STARAC JEFREM (FILOTEJSKI I ARIZONSKI) OINSKE POUKE (IZBOR IZ PISAMA I BESEDA) Starac Jefrem Svetogorac UVOD ****** PROLOG

- JEROTEJ VLAHOS, mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija ****** O SPASENJU DUE I RAJU O PATNJI, BOLU I TRUDU O BOLESTI O GREHU, POKAJANJU, PLAU PO BOGU I SUZAMA O ISPOVESTI I DUHOVNOM OBRAUNU O MONATVU, DEVSTVENOSTI I ISTOTI O SVETU I PORODICI O POSLUANJU, NEPOSLUNOSTI I ODSECANJU SAMOVOLJE PRVO SLOVO O POSLUANJU DRUGO SLOVO O POSLUANJU TREE SLOVO O POSLUANJU O VERI, POTOVANJU I LJUBAVI PREMA STARCU SLOVO O SAVESTI I POSLUANJU O SMRTI, PAKLU I SUDU O STRASTIMA O TELESNOM I NEVIDLJIVOM RATU SA DEMONIMA O GNEVU O RATU SA DEMONIMA O DUHOVNOJ BORBI O NEMARU I BOJALJIVOSTI O PRISILJAVANJU, ODVANOSTI I SAMOODRICANJU O OSUIVANJU O BEZMOLVIJU, PRAZNOSLOVLJU I ODVANOSTI O GORDOSTI, SAMOPREKORU I SMIRENJU O LJUBAVI PREMA BRAI I PRATANJU O ISKUENJIMA O VERI, NADI I TRPLJENJU O POMISLIMA, MATANJIMA I RASEJANOSTI O TREZVENOUMLJU O UMNOJ I SRDANOJ MOLITVI O TREZVENOUMLJU I UMNO-SRDANOJ MOLITVI

O MOLITVI O PRAKTINOM METODU UMNE MOLITVE O MOLITVI (O PUTU NEPRESTANE MOLITVE) SVETOOTAKI SAVETI O MOLITVI ANTOLOGIJSKE MISLI O MOLITVI O SOZERCANJU O LJUBAVI I SMIRENJU BOIJEM, O BLAGODATI I STRAHU BOIJEM O BOANSTVENOJ LITURGIJI I BOANSTVENOM PRIEU O UPOKOJENIMA

UVOD sadraj Pre nekoliko godina poeli smo da sakupljamo pisma naeg mnogopotovanog starca Jefrema, upuena njegovim duhovnim edima - monasima, monahinjama i mirjanima, koji su nam ih na na zahtev revnosno ustupili. Iz tih pisama izdvojili smo odlomke koji se odnose na duhovna pitanja. Rasporedili smo te odlomke po odreenim temama i na taj nain dobili deset prirunika, od kojih je svaki sadrao stavove, miljenja, savete i, uopteno govorei, sve ono to bogoprosvetljeni duhovni otac moe da ponudi svojim edima. Ti spisi su plod njegovog viegodinjeg truda da praktino ostvari sve ono to su nam sveti Oci predali kao duhovno naslee (v. 1. Tim. 1;14). Ovi prirunici bili su podeljeni vrlo ogranienom broju njegovih duhovnih eda kao pomo u njihovoj duhovnoj borbi. Sledei njihove savete i ohrabrenja, prihvatili smo da objavimo ovu knjigu, kombinujui ove prirunike i dodajui im izvesne odlomke iz Starevih omilija. Kako se u grkom izdanju nalazi nekoliko odlomaka koji samo ponavljaju ideje izraene vie puta u samom tekstu, oni su, uz Starev blagoslov, izostavljeni u ovom prevodu. Molimo se da svi, koji itaju ovu knjigu u dobroj nameri i sa pobonom revnou, nau u njoj duevnu korist i da se sa uivanjem napoje duhovnom vodom naeg mnogopotovanog Starca. Dunost nam je da se zahvalimo svima koji su na razliite naine doprineli kompletiranju ovog izdanja, i molimo se da ih Bog obilato nagradi. Ova knjiga je posveena svima onima to koraaju uskim i tekim putem koji vodi u veni ivot.

Oci Svetog manastira Filoteja

PROLOG - JEROTEJ VLAHOS, mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija

sadraj Veoma sam poastvovan to me mnogopotovani arhimandrit Pajsije, iguman Grkog pravoslavnog manastira svetog Antonija, zamolio da napiem prolog za ovu knjigu Starca i Oca ovog manastira, arhimandrita Jefrema, nekadanjeg igumana manastira Filoteja na Svetoj Gori. Blagodarim Bogu to je ova knjiga prevedena i na engleski jezik, jer verujem da e dati drugaiju perspektivu onima koji eznu za preporodom u Hristu i ele da prevaziu velike probleme koji mue savremenog oveka: smrt i dualizam izmeu naslade i bola. U prolosti sam se susreo sa starcem Jefremom i u situaciji sam da shvatim vrednost njegovih rei. Tokom ezdesetih godina, dok sam bio student Bogoslovske kole u Solunu, uo sam za izuzetnog monaha koji je kao isihasta iveo u Novom skitu na Svetoj Gori i bavio se umnom molitvom. U to vreme silno sam eznuo da se upoznam sa ovim Starcem. Otiao sam da ga vidim u njegovoj isposnici u Novom skitu. Strpljivo sam ekao da ga sretnem, jer se odmarao nakon svenonog bdenja provedenog u umnoj molitvi i okonanog boanstvenom Liturgijom. Posle nekoliko sati, susreo sam starca Jefrema i dobro sam zapamtio slatke rei koje su izgovorila njegova usta. Tad sam po prvi put uo re koju e esto ponavljati: "", odnosno "vebati" ili "upranjavati." Shvatio sam da je ispred mene jeromonah koji je neprestano bio zaokupljen Bogom i koji je nezasito udeo za obiljem boanske blagodati. Kasnije sam ga ponovo susreo na Svetoj Gori, gde je bio iguman svetog manastira Filoteja. Posetio sam ga zajedno s jednom grupom mlaih ljudi, i ponovo sam stekao isti utisak. Njegove rei bile su umilne, slatke, prodorne, otkrovenjske, prozorljive, obnavljajue i isceljujue, izvedene iz svetootake mudrosti. Bila je to ista ona osoba koju ete susresti u knjizi Saveti sa Svete Gore (odnosno u knjizi Oinske pouke, kako se zove u grkom izdanju), jer ona sadri rei preispunjene blagodau, rei duhovnog oca upuene njegovim duhovnim edima. Pouzdano znamo da je duhovni otac neko ko preporaa duhovna eda, ko ih izvodi iz vrtloga strasti i vodi ka slobodi slave dece Boije (v. Rim.8;21), odnosno neko ko njihovom ivotu daje drugaiji smisao i perspektivu. Kao neko koga se dobro seam iz vremena svoje mladosti i koga sam susreo na stranicama ove knjige, otac Jefrem je istinski uitelj duhovnog ivota i pouzdan vodi za hriansko putovanje prema preporoenju, budui da je i sam bio pouen boanskom i da ga je opitno doiveo. Zbog toga su njegove rei i bile pune blagodati i istine (Jn. 1;14). U njegovom sluaju moe se primeniti izreka svetog Jovana Sinajskog, pisca uvene Lestvice: "Istinski uitelj je onaj koji je primio duhovnu tablicu znanja koju je Bog ispisao Svojim prstom, odnosno dejstvovanjem prosvetljenja, i neko kome vie nisu potrebne ostale knjige." Sadraj ove knjige u skladu je sa isihastikim nainom ivota, koji je opet u suprotnosti s racionalizmom i senzualizmom. Vrlo dobro znamo da je isihija (bezmolvije, molitveno tihovanje) apostolski i svetootaki nain ivota. Drugim reima, to je uistinu ivot kakvom je uio Hristos i kakvim su iveli apostoli i sveti Oci Crkve. Takav ivot je preduslov za proroku, apostolsku, mueniku i podviniku blagodat. Umno (noetiko) bezmolvije (tihovanje, isihija), u svojoj istinski antropolokoj dimenziji, predstavlja osnovu bogoslovlja i temelj svih dogmi hrianske vere.

Sveti Oci su odogmatili da je Hristos savreni Bog i savreni ovek, da je u Njegovoj linosti boanska priroda sjedinjena sa ljudskom prirodom "nesmeivo, nepromenljivo, nedeljivo i nerazdvojno", da je Hristos jedan od Trojice. Oni su razvili sva hristoloka i trinitarna uenja upravo zbog toga to su posedovali lini opit ove istine, odnosno videli su slavu Boanstva u ljudskoj prirodi Logosa. Ovo egzistencijalno znanje bilo je plod i rezultat umnog tihovanja (noetikog isihazma). Najpre dolazi praksa (delanje) koja podrazumeva oienje srca, a za njom sledi teorija (sozercanje), koje podrazumeva prosvetljenje i oboenje. Sabor koji je odran u vreme svetog Grigorija Palame (i ima sve karakteristike Vaseljenskog sabora) s take gledita postavljanja dogme o istinskom putu i istinskom metodu koji se moe i mora koristiti da bi se dostiglo bogovienje predstavlja, u sutini, kamen temeljac svih Vaseljenskih sabora. Drugim reima, oci-bogovidioci su oni koji Sabor ine vaseljenskim i pravoslavnim. Ono to je zabeleeno u Sinodalnom (Saborskom) tomosu iz 1347. godine veoma je karakteristino: "Ovim ovde objavljujemo da su gorepomenuti najpotovaniji jeromonah Grigorije Palama i monasi saglasni s njim... najverodostojniji branitelji, prvaci i pomonici Crkve i Pravoslavne vere" i svakoga ko govori protiv Grigorija Palame i monaha koji su uz njega "predajemo istom sudu odluenja (izoptenja), bilo da je svetenik ili mirjanin." Drugim reima, ovaj Sabor izoptava (odluuje) svakoga ko porie pravoslavni isihazam, i ko god ne razume isihastiki ivot, pokazuje da ne razume ni duhovno ustrojstvo Crkve. Prema tome, bogoslovlje koje nije povezano sa isihazmom u pravoslavnom znaenju te rei, bogoslovlje koje nije plod pravoslavnog umnog bezmolvija (noetikog isihazma) i koje ne vodi ka njemu, koje ne moe isceliti i koje ne vidi boansko, predstavlja svetovno, intelektualistiko bogoslovlje stvoreno razumom, to znai da oveku apsolutno nita ne moe da ponudi. Bolje reeno, takvo bogoslovlje stvara samo jo vie nevolja i pometnje. Prema nadahnutim reima bogovidioca, svetog Grigorija Palame, pravoslavno umno bezmolvije (noetiki isihazam) je "istinsko delanje (praksa), predvorje sozercanja (teorije) ili bogovienja, jednostavnije reeno, ono je jedini dokaz da je dua uistinu isceljena." U situaciji sam da znam da su sledea poglavlja izdanak i plod posluanja i umnog bezmolvija, ishod boanskog uspona, i da su to, sasvim pouzdano, rei koje dolaze iz oinskog srca, rei koje oveku pomau da bude isceljen u atmosferi duhovne ljubavi. To su tekstovi koji e itaoca nadahnuti verom i nadom. Oni duhovnom ivotu daju drugu dimenziju i otvaraju nove horizonte, pomaui mu da prevazie strani dualizam izmeu zadovoljstva i bola. Oni predstavljaju drugaiji jezik, razliit od jezika intelektualnog i akademskog bogoslovlja, bogoslovlja koje deluje ili unutar granica racionalnog miljenja ili unutar okvira duhovne praznine i beskimenog socijalnog angamana. Njegove rei podstiu srce na molitvu, upravo zato to i proishode iz molitve. Dobro je poznata injenica da ovek, kada je iskren, kada uistinu voli i kada je okusio dar dobrote Boije, delotvornije pomae blinjima ak i ako je njegovo izraavanje oskudno, inei to mnogo bolje nego onaj ko upotrebljava birane rei i odmerene bogoslovske izraze. Ovo se deava stoga to je jedna stvar doi do umskog izvora hladne i svee vode koja e ugasiti ovekovu e, a druga nacrtati prekrasan izvor u kojem, meutim, nema vode, i koji ne moe ugasiti e, ili pak nai izvor koji je veoma lep ali neprikladan za gaenje ei, budui da je njegova voda zagaena i prljava.

Znaajno je da se duhovne rei ove knjige, proistekle iz svetogorskih tihovanja i bdenja, sada predstavljaju u Americi gde, s jedne strane, preovlauje atmosfera velikog razoarenja u racionalizam i senzualizam, dok se s druge zapaa traganje za verodostojnim ivotom koje prevazilazi vatikanizovanu eklisiologiju, akademsko i intelektualistiko bogoslovlje, protestanstvujuu sociologiju i etiku, duhovno praznu i varljivu meditaciju, ateistiki socijalni angaman i sl. Verujem da e ova knjiga biti od velike pomoi onima koji tee da u svom linom ivotu, srazmerno uloenom naporu, okuse istinski biblijsku i svetootaku hranu, koja daje smisao ljudskom ivotu i predstavlja istinski hleb ivota. Prema reima svetog Simeona Novog Bogoslova, papa-Jefrem je "primio plamen" i razdelio ga mnogim svetogorskim monasima a zatim i Crkvi u Americi, gde postoji velika potreba za njim. Zahvaljujui engleskom izdanju ove knjige, proiriemo taj plamen na sve one koji tragaju za istinski pravoslavnim ivotom. 30. oktobar 1998, na dan Svetih apostola Kleope i Artemija O SPASENJU DUE I RAJU sadraj 1. Sada, u prolee, kada priroda oblai svoju najlepu odedu, ovek osea neizrecivu radost uporeujui tu prirodnu lepotu sa uzvienim duhovnim stanjem. Uistinu je sveti Bog sve premudro stvorio (v. Ps. 104;25)! Dua ne moe da se nasiti posmatrajui lepote prirode! O, kada bi ovek samo uzneo svoj um iznad ove zemne sfere, u vinji Jerusalim, u nepojmljivu lepotu raja, gde se u potpunosti prekida dejstvovanje ogranienog i ovozemaljskog uma! Ako nam je i ovde, u izgnanstvu, u zemlji plaa i prokletstva, sveti Bog dao toliko lepote kojom emo se naslaivati, pitam se kako e tek biti tamo gde obitava Sam Bog! Zaista, stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se otkriti (Rim. 8;18). Oboenje na nebesima, edo moje! Tamo e Gospod Bog izbrisati svaku suzu iz tvojih oiju, svaku alost, bol i uzdah. Tamo caruje angelski nain ivljenja, tamo se pevaju samo himne i duhovne ode (pohvale). Tamo je veni Sabat (dan poinka)[1], gde emo radosno iveti sa naim Ocem Bogom, koji nas eka da budemo spremni i da nas zauvek prizove k Sebi! Tamo e svaka spasena dua iveti u bezdanu ljubavi, sladosti, radosti, divljenja i iuavanja. 2. Doi e vreme, bie oznaen dan, nastae trenutak da se zatvore ove telesne oi i da se otvore oi due. Tada emo ugledati novi kosmos, nova bia, novu tvorevinu i novi ivot koji nee imati kraja. Njegovo ime je "beskonana besmrtnost", velika vinja otadbina, nepropadiva i vena, nebeski Jerusalim, majka prvoroenih, u kojem e obitavati iskupljene due onih to se od neistote oprae u krvi nevinog Jagnjeta.

Ko je u stanju da reju ili perom iskae radost, ushienje i sreu ovih blaenih spasenih dua? Blaeni su oni koji su se upokojili u Gospodu, jer ih oekuju bogatstva dobrote Boije. Blaeni su koji dobie glavnu nagradu za nebeski praznik, za bogatstva koja ne mogu biti oduzeta, za slavu o kojoj Sam Bog kae: kad smo deca, i naslednici smo; naslednici, dakle, Boiji, a sanaslednici Hristovi (v. Rim. 8;17). Gospod je pred Stradanje preklinjao Nebeskog Oca za Svoje uenike i one koji e posredstvom njih poverovati: Oe, hou da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da Gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn. 17;24). Kolika je ljubav Isusova prema nama! Primio je ljudsku prirodu i bio prikovan na Krst, da bi nama podario slobodu i platio na dug Nebeskom Ocu! Kao Svoju najvoljeniju brau, udostojio nas je da budemo sanaslednici beskonanih bogatstava Nebeskog Oca! O, kakva je Njegova ljubav prema nama! O, kako smo mi hladni prema Njemu! O, kako sam nezahvalan svom Dobroinitelju! Boe moj, Boe moj, saali se na mene i nemoj me osuditi onako kako sam svojim delima zasluio! 3. Kao to nas je Bog duhovno sjedinio neraskidivim lancem, On nas isto tako moe udostojiti i da budemo zajedno u Njegovom Nebeskom Carstvu, da veeramo za duhovnom trpezom i da se naslaujemo Njegovom boanskom dobrotom, da budemo sjedinjeni s Nebeskim Ocem u kojem teku vene reke Njegovih boanskih voda. O, kako uzvieno predodreenje! O, kako su bogati plodovi privremenih patnji! eda Boija bie odevena u nebeske odede. Na njihovim licima prosijae blistave boanske crte. Ui e u oinsko naslee, u veni poinak! Dospee u ona nebeska obitavalita i sozercavae ono beskonano bogatstvo, bie u ushienju i nee ni primetiti da su protekli eoni! O, kako je veliko ovekovo predodreenje! Meutim, turobne pomisli zamuuju ovo dobro sozercanje. Kao prvo, ja neu biti priastan svom tom proslavljenom blaenstvu. To je zasad samo pomisao, ali e kasnije dobiti telo i kosti, odnosno ta pomisao e se i ostvariti. Kao drugo, ljudi provode ivot nesvesni tog velikog predodreenja, i usled tog neznanja bivaju mrtvi pred Bogom! Greh oznaava prvobitnu propast ovekovog rajskog blaenstva i on sve do danas nastavlja da unitava dela ovekova. Teko nama, nas napasa Ad! Boe moj Savaote, prosvetli tamu srca moga da bih gledao Tebe, istinsku svetlost, blaenu svetlost koja ozaruje i raduje srca prijatelja Tvojih. Prosvetli nas da bismo Te sledili do venog poinka. Amin. 4. Sve e proi i okonati se kao da nikada nije ni postojalo, i jedino e dela uinjena u Bogu ostati uz due poslenika, koji e se zahvaljujui njima naslaivati venim ivotom.

Blaeni su duhovni filosofi Boiji koji su se odrekli privremenog i obogatili venim, a kada su se upokojili nali su svoje blago uveano u riznicama Boijim! Blaeni su oni to su svoja srca oistili od korova greha i odgajili dobro seme, jer e za njih doi vreme da poanju klasove venog ivota! Blaeni su oni koji duhovnim postom zasejae suze, odnosno oni to su uvek bili edni i gladni dobrih dela, jer e ponjeti venu radost! 5. Ljubljena moja eda, odrite svoju re! Vaa je ljubav ogromna. Ja sam sasvim nedostojan i nitavan. Uprkos svoj svojoj nedostojnosti, molim se da vas zatiti blagodat Boga i Presvetog Duha i da vas rukovodi ka svakom dobrom delu, sve dok ne udovoljite naem blagom Bogu i ne udostojite se da budete domai, dok se ne nastanite na mestu Boijem, u drugom ivotu, tamo gde stoje angeli i neprekidno slavoslove u nepristupanom primraku boanske svetlosti nadboanske Presvete Trojice. Svi veliki svetitelji eznuli su za ovom nebeskom slavom, zbog nje su se podvizavali i nju su zadobili. Ovo zemno (donje), u poreenju s onim nebeskim (vinjim), jeste tama. Ovo je isprazno, prolazno, privremeno, promenljivo, prevrtljivo, nita. Ono je nebeska venost, neprolazna, nepromenljiva, proslavljena, ozarena, zamirisana boanskom blagodau. Zbog toga e onaj, koji prezre ispraznost ovozemaljskih stvari i ne poeli ono to je ostraeno, postati priasnik venih dobara! 6. Monaki ivot je svakodnevni krst. Gospod Isus Hristos nas priziva da saraspeti s Njim budemo i svi mi koji ga ljubimo, da bismo se udostojili vaskrsenja due i duhovne radosti. Otra je zima, sumorni su mrazevi, ali je zato raj sladak. Podignite oi i ugledajte nebeski Jerusalim, tamo gde je srea, radost i blaenstvo koji e veno trajati u vekove vekova! O, kakva je radost i kakva srea veno iveti u blizini Boijoj! Da, eda moja, ljubimo jedni druge, jer je tamo sve ljubav, i oni koji nemaju ljubavi nee tamo ni stupiti. 7. Sav trud, muka i iskuenja ovog ivota, blagosloveno moje edo, ne mogu se uporediti s tim blaenim ivotom. ak i ako bismo imali hiljadu ivota i ako bismo svaki od njih rtvovali, opet ne bismo uinili nita znaajno u poreenju s buduom slavom u kojoj Hristos Gospodar eli da nas utvrdi Svojom asnom i ivotvornom Krvlju! Zbog toga apostol Pavle i kae da stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se otkriti (Rim. 8;18). Osim toga, pomisli da je svaki ovek kao trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski (Is.40;6) i da e na glas arhanela i sa trubom Boijom najpre mrtvi u Hristu vaskrsnuti (v. 1.Sol.4;16) da bi susreli Hrista. Kada se otvore dveri budueg veka i bude uniten sadanji svet, naa priroda e biti vaspostavljena u svom prvobitnom stanju. Gospod he preobraziti nae ponieno telo da bude saobrazno telu slave Njegove (Filiplj. 3;21). Naa priroda, koja zajedno uzdie i tuguje sa vascelom tvorevinom (v. Rim. 8;22) udno oekuje proslavljeno otkrivanje dece Boije: arkim iekivanjem tvorevina oekuje da se jave sinovi Boiji (Rim. 8;19).

Neuporediva je veliina oveka, kojega je Bog uzneo do takvih visina i slave! Pa ipak, mi, ostraeni i greni, nismo svesni tog velikog blaga i ravnoduni smo prema njemu, a na nain razmiljanja u potpunosti je ovozemaljski. Ovo telo, koje je zemlja i zlosmradije, udostojeno je da se saobrazi slavi Boijoj, da postane angelsko! Ljudi su sada vetastveni u poreenju s angelima, koji su isto duhovna bia. Meutim, u poreenju s Bogom, angeli imaju neto "vetastveno". Oni nisu isto umna (noetika) bia kao to je Bog, Koji je nedostupna (nepristupana) svetlost. Tako e i ljudi tada postati kao angeli. Tada e se otkriti jedinstvo punoe Crkve verujuih sa Hristom. Kako to blago i oinski kae na Gospod: Oe, govori On Ocu, hou da i oni koje si mi dao budi sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao (Jn. 17;24). Mogu li se svetovna blaga uporediti s ovim reima Gospodnjim? Da budemo tamo gde je i na Gospod i gde angeli strahuju i strepe da pristupe! O, skrivena premudrosti i beskonano bogatstvo Boije! 8. edo moje, ne zaboravljaj svoj cilj. Pogledaj nebo i lepotu koja nas oekuje. ta su sadanje stvari? Zar one nisu samo prah i pepeo, samo snovi? Zar ne vidimo da je sve (ovdanje) podlono trulenosti? Meutim, vinje stvari su vene, Carstvo Boije je beskonano i blaen je onaj ko u njemu obitava, jer e gledati slavu lica Boijeg! edo moje, ne zaboravi da smo u ovom svetu samo privremeno, da na ivot visi o koncu i da su sve lepote ovog sveta isprazne. Prema tome, svako ko prezre sujetne ovozemaljske stvari, odnosno ko ih ne bude strastveno eleo, bie priastan venim dobrima. Kada, dakle, posedujemo ovo poznanje istine, prirodno je da u svakom trenutku pogled svojih duevnih oiju okrenemo ka venom ivotu, ka vinjem Jerusalimu, gde horovi angelski s nepojmljivom sladou i mudrou pevaju himne Boije. O, eda moja, kakvu e slavu zadobiti vae due kada se nakon smrti uznesu na nebesa i pribroje angelima na nebu! 9. Proslavimo vaskrslog Gospoda, koji nas je udostojio da praznujemo Njegovo sveto Vaskrsenje i pomolimo se da nas udostoji da slavimo veni Sabat na nebesima, u novom Jerusalimu i venoj radosti, gde radost vau niko nee uzeti od vas (v. Jn. 16;22). I zaista, edo moje, zemaljsku radost smenjuje alost, dok je sasvim drugaije sa nebeskom radou, jer ona neprestano istie s neiscrpnog i ivotodavnog Izvora. Prisiljavajmo se u svojim hrianskim dunostima da bismo slavili venu Pashu u Hristovoj blizini i blaeno se naslaivali gledajui Ga licem u lice, znajui da tu radost vie nee prekidati ni iskuenje ni oajanje. 10. Poslao sam vam jedno pismo u kojem sam neto malo pisao o raju, i verujem da vas je obradovalo. O, kada biste mogli da vidite samo deli raja, kada biste samo na trenutak mogli da ujete pojanje slatkih angela koji blistaju nebeskom svetlou i ire rajski miomiris! O, kakva krasota i lepota! Na alost, u pogledu svega toga mi se nalazimo u dubokoj pomrini. Tamo sve sija neizmernim blaenstvom. ta vam govori Hristov presto? Hristos Gospodar sedi na prestolu i, usled te svetlosti, niko ne moe da razlikuje Njegovo sveto i najslae lice. O, kakva

sladost i lepota! ta je lepe od toga? To je istinski raj: gledanje lica Hristovog! Slava Krstu Tvome, Gospode, i Tvome Vaskrsenju! O, dubino premudrosti Boije! O, tajinstvo trosunanog Boanstva! Blaen je onaj ko se smirio (ponizio) kao dete, i nezlobivom duom postao posluan svim zapovestima ljubavi Boije radi! Teko onome koga je nadvladao sopstveni egoizam, kao to je mene. Kolikih je boanskih darova sebe liio takav ovek! eda moja, smireno pourite da dostignete Hrista, koji je nas radi unizio Samoga Sebe - naeg najslaeg, ljubljenog Hrista, svetlost naih ubogih dua! Pogledajte kakva nas lepota oekuje! Kad biste samo mogli da vidite kako je to lepo! Sve biste odbacili, pretvorili biste se u blato po kojem e svi gaziti, samo de ne budete lieni svega onoga to vam je priugotovila slatka ljubav Isusova! O tome nam je obino govorio moj starac i ja to sada prenosim vama, da biste se i vi naslaivali. Uinio sam - i oprostite mi! 11. I opet pomiljam: ja nisam za raj, jer me dela moja u tome spreavaju, i ja sam samo za pakao! Apostol Pavle nam prekrasno govori o raju. Bio je uznesen do treeg neba i video je lepote Carstva Nebeskog, zbog ega je u istupljenju (ekstazi) uzviknuo: Kako je lepo i prekrasno Carstvo Nebesko, i s njim se ne moe uporediti nijedna ovozemaljska lepota! Raj je toliko lep da oko ljudsko nikada nije bilo u stanju da sagleda toliku lepotu, niti je uho ljudsko ikada ulo slae pojanje, jer nebeski horovi angela pevaju neuporedivo slae i od najmilozvunijih slavuja! Apostol Pavle u nastavku kae da ovek svojim znanjem ne moe da pojmi ta je Bog pripremio za Svoja eda na nebesima, u raju. Istina je da bismo, spoznavi rajske duhovne naslade, bili trpeljivi u svakoj situaciji, samo da bismo ih zadobili. Sada pak zbog svog neznanja inimo sasvim suprotno i udaljujemo se od njih! O, kada bismo samo znali ta je raj! Ljudski um nije u stanju da zamisli veliinu te lepote! Tamo neprestano pevaju horovi angela i svetih dua. To je vena, bezgranina Pasha! Tamo due radosno besede jedna s drugom. One besede o tome kako su prole ovaj isprazni ivot i koliko im je Bog pomogao da izbegnu pakao i da se upokoje na ovom blaenom mestu Boijem! One prinose Bogu beskrajnu blagodarnost za tu neizmernu milost, za darovanje Raja. ta je raj? To je mesto prepuno neuvelih cvetova, preispunjeno boanskim miomirisima, angelska sladost, pashalni ivot, bogoenjivost[2], neprestano slavoslovljenje Boga i veni ivot! To je vredno naeg podvizavanja! Ali, koliko su zanemarljivi nai podvizi u poreenju s ovim, da tako kaem, "fantastinim" rajem!

O, raju, kako si prekrasan! Tvoja lepota me privlai i pretvara u drugog oveka! Zato se nisam revnosno trudio i podvizavao da bih te zadobio? Moj Boe, Gospode moj, oslobodi nas proklete gordosti da bismo, rukovoeni svetim smirenjem, postali itelji najslaeg raja! Amin! Neka bude!

NAPOMENE: 1. Starac Jefrem kae "", to bi se doslovno prevelo kao "subotovanje." Sabat (abat) je bio najvei starozavetni praznik, a tom imenicom se ujedno oznaava i "sedmi dan", tj. dan kada je okonano Stvaranje sveta i kada je "Bog otpoinuo od dela svojih", zbog ega je i oveku zapoveeno da tog dana ne radi. (Prim. prev.) 2. U originalu: boanski eros, gr. " ". Ovaj izraz je u daljem tekstu prevoen kao "bogoenjivot", jer se u srpskom jeziku "eros" najee vezuje za telesnu ljubav. (Prim. prev.) O PATNJI, BOLU I TRUDU sadraj 1. Neka ljubav naeg nebeskog Oca bude s vaim duama kako biste se njome oivotvorili i doneli plodove posluanja Njegovim ivotodavnim zapovestima. Svi koji hoe da ive pobono u Hristu bie gonjeni (2. Tim. 3;12). Budui da svojom predanou angelopodobnom nainu ivota sledite Hrista Spasitelja, vaa najvea dunost je da prihvatite svaku patnju, bez obzira da li ona potie od prirode, lenjosti, ogrehovljenosti ili od drugih ljudi. Ako hoemo da ivimo ivotom po Hristu, duni smo da se pokorimo Boijoj volji, jer sve dolazi od Boga. Budui pak da dolazi od Boga, onda je to i Boija volja i Bog tako zapoveda. Zar se neemo potiniti? Zar neemo uskliknuti zajedno s blaenim Jovom: Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 1;21)? Tako emo poslunou i blagodarenjem pokazati svoju pokornost Boijoj volji. Zar se pokoran nee udostojiti da jo ovde zadobije u sebi ivot veni? Da, on e iveti u vekove vekova! Podvizavajmo se, dakle! Izotrimo svoje due na brusilici trpljenja, da bismo tvorili dela koja e biti ugodna Bogu. Ni patnja, ni bolest, ni nedae, ni iskuenja ne mogu nas razdvojiti od ljubavi Hristove. Mi smo najpre i nauili da je uzan i teak put to one koji njime koraaju vodi u ivot

bez alosti. S leve i desne strane toga puta razbacano je trnje i iak, i nuno je da budemo veoma paljivi! Na tekom putu, u iskuenjima bolesti i sl, trnje maloverja, netrpeljivosti i bojaljivosti razdire odedu due. Potrebno je, dakle, da to trnje iupamo verom, nadom i ? trpljenjem, imajui kao uzor (praobraz, prototip) Isusa Hrista koji je mnogo stradao tokom itavog Svog ovozemaljskog ivota. Mnogo trnja pozleivalo je Njegovu svesvetu duu, zbog ega je objavio: Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk. 21;19). Kroz bolesti i sve nedae uopte Bog nam kao Otac pokazuje svoju blagonaklonost jer trai nain da nam preda Svoju svetost: Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin kojega otac ne kara? Ako li ste bez karanja koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi (Jevr. 12;78). Kad god patimo, jasno se pokazuje da smo eda Boija. A ko ne bi poeleo da bude edo Boije? Ako dakle eli da bude edo Boije, patnje i iskuenja koja ti Bog poalje pretrpi sa zahvalnou, verom i nadom. ak su i iskuenja koja nam dolaze od ljudi u stvari poslata od Boga da bismo zadobili strpljenje, dugotrpeljivost, saaljivost (sastradanje) i trpljenje, jer su sve to boanske osobine, kao to nam i kae Gospod: On Svojim suncem obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima (Mt. 5;25). Zbog toga smo duni da volimo svakog oveka. Neka se u naoj dui ne pronae ni trag od mrnje i zlobe, da bismo se mogli nazvati decom Boijom. Stradanja koja doivimo tokom itavog ivota nisu dostojna da se uporede s neizrecivim dobrima, od Boga priugotovljenim za one due koje nose krst, bez obzira da li te patnje potiu od same (ovekove) prirode, od drugih ljudi ili od avola. Kad god nas napadne neka strast ili slabost i mi joj se suprotstavimo, ona moe biti uzrok da se udostojimo blaenstva: Blaen je ovek koji pretrpi iskuenje, jer kad bude oproban primie venac ivota (Jk. 1;12). Toga radi, edo moje, sve pretrpi, jer se nevidljivo plete venac za glavu svakog oveka. Gorka je zima, ali je raj sladak. Pretrpi mraz iskuenja, da bi tvoja stopala radosno zaigrala na nebesima. 2. Mnoge nas stvari aloste, edo moje, ali je blaen onaj ko sa trpljenjem i blagodarenjem proe kroz patnje ovog privremenog ivota. Da, duni smo da zablagodarimo Bogu, koji posredstvom patnji priprema nae besmrtne due da postanu naslednice venih dobara Carstva Nebeskog! Oni nas karahu za malo dana prema svome nahoenju, a Gospod na korist nau, da budemo zajedniari svetosti Njegove (Jevr. 12;10). Posredstvom raznolikih patnji, On u nama tvori neizmernu venu slavu. Zbog toga nije niti potrebno niti korisno da oajavamo kada nas Gospod kanjava. Naprotiv, svakoj dui e koristiti da bude savreno pokorna Iscelitelju naih dua i tela, Koji u vreme razliitih patnji operie nevidljive duevne rane svakoga od nas, imajui za sveti cilj da nam podari (duevno) zdravlje, odnosno oienje srca od nedostojnih strasti. Neizostavno smo duni da tom svemudrom duhovnom Iscelitelju prinosimo neprestanu zahvalnost svojim delima, umesto da ga alostimo bilo kakvim grekama.

Svi svetitelji su kroz ivot proli uz mnoge patnje i viestruke muke, uprkos injenici da greh nije imao nikakvo pravo da ih raalouje. I pored toga, njihov ivot je esto bivao istinsko muenitvo. Kakvo emo opravdanje ponuditi mi, koji smo pali u mnoge grehe i koji smo njima obuzeti, kada za sebe traimo pravo da kroz ovaj ivot proemo bez muka i patnji? Sasvim je izvesno da smo odgovorni za greh i, prema tome, potreban nam je bi spasonosne kazne Boije, kako bismo imali tu sreu da blagodau milosra naeg ovekoljubivog Boga budemo spaseni u Carstvu Nebeskom. Po Njegovim estim posetama, znam, edo moje, koliko te Bog voli, isto kao i po tvom silnom trpljenju i po tvojoj neprestanoj blagodarnosti velikom Iscelitelju Bogu. 3. Zato si tuan i sumoran dok koraa putem Boijim? Trebalo bi da ale oni koji nemaju tu radost, koji su zaboravili na Boga i ne nadaju se u ivotvorni i veni izvor Boiji. Mi, meutim, koji verujemo u ivog Boga i koji se u Njega nadamo, treba da se radujemo jer na nebesima imamo Oca koji nas voli vie od svih oeva i majki i beskrajno se brine da nas uini dostojnima Sebe. Mi padamo svakog trenutka, kae ti. Da, ja to ne poriem, ali znamo da naa priroda potie od gline, da ezne za zemljom i da trai ono to je nisko jer je misao srca oveijega zla od malena (Post. 8;21). Unutar sebe vidimo zakon koji tei da porobi nau slobodnu volju, da je podjarmi i uini robom greha (v. Rim. 7;23). U svemu tome, meutim, trijumfuje naa dobra namera. Bog nam je dao duhovno oruje kojim emo se suprotstaviti svakom napadu satanskom: proslavljeni barjak krsta nade, ive nade u Onoga koji je rekao: Neu te ostaviti niti u od tebe odstupiti (Jevr. 13;5), nade u naeg Hrista koji je bio prikovan za krst, i svi koji gledaju u Njega i u Njega se nadaju nee biti postieni. Sveneporona Krv koja je izlivena na krstu iskupila je grehove oveanstva i iz nje je proistekao ivot. Blago oveku koji se uzda u Njega (v. Ps. 34;8). Budi odvaan, edo moje. Tvoj bol e se preobraziti u radost. Ovaj bol e ti doneti veliko dobro. On te okruuje kao gvozdeni oklop tako da zlobne strele vezanosti za ovozemaljsko ne mogu odvojiti tvoj um od brige za nebesko i za tvoju besmrtnu duu. Bol e smeniti radost, a radost bol, kao to dan smenjuje no. Takav je put koji je Otac svetlosti utvrdio za one to e se spasti. Potrebno je samo trpljenje i nada: urei ih u dubinu svog srca i s tim e se suoiti sve to se tome protivi. Privei se za naeg slatkog Isusa. Prizivaj ga u svakoj nedai. Poloi na Njega brigu o svemu to te raalouje i On e ti uiniti dobro, kao to je i Ana, majka proroka Samuila, tugovala to je nerotkinja i pala pred Gospoda, izlivajui pred njim duu kao da je u istupljenju. Njena usrdna molitva nije bila uzaludna. Ko se nadao u Boga i bio postien? To, naravno, ne podrazumeva nadu dostojnu osude nego delatnu nadu, odnosno nadu sjedinjenu sa duhovnim delanjem srazmernim naim snagama, inae to nije nada nego podsmevanje. Neka nas Bog izbavi od takvog lukavog nadanja!

4. Koliko ovek gubi kad zaboravi na svoje usinovljenje i kada ne pomilja da ga Bog kanjava kao sina! Istinskim roditeljima ljubav nalae da apsolutno i neminovno strogo vaspitaju svoju decu. Budui da je Bog na Otac, i On odgaja Svoju decu da bi ih vaspitao i uinio ih priasnicima Svoje svetosti. Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje Njegovo (Prie Sol. 3;11). Veliko je zlo kad hriani zaborave svog sopstvenog Oca, Boga. Kada ih udari oinska palica (stradanje, alost, iskuenje i sl), oni oajavaju. Bivaju nadvladani bezbrojnim pomislima, a njihovo odgajanje postaje veoma muno i lieno utehe. Kako nam lepo kae apostol Pavle: Zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima (Jevr. 12;5)! Zaboravili smo, kae on, utenu pouku koju nam Bog daje kao Svojim sinovima. Neizbeno je da Bog vaspitava Svoju sopstvenu decu koju poznaje. Bog nema miljenika i Njega ne moe nadvladati nezdrava ljubav, kakvu bezumni roditelji esto pokazuju prema svojoj deci. Takva nezdrava ljubav kasnije esto uzrokuje propast i veno kanjavanje onih koje su voleli. Budui bestrastan i svet, Bog ne previa pogreke Svojih ljubljenih eda i ne zapostavlja njihovo vaspitanje zato to ne eli da ih alosti. Ne i po hiljadu puta ne! On je Bog i istinski ljubi Svoja eda. On e ih kanjavati, On e ih savetovati, On e sputati njihovu slobodu i prekoree ih na razne naine da bi njihove loe osobine preobrazio u Svoje svete osobine, u slavu i pohvalu Hrista Isusa. ak je i Hristos, ljubljeno edo Oevo, bio iskuavan u vaspitanju Boijem dok je boravio na zemlji, ali ne zato to je to Njemu, bezgrenom Bogu bilo potrebno, nego zato to je to bilo potrebno radi ovekovog spasenja, radi nae opomene i primera, kako bismo i mi mogli da sledimo Njegove tragove: Oe moj, ako je mogue neka me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako ti (Mt. 26;39). 5. Neka u svim okolnostima umno oko tvoje due bude okrenuto gore, odakle e ti doi pomo. Ma ta da se dogodi, nemoj gubiti nadu. Pojavie se izlaz koji e odgovarati iskuenju. Bog nee dopustiti ili, bolje reeno, nee oveku dati breme koje prevazilazi ovekovu snagu. Ako ve ljudi tako postupaju sa ivotinjama, onda e to jo pre uiniti blagi Bog, koji je zbog ljudi prolio Svoju svesvetu krv na Krstu! Istina je da e hriani, koji izdre privremenu patnju, kroz nju zadobiti buduu venu radost i poinak. Nikada, nikada neemo smatrati blaenima one ljude koji su ovde na zemlji neprestano iveli u radosti i miru. Naprotiv, trebalo bi da ih saaljevamo, jer e im privremena radost postati prepreka za budui ivot. Bog je milostiv, ali i pravedan. Milostiv je u sadanjem ivotu, ali je nakon smrti pravedan sudija. Nije mogue da napaenim hrianima ali onima koji su istinski hriani i koji to nisu samo po imenu - dodeli i vene muke. Tamo e im podariti neprestanu radost, koju vie niko nee moi da im oduzme. Bog ne moe bacati oveka iz patnje u patnju. Prema tome, raduj se

umesto da tuguje, jer te Bog smatra dostojnim privremene patnje kojom e zadobiti veni poinak. Vena radost se uva samo za napaene hriane. U svetom Evanelju, Gospod govori o bogatau i ubogom Lazaru: Sinko, seti seda si ti primio dobra svojau ivotu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se tei, a ti se mui (Lk. 16;25). Bog nikad nije pristrastan, i uvek ini onako kako je pravedno. Ako bi se osvrnuo na itija svetih, zapazio bi neprestana iskuenja, patnje i stradanja. Tako su proveli ovozemaljski ivot. Nijedan sladostrasnik nije uao u veno obitavalite koje je preispunjeno neizrecivom radou. Naprotiv, tamo su uli oni koji su patili i trpeli Boga radi i radi ouvanja zapovesti Njegovih. Gospod kae: U svetu ete imati alost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). To je rekao Bog koji je doao na zemlju i itavog ivota patio i stradao. Najzad, kako je zavrio? Bio je podignut na krst kao prokletnik, da bi uklonio prepreku prokletstva. Straan bol potresao je srce Bogooveka i On je kriknuo: Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio? Zemlja se zatresla, a hramovna zavesa pocepala se po sredini, to se moglo i uvstveno videti. Isto tako, na duhovnom (umnom, noetskom) planu, do temelja je sruen neprobojni zid prokletstva koji je stajao izmeu Boga i oveka. Kada je Isus izdahnuo, sjedinilo se ono to je prethodno bilo razdvojeno. ovek nije vie bio samo prijatelj Boiji, nego je postao i Njegov srodnik, zadobio je blagodat usinovljenja i postao "naslednik Boiji i sanaslednik Hristov." oveanstvo je dalo Presvetu Prisnodjevu da bude Majka Sinu, i Hristos je od Njene preiste krvi dobio telo. Ta oboena ljudska priroda sedi s desne strane Boga Oca, i Bog se vidi na nebesima, gde mu se i u toj ljudskoj prirodi klanjaju angeli. Vidi li gde se uzdigao ljudski rod? Postali smo bogovi po blagodati! Ali, zar se neto od onoga to je tamo moe zadobiti bez patnje? Mi emo stradati i patiti, ali e se jednog dana sve to okonati i bie zaboravljeno. Iznenada, vena Radost e iroko otvoriti Svoje blago naruje i pozvati: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni (patnjama) i ja u vas odmoriti (Mt. 11;28). U svakoj tvojoj radnji i delu, bez obzira da li ih izvrava reju ili milju, imaj na umu da je svuda prisutan Bog Koji ih gleda i Koji e im jednog dana suditi. Iz takvih spasonosnih razmiljanja rodie se strah Boiji, koji donosi veliku duevnu korist. Svagda vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane i Re je tvoja iak nozi mojoj (Ps. 119;105), rekao je prorok David. Otuda e proistei i smirenje. Smirenoumlje se ne zadobija samo probama i iskuenjima, nego i bogomislijem i poznanjem nae sopstvene slabosti. Treba razmiljati o tome koliko je ovek nemoan i da ne moe da uini nikakvo dobro, ak i ako je ono zasejano u njegovu prirodu. Naprotiv, on vrlo lako ini zlo, iako mu je ono nametnuto. ovek eli da udovolji Bogu, ali ako u tome ne sadejstvuje blagodat Boija, dobro koje ini nije dobro; ak i ako eli da se potrudi, njegovo htenje i trud bie uzaludni ako mu Bog ne pomogne.

Kada ovek razmilja o svojoj prolosti, o vremenu dok nije poznao Boga i o tome koliko je greio, osea skruenost, smiruje se, plae, trai oprotaj i razmilja: "Ako me napusti blagodat Boija, ja u ak opet initi rava dela!" U tom sluaju, duu ograuje izvesni strah sjedinjen sa smirenjem. Ovakvo razmiljanje naziva se poznanjem ovekove slabosti. ak i bez (podvinikih) napora i patnje, samo ovo poznanje e kao svoje plodove doneti smirenje i (duevnu) korist. Da, dolaze iskuenja, ali veina njih nam se alje zbog nae gordosti. Kada je ovek smiren, iskuenja e biti manja i laka. On, meutim, mora biti spreman, kao kapetan broda koji nakon mirnog vremena oekuje buru. Kad neko neto oekuje, nije mu udno ako i doe to to je oekivao. ovek, dakle, uvek mora biti spreman i na taj nain nee oajavati kada to doe. Da li je mogue, edo moje, da ne oekujemo patnju? Kroz patnju i alost naslediemo vena, beskonana dobra. to oko ne vide i uho ne u, i u cpce oveku ne doe, ono pripremi Bog onima koji Ga ljube (1. Kor. 2;9). 6. Ne zaboravimo, edo moje, da su svi svetitelji proli kroz pe najraznolikijih iskuenja, saglasnih njihovom prizivu. Ako se osvrnemo na znamenito itije svete carice (avguste) Teofane, videemo niz patnji koje su sledile jedna za drugom tokom itavog njenog mnogostradalnog ivota. Mnogo je patila i trudila se da na sve naine - savetima, molitvama, suzama i primerima - vrati svog zakonitog mua, cara Lava Mudrog, koji bee zapao u greh. Ova sveta dua nosila je taj krst itavog ivota. Sve te patnje, zajedno s njenim dobrim delima, uinile su je svetom. Budi dakle trpeljiv, moli se, posluaj savete i uzdaj se u Gospoda: Blaen je ovek koji se u Njega uzda (v. Ps. 34;8). To je karakteristino za ovekov ivot na zemlji. Otkako je otpao od besmrtnosti, on sakuplja plodove svoje neposlunost. Ma koliko on to eleo i ma koliko se trudio i mislio da ivi bez patnje, on to nee moi da dostigne, jer kua prohodi ispod neba i obilazi zemlju (Jov 1;7), svakoga vejui kao ito i napajajui ga otrovom patnje zbog prokletstva Zakona (v. Gal. 3;10). Koga god pogleda, koga god upita, svi e ti kao jednim ustima priznati da ih bode neki trn i da pate. Postoje, meutim, razliiti vidovi patnje. Neki pate zato to ne mogu da se naslauju delima bezakonja. Drugi pate zakonito i sa dobrim razlogom. To je prirodna posledica. Kada postoji i duhovno znanje, patnje se usauju u oveka koji ih trpeljivo podnosi radi svog osveenja. Upravo to se deavalo i svetoj Teofani: ona je zakonito patila, jer joj je mu bio neveran. Meutim, ona je posedovala duhovno znanje, pouku, i hrianski primer, trpela je i plakala, molila se i uzdala u Boga. Zbog svega toga, svetost se usadila u ono to je bilo zakonito. Iz tog razloga, sve pretrpi i posredstvom patnje se posveti. Zablagodari Bogu koji te privremeno prekoreva radi venog poinka.

