Alkalijski i zemnoalkalijski metali

Glavna svojstva atoma koja odreuju svojstva pojedinih elemenata i njihovih spojeva Elektronska konfiguracija Veliina atoma i iona Energija ionizacije Elektronegativnost

1. skupina elemenata tzv. alkalijski metali imaju svi 1 valentni elektron: [X] ns1 2. skupina elemenata tzv. zemnoalkalijski metali imaju svi 2 valentna elektrona: [X] ns2
2

Alkalijski metali (1. skupina) Zemnoalkalijski metali (2. skupina)

1 2 13 14 15 16 17

18

10

11

12

Lantanoidi Aktinoidi
3

Otkrie alkalijskih i zemnoalkalijskih metala

Element Li Na K Rb Cs Fr Be Mg Ca Sr Ba Ra Godina otkria Istraivai 1817 I. Arfvedson 1807 H. Davy 1807 H. Davy 1861 R. Bunsen, G. Kirchhoff 1861 R. Bunsen, G. Kirchhoff 1939 M. Perey 1798 L. Vauquelin 1808 H. Davy 1808 H. Davy 1790 A. Crawford 1774 C. Scheele, O. Hahn 4 1898 M. Curie, P. Curie

Alkalijski metali
Stari kemiari ih zvali alkalijski metali. Al-quili (arap.)-biljni pepeo, sadri K2CO3, Na2CO3, koji s vodom daju alkalijsku bazinu otopinu. Li
Li Li

Rb
(crveno)
Cs Cs

(karmin crveno)

Na
Na

Cs
Rb Rb

(uto) Na

(plavo)

K
K (ljubiasto) K

Radioaktivan-Fr
5

Soli boje plamen

Pokus: Bojenja plamena Li i Na

Fizika svojstva elemenata 1. skupine Litij (Li), natrij (Na), kalij (K), rubidij (Rb), cezij (Cs), francij (Fr) : [X] ns1
Relativne Talite atomske mase Li Na K Rb Cs 6,94 22,99 39,1 85,47 132,91 180,5 97,8 63,3 38,9 28,4 1342 882,9 759,9 686 669 0,53 0,97 0,856 1,53 1,873 / oC Vrelite Gustoa / oC / g cm-3 atoma / pm 152 186 227 248 265 polumjer / pm 76 102 138 152 167 Polumjer Ionski

Fizika svojstva alkalijskih metala Srebrno bijeli, mekani; male temperature vrenja i taljenja; male gustoe; imaju najvei polumjer atoma u odgovarajuoj periodi. Za Fr nema gotovo nikakvih podataka. Metalna veza slaba jer je u vezi angairan samo jedan elektron-niska talita i 6 vrelita, malu gustou i tvrdou.

Svojstva atoma 1. skupine

Prva energija ionizacije Ei,1 / kJ mol
-1

Druga energija ionizacije Ei,2 / kJ mol

-1

Relativni koeficijent Standardni elektrodni elektronegativnosti potencijal E / V M+(aq) + e M(s)

Li Na K Rb Cs

520 496 419 403 376

7296 4563 3069 2640 2260

1 0,9 0,8 0,8 0,7

-3,05 -2,71 -2,93 -2,93 -2,92

Alkalijski metali zbog male Ei (Li 520 do Cs 376 kJ/mol) i malog koeficijenta elektroneg. (1,0 do 0,7) su ekstremno reaktivni -prave s nemetalima ionske spojeve - soli. Ne dolaze u prirodi u elementarnom stanju, nego samo u spojevima uvijek kao kationi +1 naboja, ali se u nazivlju ne pie naboj kationa. 7 Alkalijski metali se uvaju u petroleju ili ulju bez vlage.

Zato Li ima najvei, E, a onda od Na do Cs on raste??

Energija ionizacije, Ei,1 je energija koju je potrebno utroiti da se atomima u plinovitom stanju oduzme elektron i nastaje plinoviti kation. Li ima najveu Ei,1, a ostalima pada du skupine. M(g) e- = M+(g) Ei,1= + Standardni elektrodni potencijal, E (redoks potencijal) odnosi se na atome metala u vrstom stanju kada njegovi ioni idu u otopinu. M(s) e- = M+(aq) Redoks potencijal se sastoji od tri meustupnja: M(s) = M(g) Esub. = + - = M+(g) Mg) -1e Ei,1 = + M+(g) + aq = M+(aq) Ehidr.= Litij ima zbog malog radijusa Ehidr. = - >> veu od Ei,1= +, pa zato pravi reakciju energetski povoljnijom nego za isti tip reakcije drugih metala u 8 skupini. Li je najjae redukcijsko sredstvo.

