Pojam zdravstvene zatite obuhvata organizovanu i sveobuhvatnu delatnost

drutva u cilju ouvanja zdravlja graana. Pored zdravstvenih usluga, ovaj pojam ukljuuje i podruje upravljanja i finansiranja u svim segmentima drutva koji su znaajni za socijalnu sigurnost i zatitu stanovnitva. Zdravstveno osiguranje predstavlja posebni oblik drutvene organizovanosti pri kojoj se pacijenti osiguravaju od rizika oboljevanja i povreivanja , posredstvom ustanova zdravstvenog osiguranja, koje preuzima taj rizik na sebe nadoknaujui tetu osiguraniku u sluaju odtetnog zahteva. Zaetke modela obaveznog zdravstvenog osiguranja u formi koja je prisutna i danas, postavio je Bismarck-ov sistem socijalnog osiguranja. On poiva na doprinosima koje u bolesnike kase uplauju zaposleni i poslodavci. Posle Drugog setskog rata u Engleskoj se uspostavlja Beveridge-ov model ili sistem nacionalne zdravstvene zatite koji poiva na obaveznom zdravstvenom osiguranju finansiranom iz dravnog budeta na osnovu poreza. U zemljama sa socijalistikim drutvenim poretkom razvijen je Semakov model socijalistikog zdravstvenog osiguranja kao pandan Beveridge-ovom modelu, samo sa ideolokom razlikom. U radu su u najznaajnijim elementima prikazani navedeni sistemi zdravstvenog osiguranja . Sutina savremenog koncepta zdravstvene osiguranja u Evropi je u uvaavanju principa solidarnosti. Ovaj princip predstavlja osnovni postulat u afirmaciji demokratije i ekonomske razvijenosti drutva. Nainjen je i osvrt na privatno zdravstveno osiguranje u SAD. Za ovaj sistem vai da, iako je najskuplji i esto omoguuje visok standard zdravstvenih usluga, ne obuhvata princip solidarnosti.

Pojam zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja

Opredeljenje pojma zdravstvena zatite moe biti sloeno , posebno kada se povezuje sa pojmom zdravstvenog osiguranja. Zdravstvena zatita, u smislu Zakona o zdravstvenoj zatiti Srbije, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice.
1

Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju povreenih i obolelih. Ovo je najira definicija zdravstvene zatite i u svojoj sveobuhvatnosti onemoguava jasno razgranienje i preciziranje odgovornosti nosilaca zdravstvene zatite. Zbog toga se meu strunjacima odgovornim za zdravstvenu zatitu (zdravstveni radnici i ekonomisti) koristi pojam ua zdravstvena zatita, koji podrazumeva sve drutvene,grupne i individualne postupke i aktivnosti koji doprinose ouvanju, poboljanju i ponovnom uspostavljanju zdravlja pojedinca, porodice ili grupe i drutva. Pored isto zdravstvenih usluga, ovaj pojam ukljuuje i podruje upravljanja i finansiranja na poljima koja su znaajna za socijalnu sigurnost i zatitu pacijenata. Svaka drava ima obavezu da vodi rauna i brine o zdravstvenom stanju svog stanovnitva. Drava je duna da obezbedi zdravstvenu zatitu svojih graana na to viem nivou, a prema ekonomskim mogunostima (nacionalnom dohotku). Ovo podrazumeva i cilj da se to vei procenat stanovnitva obuhvati pravom na korienje osnovne zdravstvene zatite bez doplate.

Osnovni ciljevi savremenog sistema zdravstvene zatite su

Univerzalnost - obezbediti pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja svim stanovnicima Ekonominost - ouvanje trokova zdravstvene zatite na odreenom nivou. Pravinost - ljudima koji imaju jednake zdravstvene potrebe mora biti osiguran jednak kvalitet zdravstvenih usluga. Sloboda izbora za korisnike zdravstvenih usluga Autonomija za davaoce zdravstvenih usluga

Sistem zdravstvene zatite obuhvata osnovne elemente zdravstvene zatite i njihovu meusobnu ureenost.
2

