Anda di halaman 1dari 12

POLJOPRIVREDNI FAKULTET NOVI SAD AGROEKONOMSKI SMER PREDMET: MAKROEKONOMIJA

SEMINARSKI RAD: ADAM SMIT

MENTOR

STUDENT

APRIL 2011, NOVI SAD

ADAM SMIT

Adam Smit (Adam Smith) rodjen je 1723. u Kirkaldu u kotskoj, a umro 1790. u Edinburgu. Bio filozof, teoretiar ekonomskog liberalizma i prosvetitelj i smatra se osnivaem klasine ekonomije.

Adam Smit O ivotu Adama Smita ostalo je manje podataka nego o njegovom delu. Njrgovo otac, istoga imena bio je direktor gradjevinskog preduzea i umro je pre nego to mu se sin rodio, a majka mu je bila erka bogatog zemljoposednika. Imao je vrlo blizak odnos sa majkom, koja je kasnije snano podravala njegovo obrazovanje.

kolovanje Izmedju 14. i 17. godine Adam Smit je studirao na Unverzitetu u Glazgovu i pohadjao predavanja Frensisa Haesona, koji je uticao na Smitova filozofska i ekonomska promijanja. Glazgov se u to vreme ( 17371740.) odlikovao ekonomsim poletom i kasnije je Smitu sluio kao objekat nejegovih ekonomskih opaanja. Dobre ocene na zavrnom ispitu u Glazgovu donele su Smitu stipendiju koja mu je omoguila dalje kolovanje. Nastavio ga je na studijama filozofije u Oksfordu, od 1740. do 1746. Ovde se medjutim nije oseao naroito dobro; atmosferu u uionicama je opisivao kao suzdranu u odnosu na glazgov, nije stekao prijatelje medju kolegama, opte raspoloenje je bilo antikotsko, a u jednom pismu majci se alio na ozbiljne zdravstvene probleme. Predavaka delatnost Iz glazgova Smit se vratio u rodni grad i bezuspeno pokuavao da nadje nametenje. Tek uz pomo majinih porodinih veza 1748/49. dobija prilku da dri seriju javnih predavanja u Edinburgu, to je u to vreme bio preduslov za zvanje univerzitetskog docenta. Njegove teme su bile sveobuhvatne: od engleske knjievnosti i retorike preko filozofije do prava. U akadamskim krugovima stekao je veliki broj pristalica. Savremenici su izvetavali o velikoj navali studenata, iako ova predavanja nisu spadala u zvanini nastavni program. O sadraju Smitovih predavanja iz ovog perioda na alost jedva da ima tragova, tek poneto se moe rekonstruisati na osnovu beleaka njegovih studenata. Godine 1751. Smit je sa 27 godina postao profesor logike na univerzitetu u Glazgovu, s godinu dana kasnije profesor filozofije morala. Filozofija morala pkrivala je irok spektar od teologije preko politike ekonomije do etike, pri emu je nivo Smitovih predavanja ocenjivan kao vrlo visok. Studenti su mu bili stari izmedju 14 i 16 godina, zvanini nastavni jezik je bio latinski, mada je Smit vrlo brzo,medju prvima, poeo da predaje na engleskom. U ovom periodu zapoelo je njegovo prijateljstvo da filozofom Devidom Hjumom. Smitovo prvo veliko delo Teorija moralnih oseanja

