zar ne?" "Jesi li razmatrao mogunost, Jurij, da je taj matematiki fragm ent rezultat neega za ime je apirov tragao i pri tom proglasio beznaajnim?" upita Bo ranova. "Jesam, razmatrao sam i tu mogunost. Ali zbog ega bi se onda taj fragment zakaio za njegov um? U svakom sluaju, stvar je vie nego vredna daljeg razmatranja. Pomislite, samo, koliko se toga to trenutno smatramo bespredmetnim, od onoga to im amo, kao podatak, moe pokazati presudnim, osvetljeno iz pravog ugla? Ako nastavim o dalje, moda emo dobiti priliku da popunjavamo prazna mesta u slagalici. Jedno je , meutim, sasvim sigurno, a to je da u ovom trenutku nemamo nikakvog razloga da n a poduhvat proglasimo neuspenim. Bilo koji segment poduhvata." Boranova lako klimn u glavom. "Pa, nadajmo se, Jurij, da si u pravu. Ali kao to je Arkadij ve pitao, ta nam je sada initi? ta po tvom miljenju treba da inim?" Primetno oputeniji, Konjev na stavi: "Postoji jedna stvar koju jo nismo isprobali. Probali smo sa detekcijom va n neurona, unutar neurona, unutar aksona, dendrita, neposredno posle sinapse. Meu tim, svi ti pokuaji injeni su iz unutranjosti broda, unutar zidova koji se moda ponaa ju kao izolatori." "Koliko shvatam tvoj predlog, eli da pokuamo sa detekcijom izvan broda, u samoj elijskoj tenosti? Priseti se da bi osmatra i dalje bio omeen ronilako m opremom." "Plastina odora nije toliko debela kao zidovi broda i izolacioni efek at e, prema tome, biti neuporedivo slabiji. Osim toga, sam kompjuter ne mora da s e nalazi u unutranjosti odela." Morison oseti, vrlo jasno, znak za uzbunu. "A kog a ima na umu za taj poduhvat?" Konjevljev hladni pogled zaustavi se na njemu. "Po stoji, Alberte, jedna jedina mogunost. Kompjuter je u potpunosti tvoj proizvod i usklaen je sa tvojim mozgom. Ti si, dakle, najosetljiviji na

apirovljeve misli. Bilo bi, dakle, naprosto sumanuto, poslati napolje nekog drugo g. Odgovor na tvoje pitanje glasi: tebe imam na umu." 66. Morison oseti kako mu se creva vezuju u vor. Ne! Ne to! Ne mogu to jo jednom od njega traiti! On pokua da to i izgovori, ali usta kao da su mu se potpuno osuila i to u magnovenju. Uspeo j e da iz sebe istisne tek neko jedva razgovetno krkljanje. Kroz misao mu proe injen ica da je poeo da veruje kako vie nije straljivac ve hrabri avanturista u pohodu kro z modanu eliju no, strahovi mu se, odjednom, potpuno, vratie. "Ne to!" zau se krik, ali to nije bio njegov glas. Jer ovaj je bio vii za oktavu. Bila je to Kalinjina. Zurila je u Boranovu, bleda lica, pridravajui se rukama za naslon sedita: "To ne, Natalija!" uzvikivala je uzbueno, dok su joj se grudi nadimale. "Predlog je kukav iki! Jadni Albert je jednom ve bio izvan broda. Gotovo da se nije vratio iv, a da n am se nije vratio, verovatno bismo jo traili put iz pogrenog kapilara, i verovatno do nervnih elija nikada ne bismo ni stigli! Zato bi on morao da to uini jo jednom? S asvim je sigurno da je sada red na nekog drugog, a poto je to njegova ideja (niko nije osetio potrebu da postavi pitanje: 'ko, on') neka on to i izvede. Zato bi t o traio od nekog drugog?" Morison pronae malo snage da, mimo svojih strahova, post avi sebi pitanje da li je ovaj izliv Kalinjine bio posledica njenih oseanja prema njemu ili ga je tako ustro uzela u odbranu jedino stoga to je iznenada dobila pri liku da se Konjevu jo jednom suprotstavi. Negde, u najskrivenijem kutku svoga uma , Morison je bio dovoljno pragmatian da ipak presudi u korist ovog drugog. Konjev ljevo lice postajalo je sve zakrvavljenije dok je Sofija govorila. "Nema u tome nikakvog kukaviluka!" (Naglasio je tu re, da bude jasno kako ga je to najvie pogodi lo.) "Moj predlog predstavlja jedinu razumnu mogunost. Ako bih ja kroio napolje, to bih i mogao i bio spreman da uinim, morao bih upotrebiti Albertovu mainu, koja, m eutim, ako je ja budem koristio, nee pokazati svoje optimalne performanse. Nemamo izbora. To mora biti neko ko moe da iz maine izvue najvie. Ne postavlja se, uopte, pi tanje ko je to, suvie je jasno." "Tano", sloi se Morison, ali tek poto se uverio da ga glas nee ponovo izdati. "Meutim, nema razloga za pomisao da e prijem talasa izva n broda biti bolji nego iz broda."

"Onoliko koliko nema, toliko i ima razloga", odvrati Konjev. "Osim toga, kao to j e Denjev rekao, zalihe energije nam se smanjuju. Kao i vreme, uostalom. Nemamo vr emena za premiljanje. Morae da izie iz broda, kao i proli put i to odmah." Morison iz ovori dubokim glasom, nadajui se da e to moda biti poslednja re: "ao mi je. Ja iz bro da ne izlazim." Ali u tom trenutku, Boranova kao da se konano odluila. "Alberte, b ojim se da e morati", ree ona tiho. "Ne." "Jurij je u pravu. Samo ti i tvoja maina m oete nam dati podatke koje traimo." "Siguran sam da nee biti nikakvih informacija." Boranova odbrambeno isprui ruke. "Moda si u pravu, ali takve stvari ne ostavljaju se sluaju. Hajde da probamo." "Ali..." "Alberte", nastavi Boranova, "obeavam ti, kad se vratimo u spoljni svet, da e tvoje zasluge, tvoj udeo u poduhvatu, kad tom e doe vreme, biti u najveoj meri istaknuti. Bie poznat kao ovek koji je nainio teorij miljenja, ovek koji je izumeo mainu koja mu pomae da u praksi primenjuje svoju teor iju, kao ovek koji je spasao brod od propasti u kapilaru, i najzad, kao ovek koji je otkrio smisao apirovljevih misli iziavi u neuron, kao to je to uinio i u krvnom si stemu." "Hoe da kae, ako odbijem, ta istina nikada nee biti obelodanjena?" "Prisiljav a me da se ponaam pokvareno", uzdahnu Boranova, i to naoigled svih. "Vie bih volela da mi nisi postavio to pitanje. Da, ako odbije, istina moda nee biti obelodanjena. To je, na kraju krajeva, jedino oruje koje mi je trenutno na raspolaganju. Ne moem o te naterati da izie iz broda, jer tvoje bivstvovanje van broda je, kao takvo, sa svim beskorisno. Mora oslukivati apirovljeve misli, a za to nam je potreban voljan i saglasan saradnik. Za to emo te i nagraditi." Morison se panino obazre oko sebe, oekujui pomo od nekoga od svojih saputnika. Boranova zuri u njega kao zmija. Konje v ga odozdo posmatra kao pobednik. Denjev gleda u stranu, oigledno mu je neprijatn o, ali ne eli da se izjanjava. A Kalinjina... njegova jedina nada... On je pogleda zamiljeno i upita. "ta ti kae na sve ovo, Sofija?" Kalinjina je trenutak oklevala, a onda odgovori vrstim glasom: "Mislim da je pogreno ovako postupati sa tobom. Zad atak koji treba da se obavi mora biti obvaljen uz dobru volju. Ne pod pritiskom. "

Denjev, koji je mumlao neto za sebe, dodade: "Moj stari je govorio: 'Nema jaeg prit iska od pritiska roene savesti, a to je ono to ivot ini tako nepotrebno gorkim.'" "S a svojom saveu u ovom trenutku nemam problema", odbrusi Morison. "Da glasamo?" "Ne ma potrebe", ree Boranova. "Ja sam ovde zapovednik i u ovakvim sluajevima ja donos im odluku." "Hoe li mi verovati ako odluim da iziem, i ipak nita ne uhvatim?" "Hou", limnu Boranova. "Najzad, uvek moe da izmisli neto to e biti dovoljno da nas uveri, i a ta bi dobio nau zahvalnost. A ako se vrati praznih ruku, ili sa nedovoljnim infor macijama, ini mi se da bih ti pre verovala nego da se zakune da si uo neto od velike vanosti." "Mene e, meutim, teko prevariti", upade Konjev. "Ako se vrati sa neim za isli da je vano, tek u ja to zbilja i potvrditi. A sad dosta razgovora. Na posao!" Morison, uskovitlana srca i stegnuta grla, uspe samo da procedi: "Dobro. Idem. A li samo na kratko." 67. Morison se skinu. Prvi put (tek, moda, nekoliko asova rani je) inilo mu se to kao bestidno izlaganje intimnosti. Sada je to bila gotovo ruti na. Bio je prilino svestan koliko duboko moe da uvue stomak, dok se uz pomo Kalinjin e, uvlaio u ronilako odelo. Uprkos dobrom doruku, vodi, okoladi, njegov stomak bio j e prazan i Morison se oseti srenim to je tako. On oseti, za sekund, muninu kada se nae potpuno zatvoren u odelu, no, povraanje u skafanderu bi verovatno bilo jo munije . Jo malopre su ga ponovo ponudili okoladom i on je odbio. Najzad mu stavie kompjut er u ruke i Boranova povika spolja: "Hoe li moi da upravlja mainom?" Morison ju je uo ak dosta dobro. Znao je da vie nee moi da uje glasove kada jednom bude bio van broda . On podie kompjuter jednom rukom (bio je gotovo bez teine) i drugom rukom pokua da neto otkuca na tastaturi. "Mislim da u moi", viknu u znak odgovora. Potom, prilino nespretno, uveza kompjuter za oba runa zgloba dugakim, ali vrstim plastinim nitima ( bez sumnje, isti materijal od kojeg je sainjeno i odelo). "Da ga ne izgubi", zau se Boranova. I opet, prema komori. Oseti kako ga obavija tkanina, kako se vazduh i spunpava i nae se van broda.

Ponovo van broda. Dodue, maloas je naglasio 'samo na kratko', ali, ta je to vredelo ? ta ako ne budu eleli da ga puste unutra? Gotovo da oseti bes to je dopustio da ga nagovore pod bilo kojim pretnjama i ucenama, ali odmah potisnu taj oseaj. Ionako nije bilo pomoi. Morison tutnu kompjuter pod levu miku, delom zbog toga to nije ba sasvim verovao plastinim vezama a delom zbog toga to je eleo da ga to manje izlae dod iru elijske tenosti. Zatim stade da pipa po povrini broda ne bi li pronaao neku pogo dnu taku oslonca, gde bi se meusobno oprena naelektrisanja izmeu broda i odela uzaja mno privukla. Konano pronae i tu taku, i priljubi se leima uz brod. Oseao je da elekt rino polje nije tako jako kao pre i da mu doputa prilino slobodnog prostora za mane var. Nije ni udo, pomisli, jer sad mu je telo bilo veliine atoma. Verovatno je bil o teko koncentrisati elektrini kod na maloj povrini njegovog tela. Ili moda i nije b ilo tako? Moda su i elektroni, koji su izvor naelektrisanja, i sami mikrominijatu rizovani? Za trenutak posumnja u teoriju minijaturizacije ali, istog asa, oslobod i se i te misli. Bio je tek polusvestan svog kretanja kroz meuelijsku struju, jer su se i drugi predmeti kretali uporedo sa njim. Ipak, pred oima mu se panorama me njala. Sada je lake gledao: prvo, plastini sloj izmeu njegovih oiju i slobodnog pros tora bio je tanji, a drugo, meka plastika dozvoljavala je da glavu slobodno pokree u svim pravcima. Vodeni molekuli bili su i dalje prisutni, sudarajui se i tarui s e jedan o drugi, kao jedva vidljivi baloni. Primetio je, takoe, kako lagano i nez ainteresovano plove kraj njega u svim pravcima. Povremeno bi se neki od njih pri ljubio uz njega, zahvaljujui odgovarajuem naelektrisanju, ali bi se brzo oslobaao i odlazio dalje. Kao da su eleli prisniji dodir sa njim, a da, ipak svoju elju nisu bili sposobni da sprovedu u delo. U daljini je ve primetio i vee molekule, od koj ih su neki bili gotovo veliine broda. Svetlost koja se od njih odbijala na promen ljiv, prizmatian nain doputala je da budu vidljivi. Zapravo, nije mogao da ih vidi: javljala mu se samo njihova slika u umu, tamo gde bi se svetlost pojavila. Pita o se da li je to tek puka iluzija, ili naprosto, posledica toga to je znao da se svetlost mora odbijati upravo od molekula. tavie, inilo mu se da moe da uoi i skeletn u strukturu elijske unutranjosti; pozamani oblici koji su stajali napokretno, bez o bzira na kretanje tenosti davali su eliji manje-vie izgled vrstog tela. Te strukture kao da su promicale toliko brzo da ih je bilo teko i primetiti; u narednom trenu tku bi ve nestajale. Sve zajedno davalo je utisak kretanja velikom brzinom, kojom se kretao i brod, i on zajedno sa njim.

Ali dosta sa posmatranjem. Vreme je bilo da obrati panju na kompjuter. Zato? Nita n ee otkriti. Morison je bio u to sasvim siguran, pa opet, nije mogao da se preda t ako lako. Jer postojala je malena verovatnoa da on grei. Sebi samom, pa i posadi u brodu, dugovao je makar to da pokua. On pokua da svojim trapavim pritiskom obavij enim rukama podesi kompjuter na najvii nivo osetljivosti, jedva sposoban da izdaj e pravilne naredbe svojoj maini. Ah, ako nita drugo bar su baterije u redu. On jo j ednom pokua da sebe natera da se usredsredi i da uhvati neke, moda, vane talase. Da , naprava je radila. Vodeni molekuli i dalje su lenjo plovili oko njega. Skeptini talasi iznova se ukazae na ekranu, bistriji, jasniji, prefinjeniji i artikulisan iji nego ikada do tada. Uprkos svemu tome, osetio je prisustvo tek nekakvog slab anog, itavog apata koji se nije uobliavao ni u senke, ni u rei, ve je samo izazivao oseaj tuge... Stani! Kako je mogao znati da je apat tuan? To je samo njegov subjek tivan zakljuak. Ili moda, ipak, upravo prima emociju? Da li je mogue da je apirov, ot eena mozga, i u komi, tuan? I ako jeste, da li je to, kao otkrie, neto iznenaujue. Mo ison se obazre preko ramena u pravcu broda. Sigurno je da je ovo bilo sasvim dov oljno. Uhvatio je tunu prazninu i nita vie. Da li da im signalizira da eli da se vra ti na brod? Hoe li mu izii u susret? I ako ue i saopti Boranovoj kako nije uhvatio n ita, hoe li se Konjev ljutito ustremiti na njega govorei kako je napolju proveo tek dva-tri minuta? Zar Konjev ne bi insistirao da pokua ponovo? A da poeka jo malo? N aravno, mogao je da eka jo malo. Na ovom stupnju minijaturizacije (ili iz bilo kog drugog razloga) nije oseao toplotu. Ali ako bi ekao jo due (recimo, jo dva minuta il i pet ili itav as) Konjev bi opet rekao: 'Nije bilo dovoljno.' Mogao je da razazna Konjevljeve obrise, tamnu, svetlucavu senku. Kalinjina je bila odmah iza njega, i ona je bila na nogama, nagnuta preko Morisonovog sedita. Uznemireno je posmatr ala napolje. On uhvati njen pogled. Kao da mu neto signalizira. Ali prie Boranova, uhvati je za ramena i odgurnu unazad. Kalinjina se vrati i sede u svoje sedite. (Morala je, ree u sebi Morison, da poslua, jer joj je dunost bila da na oku dri elek trine kodove broda, kao i njega samog i ni po koju cenu nije smela ostaviti svoj posao. Ne u ovom trenutku.) Da bi stekao potpun utisak, Morison pokua da vidi i D enjeva, ali ugao posmatranja bio je neprikladan i nije mogao toliko da iskrene gl avu.

Umesto toga, video je Konjeva, koji je, sudei po pokretima, bio nestrpljiv i rado zano. Morison odvrati pogled, ni ne pokuavi da uputi bilo kakvu informaciju, a ond a, odjednom postade svestan neega u daljini to se ka njimu valjalo velikom brzinom . Nije mogao da uoi nita detaljnije, ali se, instiktivno, priljubi uz brod, u name ri da saeka da stuja odnese brod dalje. No, stvar stie kao furija, i Morison se sa v pripi uz povrinu broda. Brod je, zapravo, izbegao sudar, ali za dlaku. Ipak, u trenutku kada je udovite promicalo pokraj njega, Morison oseti kako ga otkainje sa broda i povlai za sobom. Kroz um mu, u tom momentu, sevnu da je Kalinjina, verova tno, u njegovo odelo ugradila neki sluajni elektronski kod koji se, da stvar bude jo besmislenija, apsolutno uklapao u kod te stvari sa kojom se brod mimoiao. Pod normalnim okolnostima, sve bi to bilo nevano. Brod i monstrum bi se mimoili brzino m koja ne bi dozvolila da se njegovo telo otrgne od broda. Ali sada je bio tek b edno telace, bez mase i inercije. Za trenutak se oseti kao na raspeu, kao da su se stvar i brod borili ko e ga privui. Njegove oi, sledeeg sekunda, ugledae kako brod p oputa i udaljuje se, noen strujom. Morison uputi dug pogled za brodom koji se ve gu bio u tami. Jo trenutak i potpuno nestade. I pre no to je dospeo da shvati ta se do godilo, nae se sam i bespomoan, telaca, veliine jednog jedinog atoma, u jednoj nervn oj eliji. Jedina njegova veza sa ivotom, i stvarnou, brod, zauvek je nestao. 68. Izg ubio je, sigurno, nekoliko minuta tokom kojih mu nije bilo jasno ta se dogodilo i gde se nalazi. Bio je svestan iskljuivo apsolutne panike, i ubeenja da se nalazi na pragu smrti. Kada je, meutim, osetio kako ivot tee dalje, gotovo da mu bi ao. Da je nastupila smrt, sve bi bilo gotovo. Sada je, pak, morao jo da eka na nju. Kolik o e mu jo potrajati rezerve vazduha. Hoe li se javiti toplota i vlaga, dodue, sporij e nego preanji put, ali u istom obliku. Hoe li mu svetiljka utrnuti pre nego ivot. H oe li umreti u potpunom mraku, ako ve mora da umre potpuno sam. Kako u znati da sam mrtav, pitao se, kada e biti potpuno mrano i pre i posle? Seti se, istog asa, Ajak sa kako moli Zevsa da, ako umre, umre pri dnevnoj svetlosti. I neka ga makar jed na jedina osoba dri za ruku. ta da se ini?

ekati? ta je, uopte zatajilo? Nije jo bio mrtav. Strah se povukao utoliko to je ostav io malo mesta za radoznalost i za elju da se bori i nastavi da ivi. Moe li nekako d a se oslobodi od ove stvari? Bilo je ponivajue, stie mu odnekud misao, umreti kao m uva prilepljena za lepak. A brod se udaljavao, svakog trenutka. Istovremeno, on pomisli: ta god da uinim, ve je predaleko. Ta pomisao dade mu mahnitu snagu i poriv da se osobodi. Nije ilo, i on stade, shvativi da na taj nain gubi snagu. A i da po veava toplotu u ronilakoj odei. On posegnu rukama da dodirne telo koje ga je dralo, telo i dalje nerazgovetno, ali mu ake skliznue na drugu stranu. Kao to se odbijaju meusobno suprotna naelektrisanja. Pipao je levo, desno, gore, dole. Negde mora da se nalazi povoljno naelektrisanje. Moda e moi da pronae oslonac i da onda pokua da s e otrgne. (Da li mu to cvokou zubi? Strah? Oaj? Ili oboje?) A onda njegova desna r uka napipa sreno mesto i odmah se prilepi za to tue telo. Napeo se u pokuaju da ras tavi atomsku vezu, ako je uopte bilo ikakve veze, izuzev samog naelektrisanja. Za trenutak, uini mu se da se to tue telo opire vrem stisku, ponaajui se poput sunera nda se, bez upozorenja, rastvori u njegovoj aci. On zastade u udu, nastojei da raza bere ta se desilo; nije osetio ni trzaj, ni kidanje, ni cepanje, nita slino. Kao da je deli tog tueg tela jednostavno nestao. Morison pokua ponovo, hvatajui ovde i tam o, dok se sve ne ponovi jo jednom. ta se to deavalo. ekaj malo! Boranova je rekla da se minijaturizovano polje protee tek neto malo van broda. Znai protezalo se malo i van odela! Dakle, kad bi stisnuo onu materiju to je jae mogao, neki od atoma koje bi dodirnuo minijaturizovali bi se, i na taj nain, poremetili atomsko zdanje i o dvojili se od drugih atoma. Dakle, sve to bi Morison dodirnuo, ukoliko bi mu samo stisak bio dovoljno snaan, bilo bi minijaturizovano. Znai, atom, ili deli koji bi on na taj nain minijaturizovao postajao bi estica mnogo manje mase nego i sam elek tron. Nestao bi gotovo brzinom svetlosti, proao kroz materiju kao da materije i n ema, i nestao. Moe li to biti? Moralo je biti tako. Nita drugo ega se mogao setiti nije imalo smisla. Misao mu jo i ne proe estito kroz glavu, a ve je stiskao i trgao na sve strane. Ikonano se oslobodio.

Vie nije bio prilepljen uz to tue telo. Bio je nezavisno telo koje plovi meuelijskom strujom. Nije vie bio u brodu, ali mu je bar bio na tragu (Blesavo! Blesavo! Kak ve koristi od toga? Prema ovdanjem stanju stvari, od broda se morao nalaziti udal jen desetine i desetine kilometara, ako ne i vie.) A onda mu se javi jo jedna misa o koja ga potpuno sledi. Minijaturizovao je atome da bi se oslobodio, ali to je zahtevalo utroak odreene energije. Ne velike, na ovom stupnju, jer u pitanju je bi la mala masa koju je trebalo pokrenuti; ali bez obzira, odakle je poticala ta en ergija. Jedini odgovor je bio: od samog minijaturizovanog polja koje je inilo nje govo odelo. Znai, svaki minijaturizovani atom je u nekoliko oslabio to polje. Kol iko ga je, u stvari, oslabio u svom pokuaju da se oslobodi? Nije li to razlog to n e osea toplotu? Da li je minijaturizacija objekata oko njega usisala i toplotu, a ko je ve sa sobom odnela i energiju. Ne, nije to mogao biti sluaj, jer toplotu nij e oseao ni pre pokuaja oslobaanja. Javi mu se onda nova misao, koja ga baci u jo vei oaj. Ako je utroio energiju sopstvenog polja da bi se oslobodio, i ako je to polje sada oslabljeno, znai da se malo deminijaturizovao. Zar to nije bio razlog za sp ontanu deminijaturizaciju? Boranova je govorila neto o mogunosti takve spontane de minijaturizacije. Mogunost je rasla ukoliko je minijaturizovani objekat bio manji . A on je bio mali. Dokle god je bio u brodu, bio je deo sveobuhvatnog minijatur izovanog polja itavog broda. Bio je deo jednog objekta-molekula. Dok je bio zakaen za onaj citoskelet, jo je bio deo veeg objekta. Ali sada je bio sam, odvojen, ni za ta vezan. Bio je telo veliine atoma. Sada su, znai, izgledi za spontanu deminija turizaciju porasli. Samo to ona nee biti spontana. Njen uzrok e biti slabljenje pol ja usled minijaturizacije okolnih, normalnih objekata. A kako je, uopte, mogao do kuiti da je zapoeo da se deminijaturizuje? Proces bi trajanjem dobijao na ubrzanju . Znai, prvo bi se uveavao sasvim lagano, a kasnije, kako bi dobijao na veliini, sv e bre i bre; a potom, poto bi, kao vei uticao na sve veu povrinu okolnog materijala, pet sve bre i bre, dok, konano, ne bi dolo do eksplozije u kojoj bi naao smrt. Pa, ka kve veze ima ako se deminijaturizujem? Ako je ve tako, za nekoliko sekundi u biti mrtav, a da toga ni ne budem svestan. U jednom trenutku, iv, a u sledeem - nitavilo ... Kako je i mogao poeleti bolju smrt od te? Zato bi i morao znati u kom trenutku umire.

Zato to je bio iv, i to je bio ovek, a elja za znanjem od pukog predmeta ini ivot i a. Kako e znati? Morison je gledao u pomrinu oko sebe, gledao je kretanje vodenih molekula, uobiajeno u svim pravcima, i klizio sa njima du struje. Ako se on uveava, oni bi morali izgledati manji. Gledao je? Da, smanjivali su se. Je li to smrt? Ili samo iluzija? Ne, ne uveavaju se. Rastu. Napinju se kao baloni. Znai on se sma njuje. Hoe li sii na subatomski nivo? Hoe li postati subelektron? Ili e poleteti brz inom svetlosti i eksplodirati kada bude bio na pola puta do meseca, umirui u vaku umu pro no to shvati da je oko njega vakuum? Ne. Molekuli se smanjuju, ne uveavaju se... Morison sklopi oi i duboko udahnu. Ludilo. Ili mu je mozak otkazao? Onda b olje da umre. Bolje nego da ostane iv, sa bolesnim mozgom. Ili moda to vodeni mole kuli samo pulsiraju? Ali zato bi pulsirali? Razmisli, Morisone. Razmisli. Naunik s i. Pronai odgovor. Zato bi pulsirali? Znao je zato njegovo polje slabi - zbog tende ncije da minijaturizuje svoju okolinu. Zato bi jaalo? Morao bi dobijati energiju d a bi jaalo... Ali odakle? A okolni molekuli? Imali su proseno veu toplotnu energiju po zapremini, nego on, jer su bili na veoj temperaturi. Pod normalnim okolnostim a, toplota bi trebalo da se kree od okoline u njegovo odelo, dok se on sam ne nae na temperaturi krvi i dok ne umre usled nemogunosti da se oslobodi temperature ko ju je akumulirao, kao to se zamalo i desilo prilikom njegovog preanjeg izlaska van broda. Ali nije u pitanju bio samo intenzitet toplotne energije njegovog tela; b ila je tu i energija minijaturizovanog polja. I dok se, povremeno, sudarao sa vo denim molekulima, energija se nije ulivala u njega u vidu toplote, ve u vidu agen sa minijaturizacije. Znai, polje je trebalo da jaa, a on da se smanjuje. To mora d a se dogaalo kad god bi se miniaturizovani objekat naao okruen telima normalne velii ne, ali vie temperature. Energija se mogla ulivati iz okoline u minijaturizovani objekat ili u vidu toplote ili u vidu intenziteta polja. I bie da se dogaalo sledee : to je objekat bio manji, intenzivnije minijaturizovan, to je vie polje primalo e nergiju, a ne sam objekat. Verovatno je i sam brod pulsirao, neprestano rastui i smanjujui se, ali ipak nedovoljno izrazito da bi se to i primetilo. To je, po svo j prilici, bio razlog to se Braunovo kretanje nije osealo onoliko koliko bi moralo , i to

su rashladni ureaji radili uz sasvim malo tekoa. Minijaturivovano polje se u oba sl uaja ponaalo kao priguiva. Ali on, Morison, sam u eliji, bio je mnogo manji, posedova o je mnogo manju masu, i zato je u njegovom sluaju priliv energije dolazio mnogo vie u vidu dalje minijaturizacije nego u vidu toplote. On bespomono stisnu pesnice i odbaci kompjuter, bez i malo aljenja. Bez sumnje su ostali, prevashodno Borano va i Konjev, morali za to znati i objasniti mu. Jo jednom su ga pustili da bez up ozorenja srlja u opasnost. A sada, kada se nalazio u sosu, sam, i kada je mogao da se osloni samo na sopstvene snage, kakvo dobro od toga? Odjednom otvori oi. Da , oseao je pulsacije. Sada, kada je znao ta da oekuje, bio ih je savreno svestan. Vo deni molekuli su se grili i naduvavali u nepravilnom ritmu, preputajui energiju pol ju i ponovo je iz njega crpei. Morison je posmatrao; ritam ga je polako obuzimao i on shvati kako mrmlja: manji, vei, manji, vei, manji, vei... Znai, ne mogu biti vei nego to jesu, ree on samom sebi. Njihovo uveavanje zapravo je predstavljalo odraz njegovih vlastitih kontrakcija, te je, znai, dotok energije u njega bio taman tol iki da se obezbedi stalna kontrakcija. Sadraj elije mogao je imati temperaturu tano odreene visine. S druge strane, od njega su mogli uzeti velike koliine energije, i im bi uzeli dovoljno, ono to bi preostalo ubrzano bi poelo da istie i on bi konano eksplodirao. Dakle, dok su se vodeni molekuli uveavali (a on smanjivao) bio je si guran. Ne bi se mogao previe smanjiti. Ali kada bi se oni poeli skupljati (a on ra sti), postajalo je opasno. Ukoliko bi, pak, vodeni molekuli nastavili da se sman juju do te mere da konano prestanu da budu vidljivi, znailo bi to da je poeo da se kree pravo ka eksploziji. Vei, manji, vei... prekinite s tim! Morison zaustavi dah, ali molekuli nastavie sa kontrakcijom. Opet, i opet. Svaki pu, hoe li kontrakcije prestati? Kao da se neko igra sa njim. Uostalom, ionako nije bilo vano. Nema vez e ako i doe do ivice i do razaranja samog sebe; neka se to dogodi i milion puta, nema veze. Ranije ili kasnije, nestae mu vazduha i on e sporo i teko umreti uguivi se . Brza smrt je ipak mnogo bolja. 69. Kalinjina je vritala. Prva je primetila ta se zbilo. "Nema ga! Nema ga!" uzvikivala je neprestano. "Koga?" upita Boranova, ne svesna neprimerenosti svog pitanja. Kalinjina je izbezumljeno pogleda.

