Duko Trifunovi TUMA TIRANIJE

ZLATNI KURUM (18. 11. 1958.) 1955. Sve se desilo i ja sad nita nemam. Slobodan sam. To znai da nemam ak ni gospodara. Ali ja vidim da postoji sloboda izvana i sloboda iznutra. Evo sad sve mogu, a nisam tako formiran; ja samo znam da verujem i da se nadam to je sve to mi je ostalo od boga i od ljudi. Sa bogom mislim da znam kako stoji, ali ljudi su mi sumnjivi. Nada je mnogo, ali nada je meni malo.

FANI I odjednom iza zavijutka Fani je naila pored ealona Od stida se gola ivica okolo Smokvinim listom pokrila Kad su se Fani i ealon sreli A svaki se zamah vetra video

Sve podrhtava I brdo podrhtava i ealon Jer korak jai poe I svaki htede oteti poudu za sebe od druga po odstojanju od druga po rastojanju Svaki zaeli da je elni i da je levokrilni Ili da se okuka u krug ponavlja A Fani se ni ne nasmei Al nije ni pljunula Samo se stidom pokrila U sebi vetar korila I brzo koraala A dugo prolazila ak tamo na stotom kilometru Kada je buena trea smena strae Vetar je podrhtavao snovima naim Fani je jo prolazila A mi svi bili elni i svi levokrilni 30. XI 1955.

USTRAJ KAO REKA Pun sam neeg toplog to je tu i to slutim u blizini. Rukama tvojim veem se za neizmernost. Draa od svih iznad reke
2

poletee u susrete naa pesma i nebo e ranjeniki posrtati ako padne u talase ma i re. 1955.

1956. Ponovo se navikavam na ljude. Otkrivam da nikom ne godi ansa da bude dostojan drugog svak hoe da je on merilo. Vjebam se da o svima govorim, a da niko ne prepozna svoje lice i svoje postupke u mojim recima. Spaava me fabrika, futbal i zalasci sunca preko Save.

U SVETU VERNIKA I VEROLOMNIKA Ili se tu neko nevaan rodio il je neko Vaan umro. Kue niz uzbrdicu malo. Ko plane oi prozori kosi tuno tiinom toe odahnue i od tog kao da ovaj blatni pakao jenjava. Je li to uz roene jo jednoga naeg? Ne znam to, niti znam ud ovdanjih pasa. (Kod mene znam ih svi su lajadije sa pseom snagom za pobeglim, ma kim) A tu je tiina ko da nema pasa, kao da se ovog asa seje nevidljivo seme iz kojeg e nii uma arobnih tapia; ili moda kvrgave kruke parastos ine crknutim psima
3

ili suhim jablanima ili onom promrzlom golubu koji je jue dugo umirao klonuo na cesti. (I neko pree: Neka crkne, ree, mravo ptice nije za jesti). Vidim: vernici i verolomnici sviraju na istoj fruli podlog pastira koji je ovnu branitelju odbio rog da ga uini krotkim. Krilaju spevovi suncu iz senke suncobrana. Jedna se taka vrti oko sebe htela bi da se metamorfozira. Nebo bi palo srueno tiinom da se jablani ne ukoie. Ni uma nema. Pre da se neko nevaan rodio... Tiho je kao da e popci propevati u svetlu vernika i verolomnika. 1956.

HOD MALIH Iz ilovae skorele nikli kruti samo severu okrenuti nikada licem suncu. Neka no oveku stran ostane otar sve dok kurjaku ne ispadnu onjaci. Jednom e ipak usijani ledenjaci
4

pokorno sii kad ptica prokopa vetar i on zadihan prestane osvajati. 1956.

UE Voji Babiu Nas osmorica smo za danas pojeli svoj hleb i mast i napili se vode O nama zvezde ba nita ne znaju i kakva su pogon nee ni saznati A osam nas vukli smo kroz ceo dan za debelo ue privezan ravasti Rabotkov glas kroz ceo dugi dan da duu za drugi priveemo kroz ceo dan glasu smo se snagama odzivali i svi bili tu i nikog kao da ne bi samo su osam gluvih ljudi o vetar oslonjeni snagom hleba i masti potezali debelo ue i jedan podbuhli glas Osam nas odabranih kojima je odbrojano Ima li smisla ili nema saznaemo kad zadueni objave da je trajala Epopeja

a za danas smo pojeli svoj hleb i mast otresli mrve i napili se vode. 1956-1962.

VETAR TREEG DANA Danas je trei dan a ti si prva drugog nema. Pod prozorom ni neko stojei tiinu umom poplai o um se tiina spotae o um se spotakla i um se spotakao i sada gori mi gora ko junad beue vetar roka se uma glogova cveem izmeu rogova danas je trei dan danas je trei dan. 1956.

ZNAM ZATO Hou da budem ovekolik i kad mi izvrate kou znam zato moda ba znam i ta sam ali utim. irok sam nekako i dozvoljavam da se raire ruke ali ne dirajte mesearu u meseeve moi.
6

Ja rado uvijam zavoj oko jedine nade i ne mogu da ivim naopake i da se klanjam mraku u kom paranoike progone fantomi jer nisam tamoneki. Sve u o vama odjednom zaboraviti i pobei u zoru kad pospu straari znam i to zato I znam zato elim da budem daleko. 1956.

VELIKI KRAJ Ne pozivam te ali za sobom nisam zatvorio vrata. Umro sam doputovao na veliki kraj i dobro mi je najzad. Da vidi prostranstva! Samo odavde se nikuda ne moe. I ne eli. 1956.

1957. Oseam kako imam oajno mnogo vremena. Taj oaj me stimulie. Nita ne proputam, ali se niemu ne preputam. Sarajevo je manje nego to sam mislio, a vee nego to bih eleo. Oprezno dolazim s periferije da
7

traim sagovornika. Vetaki izazivam nostalgiju tek da se uvrstim u uverenju kako sam na pravom putu.

RUBOM BOSNE Bratu Luki aljem ti Lune, s kasnom rodom na rub Bosne sav pod vodom elegina priseanja. I sada, kao od plutovine da je, sporo potanja dan u vodu, a no krekee iz nje kraj barskih trava, od Blagovesti, od prvih toplih kia. Lune, elu u ovu no da presedim pod vrbom zbog onih koje sam stojei prespavao. Dovikni nizvodu momcima mokrih grudi da sloe vesla, da nita grubo ne dotie meseinu nad vodama. *** Mesec, ve stari, svu no pametuje. Stari moj, a bio si najgluplji u naim ratovima i svake noi nosio fenjer i plivao s nama i sa abama. Posle si bio naranda koju sam krikao deci i ekao da doe neko dok jo miriu ruke. A vie nisi naranda. Noi su da budu crne, pa sii za gaj niz eram to se dobrotvorne klanja da psi postanu tii
8

i sni da mirniji budu. *** I sutra e fabrika dugo svirati rubom Bosne, a zvuk due visiti nad rekom, i sutra e kum oro penziju ekati s priom o slasti plodova iz dudove aleje, koju e tek da zasadi kad jednom godina rodi, a unuk e mu mazati grbu kajmakom i gaziti petama da ga podmladi, i sutra opet ena e na prag esti da nadoji mladune apavo i siti haljinu dugu da za etiri godine ne okraa dok se ne zacuri mamina Belodanka, a okolo e deca veselo sviruckati na vrbu jadikovu i mrtvom vranom plati vrapce iznad konopljita i bie opet ravnicom kriv puti govedarski... 1957-1960.

DO ARENE Visoko negde oblak se svija kud matom mesearim. Odem u snove sam i sam se iz njih vratim sam al nikad samo svoj Rod si mi neki ko uma umarku punom povijua. Ne spusti tako klonulost svoju
9

s rukama u krilo ve reci neto to e da uvredi u meni onog to nikog ne vrea neka ovrsne malo Time samo moe da spase buk pliaka nad kojim je natruo most to vodi u arenu. 1957.

FAKIR NA LOMAI

Dubim na svojoj kostobolji. Od jednog kraja do drugog pesma kao nadvodi jauci rastegnuta. (Ne uje pesmu svako jer nije svakom ovako) Moda e pesmo do sutra i ti pasti sruena zalutalim nebeskim meteorom. (Ne misli svako ovako jer nije svakom ovako) Mome bogu je nekada bila bonaca do kolena a danas mi mogu svi rei sve pogrde u lice i utau nemona biva svemo fakir na lomai A jue sam uz smeh ipkast ko prolena magla
10

nadrastao teme i hteo nebo u vor da zaveem. Ali svejedno i onako e mi kroz kosti prorasti bunika neka kad umrem na zaravanku kraj reke. 1957.

PREDNOST NA VENOST Dugo se samo jaemu klicalo i velikomu a kada proe njihovo vreme klicalo se dalje kao da to nisu pogrebi idola. Klicalo se dalje jer spremali smo se da umremo mali pa sve velike preuveliali. Srui mrava beznaa i hodaj rubovima jer lau sredinai i laan im je znak: kuni zrak od mirisa. Tek nebu veita prednost jer ima prednost na venost. *** udan sam danas pobolevam neto a zdravljem se kunem da mi nita nije. I opet beim iz izbe svoje prognan hajkom nekom i traim nekog suncolikog u tami.
11

A ljudi kada bi hteli mogli bi biti pravi. 1957.

TAMBURICA No je i sve su ove magle zamaglile a samo nekog nema kad nikoga nema u tim maglama. Kao da bih hteo da se ispovedam. A zar bi bistrija bila reka da li bi nabujala da u nju prospem to pridnu ivota. I kome to treba srpstvo nae ako smo brankovii kome nae reci ako kao zlatni kurumi ne zaseku pa sjaju iz dubine i po kap kapilare. Dolazim da vas zavolim da nekog nadigram i natpevam a ne da vam o glavu razbijem tamburicu. ak kada poem poklonicu vam je samo u svoj prtljlag da uvezem njenim icama bodljikavim trebae neim da mi grob ograde. Ja mislim da sam ipak doao na vreme doao da vas zavolim da se natpevavamo da me zavolite pa da vam na kraju za to poklonim tamburicu. 1957.

ZAPAMENI OSMEH
12

Zastane malo zvezda pre pada, zastane ko voda iznad vodopada; zastala, odstoji svoj tihogovorni muk, svoj obavezni stoj zastala, odstoji malo dok deak na reci doivljava neto. Lii mi ova ulica na zapameni osmeh: pod prozorom su etiri jablana i jedna klupa u senci. S reke dou pa grad prekriju golubovi a deak na reci doivljava neto. Malo jedan vetar da nas sve digne i ustalasane vrati. Lii mi na zapameni osmeh sav ovaj mali velegrad u sebe zaljubljeni. A rei one, one nae reci, ostadoe suva zvonjava nutrine. 1957.

