FILOZ OFIJA SRED NJEG VE KA

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

+ Principi hrianstva +
Bog: Bog je prisutan u svetu, ali i u oveku jedinstvo boanske i ljudske prirode nije transcendentan ni panteistiki razasut u konanosti se miri sa svetom, a svet (tj. ovek) moe da mu se vrati kao duh Prirodnost vie nije poeljno stanje, ve ona mora biti duhovno posredovana ovek: ovek je po prirodi grean, ali mu se prua mogunost da se spasi u duhovnosti razume boga kao sopstvenu osnovu i koren ima izvesnu slobodu odluivanja (autonomiju)
2

+ Principi hrianstva +
Okret oveka ka sebi kao slobodnoj samosvesti pripremljen je kroz antiku filozofiju: novoplatonizam svest shvata kao ivi duhovni proces U poetku ideje hrianstva hrianstva:
nisu bile uobliene u neki sistem znanja ve se predstavljaju kroz bajkovite metafore, da bi fascinirale prost svet

Pojedinaan ovek zadobija osobit znaaj: kao duhovno bie ima beskonanu vrednost Izmena antropolokog polazita polazita:
od antikog shvatanja o entelehijskoj (neizmenljivoj) prirodi oveka do srednjevekovnog shvatanja o njegovoj modifikabilnosti

Stvarnost: Stvarnost
nije stanje prirodnog sveta nego proces odnosa izmeu oveka i boga, tj. ona je jedan istorijski odnos
3

+ Patristika +
Misaono usavravanje principa hrianstva uz oslanjanje na antiku filozofiju 1. gnostici (II vek)
saznanje doprinosi veri filozofija je sredstvo produbljivanja religiozne istine pod uticajima hrianskih verovanja, Platona, novopitagorejaca i stoika
Predstavnici: Valentin, Vasilid i Markion (kasnije proglaeni jereticima)

2. apologeti (II vek)

istine vere nemogue je razumeti filozofija ometa pristup venoj istini odbrana hrianskog uenja od: paganske i judaistike religije i dravne vlasti polazei od jevanelja adaptirali su antiku filozofiju za vlastite potrebe
Predstavnici: Justin, Tatijan i Tertulijan

3. aleksandrijska hrianska kola

izmeu znanja i vere nema neslaganja (dve grane istog stabla) filozofija je priprema za hrianstvo i sredstvo njegovog dokazivanja alegorijsko tumaenje svetih spisa na osnovu antike filozofije
Predstavnici: Kliment, Filon, Origen, Grigorije Nevski i Vasilije Veliki 4

AURELIJE AVGUSTIN (354-430) (354-

+ Avgustin + teorija saznanja +

Cilj saznanja je postizanje blaenstva Predmet saznanja su vene istine, a refleksija o njima vodi do saznanja Boga Stvarnost se sastoji od tri polja:
ulnosti (lako dovodi u zabludu) duha (vezan za ula, uvia karakteriteristike venih istina, ali ne i Boga) Boga: koji je uzor i vena istina koji prua transcendentalnu svetlost, pomou koje je saznanje mogue

Posebne istine postoje samo zato to uestvuju u ideji istine (Uz ontoloki dokaz, ovo je osnova Avgustinove ontoloke koncepcije) Nova ideja: saznanje je voljna aktivnost Prvenstvo volje pripada Bogu: on je beskonano bivstvovanje, ali i osoba
6

+ Avgustin + teorija morala +

Cilj delovanja je srea Ljudsko bie:
nedovoljno samom sebi i nepostojano moe nai svoju sreu u posedovanju neeg nepromenljivog i venog Boga putem ljubavi i jedinstva s Bogom

ovek je bie slobodne volje, koja moe biti usmerena na:

zemaljska dobra nebeska dobra

Postojanje slobodne volje uvodi odgovornost u ljudsko delanje Moralni zakoni su Boijom milou usaeni u nau duu Zlo je odvraanje od nepromenljivog Dobra i ima karakter nebia
7

+ Avgustin + filozofija istorije +

Drava: neophodna (zbog prvog greha) udruenje racionalnih stvorenja, nastalo po dogovoru moe biti dobra ili loa crkva stvara najbolju dravu ili, barem, na nju ukazuje Ljudska istorija stoji u jedinstvu sa boanskom istorijom Ali kako su ljudi slobodna bia oni mogu da biraju izmeu dve drave: zemaljske (civitas terena): samoljubivi, zli i greni ljudi Vavilon boanske (civitas Dei): manji broj moralnih ljudi okupljen oko Crkve Jerusalem