"Koga? Kako moe da pita? Alberta nema!" Boranova je zabezeknuto gledala u taku u koj oj se Morison do maloas nalazio, a gde ga sada vie nije bilo. "ta se dogodilo?" Denj ev hrapavim glasom promrmlja. "Nisam siguran. Oeali smo se o neto. Albert je, verov atno, suvie trao. Pokuao sam da skrenem brod i mimoiem se s tim, ta god da je bilo u itanju, ali bilo je prekasno." "Nepokretna makromolekularna organela", javi se K onjev, poto izroni iz svog prethodnog poloaja (naime, zagnjurio je glavu u ake). Ot rgla ga je. Moramo natrag, ka njemu. Moda je doao do nekih informacija..." Boranov a kao da je tek sada u potpunosti rezumela situaciju, te se hitro odveza i ustad e. "Informacije?" prosikta ona. "To ti najtee pada, zar ne, Jurij? Infirmacija? Z na li ti, uopte, ta e se sada dogoditi? Albertovo minijaturizovano polje je sada izo lovano i on je tek veliine atoma. Njegovi izgledi za spontanu deminijaturizaciju su najmanje pedeset puta vei nego nai. Daj mu dovoljno vremena, i imae jo vee izglede . A ako se on deminijaturizuje, ubie apirova, a ubie i nas." "Samo se dogovaramo", ree Konjev. "Svi ga elimo natrag. Individualni razlozi su sada sekundarna stvar." "Nije trebalo ni da ga aljemo napolje!" uzviknu Kalinjina. "Znala sam!" "S tim je svreno", dobaci joj Boranova suvo, "i nastavljamo odatle. Arkadije!" "Ve pokuavam" , odazva se on. "Nemoj uiti pijanca da tuca." "Ne uim te niemu, budalo matora, nareuj em ti! Okrei! Nazad, nazad!" "Ne", odvrati Denjev. "Matora budala ti kae da je to s meno. Hoe da napravim zaokret i da krenem da se borim sa strujom? Da se probijam uz vodno?" "Ako budemo mirni, na mestu, struja e ga moda sama doneti dovde", ree Boran ova. "Prikaen je za neto. Nita ga nee samo od sebe doneti", odvrati Denjev. Moramo ot ii do drugog kraja dendrita i pustiti da nas povratna struja vrati na mesto nesree ." Boranova zagnjuri lice u ake. "Izvini, Arkadije, zbog onog 'matora budalo'. Al i ako krenemo nazad povratnom strujom moemo ga i promaiti." "Nemamo izbora", sloi s e Denjev. "Nemamo dovoljno energije da se probijamo uzvodno." U to se oglasi Konj ev, umornim, ali oigledno, i dalje trezvenim glasom:

"Neka Arkadij radi ono to misli da treba, Natalija. Neemo izgubiti Alberta." "Otku d to zna, Jurij?" "Jer ga ujem. Ili bolje reeno, oseam. U stvari, oseam apirovljeve m sli putem njegovog instrumenta, koji je itav i neoteen negde u eliji." Za trenutak, zavlada tiina. Boranova, vidno zainteresovana, upita: "Hvata li togod?" "Naravno. U onom pravcu", odgovori Konjev, uperivi prst. "Kako odreuje pravac?" "Ne znam ni sa m kako. Oseam. U onom pravcu!" "Arkadije, uini kako si namerio", naloi Boranova. "V e to inim, Natalija, bez obzira na to ta kae. Ti si kapetan, ali ja sam navigator, a smrt mi se kezi u lice. ta imam da izgubim? Kao to bi rekao moj otac: 'Ako visi o k onopcu iznad ambisa, ne obaziri se na to to ti ispada novanik.' Bilo bi, naravno, mnogo bolje da imam pravi navigatorski mehanizam, umesto ova tri prilagoena motor a." Boranova ga nije sluala. Bila je, beskorisno, zagledana u tamu. "ta uje, Jurij?" upita ona. "ta kau apirovljeve misli?" "Nita, ovog trenutka. Samo um... duevna patnj ." Kalinjina promrmlja, kao za sebe: "Misli li da deo apirovljevog mozga zna da je njegov vlasnik u komi? Misli li da zna da je zarobljen i da se bori? Kao i Alber t, zarobljen? Kao i mi, zarobljeni?" Boranova je otro prekide: "Mi nismo zaroblje ni, Sofija. Pomeramo se. Pronai emo Alberta. Izii emo iz ovog organizma. Razume li, S ofija?" Ona je uhvati za ramena i duboko joj utisnu nokte u kou. "U redu je, moli m te", odgovori Kalinjina, bolno trepnuvi. "Razumela sam." Boranova se okrenu ka Konjevu. "To je sve? Duevna patnja?" "Ali, vrlo snano je oseam." Potom, radoznalo, upita Boranovu: "A ti? Ne osea nita?" "Nita." "Ali, tako je snano? Snanije nego bilo to sam osetio dok je Albert bio u brodu. Dobro je to je sada van broda." "Hvata li neke odreene misli? Rei?" "Mogue je da sam predaleko. Moda Albert nije dovoljno usm erio mainu. Ti, zbilja, ne osea nita?" Boranova odluno odmahnu glavom i okrznu pogled om Kalinjinu, koja, trljajui i dalje rame, dubokim glasom izusti:

"Ni ja ne oseam nita." Od Denjeva stie samo jedno razoarano: "Ja nikad ne primim nita od tih tajnovitih poruka!" "ta hoe, ti si uo 'Hoking'. Albert je rekao da ima razliit ih tipova mozga, kao i razliitih krvnih grupa, i da su njegov i moj mozak bliski. Moda je u pravu", prekori ga Konjev. "Iz kog pravca ti sada dolazi podsticaj?" u pita Boranova, obraajui se Konjevu. "Odande." Konev ovog puta pokaza u smeru koji je oznaavao pramac broda. "Zaokrenuo si brod, zar ne, Arkadije?" "Jesam", odgovor i ovaj. "I vrlo sam blizu granice izmeu dve struje. Nameravam da u novu uplovim t ek ovla, kako nas ne bi prebrzo povukla unazad." "Dobro", sloi se Boranova. "Ne sm emo da ga promaimo. Jurij, moe li da odredi intenzitet? Da li se pojaava?" "Da. Pojaa a se. Konjev kao da je bio pomalo iznenaen, kao da nije primetio porast intenzite ta dok to Boranova nije i sama pomenula. "Iluzija, ta misli?" "Mogla bi biti", odg ovori Konjev. "Nismo mu se, zapravo, pribliili. Tek sada smo u zaokretu. U stvari , kao da se on pribliava nama." "Moda se otrgao od onoga to ga je dralo. U tom sluaju , struja e ga doneti ovamo, ukoliko ostanemo priblino na ovom istom mestu." "Moda." "Sluaj, Jurij", uzviknu Boranova besno, "usredsredi se na oseaj. Omogui Arkadiju d a u svakom trenutku zna iz kog pravca e stii, to znai da treba da mu stalno daje uput stva. Ti, Arkadije, kada se priblii Albertu, morae ponovo da vrati brod u prvobitnu s truju i da mu se priblii to je vie mogue. Kada budemo uporedo plovili, bie lako da mu se, uz pomo motora, sasvim primaknemo." "Bie lako, za onoga ko ne upravlja motorim a", zarea Denjev. "Lako ili teko", Boranova spusti svoje velianstvene obrve, "uinie Ako ne... Ali, nema 'ako ne'. Uinie to." Denjevljeve usne se kao pokrenue, no on ne ree nita, i na brod se spusti tiina. Ako se, naravno, izuzme podsticaj koji je Konj evljev um primao, a koji do ostala tri mozga nije dopirao. Konjev je stajao, lic em okrenut u pravcu odakle je oseao da podsticaj navire, mrmljajui: "Sada van svak e sumnje jaa..." Posle izvesnog vremena, opet: "Kao da mogu gotovo da osetim rei. Moda, ako se dovoljno priblii..."

Izraz na licu postade mu jo napregnutiji, kao da eli da doprinese intenzitetu proiv ljenog, da ga ucrta u svoj um, da razloi um i uoblii ga u rei. A onda, odjednom, on odluno upre prst i ree: "Arkadije, poni da zaokree nalevo i budi spreman da se ukljui prvobitnu struju. Brzo! Ne daj da nam pobegne!" "Koliko god mi motori to doputaj u", odvrati Denjev. Onda dodade, tiim glasom: "Kad bih samo mogao da upravljam bro dom tom lakoom sa kojom svi vi oseate te vae poruke..." "Pravo na opnu", naloi mu Ko njev, preuvi prethodnu reenicu. Kalinjina prva ugleda odblesak. "Eno, tamo!" povika ona. "Eno svetla na njegovom odelu!" "Ne moram ak ni da gledam", izjavi Konjev, obraajui se Boranovoj. "um je jak kao vulkanska erupcija na Kamatki." "Samo um, Jurij ? Nema rei?" "Strah", ree on. "Nesuvisli strah." "Tako bih se i ja oseala da sam za robljena u komatoznom telu", primeti Boranova. "Ali kako da sada pomilja na strah ? Ranije smo primali rei, ili mirne slike." "Moda smo mu neto uinili sa ovim brodom" , ree Denjev, doputajui da ga uhvati uzbuenje potere, nesvesno zadravajui dah. "Mod uskovitlali njegov mozak." "Suvie smo mali", odvrati prezrivo Konjev. "Ne moemo ak da uskovitlamo ni ovu jednu eliju, uz makar malo efekta?" "Primiemo se Albertu", upozori ih Denjev. "Sofija", upita Boranova, "moe li da otkrije elektrini kod?" "Jedv a da ga hvatam, Natalija." "Pa, upni se da nae neto to e ga vrsto privui." "Kao da j orastao, Natalija." "Oscilira, sigurna sam", ree Boranova natmureno. "Kada se, je dnom, bude prikaio uza zid broda, postae deo naeg sveukupnog minijaturizovanog polj a i njegova veliina e se prilagoditi naoj. Hitro, Sofija." Zau se samo tup udarac u trenutku kada Morisonovo telo bi elektronski zakaeno uz spoljni zid broda. SMRT Kada sunce zae, pae mrak; ali ne dozvoli da te to iznenadi. Denjev senior

70. Morison se kasnije nije seao niega, ni onoga to se dogodilo pre, ni neposredno po njegovom povratku u brod. Upinjao se, ali nije ilo, nije se seao da mu je brod priao, da je unesen unutra, ili da mu je bila skinuta plastina ronilaka oprema. Neeg a se, ipak priseao: oaja, samoe, i ekanja na trenutak eksplozije. I smrti. Sledee to u je ostalo zabeleeno u umu bilo je zabrinuto lice Sofije Kalinjine, nagnuto nad njim. Izmeu toga, samo praznina. Zar se sve ovo nije ve jednom odigralo? Dve nezgo de, propraene brigom Kalinjine za njega, u razmaku od samo nekoliko asova, ali kao stopljene u jedno. "Kreemo li se u dobrom pravcu?" upita on hrapavim glasom, koj i kao da nije dolazio od inteligentnog bia. Pitanje bi postavljeno na engleskom. Kalinjina je oklevala, a onda odgovori polako, takoe na engleskom, uz umereno upa dljiv stranaki naglasak: "Da, Alberte, ali to je bilo dok smo se jo nalazili u kap ilaru. Vratio si se, i u meuvremenu ponovo iziao napolje. Sada se nalazimo u nervn oj eliji, zar se ne sea?" Morison se namrti: ta je sad pa to trebalo da znai? Seanje se, lagano i postupno, vraalo. On sklopi oi i pokua da se sabere. Onda, upita na r uskom: "Kako ste me nali?" "Osetio sam", odgovori Konjev, "prilino snano, modane tal ase apirova koji su dolazili kroz tvoj instrument." "Moj kompjuter! Da li je na s igurnom?" "Tada je jo bio prikaen za tebe", odgovori Konjev. "Jesi li ti uhvatio k akve osobite misli?" "Osobite misli?" Morison ga je posmatrao praznim pogledom. "Kakve osobite misli? O emu govori?" Konjev je bio vidljivo nestrpljiv, ali mu ipa k poe za rukom da se obuzda i objasni: "Mogao sam da uhvatim apirovljeve misli koj e su kroz eliju stizale do mene putem tvog instrumenta. Ali nisam mogao da sebi p redoim nikakve rei ili slike. "Pa ta si, onda, osetio?" "Patnju." "Mi ostali nismo osetili nita", urno dodade Boranova, ali ono to je Jurij opisao podsetilo ga je na patnju jednog uma koji osea da je onemoguen komatoznim stanjem tela u kom se nalaz i. Uma koji se osea kao zarobljenik. "Jesi li ti osetio ita vie u tom smislu?"

"Nisam." Morison pogleda niz svoje telo i ustanovi da se nalazi opruen preko dva sedita, sa glavom u Kalinjinom krilu, i da je obuen u svoju uobiajnu pamunu odeu. On pokua da se uspravi: "Molio bih malo vode." edno je ispio svoju dozu, a onda ree: " Ne seam se da sam uo ili osetio bilo ta. U poloaju u kome sam se naao..." Konjev ga o ro prekide: "Kakve veze ima s tim tvoj poloaj? Tvoj kompjuter je besprekorno funk cionisao. Ja sam osetio njegovo dejstvo na prilinoj udaljenosti. Kako je mogue da ti nisi osetio nita?" "Bilo je, Jurij, drugih stvari o kojima je trebalo da misli m. Bio sam izgubljen i siguran da u umreti. U takvim okolnostima teko da bih misli o na bilo ta drugo." "Ne verujem ti, Alberte. Nemoj me lagati." "Ne laem te! Madam Boranova!" pozva on, izgovorivi njeno ime na formalan nain. "Zahtevam da se sa mn om postupa uljudno!" "Jurij!" otro podviknu Boranova. "Ne podii nikakve optunice. A ko ima neto da pita, pitaj." "Onda, da probamo ovako", nastavi Konjev. "Ja, lino, os etio sam navalu snanih emocija, iako sam, po naim minijaturizovanim razmerama, bio poprilino udaljen od tvog kompjutera. Ti si, nasuprot tome, Alberte, taj isti ko mpjuter drao u rukama. On je podeen prema tvom mozgu, ne mom. Nai mozgovi jesu u mn ogome slini, ali razlike ipak postoje; a ti si sa svojim instrumentom usklaen bolj e nego ja. Kako je, onda, bilo mogue da ja osetim toliko toga, a da se ti i dalje kune da nisi uhvatio nita?" "Misli li da sam imao vremena da se usresredim na hvat anje podsticaja?" odgovori Morison umorno. "Bio sam odvuen od broda. Bio sam osta vljen sam, izgubljen." "Razumem to vrlo dobro. Ali ti ne mora da ulae bog zna kakav napor da bi neto uhvatio. Podsticaji bi nali put do tvog uma bez obzira na to ta s e u konkretnom trenutku deava." "Ponavljam da do mene nije dospeo nikakav podstic aj. Sve to mi je bilo na umu jeste injenica da sam sam i da u umreti. Kako to ne sh vata? Mislio sam samo na to kako e me narastajua toplota usmrtiti, kao i prvi put." Za trenutak, pun sumnje, on se zagleda u Kalinjinu. "Sve zajedno, dva puta, ili moda greim?" "Da, Alberte. Dva puta", odgovori ona blago. "Onda sam primetio da t emperatura ne raste. Umesto toga, inilo mi se da se neprestano umanjujem i uveavam , kao da osciliram. Umesto priliva

toplote dolazilo je do promena u intenzitetu minijaturizovanog polja. Misli li, N atalija, da je to mogue?" Boranova saeka trenutak, a onda odgovori: "Efekat koji o pisuje posledica je ujednaavanja u okviru minijaturizacionog polja. Stvar do sada nije bila proverena, ali upravo si u praksi potvrdio teoriju." "inilo mi se i da moja okolina oscilira, bar kada je veliina u pitanju. Vodeni molekuli oko mene gri li su se i napinjali. Priznajem da sam smatrao loginijim da do oscilacija dolazi u mom telu, nego kod ostalih molekula." "U pravu si. Tvoj izvetaj nam je dragocen . Ipak, koliko god uasavajua, tvoja 'nezgoda' bi se mogla pokazati viestruko korisn om." "Alberte", ogorno upade Konjev, "iz svega to kae vidi se da si bio u stanju da misli sasvim pribrano i razumno, a opet tvrdi da nita nisi uhvatio? I oekuje da ti ve rujem?" Morison podie glas. "Ne razume, manijae, da je to 'pribrano i razumno' razm iljanje prognalo sve drugo iz mog uma. Bio sam u stranoj panici. Sa svakom kontrak ricijom molekula oko mene oekivao sam da u poeti da se spontano deminijaturizujem, da eksplodiram i umrem! Nimalo me nije zanimalo da u tom trenutku tragam za apiro vljevim mislima. ak i da su mi se same nametale, ignorisao bi ih! I to ti je cela istina!" Konjevljevo lice se sasvim izoblii. "Da sam ja imao da obavim tako vaan zadatak, i da sam kojim sluajem bio izveden pred streljaki vod, u trenutku kada bi zapucali u mene i dalje bih bio usresreen iskljuivo na svoj posao!" "to ree moj ota c", upade Denjev mrmljajui, "'Lako je upucati medveda i ne biti uplaen, kad medved nije tu.'" Konjev se naglo okrete prema njemu. "E, preko glave mi je tvog oca, p ijanduro matora!" "Ponovi to, ako sme, kad se vratimo u Groto, pa e pucati u prisut nog medveda", odvrati Denjev. "Ni rei vie, Jurij. Svaao bi se sa svakim, zar ne?" uk ori ga Boranova. "Natalija, radio bih svoj posao! Albert mora ponovo napolje." " Ne!" dreknu Morison, sav prestravljen. "Nikako!" Denjev, koji je Konjeva streljao pogledom, zakrguta zubima: "Bile su to ba rei Heroja Sovjetskog Saveza. On bi radi o svoj posao, stoga Albert mora napolje!" "Denjev je u pravu, Jurij", primeti Bor anova. "Maloas si rekao da te ni streljaki vod ne bi omeo u poslu. Hajde, onda, iz ii napolje, onako kako je Albert to ve dva puta izveo!"

"Maina je njegova", usprotivi se Konjev. "Prilagoena je njegovom mozgu." "Shvatila sam to", ree Boranova. "Ali kao to si ve sam napomenuo, vai su mozgovi od iste vrst e. U najmanju ruku, moe da oseti ono to on osea. Zasigurno si osetio skeptine talase ok je Albert bio izgubljen u dendritu. A bio si, pri tom, poprilino udaljen. Kada mainu uzme u svoje ruke, moi e da sam skuplja podatke. To bi se, u svakom sluaju, i ma moglo pokazati korisnim. Od kakve koristi je to to Albert, izmeu svih nas, moe n ajjae da oseti podsticaje, ako ti porie sve to on kae?" Svi su sada gledali u Konjeva . ak bi ga i Kalinjina nervozno pogledala kroz svoje duge trepavice. Morison se l ako nakalja i ree: "Na alost, mislim da sam urinirao u odelo. Ne mnogo. ao mi je, al i strah je uinio svoje." "Znam", ree Boranova. "Oistila sam odelo to sam bolje mogla . To, ipak, ne bi trebalo da pokoleba Jurija. Malo mrlja od urina nee zaustaviti tako odlunog i posveenog oveka kakav je on." "Muka mi je od vaeg sarkazma", ree Konje v, "ali ii u u eliju. Mislite li, zbilja, da se plaim? Samo sam smatrao da Albert moe efikasnije da obavi posao. Ja sam odmah iza njega, stoga, ako on nee, ja hou, uko liko..." On zastade i Denjev iskoristi pauzu: "Ukoliko medvedi nije tamo, zar ne, Jurij, neustraivi deae?" "Ne, suneru. Ukoliko budem vrsto privren uz brod. Albert s odlepio jer onaj ko o tome vodi rauna nije dobro obavio posao. Kada sam ja u pit anju, hou da sve funkcionie besprekorno." Kalinjina progovori, oborena pogleda: "A lbert je imao elektronsku strukturu koja se podudarala sa stvari o koju se oeao. I zgledi da se to dogodi bili su neverovatno mali. Uprkos tome, sada u pokuati da sl uajnosti predupredim to sam vie u stanju." Konjev klimnu. "Prihvata se", ree on Bora novoj. "Kae, nema povratnog propratnog delovanja?" upita on Morisona. "Ne, koliko sam uspeo da otkrijem. Samo oscilacije u veliini." "Onda nema potrebe da skidam s voje radno odelo." "Jurij, ne sme napolju ostati predugo", upozori ga Boranova. " Rizik od deminijaturizacije ne bismo smeli da produavamo u nedogled." "Razumem", odgovori Konjev, i uz Morisonovu pomo, upumpa se u odelo. 71.

Morison ga je sada posmatrao kroz zidove broda. Ve se dva puta naao u potpuno obrn utoj situaciji. On, sam, nalazio se napolju, gledajui unutra. (A jedno kratko vre me nije bio nigde, i nije gledao ni u ta.) Bilo mu je pomalo krivo to je Konjev de lovao tako sigurno i odluno. Na primer, uopte se nije osvrtao za brodom. U rukama je drao Morisonov kompjuter, pokuavajui da prati povrna Morisonova uputstva u vezi s a izotravanjem i prilagoavanjem. inilo sa da je sav u svom poslu. Da li je zaista b ilo mogue da je toliko ledeno usresreen i hrabar? Hoe li nastaviti da se tako pomno koncentrie ak i ukoliko bi i on, kao Morison, bio otrgnut od broda? Verovatno, da i Morison se, negde duboko u sebi oseti postienim. On pogleda ostatak posade. Den jev je pazio na kontrole. Imao je zadatak da ostane relativno blizu elijske opne. Prethodno je predloio da zauzme poloaj na granici izmeu dve struje. U tom sluaju, b rod bi se, verovatno, kretao sasvim sporo i u krug, i tako bi se izbeglo ponavlj anje nesrenog Morisonovog sluaja. Meutim, Konjev je to glatko odbio. Skeptini talasi su se kretali kroz opnu i Konjev je eleo da joj bude to blie. Denjev je, isto tako, bee predloio da se brod postavi naglavce. To u eliji, kao ni u svemiru, ne bi nita znailo. Meutim, na taj bi se nain vazduna komora, u odnosu na opnu, nala sa suprotne strane broda, to bi, opet umanjilo mogunost da se Konjev susretne sa nekom citoske letalnom strukturom. To je Konjeva doslovce razbesnelo. Rekao je da takvih telaac a ima svugde po eliji i da, osim toga, ne eli da se izmeu njega i opne nae bilo ta, a ni sama koljka broda. I, eto, sada je bio napolju, pod uslovima koje je sam zaht evao. Denjev je, pazei na kontrole, isputao, sam za sebe, melodine, mekane zviduke. B oranova je, takoe, osmatrala svoje instrumente i tek povremeno bi bacila pogled n apolje, u potrazi za Konjevljevom figurom. Kalinjina se neprekidno vrpoljila na svom seditu, as bi gledala napolje, as, opet, u svoje komande. Odjednom, Boranova p rogovori: "Alberte, instrument je tvoj. Misli li da e Jurij umeti da upravlja njim e? Misli li da e zaista moi da neto uhvati." Morison se, za trenutak, nasmei. "To ne zavisi toliko od njega. On je, praktino besposlen. Samo sam mu objasnio sve to tre ba da zna oko izotravanja. Isto tako, Natalija, znam da trenutno ne prima nita." " Otkud zna?

