Anda di halaman 1dari 16

Repriza Perl Harbura

01. jun 2006

Onog dana - 11. septembra 2001. - kada su Alahovi borci napali simbole mo?i SAD, Dord Bu je u svom dnevniku zapisao: Danas se odigrao Perl Harbur 21. veka!
Pie: Momilo PUDAR SVET je doiveo istorijski dogaaj u gromovitom kriku - Napadnuta Amerika! Krik je odjeknuo planetarno 11. septembra 2001. Istog dana je objavljena zapovest predsednika Bua, vrhovnog komandanta svih oruanih snaga SAD, Amerike oruane snage su stavljene u stanje uzbune u celom svetu. Ne samo Amerika, ve svet se obreo munjevito, neoekivano u svetskom ratu bez rata! I to ba prve godine 21. veka. Okrenut je list istorije. Zato? Grom iz vedra neba je pogodio i razorio simbole moi SAD: sedite vojske Pentagon u Vaingtonu i sedite ekonomske moi Amerike - Svetski trgovinski centar u Njujorku. Te noi, Bu je zapisao u svom dnevniku: Danas se odigrao Perl Harbor 21. veka! Amerika je progovorila renikom rata, a razdraeni Bu je pretio da e spriti svakog neprijatelja: Mi emo upotrebiti sva sredstva koja imamo: sva diplomatska sredstva, sva obavetajna orua, sve instrumente snaga reda, sav finansijski uticaj i sve oruje potrebno u ratu... Amerikanci ne treba da oekuju jednu bitku, ve dugo ratovanje bez presedana. Kada su se stiale strasti izazvane razornim i traginim aktom rata Alahovih boraca, Bu je precizirao da traje rat bez vremenskog i prostornog ogranienja. Svet je otro upozoren: Svaka zemlja sada treba da odlui: ili ste sa nama ili ste sa teroristima. Od sada, svaku zemlju koja nastavi da titi ili podrava teroriste, SAD e smatrati neprijateljskim reimom! Tako je Bu podelio svet na tabor dobra i tabor zla, po bojem uzoru. NIE sudbonosna istina bez koje se ne moe razumeti Amerika i stanje duha Amerikanaca posle tragedije 11. septembra: smrt 3.000 nevinih je ujedinila sve Amerikance, beskonano osnaila nacionalni patriotizam i cementirala odluku da treba uiniti sve, do konane ratne pobede. Moda svet nikada nee uoiti dovoljno temeljnu ivotnu promenu SAD: za samo nekoliko asova je nestala jedna, a nastala sasvim druga, ratnika i gerilska Amerika. Ona je izala na bojite protiv ilavog, neuhvatljivog i podlog neprijatelja. Bez sumnje, 11. septembar je podelio istoriju SAD na doba mira i doba rata. Dodue, ocena nastalog kriznog stanja je viestruka: prvo, Amerika i amerika nacija su u svetskom ratu protiv terorizma; drugo, Amerika se plai sveta, svet se plai Amerike; tree, SAD su podosta usamljene u svetskoj plimi antiamerikanizma; etvrto, septembarski akt rata nije temeljno izmenio samo Ameriku, ve svakog Amerikanca i njegovu ivotnu svakodnevicu; peto, oveanstvo, posebno Evropa, atlantski saveznik, nisu u potpunosti shvatili da se Amerika nala u istinskom, a ne izmiljenom svetskom ratu protiv islamizma koji bitno menja misaonost SAD o nacionalnoj bezbednosti, ivotu, zakonu, pravu, prijateljstvu... Istini za volju, na svet nije svestan ni danas, da je Amerika doivela kulturnu revoluciju. Meutim, SAD nisu uistinu razumele prave uzroke 11. septembra, nije dat taan odgovor na pitanje: ta hoe Alah sa gromovitim udarom na SAD? Svi govore o Al kaidi, a niko ne zna pouzdano ta sve i ko sve se krije iza misteriozne aveti Alahovih boraca. SIGURNO je da se radi o ljutim neprijateljima judeohrianske civilizacije, politikog, ekonomskog i drutvenog sistema nevernikog i prljavog zapadnog sveta, ije unitenje e doneti slobodu i ast Alahu. Osnovni je zadatak proterati nevernike iz Alahovih zemalja, da bi vladala aria, koja mora biti alfa i omega svakodnevnog ivota. To je volja Alaha i nebeska pravda. Poruka dihadista glasi: mir se nee vratiti na zemlju, dok sav svet ne bude islamski! Pre traginog septembarskog dana, niko nije zamiljao da je mogue ratno razaranje na tlu SAD. Desilo se to nije oekivano ni u holivudskoj proizvodnji jeze, pa ni u snu Amerikanaca. Taj crni dan je pretumbao SAD i njih uveo u novo strateko, vojno, diplomatsko i bezbednosno stanje. Taj tragini dan je prouzrokovao opasne pukotine po religijskim, civilizacijskim, ideolokim, nacionalnim i socijalnodrutvenim meama planete, ponaosob izmeu judeohrianstva i radikalnih snaga islama. Klice terorizma nisu samo Alahove niti vanzemaljske, one izviru iz stvarnosti naeg sveta. Stoga terorizam ne stie iskljuivo iz trulei i nazadnjatva politizovanog islama. Dakle, 11. septembar nije iskljuivo bes i bezumlje islamizma, nego odraz niza istina: rastueg siromatva milijardi ljudi, rastue moi ve monih, rastueg bogatstva ve bogatih, rastue vlasti onih koji ve vladaju, rastueg porobljavanja ve porobljenih. Taj duhovno, materijalno i kulturno izuzetno osetljivi skup naroda je podloan ideolokim i religioznim zabludama i lako postaje plen nasilja. Nije sluajno da se udar groma sruio na centre moi SAD. Kao to nije sluajno da je islam posluio za ideologiju Alahovog dihada. Islam se uveliko politizovao, prihvatio strategiju terora i objavio totalan rat zapadnom

judeohrianstvu. To je meunarodna struktura koja ugroava inae rovitu stabilnost sveta. Razumljivo, polazni stav je jasan: niko nije bezgrean u naem grenom svetu. IZLAZ IZ BARUTINE MEKSIKI knjievnik Karlos Fuentes ocenjuje da Buov izbor vojne sile za osnovno sredstvo obrauna sa dihadskim nasiljem, liava Ameriku mogunosti da uoi probleme koje postavlja terorizam: siromatvo, nepravdu, rasizam, gubitak kulturnih vrednosti i religiozni fanatizam. Fuentes zagovara demokratskosocijalni izlaz iz barutine u koju je zapao na svet. Svakako, to je neophodan izlaz. Savremenost poruuje da se gnev naroda pretvara konano u terorizam i da terorizam nije iskljuivo na jednoj strani. Napad na Svetski trgovinski center, kae ameriki politikolog Robert Kaplan, doao je kao ok. Mrnja SAD je trebalo da eksplodira na ovaj ili onaj nain. Gledano sa vremenske razdaljine, ona je bila skoro neizbena. NjUJORK 11. septembra 2001. U IZDANjU beogradske izdavake kue "Filip Vinji" pojavie se ovih dana knjiga "Amerika protiv sebe i sveta" iz pera naeg uglednog novinara i publiciste Momila Pudara. Najinteresantnija poglavlja iz ovog rukopisa objaviemo u feljtonu koji zapoinjemo danas.

Oruje boja svetinja


02. jun 2006.

Bu mla?i ljubomorno uzdie zastave krstakog vojskovo?e, pa je rat neophodan u loem svetu. Dihad je veta zloupotreba tehnike i taktike terora, a ne vojna sila. Legalizacija rata i "ozakonjenje me?unarodnog prava najja?eg"
U NAEM svetu nita se ne deava sluajno. Amerika samovoljnost i ratnika jednostranost hoe da sakriju istinske izvore teroristikog nasilja, o emu ubedljivo pie tada evropski komesar za spoljne poslove Englez Kris Paten (poslednji britanski guverner u Hongkongu): Uzroci su ukorenjeni u svetu gde 10 odsto stanovnitva deli 80 odsto dohotka, a bogatstvo troje Amerikanaca istovetno je ukupnoj vrednosti godinje proizvodnje 48 najsiromanijih nacija. To je svet u kojem osrednji Amerikanac potroi 1.600 litara nafte godinje, dok potronja Azijca jedva dostie 50 litara. Te nejednakosti postoje na lokalnom i svetskom nivou. U Londonu, Kening taun deli samo est metro stanica od Vestminstera. Ali, graani Kening tauna proseno ive est godina manje od suseda. Koliko istine, koliko osude u reima aristokrate Patena o stvarnosti sveta danas. Samim tim se stie do saznanja, da dihadisti hoe da podignu most izmeu zloinakog terorizma i opravdanog revolta milijardi dua protiv zlodela velesila dananjice. Alahovi borci nastoje terorom niklim u mranjatvu religijskog fanatizma, da siromane i gladne, prognane i naputene, odvedu na ivotnu stranputicu, napijajui ih laima, da je dihadski islam njihov jedini spas. Samim tim, postavlja se pitanje: ta je terorizam? Robert Kaplan, savetnik mnogih predsednika SAD, nudi odgovor: Terorizam je oruje, tehnika upotrebljena protiv jaeg od sebe. DIHAD je, odista, veta zloupotreba tehnike i taktike terora, a ne vojna sila. Taj terorizam hoe da ovlada sveu podanika, da ga pretvori u buntovnika i drutvenog nihilistu. Dakle, terorizam je sredstvo slabih koji nemaju snagu da vode istinski rat, a jo manje da postignu pobedu. Teroristi vode psiholoki rat, oni juriaju na vlast, religiju, narod, a ne na vojsku. rtve su nevini civili. Eto zato se tvrdi, da je Bu grdno pogreio kada je naumio da silom vojske iskoreni terorizam. Tako je rat pretvoren u teror, a teror u rat, u sueljavanju dihadskog terora sa dravnim terorom u kojem se uspostavlja ravnotea terora. Svedoanstvo je iraka tragedija, gde snaniji postaju slabiji. Narod je odavno rekao, da se zlo zlom ne lei. Dobar znanac Bele kue, demokrata Bendamin Barber je svrsishodniji u oceni uzroka crnog septembra: ta je trebalo uiniti, to je odgovoriti kako terorizmu, tako globalnoj sredini koja ga hrani. A to su socijalna nejednakost, ekonomska dominacija i agresivni materijalizam, koji destabilizuju zemlje u razvoju, a mi to smatramo borbom za demokratiju. Izgleda vrlo esto, da se radi o bitki za zapadnjatvo i kulturnu hegemoniju u svetu gde 50 zemalja ima dohodak po stanovniku manji od 1.450 dolara godinje, njih oko polovina su postale siromanije izmeu 1990. i 1999. Slabe i iznemogle drave predstavljaju najplodniji teren za terorizam. Meutim, za Ameriku predsednika Bua mlaeg vai jedno tumaenje u duhu teze o sukobu civilizacija: razbuktali terorizam je novi oblik varvarstva. Rej Bradburi, ameriki knjievnik, za ije knjike kau da su najitanije u svetu u oblasti naune fantastike, ovako ocenjuje 11. septembar: Taj tragini dogaaj nije posluio za lekciju naim rukovodiocima. Razaranje "Svetskog trnog centra" je trebalo da uveri Ameriku,