+ Avgustin + predestinacija +
1. prvi ovek, Adam se rodio kao slobodan i bezgrean, pa je mogao da sledi boju volju i da postigne besmrtnost 2. iskuavan od strane avola, on je ipak poinio greh, koji je postao nasledan 3. zbog toga je osuen na smrtnost, ba kao i svi njegovi potomci 4. posle Hristove rtve ljudi su iskupljeni, ali je, ipak, Bog taj koji predodreuje jedne ljude da budu dobri, a drugi zli Istoriju zemaljskih drava Avgustin je podelio na sledei nain:
1. 2. 3. 4. 5. 6. od Adama do potopa od Noja do Avrama od Avrama do Davida od Davida do valvilonskog ropstva od vavilonskog ropstva do roenja Hrista od roenja Hrista do stranog suda
9

+ Avgustin + teologija +
Bog:
najvie bie i njegova egzistencija proistie iz njegovog bia nezavisan, a sve ostalo postoji na osnovu njegove volje (bia, procesi) stvorio svet, odrava ga i nastavlja sa stvaranjem (creatio continua):
bog zna sve stvari koje e stvoriti, njihove ideje sadri i gleda u sebi ideje nisu neto nie od njegove sutine (novoplatonizam) ve je Logos jedna od tri manifestacije boga red i lepota prirode ukazuju na boije postojanje kosmoloki dokaz

najvii predmet i uzrok saznanja

unosi svetlost u duh izvor je svih istina jeste nepromenljiva, vena istina

10

+ Avgustin + kosmos +
Svet: Svet stvoren je odjednom, ni iz ega, boijom voljom (iako neke stvari samo kao nevidljive potencije, koje imaju sklonost ka samorazvitku, ali su potrebni i odreeni spoljni uslovi) ogranien je u prostoru i vremenu (oni postoje jedino u svetu), jer: poetak stvaranja sveta jeste ujedno i poetak vremena vreme jeste mera kretanja i promene samo jedan i u njegovom poretku svaka stvar ima svoje mesto ovek je deo sveta, ali i vrhunac stvaranja (telo i besmrtna dua) Sve postojee jeste dobro ono je supstancija Zlo je lienost, nedostatak i nebie
11

TOMA AKVINSKI (12251274) (1225

12

+ Akvinski + ancilla theologiae +

Pokuaj prilagoavanja Aristotelove filozofije hrianskoj dogmatici U pokuaju mirenja filozofije i teologije obnovio dihotomiju:
istine uma istine otkrovenja

Konani predmet i izvor saznanja jeste bog Sam bog i sve istine hrianstva
trojedinstvo (oca, sina i svetog duha) vaskrsnue (smrt i uznesenje)

su nadiskustvene, pa se mogu dosegnuti jedino verom, a ne filozofijom Filozofija ima zadatak da slui teologiji tako to e: istinu vere tumaiti umom opovrgavati lane argumente protiv vere
13

+ Akvinski + ontologija +
Svet je podeljen u hijerarhiji: bog, ljudi, ivotinje, biljke i neiva priroda Sve to jeste sastoji se iz esencije i egzistencije: kod boga se esencija i egzistencija slau (iz pojma boga kao savrenog bia proizilazi nunost njegovog postojanja) sve pojedinano:
postoji zahvaljujui drugome zavisno je sluajno je

Jedino je bog apsolutan, prosti bitak, dok su stvorene stvari sloene Forme koje su odeljene stupaju u pasivnu materiju ( Aristotel) Bog je forma svih formi, isti akt (Aristotel)
14

+ Akvinski + etika i politika +

Vrline: Vrline
etiri kardinalne vrline (umerenost, hrabrost, mudrost i pravinost) tri hrianske (vera, ljubav i nada)

Um moe da upravlja voljom Smisao ivota je u srei koja je saznanje boga Svrha drave je opte dobro, ali smatra se da su staleke razlike vene, te da treba biti pokoran Najbolja vladavina je monarhija