Zastupljenost alkalijskih metala na Zemlji

Litij (0,006) nalazimo u alumosilikatima i fosfatima, mineralu lepidolitu, K2Li3Al5Si6O20F4. Natrij (2,63 %) nalazimo ga u moru (2,7 % NaCl), kamenoj soli, NaCl, almosilikatima, ilskoj salitri, NaNO3, kriolitu, Na3AlF6 i troni, 2 Na5(CO3)2(HCO3)2 H2O. Kalij (2,40 %) nalazimo u biljkama, silikatima, u morskoj vodi, silvin, KCl, karnalit, KClMgCl2 6H2O, kainit, KCl MgSO4 3H2O Rubidij (0,03 %) i cezij = 0,0007 %) nalazimo u spojevima uz ostale soli alkalijskih metala naroito kalija, te u silikatima.
9

Dobivanje alkalijskih metala (natrija)

Alkalijski metali dobivaju se na katodi elektrolizom talina njihovih soli (klorida). H. Davy dobiva natrij elektrolizom taline natrijevog hidroksida (1807.god.). Katoda(-): 4 Na+ + 4e = 4 Na(l) Anoda(+): 4 OH 4e = O2(g) + 2 H2O Nastala voda reagira s natrijem i smanjuje prinos reakcije.
10

Elektroliza taline natrijevog klorida. Katoda (-): 2 Na+(l) + 2e 2 Na(l) 2e Anoda (+): 2 Cl Cl2(g) Talite elektrolita smanjuje se dodatkom kalcijevog klorida.

(+):

(-):

Downsova elija za elektrolizu

11

Reakcije alkalijskih metala

Ovisno o metalu nastaju: (Li) M2O(s) (Na) M2O2(s) (K, Rb, Cs) MO2(s)

S nemetalima tvore soli ionskog karaktera topljive u vodi. MX(s) O2 X2

Reakcije s halogenim elementima.

M(s)
H2 MH(s)
Ionski hidridiredukcijska sredstva (NaH=NaCl strukt.).

N2

H2O
2 M(s)+ H2O(l) 2 MOH(aq)+ H2(g)

M3N(s)
Ionski nitridi

Svi hidroksidi topljivi su u vodi, a nazivaju se luine (najee se koriste kao baze). 12

Rezanje natrija i reakcija natrija s vodom (indikator fenolftalin) D.Z. Napisati jednadbu reakcije: Na(s) + H2O

Na
13

Oksidi alkalijskih metala

4 Li(s) + O2(g) 2 Li2O(s) oksid 2 Na(s) + O2(g) Na2O2(s) peroksid 4 Na(s) + O2(g) 2 Na2O(s) oksid uz suviak natrija K(s) + O2(g) KO2(s) superoksid Rb(s) + O2(g) RbO2(s) superoksid

Zato samo Li daje Li2O? Izgaranjem Li na zraku ili kisiku oslobaa se dovoljno topline koja je dovoljno da pocjepa O=O vezu u molekuli kisika, pa se u njegovu oksidnu reetku ugrauje O2- ion. Pri ostalim elementima skupine ne razvija se dovoljno topline da bi se veza u O=O mogla pocijepati, pa seu kristalnu reetku ugrauje itava molekula, pa nastaju peroksidi, O22- kod Na ili uz viak Na (jako redukcijsko sredstvo) nastaje oksid. Dok kod K, Rb i Cs nastaju superoksidi (O2-) koji nastaju naknadnom oksidacijom primarno stvorenog peroksida. U ionskom spoju je privlana sila izmeu kationa i aniona u kristalnoj reetki to vea to je uz isti anion i isti naboj kationa radius kationa manji. 14 kr.H (Li2O) = - >>> meu oksidima 1.skupine

Reakcije spojeva alkalijskih metala s kisikom

Na2O(s) + H2O(l) Na2O2(s) + 2 H2O(l) 2 KO2(s) + 2 H2O(l) 4 KO2(s) + CO2(g) 2 Na+(aq) + 2 OH-(aq) 2 NaOH(aq)+ O2(g) + H2O2(aq) 2 KOH(aq) + O2(g) + H2O2(aq) 2 K2CO3(s) + 3 O2(g)

Oksidi s vodom daju jake baze tzv. luine.