da je njena spoljna politika duboko nepravedna... Nama se vie dopadalo da vodimo rauna o naim interesima i interesima vladajuih lidera, nego da brinemo o ljudima. Teroristiki atentat nas je pogodio u sred srca kao odgovor na na nepravedan i prezriv stav prema narodima Srednjeg istoka... Reakcija amerike vlade je loa. Treba se usmeriti ka pravim problemima, pre no to se krene u rat... Mi emo svi zavriti u praini. JEDNO je sigurno: SAD mora da menja spoljnu politiku i kooperan odnos prema ostalim zemljama. To je zapovest stvarnosti, nije kapric. U protivnom, SAD e se nai u opakoj vetrometini, jer septembarska tragedija nije uzrok ve odraz sutinske izmene koja se odigrala posle ameriko-sovjetskog hladnog rata. Svoenje na silu odgovora za gnusni terorizam dihada, ne garantuje Americi da je pobeda nadohvat ruke. SAD se uputio podmuklim stazama rata, uprkos protestima i savetima velikog dela sveta. Izabravi silu i rat, SAD se poneo siledijski, a to ih ne pribliava amerikim vrlinama i tradicijama. Borba protiv boljevizma je voena u znaku krstakog pohoda dobra protiv zla. Regan je nazvao SSSR imperijom zla. To uverenje je izviralo iz sutine hladnoratovskog obrauna dvaju kolosa. Bu mlai je otiao dalje, da bi ljubomorno uzdigao zastave krstakog vojskovoe. Za njega, rat je neophodan u loem svetu, pa je oruje boja svetinja. Odista, SAD zalazi prvi put u sueljavanje sa islamom i muslimanskim svetom, to bi moglo da se pretvori u glavni svetski front na kojem bi se nale oi u oi mnoge nacije u 21. veku. U tom svetlu treba videti arku elju SAD, da 11. septembar pretvori u izvor poude za svetskom vlau. Rat Bua za ienje Alahovog sveta i najava ratnog obrauna sa osovinom zla, prete ozbiljno da usmere narode u epohu malih ratova, bez sukoba velikih nuklearnih sila. Ta vremena su poela ratom na tlu razorene Jugoslavije, im je nestao SSSR u porazu staljinistikog boljevizma. To je pokuaj da se legalizuje rat i ozakoni meunarodno pravo najjaeg, to bi osudilo na umiranje svaku miroljubivu politiku. A ta to znai, jo je Herodot rekao za sva vremena: Nijedan razuman ovek ne moe vie voleti rat nego mir, jer u ratu, to su oevi koji sahranjuju sinove, dok u vreme mira, to su sinovi koji sahranjuju oeve.

KNjIGU Momila Pudara "Amerika protiv sebe i sveta" (str. 500) ija je knjiarska cena 600,00 dinara, moete poruiti kod izdavaa IP "Filip Vinji", Beograd, Ustanika 25, tel.: 344-10-74, imejl: fvisverat.net, sa popustom od 30 odsto + potanski trokovi

Velika zbunjena zemlja


03. jun 2006.

Kora?aju?i ogromnim prostranstvom Amerike, stranac sti?e uverenje da skoro 300milionska nacija, naoruana do zuba, ima ose?aj da se nalazi u miolovci. Ulaze?i u ira?ku ratnu avanturu, Bu mla?i nije posluao ni iskusne ratne generale, ni oca
PUTNICI namernici koji stiu u SAD, nalaze uznemirenu zemlju. Amerika trpi dijalektiku straha, to podsea na poznatu izjavu predsednika Ruzvelta: Vi ne treba niega da se bojite, izuzev - straha. Stoga pitanje strunjaka: Da li je zemlja u strahu sposobna da usamljena vri planetarnu imperijalnu misiju, ak i kada raspolae vojnom silom kakvom raspolae SAD? Beinski odgovara: Vlada strah, strah ponekad blizak panici, a to je slepilo. Ja nazivam slepilom odsustvo jasnog razumevanja meunarodne situacije... Znaajno je da se mi pitamo kao graani, da li jedna sila svetskih dimenzija moe istinski da obezbedi podrku za kojom osea potrebu, naroito podrku prijatelja, kada im kae: ako niste sa nama, vi ste protiv nas. Koraajui ogromnim prostranstvom Amerike, stranac stie uverenje, da skoro 300-milionska nacija, naoruana do zuba, ima oseaj da se nalazi u miolovci. To svedoenje se nalazi u londonskom Dejli telegrafu, iji autor Graham Tarner zakljuuje posle viemesenog putovanja uzdu i popreko velikom zemljom: Amerika je ogrezla u udno stanje: ona je poremeena, zbunjena, zahvaena sumnjama. Gde god sam otiao, to sam uoio... Velika veina Amerikanaca nastavlja da gleda svet kako je Guliver gledao Liliputance. Zavrnu re o stanju amerike nacije, Tarner je dao Donu Torntonu, pomoniku direktora uvene finansijske kue Goldman Saks: Na ivot bez due, konano e postati stalno nezadovoljstvo, a to uvek izaziva ranje drutva. EVO nas u oluji prvog svetskog rata protiv terorizma. Vojskovoa osebujnog boja je amerii predsednik Dord Bu. To je totalan rat, ree on. Niko nije ravnoduan, poto rat vodee hipersile obavezno proima svu bitnost meunarodnih odnosa. Amerika ratna avantura poeta u talibanskom Avganistanu, nastavljena u naftonosnom Iraku, a traje tri godine, ve nasluuje da e svet dugo trpeti eksplozivnu krizu i nestabilnost. Vraaju se zloslutne godine koje su obeleile ameriko ratovanje u Vijetnamu, francusko u

Aliru ili sovjetsko u Avganistanu. Oholo vostvo Bua nastoji da ubedi sve ljude dobre volje, da je u okraju celi svet, a ne samo Amerika. Stoga samovoljni ratovi Bua se nastoje doarati svetim ratom. Angloameriki rat u Iraku, nazvan "prvom bitkom etvrtog svetskog rata", estoko se razbuktao u samovolji vostva dve velike zemlje. Stara Evropa i svi koji su se okupili oko nje, nisu uspeli da spree Buov rat. Dodue, antiratni narodni protest je ustalasao duhove na svim stranama, podstakao najmasovniji i u mnogo emu jedinstven gnev ulice. Zato je stara Evropa osudila, i ne samo ona, angloameriko ratno siledijstvo. Nita nije pomoglo. Bu nije potovao ni odluku OUN, da su SAD zale u nelegalnu agresiju. Zacelo, svetska organizacija je bila slaba, bez jedinstvene politike volje i bez suverenog autoriteta. Razumljivo, planetom ne tutnji etvrti svetski rat. To je la amerikih autora Buove doktrine, zasnovane na izazivanju stanja stalnog ratovanja. SAD je, uistinu, u ratu, angaovao ameriku vojsku pod nacionalnom zastavom. Ali, to je rat SAD i praktino samo SAD. Izmiljotina je da traje svetski rat. Re je o angloamerikoj ratnoj agresiji protiv reima Sadama Huseina, koja je odista rat protiv Iraka, dakle oruani sukob dveju drava, a koji se pretvorio u ameriku okupaciju Iraka i graanski rat Iraana. A sve to u slubi interesa SAD i amerikog kapitala. Svet je suoen sa krvolonim terorizmom dihadista, koji nisu ratni neprijatelji, ve zloinaki pokret verskih fanatika koji hoe islam da pretvore u krstaki pohod. Protiv njih treba svuda da se bore snage reda, a ne vojske monih nuklearnih sila. ZBOG toga je Buova avantura u Iraku ratna ludost. Bu stariji i njegovi saradnici u prvom ratu protiv Sadama Husejina, nisu podrali taj preventivni rat. Glavni komandant "Pustinjske oluje general Norman varckof je napisao u Vaington postu, da su rat hteli oni koji nemaju nikakvo vojno obrazovanje, to zabrinjava. Vano je citirati rei Bua starijeg o ratu u Zalivu: Udariti na Irak i okupirati zemlju, prekoraiti jednostrano mandat Ujedinjenih nacija, bilo bi unitenje onog to smo mi prethodno nastojali da postignemo, a to je odgovor na agresiju na Kuvajt. Da smo izabrali invaziju Iraka, moda bi SAD jo bio okupaciona snaga u zemlji estoko neprijateljskoj". Bu stariji je sroio tu ocenu u Seanjima" 1998. godine, dakle sedam godina posle Oluje u Zalivu! Bu mlai nije posluao ni ratno iskustvo amerikih generala, ni savet oca. Predsednikovi ljudi u Beloj kui, Kongresu i Pentagonu, drei u ruci stranu vojnu mo, krenuli su u etvrti svetski rat, usput razorili volju i ugled meunarodne zajednice u Staklenoj palati na Ist Riveru i ostali gluvi u buci antiratnog protesta svetske javnosti. ula se tvrdnja: To je rat predsednika, to nije rat Amerike." Njujork tajms je napisao da e Buov rat izazvati haos umesto reda, mrnju umesto zahvalnosti, dajui sjajnu ansu pristalicama bin Ladena, u nastojanju da Kuran ima svu vlast. Ako se Njujork tajms hteo baviti proroanstvima, stvarnost je zaista potvrdila njihovo predvianje. Svet je ve zaao u neveselo vreme opake krize. Danas su snage mira u povlaenju na svetskom frontu, nemone da potrae izlaz iz svakodnevnog krvoprolia. Izgleda da monicima amerike vlasti nije mogue predoiti da je Amerika na stranputici i da tone u krizu, kako meunarodnih odnosa, tako i unutranjih, ekonomske i socijalne nemire. Sve to se smatra demokratskim, trpi blokadu. Buova strategija stalnog ratovanja, najavljuje svetski militarizam na due staze, obnovu trke u naoruavanju, povampirenje hladnoratovske zategnutosti u odnosima velikih sila. Jednostavno, nita dobro za na svet.

KNjIGU Momila Pudara "Amerika protiv sebe i sveta" ( 500 str.), ija je knjiarska cena 600,00 dinara, moete poruiti kod izdavaa IP "Filip Vinji", Beograd, Ustanika 25, tel.: 344-10-74, imejl: fvisverat.net, sa popustom od 30 odsto + potanski trokovi.

Irak - Buov Vijetnam


04. jun 2006.