15

+ Akvinski + dokazi o bogu +

1. iz kretanja: Sve to se kree pokrenuto je od neeg drugo, pa lanac pokretaa mora da ima prvu i nepokretnu kariku, jer bez nje ne bi bilo izvedenog i narednog kretanja. iz eficijentnog uzroka: beskonana regresija u stajanju uzrok je neshvatljiva, poto nikakav izvedeni uzrok, tj. uzrok uopte ne bi mogao delovati da prvi neuzrokovani uzrok nije zapoeo taj niz apsolutno nuno bie: Sve konane (tj. opaljive) stvari su sluajne. Njihova sutina ne ukljuuje postojanje. One ne mogu biti veite i mora postojati neki period vremena kada one ne postoje. Prema tome, vasceli skup sluajnih stvari i duhova, kao celina, ne bi mogao shvatljivo postojati da ga nije stvorio nesluajni, nuni uzrok. iz stepena savrenstva bia: Poto se sve konane stvari razlikuju jedna od druge po stepenu svoga savrenstva, sledi da postoji bie sa najveim zamislivim stepenom savrenstva, kojem druge stvari duguju svoju ogranienu vrednost. iz svrhe: Poretkom prirode vlada oigledna svrhovita harmonija, pa iza nje mora da stoji moan um mudrog ureivaa (najee navoen argument)
4. 1.i 2.Imaju slinu logiku strukturu, a polaze od aristotelovske premise da sve to se kree jeste pokrenuto nije odriva u fizici, a, uostalom, ni u logici, budui da nema nieg logiki pogrenog u pojmu beskonanog sleda u lancu dogaaja. 3. Svi iskustveni predmeti jesu propadljivi, ali metafiziki pojam sluajnosti podrazumeva ne fiziku propadljivost pojedinih skupina stvari, ve propadljivost sveta kao celine. Radi se o obrnutom logikom putu: mi opaamo sluajnost stvari kada smo jednom saznali boije postojanje, a ne pre toga. ak i kad bismo znali kako da merimo i poredimo relativnu savrenost stvari ne bi se mogli izvesti nikakvi zakljuci koji vode ka nunom postojanju apsolutnog, a jo manje ka tome da je ovo beskrajno savrenstvo izvor nekog relativnog savrenstva. Svrhovitost je pre usaena u organsku prirodu, nego to je opaena.

2.

3.

4.

5.

5.

16

filozofski dokazi o postojanju boga

Filozofski dokazi o Bogu: nisu empirijski dokazi (npr. eksperimentalno proveravanje hipoteza). nego su racionalne ontoloke argumentacije polaze od iskustva i upuuju posredstvom ontolokog naela uzronosti na nunost da se prihvati jedan apsolutni uzrok iskustva Od antike do danas ponueni su mnogi dokazi o Bogu, ali u osnovi postoje samo dva temeljna tipa: kosmoloki i teleoloki Ova dva dokaza polaze od sledeih metafizikih pitanja: Zato je bivstvovanje (bitak), a nije nita? Zato je kosmos, a ne haos?
17

kosmoloki i teleoloki dokaz

Argumentacija u ovim dokazima polazi metafizikih pitanja: Zato je bivstvovanje (bitak), a nije nita? Kosmoloki dokaz pita o uslovljenosti iskusivog bia traga za neuslovljenou i nunou prvog uzroka Zato je kosmos, a ne haos? Teleoloki dokaz pita o redu i svrhovitosti prirodnog bia traga za umom koji je uzrok tog reda

18

kosmoloki dokaz
1. Varijanta: supstancija akcidencija Dokaz kretanja: Postoji kretanje. Ono to se kree je pokretano od neega drugog. Mora, dakle, postojati prvi, nepokretni pokreta. Dokaz kontingentnosti: Postoji bie (bivstvujue) koje nastaje i nestaje. Ono to moe nastati i nestati postoji samo po nekom uzroku. Mora naposletku postojati uzrok koji nije uzrokovan nego je nuan. Dokaz iz konanosti: Postoji konano. Konano zahteva u pogledu svog bitka i svoje konanosti neki uzrok. Naposletku mora postojati neko apsolutno beskonano koje je uzrok bitka i konanosti konanoga. Uvek je re o temeljnom problemu: uslovljeno ne moe naposletku biti utemeljeno uslovljenim, te stoga pretpostavlja neuslovljeno
19

2. Varijanta: materija forma

3. Varijanta: bivstvujue (bie) bivstvovanje (bitak)

+ Akvinski + kosmoloki dokaz +

Prvi i najjasniji put je onaj to poiva na pojmu kretanja. Sigurno je, naime, i to ustanovljavamo iskustvom, da se u ovome svetu neto kree. A sve to se kree, prima kretanje od nekog drugog bia. To znai da kretanje prima ono bie koje se nalazi u stanju mogunosti prema drugom biu prema kojem se kree, a zainje kretanje ono bie koje se nalazi u stanju stvarnosti. Poeti kretanje u stvari nije nita drugo nego izvesti neto iz mogunosti u stvarnost. A izvesti neto iz mogunosti u stvarnost moe samo neko stvarno bie. Na primer, ono to je stvarno toplo, recimo vatra, stvarno prenosi svoju toplotu na drvo, koje je u mogunosti da je primi, te ga tako stavlja u kretanje i menja ga. A nemogue je da jedno te isto bie bude istovremeno i u istom pogledu u stanju stvarnosti i mogunosti, ve samo s razliitih gledita: ta je naime, stvarno toplo, ne moe biti istovremeno i mogunosti takvo, ve je istovremeno u mogunosti hladno. ...
20