15

Vaniji spojevi alkalijskih metala Litijevi spojevi *LiOH(aq) + CO2(g) Li2CO3(aq) + H2O(l) Li(s) + H2(g) 2 LiH(s) 2 LiH(s) + 2 H2O(l) 2 LiOH(aq) + 2 H2(g) 3 LiH(s) + AlCl3(s) LiAlH4(s) + 3 LiCl(s)
O

Uporaba:
Redukcijsko sredstvo LiAlH4:
Et2O H3O+ OH

LiAlH4

LiOH

Al(OH)3

Litijev karbonat, Li2CO3, litijev bromid, LiBr - koriste se u terapiji neurolokih poremeaja. Litij jod baterija - za stimulaciju sranog miia Legura s Al (1% Li). *Reakcija litijeva hidroksida prikazana jednadbom koristi se u spice shutlu i podmornicama za uklanjanje vika ugljikovog dioksida. 16

Natrijevi spojevi
NaOH, natrijev hidroksid Dobiva se elektrolizom otopine natrijeva klorida, NaCl (uparavanjem otopine). Katodni i anodni prostor odjeljeni. Katoda (-): 2H2O +2e- H2 (g) + 2OHAnoda (+): 2Cl- -2e- Cl2(g)
Uporaba pri proizvodnji sapuna, viskoze, celuloze, papira, kao baza u industriji.

NaCl, natrijev klorid (kuhinjska sol , halit) Dobivanje NaCl: - Rudarskim kopanjem; - Otapanjem u vodi naslaga kamene soli do zasienja. Slana voda se crpi na povrinu i uparava (Tuzla); - Uparavanjem morske vode (Pag).
Upotreba za proizvodnju spojeva natrija i klora, posipanje cesta, industriji koe, tekstila, papira, kao zain, za konzerviranje hrane...itd. 17

NaHCO3, natrijev hidrogenkarbonat i Na2CO3, natrijev karbonat Dobivanje Solvayevim postupkom: NH3(g) + NaCl(aq)+ CO2(g) + H2O NaHCO3(aq) + NH4Cl(aq) Hlaenjem iz otopine taloi NaHCO3 arenje 2 NaHCO3(s) Na2CO3(s) + CO2 (g) + H2O (g) Sirovine za Solvayev proces se dobivaju: CaCO3 CaO + CO2 CaO + H2O Ca(OH)2 Ca(OH)2 + 2 NH4Cl 2 NH3(g) + CaCl2(s) balast, ali slui u kemiji

za suenje Upotreba: Na2CO3 se koristi u industrija gnojiva, proizvodnja stakla, boja, tavljenju koe... NaHCO3 kao praak za pecivo, u proizvodnji gaziranih pia... Bezvodan Na2CO3 higroskopan nekad ga egipani koristili za dehidraciju lea pri mumificiranju pritom nastaje Na2CO310H2O. Na2CO3 10H2O se u prirodi nalazi kao mineral soda.

18

Zrani jastuk - u autima NaN3 u sigurnosnim pojasima

2 NaN3(s)
Natrijev azid

2 Na(l) + 3 N2(g)

19

Kalijevi spojevi
KOH, kalijev hidroksid Elektrolizom vodene otopine KCl, gdje je katodni prostor odjeljen od anodnog pomou polupropusne membrane. K(-): 2 H2O +2e H2(g) + 2 OHA(+): 2 Cl- -2e Cl2(g) K2CO3, kalijev karbonat Dobivanje: T 2 K+(aq) + OH-(aq) + CO2(g) 2 KHCO3(s) K2CO3(s) + CO2(g)+ H2O(g) Upotreba: umjetna gnojiva- KNO3 i KCl, u kemijskoj industriji KOH i K2CO3 kao i druge kalijeve soli.