Meu navedene elemente spadaju: Korisnici zdravstvene zatite, koji u tom sistemu nastupaju direktno, tako to sami plaaju zdravstvene usluge i proizvode ili indirektno kao osiguranici organizacija obaveznog ili dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Dobra zdravstvene zatite koja ine usluge i proizvodi kojima pojedinci mogu zadovoljiti svoje potrebe u u pogledu zdravstvene zatite Organizacije zdravstvene zatite koje pruaju usluge i proizvode Drava, koja u sistemu zdravstvene zatite uobliava drutveni interes i ostvaruje ga u okviru tog sistema bilo da to ini neposredno utiui na upravljanje u organizacijama zdravstvene zatite ili organizacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja, bilo da odgovarajuim postupcima regulie aktivnosti i uinke zdravstvenih organizacija. Kada definiemo podruje zdravstvenog osiguranja, onda po teoriji osiguranja mora podruje zdravstva ispunjavati odreene uslove osiguravanja, i to: postojanje potencijalnog rizika postojanje "stranke" odnosno osiguranika koji je spreman da se pred kizikom osigura postojanje onog koji je spreman da taj rizik preuzme na sebe, koji je spreman da se od tog rizika osigura Podruje ueg zdravstvenog osiguranja ispunjava sve navedene uslove. Dakle, pred realnim rizikom oboljevanja i povreivanja pacijenti se od tog rizika osiguravaju, plaajui odreenu cenu - premiju, a Fond ili Zavod za zdravstveno osiguranje preuzima taj rizik na sebe, kao i rizik od dela socijalnih posledica bolesti i povreda i u sluaju odtetnog zahteva osiguraniku nadoknauje tetu Finansiranje na osnovu tree stranke, odnosno fonda za osiguranje, postoji u svim sistemima zdravstvene zatite, pa i u modelima privatnog ili linog dodatnog osiguranja. Trini model u kojem potroa (pacijent) za uinjene usluge zdravstvenih radnika plaa celokupni iznos, nije poeljan i retko se pojavljuje kao oblik finansiranja zdravstvenih usluga. Razlog posrednog plaanja zdravstvenih trokova, odnosno osiguranja, lei u injenici to niko ne zna kada e i da li e se i od ega razboleti i kakve e ekonomske posledice to imati po njega.

Razvoj zdravstvenog osiguranja

U drugoj polovini devetnaestog veka radniki pokret za socijalna prava dovodi do pojave prvih zametak zdravstvenog osiguranja. U to doba su uslovi rada i ivota bili teki, a bolesti i povrede esti. Radnici i njihove porodice su za vreme leenja bili materijalno ugroeni, jer nisu dobijali nadnice u vreme odsutvovanja s posla, a imali su poveane rashode ukoliko su koristili usluge lekara ili kupovali lekove. U traganju za reenjem, kako bi ugroeni pojedinci mogli da preive, pojavila se je najpre individualna tednja u javnim tednim blagajnama. Meutim, ovaj sistem se zbog mnogih nedostatka nije odrao. Kasnije su po zakonu poslodavci postali odgovorni za izdravanje radnika u vreme njegove nesposobnosti za posao usled bolesti ili povrede. Tu svoju odgovornost za neke od rizika poslodavci su osigurali u osiguravajuim drutvima. Ovakvo delimino osiguranje takoe nije bilo efikasno i u traenju novih reenja Nemaka 1883. godine donosi zakon o zdravstvenom osiguranju radnika u sluaju bolesti koji predstavlja zaetak zdravstvenog osiguranja u formi koja je prisutna i danas. Odmah po zavretku Drugog svetskog rata, celokupno stanovnitvo drava u kojima se formirao socijalistiki sistem bilo je obuhvaeno pravom na besplatnu zdravstvenu zatitu po modelu obaveznog zdravstvenog osiguranja. Engleska je 1948. godine uvela sistem koji je obuhvatio celokupno stanovnitvo, a podrazumeva pravo na besplatnu zdravstvenu zatitu "Nacionalna zdravstvena sluba". Po njemu, celokupno stanovnitvo Engleske koristi besplatno odreeni broj datih prava u okviru sistema zdravstvene zatite zemlje. Kasnije su sve zemlje zapadne Evrope postepeno uvodile sistem zdravstvene zatite. Danas je u Engleskoj i Italiji celokupno stanovnitvo obuhvaeno besplatnom zdravstvenom zatitom, tj. sistemom "Nacionalne zdravstvene slube". Ovo se finansira putem ubiranja poreza. Obuhvaenost stanovnitva besplatnom zdravstvenom zatitom iznosi u Francuskoj 95%, Nemakoj 85%, vajcarskoj 98%, Belgiji 95%, Grkoj 95% i paniji 95%. U ovim zemljama finansiranje besplatne zdravstvene zatite vri se kroz sistem obaveznog (ili kombinacijom obaveznog i dobrovoljnog) zdravstvenog osiguranja, koje plaaju pojedinci i poslodavci. Obavezno zdravstveno osiguranje se zasniva na principu uzajamnosti i solidarnosti. Upravo ovaj vid brige o bolesnom stanovnitvu izraz je stepena demokratske razvijenosti drutva i ekonomske moi drave.