+ Akvinski + kosmoloki dokaz +

Prema tome, nemogue je da neto bude istovremeno i u istom pogledu zaetnik i primalac kretanja, odnosno da samo bie stavlja u kretanje. Iz toga sledi da sve to se kree, nuno prima kretanje od nekog drugog bia. Ako je sada to drugo bie, koje zainje kretanje, i samo pokrenuto, onda i ono mora primiti kretanje od drugog bia, a ovo opet od drugoga. Ali na tom je putu nemogue ii u beskraj, jer tada ne bi postojao neki iskonski zaetnik kretanja, niti bi, dosledno tome, postojao bilo koji pokreta, jer drugi pokretai otpoinju kretanje samo ako ga primaju od iskonskog pokretaa: na primer, tap poinje kretanje samo ako ga prima od ruke. Prema tome, nuno moramo doi do nekog iskonskog zaetnika kretanja koji nije podloan kretanju. A to svi ljudi razumevaju pod reju Bog. Toma Akvinski: Summa theologiae, I, 2, 3.
21

teleoloki dokaz
I ovaj dokaz je po poreklu antiki Jednostavna temeljna struktura dokaza: prirodno bie to ga otkriva nae iskustvo sazdano je teleoloki ono je kosmos, a ne haos priroda je odreena prirodnim svrhama: Stvarno je umno umno-teleoloki red prirodnih bia ne moe se na zadovoljavajui nain objasniti iz njih samih teleoloki red neumnog pretpostavlja um teleologija se dakle tumai uzrono

22

+ Akvinski + teleoloki dokaz +

Ono pak to samo nema uma ne tei cilju ako ga ne usmerava neto saznavajue i umno, kao strelu luk.
Toma Akvinski: Summa theologiae, I, 2, 3

Red jednog organizma, eko-sistema ili vrsno osobenog ivotinjskog ponaanja ne moe se pojmiti iz delova organizma, sistema odnosno iz odreene ivotinje same Mora postojati um koji je uslov za to da jeste kosmos, a ne haos, da je na razliitim nivoima sve teleoloki sazdano i da je stvarno umno

23

struktura dokaza o bogu

USLOVLJENO ONTOLOKA UZRONOST NEUSLOVLJENO, APSOLUTNO, BOG nepokretni pokreta aporija beskonanog niza uslovljenih uslova: ona pretpostavlja neuslovljeni uslov nuno beskonano um

pokrenuto kontingentno konano red

24

+ credo quia absurdum +

Sin boiji je raspet ne stidimo se toga, jer je to sramota, sin boiji je umro verujmo u to jer je to besmisleno, a sahranjen vaskrsnuo je to je istinito jer je to nemogue.
Tertulijan Apologetika hrianstva Superiornost vere u odnosu na saznanje: nedokuivost objave i manjkavost racionalnog saznanja Saznanje o Bogu vs. vera u Boga Verovanje kao emotivni (a ne kognitivni) odnos (poverenje, potovanje i poniznost kao osnova hrianske (heteronomne) moralnosti) Promiljanje vere uvlai u medijum filozofije
25

+ hrianstvo i filozofija +
ta imaju zajednikog filosof i Hrianin, uenik Grke i uenik neba, trgovac slavom i spasilac due, delatnik na reima i delatnik na delu, razoritelj i graditelj, prijatelj i neprijatelj zablude, onaj ko iskrivljuje istinu i onaj ko istinu obnavlja i objavljuje, kradljivac istine i njen uvar... Nema nieg zajednikog izmeu filozofije i teologije. Nema nieg iznad verovanja to bismo trebali da verujemo.
Tertulijan . Apologetika hrianstva: superiornost u odnosu na filozofiju Obezvreivanje racionalnog i svetovnog saznanja filozofije Promiljanje vere podrazumeva filozofsku poziciju eljena distinkcija izmeu filozofije i vere gubi se refleksijom vere: za prioritetni sadraj vere postavlja se samo verovanje, a ne vera u Boga
26

+ filozofija i religija +
Brao! uvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju oveijem, po nauci sveta.
Sveti Pavle (Savle iz Tarsa)

Po hrianskom uenju, proizalom iz judaizma (a ne po Hristu), osnovni smisao ovekovog postojanja je obezbeenje spasa u zagrobnom ivotu putem vere u Boga Bog nije shvatljiv umom (sveta tajna), nego u njega treba verovati Svet um filozofija --------------------- Bog vera religija Brao ukidanje univerzalnosti, pa i mogunosti filozofske argumentacije
27

+ hrianske vrline +
A sada ostaje vera, nada i ljubav, ali je ljubav najvea meu njima.
Sveti Pavle (Savle iz Tarsa) Negacija racionalnog Prioritet ljubavi: vera nije dovoljna, ali je nuna treba se nadati spasenju, ali to je imanentno ljudski cilj treba voleti Boga, jer je ovek stvoren samo zato da bi Boga imao ko da oboava krajnji smisao postojanje oveka i sveta samo ljubav je manifestacija samog boga

28