PROGRAM PROIZVODNJA LEKOVITOG I AROMATINOG BILJA - BOSILJAK -

BOSILJAK Ocimum basiiicum L., fam. Labiatae BOSIOK, BAZILKA, BOSELAK, BOSILJE, BAILEK U promet dolazi:Nadzemni deo bosiljka Basitici herba Etarsko ulje bosiljka Basilici aetheroleum Bosiljak je u naoj zemlji poznat od davnina, ali samo kao ukrasna i mirisna biljka. Meutim, poslednjih godina etarsko ulje ove biljke prijatnog mirisa i dobrog kvaliteta veoma je traeno u parfimerijskoj industriji. Smatra se da bosiljak vodi poreklo iz okoline Sredazemnog mora. Najvie se gaji u Francuskoj, Italiji i jo u nekim zemljama. Do sada se kod nas bosiljak nije gajio na veim povrinama, ali se poslednjih godina ine pokuaji da se pone gajiti ova biljka. Morfoloke i fiziolohe odlike Bosiljak je jednogodinja zeljasta biljka, koja dostie visinu do 50 cm. Koren mu je razgranat i prodire u zemlju i do 40 cm. Stabljika je uspravna, sa dosta bonih grana i granica, etvorougaona a na poprenam preseku kvadratna. Listovi su prosti, naspramnog rasporeda, obino jajastog oblika, po obodu su ravni sa otrim vrhom. Najkrupniji su donji listovi, dok su oni pri vrhu sitniji. Duina donjih listova je 56 cm, a irina 2-3 cm. Lisna drka je dugaka 1-2 cm. Cvetovi su sakupljeni u gornjem delu stabljike, sitni su i obilno bele boje. Biljka poinje da cveta poetkom jula, a cvetanje traje do kraja avgusta. Plod je sitno, sjajno, mrko zrno, okruglog oblika. Klijavost se kre}e od 90-95 %. Poto uspeva samo u toplim krajevima, bosiljak ne podnosi niske temperature. Strada od prvih jesenjih mrazeva. Zbog toga se druga etva obavlja pre nego to ovi naiu. Uslovi uspevanja Podneblje. - Bosiljak je biljka umereno tople klime. Visoke temperature i velika vlanost za vreme nicanja, a naroito za vreme porasta biljke obezbeuje joj optimalne uslove za razvoj. Kiovita i hladna klima nepovoljno utie na njegov razvoj. Zemljite. - Utvreno je da bosiljak najbolje uspeva na rastresitim i dubokom zemljitu povoljne fizike strukture. Od naih zemljita najvie mu odgovaraju ernozemi, bolje gajnjae i aluvijalna zemljita. Sa uspehom se moe gajiti i na

peskovitim zemljitima, ali se za to mora obezbediti redovno zalivanje i obilno ubrenje mineralnim ubrivima. Zemljita koja se zalivaju veoma su pogodna za gajenje bosiljka, jer on u tom sluaju redovno daje dve etve godinje. Zalivanje je najpotrebnije u drugoj polovini leta, kada u naim krajevima, po pravilu, ima najmanje vodenih taloga. Zaliva se 2-3 puta tokom avgusta i poetkom septembra.

Gajenje Plodored. - Kao i svaku drugu kulturnu biljku, bosiljak treba gajiti u plodoredu, ako se ele visoki prinosi. Due uzastopno gajenje na istom mestu bosiljak ne podnosi, naroito zbog pojave mnogih biljnih bolesti i tetoina. Na isto mesto bosiljak moe da se seje tek posle 4-5 godina. Za najbolji predusev bosiljku smatraju se jednogodinje leguminoze ili ubrene okopavine. Viegodinje trave treba izbegavati zbog mnotva tetoina koje se u tim zemljitima javljaju, a i zbog pojave korovskih biljaka. Obrada zemljita. - Zemljita za gajenje bosiljka treba obavezno obraditi u jesen. Osnovna obrada obavlja se na dubinu 30-35 cm. Zemljite porano u jesen ostavlja se da prezimi u otvorenim brazdama. U prole}e, im se zemljite prosui, obrauje se povrinski radi ouvanja vlage. Broj kultiviranja i drljanja zavisi od strukture i zakorovljenosti zemljita. ubrenje. - Bosiljak najbolje uspeva na zemljitu koje je prethodne godine ubreno stajnjakom. Utvreno je da veoma dobro reaguje i na mineralna ubriva. Od ovih ubriva treba dodavati, naroito, fosforna i azotna, a donekle i kalijumova. Fosforno i kalijumovo ubrivo treba dodavati u jesen, pod duboko jesenje oranje, a azotno tokom vegetacijeu obliku prihranjivanja. Norme ubriva razliite su i zavise od bogatstva zemljita u pojedinim hranljivim elementima. Fosforna ubriva upotrebljavaju se po 300-400 kg/ha, a kalijumova100150 kg/ha. Razmmoavanje. - Bosiljak se razmnoava direktnom setvom semena i proizvodnjom rasada u toplim lejama. Razmnoavanje rasadom je sigurniji i bolji nain, mada neto skuplji. Meutim, bosiljak podignut iz rasada u naim klimatskim uslovima redovno donosi dve etve godinje. Rasad bosiljka se proizvodi u toplim lejama, koje se podiu na uobiajeni nain, kao za povrtarske kulture. Setvu u tople leje treba obaviti krajem februara ili poetkom marta, da bi rasad stigao za rasaivanje za period od 1. do 10. maja. Naroito je vano da se temperature toplih leja za vreme nicanja ne spuste ispod 15 o C. Pri optimalnim uslovima, kada je temperatura zemljita 20o C, a temperatura vazduha 250 C, seme proklija za 5-6 dana. Na 1 m2 povrine seje se 3-4 grama semena, pod uslovom da ovo ima dobru klijavost. Sa 1 m 2 posejane povrine dobija se 1.000 do 1.200 komada rasada. Poslednjih 10-15 dana uoi rasaivanja tople leje