Vrste osiguranja
U odnosu na nivo zdravstvene zatite i vrstu usluga koja se nudi osiguraniku razlikujemo sledee tipove osiguranja. Obavezno zdravstveno osiguranje na koje obavezuje drava svojim propisima. Dopunsko zdravstveno osiguranje pokriva razliku do pune vrednosti za usluge koje su iznad paketa usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. To znai da je za sklapanje dopunskog osiguranja potrebno prvo da drava definie nivo obaveznog osnovnog osiguranja. Usluge iz oblasti dopunskog osiguranja su deo poeljnog nivoa zdravstvene zatite u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ali ih iz razloga racionalnosti obavezno osiguranje ne obuhvata. Dodatno zdravstveno osiguranje je dobrovoljno osiguranje koje obezbeuje osiguraniku pokrie vanstandardnih prava i usluga koje prevazilaze prava iz iz obaveznog i dopunskog osiguranja. Privatno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje koje plaaju pojedinci ili njihovi poslodavci. Nivoi osiguranja su razliiti zavisno od osiguravajueg drutva. Nosioci osiguranja su obino profitne zdravstvene ustanove, ali mogu biti i ustanove javnog zdravstva i neprofitne organizacije.

Najznaajniji sistemi zdravstvenog osiguranja

Postoji nekoliko karakteristinih modela sistema zdravstvenog osiguranja. Iako se u teoriji svojim karakteristikama izdvajaju kao posebni modeli u svakodnevnoj ivotnoj praksi istih modela sistema zdravstvenog osiguranja nema. Uglavnom je re o kombinaciji razliitih sistema sa prevagom karakteristika pojedinog modela, a najznaajniji su:

BISMARCK-OV (KORPORATIVISTIKI) MODEL ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA -SISTEM SOCIJALNOG OSIGURANJA To je najstariji sistem zdravstvenog osiguranja koji je nastao sa uspostavljanjem prvog zakonodavstva sa podruja zdravstva i zdravstvenog osiguranja u Nemakoj 1883. godine, kada je vladao Otto von Bismarck . Prethodno dobrovoljno, osiguranje ovim zakonom postaje obavezno, to propisima obezbeuje drava. Glavni izvor sredstava za zdravstvenu zatitu u toj grupi drava predstavljaju sredstva socijalnog osiguranja. Osiguranje od rizika plaaju svi koji imaju bilo kakav dohodak. Finansiranje u tim sistemima ukljuuje odreivanje stope doprinosa koje plaaju poslodavci, plaanje doprinosa od strane radnika kao i transfer iz drugih kasa ili fondova (npr. penzioni fond ili fond za nezaposlene). Poslodavci i uposleni plaaju doprinose po pravilu u jednakom iznosu. Doprinosi se slivaju u bolesnike kase ili osiguravajua drutva, koja su od drave skoro potpuno nezavisne, ali su (u razliitoj meri) podvrgnute dravnom nadzoru. To znai da same odreuju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje, opredeljuju prava osiguranih osoba u odnosu na zdravstvene usluge i novana primanja i stupaju u odnose ugovaranja sa bolnicama, udruenjima lekara, stomatologa i farmaceuta. Najei nain plaanja izvoaa usluga je do obima posla koji je odreen u ugovoru izmeu izvoaa i nosioca osiguranja. Takvim nainom upravljanja obezbeena je njihova nezavisnost od drave i dravnog budeta. Meutim, nezavisnost ne znai i nezainteresovanost drave za sistem zdravstvenog osiguranja. tavie, drava ima izraenu regulativnu i nadzornu ulogu u tomsistemu. Prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja su osigurana skoro svim stanovnicima drave. U naelu je lanstvo u tom sistemu obavezno za sve stanovnike drave, iako u praksi nijedna drava ne obezbeuje univerzalni pristup zdravstvenim uslugama celokupnom stanovnitvu. Obavljanje zdravstvene delatnosti u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja je neprofitno. Privatna osiguranja i lina sredstva u celom sistemu ne predstavlaju znaajan udeo, ali su dozvoljena i mogua za pojedince iji prihodi prelaze odreeni nivo, kao to postoje i tzv. Transferi, odnosno zdravstvene subvencije, za grupe stanovnika koji su ekonomski slabiji (besposleni, socijalno ugroeni, izbeglice itd), to blai negativne uinke privatnog zdravstvenog osiguranja.
6