Kada vidim ili ujem da neko ivi bez patnje i da u svemu napreduje po svojoj volji, pomislim da ga je Bog napustio! to se nas tie, neka nas Bog pridrui stradalnicima da bi nas upisao u knjigu ivota i da ne bismo ostali izvan boanske lonice Hristove. Ma koliko da patimo, jednog dana he se sve to okonati i biti zaboravljeno. Preostae jedino dela, dobra ili loa, koja e duu pratiti do suda, gde e uti veliku odluku. esto me pokree ova pomisao i zbog toga plaem. ta u ja, ubogi svetenik, rei u svoju odbranu, kada se naem na sudu Hristovom? Moli se da ne budem osuen! 7. Ljubljeni moj u Hristu brate.., neka te blagodat nae Gospodarice Presvete Bogorodice sauva od svega to bi oskrnavilo tvoju duu! Amin.

Tuga i nevolja nae me, zapovesti su Tvoje uteha moja (Ps. 119:143). Patnje smenjuju jedna drugu i neophodno je da budemo trpeljivi. Razmiljanje o boanskom zakonu prosvetljuje nas kako da ih podnesemo, zato dolaze i kakav je njihov cilj. Dolaze da bi nas nauile da podnosimo bol, da bismo postali iskuani borci, sledbenici Onoga koji je bio raspet za nas i braa svih svetih koji su koraali trnovitim Krsnim putem, da bismo postali muenici muenitvom, prepodobni podvigom, hriani ispunjenjem svetih zapovesti i posredstvom raznolikih iskuenja koja potiu od sveta, avola i drugih ljudi. Niko se nikad nije spasao ivei u udobnosti i bez iskuenja. Otuda sledi da emo se, ukoliko budemo podnosili iskuenja, takoe i radovati, jer su tim putem proli svi koju su se spasli. Budui da i mi elimo da se spasemo, ne postoji drugi put osim stradanja! Patnje dolaze s ciljem da nas priblie Bogu, jer aloste i tite srce koje usled toga postaje meko i skrueno. A kada je srce skrueno, Bog e ga pogledati: Srca skruena i ponitena ne odbacuje, Boe (Ps. 51;17). Na koga u pogledati? Na nevoljnoga i na onoga ko je skruenog duha, na onog ko drhti od Moje rei (Is. 66;2). Onoga ko ih podnosi s radou i znanjem, patnje oslobaaju greha i kazne kakva za njih sleduje. U oveku se obrazuje duhovni karakter i on postaje milostiv, smiren, blag i sl. Onaj pak ko ne poseduje istinsko znanje o iskuenjima jadikuje i tuguje u vreme kada bi trebalo da se raduje, jer koraa putem osveene Golgote i putem svetitelja. Neka blagodat Boija, koja isceljuje bolesne i dopunjuje ono to nedostaje, svima nama pomogne da u svemu budemo trpeljivi, da bismo se udostojili Carstva Boijeg. Amin.

8. Mi emo se spasti posredstvom mnogih patnji, edo moje, jer se nijedan svetitelj nije posvetio niti se neki ovek spasao a da nije proao kroz pe najrazliitijih gorina. Ako smo ovde u gorinama, Hristos e nas tamo, u drugom svetu, nasladiti neizrecivom lepotom Svog Carstva! Kada doe patnja, utei se time da e posle nje ponovo doi radost i spokojstvo. Zapamti to dok si iv. Ovo seanje dae ti hrabrosti u nedaama ovog ispraznog sveta i ispunie tvoju duu utehom. Kratkotrajna stradanja ovog ivota e se okonati, edo moje, jer e i ovaj svet proi. Veno e biti samo ono to uini za svoju ubogu duu, bilo da je uznese na visinu, bilo da je surva u dubinu i da joj nakodi. 9. Zar ne zna, edo moje, da Bog besplatno spasava oveka? Nesumnjivo je da trud (podvig) pokazuje ovekovu dobru nameru, ali on sam ne moe da izbavi oveka od strasti. Ali, da bismo nauili da se uzdamo u Boga a ne u svoj trud, Bog doputa da ni nakon truda ne budemo zatieni od zla. Pored truda, recimo i da su dela prazna i uzaludna ukoliko Bog ne uva oveka. 10. ime emo se, dakle, opravdati, ako znamo da je i na Hristos pretrpeo tako strane patnje iako nije poinio nijedan greh, budui da je Bog? Zamisli koliko snishodi beskonani Bog da bi postao ovek i pretrpeo tako sramna stradanja radi nas grenika, krivih i osuenih! Da bi Mu pljuvali u lice, da bi Ga bievali, da bi Mu se rugali, da bi Ga raspeli i pogubili tako stranom smru: Proklet svaki koji visi na drvetu (Gal. 3;13). On je, kao Bog, toliko patio zbog nas, grenika! ime emo se opravdati, ako ne pretrpimo jedno iskuenje radi Njegove ljubavi ili pak zbog svojih grehova? ovek se spasava posredstvom patnje i bez patnje se ne moemo spasti. Put koji vodi ka Bogu je uzan i trnovit i onaj koji njime koraa mora stradati i proliti krv i znoj. Zakoraimo tim putem da bismo uli u ivot veni! 11. Ne plai se, i neka ne strahuje tvoje srce! Na Hristos ti pomae nevidljivom rukom; On te kua da bi ti podario Svoju blagodat. Ukoliko se obrauje zemlja srca i ukoliko zemljodelac dublje polae plug, utoliko e i njiva u svoje vreme dati vie ploda. Tako postupa i Bog, veliki zemljodelac naih dua. On doputa da nam dou iskuenja, patnje, bol i teskoba, ili da se naemo u bezizlaznom poloaju, kako bismo se izborili sa ovim ili onim iskuenjem. ovek pati i boluje, ali Bog sadejstvuje onima koji Ga ljube, kako bi dolo do dobrog ishoda. 12. Molim se Bogu da nam podari trpeljivost i moralnu snagu da prevaziemo i ovo iskuenje koje nam je sveti Bog dao radi nae koristi; budite trpeljivi, jer Bog doputa da Njegova istinska deca budu iskuavana i da pate. To je put kojim se usavrava dua. Bol oiuje duu i ini je smirenom, boleivom i dobrom, pripremajui na taj nain tlo za boansku posetu. Neka vas ne zamore iskuenja, jer kroz trpljenje u iskuenjima idemo ka zadobijanju boanskog. Putem iskuenja doznajemo da smo deca Boija i da oekujemo da postanemo naslednici Boiji.

13. Proteraj rave pomisli, edo moje, jer avo nikad ne eli dobro oveku. On mu stvara razliite tekoe da bi ga uverio kako monatvo nita ne radi, jer njega pee crna riza koja otkriva vojnika Hristovog. Prihvatimo patnje i alosti. I Hristos je patio, i u stranim mukama na Krstu predao Svoju boansku duu. Bio je prikovan na Krst, nag, usamljen, naputen i oklevetan od bezbrojne svetine. Toliko toga je radosno pretrpeo radi nas nezahvalnika! Zar da mi, edo moje, ne pretrpimo malo patnje i bola? Prilikom Svog Drugog dolaska, Hristos e nam pokazati patnje Svog tela kao dokaz Svoje ljubavi prema nama. Tada emo Mu i mi, edo moje, pokazati svoja srca izmuena i okrvavljena patnjom koju smo podneli Njegove ljubavi radi. Svi sveti su mnogo stradali. ta sve muenici nisu pretrpeli? Zbog toga budi trpeljiv i moli se, i Bog nee dopustiti da patimo vie nego to moemo. 14. Velika je uteha, edo moje, to e svako od nas primiti nagradu zavisno od toga koliko se trudio ljubavi Hristove radi. Veliki je napor nositi breme dua, posebno u naoj eri kojom vladaju samoivost (egoizam) i samovolja. Ne budimo obeshrabreni, jer je nevidljivo prisutan Isus, koji e umiriti uzburkano more iskuenja i doneti spokojstvo blagodati. Borimo se s razbesnelim talasima i prizovimo svemonog Boga: Boe nad vojskama, obrati se, pogledaj s neba (Ps. 80;14), vidi iskuenja moja i pripremi duu moju da tvori volju Tvoju, jer si Ti moj Bog. 15. Molim se naoj slatkoj Bogorodici da ti bude dobro, da ublai duh alosti tvoje, i da ga posredstvom Duha Svetoga zameni duhom utehe. Nesumnjivo je da nam se sve te patnje alju radi iscelenja nae bolesne due, kako bi posredstvom patnje izbacio otrov sladostraa i svake strasti. Kroz tugu se snano projavljuje i ljubav Nebeskog Oca prema Njegovim sopstvenim edima, kako bi bili priasnici Njegove svetosti i da bi se uveala njihova vena slava. Iako tugujemo u ovom prolaznom svetu, nae tugovanje e jednog dana prestati. Od onih patnji koje dolaze posle smrti, kao to su pakao i sl, neka nas sasvim izbavi Hristos i naa Presveta Bogorodica. Neka to nae oi ne vide, jer je strana i sama pomisao na pakao, a kamo li da neko bude osuen veno da ivi u njemu! Preklinjimo Boga da nam se smiluje i da nas udostoji da uvek smireno traimo Njegovu boansku milost i oprotaj, budui da je kroz Svog Sina rekao: Sve to uzitete u molitvi verujui, dobiete (Mt. 21;22) i itite i dae vam se. Da, traimo Boga svakog dana i svakog trenutka, da bi nas pomilovao i zanemario naa dela, poinjena svesno i nesvesno, i da bismo se pouzdali u Njegove boanske rei da e se smilovati naem smirenju. Amin.

16. Neka je slava jedinom premudrom Bogu koji zbog Svoje beskrajne ljubavi prema nama zna kako da izdvoji sladost iz gorine i da na taj nain obogati nae poznanje. On nas biuje patnjama i iskuenjima da bi nas privukao Sebi, jer zna da e mu se posredstvom nedaa ovog ivota ovek pribliiti i spasti. Udoban ivot je veoma rizian kad je u pitanju veno spasenje. Saglasno izrekama svetih Otaca, u onima koji ive udobno ne obitava Duh Boiji nego avo. Iz tog razloga, trebalo bi da nevolje ovog ivota podnosimo uz trpeljivost i blagodarnost, budui da su obe ove vrline ugodne Bogu. Neka nam Gospod podari mnogo strpljenja u ivotnim nedaama, da bismo u svemu blagodarili svom Dobroinitelju i Promislitelju. 17. to se tie bola koji te mui, mnogo puta sam ti rekao da je to tvoj krst, koji ti je Isus dao da bi Ga podraavao i da ti ne bi bila nepoznata Njegova ljubav. Ko god Ga iskreno voli, ne sledi za Njim samo do Tavorske gore gde se otkrila slava Njegovog Boanstva, drugim reima, ne samo u vreme Njegove posete posredstvom slatke blagodati i radosti, nego Ga sledi i uspinjui se na svetu Golgotu i tokom Raspea, odnosio, u vreme odsustva Njegove blagodati i u alosnim dogaajima koji uzrokuju patnju, bol, oajanje, sumnju, napor i znoj. I upravo tada se otkriva kakav je unutranji ovek: da li je licemeran ili iskren, da li je opitan ili neopitan, da li je kapetan ili mornar. Upravo tada iskuavaju se i nae namere, i onaj ko je hrabar biva iznutra nagraen posetom Boijom posredstvom umnoavanja blagodati. Na taj nain, hrianin se usavrava u duhovnoj borbi sve dok ne dostigne kraj i poinak. Podvizavaj se mudroljubivo. Strpljivo nosi svoj krst dok te ne odnese do Mesta Lobanje, do groba, da bi ti Isus mogao podariti vaskrsenje! Onoga, ko nosi krst ljubavi Hristove radi, Gospod e vaskrsnuti u poslednji dan! Koliko e trajati na ivot? Nepoznat nam je smrtni as, ali e nagrada za trpljenje biti vena. Krst patnje koji nosi ve ti je mnogo dao, a dae ti jo i vie! Ti to jo ne vidi, jer Bog to promisliteljski skriva od tebe radi tvoje duevne koristi. Neprestano preklinji Boga da ti podari trpeljivost. Zablagodari mu sa znanjem, i onda e biti u stanju da radosno pretrpi, ekajui da posredstvom te patnje bude spasen. 18. oveji ivot je muenitvo. Otkad smo otpali od istinske sree, sabiramo plodove svoje neposlunosti: Zemlja e ti raati trnje i korov (Post. 3;18), a to se odnosi i na zemlju tvog srca. Kako bismo inae znali da smo izgnanici, ako ne stradanjima i patnjama? Ne postoji ovek koji zbog neega nije patio. Pate i poboni hriani, ali se u dubini srca nadaju da e te mnogobrojne patnje jednog dana biti uzrok njihovog blaenog poinka. Neka niko ne oekuje ovakav poinak u zagrobnom ivotu bez stradanja i patnji. Takav ivot je za one koji su se trudili i bili teko obremenjeni teretom sadanjeg ivota.

Jedan prepodobni otac je stalno bio bolestan. Kada je ozdravio i zatim bio zdrav tokom dueg perioda, obratio se Gospodu: "Boe moj, zato si me napustio? Zar nisam dostojan Tvoje ljubavi, da bih radi nje malo patio?" Svetitelji su, naravno, posedovali mnogo blagodati i duevne snage i radovali su se patnjama. Svi mi, a najpre ja sam, patimo i ponekad gubimo strpljenje, ali neka je slava Bogu koji nas prosvetljuje da se pokajemo i popravimo. Duh je sran, ali je telo slabo (Mt. 26;41). 19. to se tie tuge koju zbog svojih grehova osea u dui, ona je dobra i korisna. Demonska je jedino onda kada te vodi ka oajanju. Istog trenutka se okreni nadanju i reci: "Budui da se kajem zbog svega, nadam se da mi je oproteno sve to sam uinio. Ne postoji greh koji bi pobedio milosre Boije. Ma kako da su veliki gresi, bivaju oproteni kada se priblii pokajanje." O, dubino smirenja, nezlopamenja i milosra Boijeg! Neka ce ohrabre svi oni koji su optereeni tekim kaznama, jer postoji Bog koji ne mari za zlo koje smo Mu uinili. On oprata sve grehove ukoliko se iskreno pokajemo. Izdri iskuenja, edo moje, i sve e biti dobro. Trpljenje, da, trpljenje, ono e nam otvoriti vrata raja. 20. U patnjama postoji Hristos, kao to i u lenstvovanju obitava duh avolski. U svim onim traginim iskuenjima kroz koja je proao, moj starac Josif je snano oseao Hrista. Dok u drugima pribliavanje smrtnog asa izaziva drhtanje i strah, on je prebivao u bogoenjivosti. Kakvo udo! Isus Hristos je isti jue u danas u u vekove (Jevr. 13;8). 21. Patnja je instrument. orue koje Bog dri u Svojoj ruci. To orue koristi jedino On, i to onako kako nalae Njegova bezgranina premudrost. On ga za svakog oveka razliito koristi, saglasno potrebama svakog pojedinca. Patnja u svojim najrazliitijim vidovima oiuje i posveuje oveka koji je prihvata uz mudrost i znanje. Drugaije reeno, svaka patnja koju hrianin doivi predstavlja boansku posetu iji je cilj njegovo spasenje i koju je poslala najslaa desnica naeg nebeskog Oca, iako se to naoj prirodi ne dopada, kao to se ni bolesnicima ne dopadaju gorki lekovi. Osim toga, ukoliko ne budemo patili, eka nas sudbina Luonoe. Nalazei se na vrhuncu slave i spokojstva, on je zaboravio na veliinu Boiju i na svoju malenkost i nemo. Izai y na nebo, vie zvezda Boijih podignuu presto svoj.., izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s Vinjim (Is. 14;13-14). Nakon to je pomislio na to, Bog ga je zbacio dole. Nekadanja jutarnja zvezda i najprosvetljeniji angeo postao je demon, satana, avo, najoskrnavljeniji meu stvorenjima Boijim, ne po prirodi, jer je Bog sve stvorio kao dobro, nego time to je izabrao da bude zao i buntovan. avo u porodice seje roptanje, nezadovoljstvo, zavist, tvrdoglavost i sl, tako da u mnogim porodicama postoji jedna linost koja naruava njen mir, spokojstvo i radost. To zlo seme bilo je prisutno ak i u svetoj porodici koju je Gospod obrazovao na zemlji radi budueg spasenja, odnosno, meu njegovim svetim uenicima: bio je to Juda Iskariotski, seme bogoubice!

avo seje svoje seme usred ita: takvi ljudi postoje ak i u monakim sinodijama (bratstvima). Takva osoba nije sama po sebi zla, ali je svojom slabou roptanja, tvrdoglavosti i sl. postala demonsko orue koje naruava mir i bezmolvije (tihovanje, isihiju) ostalih. Sve ovo svedoi da smo izgnani iz nae istinske otadbine i da se sada nalazimo u popravnom domu u kojem se upranjava vaspitanje Gospodnje. Svi koji prihvate ovakvo vaspitanje bivaju vraeni u nebesko oinsko naslee, gde nalaze svoje izgubljeno usinovljenje i bivaju udostojeni da naslede Boga. Oni, meutim, koji ostanu neodgojeni, kao to je sluaj sa mnom, i koji se ne upoznaju sa ovim vaspitanjem nego se, naprotiv, svojim delima pokau kao nezakoniti, bivaju izgnani kao nedostojni ovog usinovljenja koje i jeste cilj vaspitanja Gospodnjeg. Neka nas na blagi Bog i Otac udostoji da budemo sa onima koji su se proslavili i zadobili usinovljenje u vekove vekova. Amin. 22. Budi u svemu trpeljiv, edo moje, jer je plata velika. Ne obraaj panju na teinu patnje nego odmeri ono to e dobiti zauzvrat. Neznatna patnja obezbedie ti venu slavu na nebesima, koja je daleko prevazilazi (v. 2. Kor. 4;17). Stoga bi trebalo da se raduje umesto da jadikuje. Zablagodari naem blagom Bogu na svemu i ne pokazuj naem neprijatelju da si nestrpljiv, jer e te onda jo snanije napadati s namerom da u potpunosti srui zid tvoga trpljenja. 23. to se tie pitanja da li su unutranji bol i alost koje osea duekorisni, rei u ti da su veoma duekorisni jer e te uzdrati od greha, posebno od pristraa[1] i naslaivanja svetom, a to je sasvim protivno Bogu. Da, korisni su, ali i ovde je potrebno rasuivanje (), kako bol i alost ne bi preli granicu, jer e tada postati tetni. Pogledaj jedan znak: kada ali zbog svojih nekadanjih grehova i kada tvoje aljenje postane neogranieno, zavrie se oajanjem. Boga e smatrati za nemilosrdnog osvetnika, to je besmisleno. On te vaspitava kao Otac i hrianin to shvata kada njegovo aljenje ne prelazi odreenu granicu. Zbog toga je rasuivanje iznad svega. Ono nas oslobaa preterivanja i propusta. Kada te obuzme oajanje, okreni drugi list i razmiljaj ovako: ako je Bog zapovedio ljudima da blinjem oprataju ne samo sedam puta dnevno nego i sedamdeset puta sedam, koliko e onda puta oprostiti Sam Bog, ije je milosre bezgranino? Ko se ikada pokajao a da se nije spasao? Ko je ikada rekao: "greio sam", a da mu nije bilo oproteno? Ko je ikada pao i zatraio pomo, a da nije bio uspravljen? Ko je ikada jecao, a da ga Bog nije uteio? Kada, dakle, vi, zli budui, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko e vie Otac va nebeski dati dobra onima koji mu itu, kae Gospod (Mt. 7;11). Na nebeski Otac nas ne vaspitava (kanjava) da bismo oajavali, nego da bismo se pokajali i popravili. Kada pogreno shvatimo znaenje ovog vaspitanja, padamo u oajanje i nakon toga smatramo da nas nebeski Otac nemilosrdno kanjava, to je besmisleno. Kad se naemo pod takvim uticajem, nemogue je da se dua utei. Meutim, kad sauvamo zdravo poimanje vaspitanja patnjama, za

njim e uslediti velika boanstvena uteha. Vidi, dakle, edo moje, kad su bol i alost duekorisni, a kad nisu. 24. U ovom svetu, edo moje, ljudi se dele na dobre i loe, na bogate i siromane, na obrazovane i neobrazovane, na plemenite i niskog porekla, na lepe i rune. Svima je, meutim, zajednika jedna stvar: patnja. Tokom ovog ivota, pate svi ljudi bez izuzetka. Zbog toga izreka i kae: "Pravo je udo ako je neko itavog ivota bio srean." Prema tome, svi ljudi ive u carstvu patnje. Svi znamo da je patnja neto lino i da se ovek mora sam s njom suoiti. To je njegov krst koji mora da nosi, kao to je i Spasitelj sveta, Isus Hristos, nosio Svoj krst radi nae koristi. Otpoini, edo moje, na oinskoj ruci, koja ovoga puta posredstvom patnje vri hirurki zahvat na tebi. Primiri se. Prihvati da tu patnju alje Bog i pomiri se s njom, da bi bio spreman da se s njom i suoi. Znam koliko je to teko, ali je ujedno i spasonosno. Svetitelji su se radovali patnjama. Mi svoje patnje moemo bar trpeljivo da podnosimo i Bog nee zaboraviti ak ni ovo najmanje, dobrovoljno i trpeljivo prihvatanje Njegove volje koje se projavilo u naoj patnji. Kada pati, edo moje, usredsredi svoje duevne snage i pokuaj da shvati svrhu patnje, ijim ti posredstvom Bog otvara nebesa. Zar misli da On, koji je izbrojao i vlasi na tvojoj glavi, ne zna kolika je mera tvojih patnji? Da, On to zna! Prema tome, smiri se i imaj poverenja u naeg nebeskog Oca! Ne dozvoli da te nadvlada umor. Kroz sve e proi uz pomo naeg Hrista i postae Njegov naslednik u beskonanom bogatstvu naeg zajednikog Oca Boga. Amin. 25. Da li si u stanju da izbroji milosra Boija? U poreenju s milosrem Boijim, gresi najgoreg oveka izgledaju kao pregrt peska u okeanu. Ne postoji greh koji prevazilazi milosre Boije. Boga bismo mogli izobraziti kao majku: da li je mogue da detinji greh prevazie materinsku ljubav? Ako ve majka toliko voli dete, koliko nas tek voli Bog koji je to i dokazao time to je bio raspet na krst? Apostol Petar se tri puta odrekao Gospoda, ali je zahvaljujui pokajanju bio ponovo prizvan. Veliki progonitelj hriana, apostol Pavle, postao je posredstvom pokajanja prvi meu apostolima. Bludnice, lopovi, carinici i mnogi drugi prestupnici postali su posredstvom pokajanja svetitelji. Prema tome, odbaci teskobu i griu savesti. Ispuni se nadom, prikupi hrabrost, i odbaci svaku pomisao oajanja. 26. Ma koliko da patimo, doi e vreme kada e se sve to okonati i kada e svako od nas otpoinuti saglasno trudu koji je uloio. Da li pati? Da li se alosti? Da li plae zbog nedaa? Da li si umoran? Ohrabri se, jer se time zadobija Carstvo Nebesko. Meutim, ako si spokojan i zaboravlja na Boga, onda se raalosti, jer ne koraa putem koji vodi ka Bogu. Patnje, bolesti i stradanja neprestano nas zamaraju, tako da se odvraamo od ovoga sveta i eznemo za tamonjim svetom, gde heruvimi i serafimi pevaju himne Bogu, gde je pravi i

istinski poinak, nezalazni dan, blaena svetlost, dok su ovdanje stvari, u poreenju sa onim venim, mrane i mrske. Neka nam sveti Bog podari duhovno razumevanje da bismo uvek davali prednost venom ivotu, najviem dobru, najslaem Bogu. 27. O, koliko dobroiniteljski postupa na Bog kada u ivotu oveka, Njegovog deteta, koristi patnju! Kada bi ovek znao koliku mu duevnu korist donosi bol, molio bi se da tokom ivota pretrpi sve patnje. Tako bi duhovni novac, novac patnje, poloio u banku Boiju, u vinji grad, i primio novac blaenstava, u vreme kada sve due budu primale platu za svoj trud, bol i patnju. 28. Budi trpeljiv, edo moje, u iskuenju koje ti dobrota Boija alje radi vee koristi za tvoju duu. Trebalo bi da se raduje, jer to pokazuje brigu Boiju za tvoje duhovno napredovanje, posebno u smirenju. esto se deava da ovekova gordost bude uzrok to nam Bog upuuje oinski "amar" da bismo se sigurnije kretali ka smirenju. To je najbolji znak Boije brige za nae due. Prema tome, budi trpeljiv, edo moje. To je takoe krst. Prihvati ga ljubavi Gospodnje radi. Podraavaj ga da bi ti mogao dati Svoju ljubav: Ko ima zapovesti moje i dri ih, to je onaj koji me ljubi (Mt. 14;21). Jedna od Njegovih zapovestije i posluanje do Golgote, s krstom na pleima. Blaen je onaj ko pretrpi iskuenja jer e, budui tako iskuan, primiti venac venog ivota. 29. edo moje, ukoliko je put naeg ivota i posut trnjem, Hristos nas priziva i eka nas da ga preemo, poto je On Sam prvi proao tim putem. U patnjama je Bog, a u udobnostima avo, koji je uzronik svakog zla. Ukoliko se i borimo, jednog dana e borbe prestati i bie naplaen trud svakog oveka. U svetu ete imati alost, govori nam Hristos. Ko je hteo da se uspinje na Golgotu a da se nije zamorio? Da se nije oznojio, pokleknuo i esto posrnuo od teine krsta koji mu je dao Bog?! Niko. Svi koji su se posvetili, svi spaseni, svi Sf su proli kroz pe patnji, neko kroz bolest, neko kroz borbu \L protiv strasti itd, odnosno kroz itav niz alosti po Bogu, g dok se nisu udostojili prava na veni poinak. Bog zato doputa da podnosimo razliite patnje koje nas ponekad dovode i do oajanja, jer ima za cilj da i mi zadobijemo udeo u venom poinku. Blaeni su oni koji se udostoje venog poinka! Odmorie se od muka ovog ivota: otra je zima, ali je raj sladak. 30. edo moje, Bog nas vaspitava (kanjava) da bismo se udostojili nebesa! Nebeski Otac nas na svaki nain vaspitava kako bi u nama uobliio duhovni karakter i kako bismo svog Nebeskog Oca podraavali kao Njegova deca. Trebalo bi da posedujemo one osobine koje e pokazati da smo istinska deca Boija. Razlikujmo se po trpeljivosti, krotosti, ljubavi, bratoljublju i sl, jer su to osobine dece Boije koja e, zajedno sa Hristom, naslediti bezgranina duhovna bogatstva nebeskog Oca.

edo moje, budi hrabar u ovoj borbi. Kroz mnotvo patnji uzdii emo se na nebo. Put naeg spasenja je zasejan trnjem, tako da emo patiti i prolivati krv. Ti, meutim, budi trpeljiv. Doi e blagosloveni as kada e patnja i bol upisati naa imena u knjigu ivota. Tada emo blagosiljati Boga, koji nam je Svojom beskonanom mudrou dodelio bol i patnju kao posrednike naeg velikog spasenja. Nemoj se zamoriti prizivajui Hrista ako eli da se posvete tvoja usta. to se tie iskuenja koja vidi u snu, ne razmiljaj o njima i zanemari ih, jer ona sama po sebi nemaju nikakvu sutinu. Kada ih zanemari, nee vie dolaziti da te iskuavaju. 31. Blagosloveno moje edo, neka radost i mir budu u tvojoj dui. Iskuenja su uvek od koristi ako smo trpeljivi. Kad iskuenja prou, onome kojega su isprobavala ostavljaju opitnost i plodove srazmerne trpeljivosti i vetini koju je ovaj pokazao tokom borbe. ta da uinimo, kad nema drugog puta ka spasenju osim iskuenja? Budi trpeljiv do prolivanja krvi. Tako su se podvizavali i nai Oci, i postali su sveti. Iskuenja su nam potrebna i zbog smirenja, ak i u sluaju da smo smireni po prirodi. Drugim reima, mi smo nainjeni od zemlje i naa dela su kao pleva i slama. Ne zaboravi, edo moje, ta kau miomirisna usta Hristova: U svetu ete imati alost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). Prema tome, i onaj ko ima Hrista pored sebe pobedie svet svojih strasti. Ne dozvoli da te uplai veliina iskuenja i budi paljiv da te neprijatelj ne bi opljakao pomislima i pre nego to to primeti, da te ne bi nadvladao i predao ugnjetavanju neistih pomisli. Istina je samo jedna: najsvetije smirenje je najspasonosniji lek. U svemu budi smiren i nesumnjivo je da e zadobiti savrenstvo ili e bar biti nagraen oslobaanjem od strasti. 32. Budi trpeljiv u svemu to ti dolazi. Izgovori molitvu i primoraj sebe da se pobrine za sopstvenu duhovnost. Kroz patnje emo se spasti; bez muke se ne stiu nikakva dobra. Ma koliko da trpimo, nita se ne moe uporediti s boanskim dobrima koje nam je priugotovio Bog. Uvek se nadaj i nikada nemoj oajavati zbog samoga sebe, ak i ako vidi da je neto nepopravljivo. Bog e pogledati na nae rane im ponemo da stiemo smirenje, a jo vie ako smo uistinu takvi. 33. Ovo malo tuge, edo moje, koja nastaje usled liavanja naslada ovoga sveta, prevazii e obilje vene slave.

Otra je zima grenih pomisli, ali je sladak raj Boiji. Uzlazan je puteljak ka Golgoti, ali emo nakon toga, kada se domognemo ivotodavnog groba i ugledamo angela koji e nas obradovati oglaavanjem vaskrsenja nae due, radosnom stopom zakoraiti na nebesa gde emo sauestvovati u gromoglasnoj venoj Pashi istih dua, u vinjem Jerusalimu, u kojem e se sakupljati veni plod sadanjeg truda. 34. Molim se, edo moje, za tvoj duevni i telesni mir. ta je lepe od duevnog mira i telesnog zdravlja? I jedno i drugo ine ovekov ivot ugodnim. Meutim, ukoliko nedostaje jedio ili drugo, podie se strana oluja i laa ovekove due biva baena usred pobesnelih talasa. Koliko se molitava tada uznosi! I Gospod je, obitavajui na zemlji, naiao na slinu oluju: I ustavi zapreti vetru, i ree moru: uti, prestani! I utoli vetar, i postade tiina velika (Mk. 4;39). edo moje, prizovimo mirotvorca Gospoda i Vladiku kad god nas nadvlada duevna oluja. Verujem da e nam On, kada Ga s verom prizovemo, pohitati u pomo i rei: "Pogledaj, ovde sam!" 35. Blagoslovena keri... Gospod neka je s tobom! Primio sam tvoje pisamce. Nemoj toliko tugovati, edo moje. Umerenost je potrebna u svemu i od preteranog plaa bie ti jo gore, jer nervi ne mogu da podnesu toliki bol i teskobu. Pobrini se da bude smirena i oprezna kako ne bi raalostila staricu. Izvri s verom sve to ti ona kae i na udesan nain e videti kako se ruka Boija stara o tebi! Ne skrei sa pravog puta da te ne bi muila gria savesti. Potrudi se, drago moje edo, da malo popravi samu sebe tako to e u potpunosti odsei sopstvenu volju. Nita nemoj initi bez blagoslova i pitaj staricu sve to eli. Ako ti ona i ne dopusti neto to bi ti elela, budi trpeljiva jer e tako pokazati da uistinu ljubi Hrista. Ukoliko bi starica ispunjavala svaku tvoju elju, gde je onda vrlina koja se naziva odsecanjem sopstvene volje? Da, edo moje, prisiljavaj samu sebe. Znam od ega pati i koliko pati, ali to zahteva trpljenje. I Hristos je trpeljiv kada greimo pred Njim i eka da se pokajemo. Molim se Presvetoj Bogorodici da te uvek utei i da osvei tvoju duu. Amin. 36. Blagosloveno moje edo... Bog ljubavi neka bude s tobom. U svemu budi trpeljiv, jer e na taj nain od svega imati koristi. Hristos te voli i upravo zbog toga te tako esto i neprestano poseuje. Kad te ne bi voleo, On bi te napustio i ti bi bio izgubljen. Meutim, ti si iv i bori se. Nije vano ako privremeno strada. Razmiljaj o onom to je veno i to e te uteiti i osveiti u vrelini tekih iskuenja. Prolazi kroz pe koja proiuje one due iji je ivot posveen Bogu. Budi hrabar i raduj se, jer e na taj nain tvoja dua biti oiena da primi najneporonijeg Gospoda. Budi smiren i ljubi svakoga ljubavi Hristove radi, i time e se spasti.

Ostavljam te u miru i ljubavi Boijoj. Sa oinskom ljubavlju. Starac 37. Napaeno moje edo.., neka naa Presveta Bogorodica podari mir i spokoj tvojoj dui. Dobio sam tvoje pismo i mnogo sam se saalio nad tobom. Budi trpeljiv, edo moje. Bog te nee napustiti. Promenie se tvoje stanje. Bog je u ivotu svakog oveka zacrtao da trpi u ovom svetu kako bi na drugom, blaenom svetu naao poinak i radost. edo moje, trpljenjem i uzdranjem isplatimo ovde dugove naih grehova i udostojmo se istinske slobode nakon smrti. Nemoj da brine. Nemoj to primati k srcu. Te promene izazivaju tvoji nervi, obmanjujui te kako nema ljubavi itd. Sve e to proi, i tada e sa suzama prepoznati koliko si pogreno sudio o stvarima. Molim se da ti Bog podari trpljenje do kraja. 38. Blagosloveno moje edo, molim se da ti Nebeski Otac podari rasuivanje, kako bi razlikovala istinu od avolske lai. to se tie prve pomisli o kojoj si pisala, odgovaram: Zar Bog nije objavio da je Jov neduan? Zato je onda dopustio tako surova iskuenja, zbog ega je ovaj ovek dospeo u tako teak poloaj da je prokleo dan kada se rodio? Naravno, sve je to bilo doputeno da bi ga nauilo. Gospod tako obino i ini: najpre isproba oveka, a zatim mu pokae Svoju ljubav. Ljubav Boija se ne projavljuje samo onda kada nas Bog miluje, nego i onda kada nas bije. Ako nas Nebeski Otac bije, time nam pokazuje da nas voli. U onima koji pate obitava Duh Boiji. U onima koji su spokojni obitava duh avolski. On nas privremeno kanjava, da bismo veno otpoinuli i da bi nam podario venu slavu! Kad nas Bog ne bi smatrao Svojim edima, ne bi nam ni slao iskuenja nego bi nas ostavio onakve kakvi jesmo: duhovno neobrazovani i bez ikakvog staranja. U drugom svetu, Gospodu e biti najblii oni koji su duevno obrazovani i mudri u duhovnoj borbi. I upravo zato to voli nas uboge i to eli da nas poastvuje, On nas duhovno obrazuje na Univerzitetu monakog ivota. Meutim, sve dok ne postanemo opitni u razumevanju Boijeg Promisla, prekorevaemo Boga i pitati se zato nam alje iskuenja. Tako emo svojim neznanjem ugroziti svoju venu sreu. Duhovno obrazovanje se sastoji u oslobaanju od strasti, a posebno od egoizma. Borimo se, dakle, edo moje, da nikoga ne osuujemo. Recimo: "blagoslovi" i "neka je blagosloveno." Kad emo posedovati istinsku ljubav? Kad ne budemo sudili drugima i kad ih budemo opravdavali.

39. Ne gubi hrabrost, edo moje. Liavanja koja podnosimo imaju za cilj da nas pripreme za vene naslade na Nebesima! Mi se svesno liavamo naslada ovoga ivota ljubavi Hristove radi. Ako bismo eleli, mogli bismo slobodno u njima da uivamo, ali ih mi svojevoljno ne prihvatamo da bismo zadobili blagu ljubav naeg najslaeg Isusa. Mi, keri moja, imamo besmrtnog i venog enika koji e slavu devstvenosti ouvati besmrtnom. Prizvani smo da postanemo angeli, ljubljena moja keri, i zar se onda neemo liiti onoga to donosi nasladu i to je greno? Zar nije vredno da se liimo neistoga radi boanske ljubavi Isusove? Hrabro se bori saglasno svom prizivu. Muenici su Hrista radi prolivali krv. Zar mi onda ne moemo da se suprotstavimo jednoj neistoj, lanoj nasladi? Proslavi Boga i svojim telom i svojom duom. Bori se do kraja. Zbogom, keri moja. Tvoj otac.

40. Blaen je, dakle, edo moje, onaj koji kroz patnje ovog ivota prolazi sa trpljenjem i blagodarei Bogu, koji posredstvom patnji priprema besmrtnu duu da se udostoji venih dobara Njegovog carstva. Bog nas vaspitava (kanjava) na nau korist, kako bismo bili priasnici Njegove svetosti. Posredstvom raznolikih patnji Njegovih vernih slugu koji Ga ljube, On im za utehu pohranjuje (riznii) obilje vene slave. Zbog toga nije potrebno niti nam koristi da se gnevimo zbog tog privremenog vaspitanja (kanjavanja) Gospodnjeg nego je potrebno da sve istrpimo sa smirenjem i posluanjem. Ovo Boije vaspitanje (kanjavanje) ima za cilj da nam podari najdragocenije zdravlje nae due. Kao to lekar lei bolesnika operacijom, gorkim lekovima i amputacijom delova tela imajui za cilj da ga izlei a ne da ga mui zbog sopstvene zlobe, tako nas i Bog, kao iscelitelj naih dua i tela, lei najrazliitijim lekovima, patnjom i bolom, imajui za cilj da nam podari duevno zdravlje, a to je najvee dobro koje postoji. Meutim, oni koji negoduju i nemaju trpljenje, a takav sam i ja, gube duevnu korist i ostaje im samo bol. Ukoliko nas, dakle, Bog spasava na taj udesni nain, obavezni smo da mu neprekidno blagodarimo i da veliamo Svesveto ime Njegovo, ne samo ustima, nego prevashodno naim

delima, tako da nijedno delo nae ne uvredi boansku veliinu. Ako usnama blagosiljamo Boga a delima hulimo na Njega, to znai da ga ismevamo. Pokuajmo da nijednim prestupom ne raalostimo naeg Hrista, da bi se Duh Sveti nastanio u naim duama. Amin. 41. Ovde, u ovom ispraznom svetu, biemo alosni i ogoreni, osetiemo bol. Meutim, sve e to trajati tokom odreenog perioda. To je privremeno. Neka nas Bog ne napusti zauvek, jer to ne bismo mogli da podnesemo. Kad god pati i tuguje, priseti se Raspetoga i nai e veliku utehu. Ko e pogledati na Raspetoga i pomisliti na patnje koje je On zbog nas pretrpeo, a da pri tom ne nae melem za svoje rane, bilo telesne, bilo duevne? Pogledaj i ti, edo, gore, ka Golgoti, gde se preneporonom Jagnjetu dade trijumfalna pobeda, da bi Svojom Krvlju opralo nae rane i grehove. Veliko je Njegovo milosre. Nikada nemoj gubiti nadu u Njega koji je tebe radi bio raspet. Molim se da tokom Velikog posta bude dobrog telesnog i duevnog zdravlja. Amin. 42. Stradanja sadanjeg veka nitavna su prema buduoj slavi koja nas oekuje (v. Rim. 8;18). edo moje, raduj se radou velikom, jer e nas blagi Bog, od Kojeg se nadamo naem spasenju, udostojiti da svi zajedno budemo u Carstvu Nebeskom i da izgovorimo rei svetog Andreja, Hrista radi jurodivog: "Blaena je ruka koja je sve to satvorila!" Vinji Jerusalim, grad radosni i nerukotvoreni, iekuje eda Boija, eda koja u ovom ivotu pate i boluju podnosei telesnu iznurenost, da bi ih ukrepio i osveio velikom nasladom. Jagnje se rtvovalo radi naeg sopstvenog spasenja, da bi nas opralo svesvetom Krvlju Svojom, da bi oistilo zlosmradije naih grehova i da bi nas veno upokojilo. edo moje, vrsto dri krst i uspinji se spasonosnom Golgotom koja e nas odvesti do ivonosnog Vaskrsenja, kada u poslednji dan silno zatrubi truba i kada se otkriju skrivena dela ovekova. Kako je to veliki i sveti dan za spasene due, jer e se tada silno nasladiti blagoslovom Boijim! Tada e se otvoriti duhovne riznice beskonanog Boanstva, radi beskonanog, neprestanog naslaivanja u vekove vekova!

NAPOMENE: 1. Grka imenica "" koju najee prevodimo kao "pristrae" oznaava strastvenu privezanost za ovozemaljske stvari. (Prim. prev.) kao Otac, i hrianin to tako shvata kada njegovo aljenje ne prelazi odreenu granicu.

O BOLESTI sadraj 1. Istina je da bolesti, patnje i nedae hrianima donose oienje due i oprotaj grehova. Svaki hrianin ima svetu obavezu da prostoduno i nezlobivog srca prihvati svaki krst koji Gospod poloi na njega i da ga visoko uznese do proslavljene Golgote. On ponekad moe da padne na kolena usled napora i teine, ali Bog e mu poslati drugog Simona Kirinejca, odnosno blagodat trpljenja, koja e uzneti krst do Golgote. Kada podnosimo telesne i duevne patnje, posedujemo pouzdano svedoanstvo da nas Bog ljubi i da smo pribrojani istinskim edima Boijim. Kada posetimo groblje, na svim grobovima videemo krstove - neki su od drveta, neki od kamena, neki od gvoa, itd. Bog daje krst svakoj hrianskoj dui. Nekome se daje drveni, nekom kameni, a nekom gvozdeni krst, zavisno od toga ta je premudrost Boija smatrala za najbolje. Glavni cilj Gospodnji je spasenje nae dragocene due, bez obzira da li e ona zbog toga patiti. On Sam nam daje trpljenje i prosvetljenje, kako bismo bili u stanju da taj krst nosimo do kraja. Patnje koje oseamo tokom bolesti alje nam ruka dobrog Boga. Najdelotvorniji lek za duevno zdravlje je telesna bolest. Bolest je truba to budi svaku duu koju je uspavalo opojno pie neznanja i zaboravljanja Boga. Bolesti jaaju duu koja je zapala u nemar i kojoj bi telesno zdravlje kodilo da se vrati na pravi put. Gospods, u nevolji traim Te (Is. 26;16). Uteskobi dajmi prostor (Ps. 4;1). Kroz mnole nevolje valja nam ui u Carstvo Boijs (Dela ap. 14;22). Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk. 21;19).

Udarci iste ljubavi iikada nisu uzrokovani niim drugim osim svetim i spasonosnim promisliteljskim ciljem! Gospod nam u Evanelju kae da bez volje naeg nebeskog Oca ni vrabac ne moe da padne, kao i da su sve vlasi na naoj glavi izbrojane. Kakvo nam uveravanje daju ove rei da su sva naa dela, sve nae rei i sve nae misli poznate Gospodu, da se nae patnje pojavljuju s Njegovim znanjem, da potiu od Njegovog promisla i da tee nekom spasonosnom cilju! Koliko je oveanstvo, i telesno i duhovno, bilo iskvareno pre dolaska Gospodnjeg! Koji je lek mogao uneti preporod u oveiju duu? Zar to nije bio divovski Krst Gospoda Isusa? Da Gospod nije umro na Krstu, bilo bi nemogue da se ovek spase na neki drugi nain. Nosei Svoj krst, Hristos je postao na prototip (prauzor, praobraz). Tako je pokazao da svako, ko eli da bude spasen, treba da Ga sledi i da pretrpi krst koji je Gospod poloio na njega saglasno njegovoj snazi, da se popne na Golgotu, da bude raspet zajedno sa Isusom, a zatim da se zajedno sa Gospodom i proslavi u Carstvu Boijem. Kada dua uvidi da se slava i poinak u nebeskom blaenstvu daju saglasno krstu koji je nosila, zaalie to nije nosila tei krst i tako dobila jo veu slavu i poinak. Ona e tada rei: "Napor je onda bio kratkotrajan, a sada sam liena venih blaenstava!" ak e i patrijarh Avraam, kada vidi blaenstva koja e se dodeliti, zaaliti to se nije vie podvizavao! Jedna mlada devojka je stalno bolovala od neke teke bolesti i na kraju je i umrla. Jedne noi javila se svojoj sestri koja ju je upitala: "Kako ti je, sestro moja, tamo gde si sada?" Ona joj je odgovorila: "ta da ti kaem, sestro? Zbog moje bolesti, Hristos me udostojio vee slave i poinka. O, kad bih samo mogla da se vratim na zemlju i da stradam od jo gore bolesti, da bih se ovde udostojila jo vee slave!" Ako je Sam svemoni i bezgreni Gospod nosio krst radi oveka i njegovog spasenja, koliko je tek radi spasenja krst potreban nama, grenicima, koji greimo svakoga asa? Pripremih se i ne oklevah da ouvam zapovesti Tvoje (Ps. 118;60)*, kae prorok David. Uvek moramo biti spremni da bez roptanja pretrpimo svako iskuenje koje nam poalje sveta ruka naeg Iscelitelja Boga. Budui da iskuenje dolazi od Onoga ija je ljubav prema nama bezgranino duboka i da ga je On dopustio, ono nikada nee biti zlo. Kada iskuenje proe, sagledaemo njegov dobar ishod, sagledaemo glavni cilj Boiji. Predviajui budua iskuenja Svojih sledbenika, Gospod Isus ih krepi govorei: Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk. 21 ;19) i Koji pretrpi do kraja taj he se spasti (Mt. 10;22). Trpeljivo podnosei svoju bolest, i ti e se pribrojati ljubljenim edima Hristovim. Tvoje breme e jednog dana postati tvoje vaskrsenje, tvoja alost - radost, a tvoje trpljenje - veni ivot! Blagodarno zavapi Gospodu: Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 1;21). Ako tako zavapi, tvoja dua e se ispuniti radou i mirom, a istovremeno e osnaiti i u trpljenju. ' Navod se donekls razlikuje od Daniievog prevoda (Prim. prev.)

ta je hrianin? ta mora posedovati? Sasvim je sigurno da u svemu mora imati mnogo trpljenja. Trpljenjem raznolikih patnji zadobijamo veni poinak: 46 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti, kae Gospod (Mt. 11;28). Put koji vodi putnike u rajski grad u potpunosti je zasejan trnjem i oni koji njime koraaju prolivae krv zbog njegovih uboda. Meutim, sve prevazilazi nada u rajske naslade, koja putnicima daje trpljenje, kao to je izgovorilo i etrdeset svetih muenika kada su ih bacili u zaleeno jezero: "Zima je gorka, ali je raj sladak. Mraz je bolan, ali e naslade biti slatke!" Neka sveblagi Gospod pribroji i nas skruene onima koji se trude i koji su teko obremenjeni, da bi nam podario veni poinak. Amin. 2. Od vremena kada je na slatki Isus podigao ivotvorno drvo asnog Krsta na Svoja preneporona plea i bio na njega obeen, Njegovi uenici su tokom vekova nastavili da nose krst u obliku raznih iskuenja i proba, ime hriani trijumfuju nad raznolikim vidovima pogubnog samoljublja. Posredstvom evaneliste Luke, Spasitelj naglaava: Ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide, ne moe biti moj uenik (Lk. 14;27) i Ako ko hoe da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Lk. 9;23). Ava Isaak, filosof isihazma, kae: "U svakom trenutku, u oveku se deava neka promena." I zaista, u svakom trenutku se menja i stanje tela i stanje duha, donosei ponekad teskobu, ponekad bol, ponekad iekivanje ravih vesti, a ponekad neodreen nemir i pometnju due i tela. Sve ove promene izazivaju telesni ili duhovni uzroci, potvrujui na taj nain prokletstvo Boije koje je palo na itav ljudski rod zbog neposluanja prvostvorenih. Meutim, na blagi Isus, Drvo ivota, s jedne strane Svojim svetim primerom a sa druge Svojim boanskim uenjem, izliva melem utehe na krst patnje, zajedno sa ivotvornim uveravanjima da nam kroz mnoge nevolje valja ui u Njegovo Carstvo (v. Dela ap. 14;22). U Starom zavetu, u knjizi "Brojevi", ispripovedan je, izmeu ostalog, i sledei karakteristian dogaaj: Kada Izrailj u pustinji povika na Boga, Gospod pusti na narod zmije vatrene koje ih ujedahu, te pomre MNOGO naroda u Izrailju. Tada doe narod k Mojsnju u rekoe: zgreismo uiiUo vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojcuje se pomoln za narod. I Gospod ree Mojsiju: naini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija neka pogleda na nju pa he ozdraviti. I nainn Mojcuje zmnju od mjegu (bakra), u metnu je na motku, u koga God ujede zmnja on poGleda na zmiju od mjedi i ozdravi (4. Mojs. 21;6-9). U svetom Evanelju, Gospod je uporedio podizanje bakarne zmije sa Svojim uzdizanjem na Krst i rekao: Kao to Mojsej podie zmiju u pustinji, tako Gpreba da se podigne Sin oveiji (Jn. 3;14). Greh, koji je ovde predstavljen otrovnom zmijom, ujeda oveka i truje organizam njegove uboge due grenim i strastvenim nasladama, uzrokujui duevnu smrt i odvajanje od Boga.