se otkrivaju danju da bi se mlade biljke prilagodile spoljanjim uslovima. Ako nema opasnosti od mraza, leje treba i preko no}i ostaviti otvorene. Sadnja. - Najpovoljnije doba za sadnju bosiljka je poetak maja, odnosno vreme kada ne postoji opasnost od poznih prole}nih mrazeva i slana. U krajevima gde nema mrazeva, bosiljak se moe saditi i krajem aprila. Rasauje se kada rasad ima 3-4 para listi}a i dostigne visinu 10-12 cm, jer se u tom stadijumu najbolje prima. U uslovima kontinentalne klime vegetacioni period bosiljka proizvedenog iz rasada je oko 90 dana, ako se rauna od dana rasaivanja do punog cvetanja. Sadnja se obavlja tako to se na dobro pripremljenoj parceli markerom obelee redovi na rastojanju 50 cm. Sadi se runo, sadiljkom, 30--40 cm biljka od biljke. Vano je da se koren rasada dobro priljubi uz zemlju, a da se tom prilikom ne ozledi. Odmah posle sadnje obavezna mera je zalivanje posaenog rasada. Najbolje je da se rasaivanje izvri po vlanom i oblanom vremenu. Ako je lepo vreme, onda treba rasadivati kasno popodne ili predvee. Nega Usev se neguje okapavanjem, prihranjivanjem i navodnjavanjem. Okopavanje je osnovna mera nege kojom se, osim odravanja povrine u rastresitom stanju, unitava korovsko bilje. Kad nas, bosiljak se obino okopava 2-3 puta godinje. Prvo okopavanje obavlja se 10-12 dana nakon rasaivanja. Mora se okopavati veoma paljivo, jer su mlade biljice nene i krte. Osim toga, okopavanje treba da bude veoma plitko. Drugo okopavanje je 10-15 dana posle prvog, a naredno prema potrebi i zavisi od zakorovljenosti zemljita. Prihranjivanje je mera koja znatno utie na prinos bosiljka. U toku vegetacije bosiljak se prihranjuje dva puta. Za prihranjivanje se upotrebljavaju azotna ubriva. Prvo prihranjivanje je najbolje obaviti neposredno pre prvog meurednog okopavanja. Tom prilikom se baca 150-180 kg/ha azotnih ubriva. Prihranjuje se po suvom i tihom vremenu, kad nema rose. Prvo prihranjivanje treba obaviti runo bacati ga rukom u redove. Treba paziti da dubrivo ne doe na list biljke, jer azotna dubriva stvaraju oegotine na listu. Drugo prihranjivanje je posle skidanja prve etve.. Tada se ubrivo moe rasturiti rasturaem za mineralna dubriva, jer su biljke poseene i nema opasnosti da im ubrivo ozledi list. Posle rasturanja parcelu treba okopati da bi se tubrivo to bolje izmealo sa zemljom. Berba i prerada. - Bosiljak se kosi kad je u punom cvetu, jer tada ima najve}i procenat etarskog ulja i daje najve}i prinos po jedinici povrine. U naim klimatskim prilikama bosiljak stie za kosidbu krajem jula ili poetkom avgusta. Kosi se kosaicom. Veoma je vano da se prva kosidba obavi na 8-10 cm od zemlje. Ovakav

nain etve stimulie izbijanje ve}eg broja bonih grana, pa je kasnije - prilikom druge etve - bun bosiljka mnogo ve}i i razgranatiji. Krajem septembra stie i druga etva. Ako je bosiljak tokom leta navodnjavan, druga etva moe da bude ista, nekad i bogatija od prve. Vano je da se druga etva obavi na vreme, da nas ne iznenade jesenji mrazevi. Bosiljak se kosi po suvom i sunanom vremenu. Pokoeni materijal ostaje na njivi 4-6 asova, da provene, a onda se nosi na preradu. Destilie se u aparatima u kojima se prerauje i ostalo aromatino bilje. Destilacija traje 3-4 asa, pod prtiskom 2-4 atmosfere. Sadraj etarskog ulja u polusuvoj masi je od 0,1 do 0,2 odsto. Sa 1 ha moe se dobiti 8.000-10.000 kg sirove mase, ili 8-12 kg etarskog ulja. Bolesti i tetoine. - Na ovoj biljnoj vrsti retko su zapaeni paraziti, a o nekoj ve}oj tetnosti nekog od njih do sada nije bilo podataka. Prime}ena je jedna vrsta pegavosti li}a, koja nanosi male tete, pa nema ve}eg znaaja. Ekonomska analiza

I Trokovi proizvodnje rasada u Suma Priprema zemljita (tople leje) 50 Seme (182 gr.) 90 Setva semena 15 Nega rasada 75 Svega trokovi proizvodnje 230 rasada II Trokovi pripreme i sadnje Priprema zemljita (1ha) Rasad (50000 strukova) Sadnja (runa) Svega trokovi pripreme sadnje Suma 110 250 150 i 510

III Trokovi nege i berbe Okopavanje (3 godinje) Prihranjivanje (2 god.) \ubrivo i hemijska sredstva Berba (koenje) Trokovi distribucije Svega trokovi nege i berbe Suma 150 50 50 60 75 385

Ukupni trokovi (I+II+III) Prinos i prihod

Suma 1125

Prinos po hektaru 1000 kg Suve materije 2000 kg 1.25 = 2500 Prihodi Trokovi Bruto dobit 2500 1125 1375

Zakonske obaveze (20%) 275 Neto dobit 1100