Rat protiv Iraka je izuzetan izazov Americi, SAD je lako dobio rat i brzo izgubio mir. Nismo nali neprijatelja protiv kojeg smo se borili u naem scenariju, kazao general Valas. U ira?kom paklu masovna smrt ubi?ajena pojava, a rtve nevini Ira?ani
Pie: Momoilo PUDAR PROPAGANDNI krik da je "svet zaao u etvrti svetski rat", od rei do rei je moto zvanine strategije i geopolitike vladajuih snaga SAD. Taj rat nije rvanje Golijata i Davida, kako se stekao utisak prilikom obrauna sa talibanima u Avganstanu. SAD je uao u avolski vrtlog pun rizika. "Rat nema nikakvu vidljivu granicu, ni u prostoru, ni u vremenu, niti u ruilakom zamahu koji on moe izazvati", kae se u "Pismu amerikih graana prijateljima u Evropi". Stoga nezadovoljni Beinski konstatuje: "Rat protiv terorizma je danas centralna preokupacija Amerike u svetu, to je odraz i te kako uskogrude i ekstremne

politike prve svetske sile, koja je ujedno i velika demokratija u istinskom tradicionalnom idealizmu." Tabor Bua i Blera se posluio neistinom, obmanom i krivotvorenim dokumentima, to e rei, dravnom lai, kako bi uverio oveanstvo da su Amerika i Britanija bile prisiljene da krenu u preventivni rat, poto je svetu pretila katastrofa. Vatreni zagovornik irakog rata ideolog Pol Folfovic, tada "ef broj dva" u Pentagonu, obelodanio je tri lana razloga za odluku Bua da uputi amerike vojnike na prekookeansko ratite: - Prvi je postojanje oruja za masovno unitavanje, drugi je podrka Sadama Huseina teroristima, trei je zloinako ponaanje protiv irakog naroda. Stoga Volfovic precizira: - Nije bilo pitanje da li treba napasti Irak, ve kada treba napasti. BU je tajno poeo rat protiv Iraka, a naciju nije obavestio kada je izdao naredbu: "Napred na Bagdad!" Obraajui se komandantima amerikih trupa na bojitu, Bu je rekao: "Za mir u svetu, za dobrobit i slobodu irakog naroda, ja nareujem izvrenje operacije `Slobodni Irak`. Neka Bog blagoslovi nae vojnike." To je bilo ujutro, 19. marta. Celog dana Bu je primao vane linosti i telefonom razgovarao sa efovima drava, ali nikome nije rekao da je poeo rat protiv Iraka. Amerikoj naciji se obratio u 22.16, kada su bombe padale na Bagdad. Te noi, Bu je izrekao veliku la: "Cilj prvog amerikog rata u 21. veku jeste osloboenje naroda i spas sveta od opake opasnosti." Rat protiv Iraka je izuzetan izazov Americi. SAD je lako dobio rat i brzo izgubio mir. "Mi nismo naili na neprijatelja protiv kojeg smo se borili u naem scenariju", rekao je general Valas, komandant Petog korpusa, angaovanog u Iraku. Pobedu je praktino izvojevala samo jedna oklopna divizija. No, laka pobeda ne obezbeuje mir. U komaru i tragediji brzo se izgubila anglosaksonska munjevita pobeda. Re je o ratnoj drami o kojoj nisu ni sanjali vojni strunjaci u Pentagonu. Irak je udno poprite potpuno nepoznatog gerilskog rata najmonije armije sveta i nevidljivih "boraca Alaha". Rat posle rata, mir bez mira. Senator Ted Kenedi je rekao: - Irak je Buov Vijetnam. IRAK je postao smrtna zamka za 150.000 amerikih vojnika, uveliko izloenih gorkim iskustvima sovjetskog vojnika u toku okupacije Avganistana. Nikada posle vijetnamskog rata, amerika vojska nije ispoljila tako ubedljivo nemo kao u posleratnom Iraku. Amerika vojska je savreno naoruana, odlino izvebana i jo disciplinovanija za moderan rat, ali nikako za gerilske okraje protiv nevidljivog neprijatelja. Zato se amerika vojska pokazala siledijskom, bez potovanja zakona: njoj ni ratni zloin nije stran u Iraku. Ona je daleko od svakog vitetva i vojnike asti. Buov pohod na Irak, uistinu, jeste ratna agresija, iji ishod je nametanje rata posle rata irakom narodu, istinske narodne tragedije. Tragini svakodnevni dogaaji svedoe da ratna agresija zalazi u strahote dravnog zloina. Narod je eleo okonanje 35-godinjeg zloinakog reima apsolutnog diktatora Sadama Huseina, a obreo se u graanskom ratu i neoekivanom ratu protiv Buove Amerike. Iraani krvare u tuem ratu i podnose veu bedu od bede u toku diktature Sadama, trpe haos i bezakonje. Ono to se deava u Iraku, to je rat terorizma protiv terorizma, islamskog terora protiv anglosaksonskog terora. Samovoljni rat Bua u Iraku je ogromna ansa za razbuktavanje dihada na velikim prostorima. "Dihadisti" stiu pristalice posvuda i postaje umnogome svetski pokret. Stoga se sve jasnije ocrtava front izmeu hrianskog i islamskog sveta. U Americi je objavljeno da u svetu postoji oko 350.000 sauesnika u redovima dihadskog terorizma. Valjda je to "argument" Bua za tvrdnju da traje svetski rat u kojem uestvuje "celi demokratski svet", a ne samo Amerika. Uveliko se gomila razarajua mrnja meu narodima, onda kada je i najmanja iskra, na primer, objavljivanje provokativnih karikatura Alaha u stroju dihadskih terorista u zapadnoj tampi, dovoljna da izazove opake meunarodne nemire. Svet je bio svedok kuljanja nekontrolisane razorne moi i religijskog fanatizma. Zacelo, iraka avantura preti da bude kobna. U Iraku tragedije su svakodnevne, masovna smrt je postala rutinska, a rtve su ponajvie nevini Iraani gurnuti u oluju terora. "Rat amija", kako novinski izvetai opisuju koliko etniki toliko verski oruani sukob Iraana, naroito sunita i iita, opako izlazi iz okvira borbe protiv terorizma, a zalazi u sukob masa velikog obima. "To je prljava okupacija", tvrdi ameriki univerzitetski profesor Hauard Zin. "Centar za zatoenike u Gvantanamu je postao gulag naeg vremena." Valjda zato Deni ambar pie: "Od Madrida do Berlina, prolazei kroz Pariz i Rim, niko vie ne veruje da ameriki vojnici ginu u Iraku za stvar mira".

Najtea bitka - mir!


05. jun 2006.

Osnovna poruka ira?ke ratne avanture je vrlo jednostavna: oruje najmo?nije vojske nije dovoljno za pobedu mira. "Preventivni rat" je samovolja najja?eg, to je temelj novih me?udravnih odnosa, bez me?unarodnog prava
SVAKA supersila bi se rado odrekla ratne pobede amerikih trupa u Iraku. Ratni trijumf SAD odista je najubedljivije svedoanstvo koliko je nemono oruje u 21. veku kada tei da silom iri univerzalne vrednosti na prostorima nataloenim kolonijalistikim, korupcionakim i diktatorskim reimima. Ishod rata u Iraku nikada nije bio neizvestan, ali malo ko je oekivao da e prva vojska u istoriji sveta biti toliko muena u sjaju pobede. - Uz duno potovanje amerikoj armiji - kae perjanica superamerikanizma Tomas Fridman - taj rat je jedan od najneravnopravnijih u istoriji ratova. Shodno drutveno-ekonomskim izrazima, Amerika je bila u ratu protiv "Kremenka i Kamenka". Nastalo je udno stanje: amerike snage ne vladaju istinski u Iraku ve su prisiljene da trae pomo bivih Sadamovih policajaca, vojnika i oficira, da preuzmu teret rata. SAD hoe novu iraku armiju sa 250.000 vojnika. - Uspeh u Iraku e zavisiti od sposobnosti Iraana da savladaju neprijatelja - kae Bu. To je poziv u graanski rat, koji sada traje. Amerika ratna pobeda je prerasla u krvoprolie. To je, takoe, najvee bojite legalnih plaenika, njih oko 20.000, skupljenih na pijaci svetskih avanturista, a u slubi privatnih agencija, veinom amerikih. Dve jake divizije odlino plaenih komandosa - jedinstven je sluaj u istoriji ratovanja. OSNOVNA pouka irake ratne avanture je vrlo jednostavna: oruje najmonije vojske nije dovoljno za pobedu mira. Svakako, jedna grozna diktatura manje u svetu - Sadamova - bila je elja svih ljudi dobre volje. To je bilo neophodno, ali ne po svaku cenu. Tvrdi se da je prvi bilans irakog rata posle rata (20032005), strana smrt oko 100.000 ljudi, vie od 90 odsto civila. U budunost se ne moe ii krvavim stazama prolosti. Ratna drama u Iraku potvruje, da big stick nije poeljno sredstvo za presaivanje amerike demokratije. Irak je dokaz koliko je uplja siledijska vojna mo, naroito na uarenom tlu istorijskog jezgra islama. SAD se nalazi u situaciji koju nisu predvideli njeni vrhunski stratezi. Rat protiv Iraka postaje rat protiv islama. Iraki rat je eksplozivno jezgro jaanja islamistikog terorizma. Terorizam je pretvoren u meunarodni nevidljivi bauk protiv kojeg nema stopostotne bezbednosti, kako priznaje ameriki ministar rata Donald Ramsfeld. udno je stanje: svetska sila jaa nego ijedna u istoriji oveanstva, jaa nego sile koje su osvajale cele kontinente, danas ima za ratnog neprijatelja silu bez vojske, bez otadbine, bez lica, bez topa, bez tenka, bez aviona... Rat islamista nije, svakako, svetski rat, ali je temeljno izmenio svetsku situaciju, iako nisu pokrenute armije velikih nacija u meusobnom sukobu. Izabran je svojevrstan sistem odbrane: pribei preventivnom ratu svuda gde postoji traak sumnje da moe biti opasnosti, ak i kada opasnost jo ne postoji. Nastala je dvojna slika SAD u Americi i van Amerike: oholog ratnika i uplaenog graanina. Vlada je uzviknula gromko ura i krenula u rat. SAD su preko noi postale elini oklopnik, razmeui se oruanom silom desetine hiljada kilometara daleko od Amerike. - To je naa misija - kae Bu - misija itelja SAD, najslobodnije nacije na svetu, nacije izgraene na bitnim vrednostima koja odbacuje mrnju, odbacuje nasilje, odbacuje ubistva i odbacuje zlo. Mi neemo popustiti. SAD su u toku da dobiju rat. NE samo tvrdokornost, ve i izrazita tvrdoglavost Bua, dri ameriku naciju u ratnom stanju, iako je rat u Iraku ve izgubljen. Ipak, Bu u poruci naciji 2006. gromko uzvikuje - Amerika je pobednik! To je odgovor svima, ree on, koji kau da je rat izgubljen, da ne vredi uloiti ni centa vie, niti jo jedan dan rata vie. Bu se naao u dravnikoj miolovci, jer dok proglaava pobedu, svega 37 odsto Amerikanaca odobrava njegovu politiku. Nacija je nezadovoljna, jer ratna avantura Bua kota skoro dve milijarde dolara svake nedelje. Preventivni rat je samovolja najjaeg. To je temelj novih meudravnih odnosa, a bez meunarodnog prava. Takav rat je nelegalan jer je protivan interesima i volji meunarodne zajednice i nije ozakonjen voljom amerike nacije, on je zloupotreba kako meunarodnog prava, tako zakonodavstva SAD. Katastrofa u Iraku je dokaz da preventivni rat Bua ne slui interesima amerike nacije, ali moe izazvati kobne posledice za SAD. To je politika prava jaeg, ali i zakon dungle. To kae 120 Amerikanaca iz prvog reda nacionalne elite, u zajednikom pismu Evropljanima: Nae korienje tog `prava, a uskraenog svima ostalim, unitava osnovni pojam svetskog poretka utemeljenog na univerzalnim vrednostima i na pravnom sistemu otvorenog svima na osnovu jednakosti. `Pravo koje koristi samo jedan, onaj najmoniji, nije pravo ve privilegija koju jedan sprovodi na tetu prava ostalih. Njihov zakljuak: Danas se snage napretka nalaze pred odluujuim izborom: pridruiti se horu onih koji slave brutalnu silu, nju vezujui vetom retorikom za `duhovne vrednosti ili se prihvatiti najteeg zadatka - igosati ludost i nadmenost dominirajue vlasti i delovati sa humanom zajednicom da se pokrene razuman dijalog, pravedniji ekonomski odnosi i istinska pravda.