Bismarck-ov model finansiranja zdravstva imaju Slovenija, Austrija, Belgija, Francuska, Nemaka.

BEVERIDGE-OV (LIBERALNI ) SISTEM NACIONALNOG OSIGURANJA Poeci ovog modela seu u poetak dvadesetog veka, a formalno ga je u Engleskoj postavio Beverige 1942. godine. Na poetku se je i kod ovog sistema razvio veliki broj nezavisnih zdravstvenih fondova koji su pokrivali manje delove stanovnitva. Sa vremenom se je broj lanova, odnosno uesnika, poveavao, to je uzrokovalo razvoj sistema u sledeim smerovima: Drava je osetila potrebu da se finansiranje izvodi putem poreskih prihoda Pokrivenost stanovnitva je postala univerzalna Zdravstveni fondovi su izgubili svoju nezavisnost i postali su deo javnog sektor Dakle, sa razvojem ovog sistema je poreski nain prikupljanja sredstava postao prevlaujui. Kao izvor finansiranja koriste se porezi skupljeni u dravnom budetu, to znai da sistem zdravstvene zatite ne raspolae sopstvenim sredstvima. Drava preuzima ulogu voenja i upravljanja. Pored toga, drava organizuje odgovarajuu mreu zdravstvenih kapaciteta. O delu budeta namenjenom za zdravstvenu zatitu odluuje drava, a rasporeivanje sredstava izvode institucije dravne uprave. Drava propisuje i aktivnosti i zadatke zdravstvene slube. Celokupno delovanje zdravstvene delatnosti zasnovano je na lekaru opte prakse - linom lekaru, koji ima posebno odreenu funkciju i ovlaenja. Lekar je plaen po broju njemu na brigu poverenih osoba (glavarina) i delimino prema broju obavljenih usluga. Lekari opte prakse su u ugovornom odnosu sa odgovarajuim dravnim nadletvom (u velikoj Britaniji NHS National Healt Service), koje im odreuje nain isplate i cenu usluga. Zadatak nadletva je organizovanje aktivnosti i finansiranje zdravstvene slube, meutim, ouvanje i povratak zdravlja stanovnitva su briga drave. Osim po nainu prikupljanja sredstava, u odnosu na Bismarckov sistem, ovaj model se razlikuje i po tome to svi stanovnici drave (a ne samo zaposleni) imaju obezbeen pristup do zdravstvenih usluga pod jednakim uslovima. Obim prava je dobro ogranien i stie se sa dravljanstvom. U takvom sistemu bi naelo solidarnosti trebalo da bude bolje ispoljeno. Drave sa Beveridge-ovim modelom finansiranja zdravstvenih usluga su Finska, Grka, Irska, Italija, vedska, panija, Velika Britanija, Danska i Portugal.