Meutim, na Hristos, duhovna (noetika) bakarna zmija, koji je bio obeen na ivotvorno drvo asnog Krsta, posredstvom uzvienih evanelskih istina isceljuje due koje su bile izujedane raznolikim gresima, dajui im ivu nadu u ivot kakav se ne moe ni pojmiti. Gde ti js, smrti, alai? Gde ti je, pakle, pobeda (1. Kor. 15;55). Sila tvoje strane tiranije je ukinuta, ponitena, iscrpljena i potpuno umrtvljena smru i vaskrsenjem Isusa, naeg Boga koji spasava ljudske due. Srce je zatrovano i pomraeno nasladom i sladostraem. Budui pomraeno, ono i tvori dela tame, raaloujui Svetog Duha kojega je primilo kroz preporod u svetoj banji krtenja. Naprotiv, bol i patnja potiskuju sladostrae iz srca. Oiujui se posredstvom bola, srce postaje sposobno da prihvati Duha Uteitelja. On tei, krepi i prosvetljuje srce i, kao hranitelj, daje mu ivot Svojim boanskim uenjem i pomae mu radou i nadom. Pogledaj duhovnu bakarnu zmiju, Isusa: On posredstvom bola isceljuje svaku duu koja pati zbog ujeda raznolikih otrovnih grehova. Iz nepobitne istine, izvedene iz iskustva, sledi da su bol i patnja najdelotvorniji lekovi za duu obolelu od gre *<><><><><>"<>*<>"<>* ha. Istovremeno, oni su izvanredan uitelj i za duhovno uzrastanje one due ija je lepota potamnela u grehu i moralnom mraku, i koja je usled toga stekla moralno rave navike. Bol, u razliitim znaenjima te rei, postaje veti zemljodelac koji divlju maslinu tj. ogrehovljenu duu preobraava u dobru maslinu. Greh otvrdnjava srce grenika i ini ga neosetljivim. Nita ga ne pokree, jer je izgubljen Bog koji saosea i sastradava sa ljudima. ta tada ini ovekoljubivi Bog, koji doe da potrai i spase izgubljeno (v. Lk. 19;10). On pravi plan za spasenje zabludele due posredstvom bola, a posebno posredstvom bolesti. Tako, na primer, vidi mladia u punoj snazi, razmetljivog zbog svoje krepkosti, koji se ponaa nadmeno i zaboravlja na Boga i sopstvenu duu. Iznenada, on lei na bolesnikoj postelji. Tada bol poinje da vri hirurki zahvat kao najiskusniji i najvetiji lekar. On najpre vri operaciju na srcu tako to malopomalo uklanja njegovu otvrdlost i time omekava duu. Mladi koji je nekada bio tvrdog srca zadobija nena, blaga oseanja. Saosea sa ostalim bolesnicima i on, koji je nekad bio nemilosrdan, govori saaljivo. Poto je ovim i raznim drugim oseanjima njegovo srce pripremljeno vaspitnom palicom bola, otvaraju se ui njegove nekad gluve due i on prihvata, pamti i paljivo slua re istine, evanelje spasenja. Tada on, koji je nekad bi ravnoduan prema Bogu i svojoj dui, postaje revnostan u itanju raznih verskih knjiga i asopisa. Sa istinskom skruenou i osveenou prisea se svoje ogrehovljenosti. Ui da se moli sa umilenjem i postaje reiti propovednik dobroinstava tog izvanrednog lekarabola, govorei da je to jedini iscelitelj za bolest udaljavanja od Boga.

Bol, meutim, ne isceljuje samo oveka koji se udaljio od Boga nego i zdrave due koje su samo delimino obolele od "bolesti koja nije na smrt" (v. Jn. 11;4), kao to je povremena ravnodunost, odricanje, samoljublje, neodlunost, sumnja i sl. Bol pokazuje svoje dejstvo i na svetiteljima, kako bi svojim trpljenjem uveali svoju slavu. Svetitelji esto pate i zato da bi dali primer drugima, kao to se desilo mnogostradalnom Jovu, svetoj Sinklitiki i mnogim drugim svetiteljima. Kada imamo lep komad nametaja i tokom dueg vremena ne obraamo panju na njega, videemo da je po njemu pao fini sloj praine. On, istina, nije uniten, ali je izgubio neto od svog sjaja i lepote. To se dogaa i zdravoj dui ukoliko s vremena na vreme ne pati. Ukoliko se, na primer, ne obrati panja na nemar, on e, malopomalo, pasti na duu kao praina na nametaj a da to ovek i ne primeti, i dua e izgubiti svoju prvobitnu revnost prema Bogu. Ona se moli, ona i dalje izvrava svoje dunosti, ali ne kao pre. Meutim, ako doe bol, ako je poseti patnja, poinje da duva vetar i opet se rasplamsava vatra, odnosno revnost na izvrenju dunosti prema Bogu. To to se deava s nemarom, deava se i sa svim ostalim bolestima due. Bol je boanski lek koji je bezgranina Boija mudrost izumela zbog obolelih dua. Ona ga upotrebljava bezrezervno i s apsolutnim autoritetom, tako da se posredstvom tog delotvornog leka moemo oporaviti i biti budni i trezvenoumni u izvravanju Njegove svete volje. Tako emo u vreme nagraivanja, kao platu za budno iekivanje Njegove volje, dobiti ulazak u venu nasladu Gospodnju, radujui se i likujui zajedno sa svima koji su prizvani u sve vekove. Tamo emo, zajedno sa Presvetom Bogorodicom, angelima i svim svetiteljima, beskonanim, radosnim himnama proslavljati blagosloveno ime Gospoda i Boga i Spasitelja naeg Isusa Hrista, kome dolikuje slava, ast i sila u beskonane vekove vekova. Amin. 3. Bog vaspitava (kanjava), a zatim isceljuje. On uzdie i sputa, i ko e se suprotstaviti volji Gospodnjoj? Ako Bog hoe da patimo, to znai da On ima neki spasonosni cilj koji mi, zemni, nismo u stanju da predvidimo. Meutim, trpljenje, dugotrpeljivost i smireno prihvatanje iskuenja e uvek da, uvek - kasnije doneti sigurnu korist. Nosi svoj krst, edo moje, i znaj da je svaka naa patnja poznata Bogu, naem istinskom Ocu, koji na svaki nain pokuava da u nama uoblii Isusa Hrista (v. Gal. 4;19). On eli da patimo jer zna ta je za Svoja napaena eda pripremio cebesima. Ako im ne poalje stradanja, uinie im nepravN3 iep e biti lieni neizrecivih nebeskih dobara. Ukoli^ vie patimo, utoliko nam se plete blistaviji venac slave! Nikad nemoJ poverovati da si avoiman. Nikada nemoJ pustiti da te prelesti takva pomisao. Takve stvari se deavajU mnogim monasima kada se razbole. Tako je Bog uinio. KaD je telesno' boluje i dua; kad je dua bolesna, i telo slabi i biva mrzovoljno. Kua ti zavidi, edo moje! Mi emo, meutim, biti treljivi, Da bismo njega muili i da bi se Bog proslavio. Sve e proi, kao to e proi i zima naih strasti, i novo e se rascvetati slatko prolee

zdravlja, a vi ete se povati i rei: Dobro mi je to stradam, ga se nauim noSdbama Tvojim (Ps. 119;71). jCo ne osea bol tokom operacije, ko ne osea bol kada bi blagodat Boiju i kada ga obuzmu hiljade izopaenih ' misli? Tako je premudrost Boija ustrojila stvari, da bi [Jzvrila popravljanje due. j^ao to u prirodi godinja doba, odnosno zima, proleleto i jesen smenjuju jedno drugo, isto tako i duhovna godinja Dooa slede jedno za drugim. Jedno prolazi, drugo dolazi i pa se na taj nain navikava na sve duhovne promene, postajuhii muDRa i opitna Taj opit je blagodat koja podrava duu u 1 eme stranih promena, i ona na osnovu prolih iskuenja bro zna da JJ JeDIN0 trpljenje i dugotrpeljivost mogu obez\ piti mir i duekorisne pomisli. Na taj nain emo iz iskuenja izai sa koriu i postati mudriji i opitniji. 4. edo moje, iako tvoja bolest u velikoj meri potie od oslunosti, u tebi se ipak projavljuje ljubav Boija. Bog mnogo voli, i zato te kanjava. Posredstvom iskuenja kot^e pIct, Bog radi na tvom dragocenom spasenju. On eli da aka tvoje breme i da sasud tvoje due ispuni darom veli nade U zadobijanje nebesa, u veno obitavanje u blizini Hrista kojeg si tak0 vatReno voleo u ovom ivotu! 0ga ti je preostalo? Budi krajnje trpeljiv, budi hrabar u csku1ienjima koja podnosi, i budi beskonano blagodaran najplemenitijem Kormilaru naih dua. S tom blagodarnou sjedini i oblagodaeno smirenoumlje. edo moje, zakorai stazom Golgote nosei krst koji ti je dala dobroiniteljska ruka Onoga koji te voli i kanjava da bi postao priasnik Njegove svetosti. U dui koja trpi i blagodari Bogu, patnja i bolest grade obilje vene slave. 5. edo moje, molim se da te Bog trpljenja i utehe (v. Rim. 15;5) ukrepi u tvojoj bolesti, u koju si pao po Boijoj volji. Kad sam uo da si ozbiljno bolestan, mnogo sam se rastuio i preklinjao sam Presvetu Bogorodicu da te isceli, najpre tvoju duu a zatim i tvoje telo. edo moje, pomisli na svete muenike! Koliko su oni pretrpeli radi ljubavi naeg Hrista! Prema tome, trebalo bi da i ti sebi kae: "Pretrpi stradanja svoje bolesti, smirenoumni, da bi izbegao vene paklene muke!" Ti muenici su se dobrovoljno potinili patnjama muenitva, a ti boluje protivno svojoj volji! I to je dobro, i to e ti dovoljno pomoi, ali samo ako kanjavanje Gospodnje bude pretrpeo s radou i blagodarnou. To i mnoge druge stvari reci samome sebi da bi se ukrepio, ohrabrio i uteio.

6. Poveri svoje zdravlje Bogu. Ako te bolest ili lekar na neto primora, prihvati to s nadom da e Bog na taj nain izvriti ono to eli. Razume se da nae samoodricanje ne lreba da nas odvede u smrt (jer bi to bilo samoubistvo), niti pak treba da pokaemo toliko brige koja bi nas odvela u samoljublje nego bi, naprotiv, trebalo da koraamo srednjom stazom, odnosno, da s verom uinimo ono to nam je naloeno kako se to (nae samoodricanje) ne bi smatralo za samoubistvo. Meutim, s verom prepustimo Bogu (da odlui) hoe li nam od onoga to koristimo biti bolje. edo moje, budi trpeljiv u svim svojim patnjama. Bolesti donose veliku korist dui kad ih trpeljivo podnosimo i kad za njih krivimo same sebe, jer od njih patimo prevashodno zbog svojih grehova, a naroito zbog gordosti srca. 7. Molim se da uvek bude zdrav; meutim, kad si bolestan, strpljivo podnesi kanjavanje Boije, koje ti je posla to iz Njegovog blagog, neizmernog srca. Kazna koja potie od takvog srca nikada ne moe biti besplodna, tetna ili nerazumna. Naprotiv, ono nas kanjava radi naeg sopstvenog dobra, radi oprotaja naih grehova, radi naeg ouvanja i zatite, radi naeg venog spasenja. Srce koje nas kanjava je srce Samog Boga, naeg nebeskog Oca. On sve vidi, a posebno cilj svakog dela. On vidi koliko pati i koliko si oaloen. Znaj da te nee iskuavati preko tvojih snaga. Posredstvom patnji On dela na oienju tvoje due i na njenom venom spasenju. Hvalimo se u nevoljama, znajui da nevolja gradi trpljenje (Rim. 5;3). Bog nas vaspitava kao Svoju decu, s ciljem da se Njegove karakteristike uoblie u nama. Kada se na deci prepoznaju karakteristike roditelja, onda to slui kao dokaz njihove zakonitosti. To i jeste cilj Gospodnjeg vaspitanja. Tvoje patnje su spasonosne: uvek se nadaj i nikad se nee postideti. 8. Neznanje se, edo moje, smatra za duevnu smrt. Neznanje ne prosvetljuje bolesnika; ono mu nee rei: "Tvoja bolest je volja Boija i ti kroz nju mora da proe s trpljenjem i blagodarnou, kako se svojom netrpeljivou pred Bogom ne bi pokazao kao prestupnik!" Meutim, kad je u pitanju prosvetljeni hrianin, poznanje Boije volje nee uiniti samo da sve podnese sa zahvalnou nego e mu pomoi i da zadobije snanu duhovnu grau, kao i rosu utehe. On razmilja: "Posredstvom bola i patnje izvravam volju Boiju, i to e uzrokovati oprotaj mojih ranijih prestupa. Plaajui ovde dug za moju kaznu, tamo u zadobiti slobodu u buduem ivotu, gde u veno iveti. Ma koliko patnji morao ovde da pretrpim, one su privremene i kratkotrajne. Prema tome, edo moje, nama je neophodno trpljenje da ne bismo bili osueni zajedno sa nepokajanim svetom. Bez obzira na ono to bi nam se moglo dogoditi, posredstvom trpljenja sve e se urediti i umirie se unutranji ovek, trpeljivo podnosei ono to je volja Boija. Strpljivo nosi svoj krst kao to i ja nosim svoj, jer mi sledimo nebeskog enika, Hrista koji je radi nas, nezahvalnih grenika, nosio krst srama.

ta emo to pretrpeti a to bi bilo podjednako vredno kao ona dobra od Boga u kojima emo uivati? Ako bih eleo da nabrojim dobra Boija i neblagodarnost ovekovu, smatram da bi moj um bio nemoan. Kako ogranieni um moe da " pojmi bezgranina dobroinstva Boija prema oveku? 9. Bolest donosi mnogo koristi, kao to je, na primer, oprotaj grehova i nagrada za trpljenje. Ona je veoma delotvoran lek za ljude koji su se udaljili od Boga. Neka je slava Bogu Koji kroz nama nerazumljive postupke dela na naem spasenju. Preklinjem te da ne jadikuje. Ja se molim za tebe. Ne plai se, imaj dobru nadu. Na nebeski Otac je dobar i milosrdan. On kanjava i prekoreva Svoja eda da bi ih udostojio venog ivota. Ako nas ne bi kanjavao, onda ne bismo bili istinska eda i smatrali bismo se nezakonitima, nedostojnim spasenja. Stradanja koja podnosimo nisu dostojna da se uporede sa venim blaenstvima koja je Bog priugotovio za Svoja eda. Za koja Svoja eda? Za ona koja su ugnjetavana, namuena, napaena i obremenjena, a ne za ona koja se sada privremeno naslauju i koja su srena. Raduj se dakle, jer nas Bog ljubi i kanjava, da bi nas veno upokojio! Bog ne brine ako patimo, On brine kako da nas izbavi od paklenih muka i da nam podari Raj. 10. Neka ti Bog trpljenja i utehe podari trpljenje i ugodnu utehu, da bi te ukrepio da nastavi borbu. edo moje, nemoj gledati samo na sadanje patnje, nego podigni oi kao dete premamateri (v. Ps. 131 ;2) i vidi: Stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e se otkriti (Rim. 8;18) nama, koji eznemo za javljanjem naeg Hrista. Nemoj meriti samo bol, nego mudroljubivo razmotri i nagradu. Zar Bog nije pravedan? Bog te liio te olakice da ima zdrave noge da bi te udostojio da "radosnom stopom" proslavi vaskrsenje svoje due gore u vinjem Jerusalimu. ^ Da, uistinu, to oglaava vascelo Pismo! edo moje, koraaj u Hristu imajui uvek na umu buduu j? venu radost. Nemoj se umoriti od borbe: nemoj zamiljati | da udara po vazduhu, jer se tu uistinu vodi borba, kao to se deavalo i sa Jovom. On je trpeljivo podneo muenitvo raI znolikih patnji a ena ga je svojim ravim savetom gurala ka 54 venoj smrti, dok tebe ove patnje savetuju da zadobije veni ivot. On je sedeo na gomili ubreta, bio je pokriven gnojnim ranama i ismevan kao grenik. Ti, meutim, miruje u kui i lei na postelji, i smatraju te za vrlinskog hrianina. Uvia li koliko smo slabi? Prema tome, strpljivo to podnesi i zablagodari Bogu koji ti je dao takav dar da bi te, kao zahvalnog slugu, mogao uiniti naslednikom Svog bezgraninog carstva. Amin. Neka bude. 11. Kae mi da je va brat bio gladan, edan itd. dok je bio bolestan i da je hulio. Posluajte me: kaete i da je va brat poinio smrtni greh. Meutim, mnogomilosrdni Bog je eleo da ga dovede do poznanja krivice, kako bi se mogao i pokajati. Potrebno je da se mui, kako bi umilostivio

Boga Kojeg je toliko raalostio. On mu je usled oinske ljubavi poslao ovu bolest kao duhovni lek koji e isceliti njegovu duu. Da ste se brinuli za svoga brata i ponudio mu svaku telesnu udobnost, kakve bi onda njegove muke Bog mogao da vidi i da se saali na njega? Trebalo bi da shvatite da e, ukoliko se vie bude muio, utoliko njegova kazna biti umanjena. Bog mu je dao bolest i dopustio da braa zanemare svoju dunost prema njemu kako bi ga grizla savest i da bi se pokajao. On je kao bolesnik kojem je lekar prepisao lek, ali mu nedostaje strpljenje. On guna i proklinje lekara, ali to vodi samo njegovoj sopstvenoj propasti. 12. Naui se od bola koji uzrokuje tvoja bolest. Moli se da ti sveti Besrebrenici ublae svaki bol i svaku strast. ini se da je iskuenje uzrokovalo tvoj napredak, i sada je potrebno samo da sve svoje snage usredsredi na trpljenje. Ne alosti se, ne gubi snagu. Kroz sve to e proi zajedno sa Hristom. Sam raspeti Hristos e biti sa tobom dok bude bolovao. Tada e Ga bolje upoznati i jo vie e Ga zavoleti. Kad iskuenje proe, blagosiljae Ga zbog do bara koja ti je dao. Kada si bolestan, prikupi svoje duevne snage i potrudi se da razume ta nebo pokuava da ti kae u tim tvojim iskuenjima. Ako bude plakao od bola, suze e oistiti tvoj pogled, kao to se dogodilo i mnogostradalnom Jovu. Ti e onda, zajedno s njim, moi da kae: Sada te oko moje vidi (Jov 42;5). Ne zaboravi da te Bog vidi i nadzire kad pati. On opaa ak i otkucaje tvog srca. Prema tome, On te nee ostaviti bez utehe i NJegove oinske zatite. Prirodno je da se svetitelji raduju svojim patnjama. to se nas tie, nauimo bar da strpljivo podnosimo patnju ili bol. edo moje, moli se u srcu, i Ime Isusovo e ti postati balsam utehe, tako da e svoja iskuenja moi da podnese na nain koji e ti biti od koristi. Imae velike koristi od ovog iskuenja ukoliko ga trpeljivo prihvati. Ponovo ti kaem da ne prestaje da se ee pribliava svemoguem Bogu svemonim oklopom molitve i spoznae kako On udotvorno podie breme bola i udesno daje poinak stradalnicima. 13. Molim se da bude sasvim dobro. ta moemo da uinimo? Gospod nas kanjava da bismo dobili venu nagradu. Budui da se ne podvizavamo, Gospod nam alje bolest i patnju da bi nam to uraunao kao podvig, kako bismo i mi imali malu utehu kad nam bude sueno pred NJim.

ta da inimo, edo moje? Na Bog hoe da stradamo da bismo nali poinak u buduem svetu. Ovde je sve prolazno, a tamo veno. Zima je gorka, ali je raj sladak. Neka se nae noge zamrznu ovde, kako bi se tamo mogle veno razigrati. Slava Tebi, Boe! 14. Blagosloveno moje edo... Neka Bog ljubavi bude saputnik tvog ivota! Amin. edo moje, molim se da ti na Hristos podari trpljenje, jer e kroz trpljenje sabrati neizreciva blaga na nebesima, koja ti niko nee ukrasti. Bori se svim svojim snagama i neka se sve tvoje snage usredsrede na zadobijanje trpljenja u patnjama. Patnje su lekovi koji e te u najveoj meri iskupiti, koji e isceliti ovekovu duu i uzneti je do svetosti. Patnje su privremene, a slava je vena. Otar je mraz iskuenja, ali je slatko naslaivanje Rajem. Kroz mnoge nedahe ui emo u zaslepljujuu svetlost Raja i nebeskog sveta. Ako budemo trpeljivi u iskuenjima koja nam On alje usled Svoje bezgranine ljubavi, videemo da je na Hristos milo56 stiv prema nama. 15. Neka blagodat Gospodnja bude u tvojoj dui.Primio sam tvoje pismo i video da se tvoje zdravlje ni malo nije poboljalo. Video sam, meutim, da se iskuenjem kojem si izloen isceljuje tvoja dua. Da, edo moje, sva iskuenja koja nam alje ljubav Boija imaju za cilj da steknemo dragoceno trpljenje i da se upodobimo naem nebeskom Ocu Bogu Koji se proslavio i bio nazvan "Bogom trpljenja i svake utehe" (v. 2. Kor. 1;3). Uz iskuenje, Bog ne daje samo odgovarajue trpljenje. On, pored toga, duu koja trpi iskuenje tei blagorazumnou, blagou i prostodunou. Koliko je samo strahota pretrpela sveta Sinklitika, a one su je posvetile i proslavile! U onima koji podnose iskuenja, koji ih trpeljivo prihvataju i prolaze kroz njih razborito i sa rasuivanjem, obitava Duh Boiji. Meutim, u onima koji ive udobno i u blagostanju, bez patnji i iskuenja, obitava duh avolski. Zbog toga, edo moje, budi hrabar i radostan u trpljenju. Postani silan ovek i sagradi kuu svoje due na temelju trpljenja. Pomisli da e se onaj ko pretrpi do kraja udostojiti nebeskog Carstva Boijeg. 16. Ja bolujem od gripa i oseam otar bol u predelu slepog creva. Ne znam ta e otuda proistei. U svakom sluaju,slava Tebi, Boe! Bog nas voli i pokuava da nas kroz nevoljna stradanja udostoji da postanemo priasnici NJegove najsavrenije dobrote.

Mi, na alost, a tu sam i ja, ne volimo svoju duu na duhovan nain. Kad bismo je voleli, bez roptanja bismo podneli i duevna i telesna iskuenja da bismo zadobili vena blaenstva. Bol omekava i skruava srce i uklanja njegovu otvrdlost. Tako omekano srce je pripremljeno tlo za seme istinskog pokajanja i popravljanja. Budui da smo plaljivi u svakoj patnji, mi, na neki nain, odbijamo blagodat Boiju. Kad ovek ivi u blagostanju ne sea se Boga, a ako Ga se i seti, seti Ga se samo maglovito. ivo i vatreno sea Ga se samo onda kad mu pristupe nevolja i bol. On se najvatrenije moli kad ga mui patnja ili kad oekuje nedae. To je ugodno naem dobrom Bogu, kao to je i majci ugodno da je dete trai sa iskrenim bolom, jer tada s ljubavlju gleda u nju. Bez obzira s koje strane da je ovek iskuavan, on je uvek na dobitku ukoliko tokom iskuenja pokae odgovarajue trpljenje i blagodarnost. To se razotkriva kad iskuenje proe, kad postane svestan prosvetlenja svoje due, bistrine uma i naslade koja postoji u unutranjem oveku. Molimo se da nam u ivotnim nedaama bude darovano poznanje i trpljenje, kako bismo zadobili spasenje. Amin. 17. Nosi svoj krst, edo moje, jer e te on odvesti ka venom Vaskrsenju! edo moje, neka ono, to ti moe doneti radost i malu utehu, razveje tvoje pomisli. Budi optimista u svojoj bolesti, kako bi postao opitan u trpljenju i od svega imao koristi. Moli se i prisiljavaj se na molitvu. Pomisli da e sve proi, bilo da je radosno, bilo da je alosno, i stoga samo ono vinje smatraj postojanim i venim. 18. Blagosloveno u Hristu edo! Molim se velikom Iscelitelju dua i tela da ti da savreno zdravlje saglasno svetoj volji NJegovoj. Bilo je svetih ljudi, edo moje, koji su bili smrtno bolesni, ali su i u svojoj bolesti isceljivali druge. O, koliko je Bog njih voleo! Kada nas Bog optereti bolestima ili patnjom, onda je to izvanredan znak NJegove ljubavi prema dui. Duevni ili telesni bol oiuje, pere i izbeljuje odedu due uklanjajui svaku mrlju greha. U jednom manastiru iveo je neki prepodobni otac koji je stalno bio bolestan. Jednom se dogodilo da tokom izvesnog perioda nije bolovao i poeo je da se ali govorei: "Boe moj, zato si me zaboravio i nisi me udostojio Svoje posete?" Ovaj blaeni ovek je eznuo za bolestima, jer je opitno spoznao koliko one koriste dui. Bol dovodi nepokajane grenike do pokajanja, dok u sluaju pravednika krepi njihovu duevnu snagu i postaje vrst zid koji ga okruuje, spreavajui ga da padne u greh. Trpljenje starijih postaje primer mlaima.

Slino kao to se bolesnik radosno potinjava bolnim postupcima svog lekara znajui njegov cilj, trebalo bi da i mi sa zahvalnou i razumevanjem podnesemo sve stvari koje se dogode protivno naoj volji, kao ono to nam je radi naeg spasenja poslala dobroiniteljska ruka Boija. "Atleta biva isproban u areni, krmano u buri i oluji, vojskovoa u borbi, velikoduan ovek u nesrei, a hrianin u iskuenju", kae sveti Vasilije Veliki. Kao to zemlja biva plodnija ukoliko je plug dublje zaore, i dua obilnije donosi plodove vrlina kada je bol i patnja esto i usrdno poseuju. Ukoliko ovek ima vie patnji i alosti, utoliko lepi biva i njegov venac. A ako postoje mnoge i razliite patnje koje ga ugnjetavaju, onda e i venac slave biti ukraen mnogim i razliitim cveem i biserima. Zlato mora da proe kroz pe da bi se oistilo, a dua hrianina mora da proe kroz pe iskuenja da bi primila peat vene slave u carskoj riznici Hrista Cara. Naa prolazna mala nevolja priprema nam preizobilno i neizmerno venno bogatstvo slave (2. Kor. 4;17) i Mislim da stradanja sadanjega vremena nisu nita prema slavi koja he nam se otkriti (Rim. 8;18). Ukoliko su sveti i blagosloveni ljudi proli kroz pe bola i imali od toga koristi, koliko e tek nama pristajati patnja i koliko emo koristi izvui iz nje kada je pretrpimo s razumevanjem i zahvalnou! Kada vidimo da nas mui duevni ili telesni bol, treba da razumemo da nas Bog ljubi i da nas je svrstao meu Svoje izabranike. O, blagoslovena kazno Gospodnja, ja te volim! Ja sam, meutim, nedostojan takvog dara, jer ivim udobno i postau rtva venog ognja. edo moje, ja ti zavidim na patnji, jer e se udostojiti venog poinka! Tvoj venac se ukraava i ulepava radi tvoje vene slave. Boga radi pretrpi do kraja! Dobro nosi svoj krst kako ga ne bi ispustio, i budi siguran da e se veno saproslaviti s Hristom. Moli se i za mene, kako ne bih bio odseen od raja kao onaj koji propoveda ali ne dela! 19. edo moje, moli se da te Dobri Uteitelj, blagi i istinski Duh, oseni i utei i da u tebi rasplamsa ljubav Hristovu. Svom svojom duom molim se da ti na Hristos podari zdravlje. Vidim i iz iskustva znam, edo moje, da je onome, ko strada od razliitih duevnih ili telesnih patnji i ko ih podnosi trpeljivo, sa razumevanjem i blagodarei Bogu, Bog obavezan da poalje utehu koja e orositi njegovu duu. Meutim, ako ne podnesemo bol i napor, Bog nas nee uteiti, nee nam poslati Svoju blagodat. Da li, oporavivi se od bola, primeuje kako se ljubav Hristova rasplamsava u tebi? Da, to je nagrada za tvoj trud, za tvoje trpljenje. Da nije bilo te bolesti, ne bi bilo ni tolike ljubavi i utehe.

Da li primeuje da se, nakon oporavka, osea kao dete? To je znak da Bog oprata tvoje grehove i da si osloboen krivice. Svemu je tome uzrok trpljenje koje si pokazao tokom bolesti. Kada Bog blagonaklono uini da ti bude dobro, na delu e videti o emu govorim. Ukoliko ovek vie strada, utoliko zadobija veu blagodat. Jedan monah je bolovao, i imao je tako teku bolest da je u brai izazivao odvratnost, zbog ega su ga izbacili. On je optuivao samoga sebe i govorio da zasluuje takav postupak. Bog ga je iscelio zbog njegovog smirenja. Meutim, ovaj sveti monah je i dalje govorio: "O, moj Hriste, nisam vie bio dostojan da stradam ljubavi Tvoje radi!" Vidi, edo moje, ovaj brat je voleo Hrista i eleo je da strada ljubavi NJegove radi. Na osnovu svog opita otkrio je koliko mu je koristila bolest. Prema tome, nemoj ni najmanje da jadikuje. Samo zablagodari Hristu, koji te toliko voli da ti je ovde dao privremene patnje s ciljem da ti tamo podari venu radost. Kad si bolestan i nisi u stanju da precizno izvrava svoje duhovne dunosti, ne budi tuan jer tvoja volja nema vlast nad tvojim zdravljem. I pored toga, monah mora prisiljavati samoga sebe. Ali, ako je bolestan, nije greh ako ne izvrava svoje dunosti. Bogje pravedan. Posluanje sjedinjeno sa smirenjem i blagodarnou Bogu zamenie podvig posta. Kada neko usled bolesti nije u stanju da posti, imae veliku korist od samoprekorevanja. 20. Molim se, edo moje, da kap beskonanog trpljenja Boijeg kapne i u tvoju duu, gde e izgraditi kulu trpljenja, kako bi mogao da nae nepropadljivu riznicu venog ivota. Pie mi da si u vreme rasplamsavanja blagodati molio Hrista da ti podari bolest ili neto jo gore kako bi mogao da strada radi NJegove ljubavi. On te nije zapostavio nego ti je poslao bolest, kao to si Ga i molio. Sad mora da bude trpeljiv i opitom e se nauiti rasuivanju, odnosno nauie da od Boga ne traimo one stvari koje opitom nismo isprobali. Sad se ovako pomoli: "Boe moj, isceli me, ali neka to ne bude moja nego Tvoja volja!" Kao naivna deca, esto traimo stvari koje nam nisu od koristi. Bog, meutim, kao na Otac, ispunjava na zahtev da bi nas posredstvom opita nauio kako da Mu se molimo. Kasnije uviamo da se nismo molili kako treba, i zbog toga patimo. Bez obira na to, Bog je dugotrpeljiv i oprata nam, a lekcija o odbacivanju nae sopstvene volje ostaje duboko ukorenjena u nama. tavie, u vreme kad patimo zbog nedostatka rasuivanja, Bog nas ne naputa nego nam alje Svoju blagodat i tei nas da bismo mogli da podnesemo breme. To se deava i tebi, edo moje. Ono to si video i osetio bila je blagodat Boija koja te odgaja dok ne uzraste u opitu. injenica da Bog doputa da pati svedoi da ti je jo uvek potrebno takvo vaspitanje. Sve prepusti Bogu i reci: "Boe moj, preputam svoju bolest Tvojim rukama i kad god Ti, koji me toliko voli, poeli da me isceli, tada u to i ja poeleti. Jedino preklinjem Tvoju beskonanu dobrotu da me ne zanemari i da mi uvek podari dovoljno trpljenja da nosim svoj krst, dok se ponovo ne izvri Tvoja volja."

21. edo moje, blagodat Boija i NJegova ljubav projavljuju se u ljudima na mnogo naina i imaju jedan zajedniki cilj, a to je ovekovo spasenje. LJubav Boija se snanije projavljuje u tebi ako si bolestan. On te privremeno oinski kanjava, da bi blagodat koju ti je dao postojano sauvao kako u ovom privremenom, tako i u onom venom, zagrobnom ivotu. Radosno nosi krst i neprestano blagodari Bogu koji je ouvao tvoju istotu. Umiri svoje pomisli, jer bez Boga nita ne moemo da uinimo. Neka tvoja dua bude odvana i trpeljiva, da bi i ti zajedno sa apostolom Pavlom rekao: "Ne samo da u biti svezan (tj. utamnien), nego u i umreti Hrista radi" i "Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove? Ni alost, ni teskoba", ni bolest, jer smo spremni i smrti da se predamo ljubavi Boije radi (v. Rim. 8;35). Prema tome, edo moje, budi hrabar. Zakorai prema svetoj i proslavljenoj Golgoti. Tamo e se saraspeti sa Hristom, da bi bio odveden do ivonosnog groba, kojim emo zadobiti vaskrsenje naih dua. Dunost nam je da proemo kroz pe iskuenja, kako bi se ispitalo da li su nae due dostojne da budu pohranjene u riznicu velikog cara Hrista. Ne jadikuj. Ako je neko u nesvesti, njegove pomisli se ne mogu smatrati grenima. Da bi se pomisli smatrale grenim, potreban je slobodan um, jer je sloboda ono za ta e nam se suditi. Ukoliko usled bolesti nisi u stanju da poseduje takvu slobodu, kako je onda mogue da se tvoje pomisli smatraju grenim? Bezmolvstvuj, budi trpeljiv i blagodari Bogu. O GREHU, POKAJANJU, PLAU PO BOGU I SUZAMA sadraj 1. LJudski je pasti i biti ranjen - ak i kad bi ljudski ivot na zemlji trajao samo jedan jedini dan, njegove misli su jo od malena naklonjene zlu (v. Post. 8;21). Meutim, pasti i potom ne ustati uopte nije ljudski. Pokajanje vaspostavlja oveka; ono nam je dato da bismo i nakon krtenja isceljivali duu. Kad ono ne bi postojalo, teko da bi se ovek uopte mogao spasti. Upravo zbog toga vrlina pokajanja traje sve dok je ovek iv, jer jedino savreni ne gree. eda moja, kad god vidite da vas vae misli prekorevaju zbog nekog greha, istog asa uzmite lek: pokajte se, jecajte, ispovedite se i, gle, vratiete se u svoje prethodno, bolje stanje. 2. Nakon to se Juda Izdajnik posvetio Gospodu i postao priasnik NJegove blagodati, tvorio je uda zajedno sa ostalim apostolima, ali je na kraju potonuo. Meutim, poinak u spokojnoj luci venog blaenstva podaren je razbojniku koji je inio bezbona, rava i nemoralna dela, ali je zavapio za milost. Narod jevrejski, koji je dobio obeanje od Boga i od NJega bio nazivan izabranim, zadobijenim i svetim (v. 1. Petr. 2;9) bio je oslepljen i zauvek je izgubio Boga.

S druge strane, varvarski narodi koji su po svojim delima bili slini bludnici, primili su evanelje i nasledili ono to je Izrailj odbio: Boga. Prema tome, neka je daleko od vas oajanje i beznae! Ma koliko da smo greni, uvek bi trebalo da oi svoje due okrenemo ka Bogu i da mu poverimo same sebe, kao to sluge poveravaju ivot rukama svojih gospodara. Na taj nain, uvek upravljajmo nae oi na Gospoda, verujui u NJegovu milost dok se ne smiluje na nas (v. Ps. 123;2). 3. ovekov pad u telesnu smrt, kao i posledice izgona i naeg otuenja od naeg blagog Nebeskog Oca, dovele su do zakona greha koji se suprotstavlja zakonu Boijem (v. Rim. 7;23). ovek je od malena potinjen zakonu greha kao naklonosti, prizivu i lukavstvu (v. Post. 8;21). Ta naklonost prema zlu, kao praroditeljsko naslee i znak, plod i ostatak drevnog razdvajanja od izvora sree, prirodno je zadobila velike razmere u ljudskoj prirodi i privukla je ka lukavstvu. Prirodno je da su za decu Adama i Eve otuda usledili alosni dogaaji. Vaspostavljanje drevnog usinovljenja posredstvom krsne smrti Gospoda Isusa vodilo je venom spasenju. To, meutim, nije uklonilo zakon greha koji je postojao u oveku. To ne znai da Bog to nije mogao da uini - jer i jedna jedina kap strane i svete krvi Isusove moe sve da preobrazi nego da mu je On promisliteljski ("po ikonomiji") dopustio da sapostoji u ljudskoj prirodi, kako njegovim posredstvom ne bi samo vaspitavao oveka, nego i zato da bi se kroz njega ispoljile namere svakog pojedinca. Sveto pismo kae da Bog nije dopustio Isusu, sinu Navinovom, da uniti sve okolne idolopoklonike narode i da je neke ostavio kako bi posredstvom njih nauio sinove Izrailjeve vetini ratovanja (v. Is. Nav. 17;13). Kada ovaj zakon greha ne naie na hrabrog protivnika, odnosno na oveka dobrih namera koji kao svoje oruje ima boanske zapovesti i naredbe, nadjaae i zarobiti duhovnog borca. Oduzee mu boansko oruje, a zatim ga povui ka grenom ivotu. Iz svega ovoga i mnogih drugih stvari izvodimo istinit zakljuak da su sve nesree u ovekovom ivotu posledice njegovog pada iz prvobitne besmrtnosti u smrtnost. Osim toga, vidimo da spasonosna rtva Bogooveka Isusa promisliteljski nije uklonila zakon greha koji postoji u oveku - da bi ga njime pouila, ali i zbog mnogih drugih spasonosnih razloga - kako bi ga pomou ovog zakona uinila mudrim naslednikom venih dobara Boijih. 4. Kako te naem, tako u ti i suditi (v. Jez. 33;20). Da, to je vrednost jednogtrenutka! Da li e te zatei u pokajanju? Da li e te susresti dok se ispoveda? Da li e te sustii dok govori Oe, sagreih nebu i Tebi (Lk. 15;18)? Da li e ti prii dok proliva suze istinskog pokajanja i samoprekorevanja? Da, Bog e odluku doneti u jednom trenutku: Veran je Gospod u reima Svojim (Ps. 144;13 po Septuaginti).

Ako te pak nae u neemu drugom, o ovee, otvorie se oi tvoje due i videe ta si izgubio, ali kakva e tada korist biti od toga? Ako Bog osudi oveka, pokajanje je beskorisno. Kada se zavri "vaar" ovog ivota, uzaludna e biti mnogoglagoljivost! Tada je sve svreno! O, kako je to veliko tajinstvo! O, Boe moj, moj slatki Isuse, otvori oi moje due da bih sasvim jasno mogao da vidim veliko tajinstvo mog venog spasenja, da bih uz pomo Tvoje blagodati pripremio poputninu i da se ne bih beskorisno kajao na samom kraju svog ivota. Kao to vidi, ja ba nita ne inim i potpuno sam gubav od strasti. Podari mi suze i savreno pokajanje pre nego to doe zadnji as, kada u zauti Tvoj glas: Naredi za svoju kuu, jer e umreti i nee biti iv (Is. 38;1). 5. Pokajanje je beskonano. Uz pomo blagodati Boije, ovek moe usavravati sve svoje vrline, ali se niko ne moe savreno pokajati. Pokajanje nam je potrebno do poslednjeg daha, jer i za tren oka moemo sagreiti. O, kako je dobar Bog! Pravedno emo biti kanjeni i ja i ostali grenici, jer smo prevideli beskonano milosre nebeskog Oca. Iako kao ljudi greimo, neodluni smo da priznamo: "Sagreih!" Kako to i moemo da kaemo kad smo svi mi, a najpre ja sam, zaboravni, lenji i gordi? Sve su to velike prepreke na putu ka smirenju! Hristos nam je Svojim Krstom pokazao taj put ali mi, na nau veliku alost, ne obraamo panju na to. Vreme protie, godine prolaze, i mi se sve vie pribliavamo venosti. Mi to vidimo, a ipak nas vezuje duhovna obamrlost dok ne budemo, a ja pre svih ostalih, baeni u pakao. Boe moj, koji si oveanstvo izbavio od robovanja neprijatelju, izbavi i nas od budue osude! Ti e suditi svetu i svakome e dati prema delima njegovim. Neka tvojim molitvama i moja uboga dua nae milost kad joj se bude sudilo. Plaim se da susretnem stranog Sudiju, jer me prekoreva moja savest. 6. Posluanje, odsecanje samovolje, samoosuivanje i trpljenje uopte, predstavljaju temelje due, dok toplinu i revnost podravaju suze. Ako eli da bude usrdan do kraja ivota, neprestano revnuj na suzama. Ako ima takve suze, nemoj strahovati, jer e sauvati ar enje za spasenjem. Prirodno je da voda ugasi vatru. Meutim, znamo da voda Boija koja istie iz oiju pokajnika ne rasplamsava vetastvenu nego boanstvenu vatru koja spaljuje neprijateljski korov. 7. Budi daleko od greha i nastoj da ouva svoju istotu. Moli se smirenog duha i skruenog srca. Odagnaj svaku zlu pomisao koja pokua da te oskrnavi i prizovi Isusa Hrista koji e ti odmah pritei u pomo. Sve se deava zbog ljubavi Boije, da bismo se vaspitali i nauili premudrosti Boijoj, da bi se postideo kua i proslavio Bog.

Nikad ne gubi nadu. Nikad ne budi obeshrabren. Nikad nemoj gubiti trpljenje nego sve pretrpi ljubavi Hristove radi, jer je On radi nas pretrpeo krsnu smrt. Rugali su mu se i smatrali ga avoimanim, a On je pretrpeo jo mnogo toga radi naeg spasenja. Seaj se smrti. Seaj je se u svemu, jer e to smiriti (uniziti, skruiti) srce i izazvati pla po Bogu, umilenje i suze. Nakon toga, u dui e se pojaviti mir i spokojstvo, i ona e se nai u drugom, blaenom svetu. 8. Iskreno se pokajmo. Ispovedimo se iskreno i iscrpno. Neprestano razmiljajmo o sudu Boijem i NJegovim odlukama i govorimo: "Pitam se hou li se spasti ili u se suoiti sa paklenim mukama?" Sad je vreme da prolijemo suze pokajanja i to neprestano treba da inimo. O, koliko bi trebalo da razmiljamo o tome da li je naa dua bela i ista! Mi je moramo oistiti, inae neemo biti u stanju da stanemo pred Hrista onakvi kakvi smo sada.

*****

Razmiljanje o smrti ne bi trebalo da nas udalji od uobiajenog pravila naeg monakog ivota. 9. Koliko je dragoceno vreme sadanjeg ivota! Svakiminut ima veliku vrednost, jer tokom jednog minuta moemorazmiljati o mnotvu stvari, bilo dobrih, bilo ravih. Jedna pobona pomisao moe nas uzdii do neba, dok nas jednaavolska pomisao moe baciti u pakao. Vidi li koliko jedragocen svaki minut sadanjeg ivota! Mi, na alost, nerazmiljamo o tome, tako da nam beskorisno prolaze minuti,dani i godine. Da li samo beskorisno? Koliko smo tete pretrpeli svi mi, a najpre ja sam, a da to nismo ni primetili!Shvatiemo to jednog dana, kad se naa dua bude pripremala da napusti telo. Na alost, tada e biti kasno, jer vienee biti vremena za popravljanje! To moramo shvatiti sad,dok jo moemo da postavimo poetak. Iskoristimo dragoceno vreme sadanjeg ivota! Uistinu je blaen onaj ko prisili sebe i postavi poetak, jer e jednog dana biti duhovno bogat. Nikad nije kasno, jer Gospod eka da se svako od nas probudi da bi ga uposlio. On eka do jedanaestog asa (v. Mt. 20;6) i na sve naine pokuava da nas probudi. Molim se da se svi mi probudimo, da zapalimo svoje lampe i da budnog oka strpljivo saekamo dolazak Gospodnji, da bismo uli u luezarnu lonicu venog blaenstva, na sveanost blistavih angela. Sa njima emo pojati vaskrsne himne, koje e nas uznositi iz sozercanja u sozercanje i u boansko ushoenje! Tada, o, tada emo u potpunosti razumeti koliko je znaajno da u svemu prisiljavamo same sebe, da su nai starci bili u pravu to su nas podsticali i alostili, jer emo rei: "Gle, ta sada vidimo!" Tada e naa blagodarnost Bogu biti beskonana. Tada emo uistinu prinositi blagodarenja koja e biti dostojna Boga!

