LINO KUTAK PRIRODNE I ZDRAVE DEIJE HRANE Ishrana deteta posle prve godine KADA DETE MOE DA PONE

DA JEDE KAO ODRASLI? Pie: Prim. mr. sc. dr. Ruica Duplani-imunjak, pedijatar Uvoenjem sve veeg broja namirnica tokom dohrane, sa navrenih godinu dana dete postie znaajnu toleranciju na hranu i ne postoji toliko zabrana kao u uzrastu odojeta. Ipak je vano da se obrati panja na uspostavljanje pravilnog odnosa deteta prema hrani. Pedijatar bi trebalo da prati svaku taku razvoja deteta tokom prve godine pa tako i detetovu ishranu. Krajem 12. meseca, kada dete ve jede raznovrsnu hranu koja odgovara njegovom uzrastu i potrebama organizma, ono iz uzrasta odojeta prelazi u uzrast malog deteta (od 1- 3 godine). Sve je manje prostora za savete pedijatra i porodica je preputena sebi. Meutim, radi se o vrlo vanom, osetljivom razdoblju u kome se formira osnova za pravilan odnos prema hrani koji e dete imati i kao odrasla osoba. Na taj nain se od ranog uzrasta radi na prevenciji prevelike teine ili ak gojaznosti, kao i na prevenciji drugih bolesti koje su vezane za ishranu, posebno onih koje su vezane za oboljenje srca i krvnih sudova kojima pogoduju loe navike u ishrani. Sa druge strane, karakteristika ovog razvojnog doba su esti konflikti jer dete hoe sve da radi samo, a to jo nije u stanju. Sukobi sa majkom su neminovni, a istovremeno dete zavisi od majke. Privlai ga sve to je novo, ali je privreno svojim navikama. Lako se desi da vreme obroka postane prava prilika za sukob i napetost izmeu deteta koje nee da jede i roditelja koje obuzima nemir, briga, pa ak i ljutnja.

Nikad ne silite dete da jede Prvo i najvanije pravilo koga bi trebalo da se pridravate je potovanje detetove volje. Sva deca imaju nepogreiv oseaj autoregulacije koji je prirodno prisutan ve u prvim godinama ivota i koji ih podstie da jedu upravo onoliko koliko im treba. Deca instiktivno znaju koliko im hrane treba, a to je ni premalo ni previe, ako ih roditelji ne prisiljavaju. Upravo zbog toga ne sme da se na razne naine utie na njih da pojedu sve to je na tanjiru i onda kada izgleda su se zasitila. Treba da znate i to da sva deca prolaze kroz jedan period kada im se apetit bez posebnog razloga smanjuje i da treba samo strpljivo da ekate da se apetit ponovo vrati. Mnoga deca kada proivljavaju stresno razdoblje postaju umorna, lako se razbole, odbijaju hranu i zato ih ne treba prisiljavati da jedu. im se prebrodi kritino razdoblje, oni uglavnom ne samo da poinju ponovo da jedu, nego postaju veoma halapljiva. Dobre navike se stiu za stolom Vano je da se od samog poetka uspostavi pravilan odnos prema hrani, a da bi se to postiglo, treba da se pridravate nekih pravila o raspodeli obroka i o ponaanju za vreme jela. Evo nekoliko pravila: - Vreme obroka svakako treba potovati. Izbegavajte na svaki nain da dete nudite hranom neposredno pre ili posle glavnog obroka jer tako rizikujete da dete u vreme glavnog obroka ima slabiji apetit i da pojede malo ili pak da pregladni i da pojede previe. Ruak ili veeru dete bi trebalo da pojede sedei za stolom (ili u svojoj posebnoj stolici za hranjenje (hranilici) dok je jo malo), a gledanje televizije i igra za vreme jela moe da se dozvoli samo u nekim posebnim prilikama. - Dete treba da ohrabrite i podstaknete da proba i jela koja mu se ne dopadaju, servirajui ih tako da izgledaju dopadljivo ili ih pak pripremite na neki nov nain (pire, fairane nicle, sa sosom...). - Ograniite unos eera pre svega u cilju manjeg kalorijskog unosa, ali i zbog nepovoljnog delovanja bakterija na zubnu gle zbog ega moe da doe do kvarenja zuba (karijesa). Unos soli bi trebalo da ograniite tako da hrana ima dobar ukus (u