KAMEN I VODA Kao voda na kamenu uvek s kamenom nikad kamen. Sam pa zato crn crn jer sam sam. Kao kamen pod vodom uvek s vodom nikad voda. Hteo bih licem sam reci predan
13

da me takvog nae kada nagrizen suton umae stidno kolena u reku. Suton ko mlada ciganka a reka kao putovanje njeno. Kao voda i kamen uvek zajedno nikad isto. 1957.

1958. Ve nisam sam. Ve mogu da mahnem preko ulice i ve meni mau. Otvaram se da bih se zahvalio na dobrodolici. Prvi put osetim da je to lako i da je to zdravo. Ali moji divljani refleksi zuje: dok se otvaram s namerom da se otvorim kao cvet, ti se zatvara oprezan pred mirisom tog cveta. Taj zakon uim napamet. I smekam se.

NOVI APIS O koliko nas je zauenih ovde! A meni se ini da sam ve jedanput doiveo ovo 1 trebalo bi osetim ve neto mudrije odigrati i u veselosti naglo probosti gromovnika pa da prestanu okrugline rasti ko sablasti. O mnogo nas je zauenih ovde koji nad grobom bivega boga zlatno prstenje prilaemo za novoga.
14

1958.

BOGOSLUJE 1. I amin amin amin mama ovo je poslednje tiho bogosluje nama koji smo uzvodu doplivali na ovu zemlju i sve nam osta od vode i zemlje i sve od zemlje a sve protiv vode od onog prvog voimjaoca na vrstom pod nogama. Greh je moj samo to to se ne oseam grean mada me stid crveni pred ovim tatim svetom koga su izgleda rave rode donele. Samo bi upanjem due mama mogli da nas spase arhaneli nai ali ja hou da i moj prozor nou s brda gledan neto znai bar dotle pa iako ne mognem vie zapevati iako ne stignem da se oerdanim dukatima ja barem znam sve nam je od zemlje i sve nam od vode a bogosluja su samo za utehu. 1958. 2. Od neba zemlja se plavi nebo se od zemlje travi
15

i jednako miriu Daleko do vidika pa rairene ruke nidokle ne doseu Vidi se slap neba na horizontu: rub neba na rubu zemlje a nigde ruba umu i nigde odjeka: svi su odjeci za umama pobegli daleko niz ravnicu... 1958.

3. I danas me prkosom mami ko rascvetano trnje Ti si mi neto dui Dui si mi neto zbog ega zaboravljam da si mi dan hoda pred umorenim nogama i rukama tako malim to tako malo nose a hteo sam kad doem da bar one budu pune dolaska Ti i ne sluti da e te ljudi proglasiti mojom pesmom a trebalo je da si sirotica da bi bar neto od ovog razumela 1958.

A BRUT JE ASTAN OVEK

16

udi li mi se to kada DA treba rei NE kaem Ni voda nije uvek vodoravna Mudracima oduvek drhte ruke i merila se tresu A bit e ko uspe da poseje zvezde kao sunca e plodove brati A Brut je astan ovek neosporno... Poveruj moda e lake umirati. 1958.

BABOVA RAVA

BATINA
14. 3. 1960.

1959. U amcu su moj otac i jo jedan, ovek u kratkom konom kaputu. Kaput se ija. U amcu je i jedno tek oteljeno tele i moj otac ga pridrava, a oveku u konom

17

kaputu ime je Adam i on vesla. Za njima pliva krava. Kravi je ime Rumenka. amac prilazi naem prozoru i otac kroz taj prozor dodaje tele mojoj majci. Ja znam da je moja majka iako vidim samo ruke, pruene kao kod one ene na slici svetog ora. Nedavno sam opet mislio na to i upitao svoju majku da li se i ona jo sea toga dogaaja. Da, mama se toga sea, ali to se desilo mnogo pre nego to sam se ja rodio! To je to, dakle! To je, dakle, moje pamenje krcato golicljivih pria moga oca, veselog tuberana i pobone fantastike moje majke, sanjalice fenomenalnog pamenja. Ko smo to mi? Otkuda mi u ovoj movari? Zato mi svaku priu pretvaramo u lini doivljaj? . . .

POPLAVA Pukla ravnica a pukla brana pa nema o to da udari val... Voda ko horda horda ko horda... Mrsi se gusti ivik crni se pusti ljivik uz vodu uzvodno vrbe se vuku gole i bele kao da slaze tople gaze dignutih ruku za njima jablan jedan uri svijen u struku . . . Ve grca grmlje ve kripi hrast jo majka bira smer jo plaem ja jo sused psuje jo sunce na nas zja . .. Plivaju vidre plivaju daske plivaju krave leti vika krui ptica pliva plast na njemu roda za njima krov sa krova zov
18

i vie ko ovek i klike ko dral. .. A nama o ta da udari val... Nebo voda voda horda . . . Pukla ravnica a pukla brana pa nema o to da udari val. 1956-1986.

PRIPADNOST

Da li je prvi ko doe prvi ili je prvi ko ostane prvi? Ja opet ne znam kome dolaskom svojim pripadam ni dokle ne znati to prvo jo dok si mi ti jedino i jo dok prvoga nemam. Posle dedova mi osta dedovina i jo dok prvoga nemam rika u dolu a vika u strani i jo dok prvoga nemam volovi u dolu a domovi u strani a nigde prvoga nemam. Iz zemlje jo viri i jo je kamen to mesto gde eni neveran praotac moj sustie pramajku i zakla je zbog enskog neverstva. Rika u dolu a vika u strani. I jo dok prvoga nemam
19

ja bezbrojni tvoj porod i izrod bezimeni pljunut u biti moda ali ja ovim tvoje propovedam i pruen tebi stojim da lake opstanemo ja to iz ljubavi prema ljubavi iako slutim tek kome ljubavlju svojom pripadam sad dok si mi ti jedino i dok jo prvoga nemam. 1959.

VATROMET Nismo ba od elika mi oko elika to smo oko elika sviti mi smo sa njime sliti mekou da mu damo. I nieg nee biti budemo li samo spavali u krilu jer ivi tajna otrica i buni se i uvek presee svilu ako nam samo ona pomae u letu. Po jedno oblo brdo ipak svaki e osvojiti u ovom vatrometu pa makar bilo maleno ko humka ko stvrdnuti kubik zemlje oveije. 1958-1962.

IVOT

20

Jednom u ti ipak najdrai posinak biti i podii e nam podkonac jednake spomenike uz tunu muziku i pevaniju svetu zbog ovih naih dana i komada I kad su nai bili samo varvarsko pleme eleli su te punijeg i drukijeg i vie i ginuli elei pa odakle hoe sad sve do stuba na rubu svuda e opet da te ele punijeg da te ele i drukijeg i vie i da te kao igraku drugima pokazuju A ja te suvoom dana i komada bijem i zadaviu te suvim zagrljajem i ponosom ovim koji mi smeta samo I ja te komadom bijem a ti me bijes danom i komadom I moj je otac bio kosac nadaleko uven po otkosu i pleu a grbavi grobar mu o grobu travnat prelomi kosu i psuje pseu Ako sam severno brdo ipak sam padina juna Tvrd sam a orah ne pominjem jer ljuska se baca a u jezgri je klica To vui staje u stope staroga vuka i oi mu se svetle u mraku A spor sam vidim prkosim a hramljem tebe pridravani i drim se za te

21

i bijemo se danom i komadom 1958.

SUDBA Znam da ne varnii kad kujete zlato a dimi se kada ga lijete I ja sam lio ja sam i kovao dan za komad sto komada na dan (dimilo se i varniilo je) da kad budem leden ne budem na retka spominjanja sveden A moda me nee biti ni toliko jer dok sam lio i dok sam kovao suvie tih sam bio suvie verovao sueno bolovao a nisam za zlatom po mulju trgao I kad budem leden biu tek na retka spominjanja sveden A moda me nee biti ni toliko 1959.

EERNA TRSKA Uzrok i dalje ostaje ovozemaljski Vidi od mrnje tvoje osta mi jedna leva i jedna desnica samo koje me mogu da bole A prepun san bilo je to moje postojanje
22

San od tankih ica violine... ... san taj to mi oko zdravlja raste kao eerna trska od koje se moe i koplje napraviti I pravim koplje ne u dokolici jer za mene tebe ne bi Odom Tebi sad pravim koplje pa makar mi ono bilo protiv glave 1959.

KRIV JE NEKO Znam da se ne mora moi a opet nisam jer kad bih bio jak drukije bi sve to zvonilo i gordije se ulo O kako me boli takozvana dua Ne nisam a kad bih bio jak drukije bi sve to zvonilo I gordije se ulo I gospon-bog je bio sin grbavog nadniara sit bio samo kad otac naprosi neto il godina ponese a pogospodi se pa rod zaboravi brau ne poznaje i ne priznaje nam da smo ba mi i nai oduvek svemu temelj bili I temeljiemo A nae trule krstae iz uglova groblja krade sirotinja uz januarske studi Jest.
23

Nisam. A kad bih bio jak drukije bi sve to zvonilo i gordije se ulo... 1959.

ODUVEK OVOLIKO Zlatnim satom bi trebalo meriti ove dane Skriveni piakasmo kad nas pobedie a plakali pred svima kad smo postali heroji i pomreemo o takvom plau pevajui jer sunca to ima sve je tek za leka i zato esto dozivam oveka pominjem la i enu nebo i zemlju i sve biblijske prvence i svijam sve to za nekog u vence i znam nikada pravi dani mereni nisu zlatnim satom a sunca je oduvek ovoliko bilo a nije ga uvek bilo ni za lek 1959.

SMIRAJ I mene su nekad snani neno ko svoga visoko podizali i otimali se ko da me poljubi A sada nada mnom plavet polako dobiva bore
24

i mir njen nejakog mene tei A tu su svi moji dani i svi moji komadi i mi koji se traimo uzajamno i obesno oiju povezanih i sve to oko mene koji umiljam da sam odigrao svoju po nekim mrtvim taktovima da sam je odigrao... A ovo su dani od kojih u svoja davna vremena napraviti i prie unucima 1960.

VERNOST Varam te i dok drugi lee u travi ja se slobodom svojom poigravam. Na mene palo pero iz krila Ikarova na mene pero nigde krilo elo i dok drugi pleu ja slobodom svojom hazardiram umesto da pleem i leim u travi umesto da ivim s pogledom na more ja postajem more s pogledom zlokobnika ni do pola jo a ve popola pretrgnut i nieg na pretek nemam niega za bacanje
25

A biti gospodar prostora paklenoga izmeu roenih ruku i biti na pomolu za tatinu mi dosta Ja nisam ovakav postao ja sam ovakav ostao. 1959.