10. Ne gubimo uzalud svoje vreme. Carstvo Nebesko pripada podvinicima (v. Mt. 11;12). Seajte se ishoda due, poslednjeg asa i trenutka ovog tekog razdvajanja. Ne zaboravljajmo da demoni trae da u tom poslednjem asu zgrabe nae uboge due i da ih odvedu u Ad. O, kakva alost! Kakav duevni bol! Kako dua tada uzdie! O, kako je nezavidan poloaj u kojem se ona tada nalazi! Koliko e puta ovek obeati Bogu da e se promeniti, da e doivotno poi putem pokajanja i odricanja! Svi emo stii do tog asa, susreemo se sa svim ovim i sa jo mnogo toga. Mi emo tada jo revnosnije obeati da emo krenuti putem pokajanja i duhovne borbe. Zamislimo da se to ve dogodilo i da je Bog uo nau molbu. ta nam je onda preostalo da uinimo? Da istinskim pokajanjem ispunimo svoje obeanje i da se borimo da popravimo svoju duu. Gle, ovo je pravo vreme za pokajanje i borbu! Malo-pomalo, skrauje se vreme naeg ivota i mi se, i ne shvatajui to, pribliavamo kraju i grobu! ekaju nas Sud i Sudija, isto kao i itave knjige u kojima su zapisana dela svakoga od nas. Ko moe to da izbegne? Niko. Svi emo stati pred presto Hristov obnaeni i otkriveni (Jevr. 4;13) da bi svako od nas podneo obraun za uinjena dela, rei i pomisli. Danonono razmiljajmo o ovome i mnogim slinim stvarima, da bismo svoje due poveli ka plau po Bogu i suzama! 11. Kao klopka koja je prikrivena odgovarajuim nasladama, greh se kao neto slatko i ugodno lukavo prikrada do jezika da bi napao duu. Meutim, onaj koji je bio zaveden kratkotrajnom nasladom i njenom utehom, uskoro e uvideti da je za njegovu duu gora od otrova i pogubnija od smrtonosne bolesti. 12. Ma ta da se dogodilo tvojim roditeljima, ispovest oprata i brie sve, brate u Gospodu! Seti se koliko je greio bludni sin (v. Lk. 16;19-31) i koliko je alostio oca svojim razvratnim ivotom. Ali, kada se pokajao, otac je odmah rairio ruke i prolost je bila izbrisana kao da se nita nije ni dogodilo. Iscelenje za tvoje nesrene roditelje ve se pojavilo, jer e promena tvog ivota u duhovni ivot sve popraviti. Budui da se sada nalaze u istinskom ivotu, Bog ih je obavestio o tvojoj promeni i pokajanju, kao i o tvojim milosrdnim delima i pomenima koji su za njih odslueni. Ako nam Bog oprata i kada sagreimo protiv NJega kao svog istinskog Oca bez obzira na to ta smo uinili, koliko e tek biti ugodno naim roditeljima, tamo u istinskom ivotu, gde jasno vide stvari. NJima je poznata ljudska slabost i znaju da mladost lako pogrei. Svesni su velike vetine lukavoga, avola, koji je bio uzrok svih nedaa, i sl. Naprotiv, oni e ti biti blagodarni jer su tvojim posredovanjem dobili pomo od Boga. Budi sasvim miran, brate. Koraaj putem pokajanja spokojnog uma i ne dozvoli da te obespokojava prolost. to je za tobom zaboravi, i stremi za onim to je pred tobom (Filiplj. 3;13). Upravimo pogled prema cilju naeg spasenja. Neka te ne obeshrabruju takve pomisli. Imaj hrabrosti, nade i odvanosti. Sve to to podnosi jeste vetina avolska, kojom on eli da ohladni tvoju nadu u spasenje.

im ovek kae "sagreih", Bog mu oprata i previa njegove grehe. Koliko je samo tugovala sveta majka blaenog Avgustina! Bez obzira na to, kakvu je svetost i bogoenjivost on zadobio kasnije! Sve se popravlja pokajanjem. Ne postoji nita to bi prevazilo milosre Boije. "On je milosrdan prema prvima i isceljuje poslednje. Ovome daje, a onome ugaa", kae sveti Jovan Zlatousti. LJubav Boija sve prekriva i popravlja. Niko nije bezgrean osim Jednoga - Boga. 13. Starevo pismo duhovnoj keri - mirjanki Sve to si propatila, keri moja, dogodilo se zbog tvog samopouzdanja. Zar ti nisam savetovao da bude smirena i da osuuje samu sebe? U ta si verovala? Zar nisi znala da e se trska polomiti ako se na nju snano osloni i da e ti pri tom posei ruku? Zar ti nije poznata izreka: Bez mene ne moete niti nita (Jn. 15;5). Zar ne zna da su mnogi oci pali zbog samopouzdanja? Ponizi se, osuuj samu sebe i jecaj, keri moja, da bi oprala svoju branu odedu. Tvoj enik, koji je lepi od svih sinova ljudskih, priziva te i trai i priprema ti obitavalite na nebesima! Duhovna lonica je veoma raskona! Tamo slue angeli i nemoj biti nemarna. Ustani, uzmi malo vode i dobro operi svoju branu odedu, jer ne zna kad e On doi. Vreme smrti je nepoznato, i ono dolazi svima nama. Ne znamo u kom e trenutku doi. Pokaj se. Pogledaj bludnicu koja je oprala preneporone noge Isusove. Ona je izlila suze koje su bile skupocenije od mira i one su privukle Boiju milost i oprotaj. Tada je zaula: Oprataju ti se gresi... idi u miru (Lk. 7;48,50). Pokaj se, keri moja. Sa suzama padni pred strane noge Gospodareve, zajecaj i zavapi: "Sagreih, Isuse moj! Prihvati moje pokajanje i spasi me. Nemoj zanemariti moje suze. O, Radosti angela, nemoj se odvratiti od mene, i nemoj me odbaciti Ti, koji si savio nebesa Svojim snishoenjem!" Preklinji Hrista ovakvim i njima slinim reima, i budi sigurna da e NJegovu ljubav nai utrostruenu! Tvoje pokajanje priinie neizmernu radost angelima i oni e sveradosno oglasiti: "Zaustavila se! Zaustavila se! Zaustavila se", odnosno nije sasvim pala nego se negde zaustavila. Otrgnuta si iz bujice i sad se ponovo uspravlja. 14. Vreme ovog ivota prolazi tiho i neprimetno, a sa proticanjem vremena uveava se i prestup svakog oveka, pri emu on toga nije ni svestan. Jednog dana e shvatiti, zauditi se i rei: "Nakupili su se toliki grehovi a ja, nesrenik, nisam to ni znao! Teko meni ubogom, ta me sada eka? Kako u proi kroz mitarstva?" Da, edo moje, to he se svima nama dogoditi. Sada se pripremimo to je mogue bre, jer ne znamo dan i as kad e doi Gospod, zakucati na dveri due i pozvati nas da se opravdamo. Prema tome, budimo uvek obazrivi i spremni za nepovratno putovanje na Nebesa.

15. LJubljeni brate, neka nam Bog, koji nas je udostojio Svoje posete, podari istinsko pokajanje, ime emo ublaiti Boiju osudu. Istinsko pokajanje je ono pokajanje koje se projavljuje u aljenju zbog poinjenih grehova, u plau po Bogu, u vatrenim suzama koje rue tvrave greha i u istinskoj i iskrenoj ispovesti. Pokajanje nita ne ostavlja neisceljenim. Da oveku nije darovano pokajanje, niko se ne bi spasao. Trijumf i pobeda su dati oveku posredstvom oruja pokajanja. Neka je slava jedinom premudrom Bogu, koji je oveku podario tako delotvoran lek, koji isceljuje svaku bolest sve dok se uzima na odgovarajui nain. Borimo se, brate! ivimo u prostodunosti i bezazlenosti srca kao mala deca, to je i Spasitelj rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo Nebesko (Mt. 18;3). Pomou prostodunosti i vere biemo slobodni od ravog sanjarenja koje skrnavi dobro seme Svetog Duha. Stvari e se dogaati saglasno naoj veri. Ono to poseje, to e i ponjeti. Preklinjimo Boga za pokajanje i aljenje i On e nam ih podariti, kako bi potekla bujica ivotodavnih suza. Tada e i naa srca doneti plodove Svetog Duha. 16. Moli se za mene, ljubljeni brate, da mi Gospod podari pokajanje pre nego to krenem na veliko putovanje iz ovog sveta, jer mi nismo stvoreni za zemlju nego za nebesa. Tamo je Bog pripremio mesto za Svoju decu koja su mu posluna u svemu to kae. Naprotiv, za sve one koji su gluvi za NJegove boanske zapovesti pripremio je mesto venog utamnienja neka nas Bog sauva od odlaska na to mesto! Bog nas poziva kroz Sveto pismo, propovednike i duhovne oce: Pokajte se, jer se priblii Carstvo nebesko (Mt. 3;2). Na alost, oni koji misle da su silni i snani ne obraaju panju na NJega i nalaze razliite izgovore. Sveblagi Bog, koji eli da Svoje bogatstvo podeli ljudima, priziva ono to je slabo, ponieno i nitavno (v. 1. Kor. 1;27-28). Izii brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i hrome, i slepe... da mi se napuni dom (Lk. 14;21,23), kae Gospod u svetom Evanelju. Prizivajui beskorisne, Bog jo vie proslavlja Svoje milosre, a oveka vodi ka blagodarnosti: ta je to to gubavac koji se udostojio iscelenja nee uiniti da bi iskazao blagodarnost svom iscelitelju? Zar ovek koji je osuen na veno zatoenitvo nee biti blagodaran svom Spasitelju? Na alost, brate moj, ja nisam blagodaran Bogu zbog moje zaboravnosti, tog izdanka gordosti, koja je uinila da izgubim razum.

O ISPOVESTI I DUHOVNOM OBRAUNU sadraj 1. Ova tvoja ispovest ispunila je radou moju duu, jer se raduju i Bog i angeli, koji su je oekivali svakog trenutka. Uspeo si da posrami avola, koji se silno raduje kad neko skriva svoje pomisli od duhovnog oca. Kad zmija napusti svoje leglo, ona uri da se negde sakrije, jer predosea da bi mogla biti udarena. Isto se deava i sa demonskom pomilju, koja je slina zmiji otrovnici. Kad takva pomisao izae iz ovekovih usta, ona se razvejava i iezava, jer ispovest znai smirenje. Satana ne moe da podnese ak ni miris smirenja, i zar je onda mogue da ona ostane i nakon iskrene i istinske ispovesti? edo moje, elim ti dobar poetak i oprezno napredovanje. Nemoj se stideti preda mnom. Ne posmatraj me kao oveka nego kao predstavnika Boijeg. Reci mi sve, ak i ako si imao neku ravu pomisao vezanu za mene. Ja sam opitan u pogledu demonskih uticaja i znam kako se avo bori sa ovekom. Znam da duhovna eda imaju jednostavna (prosta) srca. Ukoliko u njih ue neista pomisao, onda se to dogaa usled avolske zlobe i egoizma tog duhovnog eda koje je dopustilo da padne i da se pojavi takva pomisao o njegovom starcu. To znai da ovo duhovno edo mora imati vie smirenja. Prema tome, ne jadikuj. Ja u se uvek radovati kad sa mnom razgovara slobodno i iskreno, jer bez iskrene ispovesti ne moe biti duhovnog napretka. 2. edo moje, budi bez brige. Ja sam uzeo tvoje breme i samo te molim da bezmolvstvuje. Tvoje rei mogu biti napisane na papir, ali ja oseam silu, znaenje i sutinu onoga o emu pie, i prodirem u duh tvojih rei. Molim te da od sada bezmolvstvuje. Sve ti je oproteno nakon to si se ispovedio. Satana je razumeo tvoj karakter i tiranie te, iako se nita ozbiljno nije dogodilo. Sve to si napisao, odnosno pomisli koje te mue, samo je vetina lukavoga koji eli da oajava, da tuguje i sl. Sve to se desilo baci u morsku dubinu i zacrtaj novi pravac u svom ivotu. Ako bude razmiljao na isti nain, znaj da e postati podsmeh demonima. Preklinjem te da mi bude posluan. Nakon tvoje ispovesti sve ti je oproteno i neka prolost zaista bude prolost. Nemoj grebati ranu koja je toliko bolela. Neka te ne obmanjuje pomisao da je to tvoja greka. Da ga nisi odveo kod lekara i sl. onda bi takve pomisli opravdano ratovale s tobom. Meutim, kako stvari sada stoje, ti si izvrio svoju dunost. Bog je eleo da ga uzme iz razloga koji su poznati jedino NJegovoj beskonanoj mudrosti, a ti misli da si ga ubio! Budi oprezan sa tom pomilju, jer bi mogla da postavi klopku u tvom srcu. To je avolsko lukavstvo kojim on eli da ti nakodi, budui da zna kako to da uini. On je posredstvom oajanja povukao nebrojeno mnotvo ljudi u paklene dubine.

Kad se neto dogodi i avo vidi da to uznemiruje oveka, njegova vetina se sastoji u tome da uvea mnotvo pomisli koje su toboe opravdane, da bi na taj nain zaveo ubogog oveka u oluju i tu ga udavio. Kako kae izreka, lisica voli pometnju. Kada pak oluja proe, ovek vidi da je bio u opasnosti da se udavi u ai vode! 3. Budi smiren i ubudue se redovno ispovedaj. U ispovesti je sadrano najsvetije smirenje, bez kojega se niko ne moe spasti. avo se silno raduje kada uspe da ubedi oveka da ovaj sakrije demonske pomisli. To se deava stoga to na taj nain postie svoj unapred postavljeni, duegubni cilj. 4. Ispovedaj se esto, pobono i iste savesti. uvajmo duhovne zapovesti. Neprestano se molimo. Seajmo se smrti i neka nas svesilni Bog udostoji da u drugom ivotu budemo u NJegovoj blizini, da bismo se sa svima svetima radovali u trijumfujuoj Crkvi. 5. Pisao sam ti o savesti. Potrebno je da budemo oprezni i da ne uinimo nita zbog ega bi nas ona prekorevala i osuivala. Imaj na umu da Bog sve vidi i da nita nije skriveno od NJegovih oiju. Kako onda moe da lae pred Bogom? Zar ne zna da je la od avola i da e ona, ako ne budemo oprezni, najpre postati obiaj, zatim navika i na kraju strast? Zar ne zna da laljivci nee naslediti Carstvo Boije? Plai se Boga. Bogu nisu ugodna vetastvena prinoenja ako pri tom zanemari unutranju revnost srca. Ovo je trebalo initi, a ono ne ostavljati (Mt. 23;23). Pobrini se za svoju savest, jer nam je smrtni as nepoznat. Ako svom povereniku, odnosno svojoj savesti ne isplatimo sve to joj dugujemo, ona e nas odluno osuditi i nita nee preutati. Tada e, avaj, naa usta biti zapeaena, i neemo imati nikakvo opravdanje. 6. Svake noi razmotri kako je protekao dan, a ujutro se priseti kako je protekla no, dok ne sazna kakav je obraun za tvoju duu. Ako zapazi gubitak, pokuaj da ga nadoknadi panjom i prisiljavanjem, a ako pak vidi dobitak, zablagodari Bogu, svom nevidljivom pomoniku. Ne dozvoli da te savest dugo mui nego pouri da joj da ono to trai, da te ne bi odvela kod sudije i u tamnicu (v. Mt. 5;25). Da li tvoja savest eli da vie revnuje na svom molitvenom pravilu i na molitvi? To e joj i dati i, gle, bie izbavljen od odlaska kod sudije. Nemoj guiti spasonosni glas svoje savesti tako to e ga zanemariti, jer e kasnije beskorisno aliti. 7. Obrati panju da bude iskren i u svojim delima i u svojim reima, a posebno na ispovesti, jer Bog ispituje srca i utrobe (Ps. 7;9) i nita nije zatamnjeno pred pogledom NJegovog nedremanog oka. Plaite se Boga. Bog se ne da obmanjivati (Gal. 6;7), ne moe se prevariti, i otro kanjava ako vidi neiskrenost. Prema tome, budite oprezni. Kad ste neposluni i kad prikrivate svoja sagreenja, suprotstavite se time to ete to otvoreno priznati tokom ispovesti. Ne dopustite da vas nadvlada egoizam, koji e uiniti da prikrivate istinu i da ostanete nepopravljeni i ostraeni.

Budite oprezni; vreme prolazi, protie, i smrt dolazi u onaj as kad je ne oekujemo. Na taj nain odlazimo nespremni i neiste savesti, koja e nas osuditi na stranom sudu Boijem. Popravite se u svemu ukoliko elite da vidite dobre dane bestraa i mira. O MONATVU, DEVSTVENOSTI I ISTOTI sadraj 1. Ne postoji nita prevashodnije od monatva. Monatvo znai oboenje, osveenje due i tela i priasnost Bogu. Monatvo je savest, svest i otkrivanje Carstva Boijeg u oveku. Ko je mudar neka zapamti ovo (Ps. 107;43). Ko je uistinu razborit i ko je spoznao da se u monatvu nalazi preizobilje blagodati Boije, oboenje i osveenje? Ko je napustio svet, njegova htenja i slobodu, ko je otiao da bi iveo takvim ivotom, kopao i borio se da nae Isusa, da bi postao car koji je ovladao slobodom od strasti? Bez monatva, niko nee dostii bestrae. Niko nee zadobiti ist um (nus) bez bdenja, uzdranja i neprestane molitve. Niko nee dostii sozercanje ako ne ivi monakim ivotom. Niko nije u tesnoj vezi i kontaktu sa Isusom, osim onoga ko obitava u NJegovoj blizini i nikad Ga ne naputa. Na taj nain e se udostojiti blaenstva: Blaeni oni koji sluaju re Boiju i dre je (Lk. 11;28). Ako srce nije oieno, na preisti Isus nee doi i nee se nastaniti u njemu (v. Jn. 14;23) Ali, kako je mogue da neko oisti srce dok ivi usred sveta? Sveti oci su shvatili koliko je to teko, zbog ega su naputali svet i obitavali u pustinji. Tamo su postavljali svoju arenu i zadobijali vence pobede. Prema tome, ovek je prizvan da zapone duhovnu bitku i borbu, imajui Boga kao saborca i starca kao pomonika. Neprijatelji kao to su avo, svet i telo pruaju jak otpor da bi preplaili borca. Meutim, ukoliko se on vrsto pridrava pouka i saveta svog duhovnog rukovoditelja, nesumnjivo e pobediti i zadobiti venac vene slave. Monatvo je natprirodno. ivot monaha je natprirodan, jer se on odrie prirode u pravom smislu te rei. On raskida prirodne veze sa svojim roditeljima i roacima i naputa ih za itav ivot, ali ne zbog sebinih ciljeva, nego da bi se u potpunosti posvetio sluenju Bogu. NJegov novi ivot ima za cilj da umrtvi telesno mudrovanje i da putem podviga zadobije angelsku istotu. Prirodno je spavati tokom noi, ali monatvo propisuje bdenje, i monah sedi kao ptica bez druga na krovu (Ps. 102;7). Prirodno je da pojedinac bude slobodan, ali im zapone s monakim ivotom on se prisiljava da umrtvi samovolju, ljubavi Boije radi. Uopteno govorei, monaki ivot je potpuno razliit od svetovnog ivota, i zbog svog natprirodnog toka naziva se angelskim. Monaki priziv je veliki dar Boiji, a jo je vei dar nai, kao monah, duhovnog rukovoditelja. Lako je napustiti svet, ali je pronalaenje odgovarajueg uitelja posebno blagovoljenje Boije, jer od toga zavisi hoe li monah napredovati ili ne.

Revnosno seanje na smrt daje veliku snagu u poetku, kada ovek odlui da se odrekne sveta, kao i tokom itavog monakog ivota. Ovo seanje e za njega postati svemona duhovna filosofija, iz koje emo izvesti istinite zakljuke o odbacivanju svega prolaznog. Poseuj hladne grobove, paljivo sluaj i ue ta imaju da ti kau oni to u njima obitavaju: Kakva je korist oveku ako zadobije sav svet a dui svojoj naudi (Mk. 8;36) i Tatina nad tatinama, sve je tatina (Knj. prop. 1;2). U krajnje tekom i veoma bolnom smrtnom asu, oveku ne moe da pomogne niko osim njegovih dela, u stvari niko osim Boga. Ako Mu sluimo, imaemo uistinu svemonog pomonika i zatitnika u stranom i samrtnom razluenju due i tela. Kakvu bitku dua vodi kad se razluuje od tela! Neka ti ova bitka stalno bude na umu. Razmisli i obrati panju i na to da moramo proi kroz vazduna mitarstva koja ometaju uspon dua. Ona predstavljaju dela koja smo tokom ivota poinili i imaju za cilj da spree uznoenje dua i da ih odvuku u Ad. Pored toga, moramo obratiti panju i na to da emo biti izloeni sudu. Avaj, kakvom sudu! Tada rei kao "sagreih" i "pomiluj me grenog" nee vie imati nikakvu silu, nego e se zapeatiti svaka usta i nee imati nikakvo opravdanje. Koristie nam da razmiljamo o ovakvim i slinim stvarima, jer emo tako jasnije razotkriti kakav priziv imamo. Tako emo pouriti da ga dostignemo to je mogue pre, jer ne znamo ta donosi sutranji dan. Smrtni as nam je nepoznat. Ostae samo dobra dela uinjena Boga radi, i ona e oveka pratiti posle smrti. ta je bolje od toga da ovek itavog ivota radi za Boga i da korist zadobijenu takvim radom ponese sa sobom kad poe pred Boga! Takav ovek je uistinu mudar trgovac koji je naao skupoceni biser. Ako slua glas tvog Gospoda Boga, neka ne otvrdne tvoje srce i posluaj ta e ti rei: On izrie mir narodu svojemu i svecima svojima, i onima koji se obraaju srcem k NJemu (Ps. 85;8). Svim srcem se molim da posredstvom bogoenjivosti zadobije neprestanu molitvu i da lebdei na njoj dostigne ravnoangelsku lspotu zastupnitvom svetogorske Igumanije, Presvete Bogorodice. Amin. Neka bude. 2. O nebeskom (vinjem) se starajte! Nebesko (vinje) traite, jer je, prema reima apostola Pavla, nae ivljenje na nebesima (Filiplj. 3;20). O, kakvo se blaenstvo krije u monatvu! O, raskoi nebesa, kako osvaja monaha koji upranjava bezmolvije (isihiju) i daleko je od sujetnog sveta! Koliko je um na mirnim mestima privuen ka vinjem i prelazi iz znanja u znanje, iz sozercanja u sozercanje, uzdnui se u srcu i bogoenjivo gledajui Boga! O, dubino bogatstva i poznanja Boijeg! Nepoznati monasi koji su lutali pustinjom uistinu su bili boanski filosofi: koraali su po zemlji, ali su bogoenjivou i sozercanjem obitavali na nebesima.

O, monatvo, kako je velika tvoja slava! Kada ovek tihuje daleko od svake vreve i biva monah kojeg rukovodi i nadzire pouzdan uitelj, biva doveden do unutranje slave monatva! Mi ratujemo protiv vlasti, protiv poglavarstava i mranih i svelukavih sila, protiv legiona veoma opitnih u bici, protiv tela i sveta strasti, slinih veoma tekim ranama kojima je potreban pravi nain, vreme, strpljenje i usrdnost da bi bile isceljene. Pogledajmo svete Oce u njihovim poetnim godinama: oni su izdrali e, strane periode obeshrabrenosti i mnoga teka iskuenja. Oni su se, meutim, vrsto pridravali strpljenja i prisiljavanja, i nakon toga blagodat ih je posetila srazmerno onome to su prethodno pretrpeli. Starac pie monahinjama o devstvenosti 3. Devstveniki ivot podsea na brodi koji se stalno bori s nemilosrdnom, otrom burom, bez ijedne luke na vidiku, dok ga neprestano bacaju razbesneli talasi. Devstvenica neprestano u sebi nosi plamen telesnog mudrovanja zbog kojeg ne moe doi do obustave vatre nego je, naprotiv, potrebno voditi stalni rat i nositi oruje u rukama. Kada izbije bura, udata ena nalazi utoite u luci, a to je brano sjedinjenje, i na taj nain izbegava opasnost. Devstvenica, meutim, ne obraa panju na buru i hrabro napreduje ka otvorenom moru. Da bi se izborila sa razbesnelim talasima ploti, ona vrsto dri kormilo lae svoje due i neprestano priziva ime Isusovo, dok On ne doe da umiri more govorei mu: uti, prestani (Mk. 4;39). O, kako je uzviena istota! Kako sijaju njene blistave odede, i kolika je njena odvanost pred Bogom, jer istota ne samo da ljude izjednauje s angelima, nego ih uzdie i iznad njih. Angeli bez ikakvog napora obitavaju u istoti, jer je ona svojstvena njihovoj prirodi, dok devstvenica zadobija ono to je natprirodno. Ona ne mora samo da usmeri svoju prirodu u drugom pravcu. Uz to usmeravanje, ona se stalno bori i itavog ivota trudi protiv stranih demona koji kripe zubima svoje zlobe kako bi iskrivili prav put Gospodnji, odnosno kako bi istu nevestu Hristovu odvojili od NJegove ljubavi i pretvorili je u ivotinju, slinu svinji koja prodire neistou sladostrasnih naslada. Potrudimo se, eda moja, podvizavajmo se. Potrimo, kako bismo dobili nagradu za uzvieni priziv (v. Filiplj.3;14), jer je prisutan Hristos Sudija[1] i blagonaklono posmatra borbu svakog oveka, da bismo se mogli naslaivati NJegovim podobijem kada se pojavi, kao to kae Pavle, apostol neznaboaca: Kada se javi Hristos, ivot na, onda ete se i vi s NJime javiti u slavi (Kol. 3;4). Devojke naputaju svoje voljene roditelje, brau i roake i posredstvom braka privezuje se za smrtnog oveka, podnosei njegove slabosti, tvrdoglavost i strasti, a ponekad, ukoliko je on rave naravi, i njegove udarce i psovke. I pored toga, one ne naputaju svoje mueve, jer potuju vezu svetog tajinstva braka ili pak stoga to ele sigurnost i telesno zadovoljstvo.

Naprotiv, vi ste se venale sa besmrtnim enikom Hristom i napustile roditelje i sve dobre stvari ovog ispraznog sveta da bi ste se posredstvom duhovnog braka sjedinile s Hristom. S ljubavlju sledite za Hristom, koji je radi nas pretrpeo Krst i smrt i podario vam neopisivi miraz: Carstvo Nebesko! Iako ste bile siromane i neiste, On vas je preobrazio u kraljice da biste na nebesima uivale veu slavu i radost nego carevi. Koliko blagodat devstvenosti neuporedivo prevazilazi brak, i koliko je dar tajinstva duhovnog venanja sa enikom Hristom uzvieniji od telesnog braka! To je stoga to je ovaj enik nebeski, neporoni i veiti Bog. Vidimo da ena u uobiajenom braku postaje junakinja time to podnosi patnje, nedae i tekoe branog ivota, strasti i udarce svog mua, kao i napore vezane za podizanje i negovanje dece, koji prevazilaze njenu snagu. Avaj, koliko smo onda dostojni pokude kada trpljenje, snagu, posluanje i sve ono na ta nas priziva blagi jaram (Mt. 11;30) Hristov, ne projavljujemo u veem stepenu nego udata ena! Prema tome, neophodno je da pokaemo nain ivota koji odgovara uzvienosti naeg priziva i predstojeim i venim nagradama na nebesima. Smirimo se i zavapimo naem eniku Hristu: "O, Zarunie moje uboge due, ne zatvaraj vrata Svoje nebeske lonice, kao to si uinio ludim devojkama, nego nas udostoj da nae lampe budu pune jeleja dobrih dela, ljubavi, smirenja, pokajanja, suza, posluanja, trpljenja, istote, rasuivanja i svih drugih vrlina, Oeleja) kojeg e biti dovoljno da nae lampe sijaju do Tvog Drugog dolaska, kako bi itavo nae sestrinstvo stupilo s Tobom u nebeski brak u blistavim odedama, ozarenim svetlou Tvoje blagodati, da bismo zajedno s Tobom slavile i radovale se u beskonane vekove vekova. Amin. Neka bude."

Starac pie monahinjama

4. Blagoslovena moja eda, razmislite o tome da vam je Gospod besplatno darovao da postanete neveste NJegovog Sina. Zbog toga sa neizmernim smirenjem stupite u duhovno posveenje najslaem Isusu i sa iskrenom ljubavlju poloite sveti zavet da ete do smrti biti verne ljubavi NJegovoj. Molim vas da se u sluenju Isusu istopite kao svee i da vaa dela zamiriu kao tamjan, kako bi Gospod osetio ugodan duhovni miomiris. Budui da je ovo obeanje sveto, ono e razjariti zlonamerne demone, koji e poeti da se bore protiv vas. Vi, meutim, nemojte da strahujete, jer ete za pomonika imati ljubljenog Isusa. Budite hrabre i ne plaite se. Gospod e nevidljivom rukom unititi nevidljivog neprijatelja. Imajte elinu veru i apsolutno posluanje Bogu i starijima. Tada e vas udotvorno tititi Boija pomo i njihove molitve.

Pismo iskuenici

5. LJubi Hrista svog enika vie nego majku, i nazvae se blaenom na nebesima. Ne brini se ni o emu zemaljskom, i nastoj da udovolji najlepem eniku Hristu. Duhovno venanje s NJim trajae veno, dok su zemaljska venanja kratkotrajna, nakon ega poinju ivotne muke, patnje i napori. U monatvu e svako delo koje se prinese biti nagraeno veno i bogato. ak emo i ovde, na zemlji, biti stostruko nagraeni za to to smo napustili roditelje, brau i sl. Hristos nam daje sestrinstvo u Bogu. Ta ljubav je duhovna i ima za cilj da doprinese naem duhovnom napretku, dok telesna ljubav voli samo plotske i isprazne stvari. U svetovnom ivotu, patnje i muke su uzaludne, dok nam u monatvu pomau da zadobijemo Boga. O, kako je udesno kad meu sestrinstvom vlada ljubav, kad je sestrinstvo jedna dua u mnogo tela! One onda ive uistinu nebeskim ivotom! Bog, meutim, doputa da se povremeno dogode izvesne stvari koje e uzrokovati pometnju i hladnou. To se deava zbog nae koristi, da bismo se uvebali i da bi se ispoljila naa vrlina ili naa slabost. Zbog toga nam duhovni zakon kae: "Ponekad radost, ponekad alost; ponekad leto, ponekad zima; ponekad rat, ponekad mir." Sveznajui Bog je tako zacrtao duhovni put.

6. Pismo duhovnoj keri

I uh glas sa neba... kao guslanje guslara u gusle svoje. I pevahu pesmu novu pred prestolom... u niko ne mogae nauiti ovu pesmu... Ovo su oni koji se ne oskvrnie sa enama, jer su devstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kuda god poe (Otkr. 14;24). Keri moja, molim se da ti blagodat Boija podari NJegovu ognjenu ljubav koja e te potpuno rasplamsati, da bi likujui koraala blaenim putem monatva. To je angelski put i kada neko njime dostojno koraa, njegova dua postaje nevesta Hristova i blista snanije od angela, jer je dua ovekova stvorena po obrazu i podobiju Boijem. Da, keri moja, nikada nemoj zameniti nebeskog enika za smrtnog oveka, Tvorca za ovozemaljsku tvorevinu, boansku nebesku prirodu za prirodu ljudsku. Postoji li za ljudsko bie vea slava nego da za enika svoje due ima Sina Boijega, koji e veno sauvati njegovu angelsku devstvenost i podariti mu veni ivot na nebesima, u boanskim skinijama angelske nebeske naslade?

ta vie ine devojke koje napuste svoje roditelje i roake i udaju se? To isto ine i monahinje. Prema tome, one koje se zamonae ne rtvuju nita vie od onih koje se udaju, i jedina je razlika to ove druge dobijaju zemaljskog oveka sa strastima i slabostima, dok prve postaju neveste enika koji je nebeski i bestrastan, Koji je Bog. Koliko vie dobijaju one devojke koje se zamonae sa Hristom, kako u ovom svetu, tako i tamo, veno na nebesima! avo postavlja mnotvo prepreka onima koji ele da postanu monasi ili monahinje. On eli da ostanu u svetu kako bi ih lake bacio u greh. Prema tome, keri moja, imaj u vidu avolske vetine i budi mudra kad su u pitanju pomisli iskuenja koje ti dolaze. Kad nisam u blizini, jasno ih otkrij svojoj starici i ona e ti, budui prosvetljena, mnogo pomoi. Neprestano izgovaraj molitvu, jer e ti to u svemu pomoi i rasterati sve to te spreava da dostigne svoj sveti cilj. Budi oprezna: ne dozvoli da te oskrnavi bilo kakva telesna neistota, jer nebeski enik iznad svega voli istotu ovekove due i tela. Molim se, keri moja, da ljubi naeg Gospoda Isusa Hrista i da On tebe ljubi, kako bi zauvek postao voljeni enik tvoje due.

Pismo drugoj duhovnoj keri

7. Dobro moje edo, aljem ti oinski pozdrav sa Svete Gore, iz Vrta nae Presvete Bogorodice. aljem ti takoe i buket prekrasnih, kratkih molitava koje e te ukrepiti na putu devstvenosti. Svaki ovek e se sam suoiti sa stranim smrtnim asom, i njegova istinska pomo bie dela koja je uinio iz smirenja. ta je smirenije od rize povuene monahinje? Monahinja ostaje daleko od svetovnih radosti i oplakuje svoje grehe kako bi nala istinsku radost due koja potie od mirne savesti. Monaki ivot je veoma lep i sladak. Na alost, nae strasti i slabosti ine da on ponekad izgleda veoma teak. Ukoliko se ovek vie pribliava svesnom bogopoznanju, utoliko biva svesniji i lepote monakog ivota, jer osea i okua nebesku radost i NJegovu slatku ljubav. Svet ne poznaje Onoga koji daje te boanske i nebeske darove, i upravo zbog toga je nesrean i gubav od greha. Angeli vide Gospoda - i koliko Ga samo oni vole i koliko Mu se klanjaju! Meutim, ni monahinja koja osea NJegovo prisustvo nije liena priasnosti ovom boanskom sozercanju i ljubavi. Svet Ga ne pozna (v. Jn. 1;10) i zbog toga je NJegovo srce puno alosti i teskobe.

Ako se monahinja, koliko je mogue, vie pribliava eniku svoje due, ivi kraj NJega i sozercava ga, toliko se uveava i njena unutranja lepota. Ona to vidi okom due i doivljava duhovnim opaanjem. Kako se ona tada lepo osea! Ona oplakuje radosti i naslade ispraznog i sablanjivog sveta, i saaljeva uboge ljude koji se u njih uzdaju i koji su im potinjeni, i iji e kraj zbog toga neminovno biti gorak.

Pismo duhovnoj keri

8. edo moje, primio sam ispovest koju si mi poslala. Blagodarim naem dobrom Bogu to su zraci NJegove boanskog prosvetljenja opet i opet ozarili i uobliili due za nasleivanje oinskog autoriteta u odnosu na sutinski zadatak due, odnosno na zajednicu i jedinstvo due s Bogom putem umne molitve. Bog je beskonaan um (nus). ovekov um je ogranien. Kada se ovekov mali um posredstvom umne molitve sjedini sa beskonanim Umom, tj. Bogom, prirodno je da bude priastan NJegovim boanskim i blaenim energijama, tako da i sam postaje blaen. On osea neizrecivu radost, nasladu i likovanje a najslae suze tee njegovu duu, ispunjavajui je i zagrevajui boanskom utehom. Molitva je mono oruje svakog hrianina, a posebno monaha kojega nazivaju vojnikom boanske armije. On je uz zakletvu uzdigao proslavljenu zastavu neravnopravnog, doivotnog rata protiv sveta, ploti i avola. Prizvani smo da postanemo nepoznati heroji, koje vidi jedino nedremano oko Boije. Ako hoe savren da bude, idi prodaj sve to ima i podaj siromasima, i imae blago na nebu, pa hajde za Mnom (Mt. 19;21). Postani moj sledbenik idui za koracima koji vode na Golgotu. Budimo zajedno raspeti i zajedno izdahnimo, da bismo zajedno mogli i da vaskrsnemo i da ivimo u vekove. Ako hoe ko za mnom ii, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj, i za mnom ide (Mt. 16;24). Ako me neko voli, neka me sledi, jer je sve kao pleva i varljivije je od snova. "Bogatstvo nee ostati, slava nee pratiti oveka u drugi svet, jer kad smrt nastupi, sve to iezava." Ako se ovek udalji od sveta otkrie njegovo zlosmradije, dok se onaj, ko luta po njemu, oblai u krpe ovozemaljskih naslada i zadovoljstava kao u odede slave. Bogoslovlje, istinsko bogoslovlje ne stie se na univerzitetima nego, naprotiv, odbacivanjem sveta i ivljenjem na tihim i mirnim mestima, daleko od svetovne buke i pometnje, uz praktikovanje molitve i podvinitva. Kad ovek na taj nain oisti razum i oslobodi se naleta strasti, zadobie svetlost istinskog bogoslovlja i samopoznanja. "Ako si bogoslov, onda se istinski moli. Ako se istinski moli, onda si bogoslov" (sv. Nil Podvinik).

Um se umiruje u isihiji (bezmolviju). Osim toga, kad se um jednom oslobodi zemnih pomisli, prirodno je da se vrati samom sebi, a kroz sebe i Bogu, posredstvom jednostavne molitve: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Bolje je biti na pragu doma Boijega nego iveti u skinijama grenog sveta (v. Ps. 84;11) sa svim sablaznima teloljublja, odakle Ad uzima najvei deo svoga plena. edo moje, prijateljstvo prema svetu neprijateljstvo je prema Bogu. Ako ljubi Boga i eli da mu slui potpuno i delatno, zaboravi na svetovne brige i beivotna zdanja velikog grada, i doi u ljubljene i eljene skinije Gospodnje, gde e izuavati nauku nad naukama, tj. umetnost pobeivanja sveta, avola i samoga sebe. To je nauka o odvanoj borbi za vene nagrade i vena obitavalita.

Pismo duhovnoj keri

9. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boijeg (Rim. 11;33), uzviknuo je apostol Pavle budui u ushienju i sozercavajui boansku svetlost, dok je njegovo srce plamtelo bogoenjivou. ta je slae od Boga? Zar nije isprazno sve to je ljudsko? Zar grob ne prekriva sve? Gde je mladost i lepota, gde je ovekova slava i bogatstvo? Zar nije sve prah i pepeo? Ko je bio kralj, a ko vojnik? Ko je bio bogat, a ko siromaan? Zar kosti nisu jedino to vidimo? Gde su kraljevske palate, rasko bogatih, bogate trpeze i gozbe slastoljubaca? Gde su telesne naslade nemoralnih? Zar sve to nisu prekrili crvi i nepodnoljiv smrad? Uistinu, tatina nad tatinama, sve je tatina (Knj.prop. 1;2). Dok rasuujemo o svemu ovome, primorajmo same sebe da sa velikom enjom zavolimo sveti i isti put proslavljene devstvenosti, a kada svoje telo ostavimo u zemlji i kad se naa dua uznese na nebesa, krasie je lepota i krasota devstvenosti, zbog ega e je i zavoleti Hristos, enik istih dua. Podvizavaj se dobrim podvigom, edo moje. Neprestano se seaj svetog imena Isusovog. Dok hoda, prikloni glavu i izgovaraj umno ili apatom: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Imaj u vidu neizvesnost vremena tvoje smrti. Uzdahni i izgovori: "U kakvom e me stanju zatei smrt? Hou li biti spremna? Jesam li Hrista sluila dovoljno dobro da bi mi oprostio moja sagreenja?" Seaj se itija prepodobnih monaha, da bi se u tebi jo snanije rasplamsala enja za monatvom.

Pismo drugoj duhovnoj keri

10. Molim se da te Bog u svemu rukovodi. Kada neko ode u manastir, sa sobom nosi i svoje vrline i strasti. U manastir je prizvan da bi uveao svoje vrline i da bi iskorenio strasti. Iskorenjujui strasti, on se susree s tekoama srazmernim njihovoj grubosti i brojnosti. Zbog toga mu je potrebno i srazmerno samoodricanje radi dostizanja cilja, a to je oslobaanje od neasnih, grenih strasti. Kako protie vreme monakog ivota i kako se uveava duhovno znanje, smanjuje se i zamaranje na Golgoti, jer dobri Kirinejac, tj. uteha prosvetljujueg znanja, dolazi i podie breme strasti. Nakon toga, Isusovi sledbenici lagano se kreu prema potpunom umrtvljavanju strasti, za kojim e uslediti njihovo vaskrsenje. O, edo moje, kakvo vaskrsenje! Ukus Carstva nebeskog! Naslednik Boiji i sanaslednik Hristov! Dua tada dobija veridbeno obeanje da e nakon smrti postati nevesta Hristova u neoskrnavljenoj branoj lonici i da e se veno naslaivati. Tada e videti sebe kako plovi u okeanima radosti i sozercanja. Ova duhovna dobra zadobijaju se samo ako se ovek dobro podvizava da trpljenjem i smirenjem iskoreni strasti. Molim se, edo moje, da bude najizvrsnija u svojoj buduoj borbi.

Drugo pismo istoj duhovnoj keri

11. Svom duom se molim da te na dobri Bog sauva Svojom monom zatitom i da te kao nepogreivi kompas rukovodi ka polu tvog istog predodreenja, ka svetom posveenju kraj nogu Isusovih, kao i svetu Mariju, sestru svete Marte, da bi zaula rei blagodati izgovorene u tvom srcu. Ne plai se nikoga osim Boga, koji ispituje srca i svakoga nagrauje saglasno njegovim delima! Vodi bitku za spasenje i razmiljaj o neizvesnosti ivota. Pomisli da smo prolaznici, stranci i posetioci, kao to su bili i nai oevi, da emo doi, videti i otii. Kad nastupi smrt, sve iezava. Bori se da svom duom omrzne prolazne ovozemaljske stvari, da kao dobar trgovac trguje i da kupi polje u kojem je skriveno blago, tj. dragoceni biser, da kopa i da ga nae. Tada e biti bogata blagodau. To polje je monatvo i kupuju ga oni koji prodaju svu svoju samovolju, naslade i slobodu. Onaj koji kopa, odnosno koji se podvizava u monatvu, nalazi blagodat Uteitelja i postaje bogat u ljubavi i uzdanju u Boga. Nita nije lepe od monatva kada se ivi onako kako su ga zacrtali sveti Oci-monasi. ovek zadobija rasko istinske radosti i raduje se u Bogu, s blaenom nadom da e zauvek iveti s Bogom, u blagoslovenoj i neizrecivoj radosti.

O, dubino Boija! O, neizrecivo i najslae bogatstvo! Ako ak ni apostol Pavle, uprkos svoj svojoj reitosti, nije mogao da nam predstavi ni najjednostavniju sliku svega onoga to je video i osetio kad je bio uznet u raj, kako onda da ja, nedonoe, govorim o veliini naslaivanja Bogom? Ispitajte u vidite kako je dobar Gospod (Ps. 34;8). O, edo moje i Isusovo, budi oprezna da te nijedna od stvari koje u svetu nazivaju dobrima, ne odvoji od NJega. Naprotiv, sve svoje enje prenesi na nebesko, jer je nae ivljenje na nebesima (Filiplj. 3;20). Prezri sve to je zemno i smatraj ga neistotom i pepelom. Nita nije pouzdano u sadanjem veku. Udalji se od greha kao od vatre i od otrovne zmije. S molitvom pritekni Isusu i On e te udesno izbaviti. Sve prinesi na rtvu Isusu, jer On ezne za svakim rtvenim delom ljubavi. Onima koji eznu za monatvom

12. O, kako da procenim nepojmljivo bogatstvo monatva! Koji je glineni jezik u stanju da pohvali njegovu slavu pred naim Hristom! Devstvenost je jednakost sa angelima. To je ono to ljudsku prirodu upodobljuje Hristu i Presvetoj Bogorodici, jer su i jedno i drugo devstvenici. Pre nego to su sagreili, i Adam i Eva su bili devstvenici, i tek su nakon pada postali suprunici. Drugim reima, najpre je bila ustanovljena devstvenost, dokje brak bio posledica prestupa. Prema tome, svako ko eli da dostigne vrlinu koju su prvostvoreni posedovali dok su bili u raju, mora iveti u devstvenosti i istoti. Devstvenost i istota imaju veliku odvanost pred Bogom. Zbog toga rtvujte ak i svoje ivote, ali uvajte devstvenost kao zenicu oka. Meutim, da biste je ouvali, neprestano morate izgovarati molitvu i biti oprezni da biste izbegli uzronike greha. Posebno budite oprezni kad su u pitanju vae oi. 13. edo moje, trebalo bi da se brinemo o istoti, jer se na taj nain rasplamsava monaka dua. Upravo je istota ono zbog ega se monaki ivot najee karakterie kao angelski. Sveti Duh blagonaklono gleda na istotu i snishodi na iste. Monah se tada osea kao da je u raju. avo napada istotu da bi spreio posetu Svetog Duha. Upravo zbog toga nas, edo moje, uznemiruje zlim pomislima, da ne bismo postali korisni sasudi Svetog Duha i da ne bismo smatrali da je monaki ivot angelski. Borimo se, dakle, da blagodau Boijom zadobijemo istotu due i tela. 14. Kada ljudi prime monaki postrig, blagodat nekoga poseuje vie, a nekoga manje. To, meutim, ne predskazuje monahov budui duhovni ivot.

Neki uopte ne oseaju blagodat angelske shime, pa ipak kasnije mnogo napreduju, dok se drugima deava suprotno. Meutim, cilj monatva je oienje srca, ime se zadobija savrena ljubav. Ovim bi trebalo da se bavimo i da se zanimamo: imamo li trpljenje i odvanost u naim bitkama sa avolom, istu ljubav, jezik slobodan od osuivanja i kleveta, itd. Monah ima dve radosti: prvu osea kad se zamonai, a drugu kad mu se priblii smrt. ta je ivot monaha, ako ne neprestano muenitvo? Zbog toga se raduje smrti, jer smatra da e se izbaviti od muenja i bitaka lukavoga. Isceli se sada, dok si mlad, i dok tvoje strasti jo uvek nisu duboko ukorenjene. Na taj nain e u starosti nai poinak. ivot proveden u dobrom podvigu donee nam mnogo duhovnog bogatstva i dobar kraj. 15. Preklinjem vas da obratite panju na sebe i da ne zaboravite cilj zbog kojega ste napustili svet i za koji bi trebalo da se borite da ga dostignete. Kakvo je dobro ako dostignemo neto svetovno i time nakodimo svojoj besmrtnoj dui, kojoj nita nije ravno? Na cilj kao monaha je da se uzvisimo do vinjih stvari i da obitavamo na nebesima, da razmiljamo o vinjem i o ravnoangelskoj istoti. Ne dolikuje nam da se prepustimo bilo kakvoj neprilinoj pomisli i da odbacimo svemono oruje molitve. Telo monaha je hram Boiji, i mi taj hram moramo ulepati svakom istotom da bi Bogu bio ugodan. Ko god oskrnavi taj hram, raalouje Gospoda, tako da moramo biti veoma oprezni u pogledu istote. Devstvenost je obeleje koje je svojstveno pobonim duama, isto kao i angelima. Budui da je neist i otuen od Boga, avo neoprostivo mrzi devstvenost. On nam unosi mnotvo neistih pomisli da bi oskrnavio lepotu istote i tako uinio da ona izgubi svoje angelsko blistanje.