Sukob dva zapada


06. jun 2006.

Razvoj svetskih zbivanja potvr?uje pojavu "dva Zapada"- ameri?kog i evropskog, posebno u odnosima sa arapskim i muslimanskim zemljama. Dihad kao zloslutni islamizam nastoji da bude ono to ne moe da bude - stegonoa jedne religije, kulture, zajednice naroda na zamanom delu globusa
SVE to se zbilo u svetu, a desilo se previe, pokazuje da su SAD doivele moralni krah. Bu i njegovi ideolozi, uveliko su zamutili meunarodne strasti i lakomisleno se zagnjurili u avanturu iji trijumf je terorizam i militarizam. Iz te ocene izvire tvrdnja, da je Bu zasigurno izgubio rat u Iraku, uprkos proglaene pobede. Poraz je doivljen na ratitu i van bojita. To je viestruki poraz, od vojnog do politikog, stratekog, moralnog, svakako najvei posle vijetnamske katastrofe. To je tako straan poraz da e ostaviti, bez sumnje, teku ranu na telu Amerike i dubok oiljak na 21. vek. Svi napori SAD za gradnju nezavisnog, demokratskog Iraka, recimo parlamentarni izbori i nasilni ustav u 2005, nisu obnovili mir, ve izazivaju graanski rat. Svi koji buno tvrde, da je Bu imao pravo kada je gurnuo SAD u ilegalni rat, jer je oboren zloinaki reim Sadama Huseina, moraju da znaju neoborivu istinu: demokratija se ne seje bombama tuinske, okupacione sile, ona mora biti izvorna, narodna, sopstvena. Stanje u Iraku, toj jadnoj zemlji, ve decenijama svedoi o porazu krstakog pohoda SAD u ataru islama. Nita ne pobija tvrdnju da Irak nije poslednje bojite. Kriza ne poznaje granice. Eto, Iran preti i poziva da se Izrael izbrie sa karte, to je suludi poziv u opti rat islamizma i judeohrianstva, u kojem je obavezno uee Amerike. NASTUP Amerike na islamskim prostorima ne moe se svesti, uprkos svega, na sukob zapadnog sveta sa islamskim svetom. Razvoj svetskih zbivanja potvruje pojavu dva Zapada - amerikog i evropskog, posebno u odnosima sa arapskim i muslimanskim zemljama. Danas nije vie mogue u Parizu ili Berlinu smatrati politiku SAD za izvoz zapadne demokratije. Ameriko samovoljno razmetanje ognjem rata, ide naruku fanaticima dihada koji stavljaju tutorsku ruku na islam, hoe veru Alaha da pretvore u religioznopolitiki internacionalizam. Zna se, dotle, da poslednje vekove obeleava tumaranje islama u mraku, a da povratak svetlosti islamske civilizacije, zahteva najpre demokratiju u domovima Alaha. Bu kae da je to cilj amerikog plana za veliki Srednji istok, objavljenom 2004. Zvanino je reeno, da je irenje demokratije i dobrobiti na prostore islama, bio glavni razlog za obaranje Sadama Huseina i nanoenje poraza Alahovim fanaticima - talibanima. Egipatski politikolog Mohamad Sajed Said pie o amerikom planu: Aplaudirati u arapskom svetu inicijativi Administracije Bua, znai politiko samoubistvo. Lino Hosni Mubarak ustaje protiv nametanja islamu plana strane proizvodnje. On upozorava da to moe izazvati haos, to svedoi jasan primer Iraka. Taj posao, tvrdi Mubarak, mora biti posao muslimana, a ne judeohriana. Ipak, Bu ide sve dalje u islamsko bespue, pa se SAD uveliko smatraju opasnou za vrednosti Kurana i samostalnost Alahovog sveta. Vodei egipatski dnevnik Ahram pie, da se radi o novom kolonijalizmu koji hoe, kao i ranije, da nas ui demokratiji i progresu. Bez stabilizovanja odnosa sa muslimanskim svetom, SAD e dovesti u pitanje njen prodor u jezgro Evroazije. Sada je jasno da SAD treba da se osposobe umnou, a ne silom, u sueljavanju sa arapskim jataganom. Ali, svi Amerikanci se ne busaju u prsa kao Bu, oni doaravaju drukiju Ameriku utonulu u neizvesnost. Amerika objektivno nije sposobna da izae iz politike nametanja sopstvenih interesa celom svetu, jer sistem superkapitalizma njoj to diktira. Obilje injenica svedoi da prirodno blago islama znatno doprinosi, da Amerika ivi danas iznad njenih mogunosti i rezultata njenog rada. Stoga Amerika se prilepila kao pijavica na telo i duu Alahovog naftonosnog sveta. PROLA su vremena kada su SAD u ratnim avanturama zabadale zastavu demokratije na devianskim prostorima. Nobelovac osef tiglic ree, da rat treba voditi protiv nejednakosti u svetu, a ne protiv terorizma. Taj ameriki ekonomista, strateg ponavlja: Oruje nije sredstvo da se iskoreni siromatvo i zlo terorizma. Meutim, nuno je svet osloboditi vrake aveti talibanizma. Islam zarobljen u stegama dihada, ne uspeva da se reformie i da uhvati korak sa savremenou. U obilju ideolokih, religijskih i civilizacijskih zastranjivanja, talibanizam je vrhunsko zlo. Pogreno je shvatiti da bitnost talibanizma je teroristicki udar samo na SAD. Krvavi i tragini atentati kuljaju posvuda, od Balija do Moskve, Londona, Vaingtona... Dihad kao zlosutni islamizam, nastoji da bude ono to ne moe da bude - stegonoa jedne religije, kulture, zajednice naroda na zamanom delu globusa. Obraun sa talibanizmom je krenje puta ka osloboenju islama, njegove kulture, drutveno-dravne strukture i ivota svakodnevnog vernika, od islamistike vazalnosti i ustajalosti. Ali, to je posao vernika Alaha, a nikako ratnika Isusa. Jer, najvea rtva

talibanizma nije Zapad nego islam. Donedavni nemaki kancelar Gerhard reder ree, da ne traje bitka izmeu civilizacija, to je bitka za civilizaciju. Ne moe se porei, meutim, da u svetu zahvaenom krizom humanizma i dekadencijom morala, svaka granica postaje front sukoba, a ne mea dobrosusedstva. Irak je haos u svakom pogledu, kae bivi premijer panije Felipe Gonzalez. Mi smo bili u pravu kada smo se suprotstavili ratnoj doktrini Pad americana. Ipak, treba pokuati nai put razuma, da bi se uputili ka reenju sukoba i zavoenja novog meunarodnog reda. Eto emu moe posluiti iraka lekcija. Ipak se strahuje svakog dana vie, poto Amerika hoe da vodi rat do konane pobede, kako ree Bu. Moda e se desiti to se desilo u Vijetnamu, shodno izjavi jednog amerikog generala: Proglasi pobedu, pa bei! Amerika se vojniki ve osramotila u Iraku. Bu i ameriki generali, su pretrpeli dvostruki poraz - vojni i politiki.

Vladajui centar sveta


07. jun 2006.