PESMA NI O EMU M. Urasta re po re u pesmu ni o emu. Moda smo uli negde gde se ne srne a ne smemo izai jer ekaju nas sramne ivimo mnogo eljeni a eljni a ti si tek jedna ako si sebi jedina i ne zna ta bi u elji da nikog nema i da ne bude sama. I kao da uosmo negde gde se ne srne sakrivam o tebi pesme u pesmu ni o emu i nestaje nas eljenih a eljenih. 1959.

26

GRAD Ovde je posle pokolja prcivelom hajduku pomogla obanica da sagradi kolibu pored izvora i da ozdravi U zdravlje zdravih! nikome drugom nema se o to da kucne bistrim piem dok se pred nama ednim polako tanji mlaz Nestvaran pred tobom kao pri vrhu senka jablanova kojoj niko na rub ne moe da stane kao da ekam da po mene seeivo doe A da me nisu nemonog pridizali i da tebe nisu gradili gradino niko nas ne bi mogao da rusi ne bi imali ta da osvajaju pa razrueno dograde i brane kao u prkos dcvojaki da se u nas zaljube i da nas opet zapale kad pou Ne bismo ludost svojoj robovali da mene nisu nemonog pridizali a tebe posle pokolja poinjali i obojicu nas sruene ostavljali. 1959.

MLADOST

27

Uspomeni na Nikolu Pajia. I moja sivsokolost meu dve vatre pada pa umaram se u dvoje gledajui od dvoga strahujui dok bridi mi mladost razroka ko razrokih grudi dcvojka i zevovi me vrebaju. O sivsokolosti moja sivo ti sokolenje da e me ponovo dii. Sad vidim kao nad uem kako se prestaje jedno gledam kako te nema a sve tvoje jo traje. Ne elju drugu do s tobom u krugu da sam a krug nam neprobojan a vidik samo na i voda do pod planinu. Ne elju drugu Moda bismo nekako ujede zavarali da zevovi se naprazno sklope mada je sivo sokolenje. Ovako ni sam ni s tobom t ne mogu da te prealim utei a to bi bilo ravno tvojoj snazi. 1959.

JAMIM ZA POSLEDNJE Izetu Sarajliu Ko ovu au preiveli

28

zlatnom e kaikom s nama da sre iz srebrnih inija. O znam tu znanu ali prcutau da sam prisutan bio i da preivclc esto ekaju kajalita umcsto kaika zlatnih. Ali ko ovu poslednju u ovom mome kamenom dobu u ovom dobit kamena u letu ko ovu poslednju preivi zlatnom e jamim jamim nad kostima Bosnijc moje u steku pod krstom i nianom. Jamim za one koji poslednju preive. 1959.

BATINA Ovaj zaviaj nas oe trnjinom nas othrani ubogom besedom tvojom da klonimo se besa i glogom kura probi da ne povampiri se viljasta snaga Pogodi nas vcli sudbina pobednika to trijumfalno uu i na tom se trijumf zavri A u lov je trebalo da me vodi i na lovitu rogom doziva Ne bih se odao lukavom krivolovu ko ni ti ni zamkom davio plaljive i slabije ko ni ti
29

al ne kao ti bio bih lovac na mesodere kraj vode gdc dou e da tole a po skapaju pred mojom rukom u vodu gledajui. A sad smo priprosti ribari to s rodom i pticom kuviuzom dele ulov barski o batine li tvoje A izmeu mene i sunca nad barskom utuljom roda povela ukrug a za njom mladi a ja u strahu od greha plovim po svome moru dobroduja bolesniji otkako nauih imena bolestima i lek pominjem a leka ne traim nad vodom suvo pijem i suvonjav se vijem povampiri se katkad viljasta snaga no strah me gr eha pa razmeem se svojim dobrodujem a na ponosu mi namet batinjeni. 1960.

1960. Ponovo imam potrebu da se izvinjavam i zahvaljujem. Moj trud je nitavan prema rezultatima koji me prate. Fakultet je moja prva mcovita kola i prvi put imam isti drutveni status sa dcvojkama. Satima sluam kako diu i sluam kako luta njihova opasna pamet koju prati radar instinkta. Ja strepim za njih.

30

HLADNI KOV Kadije priznajem nemo svoju no da propovedam umiljenu snagu I hou li po svome drukije ne mogu mada me ivot opominje mudro Ako me vide neka mi ne kau neka ne spominju kovanja moja brojna udarce moje u hladno ako me vide neka rni ne kau: hladno se ne kuje hladnim se okiva Ko se sraman vrati taj vesto svoje odsustvo sakriva A ja sam lagao samo kada sam lai priznao I dobro mi je jo dok nemam tajni dok jesam ono to svi vide da sam jer samo tako u do kraja da volim iako nije ni bilo poetka I hou li po svome drukije ne mogu mada me ivot opominje mudro: Hladno se ne kuje hladnim se okiva. 1960.

DRUKIJI LEK To to ja krivudam to staza krivuda

31

staza kojom ljudi prolaze Vrcme traga ne ostavlja ostaju tragovi nae nemoi Rue se zidine jer su loe graene prolaze ljubavi nesreno naene vreme traga ne ostavlja umire samo od sebe to ivi samo za sebe Da ne znam moda bih pomislio da se sve to odvija vodeno sigurnom rukom Ali vrcme traga ne ostavlja to su tragovi nae nemoi i svaki vek je isti vek samo se trai nadobudno za istu bolest drukiji lek. 1960.

BELI JABUILO Znao sam nisu uzalud alosne vrbe proletos prve prolistalc. Poslednja ptica nad njima poslednjc pevala je. Odavde nastaje spust i odron nebo je jo samo sad tako blizu
32

brdima ovim i ljubavima A sustignut zadnjim dahom Jabuilo progovara a ne moe da poleti a ne moe da poleti konj krilati jer tako mu krila spale krila snazi tako spale da umire pod bedemom da umire a ve spaen jer ne moe da poleti snagom svojom. Ti si spomenik mome propinjanju. Ti si to ceo ivot u susret prilazio bedemu svome ti si se to ceo ivot tom bedemu primicao na krila se privicao ceo ivot verovao u mo svoju a sad se sve na to svelo da se bolno progovara a ne moe da poleti. 1960.

SEDAM SMRTNIH GREHOVA Mi ve u sedam susreta sedam smrtnih grehova imamo Prvo oholost drugo lakomost u sedam susreta tvoja oholost moja lakomost jedina naa doslednost U sedam susreta sedam smrtnih grehova imamo
33

i sedam besmrtnosti 1960.

ODA OD BISERA Dajui snagu nekako u smoi i za sebe deo I siv kamen svetli kad ga to obasja Donee jedno bezgreno milovanje u detinjastost nau ona koju zovemo kad dozivamo snagu Pojavljuje se dan naklonjen naoj strani To oivljava uvena ptica posle uvenog pada Lako je vedrim nebom suncovati i biti vojskovoa posle kanonade ite krvi nada ite krvi nada. 1960.

BREZA Sveti Maslei Sino sam vrlo jasno svoje pesme nacrtao Crtao sam ih iglom po staklu a stakla na mome prozoru crnim su obojena Crte je bio u vidu zmaja
34

i mnogo malih sveanih balona a sve to za teki medvei lanac privezano a drugi kraj lanca je u mojim rukama I gledao sam posle kroz tu svoju pauinu kroz jedine svetle niti na mome crnom prozoru Prvo vani je padala kia onda se videla reka nad rekom kao da su ptice prosule iverje neba zemlja ljigava bila ko kolo mlinsko i strana je visila no kao o igli nad okom otrovna kap kao da se zaspaloj devojci prikrada Ivan ludi tako se strana spremala no A kroz najlepi deo moga crtea video se komad dvorita stazica prema vratima tri vree mladog cvea pored plota i breza moja tuna lepota to sama od svoje beline treperi samo hlad joj pada u tue dvorite a trulo lie na stazu prema mojim vratima Dugo sam mislio da gledam brezu i njezin hlad da gledam cvee plot i stazu a na stranu sam zapravo mislio no pa sam u sobi upalio svetio a da kroz crte lanca nisam ni pogledao U mraku vatra biva prisutnija i da je neko gledao s reke video bi na crnom staklu tankom iglom nacrtanu sveanost video bi moje letee igrake kako teki svetli lanac zateu i mislio verovatno da je lanac na crteu vezan meni oko vrata a hteo sam da se vidi
35

kako vrsto drim lanac u rukama A moda bi oni gledajui otud kroz sliku lanca videli mene kako se spremam da idem u cirkus Samo niko ne bi znao kud ja idem ni kakva se za me strana sprema no. 1960.

VARIJANTA ivot nudi varijante a ra nam nagriza sr. Obuzet strau svojom umreu bucmast jo po svojoj varijanti. Umreu u vreme kad umiru sveci kad umiru pesnici i druge kukavice umreti bez volje da od moje urne makar tvorac snova stvori bolje togod manje kivno i manje naivno jer ja sam bio video i svesno preao u svoj tabor meu ula da bar to to imam spasem od rasula pre nego poklekne bucmasta mudrost moja. 1961.

36

JETKE PRIPOVETKE

26. 5. 1962.

1961. Sve mi se vraa s merom koju zasluujem: i moje zlobe i moje dobrote vraaju se. Bumerang radi precizno. Uljuljkan, bio sam zanemario neophodni oprez, zanemario pravilo da e sve ono to sam ja zaboravio, zapamtiti drugi. Panika je. Ponovo sve pratim i sve pamtim, ali tako oboruan vuem mnogo balasta. Treba otkriti taku u kojoj spava ravnotea i probuditi je.

SAVEST Ja nemam drugi dnevnik niti drukije dane i zato su te trpke reci tako strmo poredane Veliki in je ovo ekanje da se desi ovo ustrajno stojanje na pramcu Plaim se vei je in od spasonosja tvoga ini mi se da sam ve nazreo crtu do koje e krajnjom snagom da se dopre

37

A tek onda e oholi da se osvrnu i da poblede ako budem kadar da smru svojom ne zadivim svet niti ga nateram da od uasa oi razrogai zastane krotko kratko i obori glavu Ja sam izmiljao svoja provienja i sve davao da ona oive I svagde gde su sveti i prokleti postojim kao rana od kolana za uspomenu na velike trke smrenom kulau I nemam drugi dnevnik niti drukije dane zato su te pesme tako trpko ispevane 1961.