tampano je 1759. i donelo mu je veliki uspeh i brzo ga uinilo poznatim. U jemu se pozabavio ovekovom prirodom i njegovim odnosom prema drutvu. Nikakva via instanca, nego ovek sam postavlja sebi granice. Prosvetitelj Smit je imao pozitivniju sliku o ljudskom ponaanju i nije prihvatao sliku sirovog sveta, kakva se manifestuje napr. U Leviatanu Tomasa Hobsa. Studijsko putovanje Godine 1763. Smit ostavlja profesuru i prihvata se finansijski ispativog nametenja tutorstva mladom Henriju Skotu, iji je ouh bio oduevljen Smitovim idejama. Sledee tri godine Smit e sa svojim uenikom provesti u Evropi - Francuskoj i vajcarskoj, ime e zaraditi doivotnu rentu od 300 funti sterlinga goinje. Na ovom putovanju Smitovi prijatelji postae Fransoa Kene i Turgo vodei fiziokrati. Ovo poznanstvo predstavljalo je jdan od kljunih dogadjaja u Smitovom ivotu. Sledee stanice na putovanju bile su posete Volteru u enevi i Dejvidu Hjumu u pariskim salonima. Tokom ovog studijskog putovnja Smit je sa svojim tienikom itavu godinu proveo u Tuluzu. Poto je labo vladao francuskim, bilo mu je dosadno pa je 1764. poeo da pie knjigu Bogatstvo naroda. Putovanje po Evropi je neplanirano prekinuto zbog porodinih problema Smitovog uenika i 1766. Smit se vraa kui. Poslednje godine Po povratku u Veliku britaniju pojavljuje se njegovo delo ( 1776.) i doivelo ogroman uspeh. Uskoro su usledili prevodi ovog dela na evropske jezike. Smit je u ovom delu ponovo opisao uticaj linih intersa na drutvo. ovek je sklon trgovini i razmeni i eli da pobolja svoju situaciju. Bogatstvo omoguuje ljudski rad. Smit opisuje znaaj podele rada i specijalizacije za blagostanje.

Najvei deo vremena narednih devet godina Smit je proveo u rodnom Kikaldu. Kao kotski carinski komesar zaposlio se 1778 a sluba gaje odvela u Edinburg. Pokazao se kao rigorozan borac protiv vercera aja i alkohola. U ovom periodu sprijateljio se sa hemiarem Dozefom Blekom i geologom Dejmsom hatonom. Umro je 1790. godine. Prema njegovoj eli navedenoj u testamentu, nakon njegove smrti ponitete su brojne privatne prijave protiv vercera koje je revnosno progonio doprinosei tako oporavku kotskog budeta. Smit je po svemu sudei odgovarao predstavi rasejanog profesora. Bojne anegdote svedoe o tome da je uglavnom brinuo o svojoj duhovnoj egzistenciji. Navodno je itavog ivota imao obiaj dapria sam sa sobom, a znao je i da izadje na ulicu u pidami. S druge strane bio je neobino utiv, formalan. Njegov prijatelj Dejvid Hjum u jednom pismu belei da je Smit ovek zaista izuzetnih vrednosti, iako njegov pasivni i povueni nain ivota zamagljuju njegov nastup i pojava pa seispod njih ne vidi svetski ovek. Smit se mnogo puta odvaio na prosidbu, ali sve njegove brane ponude su odbijene. Stvorio je impozantnu privatnu biblioteku. Osnovne ideje Osnovna Smitova ideja, koja ga je uinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnom vlastitom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi poveanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj trine privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotian trini sistem poseduje unutranju logiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke trita. Da bi neko zaradio novac u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tritu prui drugima neto to oni cene i smatraju odgovarajuom protivvredniu, ime i nesvesno i nevoljno potpomae njihove interese. Kako je Smith rekao: Ne oekujemo mi veeru od dobrodunosti mesara, pivara i pekara, ve od njihovog uvanja vlastitog interesa. Znai, ukoliko se potuju tui ivot, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeen je osnovni nain usklaivanja razliitih interesa - trite. Polazei od svog interesa, pojedinci e sami znati ta se moe prodati i to e proizvoditi, te

stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane mea u trinu razmenu i odreuje pojedicima ta da proizvode, u kojim koliinama i po kojim cenama. U skladu s tim, Smit je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovine kako unutar zemlje, tako i u meunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snaan napad na tada preovlaujui koncept merkantilizma, po kome je najvanija stvar za jednu zemlju koliina zlata u trezorima i po kome je drava duna da popravlja trgovinski bilans irokim intervencionizmom. A Smith je dokazivao da je slobodna trgovina izmeu zemalja korisna za sve, tj. da ona poveava dohodak i jedne i druge zemlje. Rairena je zabluda da Smit, kao pobornik trinog sistema, negira svaku ulogu drave. Smit veruje da drava moe doneti veliku korist ekonomskom ivotu ukoliko ini prave stvari, kao to su zatita ugovora i patenata, dravno obrazovanje za siromane i infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd). Kako je rekao: Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do najvieg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari. Glavnog pokretaa ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smit je video u podeli rada i njenom sve veem irenju. Podela rada donosi sve veu specijalizaciju znanja i vetina radnika, sa kojom ide sve vea efikasnost proizvodnje. Dela Ekonomija Smitov delovanje u ekonomiji je bilo mnogosturko. Bavio se podelom rada i principima otvorenog trita, terijom raspodele, teorijom razmene i ulogom drave. Smitova predavanja iz filozofije morala 1759. oznaila su temelj objavljivanja njegovog najvanijeg filozofskog dela Teorija moralnih oseanja. Pri tome on oznaava simpatiju sa oveka kao osnou morala i pokretak snagu ljudskog rada.

Godine 1776. pojavljuje se njegovo uveno glavno ekonomsko delo Bogatstvo naroda istraivanje njegove prirode i njegovih uzroka, kojem je posvetio 12 godina predanog rada. Izmedju ov dva rada, prema nekim ekonomistim apostoji protivrenst koja se u strunoj ekonomskoj literuturi tematizira kao Adam Smit Problem. U Bogatstvu naroda on oznaava rad ( lat. industria, engl. industry ) kao izvor i meru vrednosti. Nasuprot gleditu merkantilista i fiziokrata, za njega je svaki koristan rad produktivan. Pod poslednjim podrazumeva slobodnu konkurenciju, koja nije ograniena dravnim uticajem, kao osnovu prave podele rada. Slobodna unutranja i medjunarodna razmena prema Smitu pospeuje ne samo svrsishodnu mesnu i vremensku podelu radne snage i sredstava rada kao i izjednaavanje cena i profita, nego i doprinosi zajednikom bogatstvu. U Smitovo vreme ekonomija nije postojala kao nauka u dananjem smislu. Zbog toga nije udno da je Smit kao filozof morala, iz dananje ugla zapravo radio u tudjoj naunoj oblasti kad je pisao svoja dela. Jedno od kljunih pitanja etike, kojom se Smit kao filozof morala takodje bavio, glasi: ta je znaajnije: opta, drutvena srea ili lina, individualna srea . Smit se ovim pitanjem bavi u Bogatstvu naroda, i zakljuuje: opta, drutvena srea se maksimizira kada svaka individua u okru svojih moralnih oseanja pokuava da povea svoju sopstvenu sreu. Nevidljivom rukom se istovremeno poveava opta, drutvena srea. Ovaj krajnji zakljuak je zapravo u smislu morala praktian i odnosi se i na druge oblasti, a ne samo eknomiju. Njegovo uoptavanje i pretvaranje u opti princip je ipak do dan danas sporno. I pristalice i krtiari Smita rado zaborajaju ogranienje linog stremljenja ka srei - moralna oseanja. U prvo poglavlju Bogatstva naroda Smit poinje sa istraivanjem podele rada, koja je prema njegovom miljenju od centralnog znaaja za porast bogatstva : Podela rada trebalo bi da osnai i pobolja proizvodne snage rada vie nego ita drugo. ( BN, gl 1) Dejstvo podele rada on pokazje na primeru proizvodnje ioda. Kada u samostlnoj radionici uz pomo specijalnih maina ne bi bila uspostavljena podela rada u proizvodnji ioda, radnik koji nije posebno obuen za ovaj zanat sigurno ne bi mogao da proizvede ne dvadeset nego moda ni jednu jedinu iodu nevno. S druge strane, u jednoj maloj spezijalizvanoj manufakturi deset radnika dnevno prozvede 48.000 ioda, t znai svaki po 4.800. A ovaj nevidjeni porast proizvodnje u svim radionicama, kao posledica podele rada, dovodi u drav kojom se dobro upravlja do zajedniog bogatstva, koje se oseti ve u najniim slojevima drutva.(BN; pogl 1)