"Da bilo ta osea, ja bih to osetio jae nego on; ba kao to je on bio uspeniji kad sam a bio napolje. Meutim, ja ne oseam nita. Apsolutno nita." Boranova je izgledala izne naeno. "Ali, kako to? Ako je on bio u stanju da osea dok si ti bio u posedu kompju tera, zato ne bi oseao sada, kada ga sam dri?" "Moda su se uslovi izmenili. Razmisli samo o svoj onoj agoniji o kojoj je Konjev izvestio, kada je, kroz moju mainu, p ratio apirovljeve misli. To o emu je izvestio bilo je krajnje nekarakteristino s ob zirom na ono to smo pre toga hvatali." "Primetila sam. Pre toga imali smo krajnju idilu: zelena polja. Matematike jednaine..." "Moe li onda biti da je ivi deo apirovl jevog mozga, pod pretpostavkom da je sposoban da svesno dela, upravo shvatio u k akvom se poloaju nalazi, to jest, da je u komi? I da se to dogodilo tokom posledn jeg sata. Moda..." "Zato bi se to dogodilo ba tada? Bila bi to usiljena podudarnost , mislim da se to desi ba sad, kada smo se nali u njegovom mozgu." "Moda smo mi nek ako stimulisali njegov mozak, samim svojim boravkom u njemu, i kod njega izazval i pojavu svesti o tome. Ili je, moda zbilja, re o pukoj podudarnosti. Smena stvar k ada su podudarnosti u pitanju jeste u tome da se one ipak deavaju. A moda ga je i saznanje, koje je do maloas izazivalo u njemu patnju, sada konano bacilo u apatiju ." Boranova je, meutim, delovala neodluno. "Jo ne mogu da poverujem. Jo misli da Juri j nita ne prima?" "Nita od znaaja. Sasvim sam u to siguran." "Da ga onda pozovem un utra?" "Da sam na tvom mestu, Natalija, uinio bih to. Napolju je ve deset minuta. Ako nita ne prima, onda je to sasvim dovoljno vremena." "A ta ako ipak prima?" "On da e odbiti da ue. Zna ti Konjeva." "Kucni mu, Alberte. Ti si mu najblii", ree Borano va. Morison kucnu i Konjev se osvrnu. Lice mu je bilo sakriveno ispod plastine ka puljae, ali je bilo oigledno da je natuten. Boranova mu mahnu, pozivajui ga da ue. Ko njev je za trenutak oklevao, a onda klimnu. "Eto ti dokaza", obrati se Morison B oranovoj. Poto bi uvuen unutra, ukaza se njegovo ovlaeno lice, i dok su mu otkopaval i kapuljau, on duboko udahnu vazduh:

"Uh! Ovo je ba divno. Tamo napolju je postalo prilino toplo. Poto sam bio prikaen uz brod, veliinske oscilacije su bile manje nego to sam oekivao i energija se vraala u vidu toplote. Hajde, pomozite mi da se izvuem iz ovoga." Boranova odjednom, kao sa poslednjim trakom nade, upita: "Je li to razlog to si bio spreman da se vrati? T oplota?" "Sigurno da je to bio jedan od razloga." "Jesi li uhvatio ita, Jurij?" K onjev se namah smrai i odgovori: "Nita. Apsolutno nita." Morison podie glavu. Kao da mu se za asak nasmejao brk. Ipak, uspeo je da se uzdri. 72. "Pa, Nataice, kapetane ", upita Denjev smeei se umorno i dobronamerno, "ta sad? Ima li kakvih ideja?" Nikak av odgovor, meutim, ne stie. Zapravo, nije izgledalo da ga je bilo ko uo. Konjev se jo brisao po grudima i potiljku. Njegov pogled upuen Morisonu nije sadrao nimalo d obronamernosti. Tamne oi su mu sevale. "Bilo je poprilino prijema dok si ti bio na polju", proguna on. "Verovatno je tako kako kae", odvrati Morison hladno. "Ali kako sam ti ve rekao, niega se ne seam." "Moda ipak ima razlike, u zavisnosti od toga ko upravlja spravom." "Ne verujem." "Nauka nije stvar uverenja, ve dokaza. Zato ne p okuamo ponovo da vidimo ta se to deava kada ti sa svojom spravom izie napolje? vrsto o te zakaiti za brod, da ne bi ponovo otplutao, i ti e ostati napolju desetak minut a, koliko i ja. Ne vie." "Neu. To smo ve pokuali", odsee Morison. "Osim toga, osetio sam misli. Iako ti kae da ti nisi." "Nisi mu osetio misli. Samo emocije. Nije bilo nikakvih rei." "Zato to si odbacio kompjuter. Sam si priznao. Pokuaj ponovo." "Ne. Nee moi." "Uplaio si se, jer si se bio odlepio od broda. Ovog puta se to nee desiti , kao to se ni meni nije desilo. Nee biti ni panike." "Precenjuje, Jurij, moju spos obnost da podnesem uas", odvrati Morison, sleui ramenima. Konjev je izgledao zgaen. "Dobro, zar je sad vreme za alu?"

"Ne alim se. Lako se uplaim. Nedostaje mi ono to ti ima, tagod to bilo." "Hrabrosti?" "U redu. Ako hoe da priznam da mi nedostaje hrabrosti, evo, priznajem." Konjev se okrenu Boranovoj. "Natalija? Ti si kapetan. Naredi Albertu da ponovo pokua." "ini mi se da pod ovim uslovima ne mogu da mu naredim. Kao to je ve sam rekao, kakve b i svrhe imalo kada bismo ga zajednikim snagama strpali u ronilako odelo i izbacili iz broda? Ako nije sposoban da razmilja trezveno, nee nam biti ni od kakve pomoi. Ipak, mogu da ga pitam. Alberte..." "Nemoj, radije", odazva se Morison umorno. " Jo jednom. Ne vie od tri minuta, osim ako neto uhvati." "Neu nita uhvatiti. Siguran s m." "Onda, samo ta tri minuta?" "Dokle tako, Natalija? Ako ne uhvatim nita, Jurij e opet tvrditi da, namerno, nisam kompjuter podesio kako treba. Ako meu nama nema poverenja, zalud nam je sav dosadanji trud. Kako bi, recimo, bilo da ja optuim Ko njeva da lae? Ja tvrdim da dok sam bio napolju i u struji nisam osetio nita od apir ovljevih misli ili emocija. Konjev kae da je on osetio mnogo toga. A neko drugi? Jesi li ti osetila neto?" "Ne. Nita." "Sofija, ti?" Ona odmahnu glavom. "Arkadije? " "Izgleda da ja nisam ba spretan u tim stvarima", odgovori ovaj potiteno. "Pa, on da, samo Jurijev glas", zakljui Morison. Kako moemo znati da je zbilja neto osetio? Ja, ipak, neu biti tako neotesan kao on, neu ga optuiti da lae, ali sloiete se da je mogue da je njegova luda potreba da neto oseti zbilja i dovela do samozavaravanja? " Konjevljevo lice bilo je bledo od besa, ali glas mu, i pored laganog podrhtava nja, ostade miran. "Zaboravi sve to. Proveli smo sate u ovom telu i ja samo traim jo jednu, poslednju probu, poslednji eksperiment, koji e moda biti hvala za sve nae napore." "Ne. To sam ve jednom uo", primeti Morison. "Alberte, ovog puta nee biti greke. Poslednji put", pridrui se Boranova Konjevu.

"Morao bi biti poslednji put", dobaci Denjev. "Rezerve energije su nam manje nego to bih voleo da jesu. Skupo nas je, Alberte, kotalo traganje za tobom." "A ipak s mo te pronali", ubaci Konjev, "i nismo pitali za cenu. Ja sam te pronaao!" On se d ivlje nasmeja. "A ne bih te mogao pronai da sve vreme nisam primao poruke kroz tv oju mainu. Eto ti dokaza da govorim istinu. A poto sam te pronaao, ima priliku da mi se revanira." Morison planu. "Vratili ste se po mene zato to bi eksplozija mog tel a i vas pobila za samo nekoliko minuta. Kakvu protivuslugu oekujete za to to ste p ourili da spasete svoje gu..." Brod se, bez ikakvog upozorenja, snano zaljulja. Ko njev, koji je stajao, srui se u svoje sedite. "ta to bi?" uzviknu Boranova, poseui ru kom za svojim komandama. Kalinjina se nae nad svoj komjuter. "Ugledala sam samo o bris, ali, nisam sigurna pri ovoj svetlosti. Moda ribozom." "Ribozom?" ponovi Mor ison zaprepaeno. "Zato da ne? Rasuti su svuda po eliji. Organele koje proizvode prot eine." "Znam ta su", nervozno odvrati Morison. "Eh, tresnulo nas je. Ili bolje ree no, poto smo u pokretu, mi smo ga tresnuli. Nije ni vano s koje strane gleda; iskus ili smo jednu ozbiljnu posledicu Braunovog kretanja. "Gore od toga!" viknu Denjev , pokazujui prstom napolje, u panici. "Ne dolazi do razmene toplote, a i polje na m ve oscilira!" Morison, u oaju, shvati da se ponovo suoava sa fenomenom sa kojim s e ve jednom bio susreo. Vodeni molekuli su se grili i napinjali i to primetno. "Za ustavi to! Zaustavi!" vikao je Konjev. "Pokuavam!" procedi Boranova. "Arkadije, i skljui motore i prebaci svu energiju na mene. Iskljui i provetravanje, i svetla, s ve!" Bila je pognuta nad svojim kompjuterom, koji je bletao u mraku. To je bilo j edino (uz svetlost od kompjutera Kalinjine) to je Morison mogao da vidi. U totaln oj tami, nije vie bio u stanju da razazna kontrakcije molekula. Ipak, bio je sigu ran da se proces i dalje odvija. Nije bilo nikakve sumnje. Oseao je kako mu se st omak izvre. Zapravo, nisu oscilirali vodeni molekuli, ve samo minijaturizovano pol je, zajedno sa svim predmetima to su u njega bili uronjeni. Svaki put kad bi se b rod uveavao (i kada bi se molekuli, na izgled, zgrili) polje je jedan deo svoje en ergije pretvaralo u toplotu. Gotovo da

je mogao da oseti talas vreline na licu. A kada bi Boranova ponovo izlila energi ju u polje, terujui ga da se suzi, toplota bi se smanjivala. Za trenutak mu se, ak , uini da se kontrakcije proreuju i blede. Ali odmah potom se vidno pojaae i Morison u bi jasno da Boranova posustaje. Nije mogla da se bori sa spontanom deminijatur izacijom, koja ih je ve vrebala iza ugla. Znao je da e za desetak sekundi biti mrt av. On, svi ostali, i telo u kome se nalaze, postae samo eksplodirajua masa vodene pare i ugljen-dioksida. On oseti kako ga spopada munina. Imao je utisak da e se o nesvestiti, i maloduan kao i obino, shvati da e poslednje njegovo oseanje pred smrt biti oseaj stranog stida. 73. Sekundi su prolazili, a on nije padao u nesvest. Ond a se promekolji: do sada bi trebalo da je ve umro, zar ne? (Sledee neizbeno pitanje bilo bi: znai, ipak ima ivota na onom svetu?) No, on brzo odbaci tu mogunost. Kao d a je neko jecao. Ne. Samo glasno, hrapavo disanje. On otvori oi (a kad ih je uopte , sklopio?) i spazi Kalinjinu u polutami. Poto je sva energija bila utroena na pok uaj da se brod zadri u minijaturizovanom stanju, mogao je da je posmatra samo u sv etlu njenog, baterijskog kompjutera. Video je njenu pognutu glavu, raupanu kosu, uo je njeno duboko disanje. On se osvrnu, u naglom naletu nade i volje za ivotom. O scilacije broda kao da su malo utihnule. Situacija se smirivala. A onda Kalinjin a oprezno pogleda, postrance, i lice joj se istegnu u bolan osmeh: "Gotovo je, p roapta ona muklo." Svetlo u brodu poe lagano da se pojaava, kao sa naporom, i Denjev dopusti sebi dubok, olakavajui uzdah: "E, ako sada nisam umro", ree on, "imau jo da poivim. Kao to ree moj otac: 'ivot bi bio nepodnoljiv kada smrt ne bi bila jo gora.' vala ti, Nataa. Doputam ti da uvek bude moj kapetan." "Nisam to bila ja", odvrati B oranova. Lice joj je na oigled ostarilo, toliko da se Morisonu inilo da opaa i sede pruge u njenoj kosi. "Ja nisam mogla da upumpam dovoljno energije u brod. Jesi li ti neto uinila, Sofija?" Kalinjine oi bile su sklopljene, ali su joj se grudi, u sled dubokog disanja, i dalje pomno nadimale. Ona se za trenutak uzvrpolji, kao da okleva, kao da okleva da uini bilo ta osim da sedi mirno, bez rei. A onda izgovo ri: "Ne znam. Moda."

"ta si uinila?" upita je Boranova, "Pa, nisam mogla jednostavno da sedim i ekam da umrem", odvrati ona. Dala sam brodu duplikat elektronskog koda D-glukoznog molek ula i ponadala se da e elija reagovati normalno, uz molekul ATP-a adenozin trifosf ata. Na taj nain izdvojilo se neto od fosfatne grupe i od energije. Nadala sam se da e ta energija priskoiti upomo minijaturizovanom polju. Onda sam neutralizovala b rod i fosfatna grupa je nestala. Ponovo u D-glukozu, ponovo oslobaanje energije, pa neutralnost, i tako stalno. Ona zastade na trenutak. Tako stalno. Kucala sam toliko brzo da nisam znala pritiskam li prave tipke. Izgleda da je ipak bilo u r edu. I brod je sakupio dovoljno energije da stabilizuje svoje polje." "Kako si d ola do te zamisli?" upita Boranova. "Nikad nisam ula da na taj nain..." "Nisam ni j a", odvrati Kalinjina. "Nisam ni ja. Ipak, jutros, pre polaska na put, upitala s am se ta treba da inim, ta svi treba da inimo, ukoliko doemo u opasnost od sponatane deminijaturizacije. Bila bi nam potrebna energija, u redu. Ali ta ako je brod ne bi imao dovoljno? Onda sam pomislila, moe li elija sama da nas snabde energijom? A ko moe, onda to moe samo kroz ATF, koji ima svaka elija. Ipak, nisam bila sigurna d a e stvar upaliti. Moglo se, recimo, desiti da ja, menjajui elektrini kod broda, po troim vie energije nego to je mogu dobiti od ATF. Ili da energija iz ATF jednostavn o ne ode u korist minijaturizovanog polja. Sve je to bilo strahovito kockanje." Denjev promrmlja neno, kao za sebe: "'Ako nema nita da izgubi, kockaj se slobodno', g ovorio je moj otac." A onda glasno dodade: "Hvala ti, mila Sofijo. Moj ivot je od sada u tvojim rukama. Poloiu ga za tebe ako treba. Ii u i dalje. Oeniu se tobom ako i to odgovara." "Kavaljerski, nema ta", odvrati Sofija smeei se bledo, "ali ne traim toliko od tebe. Raspolaganje tvojim ivotom moe biti sasvim dovoljno." Sasvim se u meuvremenu pribravi, Boranova napomenu: "Ovo e biti posebno istaknuto u naem izvetaj u. Tvoje brze misli i brzo delanje spaslo nas je sve." Morison oseti da ne moe da govori (zapravo, najradije bi zaplakao). Zato? U zahvalnost zbog poklonjenog ivot a? Iz ljubavi prama Kalinjininoj? Sve to je mogao da uini jeste da dohvati Sofijin u ruku, da je prinese svojim usnama i poljubi. A onda proisti grlo i sa neuobiajen om blagou izgovori: "Hvala ti, Sofija." Izgledala je potresena, no, ne povukavi odm ah ruku, samo primeti: "Moglo je i da ne uspe. Mislila sam, ak, da nee uspeti."

"Da nije, ubaci Denjev, ne bismo mogli biti mrtviji." Za sve to vreme Jurij Konje v nije izgovorio ni re i Morison se sada okrenu ka njemu. Sedeo je, kao i obino, u spravan, u svom oku. Morisonu se povratie i glas, a i bes, i on upita: "Pa, Jurij, t a ti ima da kae?" Konjev bazi brz pogled preko ramena. "Nita." "Nita? Pa Sofija je sp asla ekspediciju!" Konjev samo slee ramenima. "Obavljala je svoju dunost." "Dunost? Bilo je to mnogo vie no to je njena dunost!" Morison se nagnu napred, i zgrabi Kon jeva za ramena. "Shvata li, ona je izumela tehniku koja e nas spasti! I na taj nain ti je spasla ivot, idiote! Ona je zasluna to si jo iv! Najmanje to moe da uini j oj se zahvali!" "Radiu ta me je volja", odvrati Konjev, uvijajui ramena u pokuaju da se otrgne iz Morisonovog stiska. Morison ga epa za grlo. "Varvarine jedan neotesan i!" zagrme on, steui oajniki njegov vrat. "Voli je, na svoj ludi nain, a nee da joj i nijednu nenu re! Nijednu re, ubre jedno!" Konjev se ponovo oslobodi i nastade guanj . Bili su, u mnogome, onemogueni seditima i nultom gravitaciom. Kalinjina zavrita: "Nemoj ga povrediti!" Nee me povrediti, pomisli Morison, odupirui se snano. Posledn ji put se upustio u slian fiziki obraun kad mu je bilo esnaest godina, i on alosno za kljui da od tada nije pokazao nikakav napredak. Boranova glasno povika: "Dosta s tim. Obojica!" I obojica prestadoe. "Alberte, nisi ovde da bi bilo koga uio lepom ponaanju", upozori ga ona. "A ti, Jurij, ne trudi se da bude manje vaspitan. I ova ko je sasvim dovoljno. Ako nee da oda Sofiji priznanje..." "Ne traim zahvalnost, ni od koga", umea se Sofija sa oiglednim naporom. "Zahvalnost?" odbrusi Konjev. "Hajd e, onda, da se svi zahvaljujemo. Pre no to je deminijaturizacija zapoela, pokuao sa m da navedem ovu Ameriku kukavicu da se zahvali to smo ga oslobodili. Nisam eleo pr osto 'hvala', na reima. Nije ovo disko-klub. Ne treba da se igramo. Hteo sam da p okae svoju zahvalnost time to e ponovo izii iz broda i pokuati da

uhvati neto od apirovljevih misli. Odbio je. Ko je onda on da me ui kada i kome da se zahvaljujem?" "Pre deminijaturizacije sam rekao da mi ne pada na pamet nita sl ino", dobaci Morison. "I sada mislim u dlaku isto." "ujte", umea se Denjev, "ovde ml atimo praznu slamu. Potroili smo energije kao to se na venanju troi votka. Hteo bih rei, izmeu ubeivanja i spontane deminijaturizacije, da imamo sasvim malo energije z a zavrnu, kontrolisanu deminijaturizaciju. Moramo odmah poeti." "Treba malo energi je i ovom oveku da izie na nekoliko minuta i pokua jo jednom. Onda moemo da krenemo", bio je uporan Konjev. Za trenutak, Konjev i Morison izmenjae duboke, neprijatelj ske poglede. Ali Denjev se ponovo javi, glasom kao na ivici ivota: "Moj siroti ota c imao je obiaj da kae: 'Najstranija reenica koja se moe izrei na ruskom jeziku jeste "To je udno".'" Konjev se naglo okrenu. "Zavei, Arkadije." "Kaem to samo zato to mis lim da je dolo vreme da se kae: 'To je udno.'" 74. Boranova zagladi svoju tamnu kos u (i ona se preznojala, pomisli Morison) i upita: "ta je to udno, Arkadije? Daj da se ne igramo vie." "Struja u eliji se usporava." Tiina. Onda, ponovo pitanje: "Kak o zna?" "Nataa, draga", poe Denjev s mukom, "da sedi na mom mestu, videla bi kako vla kna neprestano iskrsavaju, sa obe strane..." "Citoskeleti", dopuni Morison. "Hva la ti, Alberte, sinko", prihvati Denjev i mahnu rukom u znak pozdrava. Moj otac j e govorio: 'Vanije je znati sutinu od njenog imena.' Ipak, nema veze. E, te kako-g od-da-se-zovu-stvari ne zaustavljaju struju, niti zaustavljaju brod. Meutim, sada nas mimoilaze znatno sporije. Pretpostavljam da se vlakna ne pomiu, te stoga izv odim zakljuak da se mi sporije kreemo. A poto ja ne inim nita to bi usporilo kretanje broda, izvodim zakljuak da je struja oslabila. To se zove logika, Alberte, i tu n e mora da me poduava." Kalinjina se oglasi, tankim glasom. "Mislim da smo otetili eli ju." Kao da je oseala griu savesti. Morison to upravo tako i protumai.

"Jedna elija manje, nee to apirovu koditi, naroito u stanju u kome se ve nalazi. Ipak ne bih se zaudio ako elija odumire. Jer, brod je doleteo za mnom, velikom brzinom , pretpostavljam (i hvala vam na tome) i mogue da je poljuljao nekakvu ravnoteu u samoj eliji." "To je ludost", umea se Konjev, mrtei se. "Mi smo veliine molekula, zap ravo, molekul i misli li da bilo ta to inimo, pokretom ili vibracijom, moe da oteti vu eliju?" "Ne moramo to da proveravamo, Jurij. U svakom sluaju, unutarelijska stru ja se zaustavlja, a to nije normalno." "To je, u prvom redu, samo Arkadijev utis ak", nastavi Konjev, "a on nije neurolog..." "Moram li biti neurolog pa da imam oi?" Denjev iznervirano podie ruku, kao da hoe da udari mlaeg oveka. Konjev ga samo h tro pogleda, ali ne uzvrati dalje na primedbu. "Osim toga", nastavi on, "sa ovog nivoa posmatranja, mi zapravo na znamo ta je u ovoj eliji normalno, a ta nije. Moda struja povremeno slabi, a onda, opet, povremeno ojaa. Povremeno, naravno." "Zaob ilazi sutinu, Jurij", nestrpljivo e Morison. "Ono to je bitno jeste sledee: ovu eliju vie ne moemo koristiti, a nemamo vie energije da se bacimo u potragu za drugom elijo m." Konjev zakripta zubima. "Mora da postoji neto to moemo uiniti. Ne moemo tek tako dustati." "Natalija, odluuj", ree Morison. "Ima li smisla boraviti i dalje u ovoj e liji? Jesmo li u poloaju da tragamo za novom elijom?" Boranova prekri elo nadlanico m, u trenutku usredsreenog razmiljanja. Ostali se okrenue da je pogledaju, te Konje v iskoristi trenutak da zgrabi Morisona za okovratnik i privue ga k sebi: "Otkud ti zna u koga sam ja zaljubljen?" prosikta on. "Odakle ti pravo da tvrdi tako neto? Odgovori!" Morison ga je samo nemo posmatrao. No, u tom trenutku, Boranova prog ovori, ali to nije bio odgovor na prethodno Morisonovo pitanje. Ona blagim glaso m upita. "Arkadije, ta to radi?" Denjev podie glavu od svoje table. "Vraam ice u prvo itni poloaj. Pokuavam da ponovo uspostavim komunikaciju." "Jesam li ti rekla neto s lino?" "Neophodnost mi je rekla", odgovori Denjev. "Shvata li, da onda, vie nee moi skree brod?" upita Konjev. Denjev zabrunda, iznenaujue ironino:

"A ne ini li se tebi da vie nee biti potrebe za skretanjem?" "Kakva te to neophodno st goni, Arkadije", pitala je strpljivo Boranova. "ini mi se da nije samo ova elij a ta koja ne funkcionie", odgovori Denjev. "Temperatura oko nas pada. Polako, dodue ." Konjev mrknu. "Prema tvojim ulima?" "Ne, nego prema instrumentima broda. Prema povratnoj infracrvenoj radijaciji koju registruju." "To jo nita ne znai", ree Konjev . "Pri ovoj veliini, primamo sasvim malo infracrvenih fotona. Nivo bi mogao dosta varirati." Denjev klimnu prema Konjevu i ree: "Da. Evo, ovako." Njegova ruka mahn ito zamlatara gore-dole. Dakle, mogue je praviti skokove kao ami u buri, a mogue je, isto tako, ljuljukati se na blago namrekanoj vodi. I njegova ruka stade da se smir uje, pravei sve manje zamahe. "Zato bi temperatura opadala?" zau se ponovo Boranova . Morison se mrano nasmei. "Hajde, hajde, Natalija. Mislim da zna zato. A siguran sa m da Jurij zna zato. Arkadije mora to da proveri, i to je ta neophodnost koja ga tera da nam vrati mogunost komunikacije." Neprijatna tiina zavlada u brodu, osim p ovremenog Denjevljevog stenjanja dok se borio da izie na kraj sa icama. Morison bac i pogled na okolinu izvan broda, koju je ponovo mogao da vidi na zadovoljavajui n ain, s obzirom na to da je brod ponovo odailjao svoju svetlost u prostor. I dalje se mogao videti prigueni blesak molekula, malih i velikih, koji su putovali zajed no s njima. Sada, kako je Denjev to pomenuo, mogao je da primeti povremeni svetlo sni odblesak koji bi se protezao s obe strane broda i nestajao iza njega. Bila s u to, bez sumnje, vrlo fina, kolagenska vlakna koja su neuronsku eliju drala u svo m neregularnom poloaju i koja nisu dozvoljavala da se neuron pod dejstvom sopstve nog povrinskog pritiska pretvori u sferinu loptu. On shvati da je Denjev, kao navig ator, imao da pazi na sve, i da nije imao nikakvog vodia u novonastaloj, nepredvie noj situaciji po brod. Niti, pak, instrukcija, ili iskustava. Nije se postavljal o pitanje da li Denjev, prividno, ima da brine o manje stvari nego ostali. tavie, m islio je Morison, nepravilno je smatran za podreenog lana posade. Ba to nije bilo f er. Denjev se sada uspravi. Stavivi slualicu u jedno uho, on objasni: "Trebalo bi d a sada mogu da uspostavim komunikaciju. Jeste li tamo? Groto? Gro...to?" Onda se nasmei. "Da, da. Do sada smo sigurni... ao mi je, ali, kao to sam vam rekao, imali smo da biramo: ili komunikacija sa

vama ili zaokretanje, manevrisanje brodom. Kako je tamo kod vas? ta? Ponovite, mo lim vas, razgovetnije?... Da, tako sam i mislio." On se onda okrenu prema posadi : "Drugovi", ree on, "akademik Pjotr apirov je mrtav. Pre trinaest minuta zamrle s u mu sve vitalne funkcije. Na je zadatak sada da napustimo ovo telo."

IZLAZAK Kada bi bilo podjednako lako izii iz nevolje kao to je lako u nju ui, ivot b i bio pesma. Denjev senior. 75. Neprijatna tiina spusti se na brod. Kalinjina pokr i lice rukama i posle dugog, nategnutog trenutka probi tiinu svojom apatom: "Jesi li siguran, Arkadije?" Denjevu su suze navirale na oi. "Jesam li siguran?" trepnu on. "ovek se na ivici smrti nalazi ve nedeljama. elijska struja se zaustavlja, temp eratura pada, a Groto, koji ga je okruio svim moguim i nemoguim instrumentima, javl ja da je mrtav. Kako ne bih bio siguran?" Boranova uzdahnu. "Jadni apirov. Zasluio je bolju smrt od ove." "Mogao je da izdri jo neki sat", primeti Konjev. "Nije mog ao da bira", dobaci namrteno Boranova. Morison oseti jezu. Do sada se susreo sa c rvenim krvnim zrncima, specifinim okruenjem meuelijskog prostora, unutranjou neurona mao je utisak da se, ipak, kree u poznatom, odomaenom prostoru. Ali sada, kada je pogledao kroz poluprozirne zidove broda, odjednom oseti da se nalazi okruen sloje vima i slojevima materije. Pri ovom umanjenju, kada je brod veliine glukoznog mol ekula, a on sam veliine jednog jedinog atoma, apirovljevo telo bilo je vee no sama majica Zemlja. Oseao se kao u grobu, ogromnom grobu umrle organske materije. Oseti o je, isto tako, i stravino nestrpljenje zbog daljeg zadravanja u ovoj sredini, i zbog vremena izgubljenog na alopojke. Bie vremena za to, kasnije. Stoga, on upita, glasom tek neto malo jaim no to bi smeo biti: "Kako emo izii odavde?"