DUGO SUENA TVR Moj vuk halapljiv i neiskusan jede strv nad kojom ve mudar i odmeren cre vuina tvoja Moj vuk je pristojan pitomi skot od vrsne vree da srne lanuti naglas i ono to mnoga paad tek ree jer na njega je doao red A to to jo nije stigao da lipe od asti moja je pogreka gorda
38

On je moj a ja znam svoj naum napamet smak svoj i ceo ritual ve vidim oko njega i ve sam zadovoljan Dovde mi je tvoga nutkan ja peene sree Moj vuk budan jede to od ega mudar cre vuina tvoj to bi jo hteo emu da se divim kad tako usko i ukoso naprasno ivim ovaj ivotuljak skupim krpama utegnut aren varavi zamotuljak koji se ne da meni i koji od mene nee sve dok ne strune sve oko uboda pa snova ne zaraste U moje vreme a to je okrutni istac sa obe strane Krista bili smo ljudi i bili jestivo Ijudoderau zbog toga neko postade krov a neko bista kamena Obilazim svete spomenike i vraam se kroz korov meu ive kao s pogreba Ko kamen prvobitno neto se u meni usprotivi a ta je sa mnom koji od roenja pod krilima uvam crne lastavice ja kada poletim da jato poleti elo kad dignem teka krila
39

boije ptice da sunu i crnim zadive sjajem Ko kamen prvobitno i staro neto se u meni usprotivi i ne da da se dajem Nijedna oma dostojna nije moga vrata U mom ivotu ja sam najvaniji i sve moje ima prolost samo moju dok traje nadgrobnost ova A iskuenja e doi veito nastaju samo teki dani i vatra e biti strasnija od svih stranih sevova kad zdrobljena bukne moja dugo suena tvrd Jo dok mi u tvri hladna svetluca ta vatra pola mi spokoja atra a polovinom strepim A verujem da se moglo i mirnije stajati u sredini a biti postrani ali od srca moga kad pravi memljivu zemunicu i prisiljava mi elju jedinicu da bledi u njoj i da zidove porukama ara nisam li u sredini nema me ni postrani Ja znam svoj naum napamet smak svoj i ceo obred ve vidim oko njega i ve sam zadovoljan A pria o meni tek od sutra poinje.
40

1961.

SLAVNA SLAMKA Dobro je to se nismo na uglu rastali ne bismo se imali zato osvrtati A ima mnogo enskog muki neeg enskog u tvojim pozivima i odbijanju tvome to su u divnu uzajamnost srasli Da li bi bila spas kad si ve ena da suzi samo za se ovaj prostor i da se opet irina iroko vidi Ne zna se da li e pre stii ko poe kraticom strmo jer stie samo onaj ko se za tihu ljubav glasnije opredeli a da mu se ne uje glas Sad nae vode teku samo sada Spore lake mrznu i mutne su Donesi to to ima dokaimo srei da postoji nadzvezda ako je zvezda malo Jo ne znam ta jesi a dobro znam ta nisi i kakva e zauvek ostati uvek poslednja slavna slamka do koje plivaju panini davljenici 1961.
41

VENAC I LANAC Ve sticm prve bore prve ljubavi i prve neprijatelje i drim da sam srean Ovo je venac skovan od mojih predrasuda Ja drim da sam srean no mislim da sam loe zapoeo a nisam znao prestati na vreme I zemlja da ne postade zemlja blatna bila bi ko u poetku kamen arki Ko nam je kriv lepoto zemljo koga kleti Ni moji stari nisu imali itav krov ni itav gro ni drugi ko no samo grudni a i on truo a sreni behu i rodie me izmeu dva pljuska na svome mostu preko meseine gde vedri bog grohota i jedino cenu ima sirotinjski ud Bio sam gad dugo i bio presitna meta pa strelci promaie Postadoh ponos
42

a tek moj plaenik plae kad ganuto zaljuljam srcem ko vodom posveenom Ko nam je kriv zemljo lepotice danas je meni hiljadu godina hiljadu puta to sam mogao da ti kaem ali uvek sam loe poinjao A sve se to tako prosto da da resi ja da umrem jer kad sve o meni sazna a ja sve ulaem u to i svoje malo znanje i ljubav poveliku i kad sve o meni sazna ostae samo venac skovan od mojih predrasuda A sve e to tako prosto da se resi jednog dana. 1961.

BIO DOAO Pusti me malo da lutam bolje je to ne znam kome se obraam kad o ljubavi ponem ili o mrnji vano je zna se da zasluuju mnogi Ovamo sam bio doao da ivim Dovelo me moje srce nepismeno pred vrata ova sa natpisom zlatnim Putevima kud smo proli ja i srce nepismeno
43

nije bilo hladovine osim naih dveju senki i mojega verovanja i mi smo jedini imali mo da u kaljuzi provedemo no a da ne ukaljamo ni prst o njezin masni sjaj Kako rekoh putem nigde hladovine nije bilo osim naih dveju senki i mojega verovanja a sada nada mnom raste mrkli hlad dua mi obrasta mladicama alosne vrbe o koje vrsto kanim kada narastu da veam nevernike Dotle me pusti da lutam kad o ljubavi ponem ili o mrnji vano je zna se da zasluuju mnogi. 1961.

JASNO Ljudi veruju u zlatno brdo jer nisu mogli da ga nau a ja verujem jer sam naao Sve vetiji sam i sve sigurnije plivam prema pustome ostrvu i izbegavam lau Svet je jedna krupna zverka ko dve zverke ujedno
44

i ko vie ponekad Ali ni sam fatalni bog nije mogao sam i kad je stvarao svet ljubav mu bese na umu ja mogu sam samo da jamu kopam svoju a opet drugi treba da je zaspe kad ja legnem Meni je jasno da on to zbog sebe ini iz straha pred smru koja e biti u meni i biti iz mene meni je jasno i sve jasnije biva. 1961.

ZA BRDIMA BRDOVITO Ako je zemlja moja i zemljotresi su moji Za bregom je opet breg drugi breg a isti steg za brdima brdovito ko pred mravom grobovi a pod svakim novim bregom ja pod starim stojim stegom Dok svi misle sutra gde e bolje bie ja gde god prisvojim zemlju i zemljotresi postanu moji

45

Drugi breg a isti sneg novi breg a stari steg. 1961.

NIJE BEZ ZMIJE Danas sam tu opet sam mada sam odavno nisam Sam na belom kamenu duom nebu i moru a iza mene brdo od kamena a na kamenu ni travke slutim nije bez zmije jer nikako u taj prostor jedno lice da ugradim a ima belog i ima plavog ali nije bez zmije Zato sam tu opet sam mada sam odavno nisam. 1961.

KARIJATIDA Jo gladujem i odlazim kroz planinu da obiem oko asne karijatide

46

da se divim njenoj patnji njenoj snazi da uivam u lepoti od te patnje u lepoti od nepravde. A kad saznam da u gori nema zveri to uvaju svetilite da kroz goru svako moe da me nee svete zveri rastrgati da se neu posvetiti rastrgan ta je pria jo iz doba dok je uma bila gramziva I kad saznam da se asno patnja njena za lepotu u nepravdi i preasna karijatida na vrsti stub naslonila a stub dri svod iznad glave toj svetinji naslonjenoj bie tuna strana pria kad se sazna da je ona jo iz doba dok je uma bila gramziva. U riskantnu ovu igru jo ulaem jo gladujem i odlazim od preasne karijatide to blistavim svojim telom stub zaklanja. 1961.

SLAST I TREPET

47

Krila bi htela da niknu a ja ne dam ne sme da prevagne ovo privremeno bavljenje lepotom i letom Oprez ovaj dvostruk u iglu uvlaim a iglu kliskim prstima provlaim i stari raspor srasta A ti svoju svilu za moju vee ranu Mada si izmiljena tvoje srce je ivo Ostani tu i takva a kako tebi bude u pesmi tako e meni u ivotu niko ne gubi nita po mome rasporedu Urediu za te da bude tu i takva da bude slast i trepet umesto strah i trepet kao i moje jetke pripovetke to su udeavam za te uz put je to meni a tebi mirna zaleina Ali ja moram ostati pri svesti proi e mene ovo a doi ono kad svako za svoje rei odgovara Zato mi krila sabljasto svita unutra rastu a vani ja im ne dam. 1961.

48

NO Nou svi smo sami a ivimo svojih stotine ivota Nou ko nas trai moe da zaluta jer mi boravimo negde na po puta izmeu sebe sada i nikada i ivimo svojih stotinu ivota. 1961.

MOJ SAT Miljenku Mlaenoviu Kasno je da se ustaje a rano da se lee Ve jednom palo vreme jo jednom besmrtno pada u proizvoljnosti naoj u drskom protivreju Tvoja pesma mojoj pesmi ne da mira Noas si ti jedina iva ptica koja bi da me bodri Verujem ja u dleto tvoje sveto i znam tajnu oko tebe lovorike veliana moj sat tvoje sveto lie gricka s ruba a od toga nikad svile nikad sjaja lovorike veliana Taan je moj sat i moj deo sree on meni sitno secka da lake prodirem
49

jer kasno je da se ustaje a rano da se lee rano da se potpuno raspae a kasno da se ponovo vee. 1961.

TANANA VEERA Otkako sam postao srean po prvi put noas oseam se preterano svet uz tananu veeru u uskom orsokaku Nita protiv tebe izmiljeni svete ovo ja opet ne mogu da spavam i tolikog te stvaram da ivim ko sitna mrlja u hladovini tvojoj 0 tananoj veeri i tananoj nameri i ne odriem te se ali ja se vraam i treba da ijem bez mrlje ikakve a ne mrlja da sam a vraam se samo da im kaem a kad im reknem morae da sine Ovaj put se ipak negde s drugim spaja Ali najradije bih ostao tu s tobom obilnim uz tanku postelju i tananu veeru jer ko se povrati povratka mu nema. 1961.

50

POD STARIM BAGREMOM I dooh tek zato da udahnem huk tvoj elei mir i odem Stia se prerano onaj sa uobraziljom mojom za jato vrana zae meseina poee kie ... A nikog nema da lakuno kae Deca porasla a krepao pas I eto sad mogu a ao mi je to ne znam da sluim da budem blago povit gusti hlad slatka ploda sad mogu a sve to jo je to je da se vie snova ne poinje. Deca porasla a krepao pas I dooh samo zato da udahnem huk tvoj elei mir i odem. 1961.