Rubidijevi i cezijevi spojevi

Spojevi nemaju neku primjenu. Upotreba Rb i Cs za fotoelije.
20

10

ZEMNOALKALIJSKI METALI
Sr

Be

Boje plamen (Ca, Sr, Ba)

Mg

Ba

Pokus: Bojenje plamena Ba i Sr

Ca Radioaktivan- Ra
21

Zemnoalkalijski metali imaju svi 2 valentna elektrona: [X] ns2 Neka svojstva elemenata 2. skupine
Relativne Talite atomske mase Be Mg Ca Sr Ba 9,01 24,30 40,08 87,62 137,3 1278 648,8 839 769 725 2970 1090 1484 1384 1640 1,85 1,74 1,54 2,60 3,51 / oC Vrelite / oC Gustoa / g cm-3 atoma / pm 112 160 197 215 222 polumjer / pm 31 72 110 118 135 Polumjer Ionski

Stari kemiari sve tvari stabilne pri zagrijavanju nazivali zemlje, a ove zemlje MgO, CaO daju s vodom alkalnu reakciju - nazvani zemnoalkalijski. U metalnoj vezi zemnoalkalijskih metala sudjeluju po dva elektrona pa zato imaju via talita i vrelita i veu gustou i tvrdou od alkalijskih.
22

11

Svojstva atoma 2. skupine

Ei,1 / kJ mol-1 Be Mg Ca Sr Ba 899 738 590 549 503 Ei,2 / kJ mol-1 1757 1450 1145 1064 965 Ei,3 / kJ mol-1 14848 7733 4912 4210 3430

1,5 1,2 1,0 1,0 0,9

E / V M2+ +2e M (s) (aq) -1,7 -2,36 -2,87 -2,89 -2,90

Zemnoalkalijski metali su jaka redukcijska sredstva, u spojevima kationi +2 naboja- ionski spojevi- izuzetak Be. Zemnoalkalijski metali stabilni na zraku-presvlae slojem oksida i nitrida. 23

Zastupljenost zemnoalkalijskih metala na Zemlji

Aa

Berilij (0,0006 %). Mineral beril, Be3Al2Si6O18 sadri najvie berilija. Magnezij (1,93 %). Dolazi kao dolomit, MgCO3 CaCO3 ; magnezit, MgCO3; karnalit, KCl MgCl2 6H2O; brucit, Mg(OH)2 i morskoj vodi w(MgO) =1,5% i u silikatima i alumosilikatima. Kalcij (3,39 %). Kalcij nalazimo u razliitim spojevima. Sedimentnoj stijeni CaCO3, vapnencu- (kao kalcit- izgraena brda, biseri, koralji, koljke, mramor >p,T, i kao kreda). CaCO3, polimorfan: kalcit (heksag.), aragonita (romp.) i vaterit (monokl.). CaSO42H2O, gipsu ili sadri (isti zrnati bijeli zvan alabaster); CaF2, fluoritu Ca5(PO4)3X, apatitu (X=F-, Cl-, OH-); Ca3(PO4)2, fosforitu i CaCO3 MgCO3, dolomitu Stroncij (0,02 %). U mineralima stroncijanitu, SrCO3 i celestinu, SrSO4. Barij (0,04 %) . Nalazimo ga u mineralima viteritu, BaCO3 i baritu BaSO4.
24

12

Dobivanje zemnoalkalijskih metala

Zemnoalkalijski metali dobivaju se elektrolizom talina soli (halogenida)

Element Berilij

Magnezij Kalcij Stroncij Barij

Postupak dobivanja Postupcima rasinjavanja s Na2SiF6 minerala berila Be3Al2Si6O18 dobiva se otopina Na2BeF4 iz koje se prethodno odvoje talozi Na2AlF6 i SiO2 , a otopina upari da se dobije vrsta smjesa BeF2 i NaF koja se rastali uz dodatak BaF2 (da se povea vodljivost) i elektrolizom na K(-) izlui se elementarni Be. Elektroliza taljevine bezvodnog magnezijevog klorida. Elektroliza taljevine bezvodnog kalcijevog klorida. Elektroliza taljevine stroncijevog klorida ili redukcija oksida aluminijom. Elektroliza vodene otopine barijevog klorida uz ivinu katodu.