Boranova rairi oi i pogleda ga iznenaeno. (Gotovo da ju je razumeo; tuga za apirovim uinila je da iz njenog uma, bar za trenutak, nestanu sve druge misli.) Ona proist i grlo i uini vidan napor da ponovo povrati svoje uobiajeno, poslovno ophoenje. "Pa , za poetak, deminijaturizovaemo se do odreenog stupnja." "Zato, 'za poetak'? Zato da odmah ne krenemo u zavrnu, konanu deminijaturizaciju?" A onda dodade, u strahu da se ne susretne sa nerazumevanjem okoline: "Otetiemo apirovljevo telo, to je tano, al i organizam je ionako mrtav, a mi smo jo ivi. Mislim da mi imamo prednost." Kalinj ina mu uputi prekoran pogled. "ak i mrtvo telo, Alberte, iziskuje potovanje, a nar oito telo koje je nakada bilo veliki naunik." "Da, ali ne u toj meri da se u pitan je dovedu ivoti drugih pet ljudi!" Morisonovo nestrpljenje je raslo. Njemu je apir ov bio tek ime, koje je znao po reputaciji. Njemu, za razliku od ostalih, apirov nije bio gotovo polubog. "Pored malenog problema potovanja prema telu, postoji jo jedan", umea se Denjev. "Okrueni smo apirovljevom lobanjom. Ako se uveliamo toliko da ispunimo celu lobanju i onda pokuamo da je probijemo, izgubiemo previe energije i deminijaturizovaemo se u eksploziju. Prvo moramo pronai put iz lobanje." "Ipak, Al bert je u pravu. Poinjemo", naglasi Boranova. "Deminijaturizovau brod do veliine eli je. Arkadije, javi Grotu da precizno odrede na poloaj. Ti, Jurij, uini isto na svom cerebrografu." Morison je posmatrao udaljenu elijsku opnu, zapravo, raspoznatlji vije i postojanije svetlucanje koje je odande dolazilo, i koje se moglo videti n asuprot povremenom i slabanijem odsijavanju molekula u prolazu. Prvi oigledni doka z da je deminijaturizacija otpoela bila je injenica da su se molekuli izduvavali ( to bi bila najpriblinija re). Kao da su se mali, zaobljeni objekti koji su ispunja vali prostor oko njih (vidljivi jedino putem svog odbijanja svetlosti) skupljali i suavali. Kao baloni iz kojih se isputa vazduh. Tenost oko njih poinjala je i da l ii na tenost, sada je ve bila sasvim glatka, ali i veliki makromolekuli u daljini, proteini, nukleidne kiseline i ostale jo vee elijske strukture, sve su se vie smanji vali, i istovremeno, postajali raspoznatljiviji. Iskrice svetlosti koje su se od njih odbijale izgledale su sve sabijenije na sve manjem prostoru. Nasuprot svem u tome, elijska opna kao da se pribliavala i postajala sve jasnije uoljiva. Prilazi la im je sve blie i blie. Brod se, na kraju

krajeva, nalazio tek u uzanom kanalu dendrita koji se pruao iz elijskog tela. A ak o bi brod poprimio razmere elije, neizbeno bi bilo da sasvim rascepa dendrit. To j e i trebalo da se dogodi: bilo je jasno da e opna popustiti pod pritiskom uveliava jueg broda. Morison automatski stisnu zube i pripremi se za raskidanje oklopa. No , to se, ipak, ne dogodi: opna se i dalje pribliavala, a onda u jednom trenutku j ednostavno je nestade, kao da je nije ni bilo. Bila je, kao tkivo, odvie tanana i lomljiva da bi due trpela dejstvo minijaturizovanog polja broda. Bez obzira na t o to se brod uveavao jo je bio mnogo, mnogo manji nego materija oko njega, tako da su molekuli opne, doavi u dodir sa minijaturizovanim poljem, jednostavno pogubili vezu jedni sa drugima i tako naruili sopstveni integritet. Morison je dalji razvo j dogaaja pratio sa velikim zanimanjem. Okolina je i dalje delovala haotino, sve d ok se, daljim njenim umanjivanjem, ne ukaza meuelijska kologena dungla s kojom su s e ve bili susreli pre svog ulaska u neuron. I dungla se ubrzano smanjivala, sve do k se debla i trupci ne pretvorie u pauinu. "Dosta, za sada", objavi Boranova. "Tre ba, ipak, da stanemo celi u kanale krvotoka." Denjev groknu. "To znai dosta, rekao bih, zauvek. Ono malo energije to jo imamo na raspolaganju..." "Potrajae, valjda, dok ne naemo put iz lobanje?" upitno e Boranova. "Moemo samo da se nadamo", odvrati Denjev. "Ti si Nataa, ipak samo zapovednik broda, ali ne vlada termodinamikim zakon ima." "Bolje ih pitaj jesu li nam ustanovili poloaj, i ne itaj mi bukvice", odbrus i Boranova sa neodobravanjem. "Siguran sam, Natalija", poe Konjev, "da nije od sut inske vanosti to da nam odrede poloaj. Ne moemo biti ne znam koliko udaljeni od pol oaja koji smo zauzimali kada smo napustili kapilar. Sva naa lutanja zapravo su pom eranja iz jednog neurona u susedni. Razlika u poloaju je, sa stanovita normalnih m ikroskopskih dimenzija, teko merljiva." U potvrdu toga, a da nije prolo ni nekolik o minuta, stie i istovetan odgovor iz Grota. "Eto, rekao sam ti." "Kakve to veze ima, Jurij?" upita Morison. "I dalje ne znamo u kom pravcu treba da se uputimo. A osim toga, sada, kada su nam komunikacije ponovo na raspolaganju ne moemo vie da manevriemo brodom."

"Pa, poto moemo da krenemo jednim jedinim putem, hajde da, onda, njime krenemo", o dvrati Konjev. "Siguran sam da Denjevljev otac ima prigodnu misao i za ovu prilik u." Denjev odmah odgovori: "Govorio je: 'Kada je mogue initi samo jedno, odluku nij e teko doneti.'" "Vidi?" upita Konjev. "Osim toga, kojim god pravcem da krenemo, n a kraju emo se nai napolju. Kreni Arkadije." Brod se pomeri, prodirui kroz nova, ta nana vlakna kologena, kroz neuron i tanku aksonsku nit. (Teko je bilo poverovati da su se, zapravo, nalazili u jednom od tih aksona i da je on izgledao kao bespue koje se prostire stotinama kilometara unaokolo.) "Pretpostavimo", ree suvo Moris on, "da je apirov jo iv, a da se nama nametnula neodlona potreba za odlaskom. ta bism o u tom sluaju inili?" "Kako to misli?" upita Boranova. "Mislim, kakva je alternati va ovome to upravo radimo? Zar ne bismo morali da najpre ustanovimo svoj poloaj? Z ar ne bismo stoga morali, odrekavi se manevrisanja, da se kreemo samo pravo napred ? Zar ne bismo morali da se deminijaturizujemo, da ne bismo prelazili stotine ki lometara umesto tek nekoliko? Ukratko, zar ne bismo morali da se probijamo kroz i ve neurone ivog apirovljevog organizma, umesto kroz umirue i one ve mrtve?" "Pa, tak o je", odgovori Boranova. "Pa gde vam je onda tu potovanje prema ivom telu? Maloas smo oklevali da ugrozimo integritet mrtvog." "Razumi, Alberte, da je ovo to inimo alarmantna operacija, uz korienje neodgovarajue opreme. Nemamo izbora. Ali u svakom sluaju, prihvatljivija je od tvog predloga da apirovu jednostavno raznesemo loban ju i ostavimo ga bez glave. Nae trenutno delovanje, ak i da je apirov iv, unitilo bi desetak neurona, moda i svih stotinak, a da opte stanje njegovog mozga ne bude mno go gore. Modani neuroni izumiru sve vreme tokom ivota, kao i crvena krvna zrnca." "Nije ba tako", odvrati Morison natmureno. "Crvena krvna zrnca se obnavljaju. Nau roni, ne." Konjev glasno prekide diskusiju, kao da mu ide na nerve: "Arkadije, s tani. Treba da ponovo odredimo poloaj." U brodu ponovo zavlada tiina, kao da bi iz govorene rei eventualno omele proraunavanja koje se vre napolju, u laboratoriji Gro ta. Konano, Denjev apatom saopti Konjevu rezultate koje su mu javili, te ovaj ree:

"Trai da ti potvrde, Arkadije. Da budemo sasvim sigurni." Morison otkai svoj opasa. I dalje je bio gotovo bez mase, ali se, ve, oseao teim nego dok su boravili u eliji . On se otisnu malo uvis, kako bi mogao da posmatra cerebrograf preko Konjevljev og ramena. Na ekranu je ugledao dve crvene take povezane tankom, crvenom linijom. Karta koju je pokazivao ekran smanji se za trenutak, take se primakoe jedna drugo j, a onda se ponovo odmakoe u suprotnim pravcima. Konjevljevi prsti hitro su igra li po tastaturi kompjutera, i mapa se udvostrui i postade neodredljiva. Morison j e, meutim, znao da je Konjev posmatra kroz specijalnu stereoskopsku napravu koja ostvaruje trodimenzionalnu sliku. Konjev napokon odloi stereoskop i ree: "Natalija , stvari rade za nas. U kom god pravcu da krenemo, ranije ili kasnije, naleteemo na venu. U ovom sluaju, tavie, vrlo brzo. Nismo daleko, i susreemo se na nain koji e m omoguiti povoljan ulaz u nju." Morison u sebi odahnu, ali ipak ne odoli da ne p ita: "A ta bi se desilo da je vena predaleko?" Konjev hladno odvrati: "Onda bih r ekao Arkadiju da nam, liavajui se mogunosti komuniciranja, ponovo vrati mogunost man evrisanja, te bismo potraili put do neke blie vene." Ove rei izazvae Denjeva da se ok rene i pogleda Konjeva s vidljivim neodobravanjem. "Nemamo dovoljno energije za tako neto." "Vozi, Arkadije, presee ga Boranova, "i ui u tu venu." Proe nekoliko min uta i Denjev se oglasi: "Jurijeva mapa je ispravna, u ta se ranije ne bih kladio. Evo je, pravo pred nama." Morison se zagleda u krivudavi zid pred njima, koji je udno zavijao navie i nanie i izgledao, prividno, kao obloen ploicama. Ako je to vena , nije mnogo drugaija od kapilara. Pitao se da li je brod jo dovoljno malen da se bez problema smesti u venu. 76. "Postoji li, Sofija, ikakav nain da brodu da neki elektrini kod koji e nas sam po sebi ubaciti u venu?" upita Boranova. Kalinjina je izgledala skeptino i Morison, podigavi ruku, odgovori umesto nje: "Mislim da nema , Natalija. Individualne elije u ovom trenutku moda nisu ve sasvim beivotne, ali je njihovo ustrojstvo razoreno. Ne verujem

da ijedna elija moe da nas sada primi u sebe putem pinocitozisa ili na neki drugi nain." "ta da inim, onda?" upita Denjev snudeno. "Da krim prolaz?" "Naravno", odvrati Konjev. "Priljubi se uz venski zid. Njegov mali deo e se minijaturizovati, dezint egrisati, i onda e moi da ue unutra. Nee morati da crpi puno energije iz svojih mot "Ah? Ekspert se javio", uskliknu Denjev. "Ali venski zid e se minijaturizovati na tetu energije naeg polja. I to troi energiju i to veu no to bi nam bilo potrebno da jednostavno probijemo barijeru." "Arkadije, ne ljuti se", pomirljivo e Boranova. "Nije sada za to vreme. Umereno koristi snagu motora i saekaj da zid samo pone da se minijaturizuje i onda se probi napred. Korienje obe tehnike e nam uzeti manje en ergije nego svaka od njih posebno." "Nadajmo se da je tako", prihvati Denjev, "al i moe i da ne bude tako. Kada sam bio mali, otac mi je jednom rekao: 'estina, sink o, nije uvek i istina.' Rekao mi je to kada sam se estoko branio govorei da nisam polomio njegovu lulu. Pitao me je da li razumem ta mi je rekao. Rekao sam da ne r azumem, i onda mi je on vrlo potanko objasnio. Na kraju me je izudarao." "Jeste, jeste, Arkadije", ree Boranova. "Kreni sada napred." "Ne brini se, nee razasuti kr v svuda po mozgu", dobaci mu Konjev. "Poto je organizam mrtav, to vie ne smeta. Os im toga, krv vie ne tee. U mozak, zapravo, nee nita prodreti." "Ah", ree Denjev, "to nda povlai jedno zanimljivo pitanje. Kada bismo, u normalnim okolnostima, uplovil i u venu, struja bi nas odnela u odreenom pravcu. Poto struje vie nema, morau da Upa lim motore, ali u kom pravcu da krenem?" "Kada jednom prodremo u venu", odvrati Konjev mirno, "okrenue desno. Tako kae cerebrograf." "Ali ta ako nema struje da me b aci udesno, a mi, na primer, uemo pod uglom nalevo?" "Arkadije, ui e pod desnim uglo m. I to mi cerebrograf kae. Samo ti vozi, molim te." "Tako je, Arkadije", podra Bo ranova Konjeva. "Moramo se osloniti na Jurijev cerebrograf. Drugo nam nita ne pre ostaje." Brod se pokrenu unapred, i kada pramac dotae zid, Morison oseti lagano v ibriranje motora. Onda se zid jednostavno povue u svim pravcima i brod se nae unut ra. Denjev odmah iskljui motore. Brod istog asa uspori, odbi se od drugog poprenog z ida, ne otetivi ga, koliko je bar Morison mogao da

primeti i ispravi se uzdu velikog venskog tunela. irina broda bila je tek neto malo vea od polovine prenika kanala. "Pa, jesmo li skrenuli udesno?" upita Denjev. "Jer ako nismo, povratka nam nema. Ne mogu nazad. U veni nema mesta za zaokret, ak i pod pretpostavkom da Albert izie da okrene brod, a nemamo dovoljno energije da se brod upet umanji i uini takav zaokret moguim." "Uhvatio si dobar pravac, Arkadije ", sopti Konjev osorno. "Samo nastavi pravo pa e to i sam uvideti. Tunel e postajati iri kako budemo napredovali." "Nadajmo se. A ako zaista bude tako, koliko emo jo p utovati dok ne budemo mogli da iziemo iz tela?" "Ne znam da ti kaem", odgovori Kon jev. "Moram da pratim sliku vene na cerebrografu, da se konsultujem sa Grotom i da se sa njima dogovorim oko mesta na kome e biti zabodena potkona igla." "Smem li da vam saoptim da neemo moi veno da idemo unapred", oglasi se ponovo Denjev. "Pri to m imam u vidu korekcije veliine, manevrisanja, ulaenje u pogrene kapilare, i potrag u za Albertom, tamo, u dendritu. Potroili smo mnogo, mnogo vie energije no to smo s meli. Iako smo bili dobro snabdeveni, gotovo da smo potroili sve zalihe." "Hoe da k ae da je vie uopte nemamo?" upita Boranova. "Gotovo. To govorim ve dosta dugo, zar ne ?" odvrati Denjev. "Upozoravao sam vas." "Ali koliko je jo imamo? Misli li da neemo imati dovoljno da se iskobeljamo iz lobanje?" "Pod normalnim uslovima, imali bis mo je sasvim dovoljno. Da smo u ivoj veni, nosila bi nas struja. Ali ovako... apir ovljevo srce vie ne kuca. Znai, morau da koristim motore da bih se probio kroz venu , a kako se ova bude hladila, krv e postajati sve manje propusna. Motori e morati da rade sve snanije i energija e bre oticati." "Samo jo nekoliko centimetara", ree Ko njev. "Samo jo nekoliko?" besno odvrati Denjev. "Manje od irine mog dlana? Ma nemoj ? To znai kilometre!" "Pa da se onda jo malo deminijaturizujemo, a?" predloi Moriso n. "Ne moemo", grmeo je Denjev. "Nemamo energije ni za to. Nekontrolisana deminija turizacija ne zahteva energiju. Naprotiv, oslobaa je. Ali kontrolisana... Vidi, Al berte, ako hoe da skoi sa prozora, do zemlje e stii bez napora. Ali ako hoe da pre stavi se, visei o konopcu, recimo, trebae ti puno napora. Kapira?" "Da", odgovori Mo rison. Kalinjina isprui ruku i neno dodirnu Morisonovu, a onda proapta:

"Ne osvri se na njega. On grmi i seva, ali e nas na kraju izvui odavde." "Arkadije" , poe Boranova, "ako istina, kao to si nam upravo saoptio, ne zavisi od estine kojom se govori, onda ona, svakako, mnogo vie zavisi od hladnog i trezvenog razuma. St oga, zato jednostavno ne nastavi da goni brod unapred i moda e energija potrajati dok ne stignemo do igle." Denjev namrteno odgovori: "To i hou, ali ako elite do ostanem hladne glave, oslobodite me nepotrebnog zagrevanja." Brod nastavi da se kree i M orison pomisli: pa, svaki metar koji preemo znai biti metar blie igli. Nije to ba bi lo bogzna kako uteno. Jer promaiti iglu na maloj razdaljini bilo bi podjednako pog ibeljno kao i promaiti je na velikoj. Ipak, pomisao na to mu uspori rad srca i on oseti kako predstava ubrzano poinje da se blii kraju. Crvena zrnca i plateleti sa da su bili mnogo brojniji no to je to bio sluaj prilikom plovidbe kroz arteriju i kapilare. No, tada je krv tekla i srazmerno se malo telaaca nalazilo u svakom tre nutku u vidnom polju. Sada su brojna tela bila u velikoj meri nepomina i brod ih je mimoilazio, inilo se, u ogromnom broju, razgrui ih levo desno, kao da ih tek usn ule budi. Promicali su i kraj belih elija, velikih i mirnih. Sada uopte nisu reago vale na prisustvo tela, stranog tela koje se kretalo krvotokom. Jednom su ak proli kroz belu eliju i ostavili je bez po muke za sobom. Stie i Konjevljeva potvrda: " Kreemo se u desnom pravcu. Vena je sada primetno ira nego ranije." Bilo je, odista , tako, ali Morison to tek podsvesno zapazi. Odvie se bio usredsredio na kretanje broda. Traak nade odjednom ga svog proe. Kretanje u pogrenom smeru znailo bi neopoz ivu katastrofu. U tom sluaju, vena bi se suavala i oni bi se zaglavili, bez dovolj no goriva da se umanje i eventualno potrae novu venu. Denjev je i dalje saoptavao p odatke Konjevu, koji je klimao i govorio: "Trai da ti potvrde, Arkadije... odlino. " Bavio bi se, zatim, zakratko, cerebrografom. "uj, oni znaju u kojoj smo veni i zaboe iglu na mestu koje sam ja na cerebrografu i oznaio. Do tog mesta stii emo za ok o pola asa, ili manje. Misli li da emo moi toliko da izdrimo?" "Nisam siguran. Da ima mo pomo struje..."

"Znam, ali je nemamo", prekide ga Konjev. "Natalija, mogu li da dobijem sve poda tke koje si skupila, a koje se tiu apirovljevih misli? Poslau kompletne podatke Gro tu." "To za sluaj da se ne izvuemo?" upita Boranova. "Upravo tako. To je materijal zbog koga smo i doli ovamo i nema svrhe da ostane, moda, zakopan ovde s nama." "P ravilno, Jurij", sloi se Boranova. "U sluaju, naravno", dodade Konjev, uz nalet po novnog besa, "da ti podaci ita vrede. On pogledom okrznu Morisona." Konjev se nae ka Denjevu i obojica stadoe da elektronskim putem alju sakupljene informacije, od k ompjutera kompjuteru, od malog ka velikom, iz vene u spoljni svet." Kalinjina je i dalje stiskala Morisonovu aku, moda uz isti oseaj prijatnosti koji je i on oseao. "ta e se desiti, Sofija", upita on tiho, "ako nam nestane energije pre no to stign emo od igle?" Ona za asak izvi obrve, a onda odgovori: "Moraemo da ostanemo na mes tu na kom smo se zatekli, poto e se ljudi iz Grota dati u potragu za nama ma gde m i bili." "Neemo se spontano deminijaturizovati im nam energija nestane, zar ne?" " Oh, ne. Minijaturizacija je metastabilna. To smo ve objasnili, sea se. Ostaemo kakvi jesmo doveka. Moda bi nekakvo pseudo-Braunovo kretanje prouzrokovalo oscilatorno kretanje koje bi dovelo do spontane deminujaturizacije, ali to se moda nee desiti , ko to, uostalom, zna?" "Misli, nee se desiti - godinama?" "Mogue je." "To nam, na ravno, nee pomoi", zakljui Morison. "Umreemo usled guenja. Bez energije, vazduh nee m da se reciklie." "Rekla sam da e Groto pokuati da nam pritekne upomo. Nai kompjuteri e i dalje raditi i oni e nas nai, makar makazama sekli venu i traili nas, elektrons ki. Il ak, vizuelno." "Kako e pronai jednu eliju meu drugih pedeset biliona?" Kalinji na ga pljesnunu po ruci. "Pesimista si, Alberte. Mi smo vrlo prepoznatljiva elija . Osim toga, ponaamo se kao radio-stanica." "Radije bih da nas odmah pokupi ova i gla, da ne moraju posle da nas trae." "I ja, isto tako. Samo sam htela rei da nedo statak energije i promaivanje igle ne znae i potpuni krah." "A ako pronaemo iglu?"

"Onda je dalji posao na Grotu, da nas deminijaturizuje." "Zar ne mogu to ve sada da uine?" "Suvie smo okrueni masom neminijaturizovanog materijala i bilo bi im pret eko da dovoljno precizno fokusiraju deminijaturizovano polje. im budemo napolju i kada budu mogli da nas vide, uslovi e biti u nau korist." "Jesi li odaslao sve inf ormacije, Jurij?" Upita u tom trenutku Denjev. "Da. Sve." "Onda je moja dunost da ti soptim da imam energije jo samo za narednih pet minuta. Moda i manje, ali vie, si gurno, ne." 77. Morison nesvesno stee Kalinjinu aku i devojka se tre. "Izvini, Sofi ja", ree on. On joj pusti ruku i ona stade da je trlja. "Gde smo, Jurij?" upita B oranova. "Moemo li stii do igle?" "Trebalo bi da moemo", odgovori on. "Uspori, Arka dije. Pritedi energiju." "Ne. Veruj mi", ostade uporan Denjev. "Pri sadanjoj brzini kreem se kroz krv sa relativno malo turbulacionog efekta, zahvaljujui dobrom prob ijanju kroz tenost i obliku broda. Ako usporim, bie vie turbulencije i utroak energi je bie vei." "Ali ne treba da preemo odreenu taku", opomenu ga Konjev. "Neemo. im is uim motore, brzo se zaustavljamo, zahvaljujui slaboj propusnosti tenosti. im usporav amo, turbulencija se poveava, a onda jo bre usporavamo i ostajemo nepokretni za sam o nekih desetak sekundi. Da imamo normalnu masu i inerciju, potisak usporavanja bi nas sve prikucao uz prednji zid broda." "Onda zaustavi, kada ti budem rekao." Morison se ponovo pridie da pogleda preko Konjevljevog ramena. Cerebrograf, zakl jui on, mora da prikazuje mnogostruko uveanu sliku, moda do maksimuma. Tanka crvena linija, koja je oznaavala rutu broda postala je sada debela traka koje se priblia vala malenom zelenom krugu, koji je, zakljuio je, morao biti mesto uboda igle. No , moda karta grei! Morison pokua da odmeri i uporedi konfiguracuju na cerebrografu sa onim to je video napred, van broda. "Trebalo je da krenemo arterijom", ree on o djednom. "One, po smrti, ostaju prazne. Ne bismo troili energiju na viskozitet i turbulenciju. "Nita od te ideje", umea se Konjev. "Brod se ne moe kretati kroz vazd uh." Moda bi i nastavio sa tiradom, no, odjednom, on povika: "Stoj, Arkadije. STO J!"