VEE

51

Evo me u mome mravom zaviaju Leim pod krukom divljakom to ima monu pobonu granu pogodnu za veanje Ljuijaku ponovo za me ne bi izdrala ova stara krukovina Sveto kau samo tu kao da nema ljudi iza brda i kao da ih preko reke nema A evo sam se nagledao sveta arma i ljama i sad sit lepote leim i mislim da mislim o tom kako me ovoga leta s grizom savesti vara mojih trinaest vernih dragana A moda i nisam mislio na to ovdanja Tanja na primer ve ceo sat me moli da s njome prebrajam zube slepoj maadi pre nego to ih bacimo u reku Oko divlje kruke mislim ne mora sve divlje biti Ljubav je to po emu je neko neto to se pamti ena enom a brat bratom sve ostalo je meso i podvala Ja ne traim zemlju mislim ljude traim ali ne ba ove ljude
52

nego ljubav a ne opet ljubav samu nego sebe tamo negde u toj zemlji sa ljudima u ljubavi Zasad leim glavom prema niskom suncu tano pod monom pobonom granom pogodnom za jedno smireno veanje i sve mislim da na sve mislim A Tanja broji i smeje se kao da nema ljudi iza brda i kao da ih preko reke nema. 1961.

TU SAM NEGDE Zavreno je s mojom veliinom i sa mojom meseinom Dotle smo da preko ramena moga nervozno virka u tue ivote Ali i pre tebe ja sam imao volebnu muicu svoju Ti si samo povod ja sam sve ostalo Ti e proiveti a ja sve ostalo Jer ja sam postao naglo nespokojan A pred tvojom kuom rastu omorike 0 meni pevaju deca
53

zbog mene vesele se a ja tu ko grobar mirno spaljujem vence pa tinja uvoten papir i zimzelen pucketa Ja sam tu negde a svet je ono tamo kroz tvoje omorike gde nema nikakve moi volebna muica moja. 1961.

GOTOV OVEK Evo u stvari kako je to bilo Tada sam ja bio vrlo neobian bio sam ve gotov ovek imao sam svoju dragu i imao jednu tajnu a kad ima jednu dragu i kad ima jednu tajnu onda su to po dve drage i dve tajne I povedoh jednog dana svoju dragu tajnim putem prema tajni A pomisli moja draga da ja nemam drugih tajni do put tajni kojim smo se uzverali Al ja sam jo nadmoan bio Pokazah joj jedno drvo udna roda i gledasmo zagrijem u plodove previsoke

54

A pomisli moja draga da ja nemam drugih tajni do to drvo i put tajni kojim smo se uzverali Bi mi ao moje drage jer ja sam jo nadmoan bio pa joj rekoh svoju tajnu Ko god ne sme da se popne taj crvljivim plodovima pokuava stresti zrele s onog tamo moga stabla s kog jo niko nije jeo osim mene To je bila moja tajna To poeli moja draga A to eli moja draga to ja elim I poesmo da tresemo Bodrila me moja draga turo voe dodajui a pokupi posle sama na maramu sve to pade Pa smo onda slatko jeli moju tajnu i plakali od radosti Kako ne bih zaplakao Tu je bila moja draga koja plae od radosti jer marama puna bese moje tajne I jo htela moja draga Ja ruio i kupio na maramu Ona jela Prosipala a jo htela

55

Sve mi manja postajala Sve se vie odmicala Mahnula mi iz daljine sa sredine tajnog puta I nestala Plaui i posrui od radosti Sad sam ja tek gotov ovek mada nemam svoju dragu niti imam kakvu tajnu mada nisam nobian al tek sad sam gotov ovek. 1961.

1962. Sumnja je isto to i nada u pitanju je samo dua posmatraa njegova potreba i njegova snaga.

REENOST uven sam po tom to mi nita ne veruju a itav ivot me sluaju i vole vidim ja da ove jetke pripovetke uz telo moje gamiu prema vratu Mogue je da ja ne shvatam neto od glavnog u svemu tome kad putam da me pesma
56

ovako bezduno izigrava A donosim njenom sjaju svetlost svoju kolebljivu zbog koje sam sto kolena bio drzak za cvee pretvrd a premekani slabi na kamenu Ne ide sa mnom tako drukije je s nama koji nismo deda imali otac nam bio tuan hodao bos i raspojas i bio kratka veka To pesma mene vara iz oaja Premalo sam otrova u njezin nalio san a jo oklevam i ne dolevam ve pratim razvoj rizika i dobro znam ta smem ta mogu a ta neu. 1962.

VATRE NA BREGOVIMA Nikad vie neu rei nikad vie s ovim je kraj poslednjem od mojih velikih greha Danas se od starog jeda odvikavam pa gledam a spavam kao kad luak svoju moru zaboravlja pa sipa u sito i curenju se smeka ta je ovom svetu pa se grli Znam samo da gore vatre na bregovima i da do mene ne dopire sjaj
57

Ja tako gledam a spavam kao kroz plamen da se pogledam sa vukom On eka da dogori ja ekam da svane i oba vidimo kako preko volje prisilno jedan drugom zakletve polaemo i gledam zmiju kako liju odigrava Kakvo li im je to slavlje kad se grle Jedino znam da gore vatre na bregovima i da do mene ne dopire sjaj Ja samo gledam a spavam slavlje ni da im pokvarim kad nemam im da zainim ni da im slavlja zainim ni da im vatra dogori ni da svane 1962.

GOSPOA ISTORIJA U kui do naeg sirotita sa svojom decom stanuje gospoa Istorija gluhonemo jedno stvorenje a divno jedno stvorenje za pogledati i oboriti glavu. Mi nikad nismo kod nje navraali radimo mnogo u bati oko povra naeg i oko cvea nama su stalno zauzete ruke
58

a ona gluva kao upomo. Ni ona kod nas nikad ne doe samo nam ponekad poalje nekog od svojih da nas upita koliko je sati. A mi joj cvee poaljemo. Dok nismo znali ko je mi smo je pozdravljali i pokretom ruke i pokretom glave i diui kapu i diui glas ona nije nas mi smo se ipak smekali i obarali glavu. A uvek kada kopamo u bati oko povra naeg i oko cvea mi provirujemo a to ne vidimo to prislukujemo a s druge strane posvojad njena umno mljacka a ona umorno rei a glas joj kao u gavrana onoga dana. Kad ona nekud poe onakva kakva je visokih kolena nepotroiva a zubi joj kao lenici od eera kad ona nekud poe lupi vratima to ide gluva hetera sa svojim advokatima a mi se samo smekamo
59

i obaramo glavu. 1962.

SMEH Ceo svet je bolji od mene a to je mnogo u ove sunane dane Moda i nije uvek ovako kako mi danas opet izgleda Ovo na krike izrezano more krvniki reeno na me se zalee porebarke Ali ja sam iznad suv i prav kao da brazde pakosno bee u drugu njivu meni se ini kao da brazde ve zasejane ini mi se ve zelene meni se ini dok stojim iznad suv i prav Srce mi nije otealo od toga to je tvrdo postalo Suv i prav osmeh se moj jo katkad vidi a retko kad se uje smeh Odmori memljivo more do tebe moram jo da pliake pregazim mirne

60

Ja znam da za sebe ne sadim drvored ovaj a ti zamire gledajui kako oinski ispravljam tanke stabljike povijene Pobeda je moja u tvojoj greci koju napravi izmeu dva talasa i nema prava da u moje ime obara ni da gradi Do pravog mora meni se ini moram jo suv i prav da se pliaka nagazim mirnih meni se ini osmeh je moj i meni vidljiv meni se ini a ceo svet je bolji od mene meni se ini kao i tebi sve mi se ini pravo je more ovo ovde a mrtva voda na puini. 1956-1962.

KASNO i kad sa puine poslednje pogledasmo bez ake zemlje videli smo da smo bez ake zemlje i bez blagoslova a negde me kraj oca zemlja ekala mekana i ena jedna crna smekala ekajui
61

s rukom nad oima s rukom kao maslina usukanom i srca ispucanog 1962.

TUMA TIRANIJE

19. 5. 1966.

1963. da ima sve to se od vatre trai ali da sve kasno bude pa da plae kad ja odem a da sebe ubeuje i da sebi doarava i da kukuruz boe mi oprosti naraste ovoliki po dogovoru za volju porivu starom iako je i moj kruh za spomenik prikladniji nego za crnu usmenu uspomenu (Sve sam mogao i ovako napisati, ali nisam)

U SE NA SE I UZA SE

62

Da bude dosta hrane i rakije i da ne poplavi Sava Da bude dosta vrba i topola to brzo rastu i to brzo trunu da sve u mome kraju potkradom lii na me Da doe neka vlast pa da nam zasadi voa da bude jeftinoa Da bude dosta hrane i rakije i da ne poplavi Sava Da drava lepo prokopa kanale i da me u vojsku zovne da malo vidim sveta A kad se vratim da bude dosta hrane i rakije da sve poplavi a da ne poplavi Sava I da kukuruz boe mi oprosti naraste ovoliki Da to povaljam a to pokosim makar pedeset generacija trava pa da umrem Da umrem u snu omrknem a ne osvanem Da umrem dok sanjam ko ja sanjam kako me nekakva ena nepoznata zove da umrem i da joj uz put
63

pokaem put kroz vrbak do glavne ceste I posle da bude hrane i rakije ali da umrem na glavnoj cesti i da mi zemlja napravdi boga izbaci kosti pa da se o meni pria. 1963.

CVET U GLAVI Ja sam gradio tebe kao to se gradi fabrika benzina svestan bio svoje lakogorivosti a sav spreman da od mrtvog praivota sr rezervne vatre stvorim za nunost kad doe hladni dan Spreman da nas dvoje popravimo svet A ti ima cvet u glavi graevino cvet u glavi cvet u cvetu Ja u dui revolver za tu metu za taj cvet i za ruku to se prua prema cvetu i za glavu to ne ume da se makne pred tom rukom pred plamenom

64

Otkud greka otkud greka u projektu Ja sam godine svoje proveo nad elaboratom krojei najbolji plan kako da ima sve to se od vatre trai a da cvea ne bude tamo gde cveu nije a eto bi. 1963.

SASVIM PLAVA to ja ne bih pokuao da te prevarim da ti kaem ubedljivo: Ta su brda to se vide kroz tvoj prozor sasvim plava. Ti da odmah poveruje a da stalno gleda mene kako strog a uznesen kroz tvoj prozor gledam brda sasvim plava. A tek posle da proveri pa da vidi kako brda kroz tvoj prozor ba i nisu sasvim plava ak i nisu neka brda pa da onda gleda sebe da se udi da se pita ta ti bi da poveruje.

65

Ali da sve kasno bude pa da plae kad ja odem a da sebe ubeuje i da sebi doarava da su brda to se vide kroz tvoj prozor stvarno brda a ta brda sasvim plava. Zato ne bih pokuao pa da sebi doarava kad ja odem. 1963.