zavisnosti od vrste namirnice), ali da ne bude preslana, to je pravilo koje vai i za odrasle. - Izbegavajte hranu visoke kalorijske vrednosti - predjela i zaslaene napitke. Slatki napici ne samo da organizmu donose prazne kalorije bez prave hranljive vrednosti, nego mogu da utiu na oseaj sitosti i da izazovu malapsorpciju (slabu apsorpciju, odnosno otean prelaz vanih prehrambenih materija preko crevne sluznice u organizam). Gazirana pia se nikada ne daju deci! - Ukinite none obroke i napitke jer u ovom uzrastu organizam mora da naui da se hrani samo danju.

Potujte nezavisnost deteta ponudom razliitih, za zdravlje korisnih namirnica, od kojih deca mogu da odaberu ta ele po svom izboru.

Kojim namirnicama dati prednost? Vano je deci ponuditi, u pravoj koliini, namirnice koje sadre vane minerale neophodne za rast kao to je gvoe (meso i namirnice obogaene gvoem kao to su mleko, keks i itarice za doruak), cink (meso, ovas, penino brano, umance i sir), kalcijum (mleko i mleni proizvodi). Ponudite dete voem, povrem i mahunarkama da bi tako usvojilo pravilan nain ishrane koji e mu koristiti i kada odraste. Koje namirnice izbegavati? U cilju prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova kao to je povieni krvni pritisak (hipertenzija), debljina, dijabetes, povean nivo holesterola (hiperkolesterolemija masne materije u krvi) od kljune je vanosti da ve od prvih godina ivota izbegavate previe posoljenu hranu, hranu visoke kalorijske vrednosti, previe belanevina i masnoa ivotinjskog porekla (maslac, mast). Poeljno je da se po svaku cenu ogranie meuobroci koji sadre nezdrave masti (transmasne kiseline), konzervanse i aditive.

5 obroka dnevno Primer dnevnog jelovnika za dete posle navrene prve godine DORUAK: Ovaj obrok mora da pokrije 15-20% dnevnog kalorijskog unosa i treba da sadri punomasno mleko sa posebnim deijim keksom ili dvopekom. MEUOBROK (UINA): U toku prepodneva i poslepodneva dobro je da detetu ponudite manji obrok, koji sadri 5-10% dnevnog kalorijskog unosa, na bazi sveeg voa ili homogenizovane vone kaice za decu, jogurt ili voni frape za one najmlae. Svakako treba da izbegavate gotove meuobroke kao to su kolaii od lisnatog testa, kroasani, krofne ili slani keks i krompirii. RUAK I VEERA: Sadre 30-40% dnevnog kalorijskog unosa. Dobro je da odvojite posebno obrok supe ako je na jelovniku, ali nemojte da insistirate da dete obavezno isprazni tanjir jer e slabije da jede glavno jelo koje bi uz meso ili ribu trebalo da sadri i kuvano povre, a malo pomalo, kako dete raste, i svee pripremljeno povre. Ako ne dobije voe za uinu, treba da ga pojede posle ruka ili veere. Bilo bi dobro da isplanirate jelovnik za dva dana unapred kako bi se smenjivali obroci testenine ili dinstanog, odnosno kuvanog povra i supe od povra ili mesne supe sa dodatkom kuvanog mesa i povra (leo). Unos proteina mora da bude raznovrstan (meso, riba, jaja, sir). Meso, u poetku u homogenizovanom obliku (u vidu pirea), a kasnije sitno seckano kada dete naui da vae, kada bude dobilo vie zuba i kada bude nauilo da proguta vrstu hranu. Treba voditi rauna o tome da deca esto nerado vau samo meso i skupljaju ga u ustima jer im je presuvo pa ga je zato uvek bolje dati pomeano u sitnim komadiima (popreno seckana vlakna) sa povrem, pirinem ili testeninom. Pojedine namirnice dete moe da dobije i vie puta nedeljno. Na primer: meso - 3 puta nedeljno, ribu - 3 puta nedeljno, sir - 3 puta nedeljno, mahunarke (pasulj, graak, soivo, soja) - 2 puta nedeljno (pasirane), jaje - 2 puta nedeljno, prutu -jednom nedeljno (sirovu ili nemasnu, kuvanu). Na taj nain se u organizam unose bioloki visoko vredne belanevine koje sadre esencijalne aminokiseline koje organizam ne moe sam da stvara. Mahunarke sadre vredne