Podela rada razvija se na osnovu urodjene sklonosti ljudi ka razmeni: kako je trgovine, razmene i kpovine nain da se snabdemo gotovo svim uslugama i proizvodima koji su nam potrebni , i nagon za razmenom daje podsticaj podeli rada. Prema Adamu Smitu jedino ovek poseduje ovaj angon: osobina zajednika svim ljudima, ne moemoje na nigde drugde u ivotinjskom svetu,... niko nikad nije doiveo da neki pas sa drugim psom namerno razmenjuje kosti, i niko nkad nije primetio da neka ivotinja drugoj svojim ponaanjem jasno stavlja do znanja: ovo pripada meni a ono tebi, sprman sam da ovo menjam za ono ( BN, pog 2) Sa Adamom Smitom se esto dovodi u vezu popularni izraz nevidljiva ruka. Smit koristi ovu metaforu u Bogatstvu naroda samo na jednom mestu, u poglavlju o ogranienjima trgovine. On tu pokazuje da pojedinc upravo kada zbog vlastite koristi eli da povea produktivnost i profit, vie doprinosi interesima drutva nego kada bi te interese eleo direktno da sprovede: U ovom kao i u mnogim drugim sluajevima on je vodjen nevdljivom rukom ka ispunjenju interesa, koje nije ni nameravao da ispuni ( BN, knjiga 4, pogl 2) Mehanizam odredjivanje cene Smit objanjava u Bogatsvu naroda , prvoj knjizi, poglavlje 7. On pravi razliku izmedju prirodne cene i stvarne cene - trine cene. Pritom polazu od toga da u svakom drutvu postoje uobiajeni ili prirodni zakoni za platu kapitalnu dobiti zemljinu rentu, to je cena dovoljna da se proizvod proizvede, preradi i stavi na trite. Pod trinom cenom podrazumeva svarnu cenu po kojoj seneka roba obino prodaje i ona moe biti nia ili via od prirodne, ili jednaka prirodnoj ceni. Ako je trina cena vea od prirodne poveava se ponuda, jer se proizvodnje te robe isplati. Ako je pak manja onda nije dovoljna da se pokriju trokovi radne snage, kapitalne dobiti ili zemljine rente prema prirodnim zakonima. Lini interesi pojedinih radnika, trgovaca, vlasnika zemlje staraju se za to da u prvom sluaju ponuda raste, a da se u drugom smanjuje. Prevsoka trina cena poveava ponudu zbog ega pada trina cena, Preniska trina cena smanjuje ponudu, zbog ega trina cena raste. Iz ovog razloga je prirodna cena istovremeno centralna, kojoj stalno streme cene svih roba. Ovaj mehanizam se obino povezuje da nevidljivom rukom trita, pri emu sam Smit nije ovu metaforu koristio za objanjenje ove zakonitosti nego na rugom mestu. Monopole i kartele koji spreavaju slobodnu konkurenciju Smit je smatrao posebno tetnim. Poslovni ljudi iz iste grane retko se sastaju a da pri tom iza ledja javnosi ne razgovaraju o tome kako bimogli poveati cene, navodi Smit i zalae se za to da se ovakva povezivaja zakonom uine
8