25

Reakcije zemnoalkalijskih metala Ovisno o metalu nastaju: MO(s) (Ba) MO2(s) Osim berilijevih halogenida MX2 soli su ionskog karaktera. Halogenidi topljivi u vodi. O2(g) X2(g) Reakcije s halogenim elementima. H2O(l) M(OH)2 + H2(g)

M(s)
H2(g) MH2(s)
hidrid nitrid

N2(g)

M(s) + 2H2O M3N2(s)

POKUS : Otapanje Ca u vodi

Hidroksidi slabo topljivi u vodi. Topljivost se poveava s poveanjem ionskog radijusa.

26

13

Berilij i njegovi spojevi

Berilij i njegovi spojevi razlikuju se u odnosu na ostale zemnoalkalijske metale po mnogim svojstvima.
Spoj BeCl2 MgCl2 CaCl2 SrCl2 BaCl2 Talite / oC 405 714 782 875 962 Vrelite / oC 547 1420 1600 1250 1560 fH / kJ mol-1 502 640 795 828 862

Berilij s malim ionskim radijusom (31 pm) i elektronegativnou od 1,5 uz naboj 2+ + polarizira veinu aniona i zato njegovi spojevi imaju kovalentni karakter.

_
27

Mineral beril, Be3Al2Si6O18 -isti kristali s neto iona Cr3+- smaragd (zelen), dok sa Co2+- akvamarin (plav) Be se otapa u kiselinama kao i ostali elementi 2. skupine uz razvijanje vodika: M(s) + 2 H+(aq) M2+ + H2 Be je jedini amfoteran otapa se i u bazama uz razvijanje vodika i nastank topljivog berilatnog iona: Be(s) + 2 OH- + 2 H2O [Be(OH)4]2- + H2 Spojevi berilija su OTROVNI. Upotreba: Be(s) se koristi za prozore u rentgenskoj cijevi, jer proputa rentgenske zrake; Be legure s Cu- veliku tvrdou; Be slui kao izvor 28 neutrona u atomskim reaktorima.

14

Spojevi magnezija
MgO, magnezijev oksid MgO ima visoku temperaturu talita (2800oC) pa se koristi za oblaganje unutranjosti pei (npr u metalurgiji) MgO se dobiva se zagrijavanjem magnezijeva hidroksida ili magnezijeva karbonata:

MgCO3(s)

1400oC

MgO(s) + CO2(g)

MgSO47H2O, magnezijev sulfat heptahidrat (gorka sol) Gorka sol slui kao purgativ (naroito u veterinarstvu) i medicini. Upotreba Mg i spojeva: Mg kao redukcijsko sredstvo, u fotografiji, za legure (Al, Mn, Mg, Zn), a spojevi u graevinarstvu i kemijskoj industriji, medicini..
29

Spojevi kalcija
CaCO3 , kalcijev karbonat-vapnenac je netopljiv u istoj vodi. Od vapnenca su nainjene itave planine, a nastaje kao u prolosti i danas taloenjem kostura morskih ivotinja na dno mora (organskog porijekla) ili taloenjem iz voda bogatih kalcijevim hidrogenkarbonatom (anorg. porijekla). Prozirni kristali kalcita (naeni na Islandu) tzv. islandski dvolomac rastavljaju zraku svijetlosti u dvije polarizirane zrake, pa se upotrebljavaju kao Nicolove prizme u polarizacijskim aparatima . Vapnenac, CaCO3(s) se otapa u vodi u kojoj je otopljen CO2: Proces otapanja vapnenca je zapravo njegovo otapanje u uglinoj kiselini (karbonatnoj) jer: CO2(g) + H2O(l) H2CO3(aq) CaCO3(s) + CO2(g) + H2O(l) = Ca2+(aq)+ 2 HCO3-(aq) Nastaje topljivi kalcijev hidrogenkarbonat koji koriste koljkai za izgradnju 30 kuica, a tako nastaje i prolazna tvrdoa prirodne vode.

15

Reverzibilni proces je taloenje vapnenca u spiljama (gdje je slabo strujanja zraka i relativno niska temperatura-polagano ishlapljuje voda). Nastaju stalagmiti (na zemlji) i stalaktiti (sa stropa). Kemijski proces je identian pri stvaranju kamenca npr.u bojlerima: Ca(HCO3)2(aq) = CaCO3(s) + H2O(l) + CO2(g)

Voda koja sadri Ca2+ i HCO3ione u obliku kapljica prodire polako kroz pukotine na stropu polako isparava voda zajedno s CO2 i zaostaju estice CaCO3.
itavi proces iz TV-emisijaPostojn.jama: Kalcijev karbonat prelazi u tekuinu i onda natrag u kalcijev karbonat.