Denjev raspali po jednom dugmetu na kontrolnoj tabli. Ono ue u svoje leite i Morison oseti kako se blago naginje unapred, dok je brod koio i zaustavljao se, gotovo u isti mah. Konjev pokaza prstom. Mogao se videti irok krug, okupan narandastom sve tlou. "Koriste specijalne metode", ree on, "da bi bili sigurni da je vrh igle obasj an svetlou. Rekli su da ga ne moemo promaiti." "Ali jesmo promaili!" prostenja Moriso n. "Mi gledamo taj krug, ali mi nismo tu. Do bismo uli u njega, moramo da okrenem o, to znai da Arkadije opet mora da iskljui ureaje za komunikaciju." "Beskorisno", p rimeti Denjev. "Da smo nastavili sa kretanjem, mogli smo ii napred jo neto manje od minuta; ali nemam dovoljno energije da pokrenem maine, sada, kada smo stali. Od s ada smo mrtvi u tenosti. Nepokretni." "Pa, onda?" upita Morison, gotovo cvilei. "P a, onda", dobaci Konjev, "postoji jo jedan tip kretanja koji jeste mogu. Ta potkona igla je u rukama inteligentnih bia. Arkadije, reci im da dublje zabodu iglu, ali sasvim polako. Narandasti krug se polako proiri i zadobi eliptini oblik. "Promaie na s", uzviknu Morison. Konjev nita ne odgovori, ve se nae prema Denjevu kako bi mogao da govori neposredno u odailja. Elipsa se, za trenutak jo vie suzi, ali Konjev odmah neto izgovori. Igla je sada bila sasvim blizu, usmerena ka njima. A onda se sve pokrenu. Blede ivice crvenih zrnaca i ponekog plateleta se pomerie i usmerie ka kr ugu. Pokrenu se i brod. Morison je gledao kako prolaze kroz krug i ostavljaju nj egove ivice za sobom, tesno, sa svih strana. Prooe kroz njega, krug ostade za njim a, brzo se udalji i nestade. Konjev objavi, trenutak potom, sa natmurenim zadovo ljstvom: "Usisali su nas. Od ovog trenutka, treba samo da sedimo mirno. Oni e se brinuti o svemu." 78. Morison se, sada, usredsredi samo na to da iz mozga istisn e sve misli, da sklopi svoj um. Ili e se, sreno, vratiti u svet normalnih dimenzij a, ili e nestati u jednom mikroblesku i svemir e, mirno, nastaviti da postoji i be z njega, kao to e to zasigurno biti sluaj kroz nekih trideset ili etrdeset godina. O n vrsto sklopi oi i pokua da ne osea nita, ak ni otkucaje svog srca. U jednom trenutk je osetio laki dodir na svojoj ruci. To je morala

biti Kalinjina. On povue svoju ruku, ne naglo, kao da je odbija, ve lagano, kao da eli rei, 'ne sada'. Zatim, kasnije, zau Boranovu kako kae: "Arkadije, javi im da ev akuiu C sektor i da upotrebljavaju iskljuivo daljinske kontrole. Ako mi nastradamo , nema potrebe da nastrada jo neko. Morison se zapita hoe li, odista, C sektor bit i evakuisan. Da je to, recimo, bila njegova dunost, on bi to uinio, primio naredbu ili ne. No, uvek ima ludaka koji ele da budu na mestu dogaaja, pogotovo sada kada se sa prvog putovanja po unutranjosti ljudskog organizma vraa posada, zdrava i ita va. Onda e moi da to prepriavaju svojim unucima. A ta bi se desilo sa tim ljudima, p itao se on, ako ne bi imali unuke? Ako bi, moda, prerano umrli, pa ih ne bi videl i... ili ako njihova deca odlue da nemaju dece, ili ako... Maglovito je oseao kako namerno poinje da se bavi besmislicama i glupostima. Nikome, zapravo, i ne polaz i za rukom da ne misli ni na ta. Naroito ako je proveo toliko malo vremena u neraz miljanju. Ima, meutim, toliko stvari o kojima se moe misliti a koje nisu vane, ve su pre nevane, pre su trivijalne nego presudne, besmislene nego ozbiljne... Moda je ak i zadremao. Posle se priseao i inilo mu se da je morao zaspati. Ne usled hladnokr vnosti; zaspao je usled izmorenosti, napetosti, oseanja da neko drugi donosi odlu ke (konano), i stoga se, prirodno, posle dueg vremena sasvim opustio. Ili moda (mad a to nije eleo sebi da prizna), moda je sve to zajedno bilo previe za njega i moda j e, jednostavno, popustio. On ponovo oseti lagani dodir na istom mestu, ali ovog puta ne povue ruku. Promekoljio se, i otvorio oi. Dnevna svetlost! Gotovo da mu je povredila oi. On zatrepta i zenice mu se ovlaie. "Probudi se, Alberte." Kalinjina s e naginjala nad njim. On obrisa suzne oi i obrisi oko njega se izotrie. "Jesmo li s e vratili?" upita on. "Jesmo. Sve je u redu. Na sigurnom smo, i ekamo na tebe. Na jblii si vratima." Morison baci pogled na otvorena vrata. On pokua da se pridigne, no, uspeo je samo da se svali nazad na sedite. "Teak sam!" "Znam", odvrati Kalinj ina. "I sama se oseam kao slonica. Pokuaj, lagano. Pomoi u ti." "Ne, ne, u redu je." Odbio ju je. Prostorija je bila prepuna ljudi. Klizio je pogledom po gomili, od lica do lica, nasmeena, iekujui. Nije eleo da

se susretne sa njima, Sovjetima, pogotovo nije eleo da vide kako mlada Ruskinja p omae stasitom Amerikancu da se uspravi. Polako, kao pijan, uspeo je da stane na s opstvene noge, da postrance izie kroz vrata i spusti se niz nekoliko stepenika. B ar desetak ruku sevnu da mu pomognu, ne obraajui panju na njegove rei: "U redu je, m ogu sam." Onda, odjednom, on povika: "ekaj!" Pre no to je zakoraio na tle, okrenuo se i pogledao nazad, pored Kalinjine, koja se nala iza njega. "ta je, Alberte?" up ita ona. "Samo sam hteo da bacim poslednji pogled na brod, jer nemam nameru nika da vie da ga vidim. Ni na daljinu, ni u filmovima, niti u bilo kom obliku." On, k onano, praen ostalima, stupi nogom na vrsto tle. Sa olakanjem je primetio kako nije jedini kome je pruena pomo prilikom izlaska iz broda. Moglo je doi i do neposredne, male sveanosti u znak dobrodolice. No, Boranova iskorai i sa nekim, za nju neuobiaj nim nemirom i izvesnom pometenou (verovatno se prisetila da na sebi ima tek tanki pamuni konbinezon koji nije mnogo skrivao od njenog tela) ree: "Kolege, sigurna sa m da emo svi, u neko zgodno vreme, zajedno proslaviti; ali molim vas, sada nismo sposobni za bilo ta slino. Moramo da se odmorimo i oporavimo od velikih napora koj ima smo bili izloeni poslednjih asova. Molimo vas da pokaete razumevanja za to." Sv i su bili ispraeni divljim uzvicima i frenetinim mahanjem. Samo je Denjev bio tolik o pribran da prihvati au koju mu je ponudio neko iz publike i koja je sadrala ili v odu ili votku. Morison, imajui u vidu kome je ponuena, nije ni trenutka posumnjao t a je u ai moglo biti. Osim toga, irok osmeh na Denjevljevom ovlaenom licu ukaza na is pravnost procene. "Koliko smo dugo bili u brodu?" upita Morison Kalinjinu. "Izgl eda, preko jedanaest asova", odgovori ona. "Pre bih rekao jedanaest godina", zavr te glavom Morison. "Znam", odvrati ona smeei se, "ali asovnici nemaju mate." "Jo jeda n od aforizama tate Denjeva, Sofija?" "Ne. Ovaj je moj." "Sve to sada elim", nastav i Morison, "jeste kupatilo, tu, ista odea, dobra veera, mogunost da skaem i urlam i d bar noni spavanjac. Prema tom redosledu, izgleda da kupatilo stie prvo." "Sve e to d obiti, kao i svi mi ostali." Zbilja i jesu. Veera je zaista bila zadovoljavajua. T okom boravka na brodu napregnutost mu je efikasno suzbila apetit; ali sada, kada su se

uslovi izmenili, glad je zakucala iz unutranjosti stomaka im se Morison osetio sas vim sigurnim, na udobnom, u istom, u odgovarajuoj odei. Glavno jelo za veeru bila je peena guska pozamanih dimenzija, koju je rasparao Denjev lino, govorei pri tome: "Um reno, prijatelji moji, jer, kao to znate, moj otac je uvek govorio: 'Previe jela u bija mnogo bre nego premalo jela.'" Naravno, sebi u tanjir strpao je ubedljivo na jvee pare. Jedini neznanac na veeri bio je ovek visokog rasta i izrazito plave kose, koji je predstavljen kao vojni zapovednik Grota, to je bilo vie nego oigledno, jer je bio sav nakien raznim ordenjem. Svi su prema njemu bili neverovatno ljubazni i svima im je bilo pomalo neprijatno zbog njegovog prisustva. No, kako je obrok odmicao, Morison oseti kako mu se nemir vraa. Komandant mu je dobacivao este pogle de... U njima nije bilo ni traga prijateljstva, mada mu nita neposredno nije reka o. Oseao je ipak da, usled njegovog prisustva, nije bio trenutak da postavi za se be vitalno pitanje. Dodue, prilika se ukazala po komandantovom odlasku, ali Moris on se najednom oseti odvie pospanim. Nije bio siguran da bi se izborio za svoje, u sluaju da do rasprave doe. A kada se, konano, dokopao kreveta, negde iz podsvesti mu izroni ubeenje da e biti komplikacija. 79. Doruak bi posluen kasno i Morison ust anovi da je predvien samo za dvoje. Pridruila mu se samo Boranova. Osetio je blago razoaranje, jer je oekivao prisustvo Sofije Kalinjine; meutim, kako se ova nije po javljivala, on odlui da ne postavlja nikakva pitanja u vezi sa tim. Bilo je drugi h pitanja, vanijih. Boranova je delovala umorno, kao da se predhodne noi nije dovo ljno ispavala. No, bila je srena. Ili tanije, pomisli Morison, zadovoljna. "Dugo s am razgovarala sa komadantom, sino, a imali smo i dva video poziva iz Moskve", poe ona. "Naravno, na obezbeenim linijama. Sam drug Rain je govorio sa mnom i bio je v idno zadovoljan, koliko on to moe biti. On nije ovek koji lako otkriva oseanja; ali rekao je da je sve vreme poduhvata bio u vezi, a da je u meuvremenu, kada smo is kljuili komunikacije sa laboratorijom, bio u stanju samo da eta napred-nazad. Moda malo preteruje. Ipak, rekao je da je gotovo zaplakao od sree kada je uo da smo itav i. To je, moda, i tano. Naoko kruti ljudi mogu biti vrlo emotivni, kada im se oklo p slomi. "To e biti dobro za tebe, Natalija."

"Dobro za itav projekat. Prema planiranom rasporedu, nije bilo predvieno da se oti snemo na ovaj put bar za sledeih pet godina. A izvesti to uz pomo krajnje neodgova rajueg plovila i izvui ivu glavu zbilja predstavlja trijumf. To je postalo jasno ak i moskovskoj birokratiji." "Ipak, sumnjam da smo u potpunosti postigli cilj puto vanja." "Misli na apirovljeve misli? Pa, to je, naravno, bio samo Jurijev san. Sve u svemu, srena je okolnost bila ta to nas je sve naterao da ga pratimo u njegovom sanjarenju. Teko da bismo se drugaije odluili na taj put. Meutim, to ne umanjuje vr ednost naeg poduhavata. Da smo, meutim, nastradali, sigurna sam da bi na raun itavog projekta bile upuene otre kritike. Stvari su, ipak, takve kakve jesu. Prvi smo ko ji su uli u ivi ljudski organizam i vratili se ivi: sovjetski poduhvat koji e ostati veno zabeleen kao prvi. Slinih, nesovjetskih poduhvata nee biti godinama i nae rukov odstvo je toga vie nego svesno i zadovoljno je zbog toga. Sada e poduhvati imati i obezbeenu finansijsku potporu ukoliko, razume se, nainimo tu i tamo sline spektaku larne poduhvate." Ona se iroko nasmeja i Morison, iz pristojnosti, ljubazno klimn u. A onda zari no u omlet sa unkom koji se nalazio pred njim i upita: "Hoe li biti dobar potez da se prizna da je u projektu aktivno uestvovao i jedan Amerikanac? J esam li uopte pomenut?" "Hajde, Alberte, ima stvarno jezivo miljenje o nama. Tvoje zasluge i rizici kojima si se izlagao bili su pomenuti sa najveim entuzijazmom." "A apirovljeva smrt? Nee, nadam se biti pripisana nama u krivicu?" "Smrt je bila n eizbena, tako bar kau. Dobro je poznato da je dugo bio odravan u ivotu najsavremenij im medicinskim pomagalima. Ne verujem da e u izvetajima to zauzeti mnogo mesta." " U svakom sluaju, nonoj mori je kraj", zakljui Morison. "Nona mora? Saekaj da proe mes c ili dva i svega e se seati kao uzbudljive epizode, i bie ti drago to si bio jedan o d glavnih junaka u njoj." "Sumnjam." "Videe. Ako poivi toliko da bude svedok drugim s linim putovanjima, bie ponosan to e moi da kae: 'Da, ali ja sam bio prvi meu prvi da ti nee biti dosta prepriavanja te iste prie unucima." Evo ga, poinje, pomisli Mor ison. A onda ree naglas: "Pretpostavlja da u jednoga dana imati unuke. ta e se desiti sa mnom, Natalija, kada zavrim ovaj doruak?" "Ti e pravo iz Grota u hotel."

"Ne, ne, Natalija. Reci mi neto vie. ta zatim? Upozoravam te da nemam nameru da pos matram paradu na Crvenom trgu u ast naeg uspeha." "Nikakvih parada nee biti, Albert e. Jo je daleko dan kada e se sve ovo i obznaniti, iako je taj dan mnogo blii no to je bio jue." "Onda dopusti da ti otvoreno kaem: elim da se vratim u Sjedinjene Drave . Odmah." "im to bude mogue, naravno. Pretpostavljam da e nas tvoja vlada izloiti pr itiscima." "Nadam se da hoe", odvrati suvo Morison. "Nisu eleli da se vrati pre no t o dobije ansu da nam pomogne. Ili", ona ga strogo pogleda, "da nas pijunira. Ali sada , kada je tvoj deo posla obavljen, a sigurna sam da su to ve iakali, traie da se vrat " "I morae mi dopustiti da odem. Obeala si to toliko puta." "Odraemo obeanje." "Ne tr ba da misli da sam bio pijun. Nisam video nita to mi niste dali da vidim." "Znam. Ip ak, kada se vrati u svoju zemlju, misli li da te nee podrobno ispitivati o svemu to si ovde video?" Morison slee ramenima: "To ste valjda znali i onda kada ste me do veli ovamo." "Tano. Neemo, meutim, dozvoliti da to bude prepreka tvom odlasku. Sasv im je sigurno da tvojima nee moi da kae bilo ta to oni ve ne znaju. A oni tako pal temeljno zabadaju noseve u naa posla..." "Kao i vi u njihova", ree Morison, ne bez prezira. "Oh, bez sumnje", odvrati Boranova, nemarno odmahnuvi rukom. "Naravno, moi e da im ispria o naem uspehu, to se toga tie, nemamo nita protiv. Do jue su A eleli da veruju da je sovjetska nauna tehnologija sasvim zakrljala. Dobro e nam doi to to e im ispriati, oitaemo im lekciju. Ipak, ima jedna stvar..." "Aha!" uzviknu Mor son. "Nita strano, samo jedna mala la. Ne sme rei da si ovamo doveden silom. Kad god te javno budu pitali, morae odgovoriti da si ovamo stigao dobrovoljno, da bi svoje teorije proverio u uslovima koji ti nigde drugde na svetu nisu bili dostupni. T o je sasvim logino i svi e ti poverovati." "Moja vlada zna da je bilo drugaije." "U potpunosti e se sloiti sa tvojom interpretacijom. Ni oni, kao ni mi, nisu voljni da svet gurnu u krizu povodom svega ovoga. Pored injenice da bi kriza izmeu Amerik e i Sovjetskog Saveza odmah uinila da se stvori front izmeu nas i ostatka sveta, u ovim, takozvanim novim dobrim vremenima, Sjedinjene Drave ne bi bile voljnije da priznaju da su

dopustile da bude otet nego to bismo mi bili voljni da priznamo da smo te oteli. H ajde, Alberte, to je toliko beznaajno." "Ako me pustite kui, kao to kaete da hoete", uzdahnu Morison, "preutau tu malenu pojedinost oko kidnapovanja." "Koristi kondicio nal, 'ako'." Boranova se namrti. "Oigledno izbegava da me smatra asnom osobom. Zato? er sam Sovjet. Dve generacije mira, dve generacije slaganja, ali tvoje stare nav ike jo su tu. Ima li nade za oveanstvo?" "Bili ovo dobri novi dani ili ne, i dalje nam se ne svia va oblik unutranjeg ureenja." "Ko ti daje pravo da sudi o njemu? Ni na ma se ne dopada va. Ali nije vano. Ako ponemo da se raspravljamo, pokvariemo ono to b i trebalo da bude srean dan za tebe, a to zasigurno jeste srean dan za mene." "Dobr o. Neemo se raspravljati." "Hajde onda da se oprostimo, Alberte, i jednoga dana em o se ponovo sresti pod normalnijim okolnostima. Sigurna sam." Ona mu prui ruku i on je prihvati. Ona onda nastavi: "Zamolila sam Sofiju da te otprati do hotela i pobrine se oko tvog odlaska. Sigurna sam da na to nema primedbi." Morison joj sn ano stee ruku. "Ne. Sofija mi se vrlo dopada." Boranova se nasmei. "Da, osetila sam to, nekako." 80. Zbilja je to bio srean dan za Boranovu, i umor koji je oseala ni je je spreavao da u potpunosti u njemu uiva. Umor! Iznurenost. Koliko e dana odmora , koliko e prospavanih noi, koliko e zagrljaja Nikolaja i Aleksandra biti potrebno da odagna taj umor? Ali sada je, makar za trenutak, imala vremena za sebe. Kad b i samo taj trenutak potrajao to due. Zadovoljno se ispruila na kauu u svojoj kancela riji i prepustila udnom spletu misli. Poziv iz Moskve, unapreenje, izmeani sa danim a na plai, na Krimu, sa muem i sinom. Gotovo da su vizije postale stvarnost, jer j e zaspala i sanjala kako gleda svog malog Aleksandra dok ovaj vrsto koraa prema hl adnim vodama Crnog mora, nimalo ne strahujui od mogunosti da se udavi. Ona je, pak , nosila bubanj u koji je estoko lupala, trudei se da privue panju koju je on, tako tvrdoglavo, odbijao da joj prui. No, vizija se rasprsnu, jer neko je estoko dobova o po vratima.

Ona se, sva zbrkana, s mukom pridie, ispravi nabore na bluzi i zabrinuto se uputi ka vratima. im ih je otkljuala, vrata se naglo otvorie i ukaza se Konjev, crn kao oluja, stegnutih pesnica. "ta ovo znai, Jurij?" upita ona besno. Da li se uvek tak o najavljuje? Zato nisi zvonio?" "Niko nije odgovarao, a znao sam da si unutra." B oranova ga odsenim pokretom glave pozva da ue. Nije ba gorela od elje da ga vidi, a ni on ba nije bio prijatna pojava. "Jesi li uopte spavao?" upita ona. "Izgleda groz no." "Nisam imao vremena. Radio sam." "Na emu?" "A na emu bih mogao raditi, Natali ja? Na podacima koje smo jue prikupili." Boranova oseti kako joj se bes stiava. Na kraju krajeva, bio je to Konjevljev san. Sreu zbog uspenog povratka svi su duboko doiveli, osim Konjeva. Samo ga je on smatrao neuspehom. "Sedi, Jurij", ponudi ga ona. "Suoi se sa injenicama. Analiza misli nije ila. Nije ni mogla ii. apirov je bio na kraju. ak i kada smo krenuli u itavu stvar, ve je bio na ivici smrti." Konjev j u je tupo posmatrao, uopte ne obraajui panju na njene rei. "Gde je Albert Morison?" " Nema svrhe da ga progoni, Jurij. Uinio je to je mogao, ali apirovljev mozak bio je m ozak na samrti. Sluaj me. Mozak na samrti." Ponovo taj tupi pogled. "O emu to pria, Natalija?" "O podacima koje smo doneli. O podacima sa kojima se bori. Pusti to. P utovanje je izvanredan uspeh i bez toga." Konjev zavrte glavom. "Inzvanredan usp eh i bez toga? Ne zna ta govori. Gde je Morison?" "Otiao je, Jurij. Gotovo je. Na pu tu je za Sjedinjene Drave." Kao to smo mu obeali. Konjev razrogai oi. "Ali to je nemo gue! On ne moe otii. Ne sme otii!" "Oh, boe", uzdahnu Boranova. "O emu sad ti govori Konjev ustade. "Proao sam kroz podatke, glupao jedna, i sve je jasno. Moramo da ga zadrimo. Po svaku cenu!" Boranova se sva zaari. "Kako se usuuje da me vrea, Jurij? I vini se, smesta, ili u te suspendovati sa projekta. Kakva je to sada ludaka fiksac ija na Alberta?"

Konjev upola isprui ruke, kao da eli da udari po neemu, i kao da nema nita pri ruci. "Izvini, izvini", zadahta on. "Povlaim sve to sam rekao. Ali mora razumeti. Tokom i tavog naeg boravka u mozgu, za sve vreme koje smo pokuavali da otkrijemo i protumai mo apirovljeve misli, Albert Morison nas je lagao. On je znao ta se deava. Morao je znati i briljivo nas je odvlaio, sistematski, sa pravog puta. Moramo ga imati, Na talija, i njegov kompjuter. Nikada ga ne smemo pustiti. POVRATAK? Nevolja sa trijumfom je u tome to se veoma lako moe nai na suprotnoj stran i. Denjev senior 81. Morison je inio sve to je bilo u njegovoj moi da svoja oseanja d ri pod kontrolom. Iao je kui. Bie slobodan. Siguran. Vie od toga, on... No, nije se u suivao da pomisli na ono najvie. Jurij Konjev je bio zastraujue inteligentan i ve sum njiav. Da se samo usredsredio na njega, Konjev bi mu zasigurno proitao misli. Ili bi se one, po izrazu na njegovom licu, same odale. Ili su, moda, samo igrali novu igru? To je mogla biti druga strana medalje. Jesu li moda planirali da mu slome duh i prilagode ga svojim potrebama? Stari trik, to sa raspirivanjem nada i njih ovim kasnijim guenjem. Jo gore nego stalno biti bez ikakve nade. Da li bi Natalija Boranova uinila tako neto? Nije se dvoumila da upotrebi silu, kada milom nije ilo. Pretila je da e mu unititi karijeru, ako je ne poslua. Koliko bi ona daleko ila? Da li bi se, uopte, negde zaustavila? On odahnu sa olakanjem kada se pojavi Sofija K alinjina. Ona sigurno nije mogla biti deo te zavere. U to je poverovao jo vre kada m u je uputila osmeh, izgledajui srenije nego ikad do tada. Ona ga uhvati pod ruku. "Ti sada ide kui. Strano mi je drago zbog toga", ree ona, i Morison nije mogao da na tera sebe da poveruje da su te rei i intonacija, i izraz, samo deo paljivo smiljene lai. Ipak, on odgovori, oprezno: "Nadam se da idem kui." "Ide, ide", potvrdi ona. " Jesi li ikada bio jedriliar?"

Za trenutak, Morison se spotae o tu re, izgovorenu na ruskom, ali odmah se snae. "M isli SEL? Solarno-energetski leta?" "Ovo je sovjetski model. Mnogo bolji. Ima i la ke motore. Ne moe uvek verovati suncu." "Ali zato da jedriliarimo?" Hodali su urno kr oz hodnik koji je vodio van Grota. "A zato da ne? Biemo u Maljenkigradu za petnaes t minuta, a poto nikada nisi jedrio na sovjetskom vazduhoplovu, dopae ti se. Jo jeda n nain da proslavimo tvoj povratak." "Pomalo se plaim visina. Hoe li biti bezbedno? " "Sasvim. Osim toga, ne mogu da odolim. Sada smo u divnom poloaju, a ne znam kol iko e jo trajati. Moemo da dobijemo sve to poelimo. Rekla sam: 'Jedrilica je ono to n m treba', i oni su se samo nasmejali, od uva do uva, i odgovorili: 'Razume se, d r Kalinjina, ekae vas.' Jo prekjue bih za tanjir bora morala da ispunim strogi formul r i nalog. Danas sam heroj Sovjetskog Saveza, svi smo mi sada heroji. I ti, Albe rte." "Nadam se da nee traiti da ostanem i prisustvujem zvaninim ceremonijama", pri meti Albert, i dalje na oprezu. "Bie zvaninih ceremonija, u Grotuu, ali nee biti nit a pompezno. Tvoj orden e ti zasigurno biti poslat. Moda e ti ga na ambasador predati na nekoj tihoj ceremoniji u Vaingtonu. "Nije potrebno", odvrati Morison. "Bilo b i mi drago da dobijem priznanje, ali dovoljno je i da mi ga poaljete potom." Zaokr enuli su hodnikom kojim Morison do tada nije prolazio i hodali dovoljno dugo da se on nemirno zapita kuda to idu. Nisam morao da brinem, pomisli Morison, kada i zbie na maleno uzletite. Jedrilica ih je, bez greke, ekala. Imala je duga krila koja su svetlucala itavom svojom gornjom povrinom, slino kao i Ameriki SELovi. Ipak, SEL -ovi su u potpunosti koristili energiju sunca. Ova jedinica imala je male rotore , na benzin bez sumnje, kao dodatni pogon. Kalinjina je to najavila kao novo sov jetsko otkrie, ali se Morisonu uini da su sovjetske fotoreceptorske elije mnogo man je efikasne od amerikih. U blizini je stajao mehaniar i Kalinjina mu se priblii dug im, sigurnim koracima. "Jeste li ga proverili?" "Radi kao san", odgovori mehaniar . Ona se nasmei i klimnu, ali kada se mehaniar udalji ona promrmlja Morisonu: "Pro veriu, bez obzira. Videla sam ve snove koji su se pretvorili u komare."

Morison je pruoavao jedrilicu s izrazom koji je odavao i interesovanje i odbojnos t. Izgledala je kao kostur aviona, ali se, nekako, sve inilo duim i tanjim no to bi trebalo biti. Kabina je bila mala, nalik na sapunski mehur poloen na krila, sa d ugim zadnjim produetkom skeletne konstrukcije. Kalinjina je morala dobro da se iz vije kako bi ula u kabinu. Morison ju je posmatrao dok je proveravala kontrole. A posle izvesnog vremena (koje mu se uinilo gotovo protraenim) ona odrula pistom, o krenu letelicu i vrati se nazad. Poto okrenu nekoliko dugmadi, pogona nestane i o na iskoi iz letelice. "Radi odlino", potvrdi ona. "Imamo dovoljno goriva, a i sunc e sija. ta nam vie treba?" Morison klimnu i osvrnu se: "Treba nam pilot. Gde je?" Kalinjina se sva ukruti. "Gde je on? Kakva je to diskriminacija? Ja sam pilot." "Ti?" izlete Morisonu kao iz puke. "Da. to da ne? Imam dozvolu i pilot sam prvog r eda. Upadaj!" "Izvini", promuca Morison. "Retko letim, a pilotiranje bilo ime pre dstavlja za mene gotovo mistian akt. Samo sam uvrteo sebi u glavu da je pilot nap rosto pilot, a ako pri tom ini i neto drugo, onda nije pilot. Shvata?" "I ne pokuava m. Hajde, upadaj." Morison se pope u letelicu, pratei Sofijina uputstva, paljivo s e trudei da ne raspali glavom negde i ne oteti je ili da moda ne oteti letelicu. On se zavali u sedite, gledajui sa zebnjom u otvoren prostor sa svoje desne strane. " Zar nema vrata?" "ta e ti zatvorena vrata. To bi upropastilo divan oseaj letenja. S amo se privei i bie savreno siguran. Evo, pokazau ti kako. Jesi li spreman?" Ona sede u sedite do njegovog. Delovala je samouvereno i vrlo zadovoljna samom sobom. Bil i su priljubljeni ramenima jedno uz drugo i Morisona proe izuzetno prijatan oseaj. "OK, mirim se sa sudbinom. U prevodu: 'Spreman sam'." "Ne budi aav. Dopae ti se. Ko ristiemo motore da bismo to pre uzleteli." Trenutak potom zau se visoki zviduk malog motora i, zatim, ritmino dobovanje kada se rotori pokrenue. Jedrilica se lagano u zdie i iskrenu. Morison se vrsto uhvati za svoj kai na seditu, jer se, praktino naao ad praznim prostorom. Jedva se uzdra da ne zgrabi Kalinjinu i sav se obavije oko nje, u potrazi za krajnje neerotskom sigurnou.