Sa Svete Gore, oktobar 1957.

16. LJubljeni u Hristu brate... Bog neka te blagoslovi i prosvetli na nepogreivom putu spasenja. Pita me u svom pismu ta da uini ako te Gospod prizove da postane monah, jer ne bi eleo nita da uini bez NJegovog priziva na monatvo, zbog ega bi napustio svoje dunosti, itd. Brate moj, ko moe primiti, neka primi... Ne mogu svi primiti tu re (Mt. 19;12,11). Za priziv je karakteristino da ovek u sebi vidi vatrenu elju, revnost, enju i neku vrstu udnje za monatvom. Kada to bude video u sebi, siguran je da ga Bog priziva da postane monah. Pa ipak, on je i dalje slobodan da sam izabere jedno ili drugo, uz uverenje da su mu dati sklonost i priziv,

i ako hoe, on moe dobrovoljno i bez prisile da prigrli monatvo, koje se naziva i devstvenim ivotom. Ovaj priziv je blagodat Boija, i ovek ga ne moe zanemariti ili potisnuti. Ako ga zanemari i ostane jo dve tri godine u svetu, sigurno je da e ga potisnuti i da vie nee eznuti za tako uzvienim ciljem. Dok je takva osoba jo u svetu, neophodno je da posti saglasno svojoj telesnoj snazi i rasuivanju, da bdi, da se moli, da daje milostinju, da se uva od stvari koje mogu oskrnaviti razborite pomisli, da izbegava loe drutvo i razgovore sa suprotnim polom, da nae vreme za bezmolvije, itanje i sl. Sve e to pomoi da osnai enja za monatvom i da ostane vatrena sve dok ne doe pravo vreme da ispuni svoju elju, naravno, ako tako odlui, jer smo rekli da je ovek potpuno slobodan da izabere, ak i ako mu je priziv posvedoen karakteristinim znakovima. Razume se da je ovek, kada se zavetuje Bogu da he se zamonaiti, na neki nain obavezan da to i uini, kao to kau veliki Oci Crkve. Kad se neko priprema da poloi zavet, mora o tome dobro razmisliti, jer naruavanje zaveta nee imati dobre posledice. To se smatra preziranjem Boga, kojem se ovek i zavetovao. Devstveniki ivot je uzvien, jer ovek doputa sebi da bez ikakvih prepreka ugaa Bogu. Posvetivi se potpuno sluenju Bogu, vremenom moe postati svet duom i telom. Preporodie se i postati novi ovek posveen Hristu, sa svim karakteristikama ivota u Hristu, kao to i deca imaju osobine roditelja koje pokazuju da su deca zakonita. Brate moj, na Svetu Goru moe doi kad god poeli, ak i kao hodoasnik, i tada e stvari videti izbliza. Ako hoe, koliko god eli moe ostati kod nas ili na nekom drugom mestu. Naa kua ima dve kelijice, jednu za mene a jednu za tebe. Tako e bolje videti ta treba da uradi. Takoe e uti duhovne rei moga Starca koje potiu od opita i, jednom reju, bie prosvetljen po pitanju onoga ta treba da uini. Na poetku, ivot u Hristu podrazumeva mnogo muka i najrazliitija iskuenja. Meutim, ona vremenom slabe i poinje duhovna uteha tako da e se, kad te poseti blagodat Boija, nai u stanju duhovne naslade i radosti. Gospod nam je rekao da emo se spasti kroz mnoge alosti, i potrebno je da se naa dua ukrepi u trpljenju. Onaj ko pretrpi do kraja, nai e spasenje.

Sa Svete Gore, novembar 1957.

17. Najvoljeniji u Hristu brate, neka te uvek titi blagodat Svetog Duha. Jue sam primio tvoje pismo i mnogo sam se obradovao kad sam video da si shvatio istinsku sutinu monatva i da si dobro. Moje zdravlje je loe, po volji Boijoj. Pod potiskivanjem blagodati sam podrazumevao da ovek ostane u svetu i da okleva dve ili tri godine. NJegov ar e u tom sluaju ohladneti i izgubie elju za monatvom, jer se blagodat te topline povlai zbog njegovog nemara da ostvari cilj. Trnje i korov he ti raati (Post. 3;18), kae Sveto Pismo. "Trnje i korov", odnosno strasti i rave navike koje narastaju na zemlji srca. Uz mnogo muke, suza i znoja uklanja se trnovito korenje strasti i ravih navika, da bi se oistila zemlja srca u koju je posejano seme, tj. re Boija. "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Prema trezvenoumnim Ocima, molitva je seme koje se u srce iskuenika u poetku seje uz mnogo truda i borbe, dok ne proklija, naraste, bude ponjeveno i pretvoreno u hleb, hleb ivota. Drugim reima, dok ovek ne bude u stanju da okusi plodove svoga truda, a to su sladost molitve i ljubav Hristova. To je iva voda koja navodnjava srce, osveava ga i ini da nabuja. To je ono to meni, nemarnom, nedostaje. Dolazi as, i ve je tu, kad e se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini (Jn. 4;23). Kako je divno Gospod razjasnio umnu molitvu! Dok si u svetu, podvizavaj se, itaj, moli se i izgovaraj molitvu koliko god moe, jer je njena sila neizmerna. Daj milostinju, jer je velika sila milostinje. Dok sam bio u svetu, i ja sam davao milostinju koliko god sam mogao iako sam bio siromaan, da bi mi Bog pomogao da dostignem svoj cilj. Zna li koliko Bog proslavlja milosrdne? Jedan angeo Gospodnji pojavio se pred kapetanom Kornelijem i rekao: Molitve tvoje i milostinje tvoje uzioe na spomen pred Bogom (Dela ap. 10;4). Prorok Danilo je rekao kralju: Oprosti se greha svojih pravdom i bezakonja svojih milou prema nevoljnima (Dan. 4;27). Zapamtimo svi, brate moj, a najpre ja, bezumnik, strani obraun pred stranim sudom Boijim, kao to su uinili i sveti podvinici. Ava Agaton je pred smrt jecao, i monasi su ga upitali: "Zar i ti jeca, avo?" "Verujte mi, eda moja, svim silama sam teio da udovoljim Bogu, a opet ne znam da li su moja dela bogougodna!" Sveti Antonije je takoe plakao kad mu se pribliavao smrtni as: "Zar i ti jeca, avo?" "Verujte mi, eda moja, otkad sam postao monah, strah Boiji me nikad nije naputao!"

Razmiljam i o samom sebi: ta u pred Bogom rei u svoju odbranu ja, koji sam nemaran i neist, kome su strasti skinule branu odedu? Ti e, brate moj, susresti mnoge prepreke na svom putu, ali neka te to ne obeshrabri. Izbegavaj sve to te ometa na putu Boijem. Preseci svako prijateljstvo sa mladiima-mirjanima. Ne plai se. Kad je Bog sa nama, niko nije protiv nas. Moja kelija je veoma tiha. Kad doe ovamo, bie veoma zadovoljan. Ja ivim u krajnjem bezmolviju i bezbrinosti. Moj starac mi je dao blagoslov da u samoi i miru obedujem ujutro. Posetioci su veoma retki, i svoj oskudni obrok obino jedem sam. Nastojim da, uz Boiju pomo, izgovaram molitvu. Sam se budim, i sam bdim. Prema tome, ovo mesto e se dopasti svakome ko eli da ivi u bezmolviju, molitvi i bezbrinosti[2]. Oekujem te s velikom radou, i molim te da ne okleva da mi pie. Molim se za tebe s ljubavlju u Hristu.

Najnitavniji papa-Jefrem Josifovac

18. edo moje, uzdranje, post, bdenje, odricanje od svetovnog itd. predstavljaju naine kojima emo zadobiti isto srce, a osnovna karakteristika istog srca je ljubav. Na cilj je, dakle, istota srca. Bez istote neemo videti Boga, On nam se nee otkriti. Kako onda moemo rei da smo postigli svoj cilj ili da smo mu se pribliili, ako nemamo isto srce? Apostol Pavle kae: LJubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne Gordi, ne nadima se, ne ini to ne pristoji, ne trai svoje, ne razdrauje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. LJubav nikada ne prestaje (1. Kor. 13;48). Sve ove karakteristike, koje apostol Pavle gromoglasno oglaava, ukazuju koliko je ovek uznapredovao u istoti. Zemljodelac radove zapoinje ienjem njive. isti je od kamenja i trnja, a zatim ore, seje i eka da Bog poalje kiu, sunce i vetar. Pri tom ima jedan cilj: da poanje ito i da se naslauje plodovima svog truda. Mornar i trgovac putuju u daleke krajeve dok im prete bure i razliite opasnosti, a cilj im je da uveaju svoje bogatstvo i da se njime naslauju. Monah mora da se lii roditelja, brae, sestara, roaka; liava se zadovoljstava, bdi, moli se, posluan je, bori se s pomislima i slino. S kakvim ciljem? Da zadobije istotu srca, da vidi Boga! Ako nije oien, nee videti Boga.

ta je Bog? Bog je ljubav. Prema tome, onaj kome nedostaje istinska ljubav, ljubav duhovna i ista, nikada nee spoznati boansko. 19. Keri moja, neka te najslai Raspeti Gospod nagradi hiljadama blagoslova, jer On iznad svega voli devstvenost, koja je duhovna sestra angelske devstvenosti. Nebeski Otac je devstvenik; NJegov Sin, na Gospod Isus Hristos je devstvenik; ljubljeni uenik Hristov, Jovan, bio je devstvenik; zar da ne pomenem Djevu Mariju, nau Presvetu Bogorodicu, koja je zid odbrane za devstvenike to se podvizavaju? Molim se, keri moja, da u ivotu izabere najsvetiju vrlinu devstvenosti, ukras angela. Sve to ovek izgubi moe se ponovo zadobiti izuzev devstvenosti koja predstavlja najistiji ivot bez drskih i sramnih grehova. Bezbrojne vojske angelske raduju se kad se bar jedan od njihovih saboraca pridrui njihovom inu. To je nevidljivo mesto. Da li eli da ga zauzme, keri moja? Nadam se da e se dejstvovanje blagodati slavno izvriti u tebi, u slavu naeg raspetog Gospoda. Keri moja, ljubi naeg Isusa i jedino se NJemu klanjaj u svom ivotu. Neka Isus bude duhovna naslada tvoga srca. Nikada nemoj zameniti tu ljubav za varljiva svetovna zadovoljstva, ma koliko se isprazni svet trudio da te na to prisili. Postani uenica Isusova i, kao druga mironosica, prinesi svom Uitelju dragoceno miro svoje devstvene istote. Sve ovozemaljske stvari prolaze kao san, i nita u ovom svetu nije postojano i nepromenljivo. Zbog ega bismo onda voleli prolazne i kratkotrajne stvari umesto venih i neprolaznih? U svakom trenutku, smrt preti da nas poalje na drugi svet, a posebno na sud Boiji. ta drugo da inimo nego da se pripremimo da se dobro odbranimo pred Bogom za sve u emu smo sagreili protiv NJega? Udalji svaku svoju grenu i ravu pomisao im se pojavi. Neprestano prizivaj u misli ime Isusovo, jer e ti to najsvetije Ime dati pobedu nad najraznolikijim grehovima. 20. Spolja posmatrano, monah ponekad moe izgledati potiteno, dok je u stvari preispunjen radosnom alou, koja je toliko korisna i nuna. On izgleda sumorno kad se bori s neistim pomislima ili kad ga iskuavaju njegov egoizam, uznemirujue rei ili neka pokuda. On se tada bori da pomislima samoosude uniti svoj pobueni egoizam. Ono to nam izgleda kao potitenost ne pojavljuje se kao posledica pomisli oajanja, jer on blagosilja as kad ga je Bog odveo iz nesree ovog sveta i doveo u spasonosni monaki ivot. Umesto potitenou, trebalo bi da to nazovemo radosnom alou, to oznaava duboku radost i zadovoljstvo koji proizilaze iz sistematskog vaspitavanja srca. Takva alost je nepoznata mirjanima koji obraaju panju samo na spoljanje stvari i doputaju da se njihova srca opasno razbole od egoizma, gordosti i sujete.

Bez trezvenoumlja, neprestane molitve i bdenja u usamljenoj i mranoj keliji, spoljanja dela vode hrianina ka sujeti, budui da on sve zasniva na svojim delima koja su tako jeftina! Oienje srca zahteva veliki napor: napor samoosuivanja, molitve, samoodricanja, posluanja, dobrih dela, mnogih suza itd. Ako srce nije oieno na taj nain, kako e onda ovekova dela biti ugodna Bogu? Jedino monatvo, kao sekira, odseca strasti u njihovom korenu, dok bez monakog podviga ovek odseca samo grane i lie. 21. Natprirodna udesa monaha i duhovno stanje koje je plod njihovog podviga pokazuju ta je zapravo monatvo. Iako borba da se u svetu ivi hrianskim ivotom predstavlja poboan napor, ona nije ni blizu monakom ivotu po njegovom obilju duhovnog bogatstva i po bliskosti s Bogom. Po rodu se drvo poznaje (Mt. 12;33). itava vojska monaha ispunila je nebesa. A koliko pravednika imamo? Moe ih na prste izbrojati![3]

NAPOMENE: 1. Grka imenica "" prvobitno je oznaavala organizatora i sudiju u nadmetanjima u igrama a poznije sudiju uopte. (Prim. prev.) 2. Grku imenicu "" (bezbrinost) ne treba shvatiti u smislu nemara, nego u smislu slobode od ovozemaljsknh i svetovnih briga, tj. u smislu spokojstva i duhovnog mira (u tim znaenjima ona je koriena i u nekim besedama svetog Jovana Zlatoustog). Ponekad, ova imenica moe oznaavati i slobodu od odgovornosti, ali samo u sluaju da monah brigu o svom spasenju poverava svom starcu, koji na taj nain postaje odgovoran za njegovu duu i oslobaa monaha brige za sopstveno spasenje. (Prim. prev.) 3. Pravednici su svetitelji koji su se posvetili ivei u svetu, a da pri tom nisu bili svetenici, monasi ili muenici. (Prim. izd.)

O SVETU I PORODICI sadraj 1. edo moje, neka te prati angeo Gospodnji i neka ti pokae put Boiji i put tvog spasenja. Amin. Neka bude. Molim se da ti Bog podari duevno zdravlje, jer je to dar usinovljenja i zadobijaju ga samo one due koje su se potpuno posvetile sluenju Bogu i ljubavi Boijoj. Svet privlai mlade kao magnet. Svetovne stvari imaju veliku mo nad novoprosvetljenom duom koja je tek poela da se orijentie i da sagledava cilj svog ivota i zadatka na koji je prizvana. Prijateljstvo (ljubav) prema svetu neprijateljstvo je prema Bogu. Jer koji hoe svetu prijatelj da bude, neprijatelj Boiji postaje (Jak. 4;4). Bog je naslade sauvao za venost, jer su i On i tvoja dua besmrtni. Ne moe biti nikakvog poreenja izmeu svetovnih naslada i istih naslada Boijih. Naslade ovog sveta zadobijaju se uz napore i trokove i, nakon trenutnog zadovoljstva, slede raznolike posledice, zbog ega ih pogreno nazivamo nasladama. Naslade BoiJe, meutim, nemaju takve posledice, jer su duhovna zadovoljstva ovde dole na zemlji prvi plodovi venih nizova zadovoljstava i naslada u Carstvu Boijem. Naprotiv, onaj ko se oskrnavio svetovnim nasladama, prinuen je da podnosi venu osudu, zajedno sa prvonaalnim podstrekaem oskrnavljenja, avolom. edo moje, vreme naeg ivota dato nam je kao novani iznos, tako da svako moe da trguje radi svog spasenja i, zavisno od trgovine kojom smo se bavili, biemo bogati ili siromani. Ako "novac" vremena iskoristimo u trgovini duhovnog obogaenja, onda emo uistinu postati veti trgovci i zauemo blaeni glas: Slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svojega (Mt. 25;23). Na kraju ivota, od svakoga od nas zahtevae se precizan obraun gde smo i kako potroili novac vremena i teko nama ako smo ga rasipali na bioskope, zabave, razvrat, beskorisne snove i telesne naslade. Kakvom e se odbranom tada oglasiti na svezani jezik, kako emo podii oi i pogledati naeg Hrista kad nam bude nabrajao bezbrojna dobroinstva koja je NJegova bezgranina ljubav obilno izlivala na nas? Sada, kad jo imamo vremena, kad novac vremena jo uvek nije sasvim potroen i dok jo uvek njime raspolaemo, razborito razmislimo o razbojnikom svetu koji eli da nas pokrade. Odgurnimo ga kao raspadnutog mrtvog psa i pourimo da tim novcem kupimo skupocena dela koja e, kada budu iskuana u vatri, postati veoma blistava i darovi dostojni naeg svetog Boga,

prikladna da poslue kao ukrasi u svetom nebeskom Jerusalimu. Neemo kupovati slamu, odnosno dela mrana i dostojna pakla, jer emo s njima sii dole u venu vatru prokletstva, gde e mnotvo ljudi koji su zloupotrebili Boije darove ponjeti ono to su posejali. Sa suzama zasej dobra dela, i tako e u vreme posete ponjeti snopove naslaivanja venim ivotom. 2. Tvoja iskuenja su od Boga, jer te On priprema za borbu. On te uvebava, kao to se i vojnici na svojim vebama pripremaju pomou surovih napora. Tamo najpre ue teoriju ratovanja a zatim, na znak trube u istinskom ratu, stupaju u borbu budui da su ve obueni i da poseduju unutranje uverenje da znaju kako da ratuju, i spremni su da se rtvuju za svoj cilj i ideologiju. Vi se nalazite u slinoj situaciji, budui da ste prizvani da postanete vojnici Hristovi i da se borite protiv NJegovog neprijatelja. On vas uvebava s ciljem da se uveri u vau ljubav prema NJemu: Ko ima zapovesti moje i dri ih, to je onaj koji me ljubi (v. Jn. 14;21). Budite hrabri, eda moja, i ostanite odani i posveeni Onome koji vas ljubi savrenom ljubavlju. Pre nego to bitka zapone, vojskovoe bodre duh vojnika pevanjem borbenih pesama i kazivanjem raznih pria o herojskim delima, ime rasplamsavaju njihovo oseanje samoportvovanja. Ova taktika daje im veliku snagu i odvanost za bitku koja treba da zapone. Osim toga, potrebno je da, slino svetiteljima, razmiljamo o podvizima muenika i svetih monaha, odnosno o tome kako su se podvizavali, kako su se odrekli sveta i ljudi i kako ih nita nije moglo spreiti da slede put koji vodi ka Isusu. Ovakva razmiljanja e snano ukrepiti vaa stremljenja i namere, jer je bilo mnogo onih koji nisu bili svesni skrivenih zamki, zbog ega su njihove due podlegle iskuenju i izgubile nadu u veni ivot. Razmiljaj o ljubavi naeg Isusa i ljubav Isusova nadvladae svaku drugu prirodnu ljubav. Ukoliko se vie budemo odricali, utoliko emo se vie naslaivati ljubavlju Boijom. Obratimo panju na visine, gde Isus sedi s desne strane Oca. Neka nae oi pogledaju u visinu, jer je veno i neprolazno gore, a ne dole, gde je sve prah i pepeo. Pomisli na nebesku rasko: tamo je beskonana mudrost Boija, tamo je neizreciva lepota, tamo je angelsko pojanje, tamo su bogatstva boanske ljubavi, tamo je ivot osloboen bola. Tamo e prestati suze i uzdasi, tamo je jedino radost, mir, vena Pasha i neprestano praznovanje. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boijega (Rim. 11 ;13). to oko ne vide i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono pripremi Bog onima koji Ga ljube (1. Kor. 2;9). Obratimo panju na molitvu. Istrajmo u molitvi, i ona e sve dovesti u red. Nipoto ne ustupajte; ostanite postojani u svom svetom cilju. Ostanite pored Isusa da biste iveli u duhovnoj srei. Sree nema nigde izuzev u Isusu. Takozvana "srea" koja je izvan Isusa netano se naziva sreom, jer se zadobija na nedoline naine, brzo se zavrava i vodi oveka ka venoj nesrei.

Podvizavajte se, eda moja! Angeli vam pletu vence od rajskih cvetova! Na Hristos smatra vae podvizavanje za muenitvo, a ta je uzvienije nego biti muenik za Hrista! 3. Primio sam tvoje pismo, edo moje, i mnogo smo se obradovali tvojoj snanoj elji i udesnoj sklonosti prema monatvu. Volim biti na pragu doma Boijega nego iveti u atorima bezbonikim (Ps. 84;10). Neka te nikakva druga ljubav ne odvoji od ljubavi Isusove. Sve smatraj za plevu da bi zadobio Hrista. Stradanja sadanjeg vremena ne mogu se ni uporediti sa buduom slavom koja e se otkriti podvinicima (v. Rim. 8;18). Sad je vreme za borbu, patnju i trud Boga radi, dok je budunost vreme za vence vene slave, za nagrade, pohvale i saivot sa svetim angelima u blizini najuzvienijeg prestola Boijeg. Mladost neujno prolazi, godine protiu tiho i neprimetno, kao voda u potocima; sati iezavaju kao dim na vetru. Tako prolazi i nestaje sadanji ivot. Boiji podvinici koraaju prema venim nagradama slave, a nemarni i svetoljupci (gr. ) da budu veno osueni sa demonima. Primamljivosti sveta i njegove naslade preobrazie se u vene patnje i bol za one koji su uivali u njima, ako se ne pokaju. Naprotiv, ljudima Boijim e mala liavanja biti nadoknaena venom sreom i blaenstvom Boijim. Takvo blaenstvo video je i boanstveni Pavle i zadivljeno oglasio: to oko ne vide i uho ne u i u srce oveku ne doe, ono pripremi Bog onima koji ga ljube (1. Kor. 2;9). Ne dozvoli da te ometa vezanost za porodicu. Pomisli da e u smrtnom asu biti sam i tada e ti biti potreban Bog kao pomonik. Ako Boga voli vie nego njih, On e ti tada i pomoi. Meutim, ako bude oklevao, sam e njeti plodove gorkog aljenja. Prema tome, donesi odluku ljubavi Hristove radi i zaponi svoj novi ivot.

Pismo duhovnoj keri

4. Sve zavisi od tvoje volje. Preklinji Presvetu Bogorodicu da rasplamsa tvoju svetu enju tako da uz samoodricanje odlui da napusti ovaj isprazni svet i san koji se zove ivot, i da krene za enikom Hristom. On e ti dati Sebe i Svoju najslau ljubav i smatrae te dostojnom da nasledi NJegovo Carstvo. Preklinji Presvetu Bogorodicu da ti pomogne da donese svetu odluku, i kad to Ona uini, prekrsti se i kreni za Isusovim spasonosnim glasom koji kae: Ako hoe ko za mnom ii, neka se odrekne sebe i uzme krst cvoj i za mnom ide (Mt. 16;24).

Niko nam ne moe pomoi u stranom smrtnom asu. Pomoi e nam jedino dobra dela koja smo uinili radi Boga i svoje due. Budui da se monaki ivot uglavnom sastoji od dela Boijih koja su veoma korisna za spasenje nae due, zato ne bismo sve rtvovali da bismo iveli ivotom koji e nas uiniti bogatima u Carstvu Boijem? Kakva je korist oveku ako zadobije sav svet a dui svojoj naudi (Mk. 8;36)? ovekov ivot visi o koncu. Pri svakom naem koraku reava se na ivot. Koliko se ljudi probudi ujutro, a da ne vidi vee? Koliko ljudi uvee zaspi, a da se nikada vie ne probudi? Uistinu, ovekov ivot je san. ovek u snu vidi stvari koje ne postoje: on sebe moe videti kao krunisanog cara ali kada se probudi, vidi da je u stvari samo siromah. U ivotu koji ivimo ovek nastoji da se obogati, da se obrazuje, da lagodno ivi, da postane znamenit. Na alost, dolazi smrt i sve biva uzaludno. Tada drugi uzimaju ono zbog ega je radio itavog ivota, dok on sam naputa svet neiste savesti i oskrnavljene due. Ko je mudar, razumee ove stvari i odrei e ih se, i poi e za enikom Hristom, i sva dela koja bude satvorio bie bezgranino nagraena u NJegovom Carstvu. Keri moja, uvek se seaj smrti i suda Boijeg, kroz koji emo neminovno proi. Seaj se toga da bi imala vie straha Boijega, oplakuj svoje grehe, jer suze tee duu onoga koji jeca. 5. Moja duhovna keri, molim se da te boanski spokoj i radost prate kroz ivot. Amin. Primio sam tvoje pismo i video tvoju radost. Molim se da ta radost oznai prve plodove neprestane duhovne etve, novog ivota potpuno posveenog neuporedivoj ljubavi Boijoj. Upoznala si plodove Duha. Ako si se toliko ukrepila stekavi mali opit, koliko e se tek ukrepiti kada se nae u potpuno duhovnom okruenju! Sve do kraja naeg ivota, svuda emo susretati iskuenja, pa ak i u manastiru ili u pustinji, ako se tamo naemo. Meutim, ako smo daleko od sveta, biemo slobodni da se borimo na otvorenom polju. Tu emo moi da sakupimo duhovno pojaanje koje e nam pomoi uzvienim nadama u nagradu nebeskog prizvanja Boijeg (v. Filiplj. 3;14). Ovde nemamo postojana grada, nego traimo onaj koji e doi (Jevr. 13;14), veni i proslavljeni! edo moje, bori se svim silama. Nemoj obradovati satanu time to e zapostaviti svoje dunosti, nego ga ogori tako to e ih izvravati marljivo i revnosno. Prolazi oblije ovoga sveta (1. Kor. 7;31), dok e onaj, ko tvori dobra dela, prebivati u vekove! Satana nee prestati da te gaa otrovnim strelama u vidu najrazliitijih pomisli, i to najee sramnih. Hrabro stupi u borbu za zadobijanje nepropadljive vence.

im se pojave rave pomisli, odmah uniti fantaziju i odmah izgovori molitvu i, gle, istog asa doi e izbavljenje! Nemoj da se uplai kada vidi bitku i nemoj gubiti moral, nego prizovi svemonog Boga i pokai veliko smirenje. Prekorevaj se najpogrdnijim imenima i ubedi samu sebe da si zaista takva. Od tog trenutka samosmirenja poinje bitka uz molitvu. Budi oprezna, jer bitka koju vodimo nije laka. Mi treba da se borimo s naalima i vlastima, i od nas se zahteva razboritost i obazrivost da bismo se dobro borili. Dobro nije dobro ukoliko se ne izvri na odgovarajui nain. Molim se da vodi dobru bitku. Budi oprezna kad su u pitanju ljudi s kojima se drui. Uz mnotvo molitava i blagoslova, tvoj najnitavniji Starac.

O POSLUANJU, NEPOSLUNOSTI I ODSECANJU SAMOVOLJE sadraj 1. Uvek se molim dobrom Bogu da koraate istinskim putem monakog ivota. Ne zaboravljajte s kakvim neprijateljem vodimo rat i bitku, jer ne bi trebalo da povrno tragate za spasenjem. Prisiljavajte same sebe. Razmiljajte o razlozima zbog kojih ste se zamonaili. Napustili smo roditelje, brau, sestre... Meutim, ako ne napustimo i svoju volju, ako ne budemo posluni, ako ne odseemo samovolju, neemo nai milost kad nae due izau na sud. Razmiljajte o venim kaznama, ali ne zaboravljajte raj, jer emo zasluiti jedno od ovo dvoje. Hristos je radi nas nedostojnih pokazao savreno posluanje Nebeskom Ocu, kao to je bio savreno posluan i Svojoj Majci po telu, naoj Presvetoj Bogorodici i Josifu Zaruniku. Koliko bismo tek mi, zbog svojih grehova, morali da odsecamo samovolju i da budemo posluni svom duhovnom ocu! Kao plod svoje pobonosti, muenici e pokazati svoje muenitvo, ispovednici svoje sveto ispovedanje, sveti jerarsi njihov trud protiv jeretika, a prepodobni svoju podviniku borbu. ta emo mi pokazati, a najpre ja sam? Meutim, ako smo posluni i ako odsecamo svoju volju, i mi emo doneti plodove. I mi emo neto prineti kao rtvu, tako da neemo otii praznih ruku kao lenji sluga. 2. Obratite panju na svoju poslunost. Ako se dobro na njoj potrudite, kroz nju ete zadobiti ivot veni. Ako to ne uinite, va kraj e biti paklene muke. Prema tome, probudite se iz zaboravnosti i lenjosti. Vreme je da se probudimo iz sna nemara, jep nam je kraj ivota nepoznat. Kad emo se probuditi? Kad arhaneo doe da uzme nae due? Buenje je tada beskorisno! Budunost je vreme za vence, a sadanjost za podvig, trud i borbu.

Prisilite same sebe, izgovarajte molitvu, prekinite praznoslovlje, zatvorite usta za osudu, postavite kapije i katance za nepotrebne rei. Vreme prolazi i ne vraa se, i teko nama ako nam vreme proe bez duhovne koristi. Zbog toga vam i piem, o tome bi trebalo da razmiljate, to bi trebalo da radite. Bog ljubavi neka bude sa vama i neka vas Presveta Bogorodica ukrepi i prosvetli i uini revnosnima u borbi. 3. Budi posluan, bez oklevanja odagnaj pomisli, budi poslednji ako eli da bude prvi. Kad si neposluan duhovnom ocu i kad ga unesreuje, time alosti i Boga. Na Hristos nam je delima pokazao veliinu svetog posluanja, jer je Sebe rtvovao zbog poslunosti Ocu. Zato mu darova Ime koje je iznad svakog imena (Filiplj. 2;9). I zaista, ko god je pokazao savreno posluanje udostojie se da dobije veliko ime na nebesima, ime usinovljenja, koje e ak i angeli potovati, udostojie se udvostruenog venca u vinjoj slavi. Sveti Palamon je rekao: "Onaj ko se potpuno potinio, nema potrebe da obraa panju na Hristove zapovesti." Zato? Zato to je kroz savreno posluanje ve ispunio sve Hristove zapovesti, tako da nema potrebe da ih ispunjava ako ih je ve izvrio. Posluanje u svojim nedrima nosi istinsko smirenje, a gde god je smirenje, tamo je i miomiris Hristov, blagouhanje Boije. 4. Kae se da je najzakonitija borba ona koja kao pokretaku snagu ima apsolutno posluanje, koje sveti Oci nazivaju neljubopitljivim i slepim. Ta borba je najsigurnija i najsavrenija, jer posluanje ukljuuje smirenje, a gde god je smirenje, tamo je zakonitost i sigurnost. Prigrli savreno posluanje i smirenje, edo moje, i onda e pouzdano znati da se zakonito podvizava. Posluanje ne podrazumeva da samo izvri odreeni zadatak, nego prevashodno da se spremno potini savetu koji ti daje starac, odnosno, da se potini svemu to ti on savetuje u pogledu duhovne borbe. Ne prihvataj se nikakvog podviga bez starevog znanja. U starini su uenici svom starcu govorili ak i koliko su aa vode popili. Starac je znao sve da uenici ne bi bili preleeni i ostali bez nagrade za sav svoj trud. 5. ta je blaenije od posluanja po Bogu? Koji je duhovni tok sigurniji od ovoga? Prema tome, radosno pohitaj da bi zadobio nepropadljivi venac posluanja. NJome e Naalnik uzvienog posluanja, Isus, ukrasiti glavu svakog poslunika koji se podvizavao. Budite posluni starcu kao Samom Gospodu. Primoravajte se u duhovnim stvarima, a prevashodno u posluanju, koje je ukras uenika. Poslunik (uenik) bez posluanja je neplodna utroba, ali kada se ukrasi posluanjem i odsecanjem svake samovolje upodobljava se plodnoj utrobi. Poslunik e imati tu prednost da posredstvom svog starca lako otkrije ta je volja Boija. O, kako je to velika prednost! Ostali ljudi lutaju i pitaju se: "Da li da uinim ovo ili ono?" Oni doslovno pate, bivaju neodluni i gube vreme. Zahvaljujui naoj oskudnoj molitvi, u dananje vreme retko moemo pouzdano otkriti ta je volja Boija. Zbog toga stalno doivljavamo

brodolome. Prema tome, eda moja, budui da je ljubav Boija bila toliko milosrdna prema vama da bez napora moete otkriti NJegovu volju, s verom i poverenjem pohitajte ka posluanju i tako e vam se neprestano otkrivati volja Boija, koja je veni ivot i blaeni poinak dua. Neprestano, i danju i nou, sluam ispovesti ljudi. ta sve neu uti, i ta sve neu nauiti! Problemi bez kraja i bez reenja. A ja znam kakva se pobeda moe izvojevati posredstvom posluanja i poverenja u rukovoditelja, i kakve oluje i brodolome trpe oni koji se usled svog egoizma oslanjaju na same sebe. Rezultat svega toga je da bivaju prelaeni usled svoje nadmenosti, da prelaze iz tame u tamu i iz manjih greaka u vee. 6. O, hiljadu puta blagosloveno posluanje, kakva se veliina u tebi skriva! Svako, ko te zavoleo, obogatio se tvojom krasotom, postao mladenac u Hristu i smirio se kao dete. Zbog toga e radosno ui u Carstvo Nebesko, ba kao to je Gospod rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko (Mt. 18;3). Za detence je uglavnom karakteristina prostodunost, nezlobivost i poslunost njegovoj majici. Prema tome, posluanje e nas uiniti duhovnim mladencima, tj. mladencima za zlo, ali bogatima u mudroljublju Boijem. 7. edo moje, verno me sledi i ne plai se. Sauvaj posluanje, posebno duhovno. Onaj ko ima posluanje ima i ivot veni, jer se u savrenom posluanju sadre sve vrline, a posebno osloboenost due od odgovornosti. edo moje, svojim samoportvovanjem i revnou poslunik mora pokazati savreno posluanje svom starcu, kao da pred sobom vidi Hrista. Budi obazriv, edo moje, da tvoje posluanje bude iskreno i potpuno. Omrzni samovolju koja znai smrt tvoje besmrtne due. Kao primer uzmi prvostvorene (Adama i Evu): oni su bili neposluni Boijoj volji i pretrpeli su kaznu izgnanstva. Ne suprotstavljaj se starcu. Pomisli da je on predstavnik boanske volje. Svaki prestup i neposlunost kanjavaju se saglasno veliini greha. Poslunik je duan da se vrsto dri svoga mesta, tako da ne moe biti pomeren. On mora biti posluan ma gde da je postavljen, ak i kad bi umro ispunjavajui svoju dunost. To se naziva posluanjem do smrti, i to do smrti na krstu. 8. LJubljena moja u Hristu eda, neka blagodat naeg Hrista bude sa vama i neka vas u mom odsustvu uvaju svete molitve mog svetog oca Josifa, jer se za dobrog poslunika nikada ne prekida duhovno jedinstvo u Hristu sa njegovim starcem. Voljena moja eda, vi moju duu ispunjavate miomirisom, jer se seate rei koje sam vam izgovorio dok sam bio sa vama. Seajui se mojih rei i pridravajui ih se, vi se nalazite u duhovnom posluanju koje je najbolja vrsta posluanja. Onaj ko poseduje takvo posluanje upodobljuje se Hristu Isusu, jer je Hristos bio posluan do smrti, i to do smrti na krstu, dok ga Bog nije uzdigao i dao Mu ime Isus (v. Filiplj. 2;89), a od imena Isusovog drhte i strepe sve sile tame.

Onaj ko poseduje posluanje jo u ovom ivotu obitava u ivotu Duha koji e se nastaviti ak i posle njegove smrti, u vekove vekova. Pomislimo da nismo mi raspeti za naeg Gospoda Spasitelja, nego da je On zbog nas, nedonoadi, pretrpeo Krst, Krst posluanja radi. LJubite osveeno posluanje, koje e uiniti da svako ko ga poseduje postane mladenac u Hristu, da se nahrani istim mlekom blagodati i da se udostoji blaenstva: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko (Mt. 18;3). Da, dobar i smiren poslunik udostojie se da, kao edo Hristovo, prebiva u nebeskim obitavalitima naeg nebeskog Oca, kao naslednik Boiji i sanaslednik Hristov (v. Rim .8;17). 9.Ne postoji bolji put od posluanja, jer onom, ko ga ljubi, daruje sreu, poinak, oslobaanje od odgovornosti (od svojevoljnosti, prim. izd), oprotaj i mnotvo drugih dobrih stvari, ali prvo i najpre zatitu od zamki sataninih, budui da ga pouzdano rukovodi opit njegovog duhovnog oca, tako da bez mnogo smetnji koraa putem duhovnog ivota. 10. Svi poslunici koji odseku samovolju i u svemu udovolje svom starcu smatraju se dobrovoljnim muenicima, iako nisu podneli razna telesna muenja. Veina muenika okonala je ivot nakon kratkotrajnog muenikog stradanja, dok se muenitvo monakog posluanja sprovodi itavog ivota i zbog toga se smatra muenitvom savesti. Iz tog razloga, preklinjem vas da obratite panju na posluanje. Vae posluanje se, posredstvom vaeg starca, prenosi i na Boga. ta e nam koristiti ako napustimo svet i svoje roake, a ipak ne ispunimo sve to smo obeali Bogu? Da li smo nekom oveku obeali da emo iveti po Bogu? Kakav emo odgovor ponuditi? Prema tome, svim srcem koraajmo putem apsolutnog posluanja i nae due e zadobiti blagodat Boiju. 11. Onaj ko sprovede u delo sve to mu savetuje njegov duhovni otac, ima i njegov blagoslov. Meutim, onaj ko ne uini ono to mu savetuje starac, nema njegov blagoslov ni ovde ni na drugom svetu. Svako ko nipodatava ono to on (starac) zapoveda, svako ko ne smatra za zakon ono to on savetuje i zbog nadmenosti ne revnuje da to izvri, mora razumeti da e ga sustii paklene muke. eda moja, plaite se pravednog Sudije i budite posluni savetima vaeg duhovnog oca, jer va starac eli da se vae due spasu, dok avo tei da vas prisvoji posredstvom egoizma i neposlunosti. 12. Preklinjem te da bude posluan bez oklevanja i svojeglavosti. Revnosno se potrudi da uspokoji svog oca po duhu. Sa njim ivi i ivee. Zato bi ga onda alostio? Tvojoj dui nee koristiti ako on bude uzdisao zbog tebe. Tako nita nee izgraditi, i bie potpuno sruen ako ne ispravi svoju neposlunost.

Pogledaj kako su blistali poslunici drevnih vremena. Oni su sve rtvovali na oltaru posluanja i savrenom ljubavlju i poverenjem zadovoljili srca svojih duhovnih rukovoditelja. Ti, meutim, najpre razmatra da li e ti stareve rei koristiti ili nee, a zatim odluuje hoe li posluati ili ne! Takvo posluanje niemu ne vodi! Ne misli, nego dela! Ne prigovori, nego smrt! Smrt kroz posluanje! Samo tako emo se, izvravajui svoje dunosti, opravdati pred Bogom. 13. Posluanje je "panagija"[1] poslunika (uenika): kao to se panagijom episkop razlikuje od svetenika, isto tako se i posluanjem dobar poslunik (uenik) razlikuje od nepokornog. LJubi svog duhovnog oca i budi mu posluan kao Samom Bogu, jer je upravo on taj koji se u jerarhiji nalazi neposredno iza Boga. Zadobie veliku blagodat ako Boga radi bude posluan svom duhovniku. Nemoj ga alostiti da ne bi raalostio Duha Svetog, koji ga je pomazao kao apostolskog prejemnika (naslednika). Duhovnici su njihovi poslednji naslednici (prejemnici) i kroz Svetog Duha zauzimaju to mesto u jerarhiji. Prema tome, onaj ko njih alosti, alosti i Svetog Duha. 14. Posluanje i smirenje, zajedno sa blagodarnou Bogu, nadomestie podvig posta. Velika je korist od samoprekorevanja, posebno kada ovek usled bolesti povremeno ne moe da posti. uvajte posluanje, eda moja, a posebno duhovno posluanje. Onaj ko poseduje posluanje, poseduje i ivot veni, jer su u savrenom posluanju skrivene sve vrline, a posebno osloboenost due od odgovornosti. edo moje, ljubi proslavljeno posluanje koje osvetava oveka, i ne alosti Duha Svetoga tako to e ponaanjem kakvo ne dolikuje monahu vreati svog duhovnog oca. Smiri se i nemoj stremiti da istakne svoju sopstvenu volju. 15. eda moja, pobrinite se da sauvate ono to ste primili kao neoskrnavljeno i isto. Obratite panju na to da ouvate itavo pravilo koje sam vam predao, jer e se, prema apostolu Pavlu, za svaki prestup i neposlunost primiti zasluena kazna (Jevr. 2;2). Plai se kazne za neposlunost. Svako, ko je neposluan, podsea na neposlune Adama i Luonou: oni su se pobunili protiv Boga i nesreno otpali od NJega. Ava Varsanufije kae da je uenik (poslunik) koji je neposluan svom starcu "sin avola." Svim srcem se molim da postanete savreni poslunici, tako da meu angelima Boijim i sami zablistate kao angeli, kako biste pojali himne i molili se za mene, vaeg ubogog i nedostojnog starca koji vas pouava, a da sam ne primenjuje apsolutno nita od onoga emu ui druge. 15. Karakteristino je da onaj ko ne poseduje posluanje ne poseduje ni smirenje i da ga potajno potkrada gordost. A kako je mogue da gordost donese ispravne sudove i odluke koje e koristiti dui? Mi stoga moramo biti smireni da bi nam pristupilo boansko prosvetljenje, jer smirenoumni zadobijaju mudrost i rasuivanje, dok gordi imaju ravu i izopaenu svest. Iz tog razloga pogreno razumevaju tekstove Svetog Pisma i svetih Otaca, jer im nedostaje smirenje, zajedno sa istom i prosvetljenom sveu.

"Samopouzdan ovek je sopstveni neprijatelj." Drugim reima, onaj ko slua ta mu govore pomisli a ne slua savete starijih, postaje svoj sopstveni zlotvor. eda moja, ako elite da sigurno napredujete monakim putem, budite oprezni i nita nemojte initi bez saveta svog starca. Ako tvorite sopstvenu volju, morate znati da ete zastraniti i to vreme bude vie proticalo, vae zastranjivanje e biti sve vee. Najzad, doi e vreme kada ete poeleti da se popravite, ali to vie neete moi. 16. Molim se da svi vi, koji ste posluni starcu, dobijete blagoslov i blagodat Svetog Duha, da gledate lice Boije i da sa angelima veno obitavate na nebesima. Meutim, to se tie onih koji su neposluni, koji se suprotstavljaju, svaaju i nipodatavaju svoju savest, neka ih Bog udari da bi se popravili i doli sebi, jer "gde ne pomau rei, pomae palica." Moja velika oinska ljubav, stradanje zbog vaeg popravljanja i elja za vaim spasenjem prisiljavaju me da budem strog kad god neko zastrani, jer ako zlo izmakne kontroli i ostane nekanjeno, odgovornost e podjednako pasti i na nadreene i na potinjene.

NAPOMENE: 1. Panagija je medaljon na kojem je izobraena ikona Presvete Bogorodice i koji episkopi nose oko vrata. (Prim. izd.)

PRVO SLOVO O POSLUANJU sadraj Vama sam ovo ve pripovedao, ali zbog mlaih, koji to jo nisu uli, elim da ovo izloim i predam, kako biste na neki nain shvatili ta je posluanje. U Katunakiji, na Svetoj Gori, iveo je starac, otac Kirilo, koji je imao uenika (poslunika), oca Jovana. Uenik je esto alostio starca svojom neposlunou. Kako je vreme proticalo, poslunik je poeo da osea telesnu slabost. Pre nego to ga je demon sasvim obuzeo, ponaao se kao bezumna osoba. Odlazio bi sa naim ocima Atanasijem i Josifom da bere lenike, ali nije bio

u stanju da to uini. Taj ovek je smrdeo na sumpor, i ovo znam na osnovu linog iskustva. Muile su ga nemirne pomisli i njegovo lice je odraavalo njegovo stanje. Povremeno bi dolazio kod naeg starca Josifa da bi mu otkrio svoje pomisli i zatraio savet, ali ni u emu nije bio posluan. Pre nego to se upokojio, njegov starac Kirilo mu je rekao: "edo moje, kada umrem, sahrani me na tom i tom mestu." Meutim, kad je starac umro, otac Jovan ga je sahranio na drugom mestu. Ostali oci su mu savetovali da ne bude neposluan i da ispuni poslednju elju svog starca, ali je on odgovorio: "Ne, elim da ga sahranim ba ovde!" Kad ga je sahranio, avo se pojavio pred njim i rekao: "Bezumnie, ja sam bio taj koji je to uinio umesto tebe! Ja sam te podsticao da alosti starca svojom neposlunou!" im je otvorio usta, avo je uao u njega. Otada je inio bezumne stvari... Kad su pojali heruvimsku pesmu, ismevao ih je i zavijao kao vuk, kao divlja zver. Uzeo je sekiru i zasekao ikonu svetog Jovana Bogoslova. Lutao bi unaokolo po itavom tom mestu, ali je povremeno dolazio sebi. Jednog dana, u podne, zauli smo zavijanje lisice. Otac Josif Kipriot mi je rekao: "Vidi kako je hrabra ova lisica! Zar se ne plai da zavija pri dnevnoj svetlosti?" Odgovorio sam mu: "Ovo nije lisica. To je onaj avoimani ovek, otac Jovan." "Ne verujem u to", rekao je. "Onda saekaj i videe", odgovorio sam. Ubrzo nakon toga, otac Jovan je proao ispred nae kue! Sve vam ovo govorim da biste shvatili vanost posluanja a takoe i kao upozorenje, jer e vam u budunosti biti od velike koristi. Drugom prilikom, otac Jovan je bio pri istoj svesti i doao je da poseti mog starca. Prema tipiku kojeg smo se tamo pridravali i prema starevom pravilu, ja sam morao da odem. im sam ugledao posetioca, nestao sam. Kad je doao, ja sam otiao u oblinju keliju i seo. Starac Josif je sedeo na hoklici, a otac Jovan je doao i seo pred njega. Od mog starca sam doznao da je ovaj ovek avoiman, jer mi je starac zbog pouke i opita esto govorio o njemu. Dok sam sedeo u oblinjoj keliji, mogao sam da ujem oca Jovana kako govori i mog starca kako ga savetuje. "Stare", zapoeo je otac Jovan, "kad me demon obuzme, podie me, baca, govorim nepovezano, inim nerazumne stvari, i primeujem da sam ja samo posmatra onoga to ini moje telo i ta izgovaraju moja usta! Ja sam posmatra i nita ne mogu da uinim, jer su svi moji udovi potinjeni demonu!"