Postojnska jama

31

CaO, kalcijev oksid i Ca(OH)2, kalcijev hidroksid Zagrijavanjem na oko 1000oC se CaCO3 prevodi do CaO (POKUS). CaCO3(s) = CaO(s) + CO2(g) ivo vapno CaO(s) + H2O(l) = Ca(OH)2 (s) rH* = -67 kJ mol-1 gaeno vapno vrsti Ca(OH)2 i njegova vodena suspenzija apsorbiraju CO2 iz zraka pri emu nastaje CaCO3: Ca(OH)2(s) + CO2(g) CaCO3(s) + H2O(l) U graevinarstvu se koristi gaeno vapno pa pri ovrenjem buke (smjese pijesaka i gaenog vapna) nastaje voda, pa su novi stanovi vlani. *Ova reakcija se zbog egzotermnosti koristi za zagrijavanje kave i toplih napitaka u ai s dvostrukim stijenkama (patentirano). 32

16

CaSO42 H2O (kalcijev sulfat dihidrat), gips ili sadra CaSO4 2H2O(do 97oC) = CaSO4 1/2 H2O(s) + 3/2H2O(g) polihidrat tzv. "peeni gips vee H2O. CaSO4 2 H2O(do 150oC) = CaSO4(s) + 2 H2O(g) topljivi anhidrit koji moe vezati H2O.
Zagrijavanjem do 250oC nastaje mrtvo peeni gips koji vie ne moe vezati vodu, a na 900oC se raspada na CaO(s) i SO3(g). Upotreba gipsa koji vee vodu u graevinarstvu i kiparstvu.

Nastajanje CaSO4 2H2O u prirodi iz kalcijeva karbonata, CaCO3 (kao i djelovanjem H2SO4(raz.) tzv. kisele kie na fasade kua) CaCO3(s) + H2SO4(aq) CaSO42H2O(s) + CO2(g)+ H2O(l) Kalcijev sulfat je topljiviji u vodi od karbonata.
Sumporna kiselina nastaje u prirodi oksidacijom sulfidnih ruda djelovanjem bakterija. H2SO4 nastaje u gradovima gorenjem fosilnih goriva (nafte, ugljena, zemnog plina)- nastaje 33 SO2 koji se s NO2 oksidira u SO3(g) koji s vodom daje sumpornu kiselinu.

Spojevi stroncija
Spojevi Sve soli se odvode od SrS, koji se dobiva zagrijavanjem SrSO4 i koksa C:

SrSO4(s) + 4 C(s) SrS(s) + 4 CO(g)

Reakcijom topljivog strocijevog sulfida s odgovarajuom kiselinom dobije se eljena sol kao npr.:

SrS(aq) + 2 HNO3(aq) Sr(NO3)2(aq) + H2S(g)

Upotreba soli u pirotehnici posebno nitrata koje boje plamen crveno.
34

17

Barij i njegovi spojevi

Svi barijevi spojevi topljivi u vodi su otrovni. Sve soli se odvode od BaS, koji se dobiva zagrijavanjem barita BaSO4 i koksa C (a onda BaS s odgovarajuom kiselinom daje eljeni spoj): BaSO4(s) + 4C(s) BaS(s) + 4CO(g) Znaajni spojevi BaCl22H2O, barijev klorid dihidrat Vodena otopina BaCl2(aq) je reagens na sulfatni SO42- ion u analitikoj kemiji: Ba2+ + SO42- BaSO4(s) BaSO4, barijev sulfat BaSO4 (s) zbog netopljivosti u vodi koristi u medicini za ispitivanje eluca jer apsorbira rentgenske zrake, u kozmetici, punilo pri proizvodnji papira, bijele boje... Soli boje plamen zeleno pa se koriste u pirotehnici naroito Ba(NO3)2. 35 Ba se koristi za uklanjanje tragova O2 i N2 iz vakuum cijevi.

Bioloka uloga alkalijskih i zemnoalkalijskih metala

36

18