belanevine, ali se obrok poboljava dodavanjem belanevina ivotinjskog porekla jer se tako unose esencijalne aminokiseline. Najbolje je da se prema danima naizmenino daju pojedine namirnice. Majke su esto u nedoumici koliko i koju vrstu hrane treba da daju detetu od 1-2 godine koje poinje da jede hranu kao i odrasli, iako ona mora da bude i oblikom i sadrajem primerena tom ranom i jo uvek osetljivom uzrastu malog deteta. Primer dnevnog unosa namirnica kroz pet dnevnih obroka Ova koliina hrane je namenjena deci koja nemaju posebnih problema sa ishranom i nemaju preveliku teinu. Trebalo bi imati na umu da dete nikada ne mora da isprazni tanjir i ne treba ga na to prisiljavati posebnom disciplinom jer to dovodi do velikih greaka. U tom uzrastu deca veoma burno reaguju i kada im se odreena vrsta hrane dopada i kada im se ne dopada. Vanost nekih namirnica je ponekad prenaglaena. Veliki broj dece ima odbojnost prema spanau. Nema razloga da ih prisiljavate da jedu to povre ukoliko im se ne svia jer iskoristivost gvoa koju spana sadri i nije toliko znaajna. DORUAK: - 250ml mleka (za malu decu za sada mlena formula sa oznakom 3 ili punomasno kravlje mleko, 10 grama eera samo kao dodatak kravljem mleku) - 3 komada deijeg keksa ili pahuljice od itarica MEUOBROK(UINA): - 80 grama gotove kaice ili 100 grama sveeg voa RUAK: - 40 grama testenine, pirina ili griza - 15 grama ekstra devianskog maslinovog ulja 100 grama meanog povra (krompir, tikvice, argarepa, paradajz) - 40 grama mesa (teletina, piletina, uretina, svinjetina, zeetina, jagnjetina)

ILI - 55 grama svee ribe (list, pastrmka, mol) - 80 grama gotovog (homogenizovanog) mesa ili ribe - 80 grama meanog voa(jabuka, kruka, banana) DRUGI MEUOBROK(UINA): - 80 grama gotove vone kaice (homogenizovane) - 250 grama punomasnog mleka ili mlene formula za decu (10 grama eera dodati samo u kravlje mleko) ILI - 125 grama vonog jogurta - 2 komada deijeg keksa ILI

20 grama hleba VEERA:

- 30 grama testenine, griza ili pirina (u supi od povra ili nemasnog mesa) - 15 grama maslinovog ulja (ekstra deviansko) - 100 grama meanog povra (krompir, tikvice, paradajz) - 50 grama mahunarki, sveih ili zamrznutih (boranija, graak, soivo, soja) ILI - tvrdo kuvano jaje (samo umance) - 20 grama prute kuvane ili nemasne, nekuvane - 35 grama sveeg sira - 20 grama kakavalja (sa to manje soli!) - 100 grama meanog voa ILI - gotova vona homogenizovana kaica Namirnice su date u priblinim koliinama. Porodica e da prilagodi ishranu malog deteta pozitivnim obiajima svog kraja. Na primer, u priobalnom pojasu e veera od kuvanog krompira i blitve i jaje ili sir biti dobra kombinacija. Palenta (kaamak) sa mlekom je dobar izbor veere, zatim nemasna kuvana unka i pire od krompira kao i palainke sa sveim sirom ili demom. Ishrana ne sme da bude jednolina i mora da bude dobro usklaena u pogledu osnovnih prehrambenih namirnica (belanevina, ugljenih hidrata i masti) sa odreenom koliinom