Jedrilica se ispravi i Kalinjina ree: "Sluaj sad. Ona iskljui motore i pritisnu dug me iznad koga je irilicom pisalo SOLAR. Lupkanje utihnu i rotori zanemee dok prope ler na vrhu jedrilice prestade da se okree. Jedrilica se lagano i bez zvuka kreta la napred. "Sluaj tiinu", proapta Kalinjina. "Kao da lebdi kroz nita." Morison baci n ervozan pogled nadole. "Neemo se sruiti", ohrabri ga Kalinjina. "ak i da oblak zakl oni sunce, ili da se fotoreceptorske elije iz bilo kog razloga pokvare, imamo dov oljno motorne energije koja bi nas nosila kilometrima, sve do sigurnog sletanja. A ako nam nestane energije, letelica je vrlo lagana i spustila bi se vrlo blago . ini mi se da, ak i kad bi htela, ne bih mogla da izazovem katastrofu. Jedinu pra vu opasnost predstavlja snaan vetar; ali sada je sve mirno. Morison proguta knedl u i ree: "Zaista, vrlo prijatan let." "Naravno. Kreemo se mnogo bre nego automobil, a oseaj je neuporedivo prijatniji. Meni se dopada. Pokuaj da se opusti i gleda u ne bo. Nita prijatnije od jedrenja." "Koliko dugo se ve bavi ovim?" upita on. "Poloila sam letaki ispit sa dvadeset etiri godine. Isto tako i Ju... Isto tako i on. Mnogo smo mirnih letnjih popodneva proveli u jedrilicama nalik na ovu. Imali smo, ak, dve jedrilice, i u vazduhu smo izvodili ljubavni ples." Njeno lice se, na te rei, iskrivi za trenutak, i Morisonu se uini da je samo podseanje na stare uspomene bi o razlog to se reila na ovaj let do Maljenkigrada. "To mora da je bilo poprilino op asno", primeti on. "Ne ba, ukoliko zna ta radi. Jednom smo jedrili nad vrhovima Kavk aza i to je moglo biti opasno. Vetar te svakog asa moe razbiti o stenje, i to nije nimalo zabavno. Ali bili smo mladi i ludi. Dodue, moda bi to za mene i bilo bolje ." Njen glas se pretvori u uzdah i lice joj se za trenutak smrai; ali kao da ga n eka nova, navirua misao ponovo razvedri u osmeh. Morison oseti novi talas nepover enja. Zato ju je seanje na Konjeva inilo srenom, kada dole u brodu nije mogla ni da ga pogleda? "ini mi se da ti vie ne smeta da govori o njemu", primeti on. A onda, n amerno, upotrebi zabranjenu re: "O Juriju, na njega mislim. ak mi se ini da uiva da m isli na njega. Otkud to?" Kalinjina samo procedi: "Nisu sentimentalne uspomene on o to me ini srenom, uveravam te, Alberte. Bes, osujeenost i, i... slomljeno srce ovek a mogu nainiti zlim.

elim osvetu i dovoljno sam slaba, dovoljno sam ljudsko bie, da uivam kada doe red na osvetu." "Osvetu? Ne razumem." "Vrlo jednostavno, Alberte. Mene je liio ljubavi, a moju ker oca onda kada nisam imala naina da mu uzvratim. To ga nije brinulo sve dok ga je grejao san o otkriu naina da minijaturizacija postane proces koji troi m alo energije. I da samim tim postane najvei naunik na svetu. U istoriji." "No, nij e uspeo. Nismo dobili neophodna uputstva iz apirovljevog mozga. Zna da nismo", ree Morison. "Ah, ali ti ne poznaje njega. On nikada ne odustaje. Kao da ga sam avo te ra. Videla sam ga, gledala kako te posmatra, kada je putovanje napokon bilo zavre no. Poznajem mu um, Alberte. Mogu da pogodim ta mu je na pameti ak u pojedinostima . On je ubeen da ti ima odgovor." "Klju za apirovljev mozak? Ali nemam ga. Kako bih ga i mogao imati?" "Nije bitno, Alberte, ima li ga ili nema. On smatra da ga ima i e li tebe i tvoju napravu, vie no to je ita eleo u ivotu. Naroito vie no to je eleo u i svoje dete. A ja te odvodim od njega, Alberte. Ovim svojim rukama te izvodim iz Grota i gledam kako odlazi u svoju postojbinu. I pogledau mu zatim u oi, oi ispi jene do smrti od neostvarene ambicije." Morison se zapanjeno zagleda u nju, dok je jedrilica posluno odgovarala na podsticanje njenih sigurnih ruku za kontrolama . Nikad mu ni na um ne bi palo da na Kalinjinom licu moe da se pojavi izraz tolik o sveprodirujue i zlobne radosti. 82. Boranova je sluala Konjevljevo estoko i dahtav o izlaganje i gotovo da je oseala kako postaje ubeena. To se ve jednom dogodilo, on da kada je poverovao da apirovljev umirui um, ili makar njegov sadraj moe biti spase n i da je Morison, ameriki neurofiziar, klju za reenje. Tada ju je zaveo. Sada se op irala. "To zvui prilino suludo", ree ona konano. "Kakva je razlika, ak i ako bi zvual kao istinito?" upita Konjev. "Ah, znai, istinito je?" "Siguran sam." "Sada nam j e potreban Arkadij", promrmlja Boranova, "da nam ponovi kako je njegov otac tvrd io da estina izlaganja nije uslov za istinitost tvrdnji." "Ali nije ni garancija pogreki. Ako prihvati moje stanovite, uvidee da ga ne smemo pustiti. Sasvim sigurno n e sada, odnosno, verovatnije, nikada."

Boranova odluno odmahnu glavom. "Sada je kasno. Nita se ne moe uiniti. Sjedinjene Dra ve ga ele natrag i naa vlada se sloila s tim. Sada to ne moe da opovrgne, osim po ce nu svetskog zaotrenja odnosa." "Imajui u vidu ta je ulog, Natalija, moramo rizikova ti. Svetska kriza nee planuti. Bie puno glasnih pria na sve strane, prvih nekoliko meseci, a onda, ako dobijemo ono to elimo, moemo ak i da ga pustimo, ako se pokae aps olutno neophodnim da to uinimo, odnosno, moemo da izreiramo malu nesreu... Boranova se ljutito uspravi. "Ne! To to predlae je nezamislivo. Ovo je dvadeset prvi vek, ne dvadeseti." "Natalija, koji god da je vek, nalazimo se pred pitanjem hoe li svem ir biti na... ili njihov." "Zna i sam da Moskvu nee ubediti da je to ulog. Vlada je dobila ono to je traila, bezbedno putovanje u ljudsko telo i iz njega. U ovom tren utku njihove elje se zaustavljaju na tome. Nikada nisu shvatili da mi zapravo elim o da tumaimo apirovljeve misli. To im nikada nismo rekli." "To je i bila glavna gr eka." "Hajde, Jurij. Zna li koliko je vremena trebalo da ih ubedimo da Albert, uko liko ne bude eleo da doe dobrovoljno, mora biti doveden silom? Nisu bili voljni da rizikuju krizu, iako je re tek o malenom incidentu. A sada ih suoava sa mnogo krup nijim izazovom. Ne samo da ih nee uveriti, nego e ih naterati da akaju po metodima ko i su bili upotrebljeni da bi Albert doao ovamo. To, ve, ne moemo dozvoliti." "Vlada nije jedinstven organizam. Ima poprilino visokih zvaninika koji su ubeeni da i ova ko Amerikancima suvie poputamo, da plaamo preveliku cenu za ono to od njih za uzvrat dobijamo. Ima tamo ljudi s kojima sam u dobrim odnosima..." "To odavno znam. Ig ra se vatrom, Jurij. I spretniji od tebe su bili uhvaeni na delu i obino su vrlo loe zavravali." "Ali ovo je jedinstvena prilika. U ovom sluaju spreman sam da kabinet izvrnem naopake. Meutim, nama je potreban Albert Morison. Kada on jednom ode, sve e biti gotovo. Kada mu polee avion?" "Uvee. Sofija i ja smo se tako dogovorile. Za svaki sluaj, da bi se izbegle nesuglasice sa onima koji ne ele smirenje odnosa sa Amerikancima. No je, za tu priliku, bolja od obdanice." On je zurio u nju, tolik o razrogaenih oiju da se inilo da e mu ispasti iz duplji. "Sofija?" upita on hrapavo . "Kakve ona veze ima s tim?" "Ona e ispratiti Alberta. Sama je traila."

"Sama je traila?!" "Da. Mislim da je elela da bude s njim jo jedno odreeno vreme." T renutak potom dodade, ne bez pakosti: "Moda nisi primetio, ali prilino joj se svia taj Amerikanac." Konjev gadljivo mrknu: "Nimalo. Znam ja tu veticu. Ako ita poznaje m, nju poznajem, kao i svaku misao u njenoj glavi. Ona ga odvlai od mene. Sedela je do njega u brodu, i gledala svaki njegov pokret, pogodila je koliko je on, u stvari, vana osoba. Ona mene eli da lii njega! Ne, nee ona ekati na sumrak. Poslae ga odmah kui." On naglo ustade i istra iz prostorije. "Jurij!" viknu Boranova za njim . "Jurij, ta smera?" "Da je zaustavim, stie njegov glas, poput odjeka." Zamiljeno je gledala za njim. Mogla je da ga zaustavi. Imala je tu mo. Pa ipak... ta ako je u pravu? ta ako je na stolu, kao ulog, zbilja leala sva Vaseljena? Ako ga zaustavi, moda e sve, sve, biti dato Amerikancima, kao na tanjiru. Ali ako ga pusti, moe doi d o krize kakva se ne pamti ve generacijama. Odmah je morala odluiti. Ona zapoe iznov a. Ako ga zaustavi, uinila bi neto. Ako se potom ispostavi da je bio u pravu, na n ju e pasti krivica to ga je zaustavila i spreila. Ako bi se, pak, ispostavilo da ni je u pravu, njen potez bi bio zaboravljen. Nita dramatino povodom greke koja nije ui njena. Ako ne uini nita da ga zaustavi, kako god bilo, sve ide na Konjevljevu glav u. Ako bi on nekako spreio Morisona da otputuje i ako bi se vlada zbog toga raesti la, krivica e biti njegova. Boranova ne bi izgubila nita, jer, on je odjurio a da joj nije ni saoptio kakve su mu namere. Ona, naravno, nije sanjala da bi se on mo gao usprotiviti vladinoj odluci. Bila bi na bezbednom. A ako se, s druge strane, ispostavi da Morison bude spreen i da je Konjev u pravu i da vlada pobedi u odme ravanju snage volje koje bi usledilo, mogla bi istai svoju zaslugu to ga nije sprei la. Rekla bi da je Morison bio spreen da otputuje njenom zaslugom. Prema tome: da ga zaustavi, u najgorem sluaju greh na njenu glavu, u najboljem, nita. Da ga ne z austavi, u najgorem sluaju nita; u najboljem, unapreenje. Stoga Boranova ne uini nita . 83.

Morisonu se uini da je Kalinjina u pravu. Minuti su prolazili, poetna nelagodnost ga je naputala i ak je poinjao da uiva u letenju. Mogao je da vidi zemlju kroz provi dan pod jedrilice. Prema njegovoj proceni, leteli su na visini od oko trideset m etara. Krajolik se polako pomerao nazad. Kalinjina je sedela za komandama, potpu no zauzeta, iako se Morisonu uinilo da ba i nema oko mnogo ega da vodi rauna. Verova tno je paljiva kontrola nad letenjem uinila moguim da jedrilica leti a da ona ne mo ra svakog asa da joj podeava kurs. "ta se deava, Sofija, ako letimo licem u vetar." Ona odgovori ne gledajui ga: "Onda bih morala da koristim motore i da troim gorivo . Da je vreme hladno, ne bi se isplatilo uzimati jedrilicu. No, danas je idealno vreme za jedrenje." Morison poe da osea neto to je od svog odlaska iz Sjedinjenih D rava, ili moda jo i od ranije, gotovo potpuno zaboravio. Poinjao je da zamilja sebe k ako se vraa u domovinu; prvi put da se uopte usudio da pomisli na tako neto. "ta e se dogoditi kada stignemo u hotel u Maljenkigradu?" upita je. "Seemo u kola za aerod rom", odvrati Kaljinjina, "a onda e se ukrcati u avion za Ameriku." "Kada?" "Veeras , prema dogovoru. Pokuau, ipak, da ubrzam proceduru." Morison gotovo veselo primet i: "ta je, jedva eka da me se otarasi?" Odgovor stie zbunjujuom brzinom. "Upravo tako da." Posmatrao je njen profil. Senka mrnje iezla je sa njenog lica, ali je u njeno m izrazu bilo neega to Morisona natera da zadrhti. Slika koja mu se maloas javila, njegov povratak u Ameriku, poe namah da bledi. "Sofija", upita on, "da li je sve u redu?" "Da, da, sve je u redu, za sada. Jedino ega se plaim jeste da je on ve kre nuo u poteru. Vuk u lovu, stoga te moram staviti van njegovog domaaja to bre mogu." 84. Maljenkigrad se prostirao pred njima, iako i nije ba bio 'grad'. Mali u imen u, bio je stvarno mali i dole, u ravnici. Bio je, u stvari, velika spavaonica za ljude koji su radili u Grotu ali, i preko dana, sada, izgledalo je kao da se ivo t u njemu odvija bez zastoja.

Poneko vozilo bi promaklo tu i tamo, ponegde i peak, i, naravno, bila su tu i dec a koja su se igrala po pranjavim ulicama. Morisonu pade na pamet da zapravo ne moe da odredi gde se, u bespuu Sovjetskog Saveza, zapravo nalaze Maljenkigrad i Grot o. U svakom sluaju, nije bio ni u predelima brezovih uma ni u tundri. Bilo je rano prolee, ali je bilo prilino toplo i zemljite je bilo prilino sasueno. Mogao se nalaz iti negde u centralnoj Aziji ili u stepama kraj evropske strane Kaspijskog jezer a. Nije bio u stanju da odredi. Jedrilica se sputala, blae i nenije od lifta. Moris on nije verovao da prizemljenje uopte moe biti toliko elegantno. Onda tokovi dodirn ue tle i, posle kratkog koenja, letelica se zaustavi. Bili su nasuprot stranje stra ne hotela koji je, iako mali iz vazduha, ipak predstavljao pozamanu graevinu. Kali njina bodro iskoi iz jedrilice i mahnu Morisonu koji se iskobelja iz sedita sa zna tno manje ara. "ta e se desiti sa jedrilicom?" upita Morison. Ona nemarno odgovori: "Nita, seu u nju pri povratku i odleteti nazad u Groto, ako vreme dozvoli. Hajde d a obiemo hotel. Idemo u tvoju sobu, gde e moi malo da se odmori, pa emo onda isplanir ti ta emo dalje." "Sobu sa straarima, razume se." Ona nestrpljivo odvrati: "Ma ne, nee biti straara. Sada se ne bojimo da e nam pobei." A onda, poto se hitro osvrnu oko sebe, dodade: "Premda bih, ipak, bila zahvalna na dvojici straara." I Morison se osvrte, ali ipak pomisli kako ne bi eleo straare. Pomisli da e se Konjev, ukoliko s e zbilja pojavi u potrazi za njim, ega se Kalinjina pribojavala, zacelo pojaviti sa vojnicima u pratnji. Ali ima li uopte razloga za strah? razmiljao je dalje. Ona je uvrtela sebi u glavu to sa Jurijem. Sve bi oekivala od njega. Ta misao ga, meu tim, ne umiri. Morison, do sada, nije imao priliku da osmotri hotel pri dnevnoj svetlosti. Bio je pretpostavio da se, verovatno, koristi samo za posete funkcion era i specijalnih gostiju, kakav je bio on, ako se on mogao svrstati u tu katego riju. Pitao se da li je hotel ikada bio pun. Te dve noi koje je u njemu prespavao bile su, ipak, sasvim mirne. Nije se priseao nekakvih galama po hodnicima ili u trpezariji. Trpezarija je uvek bila gotovo prazna. Ba dok je pomiljao na trpezarij u, pribliie se glavnom ulazu i on spazi jednu stamenu figuru, riastosmee kose, kao s edi na suncu i ita knjigu. ena je nosila naoare, koje su joj kliznule sasvim na vrh nosa. (Morisona

iznenadi ta staromodnost. Teko je bilo videti naoare u tim danima, kada su retinal ne korekcije postale uobiajna stvar.) Upravo su te naoare, i zadubljenost u knjigu , uinili da je gotovo nije prepoznao. Moda i ne bi, da se tog trenutka nije setio trpezarije. Ta ena bila je servirka u restoranu kojoj je pokuao da pomogne pre tri veeri i koja ga je otkucala: Valeri Paleron. "Dobro jutro, drugarice Paleron", r ee on namerno glasno. Glas mu je bio suv, a izraz neprijateljski. To je, po svemu sudei, nije mnogo dirnulo. Ona ga pogleda, smaknu naoari i odgovori: "Ah, drug Am erikanac, vidim da ste se vratili zdravi i itavi. Pa, estitam." "Povodom ega?" "Pa, to je glavna pria po gradu. Taj eksperiment, koji je tako lepo uspeo!" Kalinjina , kao razbesnela boginja, zagrme: "To ne bi trebalo da se pria unaokolo. Nisu nam potrebni brbljivi jezici." "Kakvi brbljivi jezici?" odvrati gorljivo servirka. "Ko jo ivi ovde, a da ne radi u Grotu ili nema roaka tamo? Zato da ne znam za to i z ato da ne priamo o tome? Treba li da zapuim ui?" Potom se ponovo okrete Morisonu. "uj em da ste se i vi dobro pokazali i da ste za to dobro nagraeni." Morison slee rame nima. "A ovaj isti ovek", ona se sada obrati Kalinjinoj, koja se mrtila i postajal a sve nestrpljivija, "ovaj ovek eleo je da klisne pre no to je i dospeo do tog veli kog poduhvata. Meni se obratio za pomo, meni, servirki! Naravno, odmah sam ga pri javila, i to ga je rastuilo. Eto, vidite i sad, kako me posmatra." Ona mu zapreti prstom. "Ali imajte u vidu uslugu koju sam vam uinila. Da vas nisam spreila u ono me to ste bili naumili, ma ta to bilo, ne biste postigli uspeh koji ste postigli i bili heroj Maljenkigrada, pa moda i Moskve. A i ova mala carica ovde, ni njoj ni je svejedno." "Ako ne prestanete odmah sa tim glupostima, ja u vas prijaviti", od brusi Kalinjina. "Hajde, samo napred", odvrati Paleronova, ve podboena i sevajui oim a. "Ja radim svoj posao, dobra sam graanka, nisam nita loe uinila. ta moete da prijav te? Pored toga neka fina kola vas ekaju ovde." "Kakva kola? Ne vidim ih", upita K alinjina. "Ne ovde na parkingu, ve s druge strane hotela." "Otkud znate da su kol a za nas?"

"Vi ste jedine vane osobe koje su stigle u hotel. Za koga drugog, onda? Za nosae? Ili portira?" "Hajde, Alberte", pozva ga Kalinjina. "Samo gubimo vreme." Ona pro huja pored kelnerice, tako blizu da joj nagazi na nogu, to moda i nije bilo ba sluaj no. Morison ju je nevoljno pratio. "Uasno mi ide na nerve ova ena", prosikta Kalin jina dok su se peli uz stepenice koje su vodile do Morisonove sobe na drugom spr atu. "Zar ti se ne ini da bi mogla biti obavetajac Centralnog koordinatnog komitet a?" upita Morison. "Otkud znam? Neto zasigurno s njom nije u redu. Sva je obuzeta snagom i moi. Jednostavno ne zna gde joj je mesto." "Mesto? Zar i u Sovjetskom S avezu ima klasnih razlika?" "Ne budi sarkastian, Alberte. Pretpostavljam da ih ne ma ni u Americi, ali ih sigurno i vi imate. I mi, isto tako. Znam ta kae teorija, ali od puke teorije se ne moe iveti. Ako Arkadijev otac to nije pomenuo, to mu je veliki propust." Uoe u Morisonovu sobu, i Morison, istog asa, oseti neki neprijatan ukus u ustima. Soba je bila bez imalo arma, iako je sunan dan koji je navirao kro z prozor inio da izgleda manje tmurno nego pre. Osim toga, iekivanje povratka kui bi lo je, samo po sebi, dovoljno da zaseni sve ostalo. Kalinjina se smesti u bolju od dve naslonjae u sobi i prekrsti noge, putajui da se jedna od njih nervozno pomer a gore dole. Morison sede na ivicu kreveta i zagleda se, zamiljeno, u Sofiju. U s voj toj napetosti prethodnih dana nije stizao da se opusti, a sada mu je bilo udn o to posmatra osobu jo nervozniju od njega samog. "Uasno si napeta, Sofija. ta nije u redu?" upita on. "Rekla sam ti. Brine me ta ena, Paleronova." "Ne moe ona toliko da te brine? ta nije u redu?" "Ne volim da ekam. Dani su se oduili. Jo devet asova n edostaje do sumraka." "Zadivljujue je da su u pitanju sati. Diplomatsko manevrisa nje moglo se oduiti mesecima." On pokua da mu rei zvue bezbrino, ali ipak oseti naglu hladnou u stomaku. "Ne u ovakvom sluaju. Videla sam to ve ranije, Alberte. I veani s u u igri. Avion koji dolazi po tebe nije ameriki. Naa vlada jo ne moe da dopusti da ameriki avion prodre tako duboko u sovjetsku teritoriju. Ali veani - pa, oni su tu, po zajednikom dogovoru, kao nekakva potrkala izmeu dveju sila. A oni dobro paze da se sve odvija kako treba, kad god su i sami umeani."

"Mi, u Sjedinjenim Dravama, veane drimo za mlake i bezbojne. Bar prema nama. Vie bism o voleli Britance..." "Ah, hajde, mogao bi rei i Teksaane. Ali ako je vedska 'mlaka ' prema vama, jo je vie mlaka prema nama. U svakom sluaju, njihova dobra strana je to to smatraju da, ako treba reiti problem, bolje je reiti ga brzo." "Pa, i meni se ini dovoljno brzim. Na kraju krajeva, ja sam taj koji je u urbi. Meni se uri da od em. Ali zato bi tebi znailo tih nekoliko asova?" "Rekla sam ti. On nam je za petama ." Ona naglasi zamenicu. "Jurij? Ali ako je vaa vlada reila da me pusti..." "Ima l judi u toj istoj vladi koji te se ne bi tako lako odrekli. Na... prijatelj... nek e od njih poznaje vrlo dobro." Morison stavi prst na usne i osvrnu se oko sebe. "ta je, boji se da nas ne prislukuju?" upita Kalinjina. "Jo jedan ameriki mit iz jeft inih pijunskih romana. Mikrofone je tako lako otkriti u dananje vreme; uvek sa sob om nosim svoj detektor, ali jo nikada nisam naletela na 'bubu'." Morison slee rame nima. "Pa, reci onda." "Na prijatelj, sam po sebi, nije politiki ekstremista ali k oristi se ljudima na visokim funkcijama koji to jesu. Ima, pretpostavljam, ekstr emista i u Americi?" "Onih koji misle da je naa politika prema Sovjetskom Savezu preblaga?" Morison potvrdno klimnu. "Da. Sreo sam ih, nekolicinu." "E, eto nas. On naprosto izgara zbog ambicije, i ako e ekstremizam ubrzati ostvarenje njegovih planova, postae ekstremista." "Ne misli, valjda, da je sposoban da izazove udar u vladi i smesti svoje istomiljenike na elo kabineta samo da bi mene spreio da veeras otputujem?" "Ne kapira, Alberte. Ako eli da te sprei da otputuje i da ubrza krizu, moda e biti u stanju da ubedi nekoga iz vlade da se ustoboi i odloi tvoj odlazak na due vreme. Ume on da bude vrlo ubedljiv, taj na prijatelj, posebno kada manija nji me sasvim ovlada. Tada je u stanju da obradi ak i jednu Nataliju." Kalinjina zauta i stade da gricka donju usnu. Posle nekog vremena, ponovo se javi: "Ne, nije on odustao od tebe i nee to uiniti. Sigurna sam. Moram te odvesti." Ona naglo ustade i stade da koraa tamo-amo po sobi, kratkim, brzim koracima, kao lavica u kavezu. Zatim zastade pred vratima, oslunu, a onda ih odjednom otvori.

Valerija Paleron. Njen tup izraz odmah se pretvori u iznenaenje. Upravo je podigl a aku, kao da je nameravala da zakuca na vrata. "ta hoete", proita Kalinjina. "Ja?" p onovi kelnerica. "Ja neu nita. Pitanje je da li vi hoete. Dola sam da pitam elite li malo aja." "Nismo traili." "Znam da niste. Dolazim od svoje volje." "Onda i idite od svoje volje. I ne vraajte se." Paleronova, zacrvenevi se, baci pogled na Moriso na i procedi: "Moda sam upala usred malih nenosti..." "Odlazite!" viknu Kalinjina. Ona tresnu vratima, saeka da izbroji do deset (usne su joj se bezglasno pomicale ) a, onda ponovo naglo otvori vrata. No, nije bilo nikoga. Ona ponovo zatvori vr ata i zakljua ih, pree na drugi kraj sobe i ree tihim glasom: "Stajala je tu, verov atno, due vreme. ula sam kako kripi parket pred vratima." "Pa, ako je prislukivanje visoke tehnologije zastarelo, izgleda da su staromodne 'antene' i dalje na snazi ", primeti Morison. "Da, ali za koga?" "Misli da to radi za Jurija? Nisam siguran da on ima para da plati pijune. Ili moda ima?" "To moda i ne kota mnogo. ena kakva j e ova mogla bi to uiniti iz pukog zadovoljstva." Za trenutak zavlada tiina, a onda Morison upita: "Sofija, ako i tebe pijuniraju, zato ne poe u Ameriku sa mnom?" "ta?" Kao da ga nije ula. "Moda e zapasti u nevolje to mi pomae." "Zato? Imam zvanino o e. Legalno u te smestiti u avion. To su nareenja." "To te ne bi spaslo. Ako ele da ti nameste igru, namestie ti je. Zato jednostavno ne ue sa mnom u avion i ne krene za Ameriku?" "Tek tako? A moje dete?" "Poslali bismo po nju kasnije." "-Poslali po nju? Kako to misli?" Morison se lako preznoji. "Nisam siguran. U svakom sluaju, m oemo biti prijatelji. U novoj zemlji e ti biti potrebni prijatelji." "Ali, Alberte , to ne moe tako. Hvala ti na ljubaznosti i brizi ili saaljenju, ali... to, jednos tavno, ne moe."