SAD su postigle ono to je arko eleo boljevi?ki SSSR: postale su planetarni vo?a i vladaju?i centar. Ameri?ki zakon ho?e da bude svetski zakon, a "dareljiva volja" SAD "dobrodola volja" ostalih naroda, tako je Amerika negde u ulozi tutora, negde protektora, a negde okupatora
EVO nas u eri superkapitalizma. O emu je re? Svakako, o novom stepenu mondijalistikog imperijalizma. Njegovo bitno obeleje je novo drutveno-ekonomsko bie kapitala. To je nova struktura drutva, nova sutina drave, nova proizvodna sredstva, nova tehnologija, novi propagandno-merkantilni sistem, sve zasnovano na superkapitalu. Vrhunski kapitalizam je celovit sistem i poredak, on je prisutan u svakom delu ivota i stvaralatva: drutvenom, dravnom, porodinom, svuda. Osim tradicionalno izrabljivake osobine, sada imamo njegove dve nove dimenzije: prostorno-planetarnu i militaristikohegemonistiku. Ameriki superkapital prieljkuje izradu planetarne strukture kapitalizma, novi svetski red, ukljuujui ekonomski i politiki. Planetarna struktura i strateka preraspodela sveta treba da se zasnivaju na dva glavna fenomena: SAD su jedina svetska supersila, a svetski ekonomsko-finansijski sistem jedino je kapitalistiki. Stoga u Americi gromko se uje eho ideja o supercivilizaciji i svetskom oveku. One su odraz mondijalistikog kapitalizma. Zato se super-Amerika doarava kao drutveni poredak bez alternative. Razumljivo, u budunost se ne moe ii bez SAD, poto je ta nacija otila najdalje na polju stvaralatva i efikasnosti, a sagledava se u bogom danoj ulozi odgovornog graditelja novog sveta. SUPERKAPITALIZAM je nikao u SAD, zahvaljujui izuzetnom razvoju znanja, moi, talenta i marljivosti ponajvie amerike nacije i amerikog kapitala. Ima vie razloga koji objanjavaju tu istinu: ameriki kapital je globalan, amerika vojna sila je globalna, ameriki dolar je globalan, amerika diplomatija je globalna, amerika vlast hoe da bude globalna. SAD su neprikosnoveni uzor, iznad svih u moi vlasti, snazi profita i kulturnom uticaju. One imaju magnetsku i maginu silu. Sve drave klasinog kapitalizma se nalaze podosta u slubi amerikog superkapitala, podnosei estoku vojnu nadmonost SAD. Tako se ameriki superimperijalizam pretae u ameriki supernacionalizam. Amerika je izvrila istorijsku misiju: oveanstvo uvela u moderno doba. Kada se danas trai ta ini nacionalno jezgro, nacionalni identitet, drutveni poredak SAD, onda se zna: to je sveukupna amerika stvarnost, mo i sposobnost. SAD su postigle ono to je arko eleo boljeviki SSSR: postale su planetarni voa i vladajui centar. Takvim ga priznaje, radosno ili mrgodno, svaki nacionalni kapital i svaka kapitalistika vlast. Zato su SAD ostrvo superimperijalizma u ovozemaljskom okruenju klasinog kapitalizma i sveta siromatva. Stoga, kapitalistiki svet se deli na superkapitalizam Amerike i na ostale. Ako zemlje `treeg sveta moraju da se potine i priznaju novu eru kolonijalizma i polusuvereniteta, onda Evropa treba da se zadovolji statusom potinjenosti u imperijalnom sistemu, pie ameriki univerzitetski profesor Filip Golub. AMERIKA tvrdi da superkapital i superprofit postaju jevanelje modernog kapitalizma, koji nastoji grevito, pod njenim zastavama, da se proglasi jedinim i obaveznim vrelom demokratskih vrlinama u korist celog sveta. Pobornik amerikog velesilstva, dnevnik Njujork tajms pie: Ono to treba svetu mondijalizacija, jedino funkcionie ako SAD upotrebe svu mo sile i njene pozicije supersile. Amerika ne treba da se boji da deluje onakva kakva je, a to znai - nepobediva sila! Tomas Fridman, perjanica ideologije superkapitalizma, dodaje: Amerika treba da bude svetionik celom

svetu! Trebalo bi zakljuiti: to nije mogao boljeviki SSSR, moe superkapital SAD - vladati svetom! Superkapitalizam SAD nije kapitalizam iskljuivo tradicionalnih boja, recimo onaj Nemake, Francuske ili Britanije. On je uzvieniji, poto ameriki nacionalizam postaje internacionalizam, on siledijski namee nacionalne interese SAD za meunarodne interese. Ameriki zakon hoe da bude svetski zakon, a dareljiva volja SAD dobrodola volja ostalih naroda, dok je superkapital iskovao amerikog supermena, nedodirljivog u svetu. Tako SAD imaju ne samo nacionalnu, ve jo i internacionalnu odgovornost, negde u ulozi tutora, negde protektora, negde okupatora. Da sve bude jasno: superkapitalizam nije novi drutveno-ekonomski poredak, ve najvii stepen kapitalizma, sazdan na klasinim vrednostima kapitala. Superkapitalizam sadri supersuverenitet SAD, koji se ni sa kim ne deli. Taj suverenitet je apsolutan i nedodirljiv. Niko drugi ne moe biti apsolutno suveren, da bi negirao ili ugroavao supersuverenitet SAD. Dakle, to je unilateralni suverenitet, univlast proizala iz proklamovane Boje misije Amerike, da bude poslednji uvar reda, demokratije i civilizacije sveta, svakako judeohrianske. Svako ko se suprotstavlja superboijoj misiji SAD, suprotstavlja se interesima, uistinu volji Bojoj. A, zabranjeno je u Boga dirati i osporavati ga.

POSLEDNjA STANICA U BUJANjU moi i svojevrsnog ivota Amerike, pojavila se teza o kraju istorije i poslednjem oveku, iji autor je univerzitetski profesor Fransis Fukujama, koji je ponukao planetarnu polemiku. Teza je vrlo provokativna i mogla se pojaviti samo u kapricioznom drutvu. Fukujama tvrdi da su SAD dostigle vrhunac slobode, demokratije i civilizacije, to ameriki superkapitalizam praktino proglaava veitim i nepromenljivim. Svet superkapitala, tvrdi Fukujama, nema dostojnog protivnika, niti postoji alternativa liberalnoj demokratiji ve uzdignutoj na vrh Olimpa. Svet zalazi u materijano spokojstvo i vreme dosade. Eto zato su SAD, tvrdi profesor, stigle na poslednju stanicu. Posle sloma dve ilave ideologije i dravna sistema - nacizma i staljinizma, SAD su izale iz istorije, smatra Fukujama, pa vuku oveanstvo u postistorijsko doba bez revolucija i bez ratova. Ali, Fukujama mora da zna da su iluzije potrona roba.

Vreme nove klase


08. jun 2006.

Novu klasu ?ine milijarderi, koji stvaraju imperijalisti?ku aristokratiju - bez cilindra i fraka. SAD je spreman da intervenie militaristi?ki, bez prethodne saglasnosti OUN, uvek kada su u pitanju njegovi vitalni interesi
U SRI superkapitala se krije ideologija superamerikanizma koji ignorie interese sveta siromatva i neznanja. Na taj nain, super-SAD stie pravo da ne potuje suverenitet drugih drava i moe da ga gazi smrtonosnom blokadom ili razornim ratom koji se proglaavaju legitimnim, jer se pokreu u ime volje Boje. Tako na svet ulazi u period kada se namee stanje o nepostojanju dva sudbonosna naela meunarodnog prava - dravnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, prihvaenih sredinom 17. veka, kada su okonani dugi ratovi religija, i kada se verovalo naivno, da su udareni temelji veitog mira. Negirajui meunarodno pravo, previe moni SAD utire put u bezakonje. Mnogi ameriki dravnici su izjavili zvanino, da SAD potuje iskljuivo svoju volju, interese i ciljeve, bili ili ne bili u saglasnosti sa meunarodni pravom. Filozof svetskog glasa ak Derida (preminuo 2004) je rekao: SAD je spreman da intervenie militaristiki na unilateralan nain, dakle bez prethodne saglasnosti OUN ili Saveta bezbednosti, uvek kada su u igri njegovi vitalni interesi; za vitalne interese on smatra `pristup bez tekoa kljunim tritima, izvorima energije i stratekim bogatstvima`." AMERIKA nacija se vaspitava i ubeuje da je nacija iznad, nedostina i nepobediva. Svakog dana se ponavlja da su Amerikanci najbolji, najdareljiviji, gospodarima neba najverniji, da Boji svet ne moe postojati bez Amerike. Tako amerika nacija nije samo razliita od ostalog sveta, ve je nadnacija, jedina kojoj je naloeno da spase svet u misiji bojoj. Veto se zloupotrebljava ak patriotizam, koji inae asno krasi naciju, u nastojanju da se on pretvori u vatreni amerikanizam. To je sr ideologije amerikanizma. Kao da van uzvienog amerikanizma, ne postoji nita ameriko, ni njeno siromatvo, ni njeno neznanje. Ameriki stratezi doaravaju oveanstvo kao "one njorld". Nije re o uzvienoj civilizaciji, niti uzvienom graaninu, ve o svetu u senci ogromnog arsenala vojne moi i tehnoproizvodne snage Amerike. Navodno

drugaije ne moe biti, a objanjenje prua republikanski senator Malkolm Valop koji naziva SAD otadbinom demokratske savesti i imperijalnog dobra. Zacelo, najbitnije se promenila Amerika. To uoava bivi ef francuske diplomatije Iber Vedrin: "Ja smatram da izraz `supersila` vie ne zadovoljava opis SAD. Taj izraz je priliio hladnom ratu i suvie je vojni, dok se amerika nadmonost izraava danas u ekonomiji, moneti, tehnologiji, vojnoj oblasti, nainu ivota, korienju jezika i proizvoda masovne kulture koji preplavljuju svet, oblikuju misli i opsenjuju protivnike SAD. Zbog toga ja upotrebljavam izraz - supersila." Shvaen na taj nain, superamerikanizam je moderni kolonijalizam, materijalni i duhovni, koji nije iskljuivo volja vlastodrca ve odraz drutvene savremenosti. Osebujni kapital tei da amerikanizira svet, nameui svoju civilizaciju, svoj dravni sistem, svoju kulturu. Recimo, 80 odsto bioskopskih ulaznica u svetu se proda za prikazane filmove holivudske proizvodnje. Isto je sa televizijskim programom ili internetsistemom. Taj kapital hoe da ima svojevrsnu dravu ije su osnovne osobine sraivanje dravne vlasti i krupnog kapitala. RE je o bitnoj novini - privatizaciji drave. To je superdrava ije jezgro ini superkapital. Vlast pripada kapitalu, a ne politici koja je takoe privatizovana. Znai, superkapital nije samo porobio dravu, ve nju privatizovao. Valjda je to poslednji in vrhunskog kapitala. Takva drava se ponaa kao planetarno preduzee, mona kompanija sa filijalama po celom svetu. Drava je pretvorena u preduzetni mehanizam na ijem elu se nalaze vlasnici i menaderi krupnog kapitala iji interesi postaju interesi drave. Tako su zakonodavna, izvrna i sudska vlast, direktno u rukama milijardera. Majkl Lind u knjizi Nedt American Nation obrauje drutvenu strukturu superkapitala i razuenu pojavu nove klase u SAD - the overclass! Ameriki supermilijarderi zalaze u superivot, oni stvaraju imperijalistiku aristokratiju, bez cilindera i fraka, koja ivi odvojeno od svakog obojenog i smrdljivog soja. To je zabarikadirani geto superbogataa, oni sada krase Ameriku.

Svaa u porodici
09. jun 2006.