KOLA SMRTI Evo po dogovoru za volju porivu starom leimo na starom mestu skupa posiednji put Gde god stavim ruku svuda telo nigde due Svud ista bleda toplina Svud kucaj sata dopire Svud miris cvea Svud are po zidu neto trae svuda moje ruke svuda tvoje ruke a nigde due nema

66

Dva mrtva sluaja mi i naa ljubav mi i poriv stari to smo ... tako sami ko nam ... se to sveti ta mi ... to radimo Uimo se mreti 1963.

KRUH MOJ Grizu od moje natrule jabuke i s kruhom smoe moji najblii i oni malo dalji a svi ostali ekaju na red A ja kakav sam ne stidim se to nudim i ne plaim to grizu i glas moj pritom nije robija odbegli to utka ptice u strahu i korak umekava Ja nisam doao tu da vam kruh zamenim ovom jabukom ni da se takmiimo u meanju krvi vi diete iznova pompezni obelisk a ja opkopavam staru jabuku iako je i moj kruh za spomenik prikladniji nego za crnu usmenu uspomenu
67

Greka je moda to ja nesmotreno kuam da s druge obale resim problem stranog suda to hou da znam ko je gde u ovom dugakom nizu ko ima pravo da podigne glavu i proe zdesna Ocu Zlatne Brade To pokuavam a greim jer navodnjavam oko natrule jabuke podupirem je i delim da zagrizu a kruh mi se sui. 1963.

MOLBA Molim Gornji naslov da me udostoji Hou da napustim Crno preduzee za proizvodnju vetake nesree i modernih skandala Ovde sam prisilno i poslovno trezan zastao bio na proputovanju i dugo kod vas radio Ali odjednom mi je u oko pala jedna nastrana stvar
68

Uvreilo se kod vas shvatanje da je bolje piti nego pevati da je bolje biser biti nego biser nizati Tu iveli trezno to su mudre muke Veno na putu a veno u kutu Pa mi je onda povodom toga na pamet pala i druga nastrana stvar Ako ve ivim tanko glasovito iveti onda biti van svega toga a ne protiv po svaku cenu Laskati povremeno ovom primamljivom uasu a stalno znati svoje A moje je da se zanimam samo sudbinom kapi koje se umno snalaze da sebi pronau reku I molim Naslov da me udostoji Da me otpustite i po mogunosti ostavite na miru Ja nisam ovek sumnjiva opredelenja Ve sam dobio ponudu od Tvorca Umerenih Oduevljenja i s njim u od sada da radim Molbi prilaem kopiju svojih otmenih snova svoj interes za tugu potvrdu o zdravlju i veselju
69

prilazem svoje krhke milione strugotinu s moje due zelenkaste koja nikad nee stii da zarudi I jo nevet vernik prilaui svoju isposniku nadu u vae skoro povoljno reenje unapred hvala 1963.

REENJE U vezi s Vaom molbom za otkaz a po Pravilniku vi nemate kuda i va sluaj nije usamljen ni prvi Vaa drutvena svest je na veoma niskom nivou kad ne moe ovo da shvati Nas odavno vee ista crna misao da magla pada a da voda nosi i bolje je ako zajedno plivamo Kud biste sami Baklju usamljen nosi jo samo palikua Vi ste u zabludi Pesnik ionako nema domovine on to podvaljuje o majci pevajui Mi vam znamo tajnu To prvo
70

A drugo vi ste premoreni i dajemo vam predlog kao tree Preite na rad u Pogon za izradu vetake sree i polufabrikata To je pod istim krovom Tu gde bacate smee postoje tajna vrata Probajte ista vam ostaje plata a rekreacija je zagarantovana Uz drugarski pozdrav Eto To Na ovo Reenje imate pravo albe svakoga dana od do 1964.

1964. Muzika je mono sredstvo za jedinstvo nepismenih

ALBA Jo davno mojim roenjem i sada vaim Reenjem meni je jasno stavljeno na znanje da irnam pravo albe i ja se alim po propisu
71

Tako otro postavljen prema svetu ko sunev profil prema meni ja ludim mnogo bre nego to to misle ljudi A kad ludim mnogo bre onda vidim sjaj sjajnije a mrak mranije nego to to misle ljudi koji mese mrak i sjaj da umese sjajni mrak Ima takvih ljudi i takvih vremena Pomeren dojam o dobu ne da mi da se setim gde i kada e doi i ime e da me ubede kako su i mojoj dui gorljiva neophodnost Ja neu takav svet tu trgovinu meovitom robom i ivotnim namirnicama Na me svetlost pada strmije zato mi je senka kraa ak i onda kad sam vei I dok lunjam za tom senkom po tom svetu primeujem kriomice kako sebi na vrat stajem i na glavu O vi imate jake argumente gone me da shvatim i protiv palikue i bezimenu misiju trezvenjaka Ali silom svrha bilo bi to novo postavljanje Ja neu icom preko ponora
72

tek da se imam odakle slavan vraati stvoriti pa prevazii razbiti vrsta vrata pa kroz prozor izii da nove gradim dveri a vi mi nudite takvo nametenje Ja neu takav svet i zato se alim na vae reenje Setih se jednog sna iz doba kad su me uili moralu Kao sedim ja na travi a kraj nae ume levo s june strane o bolno istegnute Isusove ruke apostoli veu gajtan od hamajlije svaki svoje pa se veaju To meni bese herojski i plakao sam od slavlja Taj ko se ali ponositi pretkom ostavlja drugu tenju za napretkom dok oca svoga ne dostigne u snazi To meni bee herojski i plakao sam od slavlja A okolo drvee poe dlakama da obrasta Gledam jezivu sliku uma u pubertetu pa se trava giba kao i stari hrast to bese malo po strani

73

Giba se uma isto kao i stari hrast a ujem drukiji um ne grohot prevlasti zasad ve kikot dvosmisleni u se od nje dovde preko polja To umi nikad neu oprostiti I dok se alim na vae reenje ja stalno imam na umu da me sluaju razliiti ljudi i da su retki pravi sporazumi ta e jadni zakon protiv nevidljivog bola koga i ptica moe samo da preleti a opet nismo sigurni da ga nee dirnuti krilom ta je nae brdo s onog brda a ta ono sa veega Zato vas molim za preinaenje Resite moju molbu propisno taksiranu i pustite da sam potraim reenje 1964.

BRAVARIJA I MARIJA Posle rada posle crne bravarije pozivam te kod Marije: dola nova pevaica u na vrt u duhovnu nau batu u fabriki prehrambeni restoran.

74

Velika je kako ujem ko Rusija a prosta ko Posavina i ko druge proste zemlje a ensko je kako ujem sve je ensko a sva naa. Hajde sa mnom da diemo blizu nje. Muzika je mono sredstvo za jedinstvo nepismenih. Ponesi svu municiju kako ujem odlino zna kako se palil barut i kako se gasi e nije vano kako peva ve kako joj srce kuca i kako joj lice ija kad mi svoju zapevamo njoj u ast. 1964.

VELIKO OTVORENJE Ve pijan laam se rukom za bor zelelni a nemam kud kui i ne znam zato kui ni zato ovde da ostanem Danas je veliko otvorenje veliko slavlje za narod a tuga za oveka
75

koji se rukom laa za bor zeleni A svi rudari i lugari devojke doli da vide da vide kakva je proda dok pria priu stogodinju oznojen narodni voda ovoga kraja u transu Danas je veliko otvorenje ugraen ovek u zemlju ima uskrnju ansu Toi se med i mleko i sve to nikad nije teklo danas tee I misle ene i deca od sada bie drukije a starci su do ovog trena znali sve a za dalje im ne treba znanje Voa usred reenice odoka prvi brojno stanje Ogroman uspeh feudalizam se vozi avionom Trepu suvi rudari raskopani lugari gurnuli malo kape svezali momci kravate ko nikad ta im bi ije su ovo kope i akire Gde ima vode mome
76

Koja je ono mala zar za nju nije otvorenje Ko pijan Ja A prostim okom se vidi kako se moje telo odaje kriminalu kako se moja draga odvaja od drave da bi postala unosna zabava miliona Danas je sunce najvei problem i ja kraj bora zelenoga Nita gori ne bih bio i da ne znam da je nou sunce ovo s onu stranu da mi nou po zakonu glava visi prema nebu Ne treba meni via kola od ovog moga bola u ovaj sunani dan I nada mnom e jednom pevati hor devojaka obuenih u belo bie i za me jednom sveanosti Danas je ovde otvorenje slavlje za narod otac i sin su braa slavlje za ceo svet a tuga za oveka koji se rukom laa za bor zeleni
77

*** Ve smo dosad mirno mogli biti kod kue da smo znali poi kui kad je trebalo. 1964.

PRAVDANJE KATARINE Ja ovim elim da opravdam Katarinu Ljubomor a pravdati Katarinu znai biti protiv sebe znai sebi govoriti to ne mogu Katarini znai sebi ponavljati i sluati i shvatiti sve to ona nije htela. Mi smo bili privremeno jedan udar jedan primitivni grom ja to znam a to ne zna Katarina. Ona misli ja jo mogu da naberem cvea za nju po svom telu kao onda! da naslada od nesklada koji bese meu nama jo me dri ona misli da jo stoji ona kua na proplanku u koju se moe ui i ostati jer sam za nas takva vrata napravio ona misli
78

siguran sam da su sobe u toj kui tako male da smo stalno na dohvatu jedno drugom i jo misli verovatno da su stvari u toj sobi od vazduha i zidovi nae kue od vazduha i ba nita nema tela osim nas jo se secam priao sam kako oko nae kue krui sprava to nas uva u samoi i nikome osim ptica k nama ne da imamo i svoje sunce priao sam a i prozor jedan mali tako mali kad elimo pogledati moramo licem uz lice Zato svu tu lepu priu krivo shvata Katarina to to pamti Katarina to se ne da s tog proplanka to me vie? *** Mogu stvarno cvee brati po svom telu ja znam kako se to radi Ima stvarno jedna kua na proplanku ali drugom Stvarno vrata Stvarno prozor tako mali Stvarno vazduh ptice sunce stvarno sami...
79

Ti me eli razumeti ti to tako lepo zna... A to nikad nije znala Katarina Ljubomor. 1964.

ASNA DOKOLICA Sad imam svoju sobu i predsoblje kr unutra svoju krnu imovinu vrata i prozor ram za sliku moje drage leaj na podu stol u uglu klin u zidu za kaput i za grene misli moje sad imam gde iveti i po volji umreti i za nevolju ljutu. Tu stvaram sebi asnu dokolicu s pogledom na reku i na okolicu obraslu gustom travom. Moda tu i nema reke ali ona meni treba dok tee kuda mora da smiruje kad mi dou iskvarene ljudske elje da poletim mada svestan kako nisam za te stvari.