Nakon upokojenja starca Josifa, dok smo jo uvek boravili u Novom Skitu, imali smo mnogo posla i nevolja da uredimo nau keliju. Kua je uinio da me jedan od otaca neim uznemiruje. esto sam mu govorio: "Nemoj to raditi, to nije na tvoju korist!" Najzad, Bog mu je dao priliku da se i linim iskustvom uveri da ne treba to da ini. Jednog dana, tokom Velike veernje, dok je u toku bio Veliki post, on je itao na nalonju (analogionu). U jednom trenutku prestao je da ita, priao mi i rekao: "Stare, ja sam avoiman!" "Zato to govori", upitao sam ga. "Pogledaj", odgovorio je. "Svaki od mojih prstiju dobija veliinu moje ruke. Moja aka otie i demonskim dejstvom postaje trostruko i etvorostruko vea! Propadam, stare, prekrsti me pre nego to budem opsednut!" Prekrstio sam ga i rekao: "U redu je, a sada idi i nastavi da ita veernju. Drugi put se pobrini da ne odgovara i da nema miljenje drugaije od starevog, jer to nije na tvoju korist!" Nakon to sam ga prekrstio, on se oslobodio toga, doao sebi i drhtei otiao da ponovo ita. Dostignua dobrog poslunika su uistinu velika. Oni koji su posluni i ne raalouju svog starca postiu ravnoangelske podvige. Posredstvom posluanja, uenik (poslunik) prima mnotvo blagodati. ak je i apostol Pavle, koji je pouavao hriane, naglaavao osnovnu vrlinu - posluanje, govorei da svojim duhovnim napretkom obradujemo svoje stareine, jer oni bdiju nad duama vaim (Jevr. 13;18). Nije nam od koristi da raaloujemo one koji se bore za dobrobit naih dua. Kad u posluanju ne nalazimo korist ili poinak, neto nije u redu i neto nam nedostaje. Kada starac savetuje poslunika o ovome ili onome, to ne treba smatrati samo za savet. To je u sutini zapovest, ak i ako nije jasno izreena kao takva. Na primer, starac savetuje sledee: "edo moje, budi posluan, izgovaraj molitvu, odagnaj rave pomisli im se pojave, jer ukoliko due ostanu i ukorene se, utoliko e vie oskrnaviti nau duu. Meutim, ak i ako nas nakon dueg perioda napuste, iza sebe e ostaviti mrlje i fleke." Osim toga, on kae : "im se zauje talanton, odmah sii u crkvu" ili "kada ste u crkvi, nemojte neobavezno etati unaokolo, i kreite se samo kad postoji velika potreba za tim!" Kad monah nije posluan svakom savetu i opomeni svog starca, on je neposluan. Da li starac jasno mora da kae "zapovedam ti da uini to i to", tako da se monah uplai i da ga poslua? Naravno da ne. Zapovesti se daju samo u posebnim okolnostima. Kad neko doe u manastir da bi bio poslunik, jasno je da on tu nije doao zbog igumana ili zbog manastira. Jasno je, kristalno jasno, da je doao ljubavi Hristove radi i radi spasenja svoje due. On, meutim, ne vidi Hrista kojem bi bio posluan, zbog ega je Hristos ostavio Svog

predstavnika (igumana manastira), tako da uenik (poslunik) moe njemu da pokae posluanje koje eli da pokae Hristu. Svaki duhovni otac je ikona Hristova. Prema tome, koliko je neko posluan svom duhovnom ocu, toliko je posluan i Hristu. Bezboniko ponaanje prema ikoni Hrista, Bogorodice ili svetitelja predstavlja straan greh. Smatra se da nita nije gore od toga. Ikona izobraava boanstvenu linost, i mi joj se klanjamo i celivamo je, tako da se poklonjenje i celivanje prenose na samu tu linost. Duhovni otac nosi ivu ikonu Hristovu, i posluniku se zapoveda da mu se potini i da ga potuje jedino ljubavi Hristove radi. Ne, dakle, zbog stareve linosti jer i on moe biti grean! I on se moe nai na putu za pakao, kao to je sluaj sa mnom. Meutim, posluanje ima drugaije znaenje: ono se neposredno prenosi na Hrista. Budui da nas je ljubav Hristova prizvala da doemo ovde i da se podvizavamo, moramo koristiti svaki nain da zadobijemo ovu osnovnu vrlinu posluanja koja, osim toga, ima i opti karakter. Kada vidite dobrog poslunika, znate da on ne poseduje samo posluanje, ve i mnoge druge vrline i dostignua. Sledi jo jedan od mnogih primera koje nam je kazivao moj starac da bi ukrepio nae posluanje, veru i ljubav prema starcu. Dogaaj se zbio u Katunakiji. Tu je iveo jedan uenik koji je mnogo voleo svog starca i bio mu veoma posluan. Jednom prilikom su poli u Kareju. NJegov starac se ozbiljno razboleo i poeleo je da se vrati u svoju keliju. Poslunik ga je uzeo na svoja ramena i, nakon to je satima hodao uz planinski greben, vratio ga je u Katunakiju, gde su i iveli. Kasnije se ovaj monah pridruio bratstvu Svetog Vasilija, gde su se oci prieivali bez posta. Iako je bio monahvelikoshimnik, poeleo je da napusti svog starca i da ode tamo. Starac mu je rekao: "Nee ii." Monah je rekao: "Da, hou!" "edo moje", nastavio je starac, "nemoj da ode. Dolazi Pasha. Ostani ovde da zajedno proslavimo Vaskrs!" "Ne, ja odlazim", rekao je monah. Jednog dana, starac je izgubio strpljenje i rekao: "Moda te goni zli angeo!" Sutradan se na monahovom nosu pojavila velika bubuljica koja je poela da otie. Najzad je odluio da ode kod oca Artemija, samoukog lekara koji je leio i starca Josifa i mene. Pokazao mu je bubuljicu, ali ovaj nije mogao da ga izlei. Posle trietiri dana, otok je jo vie narastao. Bubuljica se upalila i zagnojila, i monah je bio na samrti. Oci su mu govorili: "Za ljubav Hristovu, pomiri se sa svojom starcem da bi ti oprostio i da bi sa sobom poneo njegov blagoslov!" "Ne", bio je uporan monah. Bio je naprasit kao da je opsednut! Meutim, na samom kraju, kad se oekivalo da ispusti duu, udarao se po grudima i rekao: "Izgubio sam! Izgubio sam! Izgubio sam svoje spasenje!"

Moj starac nam je kazivao mnotvo pria, jer je poznavao mnoge monahe prolih vremena. U patristikim (svetootakim) tekstovima zapisana je pria o posluniku kojega je starac savetovao svake veeri nakon veernje slube. Savetovao ga je u pogledu posluanja i onoga to treba da uini da bi se spasao. Jedne veeri, starac je priajui zadremao. avo je tada poeo da uznemiruje poslunika pomislima i da mu govori: "Idi, jer je tvoj starac zaspao. Zato da i dalje sedi ovde? Treba i ti da se odmori, umoran si." "Kako mogu da odem, pomislio je poslunik, najpre moram dobiti starev blagoslov za to!" "Ali on sada spava", govorile su mu pomisli. "Nije vano. Biu strpljiv." Pomisli o odlasku napadale su ga sedam puta, ali on nije otiao. Nekoliko asova kasnije, kad je ve bilo vreme za jutrenje, starac se probudio i rekao mu: "Zar se jo nisi odmorio?" "Nisam mogao bez tvog blagoslova, stare." "Zato me onda nisi probudio?" "Nije vano, stare. Hteo sam da budem posluan i trpeljiv." "Dobro. Odsluimo sada jutrenje, a onda emo se dobro odmoriti." Tako se i dogodilo. Kada je nakon jutrenja starac ponovo otiao na poinak, video je da se nalazi u odaji prepunoj svetlosti. U njoj se nalazio velianstven presto, na ijem je seditu bilo sedam blistavih venaca. Starac se zadivio i rekao: "Ko zna kom prepodobnom i svetom oveku pripada ovaj presto, i koliko je podviga morao da izvri da bi se udostojio ovih venaca!" Dok je stajao na tom mestu, pribliio mu se jedan prekrasan ovek i rekao: "emu se divi, stare?" "Divim se blistavosti prestola i mislim da mora pripadati nekom velikom svetitelju." "Ne", odgovorio je on, "presto ne pripada nekom velikom svetitelju nego tvom ueniku!" "To je nemogue", odgovorio je starac, "on je jo uvek vrlo mlad! Tek je nedavno doao, a ve se udostojio prestola i venaca?" "Sigurno! Presto mu je dat od trenutka kad je nainio metaniju posluanja, dok je sedam venaca zadobio prole noi, suprotstavljajui se pomislima."

Starac je potom doao sebi. Pozvao je uenika (poslunika) i upitao ga: "edo moje, kakve si pomisli imao jue?" "Nikakve posebne, stare. Ne seam se ak ni da sam imao neke rave pomisli!" "Razmisli malo bolje: pregledaj dan korak po korak." Kad je detaljno ispitao samoga sebe, poslunik je rekao: "Da, da, stare, sino, posle veernje, nakon to si zaspao, sedam puta me napala pomisao da te napustim i da poem na poinak. Ja sam to odbio i, kao to si video, ekao sam te." "Dobro, edo moje, idi." Starac je shvatio da je njegov poslunik prole noi zadobio sedam venaca suprotstavljajui se pomislima.

DRUGO SLOVO O POSLUANJU sadraj Veliini koja je skrivena u posluanju uimo se na primeru naeg Isusa, koji se toliko smirio (unizio). Posluanje nije jednostavna poslunost starcu, nego i poslunost svakoj zapovesti Boijoj. Starac ovde izdaje nareenja, ali prevashodno nareuje Bog Svojim zapovestima: "Uini to." Ako je ovek posluan, kasnije e uivati plodove ovog posluanja. Hrist je smirio (unizio) Sebe zbog posluanja NJegovom nebeskom Ocu. On je kao ovek bio posluan da bi nas nauio uzvienoj vrlini posluanja, jer se bez smirenja ovek ne moe pribliiti Bogu. Vidimo da su Adam i Eva u raju bili sreni sve dotle dok su bili posluni Bogu i dok su se pridravali NJegove zapovesti da ne jedu zabranjeno voe. Bili su car i carica vascele tvorevine na zemlji i nad svim su vladali. Bili su sreni, oseali su i videli Boga. iveli su najblaenijim ivotom. Imali su zatitu Boiju i niko ih nije uznemiravao niti osuivao. Slobodno su se etali po raju, bez straha i grie savesti. Zato? Zato to jo nisu poinili nijedan greh protiv Boga. Kasnije, kad su zloupotrebili svoju slobodu i, kao slobodna bia, poeleli da prekre zapovest, uinili su to i sagreili protiv Boga. Neposredno nakon njihovog sagreenja, poela je da ih grize savest. Odmah posle njihovog pada, savest je poela da ih uznemiruje i da titi njihove due. Jasno je, da je prekorevanje savesti bilo ishod prestupa i sagreenja.

Nakon pada, Adam i Eva su se nali u bezizlaznom poloaju. I zaue glas Gospoda Boga koji iae po vrtu kad zahladi, kae Sveto Pismo, i sakri se Adam i ena mu ispred Gospoda Boga... (Post. 3;8-9). Zato se ranije, dok nisu sagreili, nisu plaili Boga? Ili je to moda bilo jedino vreme kad je Bog iao po raju? Da li je to bilo jedino vreme kad im je pristupio kao prestupnicima? Zar ih nije i ranije poseivao i iao po raju, budui da su oni bili NJegova istinska deca? Nisu Ga se plaili jer ih nije muila savest; ona je bila preispunjena mirom i spokojstvom, tako da su i njih dvoje prebivali u miru. Dakle, kad je Bog iao po vrtu, oboje su se sakrili jer su se uplaili Boga. Bog im je tada rekao: "Adame i Evo, gde ste? Gde ste se sakrili?" ta su sada mogli da kau Bogu? "Uplaio sam se", rekao je Adam, "uo sam da ide po vrtu i uplaio sam se." "Zato si se uplaio? Zar se plai svog Oca, Stvoritelja i Dobroinitelja? Zar se plai da ti pristupim Ja, koji sam ti iz Svoje beskonane boanske ljubavi dao itav raj? Zar se plai pristupanja same sree, izvora ivota, Radosti i mira?" "Da", odgovorio je Adam. "Plaim se jer sam pogreio. To, meutim, nije moja greka, nego greka Eve, one ene koju si mi dao! Ona me je gurnula, ona me je podstakla i ja sam prekrio Tvoju zapovest, i jeo sam zabranjeno voe!" "Evo", rekao je Bog, "zato si prevarila svog mua? Zato si jela ono voe?" "To nije moja greka", rekla je Eva. "Nagovorila me zmija koju si, naravno, Ti stvorio i postavio ovde u raj! Rekla mi je da emo, ako budemo jeli ono voe, postati jednaki Bogu i da emo razlikovati dobro i zlo." Ovde vidimo otvoreni egoizam i prigovaranje. Kao svoju posledicu, egoizam u srce i um unosi prigovaranje. On se podie protiv Boga i posredno prebacuje krivicu na NJega. Budui da Bog nije video pokajanje niti je zauo opravdanje, bez oklevanja je zapovedio da budu izgnani iz raja. Razgovor izmeu Boga i Adama i Eve prenosi nam dragocen savet i uenje o tome da Bog ne naputa oveka kada ovaj prekri NJegove zapovesti. On ga nee odmah osuditi, nego e mu pristupiti. Ali, kako e mu pristupiti? ovek ne uje Boije korake, kao to ih je uo Adam! Ja ga, meutim, vrlo jasno ujem kako me prekoreva: "Ovde si ravo postupio. Tamo nisi dobro uinio. Zato to radi?" Bog se oglaava posredstvom nae savesti: "Pokaj se, ti si ljudsko bie!" ovek je nepostojan. Lako pada, promenljiv je, nestalan, sklon je padu. Bog to zna jer nas je On stvorio. On je nainio oveka. Meutim, On nam je dao i blagodat da se pokajemo, dao nam je snagu da se podignemo. Zato to ne uini? Kad te prekoreva posredstvom tvoje savesti ili te posredstvom Pisma poziva da se pokaje a ti to ne uini, tada zapoinje osuda i kanjavanje. Promenimo sada temu i obratimo se naem nainu ivota. Ovde ponovo vidimo da ovek ivi sreno sve dotle dok je posluan. Savest ga ne prekoreva i ne mui, niti ga na bilo koji nain uznemiruje.

Meutim, kada ovek nije sasvim posluan, njegova savest ga prekoreva i kae: "Ovde nisi dobro postupio!" ovekov egoizam uzvikuje: "Nije tako", ali se savest ponovo oglaava: "Mora se pokajati!" Tako se pojavljuje nemir i zapoinje rat, a u ovekovoj dui se javlja stanje preispitivanja. Ovo stanje nemira i preispitivanja ne pojavljuje se kod dobrog poslunika. On ivi u miru i spokojstvu, s nadom u budue veno vaspostavljanje u Bogu. Sada smo u kinovitskom (opteitejnom) manastiru u kojem je ustanovljen odreeni poredak, zakon, ustav, disciplina, pouavanje i posluanje. Kada poslunik ne primenjuje poredak, pouavanje i zapovesti, kako Boije tako i stareve, u sebi osea griu savesti. Oci se pridravaju posluanja s takvom preciznou da je ak i zapisano da bi trebalo da pitaju: "Oe, smem li da popijem deset gutljaja vode dnevno?" ta pokuavaju da nam kau ovim uenjem, savetima i opomenama? Pokuavaju da nas naue koliko preciznosti moramo imati u izvravanju starevih saveta i nareenja. Osim toga, oci nas ue da sebe izvrgavamo ruglu kada napustimo roditelje, svet i slobodu, a zatim pravimo dramu pred Bogom, angelima, ljudima i demonima kada nas vide da se svaamo zbog igle, konca ili najobinije sitnice. Pred Bogom smo se zavetovali na samoodricanje. ta podrazumeva samoodricanje? Ono podrazumeva odricanje od naih strasti i vascele nae volje. Misli li da pokazujemo neposlunost kada tvorimo svoju volju i bez blagoslova inimo ono to he nas zadovoljiti i sluiti nama samima? Ako emo Bogu dati odgovor za svaku praznu re, zar onda neemo dati odgovor i za in samovolje? Kad se zamonaimo, zavetujemo se na samoodricanje i posluanje do smrti. Kako emo se onda opravdati pred smirenim i najposlunijim Isusom, kad nam pokae rane od klinova i raspea? Kada nam kae: "Pogledaj koliko sam Ja bio posluan nebeskom Ocu i koliko sam odsekao sopstvenu volju. Ja svoju volju nisam odsekao zbog igle, konca ili neke neznatne zapovesti, nego zbog smrti i to smrti na krstu" (v. Filiplj. 2;8). Kada, na primer, dobijemo prekor zbog nekog samovoljnog postupka, istog asa se uznemirimo i u nama zapoinje rat. Kad se neto sukobi sa eljom za samovoljom, u nama dolazi do silne pometnje. Vidimo naeg Hrista kako prima zapovest i kae: "Ako je mogue, neka me u ovom asu mimoie aa ova i neka se ovek spase na drugi nain" (v. Mt. 26;39). Ali, Oev odgovor je bio: "Ne, nastavie put ka Krstu i Golgoti!" "Neka bude volja Tvoja!" Zbog toga moramo biti veoma obazrivi u pogledu svoje savesti i nita neemo initi bez starevog znanja. Iako smo sreni kad tvorimo svoju volju, iako smo time zadovoljni i ispunjavamo elju svog srca, sasvim je izvesno da e doi as kad emo se nai u vrlo tekom

poloaju. Tad emo se setiti svoje prolosti i traiemo vreme za pokajanje i popravljanje, ali e biti isuvie kasno! Sad, kad smo u mogunosti da popravimo stvari, uinimo to! Ne inimo nita bez blagoslova. U Stareniku (Izrekama pustinjskih Otaca) pie da je jedna monahinja otila u batu i bez blagoslova ubrala i pojela salatu. Istog trenutka, avo je uao u nju. Od tog doba ponaala se kao avoimana, zbog ega su pozvali jednog starca da je isceli. Starac je prekoreo demona i upitao ga: "Zato si uao u ovu sestru?" "To nije moja greka", odgovorio je demon. "Samo sam sedeo na salati, a ona me je pojela!" Demon je u ovu monahinju uao telesno, dok u nas, kad inimo slina dela i ponaamo se samovoljno, demon ulazi na drugi nain, putem oseanja krivice. To je mnogo gore, jer je u onom sluaju demon bio vidljiv i privukao je starevu panju i monahinja je bila isceljena. Meutim, kad mi prestupimo, demon ostaje u nama i to je mnogo gore. Sveti Oci kau: "Nije velika stvar za oveka da odagna demona, ali je daleko vee dostignue da odagna demonske strasti." Svetitelji mogu odagnati demona, ali proterivanje strasti zahteva lini podvig. Upravo iz tog razloga ne bi trebalo da se uzaludno trudimo, da gubimo vreme i da se preleujemo, mislei da koraamo pravim putem monakog ivota i da smo posluni. Ne bi trebalo da budemo zadovoljni i da se uspavljujemo u samouverenosti, dok smo u stvari prestupnici. Moda nam se podsmevaju nae pomisli ili naa nadmenost, govorei: "To nije nita, to nita ne znai. Nije vano ako i ja to uinim." Meutim, u stvarnosti to znai prestupanje boanskog zakona. Iako ga mi moemo prilagoditi, ne zaboravimo da je zakon Boiji nepromenljiv, postojan i stalan i da e se jednog dana u potpunosti primeniti, kad nam se po njemu bude sudilo!

TREE SLOVO O POSLUANJU sadraj Sveti Oci su posredstvom posluanja zadobijali izobilje blagodati. Meutim, moe li jedan poslunik to da postigne, moe li da se domogne slinog uspeha? Sigurno da moe. Kad se bude pridravao tihovanja i svojih duhovnih dunosti, kad se oslobodi (ovozemaljskih) briga, kad zadobije mogunost samoposmatranja i kad se bude obraunavao sa samim sobom, nema sumnje da e napredovati. Kad smo bili uz starca (Josifa), bili smo poslunici (uenici). Imali smo svoju slubu (gr. to 5iaKov4pa), svoja dnevna zaduenja i sl. Pored naeg starca, opitnog rukovoditelja na tim boanskim stazama duhovnog ivota, neki od otaca bili su u stanju da upoznaju one stvari koje su nam trezvenoumni Oci ostavili kao osvetano predanje.

Izbegavajmo da govorimo o nepotrebnim stvarima. Budimo dosledni u izvravanju naeg molitvenog pravila. Osim toga, budimo precizni u odlascima u crkvu. Trebalo bi da budemo u crkvi i da prisustvujemo slubi, Liturgiji i veernjoj. Trebalo bi da se svi zajedno okupimo u trpezariji. U svemu treba da postoji red: "Gde god je red, tamo je i mir. A gde je mir, tamo je i Bog. Gde god je nered, tamo je i pometnja. A gde je pometnja, tamo je i avo." A sve neka biva blagoobrazno i uredno (1. Kor. 14;40). Budui da smo poslunici (uenici), praktikujmo posluanje. Ne izvravajmo svoju sopstvenu volju. Samovolja je prvostvorene (Adama i Evu) prognala iz raja. Hristovo potinjavanje NJegove volje volji nebeskog Oca vratilo je Adama i Evu u raj, i na taj nain je posluanje trijumfovalo. Luonoa je bio neposluan Bogu. Nadmeno je matao o svojoj jednakosti sa Bogom i Bog ga je udaljio od Sebe. Luonoa je postao avo i sad se bori protiv nas. Ostali angelski inovi ostali su odani i posluni Bogu i obitavaju u slavi Boijoj. Iako su nekad bili angeli ija je priroda promenljiva, blagodau su postali nesposobni za pad. Oni su mnogo nauili od Luonoinog i ovekovog pada i sada su nepokolebivi u svojoj poslunosti Bogu. Kako je zla ovekova volja, jer u sebi skriva egoizam, gordost, samoljublje i mnoge druge strasti! Upravo zbog toga je poslunik osloboen od samovolje istovremeno osloboen i od strasti. Hristos je bio posluan do smrti na Krstu, odnosno do potpunog umrtvljavanja sopstvene volje. Da Hristos kao ovek nije bio posluan, da nije odsekao Svoju sopstvenu volju, ovek nikad ne bi bio spasen! Isto tako, ovek koji se dri svoje samovolje i koji ini ono to eli ne moe da bude spasen. ta znai poricanje sopstvene volje? To znai da ovek udaljuje i odbacuje sopstvenu volju i da nema nikakve veze s njom. Tek kad na ovaj nain ukloni samovolju, poslunik e se izbaviti od strasti. Ukoliko se vie oslobaa samovolje, utoliko se vie oslobaa i strasti. Ako poslunik zna kako da u praksi kae "blagoslovi" i "neka je blagosloveno", bie ovenan nepropadljivim vencem u nebeskom svetu. Kad god poslunik istakne svoju samovolju, ubrizgava otrov kojim truje samoga sebe. ak i ako je zapovest koja mu je data loa, Bog e je i pored toga blagosloviti posluanja radi. Postojao je jedan poslunik koji je posedovao tako nepokolebivo posluanje da je, kad bi mu njegov starac zapovedio da ode i da pokrade razne stvari u kelijama ostale brae, i to inio! Starac je zatim brai vraao stvari. Ovaj monah se nikad nije uznemiravao kad bi mu pomisli

govorile: "ta mi to starac ini? Zar me podstie i ui da kradem? Kasnije u stei naviku da kradem!" Naprotiv, razmislio bi o tome i rekao: "Ja sam posluan. Ne znam ta je ovo to sad inim. Znam samo jednu stvar, a to je da sam posluan!" Neko je otiao i postao poslunik (uenik) jednog starca koji je imao bratstvo. Starac mu je rekao: "Budui da eli da ivi u mom bratstvu, zapovedam ti da nikad ne izusti ni jednu jedinu re i da Hrista radi postane nem!" Monah je na to odgovorio: "Neka je blagosloveno!" Nakon to je proveo neko vreme u ovom bratstvu, starac je video da ovom monahu ne koristi da i dalje ivi ovde. Stoga mu je rekao: "Poslau te kod drugog starca, u drugi manastir." Zatim mu je dao pismo i rekao: "Otii u taj i taj manastir, daj ovo igumanu i ostani tamo." Iguman je primio pismo. Bila je to preporuka u kojoj je pisalo: "Stare, molim te da zadri ovog brata. Dobar je monah", itd. Tako su ga zadrali. Nakon izvesnog vremena, monah se upokojio, ne prekinuvi ni u jednom trenutku svoje utanje. Posle njegove smrti, drugi starac je pisao prvom: "Iako je monah kojeg si mi poslao bio nem, bio je pravi angeo!" Prvi starac je na to odgovorio: "On nije roen nem, ali je utao zbog posluanja!" Drugi starac se zadivio snazi onog monaha i njegovoj vernosti starevoj zapovesti. Ovim pokuavam da kaem da potpuno odsecanje samovolje znai posveenje. Mnogo puta sam razmiljao: "Koliko e se savreno posluan uenik proslaviti u Hristu, koji je prvi u posluanju! I kako je mogue da Hristos ne primi savreno poslune uenike u Svoju zajednicu, gde e veno gledati NJegovo lice, kao to sveti Jovan Bogoslov i Evanelista pie u Otkrovenju (v. Otkr. 22;4)?" Mi, dananji monasi, vrsto se drimo sopstvene volje, zbog ega ne moemo da napredujemo. Mi ne kaemo: "blagoslovi" i "neka je blagosloveno", nego "ne tako nego ovako", itd, i na taj nain ulivamo otrov u sebe i svoje ivote. Iz tog razloga ne napredujemo onako kako bi trebalo da napreduju dobri monasi. U spisima svetih Otaca itamo o izvesnim svetim poslunicima. iveo jednom neki iguman koji je u keliju jednog od svojih poslunika uveo vola. Vo je godinama unitavao razboj i tkanje ovog monaha i, naravno, inio i mnoge druge stvari. Monah uopte nije imao mira! Uprkos svemu tome, nikada nije pomislio nita loe o igumanu, kao to kae ava Pafnutije: "Avo, kroz glavu mi nikad nije prola nijedna rava pomisao o mom igumanu dok sam se pitao zato je uveo vola u moju odaju. Ako ga je ve uveo tamo, on zna ta radi i ja sam sasvim miran!" On nije imao sopstveni nain razmiljanja. Nain razmiljanja njegovog starca bio je i njegov sopstveni.

Zbog toga kaemo: "Ako nemamo duhovno posluanje, nikad nita neemo postii." Kada ne elimo ono to eli na starac, mi, u sutini, nismo poslunici (uenici), jer ne posedujemo duhovno posluanje. Ako bismo bili posluni samo svojim delima, bilo bi to kao da smo ljudi samo telom, ali bez due (kao da bi se ovek koji poseduje samo telo uopte mogao smatrati linou), to je logiki potpuno neprihvatljivo. Upravo na taj nain je, sa duhovne take gledita, logiki neprihvatljivo da se neko nazove poslunikom (uenikom) ako poseduje posluanje samo u delima i sluenju. Iznad svega, ovek mora imati duu. On mora imati i duhovno posluanje i trebalo bi da kae: "ta god da starac veruje, misli ili odluuje, ja na isti takav nain verujem, mislim i odluujem." Sveti Simeon Novi Bogoslov primio je blagoslov s neba samo zbog svog posluanja. On nam je vrlo snaan i izrazit primer. Sveti Pajsije je jednog dana rekao svom posluniku (ueniku): "edo moje, popij vodu iz ovog slivnika!" Poslunik je pomislio: "Vratio sam se sa posluanja umoran i znojav, i umesto da mi kae da se napijem vode iz kraga ili sa izvora, on mi kae da pijem ovu prljavu vodu iz slivnika!" Poverovao je svojim pomislima i bio lien velikog blagoslova! Kasnije je razmiljao: "Zato je ne bih popio?" Meutim, nije naao nikakvu vodu. Tada mu je ava Pajsije rekao: "Nesretnie! Zna li ta je bila ta voda? Bila je to voda koja je oprala noge Isusove!" Od tog vremena, na monaha je siao duh tuge i ava Pajsije je pokuavao da ga utei. Meutim, kako je mogao to da uini? Monah je doao dotle da uopte nije imao mira. Onda mu je svetitelj jednog dana rekao (budui da ni sam nije mogao da nae mir i da ostane pored njega): "Poi na to i to mesto. Tamo e nai tri groba i ispred jednog od njih (ukazao mu je ispred kojeg) izgovori molitvu. Obrati panju na ono to e uti." Monah je tako i uinio i zauo glas koji je govorio: "Vrati se svom starcu i budi posluan!" Meutim, on je ve doiveo unutranji brodolom. Dom njegove due bio je nepopravljivo sruen. Zbog toga je ostatak ivota proveo u neodlunosti i kolebljivosti po pitanju poslunosti ocu Pajsiju. Dok je sveti Simeon Novi Bogoslov trijumfovao nad svojom samovoljom i zbog svog savrenog posluanja primio bogoslovlje sa Neba, dotle je drugi monah, tvorei sopstvenu volju, ostao izvan posluanja i blagodati. Ovo je, naravno, samo nekolicina primera. Ako bi se zapisalo sve to su uinili ovi Oci, najplemenitiji poslunici, sakupilo bi se mnotvo tomova! Ti primeri su kao ogledalo u kojem moemo da vidimo same sebe i svoje ponaanje. Neka Bog pomogne svakome od nas da doe sebi i da vidi koliko se odrekao samovolje. Borimo se, da se izbavimo ovog otrova, da bismo iveli po Boijoj volji i onako kako monaki priziv zahteva od nas.

O VERI, POTOVANJU I LJUBAVI PREMA STARCU sadraj 1. Veto i marljivo podravajte poverenje i ljubav prema svom duhovnom rukovoditelju, jer se u tome sadri i ivot i smrt due. Ne alostite svog oca u Hristu ako elite da gledate lice Boije. Onaj ko alosti njega, trebalo bi da zna da alosti Hrista. Kako e onda nakon smrti pogledati Hrista? 2. Verujem, edo moje, da e izvriti veinu od onoga to ti savetujem, i videe koliko e se dobro oseati! Nikada ne doputajte neprijatelju da vas napadne ravim pomislima protiv vaeg starca, jer su takve pomisli zmije ispunjene otrovom. Budite kao jedno s vaim starcem. Sluajte ga kao da su to rei koje izgovara Sam Hristos. Starcu ete udovoljiti ljubavlju, potovanjem i savrenim posluanjem. Udovoljivi starcu, udovoljiete i Bogu. ta god da inite starcu, inite i Bogu. 3. edo moje, ne sumnjaj u to to ti se deava. Jedno istinsko duhovno edo na taj nain ljubi svog duhovnog oca koji ga je duhovno rodio posredstvom blagodati Boije. Molim se da Hristos ispuni vascelo tvoje srce Svojom boanskom ljubavlju, koja uistinu obnavlja hriansku veru. 4. Poslunik (uenik) biva smrtno pozleen kada propusti da starcu otvoreno i iskreno otkrije svoje pomisli. Kao to se bolesnik ne moe isceliti ukoliko lekaru ne pokae kakva je njegova rana ili bolest, zbog ega se bolovi i groznica nastavljaju, na isti nain se ni poslunik (uenik) ne isceljuje kada svoje duevne rane ne pokae svom duhovnom lekaru. U tome ga spreava njegov egoizam. Prema tome, eda moja, bacimo pod noge tog zmaja i pogubimo ga maem osveene ispovesti i uzimanjem duhovnih lekova koje nam duhovni lekar, starac, daje radi naeg isceljenja. 5. Budimo budni, eda moja, i prisiljavajmo same sebe. ta ekamo? Kraj se pribliava, i nai emo se u nevolji. ta e nam onda pomoi? U toj velikoj potrebi pomoi e nam sadanja marljivost u dunostima, zadobijanje vrlina i, posebno, duhovno jedinstvo sa naim duhovnim roditeljima posredstvom ivota kojim emo im udovoljiti. Ukoliko smo duhovno razdvojeni od svog duhovnog oca zato to smo neposluni i to ga osuujemo, kako emo se u smrtnom asu utvrditi protiv demona? Kako emo se bez njegovih svetih molitava nai u prisustvu Samog Isusa Hrista? ije e nas molitve osloboditi kada se uznesemo i naiemo na vazduna mitarstva? Stareve? One su nas napustile, jer smo ga u ovom ivotu alostili, tako da one u tom asu potrebe vie nemaju nikakvu silu. Prema tome, eda moja, pobrinimo se da ivimo saglasno volji Boijoj da bismo mu udovoljili i da bi nam podario veni poinak u Svom naruju.

6. Tvoje pitanje, edo moje, pitanje je koje se uglavnom odnosi na tvog starca. Mnogo puta sam vam govorio da avo strahuje od staraca i da su ljubav prema njima i poverenje u njih najvea sigurnost za svakoga ko im se potini ljubavi Boije radi. Meutim, svako ko grei u posluanju starcu istog trenutka gubi njegovu zatitu i time poinje poslunikova propast. Budui da avo to zna, ne okleva da zapone rat koristei pomisli protiv starca i pokuavajui da njegove slabosti preuvelia u toj meri da poslunik poveruje kako od njega ne moe imati nikakve koristi, kako se nije pokazao kao dobar, itd. Kada ga avo uveri u to, on ga i pobeuje. Meutim, kada poslunika zatekne sa vrstim temeljima, naputa ga i otvara drugi front. Retkost je da poslunik ne vodi ovakav rat.

Starevo pismo monahinji

7. Keri moja, ljubi i potuj svoju staricu. Ko je od nas bez slabosti? Svi smo mi krivi zbog svojih strasti. Meutim, to je jedna stvar, a tvoja obaveza prema tvojoj duhovnoj majci sasvim druga! Gledaj je kao lice Hristovo! Poverenje koje ima u nju raunae se kao poverenje u Boga. Ne elim da se pretvara. Ja mnogo cenim iskrenost i potenje, i elim da i moja duhovna eda budu takva. Uvek se iskreno ispovedaj, sluaj njene savete i imaj poverenja u sve to ti kae tvoja starica. Ako ne prihvati s verom sve to ti ona kae, doi e do toga da e poeti da je osuuje, da e se otuiti i udaljiti. To ne dolikuje tebi kao monahinji, koja je pod igumanijinom zatitom. Ne bi trebalo da osuujemo bilo kog oveka ili da se otuujemo od njega, a posebno ne od svoje duhovne majke. Bori se da je zavoli i da je gleda kao lice Hristovo i tada e, saglasno svojoj veri, ponjeti i odgovarajuu korist. Uini to i ugledae istinu. Sada, tokom Velikog posta, elim da bude posebno snana u svojoj duhovnoj borbi. Budi utljiva i iznutra i spolja. Seaj se smrti postojano i neprestano, jer e od takvog razmiljanja imati ogromnu korist. Izgovori ljubljenu molitvicu. Primoraj sebe da se priblii starici i ne dopusti svojim pomislima da je osuuju, jer to sveti Oci karakteriu kao ozbiljnu opekotinu ili trovanje. uvaj se da ne otpadne od starice, jer e tada svaki tvoj dobar podvig biti uzaludan. SLOVO O SAVESTI I POSLUANJU sadraj Kada ovek uva apsolutnu poslunost svojoj savesti i izvrava sve to mu ona govori, ona ga ni najmanje ne mui. To se ne deava to je njen glas utihnuo nego, naprotiv, to znai da zbog njegovog dobrog posluanja ne postoji nita zbog ega bi ga njegova savest prekorevala.

Apostol Jovan kae: Ako nas savest[1] naa ne osuuje, smelost imamo pred Bogom (1. Jn. 3;21). Nemogue je da ovek koraa putem a da se negde ne spotakne, jer sa svih strana avo, svet i telo neprestano postavljaju prepreke u njegov ivot i on se spotie srazmerno svojoj nepanji. Zbog toga je potrebno da, kada padne, odmah ustane i zatrai oprotaj. Kad se ovek pokaje srazmerno teini svog greha, njegova savest, koja ga je dotle muila, prestaje da ga prekoreva. Svoju savest moramo uvati u tri take - u odnosu na Boga, u odnosu na blinje i u odnosu na stvari. U odnosu na Boga, ovek uva svoju savest kad se kloni najrazliitijih grehova. U odnosu na blinje, savest uva ukoliko ih ne alosti, ne osuuje, ne kleveta, ne sablanjava i ne podstie na rava dela. U odnosu na stvari, svoju savest uva kad svojom nepanjom, nemarom i nesavesnou ne unitava i ne kvari materijalne stvari. Sveti Teodor Studit kazuje nam mnoge stvari o ovoj "nesavesnosti." "Kad vidi da neto gori ili da se oteuje a ne prihvati ga ili ne zatiti, onda je to nesavesnost. Kad se tvoja odea pohaba i ti je zanemari tako da bude sasvim unitena, onda je to nesavesnost. Kad moe da radi a umesto toga luta tamo i ovamo, to je takoe nesavesnost. Kad ostavi svoju hranu pa se ona pokvari i ti je baci, to je nesavesnost jer je trebalo da se pobrine da je pojede pre nego to se pokvarila. Prema tome, nesavesnost je kad neko grei u odnosu na materijalne stvari, a takoe i kad na bilo koji nain uvredi Boga." Najvee bogatstvo se stie onda kad ovek tei da sauva mirnu savest. U sluaju da oseti da ga je neto povredilo, odmah mora to da popravi, i tako e se vratiti u prethodno stanje. Koliko puta nas je prekorevala naa savest! Ukoliko ovek vie slua svoju savest i obraa panju na nju, utoliko ga ona pouzdanije rukovodi. Ukoliko ga ona istananije rukovodi i prekoreva, utoliko se on vie uzdie u istoti. Postoji takoe i "rava savest", koja se esto pojavljuje u vidu, formi i obliku dobre savesti. Meutim, u sutini je to zla, izopaena savest, savest koja se protivi Bogu. Rava savest je onaj glas koji o stvarima ui lukavo, izopaeno i protivno. Kao svoje polazite, izvor i temelj dobra savest ima smirenje i posluanje, dok rava savest kao svoj izvor ima gordost i neposlunost. Kad ovek nije posluan starcu, kad se opire, kad je lukav i kad ne slua, on poseduje ono to se naziva samopouzdanjem, a samopouzdanje znai ravu savest. Smirenoumlje raa dobru savest. Budui da su ove dve savesti isprepletane, ovek se esto pita: "Da li je ovo rava ili dobra savest? Hou li verovati ovoj ili onoj misli?" Da bi nauio ili, bolje

reeno, da bi bio nauen ta je dobra savest, ovek mora posedovati smirenje. Meutim, on se prevashodno mora potiniti rukovoenju drugog, starijeg, vodia, njegovog duhovnog oca i biti posluan svemu to on kae. Tada e, malo - pomalo, poeti da opaa koje su misli rave a koje dobre, ta je nijansa dobre, a ta nijansa rave savesti. Na taj nain on s jedne strane izbegava pad posredstvom uenja i rukovoenja svog duhovnog oca, a sa druge, vremenom biva nauen kakva je nijansa i pojava ove dve savesti. Tako postaje savren ovek. Oteeni su oni koji nisu imali posluanja. oveka titi i jedna i druga savest; jedna tei da ga spase, a druga da ga uniti, i esto se deava da on ne zna koju da poslua. Onaj ko je posluan izbegava tu opasnost i, malo-pomalo, postaje iskusan i opitan u razlikovanju dobre savesti od rave. Ava Pimen je imao dve pomisli i otiao je da ih saopti svom duhovnom ocu. Ovaj je iveo veoma daleko odatle, tako da je ava poao ujutro a stigao uvee. Zaboravio je jednu pomisao, tako da mu je kazivao samo o onoj drugoj. im se vratio u svoju keliju i stavio klju u bravu, setio se i one druge (zaboravljene) pomisli. Nije ni otvarao vrata nego se vratio da je saopti svom duhovniku. Kad je video njegovu revnost i preciznost, uzviknuo je: "Pimene, Pimene[2], pastiru angela! Tvoja vrlina uinie tvoje ime poznatim u itavom svetu!" Da bi neko postao dovoljno opitan u razlikovanju dobre od rave savesti, mora proi kroz posluanje. Ako ne proe kroz posluanje, bie nepotpun. On moe imati blagodatne darove, moe imati dobru duu, moe initi razna dobra dela, ali e videti da uvek "hramlje" u pogledu rasuivanja i smirenja. Prva i prevashodna vrlina koju daje potinjenost starcu je rasuivanje, koje dolazi kroz smirenoumlje. Drugaije reeno, posluanje kali ovekov karakter i, iznad svega, daje mu rasuivanje i smirenje. Pitaj oca svojega i on e ti javiti, kae Sveto Pismo (5. Mojs. 32;7). To vidimo i na svetootakom putu kojim su koraali svetitelji. U itijima pustinjskih otaca (Paterikonu, Oteniku) itamo da je izvesni Zaharije imao vienje, ali da njegov duhovni otac nije bio u stanju da protumai da li je ono od Boga ili od demona. Zbog toga je prekoreo svog uenika i rekao mu da ne obraa panju na vienje. Uenik je zatim otiao kod starca obdarenog rasuivanjem koji mu je rekao: "Vienje je bilo od Boga, ali idi i potini se svom duhovnom ocu." Ovo pokazuje da je posluanje vanije od vienja. Koliko su nam toga Oci ostavili za nae pouavanje! Put koji je najbolji, najispravniji, najsigurniji i najslobodniji od odgovornosti jeste put potinjavanja duhovnom ocu. "Onaj ko praktikuje posluanje, ispunio je sve zapovesti Hristove", kae ava Palamon. "Poslunik je izabrao najbolji put", kae ava Mojsej. "eda moja, pohitajte tamo gde je posluanje. Tamo lee radost, mir, bratoljublje, jedinstvo, budnost, uteha, venci i nagrade." Meutim, kada kao poslunici (uenici) elimo da istaknemo svoju sopstvenu volju, put postaje teak, surov i opasan. Kada pak praktikujemo posluanje, obitavamo u ljubavi, snazi, bratoljublju, vencima, osveenju i spasenju. Samovolja je velika smetnja, velika prepreka. To je zid izmeu due i Boga! Kao to zid koji je ispred nas zaklanja sunce, zbog ega to mesto postaje vlano i nezdravo i ne daje plodove jer

sunce tamo ne sija, tako se deava i sa zidom samovolje. Kad se on nae ispred due, dua potamni i ostaje besplodna. Sunce Pravde je Hristos. Kad dua nije zaklonjena, Hristovi zraci dolaze i obasjavaju je, a ovek donosi plodove i osveuje se. Samo onaj, ko je okusio plodove posluanja, moe da govori o njemu. Posluanje je najblagodatniji put. Iznad svega, onaj ko je posluan proteruje zlog demona egoizma i gordosti, uzronika svakog zla, i zadobija smirenje i bezbrinost. U Izrekama pustinjskih otaca (Gerondikonu, Stareniku) itamo o dvojici brae koji su odluili da napuste svet i da se zamonae. Jedan je postao poslunik u kinovijskom (opteitejskom) manastiru, a drugi je postao isihasta. Nakon dve - tri godine, isihasta ree: "Poi u da posetim mog brata koji je u manastiru, gde ivi usred briga i nevolja. Ko zna kako je nesretniku usred takve pometnje!" Bio je uveren da je, posredstvom podvinitva, dostigao visoku duhovnu meru. Otiao je u manastir i, verovatno uz izgovor da mu je brat potreban, rekao igumanu: "eleo bih da nakratko vidim svog brata!" Brat je doao, dok je iguman, koji je bio sveti ovek, dao svoj blagoslov da ostanu nasamo i da razgovaraju. Kad su se nali na izvesnom rastojanju od manastira, na putu su videli mrtvog oveka koji je bio skoro nag. Isihasta je rekao: "Zar nemamo malo odee da pokrijemo ovog oveka?" Monah iz manastira je, u svojoj prostodunosti, na to odgovorio: "Zar ne bi bilo bolje da se molimo da bude vaskrsnut?" "Pomolimo se", rekao je isihasta. Obojica su se molili, i pokojnik je ustao. Monah iz manastira nije pridavao veliki znaaj ovom udu, verujui da se izvrilo molitvama njegovog starca. Meutim, isihasta je u sebi pomiljao da se udo dogodilo zbog njegove sopstvene vrline, odnosno zbog njegovih podviga i posta, svenonih bdenja i nedaa koje je pretrpeo, zbog spavanja na zemlji i ostalih postignua. Kad su se vratili, iguman se obratio isihasti i pre nego to su braa neto rekla: "Brate, nemoj misliti da je Bog zbog tvojih molitava vaskrsnuo mrtvaca. Ne! Bog je to uinio zbog poslunosti tvoga brata!" Kad je isihasta video da iguman neposredno ita njegove misli, da ima dar prozorljivosti i da je sveti ovek, poverovao je za sebe da je preleen i da je njegov brat, za kojeg je smatrao da je potiten i da brine zbog mnogih stvari u manastiru, u stvarnosti iznad njega. Razmislite sa kakvim je ubeenjem poslunik rekao: "Molimo se da bude vaskrsnut!" Tu ete videti prostodunost, nezlobivost i veru. Isihasta je smatrao da je to nemogue, ali je monah iz manastira smatrao da je to sasvim prirodno. Imao je poverenja u molitve svog starca. Koliku je borbu morao podneti da bi dostigao takvo smirenje! Kako su se njegov egoizam i gordost razbili u manastiru! Koji ovek, doavi iz sveta, ne donese sa sobom egoizam i gordost? Koliko se poslunika posvetilo posle smrti i postalo mirotoivo!

Na Svetoj Gori, u oblasti Skita svete Ane, iveo je monah koji je uz mnogo znoja i truda prenosio vree s branom iz luke. U jednom trenutku, pojavile su mu se pomisli: "Pitam se hoemo li zaista biti nagraeni zbog svog ovog znoja i truda koji podnosimo da bismo bili posluni starcu!" Dok je razmiljao o tome, seo je da se malo odmori. Ubrzo je zadremao i, dok je tonuo u san, ispred sebe je ugledao Presvetu Bogorodicu: "Nemoj se obeshrabriti, edo moje", rekla mu je. "Znoj koji proliva da bi posluanja radi preneo hranu, pred mojim Sinom se smatra za mueniku krv!" Monah je doao sebi, a pomisli i umor su ga napustili. Oci su zapisali ovaj dogaaj na oblinjoj steni i to moe da proita svako ko tuda proe. Nedaleko od glavne crkve u Skitu svete Ane nalazi se kuica koju zovu "Patrijarhova." Tu je iveo i podvizavao se patrijarh po imenu Kirilo. Napustio je patrijarijski presto i doao da ivi kao obian monah. Monasi su hranu donosili na pleima, ali su patrijarhu rekli: "Vaa svetosti, vi ste isuvie stari i niste naviknuti na na nain ivota. Nabaviemo vam magarca koji e prenositi vae sledovanje." Tako su mu nabavili magarca, s kojim je koraao goredole niz planinsku padinu. Jednog dana, dok se patrijarh s magarcem uspinjao uz planinu a ostali oci na pleima nosili vree s hranom, seli su da se malo odmore. Patrijarh je u polusnu video Presvetu Bogorodicu okruenu angelima. Presveta Bogorodica je drala sasud i iz njega napajala oce koji su svoj teret nosili na pleima. Angeli su nosili ubruse i brisali im znoj. Patrijarh je sa zaprepaenjem video da i magarcu briu znoj. Poeo je da ih preklinje: "Izbriite i mene, molim vas!" Tad mu se obratila Presveta Bogorodica: "Oe, ti se nisi oznojio, a magarca emo izbrisati jer je znojav." Tad se probudio i doao sebi. Ocima je rekao: "Uzmite magarca, jer sam lien mnogih blagoslova. Presveta Bogorodica i angeli izbrisali su i magarca a mene nisu!" Od tog doba, i on je svoj teret nosio na pleima. Koliko se slinih stvari deavalo u ivotima Otaca! Da smo samo bili tamo da ih vidimo! Sad se takve stvari retko susreu, jer smo sve to izgubili. Prema tome, obratimo panju na svoju savest. Posluanjem, skruenou i smirenoumljem zadobijmo dobru savest. Odbacimo samovolju, koja raa samopouzdanje i ravu savest.