Raspad istroenog hladnoratovskog reda, omogu?en nestankom SSSR, izaziva sva?ala?ko stanje u atlantskoj porodici. Interesi SAD nisu obavezno saglasni interesima Evrope
SADA je jasno da na obalama Atlantika postoje dve vizije stvarnosti naeg sveta: amerika i evropska. Razumljivo je, onda, da se nude dva zapadna modela svetskog reda. To stanje je mogue, poto se svet vie ne deli ideoloki, drutveno i sistemski na Istok i Zapad. Izronjavanju dva zapadna sveta, po mnogo emu rivalska uprkos njihovog istog istorijskog i drutveno-ekonomskog izvora. Svi znamo danas vrhunsku istinu: svet se vraa u sueljavanje vodeih drava okotalog kapitalizma - Zapad protiv Zapada. Uistinu, nije re o klasinom sukobu zapadnih imperija, ve upornom oblikovanju dve civilizacije kao prirodan plod vremena. Vekovima su se meusobno sukobljavale evropske velesile. Sukob je uvek bio tragina ratna avantura. Ishod sukoba je odluivao koliko o sudbini Evrope, toliko o sudbini sveta. Danas je situacija ohrabrujua: prvi put se ne najavljuje sukob vodeih drava Evrope. Ali, deava se neoekivano: sukob interesa Amerike i Evrope u kapitalistikom izdanju. Dodue, ne cele Evrope, ve stare Evrope sa saveznicima, meu kojima nisu, kao to se zna, Britanija, Holandija i ostale zemlje sa proamerikim vladama, recimo Poljska ili eka. Sudar je za vodeu misiju u oblikovanju novog sveta, njegove kulture, socijalnog modela, politike... DANAS je mogue rei da stara Evropa ne eli da sledi Ameriku. Ona stvara strpljivo novu stvarnost. Tri su osnovna cilja Evrope - mir, razvoj i solidarnost, ali udrueni u raznorodnosti naroda. Filozofi govore o heroizmu razuma protiv mrnje svetlosti duha. Evropa bi htela da bude model kapitalizma humanog lica, kao to se govorilo o humanom socijalizmu prilikom sukoba u boljevikoj porodici. To je drava blagostanja u kojoj je kvalitet ivota ispred sebinog gomilanja bogatstva, a trajni zajedniki razvoj vaniji od materijalizma bez zakona. Amerika prigovara takvoj Evropi da je antitrina, da ima superzatienog radnika, da ne priznaje odluujuu misiju sile, da trpi birokratizam nemone drave itd., itd. Na sve prigovore Stare dame, talasi s druge obale Atlantika donose otar odgovor: ako je Amerika protiv Evrope, to protiv se nalazi u Evropi! U osnovi, re je o dva modela nacionalnog bia: u SAD pojedinci grade dravu, u Evropi nacija gradi dravu; u SAD drava gradi demokratiju, u Evropi narod je izvor demokratije; u SAD se gradi drava kapitala, u Evropi se eli drava socijalnog blagostanja. Na tim bitnim razlikama niu sada dve sve istije civilizacije. Nepromenljiva je istina, dotle, da ameriki i evropski tabori pripadaju kapitalizmu, istom drutvenom redu, istom sistemu vlasti, ali nisu isto, uprkos njihovog osnovnog zajednitva. Moe se parafrazirati istonjaka mudrost: jedna Kina, dva sistema. Zato

su Amerika i Evropa jedan sistem, a dva tabora razliitih interesa. To je kamen temeljac u odnosima dva vodea jezgra modernog kapitalizma. Naglaene pukotine u civilizaciji globalnog kapitala ne iskljuuju kljunu istinu: iraka kriza je bila uzrok, a ne povod razlika koje su uskovitlale ideoloke i politike strasti u atlantskoj porodici. Ipak ne sme se smetnuti s uma, da svi oblici kapitalizma poivaju na istim temeljima: trinoj privredi, zakonu jaeg, profitu... TA kljuna istina ne sme, uprkos svemu, da nas napravi slepim da ne vidimo da se ralanjava kapitalistiki sistem. Nikada u istoriji Evropa nije bila mirnodopsko spokojnija i bez ratnih sukoba vodeih sila. Na horizontima Evrope ne vidi se uzrok kontinentalnog rata, to uliva nadu da e biti reeni preostali meudravni problemi, na primer, dravnih granica ili etnikih manjina, to je uzrok oruanih sukoba nekih plemena, posebno na prokletom Balkanu, kako je govorio Fransoa Miteran. Raspad istroenog hladnoratovskog reda, omoguen nestankom SSSR, izaziva sada svaalako stanje u atlantskoj porodici. Uzrok je razigrana energija SAD da ouvaju privilegovan poloaj u Evropi, njima nuan za supersilsku dominaciju prostorima planete. Stoga interesi SAD, meu njima glavni strateki interesi, nisu obavezno istovetni interesima Evrope koja izrasta u savremeno izdanje udruivanja suverenih naroda. U ii tog sudara je dilema: svet e biti unilateralan, dakle, ameriki ili multipolaran zasnovan na volji svih delova oveanstva. Ameriki jastrebovi istiu, ak pretei, da se ne vidi kraj planetarnoj hegemoniji SAD, jer ona jo jaa i jo se iri. Ameriki sistem sledi drevnu strategiju Rima ili Katarine Velike koja je rekla: Ja nemam drugo sredstvo odbrane mojih granica, osim njihovog stalnog irenja. Buov SAD sledi rusku imperatorku. Samim tim, neizbena je militarizacija meunarodnih odnosa

Rat nije politika


10. jun 2006

"Stara Evropa" zna, svesna pouka istorije, da rat danas nije efikasno sredstvo spoljne politike. Razlaz izme?u Amerike i Evrope naro?ito je ispoljen Buevim samovoljnim udarom protiv Iraka
EVROPA se nije odrekla oruja, ali njen cilj nije da razornom silom postie neokolonijalistike interese. Zato se Evropa udaljava od imperijalne Amerike. Tvrdi se u redovima amerikih geopolitiara, recimo, arlsa Kupana koji kae: Evropa e se uzdii neizbeno u glavnog konkurenta Amerike. On najavljuje da SAD i EU nee uspeti da spree meusobno produbljivanje provalije, da bi izloio crne ideje, svakako u sferi mate: Ako SAD i EU ne uspeju, uprkos svemu, da se pripreme za vreme posle Pad americana, onda e one uzrokovati da sukob civilizacija koji dolazi, ne bude izmeu Zapada i ostalog sveta, ve izmeu podeljenog Zapada, njega samog. Razlaz izmeu Amerike i Evrope, naroito je ispoljen 2003, prilikom Buevog samovoljnog rata protiv Iraka, ugroavajui tako atlantsko saveznitvo. Njihov svetski poloaj je vrlo razliit: Amerika je u ratu, Evropa je u miru. Stara Evropa zna, svesna pouka istorije, da rat danas nije efikasno sredstvo spoljne politike, da izaziva nestabilnost i mrnju meu narodima. Evropa ima jo jednu poruku istorije: svet je svestan da nee biti stabilniji ako se Evropa udruuje protiv Amerike ili ako Amerika sumnja u vernost Evrope. Ba u odnosima SAD i EU se krije umnogome neizvesnost mara sveta u budunost. EVROPSKI zagovornici demokratskih vrednosti zastupaju politiku jaanja EU, ali ne u korist amerikanizacije Evrope, ve uspona Evrope u vrednostima civilizacije Starog kontinenta, od Atlantika do Urala. Tradicionalan prilaz je izraen u elji da se Evropa ujedini i stvori supersilu, ali ne vojnu, koja bi bila protivtea amerikoj. Ipak, u svetskoj areni se kristaliu sve jasnije, koliko razliite toliko suparnike meunarodne politike - amerika i neamerika. Amerika se opredelila za strategiju: prvo sila a za njom demokratija, dok Evropa smatra nunim da je demokratija na prvom mestu. Robert Kagan je sroio gorke rei prekora susedima na drugoj strani Atlantika: Devedesete godine nisu donele uspon Evrope meu supersile, nego razgolienje njene relativne slabosti". Poetkom decenije, sukob u BiH je otkrio vojnu nesposobnost Evrope i njenu politiku nemo, a na kraju decenije, sukob na Kosovu je ukazao na malu evropsku vrednost u oblasti vojne tehnike i sposobnosti da vodi moderan rat... U najboljem sluaju, njena uloga se svodila da alje trupe za ouvanje reda poto prethodno SAD, samo njihovom snagom ili skoro, izvre odluujue vojne operacije i stabilizuju situaciju. Kao to kau neki u Evropi: postoji podela posla izmeu SAD koje spremaju veeru, i Evropljana koji posle peru sudove. Veina evropske elite ne odobrava ameriku siledijsku ratobornost. Tako filozofi ak Derida i Jirgen Habermas su ocenili da otpor Evropljana ratnikom razmetanju SAD, pobuuje raanje istinskog evropskog drutva i kulture. Evropa je na Zapadu, ali je sve manje u amerikom izdanju Zapada. Danas biti zapadnjak znai biti - plod amerikog kova. Evropa smatra da dominacija iskljuivo amerike

supersile u inae multilateralnom svetu, nije dobro za meunarodnu stabilnost. Evropa eli snanu Ameriku, ona je potrebna, ali ne hegemonistiki samovoljni amerikanizam, on je tetan. Evropa sebe ne vidi kao alternativu tradicionalnoj Americi, ve je ona alternativa ratnikoj, militaristikoj Americi. STANjE sveta potvruje dve istine: prva, SAD su supersila zapetljana u vrleti mnotva nesila; druga, SAD nisu u stanju da kontroliu nemirni svet, da postignu to obeavaju - mir, stabilnost, demokratiju i progres. Opasnost je u injenici da nemo Amerike ostavlja nespokojnu svetsku zajednicu. Utoliko vie, poto Evropa nema snagu da ponudi ostvarljivu alternativu. Projekt stare Evrope je potovanje multipolarnosti sveta, gde mesta imaju ameriki i evropski svet, neameriki i neevropski svet. Ekipa Bua mlaeg koristi pojam subverzija u oceni takve strukture meunarodnog reda. U Vaingtonu je reeno da je jo De Gol razbijao monolitnost Zapada, poto je tvrdoglavou, slabio solidarnost zapadnog tabora u jeku hladnog rata. Ta tvrdnja je dobila na snazi kada je De Gol odluio da Francuska proizvede atomsku bombu, da napusti vojnu strukturu NATO, kada je otiao u zvaninu posetu SSSR, da bi zagovarao Evropu od Atlantika do Urala. U Beloj kui su pitali: Da li je Francuska na potencijalni neprijatelj? Svu srdbu monika vlasti u SAD je pokuao da prikrije predsednik Kenedi, kada je rekao u Parizu: Svaki narod ima dve otadbine - svoju zemlju i Francusku. Tumaenja svetskih zbivanja esto su suprotna u Vaingtonu i Parizu. Kada Francuska zagovara evropsku Evropu, za SAD to je antiamerikanizam". Za Francuze amerikanizam u proizvodnji Bua mlaeg, jeste sabotaa mira i suvereniteta Evrope. U SAD optuuju francusku levicu, da je njen antiamerikanizam dopuna njenog antikapitalizma.

Isti svet - iluzija


11. jun 2006.