nemoguim, odnosno da zakon ni u kom sluaju ne sme da ih olakava ili ini neophodnim. Istovremeno, preporuivao je povezivanje poslovnih ljudi iz iste grane u cilju obezbedjivanja socjalne sigurnosti: brige o bolesnima, siromanima, udovica, siroadima ( BN, prvaknjiga , pogl 10) Uprkos izvesnom podizanju nivoa proizvodnje u Smtovo vreme je siromatvo obinih radnika bilo zapanjujue, ega je i sam bio svestan. esto sam sluao da u kotskim brdima nije retkost da majka od 20 dece koje rodi uspe da u ivotu odri tek dvoje ( BN , prvaknjiga pogl 8) Smit se zalae za slobodno trite radne snage, na kojem e ponuda i potranja odrdjivati visinu cene rada. Poveanje zarada je prema Smitu nuna posledica privrednog rasta, pri emu nije odluujua apsolutna visina nacionalnog dohotka nego njegov stalni rast... nisu najbogatije zemlje u kojima je plata radnika najvea, nego one koje se najbre razvijaju, koje najbre postaju bogate... Smit ovo objanjava na primeru u njegovo vreme sve razvijenije severne Amerike. Tamo su plate bile vee nego u tada bogatijoj Engleskoj. Smit promilja i vezu izmedju visine plate i razvoja nacije: ovek je upuen na to da ivi od svog rada, i njegova plta mora biti njmanje tolika da od nje mo da ivi. Najee mora da bude i vea od toga, jer radniku inae nee biti mogue da osnuje porodicu, njegova klasa e onda izumreti sa prvom generacijom: Zakonsko utvrdjivanje plate Smit ipak odbacuje : Kako nas iskustvo ui visina plate se ne moe zakonom razumno utvrditi, iako se to esto tvrdi ( BN; prva knjiga, pogl 8) Za Smita je karaktistian empirijski postupak. Uz sve svoje zakljuke prilagao je opaanja i delom intenzivnim studijam kretanja cena. Trite kapitala Smit je bio protiv generalne zabrane kamata. Kako nas iskustvo ui, zabrana kamata samo je poveala zlo zelenaenja , umesto da ga smanji (BN, druga knjiga, pogl 4) Smatra suvislim akonsko fiksiranje njvieg nivoa kamata, to je u Engleskoj njegovog vremena bio sluaj. Ovo zakonsko fiksiranje gornje giznosa kamate trebalo je prema njegovom miljenju da bude neto iznad nivoa uobiajenih trinih kamata, koje su dunici uobiajeno plaali za pozajmice novca. Ako bi bile nie, satrao je to bi bilo jednako ili skoro jednako tetno kao i generalna zabrana kamate.Smatrao je da zakonska najvie kamata ne sme biti mnogo vea od uobiajene trine kamate. Ako je u Engleskoj ona napr. Oko 8 ili 10 posto , pozajmljeni novac e najveim delom otii u ruke neozbiljnim poslovnim ljudima jer su

samo oni spremni da plate tako skupekamate. Smit je smatrao da propisivanje najvie kamate upravo spreava da se kapital neke zemlje izvlai od solidnh poslovnih ljudi koj e ga najverovatniji upotrebiti uz profit. Teorija dave Smit je smatrao da se drutveno bogatstvo najbolje ostvaruje u sistemu prrodne slobode. Kao osnovni princip ovo stajalite polazi od toga da se kroz ispunjenje privatnih intresa najee najbolje ostvaruju i javni interesi. Logina konsekvenca je jedna gradjanska prana drava, koja nema vlastite interese, nego samo stavlja na raspolaganje drtvene okvirne uslove. Dravi prema Smitu pripadaju etiri centralna zadatka: 1. organizacija odbrane zemlje 2. zatita svakog lana druta od nepravde i /ili ugnjetavanja 3. uspostavljanj i odravanje javnih slubi ije uspostavljanje ili odravanje privatno nije mgue, ali je znaajno za zajednicu, napr. kolstvo, saobraaj 4. sprovodjenje privatnog vlasnitva Organzovanje opteg obazovanje uz pomo drave za Smita je bilo veoma vana tema, jer je vrlo dobro uvideo oasnosti od podele rada koju je sam propagirao. Pri tome se mislilo na zaglupljivanje radnika , koji izvode samo nekoliko radnih operacija. Drava treba da uini pristupanim olsko obrazovanje obinom narodu. Obrazovanje dece iz nii drutvenih slojeva ak iziskuje veu paznju drave, nego obrazovanje dece iz viioh slojeva, smatrao je Smit, izmedju ostalog iz zbog toga, to se deca iz niih slojeva ranije ukljuuju u drutvo, odnosno poinju profesionalnu karijeru. Iz dananje perspektive, vredno je napomenuti da Smit, za razliku od mnogih svojih savremenika ( na pr. Dejms Stjuart) nije smatrao da drava treba da obezbedjuje zaposlenje gradjanima. Centralna fukcija drava po Smitu ostaje zatita privatne svojine od uzurpacije i osiguranje odrivosti ugovora. Smit je iveo u vreme evropskog merkantilizma, koji se uglavnom koncentrisao na kontrolu spoljne trgovine a time i na intervencionizam, protiv ega je Smit iznosio estoke argumente. Istovremeno, Smit je smatrao merkantilizam koji se praktikovao u Engleskoj
10