Odabrani odlomci o posluanju

1. Koji bi primer bio lepi od Gospoda Isusa! Zar Ga poslunost Ocu nije odvela do Krsta i do smrti? Zar se On, budui jednosutan Ocu, nije mogao tome usprotiviti? On to, meutim, nije uinio. Dok se uspinjao na osvetanu Golgotu, koraao je u znoju i s bolom padao na kolena pod teretom odsecanja sopstvene volje. On je morao da se popne, da dosegne njen vrh i da bude uzdignut na proslavljeni i za demone strani Krst, da pokae savreno i apsolutno posluanje i da zadobije nepropadljivi venac vene slave.

Na taj nain zadobijamo vaskrsenje due, a ne samovoljnim kolebanjem izmeu posluanja i neposluanja. Neemo time zadobiti venac, nego dragovoljnim rtvovanjem. Sve prepreke se savlauju vrstom reenou da se radije umre nego da se izneveri posluanje u vrenju dunosti. 2. Posluanjem Hristovim smo spaseni, dok smo neposluanjem Adamovim baeni u paklenu provaliju. Put posluanja uistinu vodi na Golgotu. On je uzlazan i uspinjanje je pomalo naporno. Znojiemo se i zamarati, ali pomislimo da emo nakon vaskrsenja zadobiti istotu due i usinovljenje, i da se to bogatstvo ne moe uporediti ni sa kakvim ovozemaljskim nasladama. ta ja to govorim? Sa zemnim stvarima? I kad bi prodao itav svet, ovek ne bi mogao da kupi ni jednu jedinu kap duhovne radosti one due koja se popela na Golgotu i videla svoje sopstveno vaskrsenje. 3. Hristos je rekao Svojim uenicima: Ko vas slua, mene slua, i ko se vas odrie, mene se odrie; a ko se mene odrie, odrie se Onoga koji me je poslao (Lk. 10;16). Apostolski prejemnici (naslednici) su jerarsi, svetenici, igumani i starci u malim bratstvima. Prema tome, onaj ko je posluan apostolskim prejemnicima, posluan je i Samom Hristu, dok se onaj, ko im je neposluan, odrie Hrista. Budui da elimo da se potinimo Hristu, moramo pokazati posluanje, ali ne tako to emo biti posluni u onome to nam se dopada i neposluni u onome to nam se ne dopada. U Getsimanskom vrtu, Hristos je preklinjao da se spasenje ljudskog roda izvri na nain drugaiji od onoga kakav je eleo nebeski Otac. Meutim, nebeski Otac se odluio za Krst, i Hristos je odgovorio: "Ne kako ja hou, nego kako ti", Oe (v. Mt. 26;39) i bio posluan do smrti, i to do smrti na Krstu (Filiplj. 2;8). 4. Bogoslovlje ishodi iz molitve, a molitva iz savrenog posluanja. Ako nema posluanja, monah e ubrzo izgubiti svaki talant i dar koji ima, dok istinski poslunik obiluje svim darovima Uteitelja, i bogat je i sada i u vekove. 5. Da bi nas posetila blagodat Boija, moramo uz savreno posluanje primeniti sve ono emu smo naueni. Nemojmo dodavati svoju volju volji naeg starca, jer se to naziva duhovnom preljubom. Moramo iskreno delati na svom posluanju, inae neemo napredovati na monakom putu. Smirenje je vrlina koja udesno pomae da se primeni savreno, hristoliko posluanje. Naprotiv, egoizam i gordost se suprotstavljaju njegovom zadobijanju. 6. Zastraujue je i uasno da vrite pritisak na vaeg starca i da ga prisiljavate da uini neto to vi elite, ali to njegova dua ne eli. To je strano, i to zna samo onaj ko poseduje lini opit. Va duhovni otac i starac je za vas vredniji od svih ljudi na zemlji, pa ak i od itave vaseljene! Jedino avo zna ta znai imati starca i biti mu savreno posluan. On to zna bolje nego bilo ko drugi.

7. Nikad ne ispituj ta radi tvoj starac, ili zato ini ovo ili ono. Nemoj mu suditi, jer e postati antihrist! Nikad u svom ivotu nemoj biti popustljiv prema onima koji govore protiv tvog starca. Naprotiv, odmah im se suprotstavi! Zatiti ga i odbrani, jer Hristos ispravlja stareve ljudske nedostatke i greke zbog bespogovornog i istog posluanja. 8. Za satanu je veliki uspeh kad ubedi poslunika da sakrije svoje pomisli od starca, da neto uini bez starevog odobrenja i blagoslova, i da se ne ispovedi iskreno svom duhovnom ocu. Takav poslunik nikad nee postaviti dobar poetak i nikad nee uznapredovati u blagodati Boijoj. Naprotiv, povlaie se tamo i ovamo dok ne doe nesreni kraj njegovog ivota. 9. Posluanje ima vrednost jedino onda kad se patnjom i trudom odsee samovolja. Strastvene navike podseaju na trnovito korenje i prirodno je da e svako, ko poeli da iupa to korenje, osetiti bol, da e se ubosti i da e mu iz ruku potei krv. Isto se deava i kad se, radi posluanja duhovnom ocu, iskorenjuju rave navike. 10. Ne alosti starca ili sabrata, jer e istog asa mir ieznuti iz tvoje due, Isusova molitva e se prekinuti, i ispunie te pomisli. Lek za to je ispovest, vatrene suze i iskreno opratanje drugima. Budi oprezan ako ima neto protiv starca, jer e te avo lako sruiti i prelestiti. Dovedi u red svoje pomisli, kako te nita ne bi uznemiravalo u pogledu starca. 11. Dobar poslunik e doneti plodove krotosti. Starac e odsei njegovu samovolju, prekorevae ga i osuivati, a kada je uenik posluan, zadobija dragocenu krotost. Jednom reju, uenik (poslunik) zadobija sve vrline ako pokae bespogovorno posluanje. Meutim, ako prigovara i svaa se, ako je neposluan, gord i sl, ozbiljno pozleuje svoju duu jer alosti Boga koji je smirio (unizio) Samoga Sebe, dok je on, ovozemaljski i ubogi ovek, gord! 12. Savrenog poslunika nee zadravati vazduna mitarstva. On se ne plai ni smrti, ni demona, ni Boga, nego mu se, naprotiv, revnosno klanja. Istinski poslunik (uenik) se plai jedino neposlunosti svom starcu, koji za njega predstavlja vidljivog Hrista. Neposlunost starcu e ga odmah prognati iz raja blagodati Duha Svetoga, koji u najveoj meri naslauje smirenu i angelopodobnu duicu poslunika. Savren poslunik je u svemu podoban Bogooveku Hristu. 13. Kada je uenik (poslunik) Hrista radi posluan svom starcu, on izvrava sve zapovesti Hristove. Savreno posluanje, bez gunanja i predomiljanja, moglo bi se uporediti sa razliitim podvizima u primeni svih zapovesti Gospodnjih. Bog ljubi onoga ko je posluan ljubavi Boije radi, i unutar dobrog poslunika obitava vascela Presveta Trojica. Kakvo velianstvo u sebi skriva trostruko blagosloveno posluanje! Ono smirenom, beznaajnom, malom i neznatnom posluniku omoguuje da postane obitavalite Presvete Trojice! Ono ga ini izvriteljem svih Hristovih zapovesti i vodi ga u raj, gde e sa dvostrukim vencem i blistavom ogrlicom koraati meu svetiteljima. 14. Kakvu udesnu slobodu zadobija onaj koji je potpuno odsekao sopstvenu samovolju! Kakav mir nalazi dua tog borbenog podvinika, poslunika, kada ne poseduje svoju sopstvenu volju nego volju svoga starca! Taj blaeni poslunik vodi duhovno ugodan ivot, preispunjen radou i

nadom. On ivi mirno i udesno, siguran da e, uspokojivi svog starca, njegovim molitvama i sam nai pokoj u raju. Blaen je i trostruko blaen poslunik koji je u svemu odsekao svoju pogubnu samovolju i sve ispoveda svom duhovnom ocu. Takav ovek e jo ovde biti potpuno duhovno zdrav, i kao angeo Boiji blistae meu angelima pred stranim prestolom Gospodnjim. 15. Raduj se, dakle, borbeni poslunie, podraavatelju Velikog Poslunika, koji je unizio sebe i bio posluan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i njega Bog visoko uzdie i darova mu Ime koje je iznad svakog imena (Filiplj. 2;89). to se tebe tie, uznee te iznad strasti i darovae ti bestrae i Svoju ljubav. Bori se dakle, da kroz odricanje od samovolje, Hrista radi ispuni savete onoga koji te prihvatio u Gospodu kad si se zavetovao Bogu na savreno posluanje do smrti. O, posluanje, spasenje svih vernih! O, posluanje, majko svih vrlina! O, posluanje, koje otvara nebesa i oveka uzdie sa zemlje! O, posluanje, hranitelju svih svetitelja, kojim su bili odgajeni i kroz koje su postali savreni! O, posluanje, saitelju angela!

NAPOMENE: 1. U Novom zavetu je reeno: "Ako nas srce (gr. ) nae ne osuuje..." (Prim. prev.) 2. "" na grkom znai pastir (Prim. izd.)

O SMRTI, PAKLU I SUDU sadraj 1. to vie starim, sve vie zapaam nepostojanost i ispraznost ovozemaljskih stvari. O, zato se uzaludno uznemirujemo? Na ivot je kratak, on je praina, pepeo i san, i ubrzo emo okusiti trulenost. Danas si jo zdrav, sutra si bolestan. Danas se smeje, a ve sutra si potiten. Danas tvoje oi izlivaju suze zbog preobilja radosti, a sutra e izlivati suze alosti i bola. Danas si materijalno stabilan, a sutra te pogaa nesrea. Danas prima dobre vesti, ali e ih uskoro zameniti one loe. Uzaludno se uznemirujemo. ivot je senka i san. Gde su nai roditelji, roaci, dedovi? Svi su otili u grob. Svi su istruleli i pojeli su ih crvi. Grob i truljenje ekaju i nas! O, smrti, gorko je seanje na tebe! Hristos nam je dao silu da postanemo sinovi Boiji, naoruavi nas boanskim orujem za borbu sa naim nepomirljivim neprijateljem. Mi, meutim, a najpre ja sam, postajemo zarobljenici ovog neprijatelja jer zapostavljamo oruje koje nam je dao Hristos. Pribliavajui se smrti, drhtimo u agoniji i pokuavamo da na svaki nain

produimo ivot, jer se dua plai da napusti telo. Zato se ona toga plai? Zato nema hrabrosti, ako je ve edo Boije? Ili moda odlazi kod nepoznatog cara? Ali, taj car je njen Tvorac, njen Spasitelj, Onaj koji je prolio Svoju krv da bi je izbavio od onog neprijatelja! Zato se onda plai i nema hrabrosti? Smrt je po prirodi hladna. alosna je dua moja do smrti, rekao je Isus (Mt. 26;38). Da, ona je po prirodi hladna. Na alost, taj strah u najveoj meri potie od savesti. Savest nije u stanju da uveri duu da je ivela kako dolikuje. Nije sebe dovela u red, nije oprala svoju branu odedu, i stidi se da izae pred Cara, jer strahuje kakva e biti presuda: da ili ne? Da li e biti spasena ili nee? Teko dui ako ode bez ispovesti i potpunog pokajanja, jer je to onda onaj alosni dan koji nagovetava prorok Jeremija (v. Jer. 17;17). Pomolimo se da nas na sveti Bog izbavi od toga dajui nam savreno pokajanje, dela dostojna pokajanja, dela milosra i ljubavi i duh pokajanja sa istinskim smirenjem, kako bi pravedni Sudija bio milostiv prema nama i kako bi se dua, kad doe strani smrtni as, ohrabrila uzdanjem u milost Boiju i rekla: "Verujem da e se Bog smilovati mojoj nitavnosti." Amin. Neka bude. 2. Godine protiu i prolaze i, dan za danom, svako od nas se sve vie pribliava kraju ivota. Nae dragoceno vreme protie i iezava pred naim oima, a mi pri tom ne shvatamo da e nam neprimetno promai. Kad bi detence znalo vrednost zlata, nikada ne bi umesto njega izabralo jeftin slatki. Zar to nije istina i kad su u pitanju odrasli ljudi, a najpre ja sam? Kada na Gospod u oznaeno vreme doe da sudi svetu, kad se nebesa saviju kao rolna papira, kad se obnovi zemlja koju su potpuno oskrnavili oni to su na njoj iveli, kad sunce, mesec i zvezde padnu kao jesenje lie, kad trube odjeknu po itavoj vaseljeni, i kad razasute suve kosti ponovo dobiju meso i oive (v. Jez. 37;114), kad se inovi angelski saberu na nebeskom beskraju u ast dolaska Stranog Sudije, kad se mali oblaci uzdignu od beskonanog mnotva vaskrslih ljudi i na sebi ponesu svete i spasene ljude da bi susreli Gospoda u vazduhu, tada e oni koji budu ostali dole i videli sve te stvari zajecati najgorim suzama i oajniki se udarati u grudi, seajui se da su dragoceno vreme ovog ivota beskorisno rasipali na naslade, opijanje, sticanje bogatstva, na bezakonje, pohlepu i svaki drugi greh koji ih sada osuuje na najalosnije i najtunije stanje. Zar oni tada nee oajniki preklinjati za malo vremena da bi pohitali kod siromanih, bolesnih i svih drugih ubogih ljudi, da bi i oni zauli slatki glas Gospodnji kako im kae: Hodite blagosloveni oca mojega, primite Carstvo koje vam je pripremljeno... Ogladneh i dadoste mi da jedem... Nag bijah, i odenuste me, itd (v. Mt. 25;3436). U jednom trenutku svog ivota, i oni su uli za ove stvari. U Adu, meutim, nema pokajanja. Zbog toga e ih obuzeti najvee oajanje. Traie smrt i vatreno eznuti za njom da bi ih oslobodila bezgraninih patnji. Na alost, oni je nee nai, jer e se do tog vremena sve preobraziti u besmrtnost. (Sve se ovo moe rei i za mene samog...) 3. ovek plaui dolazi na svetlost ovog sveta, ivot provodi u alosti i jecajima, i sa ovog sveta odlazi u suzama i bolu. O, tatino nad tatinama! San iezava, i ovek se budi u stvarnost istinskog ivota. Niko ne primeuje kako nestaje ovaj isprazni ivot - godine prolaze, meseci

smenjuju jedan drugi, sati iezavaju, minuti neprimetno klize, a onda, bez ikakvog upozorenja, stie telegram: Naredi za kuu svoju, jer e umreti i nee ostati iv (Is. 38;1). Prevara tada biva razotkrivena i umirui shvata da je svet u njegovom ivotu igrao vanu ulogu. Ocea tugu i aljenje, ezne za vremenom koje je proteklo; dao bi itavo svoje bogatstvo da kupi jedan dan u kojem bi se pokajao i priestio. Na alost, ne daje mu se vie nijedna milost. On je pre toga godinama raspolagao vremenom, ali ga je rasipao na posao, kafane, bioskope i razne sramne elje. Mudar je trgovac koji shvati obmanu ovog privremenog ivota. On se opametio i poslao svoj tovar na nebesa pre nego to se zavri vaar ovoga ivota, da bi ga ponovo tamo naao u riznicama grada Boijeg, uveanog kamatama i dobitkom. Blaen je taj mudri ovek, jer e u vekove vekova iveti bezbolnim i blaenim ivotom, dok e bezumnici, pijanci, pohlepni, srebroljupci, bludnici i sva moja ostala sabraa - grenici meu kojima sam prvi ja, biti baeni u pe neugasivog ognja! Pohitajmo putem naeg popravljanja sad, kad sija sunce i dan baca svoju slatku svetlost na nas, a pre nego to nas sustigne no budunosti, jer u to vreme vie neemo moi da koraamo. Sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja, uzvikuje apostol Pavle svojim besmrtnim reima (2. Kor. 6;2). 4. O, kako bi seanje na smrt trebalo da se rascveta u dui hrianina! Budui da on veruje u stvarni ivot, nemogue je da zanemari smrt! Nakon to je proao srani napad mog starca, on je zajecao i izgovorio stih iz Opela: "Avaj meni, kakvu borbu ima dua kad se odvaja od tela!"[1] To je prava istina! Psalmopojac je prekrasno opisao mir koji ima pripremljena dua: Pripremih se i ne kolebam se (Ps. 118;60, po Septuaginti)[2]. Svaka dua u svakom trenutku moe oekivati telegram sa neba kojim e se prekinuti sve njene veze sa ovozemaljskim stvarima, zapeatiti vreme ovog "vaara", ispostaviti taan raun za njenu duhovnu trgovinu i zapeatiti njena vena sudbina, bilo na nebeskim visinama, bilo u paklenim dubinama! O, ta bih mogao da kaem kad pomislim na to? Neka svemilosrdni Bog bude milostiv mojoj ubogoj dui, koja nema nita osim svoje ravnodunosti i nespremnosti! Moj um se zaustavlja pred tim razmiljanjem o spasenju! "Venost!" Kakvo veliko tajinstvo! Svet, avo i telo vode nas na stranputicu i bacaju u zaborav. Iznenada, zaujemo glas: "Gle, dolazi enik!" Kakvu pripremu moemo izvriti onda kad izdahnemo? Naa e savest "biti spaljena" (v. 1. Tim. 4;2) i vie nita nee moi da oseti, vie nee moi da zavapi. Tada e se zauti glas istine: "Seti se Boga samo kad zae sunce? Gde si bio itavog dana, dok je sunce sijalo?"

Straite... i budite spremni, oglaava na Isus (Mt. 23;43-44). Blaeni su oni koji imaju ui da uju, koji uju i pripremaju se, jer e se udostojiti veite sree. Blaene su one sluge koje e Gospod zatei spremne kada doe, jer e se veno radovati! Strpljivo podnesimo nedae ovog ivota, da bismo se domogli venog i radosnog. "Uzalud se mete svaki ovek: kada ceo svet steemo, onda emo se u grob nastaniti."[3] Dok god postoji svetlost, koraajmo prema svom velikom predodreenju, jer dolazi as kad e nastati tama i vie neemo moi da koraamo radi (spasenja) svoje due. 5. Uznesi svoj um do stranog prestola Hristovog. Kakvu emo odbranu dati na dan suda, kad se bude sudilo naim delima? Kako je zastraujui as u kojem uplaena dua eka da uje odluku o tome gde e otii da veno obitava! Re "venost" je zastraujua! Da bi delimino shvatio ta znai venost, dau ti jedan primer. Zamisli da je itava zemlja jedan veliki komad granita i da svakih hiljadu godina dolazi ptica da naotri svoj kljun na toj steni. Kada itavu ovu stenu bude izbrisalo otrenje kljuna ove ptice, tad emo imati neku bledu predstavu o tome ta znai venost, pa ak ni tad neemo zaista znati ta je venost, besmrtnost i ivot bez kraja. Na ivot na zemlji odreuje nau venost kao bacanje novia: raj ili pakao! Zato moramo biti veoma oprezni! 6. Bio si trpeljiv mnogo godina i one su prole kao san. ak i kad bismo iveli hiljadu godina, i one bi prole kao san. O, kako je isprazno sve to pripada ovdanjem svetu! Za svakim ivotom sledi smrt. Smrt je ovekov prelazak iz ovog sveta u drugi svet, koji je besmrtan i vean. Nije vano ukoliko neko ovde izgubi ivot. Na ovaj ili onaj nain, ionako emo jednog dana umreti. Vano je, meutim, da ne izgubimo svoj besmrtni, beskrajni ivot. Beskrajan ivot u paklu - o, kako strana stvar! Boe moj, sve nas spasi od toga! 7. Kad po Boijoj volji svane novi dan, pomislimo da je to na poslednji dan i da emo se, kada sunce zae, uputiti ka stranom sudu Hristovom. Kako emo provesti svoj poslednji dan? U bezmolviju, molitvi, posluanju, suzama, pokajanju i preklinjanju Boga da bude milosrdan. Isto tako, tokom noi, treba da pomislimo da je to naa poslednja no i da e naa postelja biti na grob. Trebalo bi da svako od nas pomisli: "O, kako u proi kroz vazduna mitarstva? Pitam se hou li proi kroz njih? Ko zna koje e me zaustaviti? Kako u pogledati strano lice pravednog Sudije? Kako u sasluati NJegov strani glas prekora? Kakav e me uas obuzeti dok budem sluao venu odluku o tome gde u biti upuen? ta ako budem upuen u pakao - a to bi bilo . f pravedno! Teko mojoj ubogoj dui! Kako u biti trpeljiv ako 4 5R sam kanjen sa demonima, u tami, u neistoi, bez svetlosti i I bilo kakve utehe? Samo pogled na demone i nita vie! Trebalo bi da razmiljamo o ovim i mnogim drugim stvarima svakog dana i noi, ivei ih kao da su nam poslednji. Ne znamo kad e stii telegram iz sedita Boijeg, iz prestonice, vinjeg Jerusalima. 8. Budi oprezan, edo moje, i ne dozvoli da vreme prolazi besplodno i bez poboljanja za tvoju duu, jer smrt dolazi kao lopov. Teko nama ako nas zatekne u lenjosti i nemaru. Tad e biti

potrebno da brda i planine zajecaju zbog nas! Dua e biti prazna i bez dobrih dela, i Ad e nas veno napasati. edo moje, da li je potrebno da pretrpimo tako alostan brodolom ako ve, uz Boiju pomo, moemo da ga izbegnemo i da se izbavimo u spasonosnoj luci Carstva Boijeg? Znam da emo morati da se borimo sa stranim neprijateljima i da je trud ogroman. Meutim, sve se povlai kad sa Bogom, odnosno, sa silom Boijom, sadejstvuje ovekova snaga i namera. 9. Kad sedi u keliji, neka se tvoj um bavi seanjem na smrt. Ne dozvoli da ti um luta tamo-amo, nego ga saberi i razmiljaj: pogledaj smrtnost tvoga tela, pogledaj kako telo poinje da se hladi i kako dua izlazi iz njega. "Avaj meni, kakvu borbu ima dua kad se odvaja od tela!" Koliko tada plae, koliko uzdie, koliko ali! "Angelima podiui oi, uzalud se tada moli; k ljudima pruajui ruke, nema ko da joj pomogne."[4] Uznosei se i naiavi na horde lukavih demona, dua se trese dok otkrivaju grehe koje je poinila ali na koje je sasvim zaboravila, i pita se ta e se dogoditi. Dua se uzdie i prelazi iz jednog vazdunog mitarstva u drugo, i na svakom mitarstvu ona se samo brani, dok ne proe kroz svako od njih. Ako proe svako od njih i ako se ni na jednom mitarstvu ne nae da je kriva, dua se zatim, prema svetim Ocima, uzdie da bi se poklonila Hristu. Meutim, ako se pokae da je kriva i odgovorna za bilo kakve strasti, biva baena u Ad! Postojala je jedna dua koja je prola kroz sva mitarstva osim kroz poslednje, mitarstvo nemilosrdnosti. "Avaj, avaj", zavapio je jedan svetitelj koji je imao vienje te due. "Sva ih je proao i pokolebao se tek na poslednjem, i demoni su ga uz tresak bacili u Ad!" Drugu spasenu duu uzneli su angeli Boiji: spustili su se angeli sa neba, koji su prethodno odveli jednu duu. Angeli su celivali tu duu i ona je osetila neopisiv miomiris od celivanja tih angela koji su pristupili prestolu Boijem. Angeli uskliknue: "Slava Bogu koji je ovoj dui pomogao da bude spasena!" Nikad ne bi trebalo da zapostavimo ovo i slina razmiljanja o smrti. Sva ta razmiljanja uticae na trezvenost due i oistie um da bi to bolje osetio ovo razmiljanje. Ovakvo razmiljanje postavlja prepreku neistim pomislima. Kad unutar nas postoji ovo duhovno razmiljanje, zaustaviemo rave pomisli kojima vie nee biti mesta, jer e prostor uma zauzimati (duhovno) razmiljanje. Ako ne razmiljamo o Bogu, onda e nas uistinu nadvladati razmiljanja o strastima. Ako dua proe vazduna mitarstva, trebalo bi da razmilja: "Sad mi je preostalo samo da se poklonim Bogu. Pitam se kako u dospeti tamo? Kako u Ga videti? Pitam se ta e mi rei? Moda e otvoriti novu knjigu? Moda demoni, sa njihovim nepotpunim znanjem, nisu sve zapisali ili im moda nije ni poznato sve to sam uinila, tako da u sad morati da dovrim svoju odbranu pred Hristom? Pitam se ta e Hristos odluiti o mojoj venosti? Pitam se hoe li to biti veni ivot ili vena osuda?"

O, kakav emo strah i drhtanje osetiti ako se ba u tom trenutku naemo pred Hristom! O kad bismo pomou razmiljanja mogli bar da naslutimo u kakvom emo se poloaju tada nai! "Avaj, avaj", kau Oci, "kakve e patnje doi na nas? ta nas eka? A ipak se povlaimo iz borbe, ravnoduni smo, tromi i uspavani tekim snom!" Svet je daleko od istine. LJudi rade, spavaju i putuju preko mora, ne shvatajui ta e se dogoditi nakon smrti! Neprozirna tama prekriva istinu, kao to mraan oblak zaklanja sunce. Ako ovek duhovno promisli i suoi se sa milju da je ovaj ivot slian kratkotrajnoj predstavi u kojoj ljudi gube vreme na ples i zabavu, shvatie uasavajue bezumlje i nerazboritost ljudi, ali i ogroman uspeh demona. Postoje dva naina razmiljanja: mirjani razmiljaju o onome pre groba, a mi razmiljamo o onome posle groba. Mirjani razmiljaju o sadanjem, i to je sve to vide i u ta veruju. Meutim, otkrovenje Evanelja Hristovog baca obilje svetlosti u due koje ele da budu spasene, i na taj nain im otvara novi horizont poznanja istinitog Boga. Stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja he nam se otkriti (Rim. 8;18). Tamo e biti beskonana, neshvatljiva i nepojmljiva slava za one koji budu koraali u svetlosti Hristovoj! Pred Bogom neemo imati nikakvo opravdanje upravo zbog NJegovih ogromnih dobroinstava: On nas je prizvao svetim prizivom i pokazao nam put svetlosti i istine. Veliko je milosre Boije! Ne smemo to prezreti. Radimo na tome. Danonono razmiljajmo o dui i o tome da bi trebalo da se borimo. Razmiljanje o Bogu i tvorenje vrlina brzo e ljude pribliiti Bogu. Ni u jednom trenutku ne bi trebalo da prestanemo da razmiljamo o smrti. Sveti Oci su govorili da ih u njihovim kelijama nemar nije nadvladao samo zato to su se danonono seali smrti. U njima nije bilo prostora za nemar. Oci su obino razmiljali: "ta bi trebalo da uinim ako je dananji ili sutranji dan ujedno i moj poslednji dan?" Na taj nain, ovakvo razmiljanje je zadravalo njihov um u strahu Boijem, a strah Boiji je njihovu savest prosvetljivao u pogledu onoga na ta se moraju prisiliti. Razume se da u poetku takva razmiljanja nee ostaviti utisak na oveka. NJegova dua je, da tako kaemo, mrtva i troma, ali postepeno poinje da se pomera, poinje da se vraa u ivot i, najzad, vremenom poinje pravilno da dejstvuje. 10. edo moje, pobrini se za svoju duu. itaj dela svetih Otaca, moli se vozljubljenom molitvicom koja e utvrditi temelje tvog duevnog organizma. Razmiljaj o smrti, koja je neto najsigurnije to e nam se desiti. Smrt! Pehar smrti je krajnje gorak za duu kada je svojom silom odvaja od tela. Koliko emo u tom trenutku zaaliti zbog svega to smo poinili usled nebrige i lenjosti! Naa savest he nas muiti kao predukus pakla. Zato bismo dozvolili da nas poraze grene naslade koje emo platiti tako velikim bolom i od kojih neemo moi da se iscelimo?

Svojom dvojnom prirodom, ovek je izabrano i jedinstveno stvorenje Boije. Roen je na ovoj planeti, na Zemlji i, malo-pomalo, jednog dana e telesno umreti, jer je apsolutno nesposoban da se odri u ivotu. Fantazija ga razvejava kao balon, da bi umro i iezao zbog jedne bolesti. ovek nema vlast nad sobom. Iako on to ne shvata, njega rukovodi tua volja i upravljanje, dok je on samo voen protivno svojoj volji, nemajui pri tom snage da se suprotstavi. ta si ti, ovee, da bi se hvalisao i razmetao, zamiljajui neuvene stvari o sebi? Gle, napadne te jedan nevidljivi mikrob i ti se odmah razboli, slabi i odlazi u grob. O, uobraeni smrtnie, vidi da smrt dolazi i da e otii u nepoznatu zemlju, i da nee imati mogunosti da prigovori! Da li moe da odbije, da se suprotstavi, da izbegne ono to e se desiti u tom stranom asu? Ne moe! Potpuno si bespomoan! Zbog ega si onda nadmen, bespomoni, ubogi, beskorisni glineni ovee? ta poseduje a da ti to nije dao Bog? Zar ti On to ne moe oduzeti kad god poeli? Moe. Prema tome, pogni vrat i smiri se, i tako e biti spasen. 11. Pravedni Lot je danonono patio ivei meu razuzdanim i razvratnim narodom. Bio je potiten gledajui njihova sramna dela. I pored toga, on nije sudio nikome od njih. Zbog toga se udostojio boanskog javljanja angela i bio poteen kad je Bog spalio gradove bludnika i istrebio razvratnike. Zar stvari koje se ovde deavaju nisu gore od Sodome i Gomore? Zar ne bi trebalo da oekujemo oganj gneva Boijega? Obratimo panju na Lotov primer, da i mi ne bismo bili istrebljeni, ali ne privremeno, kao oni u starini, nego veno i beskonano. Budimo budni, jer ne znamo as kad e doi lopov, odnosno smrt. Bdijmo, da bismo sauvali svoje bogatstvo, kako bogatstvo nae pravoslavne vere, tako i bogatstvo blagodati koje smo se udostojili krtavajui se u svetoj banji krtenja. ta moemo sigurnije oekivati nego smrt? Ona je neto najsigurnije to e susresti svaki ovek. U sebi moramo sauvati ivo seanje na smrt, jer emo kroz to najspasonosnije seanje moi da izbegnemo smrt due, koja nije nita drugo nego potpuna razdvojenost od Boga u posmrtnom ivotu. Naporno se podvizavajte, kae Gospod u Evanelju (v. Mt. 11;12), jer ne zna u koji e te as posetiti enik tvoje due, i teko onome koga zatekne ravnodunog i nemarnog u pogledu svog spasenja! Moli se i za mene, jer ja ne praktikujem ono o emu propovedam. Avaj meni trostruko ubogom! Kakvo e biti lice Boije kad ga ugledam? 12. edo moje, pogledaj smrt koja e svakoga od nas ponjeti! Sve to je ljudsko topi se i sagoreva kao svea. Samo pobona dela, odnosno dela koja smo uinili ljubavi Boije radi, nikada nee sagoreti nego e blistati za oveka da bi se popeo putem koji vodi do prestola Boijeg.

Tvori dela spasenja, iako to zahteva veliki napor. Sve e se raunati kao borba, kao podvig i kao protivljenje avolu, pa e konano dobiti nagradu kakvu zasluuje. Primoraj sebe na seanje o svom ishodu, o smrti, o mitarstvima i o stranom sudu Boijem. Razmiljaj, edo moje, o paklu i o prokletima. Smatraj da si i ti meu njima: tada he ti sve tvoje nevolje izgledati nevano, a slatka uteha spustie se na vascelu tvoju duu. 13. edo moje, trebalo bi da razmisli o neizvesnosti vremena svoje smrti, o demonima i zastraujuim mitarstvima kroz koja e proi nae uboge due. Kakav ih zastraujui sud oekuje! Nae e due drhtati od straha i uasa! Razmiljaj o bolnim muenjima uz demone. Na alost, ona su vena i nemaju ni kraj ni granicu! Na alost, edo moje, zlobni avo nam uzima sva ta spasonosna seanja da od njih ne bismo imali koristi i umesto njih donosi nam rava seanja, da bismo oskrnavili svoje due. Budui da poznajemo njegove zamke, prisilimo se da izgovorimo najsvetiju Isusovu molitvu i da se posvetimo duhovnom razmiljanju koje je toliko korisno da na duu uvek deluje blagotvorno i oiujue. 14. Trebalo bi da ti seanje na pakao neprestano bude na umu, jer u sebi sadri mnotvo plodova. Ko moe da se seti venog ognja a da ne zaplae? Jecaj, edo moje, da bi se tvoja dua i telo oistili od svake strasti, da bi videla dane svetosti i bila zadivljena bogatstvom svoje istote. 15. Kako je zastraujue pitanje o tome gde e zavriti svaki ovek! O, koliko nas zaborav i nemar udaljuju od pravog puta, a najpre mene samog! Ako razmislimo o tome, prestraiemo se i od same pomisli na to hoemo li dostii svoj cilj ili ne. Drhtanje obuzima itavo ovekovo telo kada briljivo promisli o onome to e se dogoditi na kraju! Kakav e sud biti za mene, koji sam zaet u bezakonju (v. Ps. 51;5). Budi milostiv, budi milostiv prema meni, najslai moj Isuse! Tvojom samilou odagnau oajanje moje due! 16. Bezgranina je vrednost ovog naeg ivota, jer od njega zavisi hoemo li zadobiti Boga ili neemo. Ako kao dobri trgovci iskoristimo sadanje vreme za duevna dela, sigurno je da e nam u potrebno vreme ona pomoi da na onom sudu naemo milost i blagodat. Teko onom, a najpre meni samom, koji izgubi dragoceno vreme bacajui ga u vazduh. Doi e vreme venog Plaa, bez nade i milosti! U tom beznadenom ivotu ponjeemo ono to smo posejali u sadanjem vremenu. 17. Neka tvoje molitve podre tronu kuu moje uboge due. U meni nema niega dobrog. Zbog toga jecam, seajui se stvari koje e se desiti prilikom mog ishoda iz ovog sveta, kad poem gore bez neophodne poputnine. Teko meni jer, iako sam sada u prilici da je prikupljam, moj nemar e mi doneti veno aljenje! Zar to nije istina? O, koliko je dragoceno ovo sadanje vreme! Tu je svaki trenutak neprocenjiv! A mi ipak doputamo da nam utekne ovo zdravo saznanje i na taj nain nam prolazi dragoceno vreme, bez mogunosti da ga vratimo!

18. O, kako u svemu moramo biti trezveni (v. 2. Tim. 4;5) jer suparnik kao lav riui hodi i trai da prodere vaseljenu (v. 1. Petr. 5;8). O, Boe, moj Boe! Ustani, zato spava i sanja, duo moja? Iz sata u sat iekujemo zvuk trube i da budemo izvedeni na sud. Avaj meni! Kako je zastraujui taj trenutak, jer od njega zavisi na veni ivot, u Bogu ili u paklu! Uzdahnimo malo i Bog e se umilostiviti. On zna da u nama nije ostalo nita to je u Boijim oima zdravo. Preispunjeni smo slabou, strastima i opravdanjima. Kako emo susresti Boga? Pitam se, ta e nam rei? Koliko e tada preciznosti On zahtevati od nas, koji ne elimo da tu preciznost primenimo na sebe, jer se sukobljava sa naim eljama? Uvek se seaj smrti. Neka razmiljanje o njoj postane tvoje ivotno pravilo. Kakvu borbu ima dua kada se odvaja od tela, kad se otvore knjige i kad se otkriju skrivena ljudska dela! Koliko ona tada jeca i koliko uzdie! Nema, meutim, druge pomoi osim dobrih dela koje je uinila. Prema tome, sad se bori za dobra i korisna dela dok postoji dah ivota, jer dolazi as kad e nai udovi prestati da tvore dela spasenja! Gorko jecaj ako eli da nae utehu u stranom smrtnom asu. Imaj na umu strani sud. O, kako uasni asovi oekuju ubogu duu kad uje odluku o svom venom vaspostavljanju! ak su se i svetitelji plaili ovog asa. Koliko bismo tek mi morali da ga se plaimo! ta da kaem ja, nesretnik! Gorko uzdiem kad se toga setim. To treba da ini i ti, i nai e veliku utehu. 19. Istina Boija trubi i oglaava se kao silna truba: Tatina nad tatinama, sve je tatina (Knj.prop. 1;2). Kakva je korist oveku ako sav svet zadobije a dui svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovek za duu svoju (Mk. 8;36-37). Seaj se smrti i nee sagreiti u vekove (Prem. Sir. 7;36). "Tatina je sve ljudsko to posle smrti ne ostaje; ne ostaje bogatstvo niti prati slava; jer kad smrt naie, sve se to uniti"[5] Evo istine koja silno i gromoglasno unitava la! Unutar svake zamke i pomisli avolske maskirana je la, i ona stremi da prelesti oveka. Molimo se Bogu da nas prosvetli svetlou istine koja e razvejati tamu, da bi blistavi dan trijumfujue i proslavljene istine mogao da zasija u svim naim mislima, reima i delima i da bismo se, kao dobre sluge blagodati, udostojili pohvale pred svetim angelima. Kad e se to dogoditi? Kada to vie neemo biti u opasnosti od pada u gordost, jer je avolima data mo da se s nama bore do naeg poslednjeg daha? Tek nakon toga, nastaje doba nagrada, venaca i zadobijanja Boga, kraj straha i suza. Ubrisae Bog svaku suzu sa oiju njihovih (Otkr. 7;17). O, kakva slava! Tada vie niko nee moi da oduzme radost iz srca spasenih. O, moj Isuse, slava vlasti Tvojoj, slava Tvom neizrecivom domostroju (ikonomiji), Vladiko! Amin, amin, amin, najslai Vladiko! Celivam tvoje sveneporone noge koje su se zamarale i trale da bi pronale mene, izgubljenu ovcu. Izlei moje rane, Vladiko! 20. Molim se da blagodat Duha Uteitelja umiri tvoju duu.

edo moje, ja sam, blagodau Boijom, ve naao savreni mir. Oseam da sam lagan kao vazduh. Nakon zalaska sunca, ostajem sam u svojoj kelijici. Trudim se da saberem svoj um i da ga uvedem unutar sebe i unutar Hrista. Obino jecam zbog mnotva svojih grehova. Razmiljam o onom to me, ovako optereenog, eka na posebnom sudu, gde e moja usta zanemeti nemajui nikakvog opravdanja, jer znam da nikad u ivotu nisam uinio nita uistinu dobro, niti u to ikad uiniti. ta e od mene postati, ljubljeno moje u Hristu edo? Kako u izdrati muke koje me oekuju? Teko meni, plenu venog ognja! Drhtim pomiljajui na venu osudu i na liavanje boanske svetlosti. Kako u, nesretnik, iveti bez Hrista i svetlosti? 21. Kad se seamo smrti, imamo izvrsnog rukovoditelja koji e nam pomoi da otkrijemo istinu o stvarima. Smrt kae: "Zato sakuplja stvari, zato si gord, zato si razmetljiv? O, mladosti, o, zdravlje, o nauko! Kad doem, pokazau ti tvoje vrednosti! Kad te poloe u mrani grob, znae kakva je korist od ovozemaljskih stvari!" eda moja, otii emo u natulni svet! Neemo ostati u ovom svetu prepunom gorine, bola, greha i nesree. Ovde, u ovom neuvelom svetu, Bog e izbrisati svaku suzu iz oiju spasenih, i vie nee biti bola, alosti, uzdaha, nego e biti veni dan, ivot bez kraja i smrti! To je, eda moja, svet za kojim bi trebalo da eznemo vatreno i svim srcem, da bismo ga blagodau Boijom zadobili i bili izbavljeni od nesrenog pakla. 22. Sve e proi u ovom ispraznom svetu. Svet i ivot su vaar, i svaki ovek novcem svog ivota moe da kupi veni ivot. Koliko je mudar onaj ovek koji svoj novac, odnosno svoj ivot, troi na kupovanje svega onoga to e mu biti za smrtni as i sud Boiji! Kupujmo skupocene stvari koje e zadovoljiti velikog Cara: ispovest, smirenje, istotu due i istotu tela od plotskih grehova, boansku ljubav, uzdravanje od osuivanja drugih ljudi, praznoslovlja, lai, itd. Kad sve ovo kupimo, biemo bogati na blaenom mestu Boijem. 23. Tatina nad tatinama, sve je tatina (Knj.prop. 1;2) u ovom svetu, edo moje. To je objavio premudri Solomon nakon to je okusio prezasienost svim ulnim nasladama. On svoje srce nije liavao nijedne naslade, a kraj svega toga bila je trulenost i pogibelj. Naprotiv, onaj ko dela Boga radi ne samo da nije lien onoga to je neophodno za ovdanji ivot, nego jo i u ovom ivotu osea istinsku radost i mir u Bogu. Bogatstvo ne ostaje, slava ne prati oveka na drugi svet, mladost prolazi i dolazi starost, zdravlje slabi, sledi bolest, a smrt sve razlae u nitavilo. Kad posetimo svoje poslednje obitavalite, grob, svojim oima emo videti ovekovu nitavnost, kao to je i ava Sisoje, videvi grob Aleksandra Velikog, uzviknuo: "Avaj, avaj smrti! itav svet nije bio dovoljno veliki za tebe, Aleksandre! Kako to da si se sada smestio u dva metra zemlje?" Ovde, u grobu, bivaju zapeaeni svi snovi o ispraznim nasladama. Tu je nogama pogaeno sve ono ime su se mnogi ljudi bavili sa ljubavlju i portvovanjem. U grobu se svetu pobedniki smeju one due koje su shvatile njegovu varljivost.

edo moje, budi oprezan sa ovim svetom koji lii na pozorite. Na pozornici se pojavljuju siromani i neplemeniti ljudi nosei odeu kraljeva, bogataa itd, pokazujui se kao neto drugaije od onoga to zapravo jesu i obmanjujui gledaoce. Meutim, kad se predstava zavri i kad skinu maske, otkrivaju se njihova prava lica.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. Iz Opela (Prim. izd.) Stihovi se ne podudaraju sa Daniievim prevodom 118 (119) psalma. (Prim. prev.) Iz Opela (Prim. izd.) Iz Opela (Prim. izd.) Iz Opela (Prim. izd.)

O STRASTIMA sadraj 1. Bori se, edo moje, jer je put Boiji uzan i trnovit, ali ne po prirodi nego zbog naih strasti. Budui da elimo da iz svog srca iskorenimo strasti koje podseaju na trnovito korenje i da umesto njih zasadimo korisno rastinje, prirodno je da emo se mnogo namuiti, da e krv potei iz naih ruku i da e naa lica biti u znoju. Ponekad e nas nadvladati oajanje, kada vidimo da je svuda korenje, da su svuda strasti! S nadom u Hrista koji popravlja nae due, marljivo radimo na oienju zemlje naeg srca. Trpljenje, pla, smirenje, posluanje i odsecanje samovolje predstavljaju vrline koje e nam pomoi da je obradimo. Moramo upotrebiti svu svoju snagu a onda e Bog, videvi na trud, doi i blagosloviti ga, i mi emo uznapredovati. Budi hrabar, jer je napor privremen i kratkotrajan, a nagrada na nebesima velika. Bori se i bdij nad svojim pomislima. vrsto se dri nade, jer to pokazuje da je tvoja kua sagraena na steni, a stena je na Hristos. 2. Ne pothranjuj svoje strasti tako to e im poputati, da kasnije ne bi oseao bol i alost. Trudite se sad koliko god moete jer e strasti, ukoliko se za njih ne pobrinemo, vremenom postati druga priroda. Pokuaj onda da se izbori sa njima! Meutim, ukoliko se sad zakonito bori sa njima, kao to ti i savetujemo, blagodau Boijom bie osloboen i srean. Ono to treba da nam bude vanije od svega jeste briga kako da oistimo srce od strasti i kako da umirimo strasti i poroke. Posete blagodati Boije koje nam Bog povremeno alje radi utehe ne igraju vanu ulogu, jer dolaze i odlaze. O, te strasti! One su kao korenje sa trnjem! Koliko muka,

koliko bola, kakvih suza i kakvih molitava je potrebno da bi ovek naao malu utehu! To je istinsko muenitvo! 4. Molim se milosrdnom Bogu da ti pokae put spasenja i da te, kao jelena povede ka ivim vodama osveenja. ovek je prepun strasti, nedostataka, itd. Da bi ih se oslobodio, mora da stupi u krvavu bitku i kad ih uz pomo Boiju jednom pobedi, jo u ovom ivotu dobija obeanje budueg venanja sa Jagnjetom koje su okrutno zaklale surove i od Boga proklete ruke.