SEMAKOV MODEL (SISTEM SOCIJALISTIKOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA) Nastao je u Sovjetskom Savezu i zemljama istone i srednje Evrope u vreme socijalistikog drutvenog ureenja, kao odgovor na Beveridge-ov model nacionalne zdravstvene slube. Razlika meu njima je samo ideoloka. Semakov model proizilazi iz istog naina razmiljanja da je drava odgovorna za zdravstvenu zatitu svojih dravljana. Semako je naime trdio, da je socialistika zajednica preko svojih dravnih institucija (vlada, parlament, zdravstvene ustanove) duna da svom stanovnitvu obezbedi sva prava u vezi sa zdravljem besplatno i na najviem nivou. Za taj sistem je karakteristino da se zdravstvene usluge finansiraju iz budeta koji se puni iz poreza. Drutveni sistem u ovim zemljama je poivao je na dravnoj-drutvenoj svojini. Ulogu drutvene svojine su preneli i na podruje zdravstvenog osiguranja, a linu svojinu i privatno osiguranje, tavie, zabranili. Privatna lekarska praksa, naravno, nije mogua. Zdravstvena infrastruktura je u javnom vlasnitvu, a sve zdravstvene usluge su bile javno dostupne. Odgovornost za planiranje rasporeivanje finansijskih sredstava i upravljanje investicijama je snosila dravna administracija, koja je bila organizovana po nivoima: dravnom, regionalnm i lokalnom. Ugovaranja izmeu interesno organizovanih grupa nema, jer visinu sredstava za finansiranje izvoaa odreuje vlada. Opisani model su imale sve bive socijalistike drave Evrope. Ovaj model osiguranja je imao odreene prednosti, odnosno dobre strane, kao to su: visoka dostupnost zdravstvenim uslugama, dobra strukturiranost zdravstvenih usluga tj. dobra geografska pokrivenost stanovnitva, dobro izvoenje javnih programa zdravstvene zatite kao to su vakcinacije, sistematski pregledi, eradikacije pojedinih bolesti i sl. Na drugoj strani se sistem suoavao sa veim brojem nedostataka kao, na primer: neprilagoenost zdravstvene slube i zdravstvenih usluga potrebama bolesnika, relativna potcenjenost i nedovoljno finansiranje zdravstvenih radnika i usluga po meunarodnim standardima - zbog ega je bio ogranien pristup modernoj tehnologiji, naglaena uloga bolnikog zbrinjavanja i lekara specijalista umesto vanbolnikih usluga i primarne zdravstvene zatite, nedovoljan obim zdravstvenih usluga, veliki broj lekara na broj stanovnika, privilegije i bolja dostupnost zdravstvenih usluga "posebnim-znaajnim" grupama osiguranika (uglavnom ljudima iz vlasti), pojava sive ekonomije i dr..

To su bili razlozi zbog kojih su drave Srednje i Istone Evrope kao i drave nekadanjeg SSSR-a prele na drugaiji sistem osiguranja i izraeniju ulogu trita .

PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE U SAD TRINI ODNOSNO KOMERCIJALNI SISTEM U sistemima privatnog finansiranja privatno zdravstveno osiguranje potiskuje socijalnu solidarnost. U takvom sistemu, zbog premija osiguranja koje su podreene riziku, moraju bolesni plaati vie od zdravih, ime se kri princip solidarnosti. Kroz proces poznat kao negativna selekcija premije za osiguranike rastu sa porastom rizika, tako da se zdravi praktino iskljuuju iz osiguranja. Ovakav tip privatnog finansiranja zdravstva je tipian za SAD. Velike kompanije plaaju zaposlenima osnovno zdravstveno osiguranje i veina Amerikanaca dobija zdravstveno osiguranje od svog poslodavca. Ali ne svi, i sve vie zaposlenih iz svog depa pokriva zdravstvene trokove. Osim toga, 45 miliona (oko 20%) Amerikanaca je bez ikakvog zdravstvenog osiguranja.