sveeg voa i povra. itarice ine osnovu zdrave ishrane osiguravajui organizmu energiju i vitamine iz B grupe. Masti osiguravaju organizmu energiju ali izbor treba pre svega usmeriti na one koje sadre vie nezasienih masnih kiselina (maslinovo ulje, sojino ulje, ulje suncokreta), a manje onih koje obiluju zasienim masnim kiselinama (masti ivotinjskog porekla). Hidrogenizovana biljna ulja se mnogo koriste u prehrambenoj industriji iako strunjaci upozoravaju na tetnost ove vrste masnoa, koje se taloe po zidovima krvnih sudova. Pri kupovini gotovih proizvoda (keks, lisnato testo i slino) obratite panju na sadraj ovakvih masnoa. Ne treba zaboraviti na napitke. Najbolji izbor je svakako voda, zatim svei voni sok bez dodatka eera, industrijski sokovi bez dodatka eera u kristalu, ali nikako gazirani napici. Najei problemi sa ishranom u drugoj godini Hrana mora da bude privlanog izgleda i ako dete odbija neku vrstu hrane, ne treba insistirati da je prihvati po svaku cenu. Dete u drugoj godini stie i odreenu spretnost u rukovanju priborom za jelo i ima elju da se samo hrani iako to nije uvek uspeno - potrebna mu je pomo, ali mu treba dozvoliti i da bude samostalno. Trebalo bi da se obrati panja na namirnice koje dete u tom uzrastu moe lako da aspirira, tj. na onu hranu koja moe lako da poe pogrenim putem i da ue u disajne organe to bi moglo da dovede do ozbiljne situacije. Takve namirnice su na primer: orasi, lenici, groe, komadii unke, tvrdog sira, sitan komadi pilee kosti. Dete jo uvek ne moe da jede bez nadzora odrasle osobe, a mogunost aspiracije postoji sve do etvrte godine ivota. U drugoj godini ivota rast nije vie tako brz, detetu treba manje hrane i interesovanje za jelo je smanjeno. Nepoznavanje ove injenice dovodi do niza potekoa u odnosu majka - dete. Majka nastoji da dete po svaku cenu pojede ponueni obrok, a dete jedno odreeno vreme nema apetit. Majka ga sili da jede, a dete se buni. Nastaju konfliktne situacije koje mogu da se izbegnu ukoliko je majka upoznata sa injenicom da je detetovo ponaanje prema hrani prirodno ali privremeno i da e se reiti samo od sebe. U suprotnom, ako se detetu previe naglaava kako mora da pojede obrok, dogaa se

upravo suprotno i javlja se odbojnost prema hrani. Vano je da mu se jelo ponudi, da se prieka neko vreme da dete pone da jede, a ukoliko se to ne dogodi, da se tanjir skloni kao da se nita nije dogodilo, do sledeeg obroka. Konfuzne situacije za vreme obroka, odrasli i starija deca koja su u urbi pa nemaju vremena da priekaju da malo dete, ali i drugi lanovi porodice na miru pojedu obrok, est su razlog za stresne situacije i odbijanje deteta da nastavi sa jelom. Takoe, ukoliko neki lanovi porodice negoduju protiv odreene vrste namirnice, ne moe da se oekuje od malog deteta da je prihvati. KALORIJSKI UNOS Dnevni energetski unos u uzrastu od godinu dana iznosi oko 100 kalorija (kcal) na 1 kg telesne teine (mase). Deaci troe vie energije nego devojice. Prosena teina deaka u tom uzrastu je malo vea od 10 kg, a devojice neto manja, pa se dnevni kalorijski unos kree priblino oko 1000-1100 kalorija. Individualne potrebe su razliite dete koje je vrlo ivahno troi vie energije nego mirno dete. Budui da prosena teina deteta od dve godine iznosi oko 12 i po kg za deake i oko 12.1 kg za devojice, kalorijski unos se srazmerno poveava i kree se u proseku od 1100-1350 kalorija. Ali, pri proceni potrebnog kalorijskog unosa svakako treba da se uzme u obzir i konstitucija deteta kao i fizika aktivnost. Posle navrene druge godine jelovnik deteta je slian jelovniku odraslih, ali ipak prilagoen uzrastu. Pri merenju namirnica esto je u upotrebi kaiica i kaika. Sadraj u gramima u odnosu na veliinu kaike je sledei: 5 g = 1 kaiica (kafena kaiica) 10 g = 1 kaika (supena kaika) 15 g = jedna i po kaika Ove mere su priblino tane ako je sadraj koji se nalazi u kaiici ili kaiki u nivou ivice kaiice odnosno kaike.