80

Na zidu rdaju moje tri diplome tri zdrava zanata neiskoritena pa slue umesto reke koja tee kuda mora. *** Izvolite tu se seda gleda se u zid beli i u zamiljenu reku a misle se svoje misli. To ne diraj taj vez veze moja draga kad navrati da dopuni ovaj mir. Ovaj no? to je poklon od mog brata hamajlija za kroz svet. Ovo svetlo? to je oca moga dua koja gori jer se kaje. Ovaj sat? to su reci moje majke iste reci iste reci iste reci da se uvam da se uvam da sam stalno na oprezu... A sve to slui umesto reke koja tee kuda mora. *** Doao kraj sveta mome opiranju. Sad da protiv mene krenu svetska uda stala bi naglo videvi mene opako sama oveka kako prebirem neke misli
81

0 veliini gladi 1 kako gordo i goropadno gaam u mramorni emer mladosti svoje kako zakivam ekserima tu zagonetnu metu koju bi trebalo da pogodim u letu i da obletim pobedniki krug. *** Moj ivote ne bilo te. Eno mi reku gaze uenice Vie devojake kole i kriom nose cvee. 'Kao da s kruhom nemaju nikakve veze ni s mojom majkom idu devojke ide potroni materijal hudi nadiru da mi pogaze okolicu obraslu gustom travom. Putam ih da dou kriom sve do moga prozora i putam da stoje malo putam da pitaju za me putam da im s tugom da me nema Putam sve a kajau se to im nisam zabranio i da dou i pitaju i da odu kad im s tugom kau la. Putam ih da ine uda dok ja liim na tu reku koja tee kuda mora. 1964.

82

SERENADA Ja nikad nita nisam voleo ludo Ta ljubav to je paklena maina koju mi vesto podmee nevidljiv diverzant A ja se pitam ta u s tobom lepom Samo da te volim valjda uvam za sebe i propadnem neminovno a da se nemam na to da potuim Prolo je vreme kad sam eleo biti drukiji biti lepi A po tome to se htelo rei serenadom ljubav je poetnike shvatanje lepote vano je da sine iznenadnim sjajem raznobojna ara pa da mi bude lepa kad sam tuan i da mi bude znana odnekuda a da se nikako ne mogu da setim da te gledam s pola prava na gledanje da sa punim pravom smislim za te stranu prevarantsku re i tada se rastanemo Ti po svome golom bregu ja po svome golom bregu a uz put se spominjemo
83

1964.

MIMO SVET to pre da me prou strasti vladaoe im pomislim da pomislim neto drugo. Odavno sam vie most ispod koga tee reka nego most iznad reke nego most za prelaenje. Tu lei razlika izmeu senke i hlada. i zbog te lepote ja ponovo tvrdim da je zemlja centar sunce samo slui . . . No ne srne se biti mudar mimo svet. Biti oblak koji brdo dograuje ali ne smem dozvoliti da od toga dela brda neoprezni kamen kleu za temelje jer ne srne se biti mudar pre vremena i ne srne se biti mudar mimo svet. 1964.

SIROTINJA

84

Medved jednom jedan iznenada. I kad je hteo da ubije vola moj pobratim ih smae obojicu. Nsepretno a sretno i mi se zagrlismo To proslavimo mrsno pobedniki: pojedemo meso osuimo koe sloimo ih obe lepo da se samo jedna vidi da njega ona druga ne postidi i ivismo mirno. Moj pobratim slavni otad na koama spava. Budan svoj podvig divno opevava a ja ga sluam zebem i straarim (jer mi smo taj podvig davno prevazili ak smo otili daleko napred i trebalo bi da opet jedemo) a jo me nije napustila nada da e odnekud medved iznenada i ja ga ekam dok pobratim spava. 1964.

TRAGINE PTICE

85

Ovo vee ima neto ravno protiv srca moga: to se mrak vie stee to se srce vie stee Jedan jedan reklo bi se ovaj mrak i srce moje Ali nije sve toliko jednostavno: pogledajte ove guske ispod mosta te guske strano gree te tragine ljudske ptice strano gree to ne odu kad imaju takvu ansu takvu vodu Ova no nita ne zna o mom tajnom upinjanju da dokuim to ja lebdim iznad njih kad one imaju krila kad imaju takvu ansu takvu vodu takvu mo 1964.

1965. Kuda posle ove velike mature? Pogled u budunost ak do smrti see.

86

SUDBONOSNI DEACI Mi koji znamo o emu se radi jednog lepog dana seli da predahnemo vee e i mi emo se razii po navici. Zle slutnje rekoe meni da neto nije u redu u tome se glasovi uju a glasovi se uju: Mi smo imali jednog roditelja jednog nesretnika koji je za nas sve patnje patio a mi to ispatamo i on nam se ini sasvim nepotreban i njegove patnje sasvim nepotrebne . Ne spremam odgovore a pitaete me: U jedno herojsko doba zar je bilo mogue? To dolaze na red sudbonosni deaci iza deda na medveda da ine svoja uda i dok odrastu da vladaju svetom. Kako da gledam taj troak To hrabro gaenje mrva to unajmljivanje novih podlih snaga u stare svrhe samoodranja. Njima su malo asna obeanja da ih mrtve braa nee ostaviti na onoj strani.

87

Proverio sam jednu svoju nadu: vee e i mi emo se razii po navici Meni moja pesma daje pravo da idem u sfere nedostine peke. Prividno spokojan malo nagnute glave ko svetac milosrdni pred ovim drvljem i kamenjem ja pokorno plaam boravinu taksu i gledam kako se urvina pokree. Kuda posle ove velike mature? Pogled u budunost ak do smrti see. A mi koji znamo o emu se radi sedimo mirno vee e i mi emo se razii po navici. 1965.

MLADO LUDO Dve ene eljne pejzaa kliku naizmenino a naizmenino ute i ipkaju svoju ipku i vezu vez. Vidim kako toj to ipka krupan pauk ide uz nogu. Ta ena eljna pejzaa posmatra moje lice.

88

Ja se trudim svestan svoje monotonije oranice paromlina umarka crkve i kasapnice. Da li da joj skrenem panju sa ipke i sa veza sa pejzaa monotonog na pauka. Shvati eno to nije moja ruka nego druga ivotinja. I dok je brzopleta tvoja ruka mojom rukom nadahnuta u zabludi ti pauka uipkava a mama tvoja pejza u vez. 1965.

TEKA BOLEST D. Kakve li su tvoje misli dok ja smiljam kako da te pitam za njih za te misli sakrivene iza tvoga mirnog lica na koje se privikavam. Eto lei Evo leim oko nas je besposlena romantika no u zidu i haljina tvoja njime samo meni na videlu
89

prikovana ja sluam tvoje srce ono mojoj ljubomori malo kae ja hou tvoje misli ja hou da unitim zadnju kap u tvom tajnom kapilaru gde se krije povremeni san o njemu o detinjstvu o slobodi ja hou tvoje misli sakrivene iza tvoga opasno lepoga lica na koje se ubistveno privikavam A ti uti Nema leka 1965.

ANA TEMA Naa se ljubav sastoji u tome da svoju enu ne damo drugome Umesto da se ubijem pogrenim lekovima ja hvatam sebe kako samoivo sedim na obali Panonskoga mora koje se vratilo zato da po njemu pliva moja ANAtema Moja krv je danas jedina uspravna tekuina Niti bol od straha niti strah od bola
90

nego mi je ao to zalazak sunca ne mogu da upiem sebi u zasluge I mesto da se ubijem halapljivo ja sedim nesnosno zdrav i opisujem more Plavo duboko i ne vidi mu kraja a po njemu pliva moja ANAtema Ja sam govorio tebi kako je voda opasna boija tvorevina i kako e doi moja ANAtema plava duboka i ne vidi joj kraja kako u biti miran a drhtae mi ruke nad vodom kao hvalospev plave duboke i ne vidi im kraja a snage koliko je u mojoj digerici i jo dvaput toliko sa nepoznate strane toliko bie moje mrnje plave duboke i ne vidi joj kraja kao divlji ovek biu kao zverka izumrla a ostala opti bauk biu mrak koji se smeje da i moji slepci
91

imaju od mene znaka Od ive vode ivi pesak Od ivog ipak ivo od mrtvog nita ba ili bar nita naroito A povrh svega moja ANAtema to strano ensko A to A ta asonanca ivanog sistema plava duboka i ne vidi joj kraja 1965.

TIRANIJA Da naraste sine da izui kole da se vrati tata da odslui vojsku da ne bude rata radi samo radi dok se snau stari dok ovrsnu mladi radi samo radi da se slave stari da se snau mladi radi samo radi ----------------Radi pa radi a umiru stari a stare mladi a umiru stari
92

a stare mladi a sunce se hladi i radi samo radi da umiru stari i da stare mladi 1965.

RUKAVICE SINA SIZIFA Podne. Taman podne taman senka mog temena na temenu sekund stala kad naie Sin Sizifov Sav na Oca Sin Sizifov a kupio rukavice Sin Sizifov da se prikri je Oko Sina Sizifova poslovni prijatelji sabralo se belo roblje dobrovoljno na svoj rad Ljubim ruke ljubim samo vae ruke (Otac Sizif sam je kriv to prilazi svom kamenu to se ai to ne kupi drobilicu.) To zausti Sizif Sin a ne ree nego ree Sin Sizifov Ljubim ruke ljubim samo vae ruke. Opet podne. Podne nikad nije palma nikad maslina podne jest empres uvek jeste toranj
93

bode jeste gromobran vazda krov moje kue temelj nikad. I kad senka sekund stane nailazi Sin Sizifov da ljubi ruke. 1965,

ZLOBA BOIJA Moja mata pravi zube dobroudnim predmetima otimam se kao mitraljesko gnezdo stol ja za stolom otimam se jesen vani jesen ova zloba boija rat u svetu rat u mojoj presnoj dui i traume to naume to e biti a ta ena hoe silom da ude u moju pesmu Gaano ne pogoeno zakazano odgoeno via sila sve se vie uzvisuje na zlu pamet padaju mi neke horde raspusnika gledam brojim otimam se zloba boija radi samo mrki deo moga mozga
94

a ta ena hoe silom da ue u moju pesmu Ui kriknem hajde ui vidi i ti ta to znai i kakva je zloba boija A ustade ona ena bez pameti osmehnu se i ue u moju pesmu da se slomi ko zlatni klju u crnoj bravi 1965.