Donedavni ef kinske diplomatije ?ijen ?i?en zaklju?uje da je "vreme da se napuste iluzije da Evropljani i Amerikanci ive u istom svetu". Iza zvani?no i javno proklamovanog saveznitva Amerike i Evrope, kriju se zadnje misli i namere na obe strane Atlantika
O NESLOZI u Atlantskom savezu vrlo ubedljivo svedoi izjava Tonija Blera u amerikom Kongresu u julu 2003: "Evropa treba sama da se bori protiv njenog antiamerikanizma koji se ponekada nalazi u njenom politikom nastupu. A Amerika treba da pokae da se njeno partnerstvo zasniva na ubeivanju, a ne komandovanju." Ta ocena potvruje glavnu novost na Zapadu: da se razilaze osnovni interesi i stremljenja Amerike i Evrope. Valjda zato Havijer Solana je izjavio: "Ja sam se zabrinuo, kada sam uo prvi put, da vrlo uticajne (amerike) linosti se pitaju, da li raspad Evrope ne bi bio u interesu SAD." O takvom interesu SAD govori Kisinder: "Podela Evrope na nacionalne drave slui interesima Amerike koja moe ustoliiti svoju dominaciju iskoriavajui evropska rivalstva." Dakle, sve je dobro za SAD, to nije dobro za udruenu Evropu. Niko, ili skoro niko, vie ne brani tezu da su istovetni "stari svet" Evrope i "novi svet" Amerike. Donedavni ef kineske diplomatije ijen ien zakljuuje da je "vreme da se napuste iluzije da Evropljani i Amerikanci ive u istom svetu". Ameriki geopolitiar arls Kupan ima zanimljivu opasku: "Istorija se vraa na polaznu taku: posle odvajanja od Britanske imperije, SAD su se okupile u ujedinjenoj Federaciji i izronile kao dominirajua nacija, da bi izazvale pomraenje velikih evropskih sila. Sada je red na Evropi da se uzdigne i odvoji od Amerike koja odbija da se odrekne njenih prvenstvenih privilegija." TOMAS Fridman, uvodniar "Njujork tajmsa", nije se ustezao da sve to se deava u odnosima AmerikaEvropa, svede na krtu reenicu: "Francuska je neprijatelj SAD." Nita manje! Iz tako uskogrudih pogleda na Evropu, teko je prepoznati mudrost neophodnu u danas uzburkanoj ameriko-evropskoj stvarnosti. U etiri kljuna vrela dravne volje SAD: Beloj kui, Kongresu, Stejt departmentu i Pentagonu, jednoduno je osuen otpor amerikoj politici, posebno izraen u "grehu" evropske "trojke" - Francuske, Nemake i Rusije, kada su se suprotstavile "preventivnom ratu" protiv Iraka. Gnev SAD je ispoljila Kondoliza Rajs: "Rusiji greh zaboraviti, Nemaku zaobii, a Francusku kazniti." Bez sumnje, iza zvanino i javno proklamovanog saveznitva Amerike i Evrope, kriju se zadnje misli i namere na obe strane Atlantika. Razumljivo, Evropa ne smatra Ameriku neprijateljem. Postoji zamaan strateki prostor gde su podudarni interesi Amerike i Evrope. To nikako ne treba dovoditi u sumnju. Meutim, vie ne treba sumnjati da Atlantski savez nije to je bio, vrst temelj saveznitva naroda i drava Zapada. Posebno dobijaju u vanosti ekonomsko-finansijske nesuglasice dve najvee svetske ekonomske sile, koje sve tee nalaze zajedniki jezik. VRELO nesporazuma nije, svakako, antiamerikanizam "stare Evrope". Tutorstvo u svetu je prestalo da

nadire iz Evrope jo pre celog veka, kada je svetsko tutorstvo poelo da nadire iz Amerike. Izuzev predstavnike demokratije i trine privrede koje ostaju zajednike vrednosti i koje nisu ozbiljno dovedene u pitanje ni sa jedne ni sa druge strane, evolucija amerikog i evropskog drutva otkriva poveanje provalije u njihovom poimanju morala, kulture i politike, emu treba dodati bitne razlike o ratu, miru, socijalnoj solidarnosti, imigraciji ili religiji. U pravu su oni koji tvrde: "Objasniti Amerikancima stanje duha Evropljana, zadatak je takorei beznadean." Stie se do zakljuka: Amerika i Evropa neguju razliite drutvene modele i kulturu. Nita ne moe odvratiti SAD da ne slede duh militarizma i "razum sile", dok vrednost Evrope nije vie mo oruja. Ipak, ne treba se zanositi idealizmom Evrope, to je potvrdila NATO agresija na Srbiju. Evropa ne brani iskljuivo svetski mir, ve i te kako brani svoje interese, a to su interesi zemalja u vrhu ekonomskog razvoja. Svakako, Evropa je kapitalistika. Ali, evropski kapitalizam nije istovetan amerikom superkapitalizmu. SAD su primer privatizacije vlasti, privatizacije drave, moe se tvrditi, privatizacije ivota graanina, to, navodno, "nema alternativu". U drutvenom i nacionalnom biu Evrope nije mogue, uprkos svemu, unititi tragove ivotne filozofije satkane vekovnom umnou i matovitou plejade neimara. Evropa se ne moe odrei socijalnog bogatstva njene istorije, ve na njoj treba da gradi budunost.

Sloboda na bajonetima
12. jun 2006.

Tenja Sjedinjenih Ameri?kih Drava da budu vo?a, a Evropa njihov verni sledbenik. Ameri?ka "peta kolona" sa Blerom na ?elu, dri dizgine trojanskog konja. Temelj NATO, nadogradnja EU
OPREDELjENjE stare Evrope ne dopada se Mikaelu Ignatijefu, harvardskom profesoru i autoru knjige Kabul - Sarajevo, nove granice imperije. On je gnevan: Evropa razoarava od rata u Jugoslaviji. Ona je ekala etiri godine i 200.000 mrtvih, da bi intervenisala. Taj skandal je izvor razoaranja mnogih amerikih intelektualaca. Taj Kanaanin, unuk ruskog carskog ministra, zamera Francuskoj: Vrlo je udno da Francuska naputa verovanje u univerzalnu valjanost slobode, prosto zbog toga, to je ta sloboda donesena amerikim bajonetima. Za njega, Francuska je trebalo odmah da opali puku na Balkanu, kao to je Bu opalio u Iraku. Trupe je trebalo uputiti na lice mesta. Za ratniki strastvene jastrebove, sve treba razoriti, buldozerima preorati i nova stabla posaditi, u duhu rei predsednika Defersona: Stablo slobode treba da bude zalivano krvlju tiranina. Valjda zato, Ignatijef izusti: Kada se vidi to sam ja video, da su ti primitivni narodi (Bosna, Kosovo, Avganistan), suvie poremeeni ratom da bi obavili njihovo pravo samoopredeljenja, ja verujem da strane trupe treba dugorono tamo da ostanu. Ako ne postoji danas jedan Zapad, vidljivo je da ne postoji ni jedinstvena Evropa. Postoje dva tabora na tlu Evrope - evropska Evropa i amerika Evropa. Zato je Stari kontinent poprite zamanog stratekog sukoba. Dodue, ne u reprizi hladnoratovskog sukoba dva kolosa - SAD i SSSR. Na bojitu vie nema evropskih imperija. Sada Evropa se budi bez carevina. Ali, SAD strateki kontrolie zamane evropske prostore, uz izdanu podrku Engleske i Holandije, eke i Poljske, Italije i Danske... efovi tog arolikog mozaika su potpisali zajedniko pismo protiv stare Evrope zbog njenog odbijanja da sledi SAD u irakoj avanturi. SAD je neophodna, bez sumnje, peta kolona amerikanizma u Evropi, u kojoj prvorazrednu ulogu ima Velika Britanija. Savez Britanije sa Amerikom nije nita drugo do produenje komonveltske imperije, sada srasle sa celom anglosaksonskom imperijom. Znai, svet se menja, ali angloamerika dominacija ostaje, jue pod snagom kolonijalne Britanije, danas pod vostvom neokolonijalne Amerike. Toni Bler je blistav zagovornik severnoatlantskog saveznitva, pa se stavio na elo amerike Evrope. Bler ustaje odluno protiv toga da Evropa bude samostalan i suveren savez na stratekoj ahovnici sveta. Po njegovom miljenju, takva bi Evropa bila neizbeno antiamerika, ona bi razbila neophodno jedinstvo Zapada u danas i te kako opasnom svetu punom rizika. Za njega je neizbean neraskidiv savez Amerika-Evropa. To je, svakako, osovina Dobra, nuna da oveanstvo bude oieno od diktatura, terorizma, verskog fanatizma. U Vaingtonu se priznaje da traju vrlo ozbiljne nesloge izmeu SAD i Evrope. Ta nesloga preti naoj solidarnosti u vreme kada je jedinstvo neophodno. Porast antiamerikih oseanja u Evropi je opravdan uzrok zabrinutosti, jer se tako saplie ili ugroava amerika sposobnost da brani i iri njene vrednosti i njene interese. Ta ocena je utvrena u zajednikoj deklaraciji amerikih demokrata i republikanaca. Mi smo uli u odluujui period istorije u odnosima Amerike sa Evropom, zbog ega nikakav razdor ne treba da dovede do raskida uzajamnih odnosa koje mi treba da odrimo, kae se u dokumentu. Nije tenja da

SAD postanu lan Evropske unije, ve da se uspostavi praksa udruivanja, dijaloga i partnerstva pre usvajanja svih odluka." KADA se tako preciziraju meusobni odnosi, onda je potpuno uoljivo da SAD hoe da pojaaju `teinu` vodee sile u Evropi, koja mora jo vre da sraste sa NATO, prihvati ameriku silu kao odluujue merilo partnerskih vrednosti, ukljuujui znaajno prisustvo SAD u mehanizmu i odlukama EU. Dakle, temelj je NATO, a dogradnja EU, Amerika je elnik, Evropa verni sledbenik. Sve u svemu, SAD vide izlaz iz atlantske krize u potvrdi i jaanju njihove vladajue planetarne misije. Stoga im je potrebna Evropa, u kojoj amerika peta kolona sa Blerom na elu, dri dizgine trojanskog konja. Amerikancima se upuuje sr evropske ideje: Krajem etrdesetih prolog veka, oevi osnivai Evrope zamislili su stvaranje unije meu Evropljanima. Taj projekt je crpio tenje iz pouka istorije, u elji da nikada vie ne bude mogu rat meu evropskim zemljama. Sada, kada su Evropljani okupili njihove snage u EU i stvorili jedinstveno trite i jedinstvenu monetu, postoji svestrana saglasnost da taj proces integracije jo napreduje. Iako svaka evropska zemlja je posebna i ponosna da to bude, lanice EU imaju zajednike interese, vrednosti i nain ivota. Evropska konvencija je izraz nae volje da idemo dalje tim putem; ona ima zadatak da utvrdi ulogu Evrope u 21. veku i da stvori realnu politiku zajednicu. To je poduhvat prvorazrednog znaaja i mi smo uvereni u uspeh, naroito to se tie utvrivanja meunarodne uloge Evrope, iji je cilj pravedan i uravnoteen svetski red.

Nevolja za zapad
13. jun 2006.