"Moe. Ovo je dvadest prvi vek, Sofija, ne dvadeseti. Ljudi mogu svuda slobodno da se kreu." "Dragi moj Alberte", poe Kalinjina. "I ti ivi u iluzijama. Da, moe se slob odno kretati unaokolo, ali svaka nacija ima svoje izuzetke. Misli li da bi Sovjet ski Savez dozvolio jednom nauniku visoke klase i sa velikim iskustvom u pitanju m inijaturizacije da napusti zemlju? Razmisli, pa e uvideti i sam. Ako poem s tobom, usledie neposredni sovjetski protest, kleli bi se da sam kidnapovana, i svuda po svetu bi se digla guva i pojavili zahtevi da budem u miru poslata kui kako bi se i zbegla kriza. veani bi se brzo potrudili oko toga, kao i u tvom sluaju." "Ali, ja j esam bio kidnapovan!" "Bie mnogih koji e biti uvereni da sam ja kidnapovana ili on ih koji bi radije verovali da je tako. Osim toga, mene bi nazad poslala vlada Sj edinjenih Drava, kao to tebe alje naa vlada. Na taj nain izbegli smo desetine moguih riza tokom poslednjih ezdesetak godina. Zar to nije bolje od ratovanja?" "Ali ako ti izjavi, jasno i glasno, da hoe da ostane u Americi..." "Onda vie nikada neu videt svoje dete, a i ivot bi mi bio u opasnosti. Osim toga, ne elim da idem u Sjedinje ne Drave." Morison je izgledao iznenaen. "Teko ti je da u to poveruje, zar ne? A eli i ti da ostane ovde." "Naravno da ne. Moja zemlja..." On zastade. "Upravo tako", zakljui ona. "Beskrajno mnogo pria o humanosti, oveanstvu, vanosti irokih pogleda, a ako zagrebemo dublje, do tvojih emocija, to je tvoja zemlja. I ja imam zemlju, j ezik, literaturu, kulturu, nain ivota. Ne elim da se toga odreknem." Morison uzdahn u. "Kako god hoe." "Ali Alberte, nemamo vie vremena za razgovor o tome", ree Sofija. "Nema vie smisla ekati. Hajdemo u kola i odveu te na mesto gde e nas ekati vedski a n." "Verovatno jo nije tamo." "Onda emo ekati na aerodromu, radije nego ovde, jer u u tom sluaju biti sigurna da e se ukrcati im avion sleti. elim, Alberte, da posmatram kako odlazi u bezbednost. I elim da vidim njegovo lice posle toga." Ona izie iz so be, trupkajui stepenitem. Pratio ju je, urno. Zapravo, nije mu bilo ao to odlazi. Pre i su preko tapaciranog hola i uputili se prema vratima koja su vodila prema bonom izlazu iz hotela. Tu se, parkirana uza zid, nalazila dobro uglancana crna limuz ina. Morison, zadihan, primeti:

"Pa, sasvim je sigurno da nam obezbeuju deluks prevoz. Ume li da vozi ovu stvar?" " Kao san", odvrati Kalinjina, smeei se, a onda joj osmeh, odjednom, potpuno zamre n a usnama. Iza ugla hotela iskorai Konjev. I on stade, i tokom nekoliko trenutaka, oboje ostadoe nepomini, kao skamenjeni, pogleda uprtih jedno u drugo. 85. Morison se prvi pribra. "I ti si doao da me isprati, Jurij?" ree on, pomalo hrapavim glaso m. "Ako je tako, zbogom. Odlazim." Rei mu i njemu samom zazvuae lano i on oseti kako mu srce zakuca bre. Jurijev pogled samo za trenutak kliznu ka Morisonu, a potom se vrati svom prvobitnom objektu. "Hajdemo, Sofija", pozva je Morison. Mogao je, isto tako, da ne kae nita. Kada je, konano, progovorila, obraala se Konjevu. "ta ti hoe?" upita ga otro. "Amerikanca, odvrati ovaj istim tonom." "Odvodim ga." "Nemoj. Potreban nam je. Prevario nas je." Konjevljev glas se smirivao. "To ti kae", ree Ka linjina. "Imam ovlaenje. Odvodim ga na avion i ispraam ga. Ne moe ga imati." "Nisam j a taj koji ga eli. On je potreban itavoj naciji." "Reci. Hajde, reci mi. Reci mi k ako ga predraga majka Rusija eli uza se i nasmejau ti se u lice." "Neu rei nita slino Potreban je Sovjetskom Savezu." "Misli samo na sebe. Skloni mi se s puta." Konje v se postavi izmeu njih i limuzine. "Ne. Ti ne razume od koje je vanosti da on osta ne ovde. Veruj mi. Ve sam poslao poruku u Moskvu." "Sigurna sam da jesi, a znam i kome. Ali taj sedokosi Tutankamon nee moi ni da mrdne prstom. Kukavica je, i svi mi to znamo. Nee se usuditi da kae ni re na Prezidijumu, a ako to i uini, Albert e ve biti daleko." "Ne. Albert nee otii." "Sofija, prepusti to meni", umea se Morison. " Ti otvori vrata limuzine." Oseao je kako poinje da drhti. Konjev nije bio krupan ov ek, ali je delovao ilavo, i u svom oaju, sigurno je bio spreman na sve. Morison ni kada nije sebe smatrao za dobrog borca. Naroito ne u ovom trenutku. Kalinjina, meu tim, podie ispruen dlan prema Morisonu i ree:

"Ostani gde si, Alberte." Potom se obrati Konjevu. "A kako, Jurij, zamilja da me z austavi? Ima li moda revolver?" Konjev je izgledao iznenaen. "Ne. Naravno da nemam. To je ilegalno, nositi oruje sa sobom." "Zbilja? Ipak, ja ga imam." Ona izvue revo lver iz svog unutranjeg depa, stvaricu koja joj je gotovo nestala u aci. Cev je tek provirivala izmeu njenih prstiju. Konjev ustuknu, razrogaivi oi. "Uspavljujue strelic e!" dreknu on. "Naravno. Jo gore nego revolver, zar ne? Pomislila sam da e ti past i na pamet da se umea, pa sam se pripremila." "To je ilegalno." "Slobodno me prija vi, ja u rei da sam bila primorana na to, znajui da e, poput kakvog kriminalca ometat i proceduru. Verovatno u, tavie, biti pohvaljena za trezvenost." "Nee, Sofija." On se primaknu jedan korak. Ali Sofija se odmae. "Ne primii se! Pucau, ak i ako ostane gde si. Samo se priseti kakve su posledice ovih hitaca. Razorie ti mozak. To si mi s am jednom rekao, zar ne? Bie u nesvesti i probudie se sa deliminom amnezijom i bie ti potrebni sati, ili ak dani da se povrati. ak sam ula da se neki ljudi nikada ne povr ate. Zamisli da se tvoj udesni mozak, na primer, nikada ne oporavi." "Sofija", poe on. Ona ga prekinu, cedei kroz zube: "Zato me zove imenom? Poslednji put kada sam te ula da ga izgovara, rekao si: 'Sofija, vie neemo progovoriti ni re, neemo se nikad vie pogledati.' Sada mi se obraa i gleda me. Idi, odlazi, odri svoje obeanje, ti bed i..." (Ona upotrebi rusku re koju Morison nije razumeo.) Konjev, bled kao smrt, p okua jo jednom. "Sofija. Sasluaj me. Makar verovala da je svaka moja re la, sasluaj m . Ovaj Amerikanac je smrtna pretnja Sovjetskom Savezu. Ako voli svoju zemlju..." "Umorna sam od ljubavi. ta mi je dala za uzvrat?" "A ta je meni dala, ljubav?" proa pta Konjev. "Ti voli samo samog sebe", odvrati Kalinjina gorko. "Ne. Ponavljaj to koliko hoe, ali to nije istina. Ako sam za sebe zadrao deli svog potovanja, onda je to samo zbog toga to sam u mogunosti da spasem svoju zemlju." "Ma nemoj!" odvrati Kalinjina. "Stvarno veruje u to? Ti si lud."

"Nimalo. Znam koliko vredim. Zarad svog rada, liio bih se svega to mi moe odvratiti panju. ak i tebe. I svog deteta. Morao sam da se rascepam nadvoje i da svoju bolj u polovinu jednostavno zaboravim." "Svog deteta?" upita Kalinjina. "Znai, priznaj e ga?" Konjev pognu glavu. "Kako sam te drugaije mogao odagnati? Kako sam drugaije mogao biti siguran da u raditi u potpunom miru? Volim te. Uvek sam te voleo. Uvek sam znao da je to moje dete i niije drugo." "Toliko ti je, dakle, Albert potreba n?" Kalinjina ni za tren nije pomerala upereni revolver. "Spreman si da prizna de te, da kae da me voli, mislei, pri tom, da u ti prepustiti Alberta, a onda e sve ope orei? Kako me smatra glupom, to je prosto neverovatno." Konjev odmahnu glavom. "Ka ko da te ubedim? Iskrenost mi, izgleda, nee pomoi. Prepusti mi Amerikanca, a onda me moe odbaciti. Ili mi, moda, dozvoliti da ti objasnim zato je on potreban ovoj zem lji." "I onako ti ne bih poverovala." Kalinjina baci brz pogled u Morisonovom pr avcu. "Alberte, uje li ti ta pria ovaj ovek? Ne zna s kakvom okrutnou on odbacuje s ne i decu. A sada se kune da me je sve vreme voleo." Morison zau svoj roeni glas k ako izgovara sledee rei: "To je tano, Sofija. On te voli, i oduvek te je voleo - oaj niki." Kalinjina se, za trenutak, sledi. Njena slobodna leva ruka uini nekakav ges t prema Morisonu, iako ni za sekund nije skidala pogled sa Konjeva. "Otkud zna, A lberte? Zar je i tebe lagao?" Ali Konjev oduevljeno uzviknu: "On zna. On priznaje ! Zar ne vidi? Osetio je to kroz svoj kompjuter. Ako me pusti da ti sada objasnim, verovae mi sve!" "Je li to istina, Alberte?" upita Kalinjina. "Potrvruje li to to Ju rij kae?" Morison odlui da uti (prekasno, kao i uvek), ali odade ga podled. "Moja l jubav prema tebi nikada nije bila dovedena u pitanje", uzviknu Jurij. "Koliko go d da si ti patila, toliko sam patio i ja. Predaj mi Amerikanca i tome e biti kraj . Neu vie traiti da budem neometan. Radiu, imau i tebe, i nau ker, koliko god me to lo i neka me spri grom ako ne uspem i u jednom i u drugom." Kalinjina je zurila u njega, oiju odjednom punih suza: "elim, elim da ti verujem..." proapta ona. "Onda v eruj. I Amerikanac je rekao." I kao mesearka, ona se pokrenu prema njemu, sklonivi revolver.

"Ima nareenja!" povika Morison. "Idemo na avion! I potra prema njima, no, sudari se s nekim drugim telom. epae ga neke ruke, celog ga obuhvativi, i jedan glas mu prozb ori na uvo: "Lake, lake, drue Amerikane. Nemojte napadati dvoje ispravnih sovjetskih graana. Bila je to Valeri Paleron, koja ga je drala u elinom, neraskidivom stisku. Kalinjina prie Konjevu, drei revolver koji je i dalje mlitavo visio u njenoj aci. "A kademie, doktorko, ovde smo kao u izlogu", ree Paleronova. Hajdemo natrag, u Ameri kanevu sobu. 'Ajde i ti, Ameru, da ti ne polomim ruke." Konjev se, uhvativi Moriso nov pogled, nasmeja iroko, u savrenom trijumfu. Imao je sada sve: suprugu, kerku, A merikanca. I Morison uvide da se njegov san o povratku u domovini raskida, i puc a, kao mehur od sapunice.

OBRT Ako je u pitanju pravi trijumf, onda, zapravo, gubitnika i nema. Denjev seni or 86. Morison je sada ponovo sedeo u sobi, a tek pre samo petnaest minuta misli o je kako se u njoj vie nikada nee nai. Bio je vrlo blizu oaju, blie inilo mu se, neg kad je, onda, bio sam, izgubljen u neuronu. emu sve to? Opet i opet, iz poetka, p itanje se postavljalo, kao da rei proputa kroz vetaki dilej. On je bio gubitnik. Odu vek je to i bio. Jedan dan, ili dva, mislio je da se dopada Sofiji Kalinjinoj. N aravno, ni pomena od toga. Bio je samo igraka u njenim rukama kojom se posluila pr otiv Konjeva. A kada joj se Konjev obratio - vratila mu se, nemajui vie potrebe za svojim orujem. Ni za njim samim, ni za revolverom.

Posmatrao ih je, tupo. Stajali su kraj prozora, okupani naviruom sunevom sverlou. On i na svetlosti, on u senci i uvek e tako biti. aputali su neto, toliko zaokupljeni jedno drugim da Kalinjina, verovatno, nije uopte bila svesna da jo stee revolver u ruci. Za trenutak, kao da je htela da ga spusti na krevet, ali u tom trenutku Ko njev neto ree i njena se panja ponovo, sasvim, usmeri ka njemu. Morison im se obrat i rapavim glasom: "Vaa vlada nee vam ovo dozvoliti. Nareeno je da me oslobodite." K onjev ga pogleda, oima koje na trenutak blesnue, kao da je s mukom primoran da obr ati panju na svog zarobljenika. U stvari, za tim nije bilo nikakve potrebe. Valer i Paleron je svoju dunost obavljala savreno. Stajala je na metar od Morisona, i ak o je suditi po njenom kamenom pogledu, kao da je uivala u igri koju igra. "Neka t e ne brine vlada, Alberte. Ubrzo u uiniti da ona promeni miljenje", ree Konjev. Kali njina podie ruke kao da eli da prigovori, ali je Konjev uutka. "Nita ne brini, Sofij a. Moja poruka e uiniti da ponu da misle. Javie mi se, uskoro, preko moje line veze, i ja u im saoptiti da imamo Morisona. Onda e oni stupiti u akciju i suguran sam da e i Starog ubediti. Obeavam ti da hoe." "Alberte", zausti uznemireno Kalinjina. "Hoe li, moda, da kae da ti je ao?" upita je Morison. "Zbog toga to si me, zarad jedne rei veka koga si mrzela, izbrisala iz spiska ivih." Kalinjina se zarumeni. "Nisi izbr isan sa spiska, Alberte. S tobom e se dobro postupati. Ovde e raditi, kao to bi radi o i u svojoj zemlji. S tim to e ovde naii na priznanje koje zasluuje." "Hvala, hvala i najlepe", odvrati Morison izvlaei ko zna odakle neto malo sarkazma. "Ako ste vi sr eni zbog mene, kakve veze ima jesam li ja srean ili nisam." "Drue Amerikane, suvie pr ia", upade nestrpljivo

Paleronova. "Zato ne sedne? Sedi!" Ona ga gurnu nazad u stolicu. "Mogao bi ba i da bude miran, poto nita drugo ne moe da uini." Ona se onda okrenu ka Kalinjinoj koju j onjev grlio. "A ti, carice malena, i dalje nema poverenja u svog ljubavnika, te n e isputa taj revolver? Lepe e ga grliti ako su ti ruke slobodne." Paleronova isprui r ku i Kalinjina joj bez rei predade oruje. "Zapravo", nastavi Paleronova, gledajui z ainteresovano u napravu, "vrlo mi je drago to sam ga se doepala. Uplaila sam se da e od silne ljubavi krenuti da puca na sve strane. Nije ba bio siguran u tvojim rukam a, golubice." Ona se vrati prema Morisonu, i dalje prouavajui oruje, iju je cev usme ravala u svim pravcima. "Skloni to sa mene, eno", dobaci joj Morison, mekoljei se n elagodno. "Moe i da opali." Paleronova ga podrugljivo pogleda. "Nee opaliti, jer j a to ne elim, drue Amerikane. Tano znam ta mi je initi s njim." Ona se nasmei u prav Konjeva i Kalinjine. Kalinjina se, osloboena oruja, privijala uz svog supruga, lju bei ga neno. Paleronova im se obrati (kao i da nije, jer je nisu sluali): "Znam ta m i je initi sa ovim. Ovo! I ovo!" Konjev se prvi srui, za njim i Kalinjina. Paleron ova se osvrnu ka Morisonu. "A sada i ti idiote jedan, hajde. Moramo brzo da radi mo." Rei su bile izgovorene na engleskom. 87. Morison je sporo shvatao. Zurio je u nju. Paleronova ga prodrma, kao da ga budi iz sna. "Hajde, hajde. Zakasniemo." Morison je automatski poslua. Najpre Konjev, a zatim i Kalinjina, bili su poloeni na krevet, i Paleronova ih prekri lakim aravom. Onda brzo, izvebano, pretrese Sofij ino telo.

"Ah", ree ona, zagledajui hartiju koju je pronala, hartiju koja je, bez sumnje, nos ila vladina znamenja. Ona je tutnu u svoj dep i nastavi pretragu. Pojavie se i dru gi predmeti, kao na primer, kljuevi. Ona potom pretrese i Konjeva, izvadivi iz nje govih depova mali, metalni disk. "Njegova privatna radio-linija", ree ona i stavi predmet u svoj dep. Onda izvue i crnu, kvadratnu plou. "Ovo je tvoje, zar ne?" Mori son potvrdi. Bio je to njegov kompjuterski program. Toliko se usresredio na svoj odlazak, da se nije ak ni setio da je program jo kod Konjeva. Sada ga mahnito zgr abi. Paleron okrenu dva tela jedno prema drugom, nametajui ih tako da ne padnu sa kreveta. Onda postavi Konjevljevu ruku oko Kalinjine i pokri ih nanovo aravom, uukav ajui ih tu i tamo. "Nemoj blejati tako u mene, Morisone", ree ona. Hajde. Ona ga vr sto uhvati za miicu. On stade da se opire. "Gde idemo, ta se zbiva?" "Rei u ti posle . Sada ni rei. Nemamo vremena za gubljenje. Ni sekunda. Idemo." Zavrila je siktavi m aptom i Morison je poslua. Kroz vrata, niz stepenice, tiho, koliko god su mogli, preko debelog tapisona u holu, i napolje, do limuzine. "Paleronova otvori jedna od vrata kljuem koji je uzela iz depa Kalinjine i ree grubo: "Upadaj." "Gde idemo? " "Upadaj!" Ponovi ona i ugura ga u kola. Zatim optra oko kola i smesti se za vol an. Morison jedva odoli da je upita ume li da vozi. Napokon mu je prolo kroz um d a Paleronova, naprosto, uopte nije bila kelnerica. A sasvim je dobro igrala svoju ulogu, toliko da je, ak, blago mirisala na luk. Miris se meao sa znatno prijatnij im mirisom unutranjosti limuzine. Ona upali motor, osvrnu se jo jednom, obuhvativi

pogledom itavo parkiralite, uveri se da je potpuno pusto, sem neke make koja je ila svojim poslom i pokrenu kola, put nekog peanog prevoja koji je izbijao na put. Lim uzina je, polako, dobijala na brzini, koja je na kraju dostigla nekih stotinjak kilometara na sat. Nalazili su se na auto-putu sa dve trake, mimoilazei se, povre meno, sa nekim kolima koja su se kretala u suprotnom pravcu. Morisonu se tek sad a vrati mo razumnog miljenja. On nemirno baci pogled kroz zadnje staklo. Neka kola , daleko iza njh, skretala su sa puta na raskru koje je bilo za njima. inilo se da ih niko ne prati. On pogleda profil vozaice. inilo se da dobro zna ta radi, iako je bila smrknuta. Sada mu je bilo jasno da ne samo da nije bila kelnerica, ve da je , vrlo verovatno, bila i strankinja. Engleski koji je govorila imao je lokalni n aglasak kakav nijedno dete koje ui u Evropi ne bi poprimilo. "ekala si ispred hote la, toboe zadubljena u knjigu, kako ti ne bismo promakli Sofija i ja", ree Morison . "Kapnuo si, najzad", odvrati ona. "Ti si Ameriki agent, zar ne?" "Vrue, vrue." "G de idemo?" "Na odreeno mesto, gde e te pokupiti vedski avion. Snabdela sam se infor macijama preko Kalinjine." "Zna li kako emo stii dotle?" "Naravno. U Maljenkigradu sam neuporedivo due nego ta tvoja Kalinjina. Ali reci mi, molim te, zato si rekao da je taj ovek, Konjev, voli? Samo je ekala da joj to potvrdi neka trea osoba. Htel a je da joj se to kae. I rekao si joj. Tako si se, praktino, predao Konjevu. Kako si mogao to da uini?" "Iz jednog jedinog razloga", odvrati mirno Morison. "Jer je to istina." "Istina?!" Paleronova zavrte glavom. "Ti ne pripada ovom svetu. Nikak o. udi ma da te jo davno neko nije tresnuo po glavi i poslao na onaj svet - za tvo je dobro. Osim toga, otkud zna da je to istina?" "Znam", odgovori Morison. "Znam. Pored toga, oseao sam

saaljenje prema njoj. Jue mi je spasla ivot. Sve nas je spasla. to se toga tie, i Kon jev mi je spasao ivot." "Da, igrali ste se u krug. Ko ne spase bar dva ivota, ispa da iz igre." "Moglo bi se i tako rei." "Ali to je bilo jue. Danas je novi dan, i n e treba se osvrtati na jue. Da nije bilo tvoje glupave, ba glupave primedbe, ona s e nikada ne bi pokolebala. On bi se uvijao, cvileo, dubio na glavi, tvrdei kako j e voli, ali ona mu ne bi poverovala. Ne bi se usudila. Da ponovo dopusti da bude izigrana? Nikada. Sravnila bi ga sa zemljom, da si samo malo saekao. Ne, ti si r ekao: 'Jeste, jeste, mala, taj momak te zbilja voli', i to je bilo sasvim dovolj no. Kaem ti, Morisone, nikada ne izlazi iz kue, a da niko ne pazi na tebe." "Otkud si ti najednom toliko pametna?" On se nervozno uzvrpolji. "uala sam ovde, u kolim a, na podu, ekajui na tebe i Kalinjinu, da bih se uverila da si bezbedno otiao. A o nda si sve upropastio. ta sam drugo mogla nego da te sauvam od toga da te neko od njih dvoje ne pogodi hicem, i da uinim da preemo na sigurno, u tvoju sobu, gde bih se ponovo dokopala revolvera." "Hvala ti." "U redu je. I namestila sam ih tako da izgledaju kao par u ljubavnom zagrljaju. Ko god da ue u sobu, ima samo da prom rmlja: 'Izvinite' i da hitro ode. To e nam obezbediti vie vremena." "Koliko e proi d ok se ne osveste?" "Ne znam. Zavisi od toga kako sam ih pogodila i ko zna jo od eg a. Ali i kad se povrate, bie im dosta vremena da se sete ta se, zapravo, dogodilo. Nadam se da e se u prvom cugu, setiti samo toliko da se ponovo vole. To e ih jo ma lo zabaviti. A kada se sete tebe i poruke iz Moskve, ti e ve biti daleko." "Hoe li n jihova svest biti trajno oteena?" Paleronova baci hitar pogled na Morisonovo zabri nuto lice. "ta je, brine se za njih, je li? Otkud to? ta su ti pa

oni?" "Pa... bili smo ortaci." Paleronova ispusti neki nepristojan zvuk. "ini mi se da e se oporaviti bez posledica. I treba ih malo nauiti redu. Valjda e se posle ovoga smiriti i zasnovati finu porodicu." "A ti, ta e biti s tobom? Bolje i ti poi ovim avionom za Ameriku." "Boe, koliki si ti seronja! Pa, veani me ne bi primili! I maju nareenje da preuzmu jednu osobu, a i tebe e proveriti, da se uvere da si to z aista ti. Imae podatke o tvojim otiscima prstiju i tvom obliku retine, direktno i z kartoteke. Ako se desi da preuzmu pogrenu osobu ili, jo gore, vie osoba, bio bi t o povod za novi incident. Suvie su pametni da bi se upustili u to. "Dobro, ta e, on da, biti s tobom?" "Za poetak, rei u da si se ti dokopao pucaljke i oboje ih onemog uio, a da si onda mene primorao da te vozim na aerodrom, jer ti ne zna gde se nala zi. Onda si mi naredio pred aerodromom, da stanem, onesvestio i mene, ubacio rev olver u kola i to je sve. Ja u se sutra vratiti u Maljenkigrad kao da se sve to z bilja i desilo." "Ali njih dvoje e porei tvoju priu." "Nisu gledali u mom pravcu u trenutku kada sam pucala, niti e se seati tog trenutka. Osim toga, sovjetska vlada zna da je izdala naredbu da ti bude poslat kui. Ako tako i bude, onda, ta god Konj ev da kae, radie protiv sebe samog. Vlada e biti dovedena pred svren in i bie zadovol na to je in svren na taj nain. Kladim se u koliko god hoe rubalja ili dolara da e vi leti da zaborave celu stvar. A ja u se, jednostavno, vratiti raspremanju stolova i kupljenju mrvica." "Ali, postae sumnjiva." "Videemo ta emo onda. Nievo. ta god da e, bie." Ona se slabano osmehnu. Nastavili su da jezde auto-putem i Morison napoko n upita: "Zar ne bi trebalo da malo pourimo?" "Nikako", odgovori ona vrsto. "Taman se kreemo koliko

treba na sat, a Sovjeti kontroliu svaki centimetar puta. Nemaju smisla za humor u pogledu ogranienja brzine, a ja nemam nameru da potroim sate i sate pokuavajui da s e izvuem iz policijske stanice da bih utedela petnaestak minuta do aviona." Bilo j e tek prolo podne, i Morison oseti prve, lagane, nagovetaje gladi. "ta li je bilo t o to je Konjev, u vezi sa mnom, saoptio Moskvi?" upita je. Paleronova zavrte glavo m. "Nemam pojma. ta god da je u pitanju, odgovor je stigao pre dvadesetak minuta. Nisi uo?" "Ne." "Da se bavi mojim poslom, ne bi daleko dogurao. Naravno, nisu dob ili odgovor od Konjeva. Onaj koji je bio na drugoj strani veze pokuae da pronae i z ato. Neko e ih pronai i shvatie da si ti na putu za aerodrom. Razvie se potera za nam a. Faraon i njegove koije, zna." "Da, ali nemamo Mojsija da nam obezbedi prelaz pr eko Crvenog mora", promrmlja Morison. "Ako stignemo do aerodroma, imaemo veane. Oni te nikome nee prepustiti." "Ali ta oni mogu ako se pojave Sovjeti u punoj bojnoj pripravnosti?" "Nee biti nikakve vojske. Verovatnije je da e to biti neki funkcion er, ekstremista, koji e pokuati da pree veane. Ali predaemo im zvanine papire i oni nee dati prevariti. Jedino to moramo jeste da na aerodrom stignemo prvi." "I dalje ne misli da nagazi na gas." Ona samo vrsto odmahnu glavom. Pola asa kasnije, ona pr ozbori: "Eno ga. Tu smo. Avion je poranio i sleteo je." Ona zaustavi kola, priti snu dugme i njegova vrata se otvorie. "Hajde, kreni. Idi sam, ne elim da me iko vi di, ali... sluaj." Ona se nagnu ka njemu. "Moje ime je Ebi. Kada

stigne u Vaington, prenesi im poruku. Ako misle da je vreme da se izvlaim odavde, r eci da sam spremna. Jesi li ukapirao." "Jesam." Morison izie iz kola, mirkajui na s uncu. U daljini spazi oveka u uniformi i to ne sovjetskoj, koliko je mogao da vid i, koji mu mahnu rukom da prie. Morison se dade u trk. Tu nema ogranienja brzine. Stalno mu se inilo da e ve u sledeem trenutku neko izroniti iz zemlje i prepreiti mu put. On se osvrnu i mahnu, u znak pozdrava, poslednji put, ka kolima. Uini mu se da mu je otpozdravljeno, i nastavi da tri. ovek koji mu je mahao krenu prema njemu , prvo korakom, a onda trkom, i uhvati ga. inilo mu se da e se Morison strovaliti na zemlju. Nosio je, sada je to bilo jasno, uniformu Evropske Unije. "Kako glasi vae ime, molim vas?" upita on na engleskom. Morison pomisli s olakanjem: divno, ve dski akcenat. "Albert Donas Morison", odgovori on i krenu za njim prema avionu i maloj grupi ljudi koja je trebalo da obavi indentifikacione provere. 88. Sedeo j e do prozora, napet i iznuren, zagledan u zemlju koja je promicala u smeru prema istoku. Ruak koji je usledio prijao je njegovom stomaku, ali nije pomagao umu. D a li je taj minijaturizovani put kroz krvotok i mozak uinio (boe, pa to je bilo jue !) da njegov karakter postane takav da stalno iekuje nekakvu katastrofu? Hoe li ika da vie moi da prihvati ivot sa prijateljske strane? Hoe li ikada vie moi da hoda po p aneti, a da bude siguran da mu niko ne preti i ne eli zlo? Ili mu je, jednostavno , trebalo jo vremena da se oporavi? Naravno, zdrav razum je govorio da jo nije sve svreno. Pod njim je jo bilo sovjetsko tle. Da li je bilo vremena da Konjevljev do unik u vladinom kabinetu poalje avione u poteru za veanima? Da li je bio

toliko moan? Hoe li se potera za faraonskim koijama nastaviti i u vazduhu? Kada je, u daljini, zbilja ugledao avion, uini mu se da e mu srce stati. Onda, jo jedan avi on. On se okrenu ka stjuardesi koja je sedela s druge strane prolaza. Nije morao ni da postavlja pitanje. Njegovo lice je govorilo umesto njega. "Avioni Unije, objasni ona. Pratnja. Napustili smo Sovjetsku teritoriju. Posada je vedska." A sa da su preletali preko La Mana, pratnji se pridruie i ameriki avioni. Faraonove koije su, od sada, bile bezbedne. No, bube mu nisu dale mira. Projektili? Da li bi nek o, zbog njega zapoeo rat? On uini sve da se smiri. Niko u Sovjetskom Savezu, pa ak ni glavni ovek ne bi povukao takav potez bez prethodnih konsultacija, a za to su potrebni sati. Ili ak dani. Nije se to moglo desiti. Ipak, dok se avion nije spus tio u okolinu Vaingtona, Morison nije dopustio sebi da pomisli kako je sve svreno i kako je, zdrav i itav, napokon u svojoj zemlji. 89. Bilo je subotnje jutro i Mo rison se oporavljao. Posvetio je dosta panje svom telu. Istuirao se i dorukovao, ak i lagano odenuo. Leao je na svom krevetu, glave naslonjene na nadlakticu. Napolju je bilo oblano, a i on je delimino zamraio prozore, u nameri da sebi stvori oseaj i ntimnosti. U onih nekoliko asova tokom kojih je stupio na ameriko tle i bio smeten ovde, gde se nalazio, uoio je kolika se guva stvara oko njega na sve strane, tako da se gotovo pitao da li mu je ovde, u Sjedinjenim Dravama, bolje nego tamo, u So vjetskom Savezu? Doktori su napokon zavrili svoje preglede, obavili glavna ispiti vanja (ak i tokom veere), i na kraju ga ostavili da spava u sobi koja je, zahvalju jui obezbeenju, nalikovala na

tvravu. Pa, bar ga niko nije primoravao na minijaturizaciju. To je, bar, bilo uten o. Neko zazvoni na vratima i Morison posegnu za dugmetom koje je vrata inilo proz irnim u jednom smeru. On prepozna lice koje se ukaza i pritisnu i drugo dugme, k oje je oslobaalo zaptiva na bravi. Uoe dva oveka. Onaj sa poznatim licem mu se obrati : "Seate me se, nadam se." Morison ostade u krevetu. Oko njega se, bar privremeno , kretao svet, i on je eleo da dobro iskoristi to preimustvo. Stoga jednostavno ma hnu rukom u znak pozdrava i odgovori: "Vi ste agent koji me je nagovarao da poem u Sovjetski Savez, zar ne? Rodano, ako se ne varam?" "Da, Frensis Rodano. Ovo je profesor Robert G. Frajar. Mislim da se poznajete." Morison je trenutak oklevao , a onda skliznu sa kreveta i ustade. "Dobar dan, profesore. Znam za vas, razume se, i esto sam vas gledao na holoviziji. Drago mi je to se sada i upoznajemo." Fr ajar, jedan od onih naunika ije su slike i HV pojave preplavljivale svet i inile ga nadaleko poznatim, nasmei se usiljeno. Imao je okruglo lice, blede plave oi, uolji v oiljak izmeu obrva, rapave obraze, stameno telo prosene visine, i nekako je nemir no pogledavao oko sebe. "Vi ste, pretpostavljam", ree on, "Albert Donas Morison." "Tako je", odvrati ovaj mirno. "Gospodin Rodano vam jami za to. Sedite, molim vas , i neka vam ne smeta to u se ja opruiti po krevetu. Bie mi potrebno bar godinu dana da se sasvim oporavim." Posetioci se smestie na kau i nagnue prema Morisonu. Rodan o se nasmei. "Ne mogu, na alost, da vam obeam toliko vremena za odmor, dr Morisone. Sasvim nakratko, bojim se. Na nesreu, upravo smo dobili vesti od Ebi. Seate li se? "