OTROV ZA SAMCE I to vreme merodavno ta istina ti talasi elastinost moje kosti dokazni materijali i taj ikarizam vena opsesija krila tuih gad do gada Fabrike tekog naoruanja proizvode mir Zbogom lepa pameti zavlada snaga ui jetreni eliksir Rui se drvo borovo
95

gde je majkin Jovo bolovo Na rad kao u kabare gde nas izigravaju golotrbe i slepe -------------------Traimo energino da se ubudue proizvodi samo otrov za samce inae trajk inae zaokret nagli u vreme pretpotopsko Duboko human Sindikat prostitutski nudi nam svoju pomo u prahu a preko pododbora i milosrdnih organa one e resiti problem ljubavi u vojsci i bie mir ------------------Fabrika stoje itav boiji dan i hiljade hiljade hiljade ostaju ivi Antoganizmi vrve trajk-breheri u ofanzivi Oni su voljni da proizvode zube od vika svojih kostiju od svojih nogu i glava Hiljade hiljade hiljade hiljade kibernetika i kiretaa ekvilibristika i kamuflaa Hiljade hiljade hiljade hiljade Nesklad u mome centru za ravnoteu
96

Preleva se sfera u sferu Haos i pravda kao haosova majka Priruna smrt visi u mome rukavu i tu e odumreti Zbogom lepa pameti ja sklapam svoja krila koja su bila svod i odoh u marine. 1965.

IZVRI PA SE ALI Mirno a znai da stanem kako ne stoji ovek dobre volje da gledam pravo a ne vidim no ujem muhu kako mi krui oko budue rane da ujem krv svoju na dobo stavljenu i takav tako vebam se da mrzim i sebe i one na drugoj strani Napred mar i pesma i cev
97

od usta do leita metka kundak sanduk nian no zatvara obara udarac Pesma od usta do leita no nian juri od leita do metka Cev no nian kundak zatvara udarac obara sanduk ili kosti razasute I pali pali pali Izvri pa se ali A pali ute od usta do leita od leita do metka Pali Izvri pa se ali Znae se ko nam fali Sanduk ili kosti razasute 1965.

SUVEREN Kad budem imao svoju dravu

98

imau konano svoju pravdu i svoje pravosue Imau svoju vojsku svoje fabrike naoruanja kupce i preprodavce imati svoj novac imati svoj klju Nee mi biti lako imau svojih briga Imau svoju suprugu njene osmehe njenu ljubav svoju kaiku svoju au svoj otrov u ai revolver pod jastukom svoj strah i strah za narod svoj Nee mi biti lako Imau svoje pesnike vesele za tune dane a tune za vesele imau svoje atentatore i svoje agitatore svoje duebrinike i svoje dounike Moi u da biram i da budem biran Nee mi biti lako uz moga fotografa i moja rukovanja uz moga biografa i moja kumovanja Imau tekih briga

99

Imau svoju smrt Svoju zastavu na pola koplja i svoju alost nacionalnu 1965.

1966. Bukvalno znai doslovno. Ti si to znao samo se pravi uman i dozvoljava da prevlada tvoja zarala metonimijska pakost po kojoj sve deifruje. Ja raunam s tvojom zlobom i asocijacijom. Asocijacija je tvoja jedina privatna svojina Ona te odreuje i otkriva: Kakav ovek takva asocijacija. I obrnuto. Bukvalno tako. Za mene je voda voda, a vatra vatra. Kad ja kaem: OTKAKO JE BOG POSTAO JA POSTOJIM onda je to bukvalno tako sve dok ne proradi tvoja asocijacija, koja je tvoj klju, a ti njen katanac. Bukvalno tako.

TUMA TIRANIJE Moj asni majstor Tuma Tiranije oholo hladi led da cvokne studen u njemu da srce skloni u njega um da mu se ne pomrai tiraniju dok tumai. 1966.

100

IST ZRAK Moj brat svaki dan ustaje u pet do pet i odlazi na posao uz put kalje uz put pui uz put die isti zrak Moj brat svaki dan napravi lokomotivu on je teka industrija on je taj fundament a uz put die isti zrak Idite svi na put na more idite svi u avanturu moj brat radi danas gradi za vas novu seriju novu turu on je teka industrija on je taj fundament a uz put die isti zrak Moj brat se vraa s posla svakog dana oko tri Ide teka industrija na biciklu nosi hleb i veliko srce svoje Sklonite se njemu treba isti zrak. 1966.
101

SRAMNI PONOS utati i pustiti da se ini ta se ini to ne ide I bog i svet o tom zna vrlo mnogo Ali gledaj Ja ne mogu da preplivam ovu reku a kaem da ne elim To nije moj ivot to je sused mog ivota koji ovde trai vraga Ja mu kaem budi dobar inae ti ode zvezda ve se ljulja vidi ti se po oima da to nije ta livada koju trai a ti trai ti zapeo na mene je bilo palo da dokaem kako nije Sve u Svemu ali uvek kad ne mogu da preplivam kakvu reku ja kaem da ne elim 1966.
102

SVOJEGLAVOST SA DVE OTRICE Tih dana nekako na poetku ozdravljenja tu ue u moju sobu ree zdravo i sede. Bio sam jo slab i nije mi se dalo da izgovaram dresirane reci stajao sam kraj prozora i pravio smena krila svojoj ptici znatieljki. Misli da ja o toj ptici nita ne znam Nije tano. Od te ptice poelo je ovo nae. Ti ue u moju sobu i bolesnom meni ree svoje zdravo. To je tvoja svojeglavost sa dve otrice. Pod prozorom tada smeh taj kockasti sirotinjski nadraaj i stajala jedna ena sa buketom i nekakva enska deca tako zvane devojice igrale su svoju igru nedostojnu za deake. Ti sede a ekao sam da mi skoi u poljubac savivi noge
103

kao saksofon ekao sam tvoju igru nedostojnu za deake. Ti sedi a ja gledam u deicu oko ene sa buketom Ima U veeg greha do runoj eni dati da ensku decu raa O gospodine boe prevelika bese tvoja 1 tvoga Noja laa. Ti sedi i sve da hoe odatle ne vidi kako ovek gleda sunce ovek zdrav. Nema taj toliko smisla za tu slast svaka ast njegovoj elji da uiva svaka ast. Bio sam jo slab i oseao se kao ponovo roen kao ponovo za ivot nesposoban drukije osim da me nose i hrane. A ko to da mi ini. Uzalud savez oca i sina kad svetog duha nema. Ti sedi a ja ne znam da li ekam a ekau doivotno da mi skoi u poljubac
104

savivi noge kao saksofon. 1966.

TAKO NETO MOI Gledaj ovu Savu vodu debelu ovaj vcno ivi mir ovaj uvek isti tok Tako neto moi Kako smo glupo iveli Pa mi smo se samo ljubili i povremeno plakali i svoja mora elili a nikad tenog mira nismo imali ta ti hoe od mene Gledaj ovu vodu debelu taj veito mutni mir kad god hoe bie bistar uzme li ga sebi malo u pregrti Tako neto moi Sebi biti mutni mir tebi bistar u rukama Ja sam ipak vie reka nego more Tako neto Moi ii ceo ivot u svom miru istim putem Tako neto moi 196G.

105

SVETI SPAS Putam i pratam Evo trenutka kad sam osloboen od istog eera sam odjednom goriv a neoboriv tom pukom vatrom pukom I dozvan svesti Spas zaspao u vazduhu predobar uporno ekajui ponovnu molbu pa da me kosne i isceli Evo slobode evo mrtve take do koje baeni kamen vraa se ponovo u moje ruke u moju eernu duu i grki naplav oko nje Takav se vraam ta hoe ta Evropa ta Rusija ta Istorija Putam i pratam Sve to se ikad desilo na svetu u srcu mom se desilo dabogda dok traje ovo kljuno omamljenje O idi sveti Spasoje sam u koliko moram 1968.

106

SPAAVAJ SE Otkako je bog postao ja postojim samo ja sam bio vazduh odvajkada bio balon koji nema svoju opnu Otkako je bog postao njegove su manije pripremale za me oklop za me opnu za me okov tiranije a bio sam jedan vetar iznad Zanzibara moda iznad Vladivostoka ili iznad zemlje Bosne koja tada bese vazduh bese balon koji nema svoju opnu Otkako je bog postao ja postojim i vrzmam se naokolo ja sam bio ona zuka koja krui oko muhe to se hrani stranim repom dinosaura pa sam bio onaj miris to ga iri lepezama Oboavana Laura otkako je bog postao Otkako je bog postao radilo se oko toga da ja stanem da se rodim
107

Taman bejah divno jedro to brod Vue prema kopnu a rekoe gotovo je evo oklop evo okov evo opnu spaavaj se gotovo je 1966.

BILJEKA O PISCU Duko Trifunovi je roen 13. 9. 1933. u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. U mladosti bio je bravar i umar, potom studirao knjievnost i na jezik na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Pie od 1955. godine. Jedan je od znaajnih i osobenih naih savremenih pjesnika. Nau poeziju, i za djecu i za odrasle, obogatio je svjeim temama i pjesnikim postupcima. Objavio je mnoge knjige pjesama, meu kojima se istiu: Zlatni kurum, Tuma tiranije, ok-soba, Babova rava batina i druge. Nagraen je uglednim knjievnim nagradama i drutvenim priznanjima: Brankova nagrada, estoaprilska, Dvadesetsedmojulska i druge. Od 1980. godine pie za djecu. Nau djeiju poeziju obogatio je ovim knjigama pjesama: Djeca sama kod kue, Od igle do lokomotive, Bombonal i arena laa. Za svoje stvaralatvo upueno djeci nagraen je nagradom Oktobarska poetska drugovanja i Mlado pokoljenje. Radio je na RTV-Sarajevo. Pisao je i tekstove za zabavnu muziku. Najvanije pjesme te vrste: "ta bi dao da si na mom mjestu", "Ima neka tajna veza", "Zlatna ribica", "Glavo luda" i druge. Objavio je i roman Kazneni prostor. Autor je i filmskih scenarija: "Ram za sliku moje drage", "ivot je masovna pojava"; tv-drame "Mala privreda"; kao i drama i mjuzikla za pozorite: "Mandragola i halogeni elementi", "Vlasnik restorana 'Radost'", "Kulin Ban" i jo mnogih knjievnoumjetnikih tekstova. Izbijanjem rata 1992. godine Duko Trifunovi odlazi u Novi Sad gdje je umro poetkom 2006, godine. Izdavaka kua "Prometej" objavila mu je sabrana djela u 15 knjiga 1997. godine.

108