u globalu mnogo slobodnijim od onog u susednim zemljama, napr Francuskoj. Pojedini ondanji engleski politiari veoma su cenili Adama Smita. Nakon povratka iz Francuske bio je savetnik britanskog guuvernera. Godine 1787. sreo se vie puta sa Vilijamom Pitom, koji je u vie navrata bio britanski premijer. On je bio fascinirani italac Bogatstva naroda i strastveni pobornik Smitovih principa slobodne trgovine. Adam Smit bio je prijatelj i sa amerikim ocem nacije Benaminom Frenklinom. Tokom njegovog boravka u Londonu, Smit je sa njim ( i sa drugima) razmatrao jedno po jedno poglavlje, tada jo neobjavljenog Bogatstva naroda. Smit je bio i saradnik tek osnovanog kotskog Politiko-ekonomskog kluba u kojem je dobijao privredne informacije, koje je koristi kasnije u Bogatstvu naroda. Adam smit je esto kritikovao kolonijalnu politiku Engleske kao i drugih evropskih drava. Ludost i nepravda bili su oito glavni motivi i odredili su prve planove za osnivanje kolonija: Ludost, jurnjava za zlatom i srebrom i nepravda, poharati posed neke zemlje, iji su nemoni starosedeoci daleko od toga da ikad naude nekom Evropljaninu (BN; knjiga etiri, pogl 7) Za razliku od merkantilista, Smit nije video da je zadatak drave da titi uvoz zlata i srebra. Za njega nije bilo sigurno da gomile zlata koje preko panije dolaze iz Jue Amerije uopte predstavljaju ikakvu korist za Evropu: zapravo su zbog toga proizvodi poput nakita i srebrnog escajga postali dotupniji; s druge strane upotrba zlata kao platenog sredstva je smanjena. Ile su potrebne vee koliine zlata za istu kupovnu mo. ( BN, knjiga 4, pogl.1) Smit je raspravljao to iz moralnih to iz ekonomskih razloga i o ukidanju ropstva. Iskustva svih vremena i svih naroda pokazuju da je rad roba, na kraju krajeva najskupli .. Jedino visokoprofitabilne kulture kao to su duvan ili eerna trska jo mogu iznosi Smit da izdre visoke trokove robovske radne snage. Razlg zbog kojeg se preferira rad robova u odnosu na rad slobodnih ljudi je oholos,t koja ini da ovek voli da dominira nad drugi ovekom, smatrao je Smit, navodei da su tmo gde postoje jasni proisi o postupanju sa robovima on koliko toliko zatieni, mada se to teorisjki moe smatrati meanjm drave u privatno vlasnitvo. Smitova dela uz ostlo su bila teorijski osnov kasnijeg Manesterskog liberalizma.

11

Uticaj Adam Smit se smatra ocem savremene ekonomske nauke i rodonaelnikom liberalne kole u ekonomskoj nauci. Mnoge od vanih ideja postojale su i pre Smita, ali ih je on iskoristio na dobar nain stvorivi sveobuhvatno i uverljivo delo. Njegovo Bogatstvo naroda predstavlja osnovno delo klasine politike ekonomije i pripada grupi knjiga sa najveim uticajem u istoriji. Ta knjiga je izvrila prevrat u ekonomskim idejama s kraja 19. vela, odbacujui merkantilizam, i intelektualno utemeljila savremeni kapitalistiki ekonomski poredak. Tokom jednog dela 20. veka, u vreme irenja dravnog intervencionizma i komunizma, Smitova slava bila je pomraena, ali je obnovljena tokom 1980-tih godina i kasnije, sa irenjem liberalnih ideja na zapadu i padom komunizma na istoku. Danas se Smit smatra toliko znaajnim ekonomskim teoretiarem da od 2007. njegov lik krasi novu novanicu od 20 funti sterlinga.

12