"Kelnerice? Naravno. Bez nje..." "Znamo pojedinosti, doktore. Ona eli da znate da su se vae dvoje prijatelja oporavili i da su u vrlo lepim odnosima." "A sama Ebi? Rekla je da je spremna da ide, ukoliko to Vaington dopusti. To sam i napomenuo, sino." "Da. Izvui emo je, na svaki nain. Ipak, bojim se da vas neemo moi ostaviti na iru." "ta jo?" namrti se Morison. "Ne znam. Moraete se pomiriti s tim... Ali profeso re Frajar, zato vi ne preuzmete stvar?" Frajar klimnu. "Ne smeta vam ako budem vo dio beleke?" upita on Morisona. "Ne, izraziu se drugaije. Praviu beleke, Morisone." O n umesto notesa izvue iz svoje tane maleni kompjuter savremenog dizajna. Rodano up ita blagim glasom: "Kome aljete te podatke, profesore?" "U moj snima, gospodine Ro dano." "Gde se nalazi taj va snima?" "U mojoj kancelariji u Ministarstvu odbrane." Potom dodade, poto Rodano nije sa njega skidao svoj sumnjiavi pogled: "U moj sef u ministarstvu. Sasvim je bezbedan. Da li vas to zadovoljava?" "Nastavite, profe sore." Frajar se okrenu prema Morisonu i upita: "Da li je tano, Morisone, da ste bili minijaturizovani? Vi lino?" "Bio sam. Bio sam veliine atoma, dok je brod bio veliine molekula glukoze. Proveo sam skoro pola dana u ivom ljudskom organizmu, na jpre u krvotoku, a potom u mozgu." "I to je zaista tano? Nema mogunosti da ste bil i izigrani ili zavedeni?" "Molim vas, profesore Frajar. Da sam bio hipnotizovan ili na bilo koji nain zaveden moje vam svedoenje ne bi nita znailo. Ne moemo nastavit i dok se vi sami ne uverite da sam pri istoj svesti i da mogu da vam dajem obavete nja koja su

sasvim u skladu sa istinitim dogaajima." Frajar stisnu usne, oevidno se slaui. "U pr avu ste. Moramo poeti od neega, i za poetak, pretpostaviu da ste svesni i trezveni i to vie neu preispitivati." "Naravno", ree Morison. "U tom sluaju", obrati se Frajar Rodanu, "poinjemo sa jednim vanim stanovitem: minijaturizacija jeste mogua i Sovjet i vladaju njome. U mogunosti su da minijaturizuju i iva ljudska bia ne nanosei im ni kakve tete." Zatim se vrati Morisonu. "Pretpostavlja se da Sovjeti tvrde da minij aturizuju redukujui samu Plankovu konstantu." "Tako je." "Naravno da je tako. Nem a drugog naina. Jesu li objasnili proceduru kojom to ine?" "Naravno da nisu. Morat e, isto tako, prihvatiti da su sovjetski naunici s kojima sam ja imao posla isto toliko trezveni i razumni kao i ja sam. Ne bi nam, neoprezno, prepustili nita to n e bi bilo dobro da mi saznamo." "Dobro, dobro. Prihvata se. Ispriajte nam sada tan o ta vam se deavalo tokom vaeg boravka u Sovjetskom Savezu. Priajte kao profesionaln i fiziar, ne kao avanturista." Morison otpoe priu. Nije mu bilo mnogo ao. eleo je da izbaci iz sebe sve to mu je lealo na dui, i nije eleo da bude jedini Amerikanac koji zna ono to on zna. Pria je ila do u najmanje pojedinosti. Trajalo je satima. Kada je priu doveo kraju, ve su sedeli za rukom, koji je bio posluen u sobi. Tokom desert a, javi se Frajar. "Dobro. Da sve saberem, koliko god mogu, po seanju. Za poetak m inijaturizacija nema upliva na vremensku konponentu. Niti kvantne interakcije to e rei, elektromagnetske, blage ili slabe interakcije. U gravitacionoj interakciji, ipak, dolazi do promena, to jest, smanjuje se proporcionalno masi, kako bi to i trebalo da bude. Je li tako?"

Morison klimnu. Frajar nastavi: "Svetlost, kao i elektromagnetska radijacija u ir em smislu, slobodno ulazi u minijaturizovano polje i izlazi iz njega, ali zvuk t o ne ini. Normalna materija je tek slabo izloena dejstvu minijaturizovanog polja, ali pod pritiskom, uz utroak energije spolja, normalna materija se moe minijaturiz ovati." Morison ponovo klimnu. "to se objekat vie minijaturizuje, potreban je manj i utroak energije. Znate li, moda, da li se potreba za energijom smanjuje, proporc ionalno masi, na nekom odreenom stadijumu u procesu minijaturizacije?" "To bi, sv akako zvualo logino", odgovori Morison. "Ali ne seam se da je iko pomenuo kvantitat ivnu prirodu tog fenomena." "Da nastavimo. to je objekat manji, vei su izgledi da doe do spontane deminijaturizacije i to se odnosi na celokupnu masu u okvuru polj a, pre nego na neki njen deo. Vi, kao odvojeni deo, imali ste bolje izglede za d eminijaturizaciju nego dok ste bili sastavni deo broda. Jesam li u pravu?" "Tako sam razumeo i ja." "I vai sovjetski drugari izjavili su da je maksimizacija nemo gua, to jest nemogu je proces uveavanja stvari." "Tako sam razumeo. Morate shvatiti , doktore Frajar, da mogu da vam ponovim samo ono to mi je reeno. Mogue je da su mi namerno govorili lai ili izvrnute stvari. Ili su, moda, i sami greili, iz nedostat ka znanja." "Da, da, razumem. Imate li ikakvog razloga da verujete da su vas nam erno lagali." "Ne. inilo mi se da su poteni." "Pa, moda i jesu. Sada, najinteresant nija stvar je meuodnos Braunovog kretanja i minijaturizacionih oscilacija. to je v ei stepen minijaturizacije, pokret je vie nalik na oscilacije a manje na poznato B raunovo kretanje." "To je vie moje, lino zapaanje, profesore. O tome mi nisu mnogo govorili." "Takva, jednom uspostavljena ravnotea, verovatno ima

upliva na izglede za spontanu deminijaturizaciju." "To je tek moje nagaanje. To n e mogu da iznesem kao injenicu." "Hmmmm." Frajar znaajno srknu kafu i nastavi: "Ne volja sa ovim jeste u tome to je sve to tako neuhvatljivo. Moemo saznati mnogo tog a o nainu na koji se minijaturizovano polje ponaa, ali nita ne znamo o potrebnim us lovima da ono nestane. I kaete, ne diraju brzinu svetlosti, ako ve umanjuju Planko vu konstantu." "Da, ali to, koliko sam ja shvatio, znai da odravanje minijaturizov anog polja zahteva strahovito mnogo energije. Ako mogu da uspostave vezu izmeu Pl ankove konstante i brzine svetlosti, da ovu drugu poveaju, a prvu umanje... ali t o jo nisu u stanju." "Tako bar kau. To je izgleda ostalo zauvek zakopano u apirovlj evom mozgu." "Tako je." Frajar je pomno odsutno razmiljao, itavih nekoliko minuta, i na kraju zavrte glavom. "Prostudiraemo dobro, jo jedared, sve to ste nam pomenul i. Meutim, ini mi se da to nee pomoi." "Zato?" upita Rodano. "Zato to nemamo klju za nalaenje sredine. Neko ko, recimo, po prvi put vidi robota, ne moe nam sa punom pr eciznou rei kako se to pomeraju njegova glava i zglavci, kako proizvodi glas, kako izvrava nareenja i slino. Mogao bi da posmatra koliko hoe, ali ne bi mogao da odgovo ri na pitanje kako mu funkcionie pozitronski mozak, ili ta je to molekulski ventil . Ne bi, ak, imao ideju ni da tako neto postoji, niti bi naunici, koji bi se osloni li samo na njegovo miljenje, ita postigli. Sovjeti poseduju tehniku kojom mogu da izazovu nastanak polja. O tome ne znamo nita, niti nam Morison u tom pogledu moe p omoi. Moe se desiti da postoji izvestan objavljeni materijal o tome, materijal pre uranjeno objavljen, pre svesti o tome da je na pomolu strahovito vaan pronalazak. Slino se ve jednom dogodilo, dvadesetih godina prolog veka, kada je

jedan nauni rad o nuklearnoj fisiji prodro u javnost pre nego to se ustanovilo da je stvar morala biti tajna. Ipak, mislim da Sovjeti nisu uinili istu greku sa mini jaturizacijom. Niti smo mi, pak, pijunaom uspeli da doemo do bilo kakvih podataka. A u visokim strunim krugovima, tamo u Sovjetskom Savezu, nema naih ljudi. Konsulto vau se jo sa svojim kolegama, ali objektivno gledano, dr Morisone, bojim se da je vaa avantura u Sovjetskom Savezu, koliko god znaajna i opasna bila, praktino beskor isna, uz izuzetak vaeg neopozivog stanovita da je minijaturizacija mogua. ao mi je, gospodine Rodano, ali, nikakve koristi." 90. Morison nije menjao izraz lica toko m Frajarovog izlaganja. On dosu sebi jo malo kafe, paljivo dodade krema i mirno je ispi. "Mislim da strahovito grete Frajare", ree on. "Hoete li, moda da kaete da znat e neto vie o nastajanju minijaturizovanog polja? Upravo ste rekli da..." "Ono to mi slim, Frajare, uopte nema veze sa minijaturizacijom. Meutim, tesno je vezano za mo j rad. Sovjeti su me odveli u Maljenkigrad i u Groto kako bih, pomou svoje maine p okuao da odgonetnem apirovljeve misli. To nam nije uspelo, to i nije za uenje, imajui u vidu da je ovek bio u komi i vrlo blizu izdahnua. S druge strane, apirov, koji je imao jedan od najbriljantnijih umova u poslednje vreme u naunom svetu, poto je pr oitao neke tekstove o mojoj maini, proglasio ju je svojevrsnom 'relejnom stanicom' . To se pokazalo ispravnim." "Relejna stanica?" Frajarovo lice poprimi izraz zbu njenosti, ali i odbijanja. "ta to znai?" "Umesto da detektuje apirovljeve misli, mo j programirani kompjuter se u neuronima ponaao kao relej, prenosno sredstvo izmeu putnika u brodu." Frajar odmah pokaza prezir: "Hoete rei da ste smislili telepatsk i aparat?"

"Upravo tako. Prvi put sam se uverio u to kada sam postao svestan intenzivnih lj ubavnih emocija i seksualnih pouda za mladom enom koja mi je bila saputnik. Prirod no, pretpostavio sam da je u pitanju moje lino oseanje, jer u pitanju je bila izuz etno zgodna ena. Ipak, nisam bio svestan prisustva ikakvih racionalnih oseanja. Te k u nekoliko narednih navrata, shvatio sam da u stvari primam misli koje je odail jao moj kolega sa broda, jedan mlai ovek. On i mlada ena nisu bili u dobrim odnosim a, ali je meu njima bilo strasti." Frajar se nasmei uz odobravanje. "Jeste li sigu rni da ste, na brodu, bili u mogunosti da ispravno protumaite te misli? Na kraju k rajeva, bili ste napeti. Jeste li primali sline utiske i od te dame?" "Ne. Mladi i ja smo izmenili misli nekoliko puta, potpuno nenamerno. Kada sam ja pomislio na enu i dvoje dece, na svoju porodicu, i on je pomislio na enu i dvoje dece. Kada s am se naao izgubljen u eliji, on je primio moje panine, odaslane misli. Pogreno je z akljuio da prima apirovljev oaj, apirovljevo beznae kroz moju mainu koja je ostala sa mnom kada sam bio van broda i izgubljen, ali to su bila moja oseanja, a ne apirovl jeva. Meutim, mladi nije razmenjivao misli ni sa kim drugim na brodu. Dalje, i dve ene, lanovi posade, mogle su meusobno razmenjivati misli. Kada su se njih dve upin jale da odgonetnu apirovljeve misli, otkrivale su sline stvari, oseanja, rei, naravn o, jedna od druge. To taj mladi i ja nismo mogli." "Znai, polne razlike?" upita s nevericom Frajar. "Ne ba. Pilot broda, mukarac, nije primao nita. Niti od ena, niti od drugih mukaraca. Izuzev u jednom sluaju, kada je izgledalo kao da je i on sam p rimio poruku, mada ne bih mogao rei od koga. Moje miljenje je da postoje razliiti t ipovi mozga, kao to, na primer, postoje razliite krvne grupe. Tipova verovatno ima tek nekoliko. Telepatska komunikacija najlaka je izmeu mozgova koji pripadaju ist om tipu." Rodano upade, blagim glasom: "Da, doktore, ali ak i da je tako, ta s tim ?"

"Dopustite da objasnim. Ve godinama radim na tome da objasnim i identifikujem pod ruje, delove ljudskog mozga koji su od presudnog znaaja za apstraktno miljenje; meut im, nisam u tome imao mnogo uspeha. Povremeno bih, tek, uspeo da nazrem sliku, a li nikada nisam uspeo da to valjano objasnim ni sebi samome ni drugima. Pomiljao sam da slika dolazi od ivotinje na ijem sam mozgu eksperimentisao, no sada podozre vam da sam, u stvari, primao te misli onda kada sam bio u blizini drugog ljudsko g bia, koje je emitovalo neku emociju ili neku duboku misao. To nikada nisam prim etio. Greka je u celosti moja. Bez obzira na to, bio sam izloen optem neprihvatanju , neverici, pa ak i ismevanju od strane svojih kolega, tako da se nisam usuivao da krenem s tim u javnost. Uprkos tome, i dalje sam prepravljao i usavravao svoj pr ogram, pokuavajui da ga fokusiram i izotrim. Isto tako, ni te modifikacije nisu bil e objavljivane. Onda se dogodilo da kroim u apirovljev krvotok, drei u rukama spravu koja se, vie nego ikada ranije, ponaala kao telepatski relej. I sad, kada je moj tvrdoglavi um konano uspeo da shvati ta je izumeo, znae kako da taj program usavri d o maksimuma. U to sam siguran." "Da budemo otvoreni, Morisone", pripomenu Frajar . "Vi, zapravo, kaete kako e rezultat vaeg fantastinog putovanja u apirovljevo telo b iti taj to ete moi da tako prepravite svoj program da nam omogui telepatiju?" "Do iz vesne granice, da." "To bi bila neverovatno velika stvar, ako uspete to i da pri kaete." Skepticizam iz Frajarovog glasa nije iezavao. "Bie to mnogo neverovatnija st var nego to vi i slutite", odvrati Morison zajedljivo. "Verujem da znate da teles kopi, optiki ili radio teleskopi, mogu biti sastavljeni iz raznih delova, rasutih na vrlo irokom podruju. Ali ako ih meusobno objedinjuje kompjuter, mogu da dejstvu ju poput jednog jedinstvenog teleskopa, i to mnogo veeg no to bi teleskop iz jedno g komada to ikada mogao biti." "Da. Ali ta s tim?"

"Pominjem to radi analogije. Ubeen sam da u moi da postignem neto slino, u vezi sa mo zgom. Kada bismo, na primer, estoro ljudi objedinili putem telepatije, est mozgova bi se u tom sluaju ponaali kao jedan veliki mozak, koji bi daleko prevazilazio in teligenciju i kapacitet ak i natprosenog ljudskog mozga. Pomislite samo na prednos ti u nauci i tehnologiji do kojih bi se na taj nain moglo doi, kao i prednosti u d rugim podrujima ljudskog delovanja. Mogli bismo, bez opasnosti od genetskog ininje ringa, i bez dugotrajnog upliva evolucije, da stvorimo mentalnog supermena." "Za nimljivo, pod pretpostavkom da je tano", odvrati Frajar, zagolican, ali ne i ubeen . "Postoji, meutim, jo jedna stvar", nastavi Morison. "Ja sam svoje eksperimente i zvodio na ivotinjama, postavljajui vodove iz mog kompjutera neposredno u njihov mo zak. To je bilo, a sada vidim da je i moralo biti, vie nego nedovoljno. Bez obzir a na to koliko da unapredimo taj metod, rezultat bi uvek bio tek grubi telepatsk i sistem. Ono, meutim, to je zbilja potrebno jeste sledee: treba ui u mozak, i posta viti, precizno, pretprogramirani kompjuter u sam neuron, gde e se ovaj ponaati kao relej. U tom sluaju e telepatski proces biti verovatno pojaan i izotren." "A sirota osoba", upade Frajar, "kojoj na taj nain otetite mozak, ima da eksplodira kada se ta vaa sprava deminijaturizuje?" "ivotinjsi mozak nam je, ipak, manje dragocen od ljudskog", odvrati Morison ustro, "i osim toga, manje sloen. Ima manje neurona, k oji su, takoe, manje zamreno povezani. Ipak, jedan izolovani neuron u, recimo, moz gu zeca, ne mora biti u znaajnoj meri slabijeg kvaliteta nego jedan ljudski neuro n. A kao relej se moe koristiti i sonda." "Pa", umea se Rodano, "kada bi ameriki um ovi zajedniki radili na tome, mogli bi, eventualno, otkriti i tajnu minijaturizac ije, moda, ak, i pretei Sovjete i prvi pronai vezu izmeu Plankove konstante i brzine svetlosti." "Da", prihvati Morison, pun entuzijazma, "a jedan sovjetski naunik, J urij Konjev, mladi s kojim sam izmenjivao

misli u brodu, verovatno je ve doao do istog zakljuka. To je, upravo, bio razlog zb og koga je tako estoko pokuavao da me zadri, kao i moj program, i da ga stavi na ra spolaganje sovjetskoj vladi. Ali sada, bez mene, i bez mog kompjutera, teko da e m oi da se snae i uspe da iskopira moj program. U najmanju ruku, u pitanju su godine . Jer, to ipak nije polje u kome on najbolje pliva." "Nastavite", ohrabri ga Rod ano. "Mislim da u tome ima smisla." "Eto, takva je situacija u ovom trenutku", z akljui Morison. "Sada imamo neto to bi se moglo nazvati grubim predoblikom telepati je. ak i bez minijaturizacije, moglo bi se dogoditi da Sovjete ostavimo za sobom, ali moda i ne. Bez minijaturizacije ili bez otkria dovoljno preciznog kompjutersk og programa postavljenog u ivotinjski neuron, kao relej, ne moemo biti sigurni da e mo ita postii. Sovjeti, s druge strane, imaju predoblik minijaturizacije. Loginim n astavkom svojih istraivanja, oni bi mogli 'ukrotiti' Plankovu konstantu i teoriju relativnosti i uiniti minijaturizaciju funkcionalnom, ali za to e im moda biti pot rebno veoma mnogo vremena. Dakle, mi imamo telepatiju, ali ne i minijaturizaciju ; oni, pak, imaju minijaturizaciju, ali ne i telepatiju. I mi i oni mogli bismo pobediti, ali posle dugotrajnih muka. Nacija koja pobedi na raspolaganju e imati neogranienu brzinu putovanja i dobie celu Vaseljenu, kao na dlanu. Nacija koja izg ubi nestaje, ili nestaju njene institucije. Bilo bi, za nas, dobro da dobijemo t rku, ali mogli bi je dobiti i oni. Bilo kako bilo, ta trka moe znaiti slom dobrog odnosa dveju generacija i kraj primirja, i moe dovesti do potpunog, unitavajueg suk oba. S druge strane, ako su i Sovjeti, kao i, pretpostavljam, mi sami, spremni d a sarauju, da se objedine telepatija i minijaturizacija, da se, dakle, minijaturi zuje jedna relejna stanica i smesti u ivi neuron, zajedno bismo, i to u vrlo krat kom roku, dostigli mogunost antigravitacije i neograniene brzine. Vaseljena bi pri pala i Sjedinjenim Dravama i Sovjetskom Savezu. Zapravo itavoj planeti, itavom

oveanstvu. Pa, zato da ne, gospodo? Niko ne bi izgubio. A svi bi dobili." Frajar i Rodano su ga zaueno posmatrali. Posle izvesnog vremena, Frajar se nakalja i ree: "To dobro zvui, pod pretpostavkom da vi imate telepatiju." "Imate li vremena da sasl uate objanjenje." "Imam vremena koliko god hoete", odgovori ovaj. Za to je bilo neo phodno nekoliko narednih asova. Morison se, na kraju, zavali u naslonjau i ree: "Sk oro je vreme veeri. Sada znam da vi, pa i drugi isto tako, kao prvo i jedino, elit e da ispitate istinitost mojih rei, postavljajui nekakav sistem koji e dokazati pra ktinost telepatije, to bi me, recimo, uinilo vrlo zauzetim, moda i do kraja ivota. Me tim, jedino to mi je sada neophodno..." "Jeste, ta?" upita Rodano. "Malo odmora, z a poetak. Molim vas. Proao sam kroz mnogo toga. Dajte mi dvadeset etiri asa, recimo do veere sutra uvee, pustite me da jedem, itam, razmiljam, odmaram se i spavam. Samo jedan dan, i onda u vam biti na raspolaganju." "Sasvim razumno", prihvati Rodano ustajui. "Mislim da u moi da vam to i omoguim. Naredni dan je va. Uivajte u njemu t ie moete. Jer, kasnije, neete imati toliko vremena za sebe. Osim toga, molim vas da se pomirite sa injenicom da ste od ovog trenutka najbolje uvana osoba u Americi, raunajui tu i samog predsednika." "Odlino", sloi se Morison. "Dopustite mi sada da v eeram." 91. Rodano i Frajar su upravo zavrili svoju veeru. Bio je to neuobiajno tih obed, u jednoj izdvojenoj i dobro uvanoj sobi. Rodano prvi progovori. "Recite mi, doktore Frajar, mislite li da Morison ima pravo kada govori o toj svojoj telepa tiji?"

Frajar uzdahnu i oprezno ree: "Morau da se konsultujem sa nekim svojim kolegama, k oje su obavetenije od mene po pitanju mozga. Ipak, oseam da je u pravu. U najmanju ruku, vrlo je ubedljiv. Ali imam i ja jedno pitanje za vas." "Kaite." "Da li mis lite da je Morison u pravu kada pominje neophodnost saradnje izmeu Sjedinjenih Dra va i Sovjetskog Saveza?" Duga, duga pauza. A onda, stie i odgovor. "Da. Mislim da je i u tome u pravu. Naravno, bie guve sa svih strana, ali mislim da ne smemo riz ikovati da nas Sovjeti definitivno preteknu. To bi se desilo naoigled svih. Morae da bude tako." "A Sovjeti? Kako e se oni ponaati?" "Identino. Ni oni ne vole da riz ikuju. Osim toga, ostatak sveta e ubrzo prokljuviti o emu je, zapravo, re, i bie vrl o glasan u svojim zahtevima da se ouva mir i ne zapoinje novi hladni rat. Bie nam p otrebno jo vremena, ali mislim da e saradnja jednom biti postavljena na vrste temel je." Rodano jo jednom zavrte glavom i dodade: "Ali znate li, profesore, ta me u sv emu ovome najvie udi?" "Pre me zanima ta vas u svoj ovoj zavrzlami najmanje udi." "N e znam, ali najudnije je sledee: Morisona sam sreo, upoznao, prole nedelje, popodne . Nagovarao sam ga da poe u Sovjetski Savez. Tom prilikom sam se grdno razoarao. Ui nilo mi se da je on ovek-nula, kukavica, slabi, pa ak i neko ko ne ispoljava bogzna kakvu bistrinu i na svom strunom polju. inilo mi se da e se pokazati apsolutno nek orisnim. inilo mi se kao da ga aljem pravo u smrt. I seam se, pomislio sam: 'Boe, zg reio sam.' To isto mislim i sada. On je nitavko, i pravo je udo to se iv vratio, vero vatno zahvaljujui drugima. Pa ipak..." "Pa ipak, ta?" "Pa ipak se vratio, nainio sj ajno nauno otkrie, pokrenuo

proces u kome e morati da budu angaovane obe supersile, i to verovatno, protiv svo je volje. I povrh svega, uinio je sebe najznaajnijim, i kada ovo objavimo, verovat no i najuvenijim naunikom na svetu. Moda i svih vremena. Razorio je, zapravo, polit iki sistem planete, i zaeo novi, ili makar, pokrenuo proces. I sve je to uinio u ra zdoblju od prolonedeljnog popodneva do, evo, ovog subotnjeg popodneva. To je, dak le, uinio za est dana. Nekako mi je hladno oko srca kada pomislim na to. Frajar se zavali u sedite i stade glasno da se smeje. "Jo je stranije nego to mislite. Jer on planira da sedmi dan iskoristi za odmor."