Zvanini podaci pokazuju da su trokovi zdravstvenog osiguranja u SAD 2004. godine dostigli 1900 milijardi dolara, to predstavlja 16 odsto amerikog bruto nacionalnog proizvoda. Sjedinjene Drave troe vie novca po osobi na zdravstveno osiguranje nego bilo koja druga zemlja na svetu, oko 5300 dolara godinje. Poreenja radi, vajcarska troi 3500 dolara po osobi godinje, Japan oko 2000, dok Turska troi svega 446 dolara. Osnovni razlog za visoku cenu amerikog zdravstvenog osiguranja je taj to su medicinske usluge, materjal, tehnologija i lekovi mnogo skuplji nego u drugim industrijalizovanim zemljama. Osim toga, lekari su primorani da primenjuju vei broj preventivnih procedura kako bi se zatitili od moguih tubi za pogreno leenje, koje su mnogo ee u Sjedinjenim Dravama nego u drugim zemljama. Osiguranje koje lekari plaaju da bi se zatitili od moguih kazni za pogreno leenje, sve je skuplje, i to zauzvrat poveava cenu zdravstvenih usluga. Premije za osiguranje od pogrenog leenja su izuzetno visoke i ine petinu ukupnih prihoda lekara.

Upotreba skupih novih tehnologija za bolju i bru dijagnozu i leenje bolesti takoe poveavaju cenu zdravstvenog osiguranja. Sjedinjene Drave imaju i sisteme besplatne zdravstvene zatite, zvane Mediker (Medicare) i Medikejd (Medicaid) .Tim programima se omoguuje osnovna zdravstvena zatita najsiromanijima i korisnicima dravne novane pomoi (invalidi, zaputena deca i dr.). Poto su programi izazivali visoke trokove dravi, oni su naknadno reformisani tako da su suena prava po ovim programima, to je dovelo do smanjenja plata zdravstevnom osoblju i broja zdravstvenih radnika koji su u te programe bili ukljueni. Za vreme Clintonove administracije delimino je proiren program Medicare, tako da su stariji stanovnici dobili pomo pri kupovini lekova na recept (Goldstein, 1999). Jo iz tog perioda prisutna je polemika koja je imala za cilj da zdravstevna zatita postane dostupna svim dravljanima. Razmatrano je i uvoenje zdravstvenog osiguranja slinog evropskom, ali moni zdravstveni lobiji i sumnjiavost Amerikanaca prema socijalizovanoj medicini, verovatno e znatno oteati radikalni preokret u sistemu. Meutim, sve skuplja zdravstvena zatita za ameriku privredu, vladu i porodice verovatno e uiniti neke promene neminovnim.

10

Zakljuak

I pored visokog ekonomskog standarda koji imaju, stanovnici Evropske unije esto nisu do kraja zadovoljni reenjima koje im nude obavezni sistemi zdravstvene zatite. To znai da idealnog sistema zdravstvenog osiguranja jo nema. Za Beveridgeov model zdravstvene zatite se smatra da najbolje korelira sa solidarnou - postulatom koji savremeno zdravstveno osiguranje treba da obuhvata. Beveridge-ov sistem nacionalnog zdravstvenog osiguranja garantuje zdravstvenu zatitu svima, uz rizik eventualno nieg kvaliteta zdravstvene zatite. Bismarck-ov sistem garantuje kvalitetnu zdravstvenu zatitu, ali je ne obezbeuje celokupnom stanovnitvu. U raljama ogranienih finansijskih sredstava i doslednog potovanja principa solidarnosti, mnoge zemlje u kojima se sprovodi reforma sistema zdravstvene zatite imaju dilemu: koji sistem odabrati? Preporueno reenje je najbolja mogua kombinacija sistema koja omoguuje dostupnost kvalitetne zdravstvene zatite u okviru sigurnih i stabilnih finansijskih izvora zavisno od lokalnih uslova. Poznati dokument Svetske zdravstvene organizacije "Zdravlje za sve u 21.veku" obavezuje sve drave lanice da obezbede solidarnost i univerzalnu dostupnost zdravstvenog osiguranja, uz istovremeno savlaivanje trokova.

11

Literatura
Zakon o zdravstvenoj zatiti Republike Srbije Jakovac G Reforme sistemov zdravstvenega varstva v Evropi Ljubljana, september 2002 str 1-3 www.cek.ef.uni-lj.si/diplome.htm O. Joksimovi, Osiguranje i zdravstveno osiguranje, Megatrend Beograd 2005, 66-68

12

13

14