Ruska krila prema Evropi i Aziji kao odgovor na ameri?ku strategiju osvajanja sveta. Prieljkivanja Kremlja da EU ima svoje odbrambene snage koje ne bi zavisile od ameri?kog "vojnog kiobrana"
RUSIJA se vraa velesilski u svetsku arenu. Re je o prvorazrednoj stratekoj novini na startu 21. veka. To je osnovni cilj ekipe Vladimira Putina, kojeg takorei niko nije oekivao u ulozi domaina u imperijalno pozlaenom Kremlju. Putinova ekipa hoe da vaskrsne Rusiju. Mi treba, rekao je Putin, da znamo nau istoriju, iz nje da izvuemo pouke i nikada da ne zaboravimo one koji su stvorili rusku dravu, koji su branili njenu ast i od nje izgradili veliku dravu, snanu i monu. Eto imperijalnog renika, iz kojeg proizlaze ivotni zadatak i cilj Putina. Iako ocenjuje da Putin nije obeani spasilac Rusije, Zinovjev tvrdi da on svom snagom nastoji da obnovi centralizovanu dravu. Tenja predsednika Putina da stvori strogo vertikalnu strukturu vlasti, zakljuuje ispravno Zinovjev, nije restauracija sovjetizma, a ba za to ga optuuju". Sve to Rusija ini danas, uz osmeh ili gnev, spreava SAD da joj nametnu drugovanje sa smrtonosnom usamljenou u lancima fantoma prolosti. Stoga, Rusija iri krila prema Evropi i Aziji. Re je o sveobuhvatnom odgovoru na ameriku strategiju osvajanja sveta. Ameriki strunjak za nekonvencionalno ratovanje Jozef Bogdanski tvrdi da se Rusija sprema za uvrenje hegemonije na vitalnim podrujima Azije, da bude strateka nevolja za Zapad. Zvanini zahtevi izvesnih bivih sovjetskih republika da SAD ukinu vojne baze na njihovoj teritoriji, prvi su znak da su nepoeljni ameriki vojnici u centralnoj Aziji. Osim toga, Rusija nee da se izgubi u ideolokom prostranstvu Zapada, nee da bude deo Zapada, ona eli da bude deo Evrope, a da Evropa ne bude ameriki Zapad. DVOKONTINENTALNA Rusija ima povoljnu geostrateku poziciju da se domogne velesilske misije u svetu. Rusija izuzetnog prirodnog bogatstava, geostratekog poloaja i nuklearna sila prvog reda, ne moe sluiti interesima van njenih osnovnih nacionalnih interesa, to nastoje izvesne snage na Zapadu, naroito SAD. Takav odnos prema Rusiji, svakako da je pogrean. Saradnja Rusije u meunarodnim odnosima moe da ide do granica zajednikih interesa, na primer, sadanja borba protiv svetskog terorizma, to je vano za Moskvu zbog vrlo munog rata u eeniji i krize na Kavkazu. Rusija je spremna da bude uesnik u zajednikim meunarodnim akcijama, ali ona ne zaboravlja nacionale interese. Analiza strategije Kremlja otkriva da sutina saradnje sa Evropskom unijom treba da budu u slubi zajednikih interesa autonomne Evrope i nezavisne Rusije, ponaosob u odnosima prema Americi, zasnovanim na kontinentalnom suverenitetu. Stoga, Putin trai da EU prihvati stvaranje arhitekture stabilne i uravnoteene evropske bezbednosti. Za mone ljude u Kremlju, suverenost Evrope se zasniva na samosigurnosti njene bezbednosti, pa se prieljkuje da EU ima autonomne snage sposobne da brane Evropu, koja ne bi zavisila od amerikog vojnog kiobrana. Zbog toga bi velika Evropa bila bez NATO-vske zavesekoja sada zamenjuje erilovu gvozdenu

zavesu. Razumljivo, Rusija ne pomilja da bude lan EU, jer su to bi unitilo unutranju ravnoteu Unije. Dvokontinentalna Rusija je suvie velika i teka da bi obukla ruho Unije. Istovremeno Rusija stavlja do znanja, da EU ne sme podizati strateko-ekonomsko-trgovinske granice radi njenog izolovanja, to jo prieljkuju proamerike vlade u Evropi. Kisinder upozorava da postoji tradicionalna agresivnost Rusije, pa je naziva ekspanzionistikom zemljom. On pie: Prihvatajui slobodno trite i demokratiju, Rusija e se truditi da krene u ekspanziju. Ruske reforme e biti dobrodole, jedino ako Rusija usmeri napore samo na njenu nacionalnu teritoriju, na njenih 11-asovnih odeljaka, od Sankt Peterburga do Vladivostoka. To bi bilo prvi put u njenoj istoriji. Ona ne moe patiti, uistinu, od klaustrofobije. Napredna i snana Rusija snabdevena stranim nuklearnim naoruanjem i vrhunskim arsenalom modernog oruja, ne uklapa se u amerike raunice. Stoga rusko pitanje ima danas izuzetan znaaj za SAD, koje ne uspevaju da izau iz hladnoratovskog stanja. Amerika taktika ostaje ista: hladnoratovska borba protiv ruske opasnosti se uklapa u rat za demokratiju, kako ree Bu.

AGRESOR I ZATITNIK TOKVIL je pisao da je Rusija zajednica koja izaziva strah. Za njega je Rusija Amerika bez svetlosti i slobode. Francuski geopolitiki esejista Emanuel Tod smelo se uputio u matovita razmiljanja o budunosti velikih nacija, pa pie: Kada Rusija postane dobroiniteljski din, Evropljani i Japanci e moi da se lie SAD... Ako se preokrenu odnosi izmeu Amerike i sveta, prelazei od zatitnika u monog agresora, onda se menjaju odnosi Rusije i sveta, prelazei od agresora u mogueg zatitnika.

Kineski zmaj menja svet


14. jun 2006.

Rastu?e privredna i finansijska mo? azijatskog Pacifika. Kineski vojni potencijal upozorenje svakoj sili koja bi se latila oruja. Zapadno znanje - sredstvo, isto?na mudrost - temelj
PREOBRAAJ Kine je preobraaj sveta. Mnogi danas vide vojnu opasnost u njenom buenju. To je zabluda, jer Kina ne udi za planetarnom hegemonijom. Njena poslednja elja, ona oslobodilaka, jeste prikljuenje Tajvana, koji njoj inae pripada. Ona nema ambicije da bude planetarni ideoloki voa, niti azijski oklopnik. Njen napor je dvojak: nacionalni preporod i otpor obnovi potinjenosti tuinu, prekjue japanskom, jue sovjetskom, danas amerikom. Istini za volju, Kina je nerazreen vor, zagonetan i neizvestan. Jedino se moe rei, da Kina stvara drugi svet. Ona je bila i ostaje van zapadne civilizacije, iako guta zapadni kapital, nauku i tehnologiju. Sada, Kina energino namee ekonomsko-socijalni razvoj kao novu ivotnu zapovest. Tu se pojavljuje trini socijalizam sa elementima zapadnog kapitalizma, ali kapitalizam, ist proizvod Zapada, ne moe biti kopiran u Kini, jer to bi znailo da se Kina odrie onog to ini njeno bie ve 30-40 vekova. Rukovodea ekipa je poveala unutranju slogu, uiva poverenje znatnog dela stanovnitva, manje zainteresovanog za politiko ruho vlasti, a daleko vie za lino dobro i ivotnu ansu u razigranom ekonomskom preporodu zemlje. Da li to Kina danas sledi elan Amerike, kada je ona osvajala Far njest? Problem koji mui vodee zemlje Zapada, pre svega Ameriku, jeste sadran u pitanjima: Kuda vodi ubrzani ekonomski razmah Kine? ta znai rastua privredna i finansijska mo celog azijskog Pacifika? Da li Zapad silazi sa pijedestala planetarne ekonomije? AKO se ima u vidu da strateko jezgro planete ini Evroazija, onda je uoljivo kako su ogromni strateki interesi SAD na Dalekom istoku. Utoliko pre, to je Kina postala lan svemirskog kluba sa SAD i Rusijom. Kina ne zapostavlja ni vojnu mo, iako nju ne jaa paralelno sa ekonomskim bumom. Kineski vojni potencijal ima zasada prevashodno odbrambeni znaaj, ali on dostie takvu sposobnost da moe biti upozorenje svakoj sili koja bi htela da se lati oruja. U Kini presti dobija evropsko strateko opredeljenje. Na Evropu treba uvek raunati, zakljuak je vlade u Pekingu. Novi lider Hu intao je precizirao: Evropa moe i treba da igra znaajnu ulogu u ostvarenju mira i razvoja u 21. veku... Kina i Evropa imaju podudarne zajednike interese. Taj stav ima dva znaaja: prvo, Kina dokazuje da je planetarna, a ne iskljuivo azijska sila na periferiji sveta, i da hoe da bude uesnik prilikom odluivanja o osnovnim meunarodnim pitanjima; drugo, sve bitno to se deava u svetu, povezano je sa istorijskim preobraajem Kine. Zna se, bez svrsishodnog stava domaina u Beloj kui, Kina

ne moe reiti osnovni nacionalni problem Tajvana, koji je kamen spoticanja u odnosima Vaingtona i Pekinga. Peking smatra problem Tajvana unutranjim pitanjem. Bela kua nastoji, dotle, da protura ispod ita tezu da jo postoje dve Kine, ne zato to poriu istorijsku pravdu o jednoj nedeljivoj Kini, ve to to slui njenim diplomatskim potrebama prilikom velesilskog noenja sa vladom u Pekingu. U BELOJ kui vlada nepoverenje jer je Kina sve monija, razvijenija i zadojena izrazitim nacionalnim patriotizmom. Bivi ef nacionalne bezbednosti SAD demokrata Josef Naj tvrdi da Kina postaje rizian neprijatelj u samoproizvodnom proroanskom stvaranju. Njujork tajms je napisao da je 20. vek bio ameriki, a 21. vek bie kineski. Mogue temeljno strateko prestrojavanje sveta ulaskom u trei milenijum, posebno u oblasti Evroazije, gde SAD nastoje da nau mesto pod suncem, omoguava da Moskva i Peking zaborave svoje nesuglasice i protivurenosti. Vlade dve zemlje smatraju nepodnoljivim dolazak NATO na njihove granice. Peking tvrdi da vojni prodor SAD u Evroaziju, ugroava nacionalnu bezbednost Kine i njoj preti stratekim guenjem. Kina se protivi, istie vlada, svakoj izgradnji vojnih baza SAD u dravama Centralne Azije, jer to namee atmosferu hladnog rata u Evroaziji. Amerika e doiveti slom pod teinom dekadencije i kosmopolitizma". To je tvrdnja kineskih stratega, verovatno onih zadojenih ideologijom maoizma. Kina je zakoraila ekonomski duboko u svet kapitala, ali je misteriozna i nedodirljiva, kao da se uanila u istoriju, to zbunjuje Ameriku. KRAJ