O TELESNOM I NEVIDLJIVOM RATU SA DEMONIMA sadraj 1. edo moje, pie mi o svom telesnom ratu. Budi strpljiv i, uz blagodat Boiju, sve e to proi. Sve dok se bori, od toga nee ostati nita. Ma ta da se bori protiv tebe, bie kratkog veka sve dok mu se odvano suprotstavlja. Telesni rat e te pratiti tokom itave mladosti. Meutim, on e slabiti i postati podnoljiv srazmerno tvojoj borbi. Naprotiv, strast gordosti e trajati tokom dugog perioda, i posle tvoje mladosti. Od strasti e nakratko predahnuti saglasno borbi i duhovnom znanju kojima im se suprotstavlja. Ove dve strasti su najsnanije od svih. Na ovim dvema strastima stoji itavo zdanje greha. Svaka od njih je sastavni deo one druge. I jedna i druga su zastraujui lavovi. Meutim, na Isus moe jednim blagim pogledom da ih uini mrcinama za leinare. 2. Veoma je teko voditi borbu protiv strane bludne strasti, posebno ukoliko je osnaena prethodnim predubeenjem[1]. Bog, meutim, zna kako da izbavi one koji mu smireno priteknu, jer On zna da naa priroda lako posrne. 3. edo moje, pie mi o svom telesnom ratu. Znaj da on proishodi iz gordosti. Prema tome, trebalo bi da se smiri i da naui da emo, ukoliko nas blagodat napusti, pasti i postati prizor dostojan saaljenja. Unizi se i prekorevaj samoga sebe, preklinji Presvetu Bogorodicu da ti podari duh smirenja, kako bi spoznao i osetio da si nita, nula. Na Isus kae: Bez mene ne moete initi nita (Jn. 15;5). Od iskuenja koje doe na tebe naui kako ovek pada i koliko nisko moe pasti. Postoje ak i gori padovi za one koji su u veoj meri obuzeti gordou. Ne alosti se: to je iskuenje, i proi e. Bog doputa da se stvari dogode zbog nae koristi, kako bismo kroz iskuenje postali mudri. Budi trpeljiv i odvaan! Imaj hrabrosti: proi e! To je oluja, i na ovaj nain odstranie svu neistou koja se nataloila tokom prethodnog zatija! Ne tuguj vie nego to je potrebno, jer je i to od avola, i takvo tugovanje odvee te do nemara i klonulosti. Istraj u svojoj borbi i ne plai se. Nipodatavaj satanu i pokai da mu ne pridaje

nikakav znaaj. Budui da je gord, on e te tada napustiti. Meutim, on to nee uiniti sve dotle dok obraa panju na njegove napade. 4. Kad vodi telesni rat, budi vrlo oprezan u pogledu sramnih matanja, jer ona raaju neiste pomisli. Prekini i odagnaj pomisli im se pojave. Bez oklevanja i sa duevnim bolom izgovori molitvu i odmah e se osloboditi telesnog rata. 5. Nemoj se obeshrabriti, edo moje. To je bitka i to e proi. Svi svetitelji su vodili takav rat. Oni su vodili tako veliki rat da su u oajanju uzimali zmije otrovnice i stavljali ih na svoja tela da bi ih ujele i da bi umrli. Budui da smo slabi, Bog nee dopustiti da se borimo preko svojih snaga. Naprotiv, On e nam pomoi. Ali, kako smo i gordi, On doputa da vodimo ovaj rat kako bismo stekli smirenje. Ne alosti se vie nego to je potrebno, nego se s velikim smirenjem baci pred Gospoda i prekorevaj sebe. Bez oklevanja odagnaj svaku ravu pomisao im se pojavi i ja se nadam da e te blagodat Boija osloboditi. Ne plai se; to ti nee nakoditi. Odagnaj kukaviluk i budi hrabar. Kao to e videti, sve e to proi. Ovaj rat e ti doneti veliku korist a Bog e ti podariti obilje blagodati. Samo nemoj da se obeshrabri, jer na taj nain gubimo bitku.

Sa Svete Gore, 30.juna 1958.

6. Moj ljubljeni u Hristu brate, primio sam tvoje pismo i video da prolazi kroz umni rat sa lukavim duhom greha, duhom bluda. Brate moj, posluaj siromanog znanjem, ija je dua pusta od svakog dobra. Kad se ovek bori protiv greha sa smirenjem i strahom Boijim, uz revnosno duhovno delanje i pod rukovoenjem opitnog duhovnog oca, Bog nikad nee dopustiti da bude izgubljen. Mogue je da e posrnuti tek kad zanemari svoje duhovne dunosti, a posebno kad se pogordi mislei da je neto. Meutim, ak i tada, ako smireno zatrai oprotaj, ponovo ustaje i ponovo biva isceljen. Milost Boija je blizu onih koji su skruenog srca. Mnoga iskuenja dolaze zato da bi ovek stekao opit i duhovnu mudrost, jer se opit ne moe stei bez iskuenja. Opit nije vetina koja se moe nauiti iz knjiga, i podrazumeva praktino znanje o tome kakvu korist i tetu donose iskuenja. Kad Bog ne bi doputao da ovek malo padne u iskuenja, bilo bi nemogue da ovek postane savestan. Kad neko neto ini u dobroj nameri, ali kasnije shvati da ono to je uinio nije dobro, Bog e, budui da gleda srce i da odobrava cilj svakog dela, ponovo dovesti stvari u red i prosvetlihe ga da razume ta je trebalo da uini. Bez obzira na to koliko su bili savreni, i svetitelji su imali nedostatke. Zbog toga su prolazili kroz iskuenja, kako bi zadobili to vee smirenje, panju (opreznost) i trpljenje svoje slabe prirode. Neznatan gnev, smeh ili praznoslovlje nisu liili svetitelje njihove svetosti.

Samo jedno treba da ima u vidu, a to je da ne oajava. ak i ako neko posrne i pogrei deset hiljada puta u toku dana, pred Bogom nije pravedno da oajava nego je, naprotiv, potrebno da se nada i da se priprema za borbu, dok ne doe Boija milost i ne oslobodi ga. Postojao je jedan monah koji je neprestano posrtao i greio, ali je uvek ustajao i izvravao svoje molitveno pravilo. Videvi hrabrost i nadu ovog brata, demon koji ga je neprestano bacao u greh izgubio je strpljenje. Pojavio se pred njim u vidljivom obliju i razdraljivo rekao: "Zar se ne boji Boga, neisti nesretnie? Upravo si sagreio, i sa kakvim licem sad stoji pred Bogom? Zar se ne plai da he te Bog spaliti?" Kako je ovaj brat imao odvanu duu, odgovorio je demonu: "Ova kelija je kovanica. Svedok mi je Bog koji je doao da spase svet, da neu prestati da se borim sa tobom, da padam i da ustajem, da udaram i da primam udarce do mog poslednjeg daha. Tad emo videti ko e pobediti: ti ili Hristos!" Kad je demon zauo ovaj neoekivani odgovor, kazao je: "Neu vie da se borim s tobom! Ako to budem uinio, zadobie vence!" Od tog vremena, ovaj brat se oslobodio telesnog rata i sedeo je u keliji oplakujui svoje grehe. Kad Bog prosvetli oveka i kad se ovaj pokaje za svoje grehe, kad koraa sa smirenjem i opreznou, Bog ne doputa da bude izgubljen. Razumljivo je da e se njegovo predubeenje o prethodnim grehovima pretvoriti u prepreke i trnje. Meutim, ne treba da oajava kad ugleda pretee talase i da misli da e pasti i biti izgubljen. Naprotiv, trebalo bi da se s verom uzda u Boga i da se smireno bori pod duhovnim rukovoenjem i uvebavanjem duhovnog oca, bez straha od snane oluje koja se podie. Razume se da avo nee mirovati. I on ima svoje vlastito oruje. Kakvo? Na primer, on nam doaptava: "Nita ne moe da uini. Ponovo u te oboriti. Zar ne vidi mnotvo svojih strasti i teret ove strane slabosti? Imaj na umu da mene ne moe poraziti tako lako i da nisam spreman da se povuem. Osim toga, ta si dosad postigao? Nita! Ja ti neu dopustiti ni da u budunosti neto uini. Svi tvoji napori e biti uzaludni. Ja sam nepobediv. Zar ne vidi moju mo?" Istog trenutka, on poinje da mu predstavlja neista matanja sa izuzetno jakim telesnim nasladama. Izgleda da je naoruan kao korpion! avo ini da borac pomilja kako mu je nemogue da utekne, da mora da podigne ruke i da se preda. Podmukli podstreka veto pokazuje ove i bezbrojne druge stvari. Prema tome, napred, razobliimo la njegovih zamki i razotkrijmo zaralost njegovog oruja. Ratnik svemonog Boga, verujui u nepobedivu silu Hristovu i realno je osetivi, odvano zapoinje ozbiljnu bitku podiui zastavu stranog krsta i naoruavi se imenom Isusovim koje je uasno za demone. On ga priziva neprestano i odvano, uvajui uobrazilju od podmuklih i bezumnih napada avolskih. Pored toga, on se uvek sea smrti, suda, pakla, rajskih naslada i vene slave pored Isusa, svetiteljskih podviga i sl., i sve to podsea na municiju koja molitvi daje snagu!

Tada iezavaju beznae, nemar, egoizam i nedolinost, a borca obuzima revnost. Satanina naduvenost se povlai i puca kao tanak balon.

NAPOMENE: 1. Gr. termin "", doslovno preveden, oznaava u raznim svetootakim tekstovima predubeenje, sklonost, predrasudu ili predoseanje. Sveti Marko Podvinik definie predubeenje kao "nevoljno prisustvo prethodnih grehova u seanju", zbog ega je na ovom mestu i upotrebljen taj termin. (Prim. prev.)

O GNEVU sadraj Budi krotak i nemoj se gneviti, jer je gnev plod egoizma i samovolje dok je, naprotiv, krotost plod smirenog srca i odsecanja samovolje. Kad se neko razgnevi, njegov um gubi razboritost. On usled toga gubi staloenost i pristaje na izgovaranje nedolinih rei. Sveti Oci su sve strasti uporeivali sa trovanjem, a posebno su sa njim uporeivali gnev. Kad je ovek zatrovan, on gubi svoje dostojanstvo i pred svima se pokazuje kao bezumnik, to se takoe deava i kad se razgnevi razdraljiv ovek.

Gospod nam kae: Nauite se od mene jer sam ja smiren i krotak srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt. 11;29). Da bismo zadobili mirnu savest, moramo uguiti i iskoreniti zver gneva, ije je leglo egoizam. Kada se dogodi da te neko osuuje, bilo pravedno ili usled neodmerenosti, uzdri se i potisni unutranju pometnju, zatvori usta i poni da izgovara unutranju molitvu. Istog trenutka, videe da je zver uguena! Meutim, svaka pobeda podrazumeva borbu. Ukoliko eli da potini i iskoreni strasti, naui se da zavoli smirenje i samoprekorevanje. Tvoje strasti he jedino na taj nain ieznuti i biti izbrisane. Kad te nadvlada gnev, trebalo bi da shvati da ga ti pothranjuje, i da e ga sledeeg puta zatei jo snanijeg. Meutim, ukoliko ga na nain koji smo ve spomenuli ugui im se pojavi, shvatie da ga izgladnjuje, i kad se pojavi sledeeg puta bie slabiji, a zatim jo slabiji, da bi vremenom tvoj gnev bio sasvim isceljen.

O RATU SA DEMONIMA sadraj 1. edo moje, budi oprezan i kad si srean i kad si tuan. Kad si srean, ne bi trebalo da usled ivahnosti i smeha izgubi uzdranje niti bi, kad si tuan, trebalo da bude toliko potiten da se to primeti. To se deava stoga to nas satana gaa pomislima kao strelama, ali nas ne moe osvojiti ukoliko nae srce nije prijemivo za to. Meutim, on je veoma vet i, kad jednom baci strelu, odnosno kad nas napadne ravom pomilju, posmatra nae lice i svaki pokret naeg tela i, oslonivi se na to, procenjuje koliko je dobro strela pogodila nae srce.

Prema tome, kad si srean trebalo bi da to sakrije u sebi, kako on ne bi razotkrio tvoju nemarnost i opljakao te nekim iskuenjem. Osim toga, kad si tuan nemoj mu to pokazati jer e, razabravi uzrok tvoje tuge, uveati tvoj bol. Ukoliko uspe da bude uravnoteen i kad si srean i kad si tuan, avo nee biti siguran ta se deava u tebi, tako da nee znati kako s tobom da se bori. 2. Mi prolazimo kroz mnoge zamke, zbog ega nije doputeno da nemarno koraamo ukoliko elimo da izbegnemo klopke. Neka nae oi budu iroko otvorene, podraavajui mnogooke heruvime, kako bismo ismejali satanine nevete zamke i uzneli se kroz duhovni etar na krilima boanskih pomisli. Tako emo zdravlje svojih dua kao miomirisni tamjan prineti Bogu koji obitava na nebesima. Kao to zdravlje dece raduje roditelje, isto tako se i na dobri Otac Bog raduje kad vidi da su nae due zdrave. 3. Uvek se molim Bogu da vam podari pravilan sud. Razmislite pre nego to progovorite. Vi ste jo neopitni u lukavstvima avola, iji je cilj da nikad nemate mira. Ponekad sleva, ponekad zdesna, ponekad vaim sopstvenim poslovima a ponekad poslovima drugih ljudi, on ini da stalno budete zauzeti, tako da vaa dua nikad ne miruje i niste u stanju da sagledate njene dubine, gde se nalazi tako mnogo neistote! Nemojte se baviti niim drugim osim samim sobom. Postanite glupi da biste postali otroumni, postanite neuki da bi vam Gospod otkrio Svoju sopstvenu premudrost. 4. Nemojte misliti da avo nije primetio ili da ne mari to ste obrazovali bratstvo ili, drugim reima, tvravu odbrane od njega. Ne! On to vrlo briljivo posmatra i, koliko god to moe, podmuklo se naoruava lukavstvom lisice i snagom vuka. On je uao u va tor i pustoi vae due. Nemojte ga i dalje zadravati u toru! Ustanite i sjedinite se ljubavlju koja paralie njegovu snagu. Pomislite da ste sve napustili Hrista radi. rtvovali ste svoju mladost, prezreli ste sve ovozemaljske radosti da biste zadobili Hrista. Saalite se nad svojim duama. Pomislite da avo bdi i da trai koga e da prodere. Zmaj iz bezdana ne moe da podnese da ga gazite i da mu se ne potinjavate. On je ljubomoran i, kao lukava lisica, uzrokuje svae i prepirke, kako bi uspeo u unitenju bratstva a zatim vas bacio u razne bezdane greha. 5. Bez Boije pomoi ne moemo da uinimo nita dobro. Prema tome, potrebno nam je mnogo smirenja da bi nae due nale mir. Lukavi nikad nee prestati da nas gaa plamenim strelama, pokuavajui da nas pobedi i nadvlada. Mi, meutim, takoe posedujemo mnotvo smrtonosnog oruja. Tu je prevashodno molitva "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", koja ga doslovno spaljuje. On iz tog razloga pokuava da nas posredno napadne, ali nas Hristos Svojim molitvama prosvetljuje da se borimo sa njim. avo koristi tog oveka da bi se borio s vama, da bi vas naveo da prekrite svete Boije zapovesti i da na taj nain ne nakodi samo vama, nego da posredstvom vaeg prestupa prevashodno raalosti i napadne Boga. Naprotiv, ako se borimo da istrajno odrimo re Boiju, ne samo da emo spasti svoje due nego emo se udostojiti i toga da postanemo orua kojima se proslavlja Bog: One y potovati koji mene potuju (1. Sam. 2;30).

Prema tome, edo moje, bori se s ljubavlju, trpljenjem i smirenjem da uz Boiju pomo onesposobi zamke avolske. Verovatno je da e Bog kroz tebe uiniti da se taj ovek pokaje: Pobedi zlo dobrim (Rim. 12;21). 6. Nemoj misliti da si ti bio onaj koji je pomiljao takve stvari o starcu. Ne, edo moje, to je bilo od avola. Tvoja dua je ista. avo je prljav i on unosi takve pomisli u tvoj um. On pokuava da nas uveri kako smo ih mi sami smislili i da nas na taj nain raalosti. Taj bol je demonski i to nam razotkriva zapostavljanje naih duhovnih dunosti koje otuda proizilazi. Da je taj bol od Boga, onda bismo u svemu bili revnosniji! Ti nisi raalostio svog starca, jer on na osnovu opita zna da to potie od demona, a ne od tebe samog. To ti samo tako izgleda, da bi se ti raalostio i da ne bi imao snage da mu otkrije svoje pomisli. Nikako! Ma koliko puta da ti se pojave takve pomisli, idi i slobodno mu ih ispovedi. Takve pomisli unosi nam kua, da bi smo se postideli, da ih ne bismo otkrili i ispovedili i da bi nas on u celini proderao. Budi oprezan da ne sakrije svoje pomisli, jer e pasti u zamku. 7. Svoje dane moramo provoditi uz veliku opreznost. avo je vrlo vet i uvek vreba da nas uhvati u zamku u vreme nae duhovne pospanosti, kako bi nas uinio odgovornima pred Bogom i naom saveu. Neka ga Bog uniti, kako nam vie ne bi kodio! Meutim, kako je Bog pravedan, On ne eli da ukloni ovekovu slobodnu volju. To je razlog zbog kojeg mi, a najpre ja sam, dobrovoljno sledimo avolske nagovore i greimo. 8. ak i u jedanaestom asu, na sveblagi Bog nas prihvata im shvatimo da nas On oekuje. Meutim, ni lukavi neprijatelj nae due ne miruje: njemu nita ne moe promai. Tom nitkovu je poznata neprocenjiva vrednost vremena, i nastoji da kroz isprazne brige, primamljivost i svetovne udobnosti utvrdi nepopustljivo neznanje i zaborav, kako bi na taj nain uneo potpuno oajanje u ovekov poslednji as i pobedio besmrtne due za koje je Hristos umro na Krstu! 9. Nemoj se alostiti zbog rata koji vodi. Ne plai se, nego budi hrabar. Demoni nemaju vlast da ti nakode. To je od ruke Boije, i kroz to e se otvoriti tvoje duevne oi, i bie postavljen na pravi put. Isceljenje tekih strasti zahteva izuzetno gorke lekove. Preklinji Boga: "Ne uvedi nas u iskuenje" (Mt. 6;13). Do ovog rata, prema reima svetog Isaaka Sirijskog, dolazi usled gordosti, nadmenosti i otvrdlosti srca. Lek je smirenje, priznavanje pogrenih rasuivanja, posluanje i poverenje u duhovnog oca. Smiri se, edo moje. To je jedini lek koji e te spasti. Bog ti je poslao ta iskuenja iz ljubavi i da bi te zastraio, kako bi se ti pribrao, doao sebi, smirio se i zamolio za oprotaj. Demoni se gneve kad se ti moli, jer ti zlobnici tada vide da si poeo da kida njihove mree, pa se plae da bi im mogao utei. Oni ele da oajava i da se obeshrabri. Prema tome, naoruaj se uzdanjem, nadom u Boga i uverenjem da mu nije doputeno da bilo ta uini bez najvie zapovesti Boije.

Znaj da e ti Bog podariti obilje blagodati i prosvetljenja ako u ovoj borbi bude trpeljiv i ako se smiri pred Bogom i tvojom braom. Otvorie se tvoje duevne oi i videe u kakvoj si tami bio. Svoju hrabrost duguje blagodati Boijoj koja ti pomae u ovim iskuenjima. Bez hrabrosti, nade i vere, u takvim iskuenjima krije se smrtna opasnost. Niega se nemoj plaiti: neka u Hristu budu sve tvoje nade. Neprestano izgovaraj molitvu i videe, koliko e pomoi dobiti. Plai se Boga, a ne demona. Plai se Boga i NJegovog suda, jer ako je On odluio da nas na neki nain kazni zbog nae gordosti, ko e ga u tome spreiti? Postarajmo se da iscelimo zlo dok je jo malo, jer kad se pogora, nee biti u stanju da ga se oslobodi, ak ni ako ti drugi budu pomagali u tome. Jo vie ljubi Boga, jer ti je On poslao lek za tvoju bolest, odnosno, trpljenje, smirenje i hrabrost. Stoga se pobrini da taj lek i uzme. 10. Ne plai se nevidljivih neprijatelja, jer si se obukao u Hrista. Meutim, trebalo bi da zadrhti kad primeti da te zbog tvojih grehova blagodat vie ne titi. ak i tada, "svako zlo ima i svoje dobro." Pobrini se da slui Bogu sa strahom i trepetom jer veti zlobnik, neka ga Bog uniti, spotie podvinike i eka vreme nemara, a onda se mahnito baca na njih, pokuavajui da ih, ako je to mogue, ive baci u pakao. 11. avo je izvor svake lai, obmane, lukavstva i svakog zla. Iz tog razloga su sve pomisli uperene protiv hriana u svojoj sutini la i obmana. Posredstvom matovitih pomisli, on mladima obeava svaku vrstu napretka a posredstvom varljivih snova obmanjuje ih bogatstvom, nasladom, uivanjem, venim ivotom itd. (takav je avolski plan: spreiti oveka da se sea smrti, jer to kvari njegove planove), dok mu ne poveruju kao svom najboljem i najprisnijem prijatelju. A onda, kada ga jednom zgrabi u svoju mreu kao to pauk grabi plen, lako mu isisa svu duhovnu sutinu i uini ga mrtvim pred Bogom. 12. Bezverje i hula proistiu iz zavisti avolske. Postoji jedan jedini lek: nipodatavanje takvih pomisli, kao da nisu nita vie od pseeg lavea. ovek nije odgovoran za njih. Drugi ljudi, koji to nisu znali, postili su, bdeli i jecali da bi ih se oslobodili. Meutim, pomisli hule naputaju oveka samo onda kad ih on nipodatava. Ava Agaton se takoe borio sa hulnim pomislima. Preklinjao je Boga da ga oslobodi, a onda zauo glas koji mu je govorio: "Agatone, Agatone, pobrini se za svoje grehe, i pusti avola neka laje koliko god eli. Ti nisi odgovoran za takve pomisli." Ukoliko ih ne bude nipodatavao, nikada ih se nee osloboditi.

O DUHOVNOJ BORBI sadraj

1. to bre zadobije vrlinu, utoliko e je bre i izgubiti. Ukoliko je sporije i napornije bude zadobijao, utoliko e biti postojanija. To je slino tikvi koja raste u visinu i govori empresu: "Pogledaj koliko sam narasla za samo nekoliko dana! Ti si ovde ve godinama, i uopte nisi mnogo narastao!" "Da", odgovara empres, "ali ti jo nisi videla oluje i talase vreline i zahlaenja!" Nakon izvesnog vremena, tikva se osui a empres ostaje tamo gde je i bio. Isto se deava i duhovnom oveku. On ostaje isti i u periodu oluje i u periodu zatija. Zato? Zato to je dug vremenski period stvorio stabilnost. Kad je na poetku napustio svet, njegovo duhovno stanje je bilo nepostojano. Meutim, kako je vreme prolazilo, blagodat Boija je postepeno dejstvovala na njegovom spasenju i oslobaanju od strasti. Prema tome, ovek danas mora da se prisili, da bi sutra blagodat Boija poela da dejstvuje sama od sebe. Tada vie nee biti potrebe da se prisiljavamo na dobre pomisli. Blagodat koja ostaje unutar tebe unosi ih u tvoj um bez tvog napora. Imae, da tako kaem, oseaj za seanje na smrt ili za neko drugo korisno seanje. Kad se bude budio i otvarao oi, umesto da se osea pospano ti e napredovati. Proi e kroz vascelo tajinstvo sozercanja i rei e: "Kako se to dogodilo, budui da se ja jo uvek budim? Kako se to dogodilo?" Svejedno, blagodat Boija dela sama od sebe, a to je rezultat ukorenjene navike. Isto se deava i sa grehom: bilo da je budan ili da spava, grenik neprestano misli o zlu. Kada je greh potpomognut ravom navikom i avolom, on se pretvara u postojano zlo. Isto je i sa dobrom: dobra navika potpomognuta blagodau Boijom postaje ovekova druga priroda. 2. Za sumnju da neko o tebi verovatno ima ravo miljenje ili da loe govori o tebi sveti Oci kau da je la uma. La usta je kada ja, na primer, umesto da kaem da imam pedeset drahmi, kaem da imam sto. La ponaanja je kada, na primer, kaem da sam u crkvu zakasnio zbog toga to sam jue mnogo radio, umesto da kaem da sam zakasnio zbog svoje lenjosti. 3. Post je izuzetna vrlina. On potiskuje telesne nagone i krepi duu za borbu protiv zatrovanosti koja dolazi kroz ula, obezbeujui joj pri tom lek i za svako prethodno trovanje. Post omoguuje i postojano oienje uma. On uklanja svaku ravu pomisao i umesto nje unosi zdrave, pobone pomisli, svete pomisli koje prosvetljuju um i zagrevaju ga veom revnou i duhovnim arom. 4. Ma koliko da nas zastraujui tiranin naih dua tlai zlobom i zaviu, doi e vreme kad e Bog suditi njegovoj zlobi i dati poinak svima koji su nosili teko breme. Budi trpeljiv, edo moje. Ponesimo i mi trnov venac ivotnih patnji kao to je to uinio i na prauzor, Isus. Neka trnje prodre duboko u nau glavu i neka ona bolno krvari. Neka ta krv ulepa i proslavi odedu nae due, kako se ona ne bi postidela kad se pojavi pred Hristom i ugleda druge due preispunjene slavom i istotom. Budi trpeljiv: zima patnji e proi, i tada e prekrasno prolee doneti miomiris blagodati Boije. 5. Svom snagom svoje due bori se za ljubav naeg Hrista. avo danonono stremi da nas uini svojim sasudima i da nas pokae nedostojnima naeg svetog Boga. Mi, meutim, moramo

stremiti da postanemo sasudi naeg raspetog Hrista, kako bismo ponizili avola i proslavili LJubav koja je Svoju svesvetu krv prolila zbog nas. Snano se bori. Ne plai se, jer pred sobom imamo svoju veliku brau, angele, koji se bore zajedno sa nama. Oni su neuporedivo jai od demona. Dakle, budi hrabar. Ukrepi se istinskim samopoznanjem, jer istina titi borca kao najmonije oruje. 6. Uvek se moli vozljubljenom molitvom Isusovom. Povuci se u sebe posredstvom bezmolvija i itanja. Pobrini se za svoju duicu, keri moja. ivi duhovnije u svom domu. Bog nadzire tvoj poloaj i as blagodati e udesno otkucati kad On to odlui. Jecaj dok se smireno moli: Kakva je korist oveku ako sav svet zadobije, a dui svojoj naudi (Mt. 16;26). Satana koristi sve naine da bi spreio uzdizanje due. Blaen je onaj ko mu utekne i ko ga ismeje. Mudroljubivo razmiljaj o ispraznosti prolaznih stvari i o verodostojnoj postojanosti ivota na Nebu, gde obitava Trijumfujua Crkva, iekujui i molei se za Vojujuu Crkvu koja danas vodi surovu bitku, jer e nam biti potrebne prave dogme naih svetih otaca i vatrena vera u Hrista. To je vreme kada e avo prevariti ako bude mogue, ak i izabrane (Mt.24;24).

O NEMARU I BOJALJIVOSTI sadraj 1. Bojaljiv vojnik lien je slave, odvanosti i ugleda. Nijedan od njegovih zahteva ne dopire do carevih uiju. Naprotiv, i na sam pomen imena odvanog vojnika, njegovim zahtevima odmah biva udovoljeno. O, uzviena odvanosti koja krasi hrabrog duhovnog borca! Ko to ne prieljkuje? I pored toga, nemar, a posebno u pogledu molitve, raznosi je u etiri vetra, i ovek ostaje obnaen. Koliko emo se vie proslaviti ako budemo hrabri, jer nosimo angelsku shimu i zakleli smo se Caru nad carevima da emo se boriti na ivot i smrt, da neemo biti nemarni i dezertirati! Prema tome, naom silom i borbom pogubimo potpuno neprijatelja Boijeg i nae due. 2. to se tie straha koji te obuzima tokom noi, znaj da on dolazi od kuaa. Porazie ga verom u Boga. Drugim reima, mora pomisliti da je Bog svuda prisutan. U Bogu ivimo i kreemo se (Dela ap. 17;28) i nita se ne deava bez Boijeg doputenja. ak i ako se naemo meu divljim zverima, Bog je i tu prisutan! Niti avo, niti divlje zveri ne mogu nam nakoditi ako im Bog nije dao vlast da to uine. Zato bismo se onda liavali spasonosne istine o Boijem provienju i plaili se, kad ne postoji nita to bi trebalo da nas plai? Kako mi neto moe nakoditi, kad Bog ima vlast i nad avolom i nad zlim ovekom, i nad svim to mi moe nakoditi? I kako e ovekov angeo - uvar, koji se

po promislu Boijem nikada ne odvaja od njega, dozvoliti da mu neto nakodi, ako ve od Gospoda nije primio zapovest da to dopusti? Budi hrabar, edo moje, i kad taj strah doe na tebe, reci: "Koga u se uplaiti? Ko moe da mi nakodi, kad nad svima vlada Bog? Da poem i dolinom sena smrtnoga, neu se bojati zla; jer si ti sa mnom, tap Tvoj i palica Tvoja tei me (Ps. 23;4). Istovremeno izgovori molitvu Isusovu i niega se ne plai. vrsto veruj u istine vere.

Pismo iskuenici

3. LJubljeno moje edo, neka te Presveta Bogorodica do kraja krepi u duhovnoj borbi. Vidim obeshrabrenost tvoje due. Podsea na "novajliju" u ratu, odnosno na regrute koje su poslali na poprite. im vide da padaju meci i bombe, gube hrabrost i ele da pobegnu. Meutim, opitne vojskovoe se brinu da ih pridrue starim vojnicima, koji ih hrabre dok se ne priviknu na rat. Pozdravljam tvoje htenje i elju da zadobije savrenstvo i bestrae. Trebalo bi da svi tvoji napori budu usmereni ka tom dostignuu. Ti, meutim, ne sme zaboraviti s kim e se nadmetati. Nadmetae se s poglavarstvima, vlastima, gospodarima tame (v. Ef. 6;12), s legionima koji su vrlo opitni u ratovanju. Osim toga, morae da se bori i sa telom, sa svetom strasti koje podseaju na bolne rane, a sve one zahtevaju vetinu, vreme, trpljenje i revnost da bi se iscelile. to se tie tvoje obeshrabrenosti, znaj da je to napad, topovska kanonada tvog neprijatelja. To je jedna od rana strasti. Prema tome, zahteva trpljenje, upornost, hrabrost. Ne dozvoli joj da pomrai nebo tvojih nadanja. Veruj da su Bogu poznate tenje svakog oveka i da On nikad ne previa dobre namere i napore, i da e ih pre ili kasnije nagraditi. Vidimo da su i sveti Oci u svojim ranim godinama podnosili suu, strana obeshrabrenja i ostala pogibeljna iskuenja. Meutim, oni su se vrsto drali trpljenja i prisiljavanja, i onda ih je posetila blagodat, srazmerna onome to su prethodno pretrpeli. Kae da te zastrauje nain razmiljanja tvoje starice, kao i tvoja neopitnost i tvoje okruenje uopte, koje usled raznih iskuenja kao da nije pogodno za dostizanje savrenstva, itd. Sve ove stvari mogu se odstraniti smirenjem i samoprekorevanjem. Drugim reima, prebaci krivicu na samu sebe i reci: "Ja sam uzrok mog obeshrabrenja, ili zbog svoje gordosti ili zbog toga to usled svoje kratkovidosti nisam u stanju da se orijentiem na pravi nain, i prirodno je da izgubim nadu." Osim toga, oblak se moe udaljiti i poverenjem u tvog duhovnog rukovoditelja, sve dok se pridrava pravila duhovne borbe.

Iz naeg svetootakog i isihastikog predanja znamo da su u drevna vremena mladi monasi, nakon to bi dobili blagoslov od nekog veliko starca, gradili kelije, iveli sami i samo s vremena na vreme poseivali starca da bi mu ispovedili svoje pomisli i dobili uputstva, a zatim ponovo odlazili. Iako nisu imali starca koji bi stalno lebdeo nad njihovom glavom, dosezali su ogromne visine vrlina samo zahvaljujui starevim savetima. Znaj, edo moje, da je nad svim tim stvarima Hristos, ne samo nad naim glavama nego i unutar nas, i On nagrauje svaku dobru nameru i napor. esto nas smirenje (ali ne pravo, istinsko smirenje, nego smirenje zatrovano avolom), savetuje "skruenim" pomislima kao to je ova: "Ja sam slab i potreban mi je ovaj i onaj da bih napredovao, ali mi to nije dato, i kako u se onda spasti?" Kad poverujemo takvim pomislima, poinje odsecanje naih duhovnih nerava iji je ishod duhovna obamrlost, itd. Da smo bili ukrepljeni savetima opitnog duhovnog oca, ne bismo doiveli tu obamrlost. Znamo da se avo moe pretvoriti u angela svetlosti (v. 2. Kor. 11;14), i da svaka vrlina moe zavriti tako to e postati krajnje tetna usled nedostatka opitnog rasuivanja. Upravo zbog toga sveti Oci kau: "Iznad svega je rasuivanje." Drago moje edo u Gospodu, odbaci obeshrabrenost i reci: "Prisiljavau se do smrti. Teiu savrenstvu i dostii u bestrae. A ako ih ne dostignem, ili zbog svoje slabosti ili zbog svoje smrti ili pak nekog drugog razloga, verujem da e me Bog, prema uenjima naih Otaca, pribrojati savrenima!" "Ali, ja traim da se naslaujem blaenstvom i mirom Boijim", mogla bi mi rei. Da. Neprijatelju reci: "Bog je u meni. Ako se prisiljavam molitvom, smirenjem i suzama, On e mi pokazati Svoje sveto lice. Bog moe da mi podari ovu svetu elju moje due, ne samo ovde u manastiru nego ak i ako bih se, kao Lot, nala u Sodomu." Samo obrati panju na sebe i na svoje grehove, i verujem da e nai vie nego to oekuje. 4. Smatraj da su ti komari i nemir oluja koju je podigla avolska ljubomora. avo eli da te zaplai na poetku tvog duhovnog puta, ali ti reci: "Ako ve sad na poetku svog puta budem smatrala da ta iskuenja prevazilaze moje snage, kako u onda izdrati do kraja?" Na ovaj nain satana opitno i veto tvori svoje zlobne prevare, stvarajui tako dugu listu prokletih dua. Mi, meutim, poznajemo njegove zamke na osnovu opita. Na poetku, put je teak, ali kasnije dolazi uteha, radost i uzviena nada u spasenje. "Gledajui more ivota kako se podie sa svojim uzburkanim talasima iskuenja, pritiem u Tvoju mirnu luku i vapim Ti: Uznesi moj ivot iz trulenosti, Najmilosrdniji!"[1] Oluje i zatija, rat i mir, zdravlje i bolest, dobitak i gubitak - karakteristini su za put svake due. Kraj ovog puta je smrt. Dakle, blagoslovena duo, nemoj se obeshrabriti na putu svog spasenja. Zajedno emo koraati ovim putem i pomagati jedno drugom. Blagodat Boija, koja isceljuje slabosti i dopunjava nedostatke, bie sa nama, okruujui nae slabe pomisli i pomazujui nas smirenjem, dok od Svedritelja ne doe zapovest da svoje telo ostavimo ovde, a da duu uznesemo na nebesa.

5. U svom prvom pismu napisala si mi da David kae: nehe dati doveka pravedniku da posrne (Ps. 55;22). On ovde misli da pravednik nee doiveti onu vrstu oluje koja bi imala nesrean kraj. Meutim, Bog im iz Svoje ljubavi alje probe koje e imati dobar ishod, jer pravedne due kroz dobre oluje ne samo da se spasavaju nego se i usavravaju. Kad ne bi bilo oluja, niko se ne bi spasao. U svom drugom pismu kae da je u Pismu zapisano: Ko je straiv neka ne ide u boj (v. 5. Mojs. 20;8). Da, ali to se odnosi na fiziki rat, jer bi straljivi mogli uplaiti i one hrabre. U duhovnom ratu, meutim, straljivi bivaju ohrabreni odvanima i opitnima. Duhovni otac moe nakoditi samo ukoliko mu nedostaje opit ili ako pogreno ui, drugim reima, ukoliko daje pogrene lekove oveku koji se ispoveda. U duhovnom ratu, straljiv ovek trpi tetu u onome u emu nije duhovno napredovao. Meutim, kad zavapi za milost Boiju, biva izbavljen. On nema odvanosti za velike bitke, ali ipak ini neto da bi se spasao, i primie nagradu srazmernu svom delanju. Iako su bili pravedni, svetitelji su bili isprobani na ovaj nain, ili zato to im je neto nedostajalo, ili zato da bi se jo vie proslavili. Oni su imali veliko trpljenje, i kako Bog nije eleo da viak njihovog trpljenja bude uzaludan, doputao je da budu iskuavani. Meutim, njihova iskuenja su uvek imala dobar ishod. Molim se, edo moje, da se bori. Ne zaboravljaj cilj, a to je spasenje. avo rie i gleda koga e da prodere (v. 1. Petr. 5;8). Vreme nije u naim rukama, i na ivot visi na jednom jedinom koncu. Dosegni meru svog rasta. Dokai da si slukinja Hristova, a ne avolska. Zar ne zna da e nemar doneti hiljadu i jednu pomisao koja e hteti da te zarobi? Moli se sa bolom i suzama. Budi hrabra, Hristos te nee napustiti. Primoraj malo sebe, i avo e otii. Blagodat je spremna da ti pomogne. Ona oekuje tvoju odluku i prisiljavanje. edo moje, nemar raa bezverje i tromost, koja se zatim pretvara u roj ravih i tetnih pomisli koje svoju rtvu vode ka oskrnavljenju. Ustani, uzmi oruje, vozljubljenu molitvicu, oglasi slavu naeg Boga. Pobedi svog protivnika avola koji trai da te prodere. Prisili se! Ja se posebno molim i jecam za tebe, da bi te Presveta Bogorodica ukrepila u tvojoj borbi. 7. edo moje, neka ti Bog mira podari Svoju ljubav i Svoj boanski mir koji prevazilazi svaki um (Filiplj. 4;7). Neka ljubav Boija bude stremljenje tvog ivota. Nemara treba da se plai kao svog najveeg neprijatelja. Nemar donosi svako zlo. Zbog nemara prema naim duhovnim dunostima raju naa duhovna dobra, to za svoj ishod ima sveukupno suenje due i posledice koje otuda slede. Protiv nemara se ratuje neprekidnom molitvom ustima ili umom, seanjem na pakao, raj, na nepoznato vreme nae smrti itd. Prema tome, prisili se da vri svoje dunosti, a posebno utanje sa molitvom. 8. edo moje ljubljeno, predajem ti najveu elju mog srca, a to je da te Bog sauva od lukavoga. Amin.

Bori se dobrim podvigom tvoje due (v. 1. Tim. 6;12). Spoznaj gde si pala i popravljaj se. Napadaj nemar svim svojim snagama, jer odatle potie svako zlo. Svaki put kad padne, satana ti se sve vie pribliava da bi te uinio svojom igrakom i da bi od tebe napravio ruglo. Probudi se iz svoje neosetljivosti. Razmiljaj o vinjim stvarima: Poi emo na put bez povratka. Budi oprezna, jer e neki poi ka dobrim vinjim stvarima, do najlepeg Jerusalima, i sa angelima e slaviti beskrajnu Pashu, dok e neki sii u pakao, imajui demone za svoje veno drutvo! Pogledaj gore! Svojim umom proi kroz ovo nebo i pogledaj ta je skriveno iza njega! Tamo je naa otadbina, tamo odlaze naa dela i uvaju se u riznicama. Prema tome, ne zapostavljaj svoje duhovne dunosti, kao to je itanje, pravilo, bdenje, trezvenoumlje i molitva. Nastavi da plae i da vapi: Uitelju, izgibosmo (Lk. 8;24). 9. Bog ne eli da oni koje e spasti i koji trae NJegovu milost, budu neuki, straljivi i duhovno neiskuani. Re je o boanskom nasleu za opitne hriane. On je pred nas postavio iskuenja kako bismo pokazali posluanje NJegovim zapovestima. NJegovo prosvetljenje je u nama; Sveto Pismo nas ui poznanju NJegove volje; osim toga, naa savest rukovodi nas kao kompas. Sve to je vinje prosvetljava nas pred suoavanje sa iskuenjima. Meutim, kad zlo nadvlada nau volju, nismo posluni NJegovim zapovestima. Mi smo stvoreni sa slobodnom voljom, i naom slobodnom voljom ne mogu da upravljaju drugi. Kao takvi, ne bismo padali u iskuenja kad bismo se plaili Boga. Kad sebe ne bismo voleli vie nego Boga, ne bismo stremili ka grehu. Meutim, NJegova dobrota nije ostavila nae padove bez lekova za popravljanje, pomou kojih se ponovo vraamo i posredstvom pada pojavljuje se pobeda. Sve one koji se prisiljavaju da se spasu Sveto Pismo naziva pravednicima, opravdanima verom. Bog nee dozvoliti da oni padnu, jer se dobro bore. Kad ulau svaki napor da budu trpeljivi, On nee dopustiti da budu iskuavani preko svojih snaga. Meutim, kad smo bojaljivi i mlaki, kad imamo tromu volju, pojavljuje se razlog da budemo iskuavani preko svojih snaga. Tvoje gunanje je greno. Ono proishodi iz samoljublja i malodunosti. U svemu budi trpeljiva: zablagodari Bogu i prekorevaj svoju mlakost, a ne Boga Koji je zbog tebe raspet i Koji te, prema tome, mora voleti. A budui da te On voli, kako onda On moe da dopusti da padne u iskuenje? Zatrai oprotaj od NJega i osiguraj se trpljenjem. 10. Obratite panju na lenjost u molitvi, isto kao i u uvanju pomisli, da i ne pominjemo tromost u borbi bdenja. Ne budite nemarni, eda moja, jer je nemar strano zlo, majka svake niske naslade, pretea pakla i uzrok uasnog ropstva. Ne dremajte snom nemara. avo je budan i u ruci dri zapaljenu baklju. On se stara da nas preda vatri i da sagorimo. Probudite se! eka nas sud i suenje bez milosti!

Ne budite maloduni. Ne gubite hrabrost. Ponekad nas naputa sveta hraniteljka, blagodat Boija, i mi padamo u smene i nedoline pomisli a ponekad ak i rei, to se deava da bismo se smirili i ne bismo imali visoko miljenje o sebi ili, bolje reeno, da bismo spoznali svoju slabost i postali svesni da bez Boga ne moemo da inimo nikakvo dobro. 11. Ne plai se, bori se. Naoruaj se hrabrou i odvanou. Imamo Isusa kao vojskovou Koji e nau vojsku povesti ka slavnoj pobedi! Nipoto se ne obeshrabruj. Lukavi nas podstie da se obeshrabrimo, kako bi nas razoruao i zarobio. Uzdaj se u Onoga koji je rekao: Neu te ostaviti niti y od tebe odstupiti (Jevr. 13;5). On nam nee dopustiti da budemo iskuavani preko naih snaga. 12. edo moje, kua te posetio da bi ispitao tvoje namere, zasnovane na tvojim predubeenjima. Bori se dobrim podvigom muenika. Ne plai se stranog neprijatelja naih dua. edo moje dobro, Hristos nadgleda tvoju borbu. On doputa kuau da te uznemiruje kako bi mu pokazao udo koje je On satvorio u tebi odvajajui te od sveta Svojom slatkom blagodau. Bori se protiv neprijatelja tvoje due i ne dopusti mu da ti uzme bilo ta od onoga to ti je u svetu nesmetano krao. vrsto se suprotstavi, da bi se angeli obradovali i poskoili od sree to si ti, uz pomo nevidljive blagodati Boije, pobedio bestelesnog avola. Napor svake borbe prolazi, ali pobeda ostaje. Ukoliko tokom iskuenja ne okusi pakao "na kaiicu", nee videti ni blagodat Boiju. Razmiljaj o smrti. Poi emo u drugi svet. Kako je on lep i blaen! Pitam se hoemo li i mi obitavati u svetu tolike lepote? Neprestano razmiljajmo o tom najblagoslovenijem mestu, kako bismo bili u stanju da prezremo ovaj lani i varljivi svet. Neprestano se moli, edo moje. Razmiljaj o svojim gresima i izlij vrele suze, koje e te mnogo uteiti. Kad uti i ne smeje se, imae istinski pla po Bogu. 13. Blagosloveno moje edo, raduj se ljubavlju naeg dobrog Boga koji, kao najprivreniji Otac, tako dobro brine o nama, ak i kada nas premudro kanjava radi spasenja naih dua. edo moje, mnogo puta smo obeshrabreni nekim iskuenjem, kao to si bio i ti sam, ne shvatajui da nam se nita loe ne moe dogoditi ako Nebeski Otac ne dopusti da se desi posredstvom NJegovog promisla, a zbog uveanja naeg duhovnog znanja. Bog nee pustiti da na drugi svet odu volovi (duhovno neposveeni ljudi), nego mudri i verni ljudi, koji su opitom prouili demone i bili pobednici nad raznolikim grehovima. Budi odvaan u borbi, edo moje! Preko mnogih nevolja i iskuenja prei emo more ovog ovdanjeg ivota da bismo dosegli mirnu luku onog blaenog ivota koji nee imati ni kraj, ni nevolje, ni opasnosti. vrsto drimo kormilo celomudrenosti, kako bismo zaobili prepreke stranog pakla.

Bog eli one koji se bore da Ga podraavaju podnosei najvee patnje NJegove ljubavi radi, jer na taj nain pokazuju da Ga zaista ljube. LJubav svakog oveka i to, koliko on voli Boga, uistinu se otkriva jedino tokom iskuenja. eda moja, na Isus eli da imamo savrenu ljubav prema NJemu. Drugaije reeno, dve ljubavi se ne mogu smestiti u jedno isto srce. Ne moete sluiti Bogu i mamonu (Mt. 6;24). Mi Mu stoga moramo dati isto i nelicemerno srce, kako bi nam On zauzvrat dao Svoje, preneporono boansko srce.

NAPOMENE: 1. Irmos iz Oktoiha. (Prim. izd.)

Grki!

O PRISILJAVANJU, ODVANOSTI I SAMOODRICANJU sadraj 1. Molim se da postanete borci u slavnoj bici, iji e pobedniki ishod pozdraviti angelske sile, jer imamo istog Vladiku, isto obitavalite na nebesima, u istoj zaslepljujuoj svetlosti iveemo veni, blaeni ivot, ivot bez kraja i veeri, uistinu boanski dan! Apostol neznaboaca uskliknuo je prodornim glasom: Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove? alost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili ma (Rim. 8;35). Uveren sam da nas niko ne moe rastaviti od ljubavi Hristove kad naa enja plamti kao sedmostruka pe. Da, molim se da postanete upravo ovakvi, da bi se On proslavio, On koji je nas radi postao predmet uvreda, prekora, udaraca i smrti, i to smrti na Krstu! Ne oajavajte kad padnete u iskuenje ili u nevolje. Nemojte misliti da nas je Bog napustio zbog naih grehova. Nije, ali nas kanjava da bi nas nauio mudrosti. On ne eli da budemo neuki, nego mudri u boanskoj mudrosti. Kad ne bismo ratovali, kako bi se znalo da smo vojnici Hristovi? Vojnik u bici moe biti ranjen, ali to ne znai da je poraen. ak i ako smo poraeni, ponovo emo ustati i boriti se. Razume se da na poetku naeg priziva, kada smo izabrali ivot iste posveenosti naem Isusu, nismo bili u stanju da se susretnemo sa NJegovim zahtevima jer, kao to znamo, u nama postoji drugi zakon koji ratuje protiv zakona Boijeg i ivota koji smo izabrali, i bori se da nas rastavi od ljubavi naeg Isusa. Meutim, taj rat ne znai da nismo dostojni svog priziva nego, tanije reeno, da e rat za ponitenje zakona greha u nama pomoi da postanemo vatreniji u ljubavi

prema Hristu. Kad bi bilo mogue da se ljubav Hristova zadobije bez borbe, naa slobodna volja ne bi imala nikakvu vrednost, jer bismo ljubav Hristovu zadobili bez bitke. Upravo zbog toga emo biti nagraeni kad, uprkos svim protivljenjima uzrokovanim ljubavlju prema svetu, zadobijemo ivotodavnu ljubav Hristovu i kad, uprkos svoj privlanosti greha, budemo stajali kao vrste tvrave vrline! Oblaci e zakloniti na cilj, pretei razaranjem i pustoenjem. Oni e pokuati da nas obeshrabre i zaplae svojom grmljavinom. Budite hrabri i ne plaite se. Kroz mnoge nevolje i iskuenja valja nam dosegnuti vrata Carstva nebeskog (v. Dela ap. 14;22). Muenici su se borili s verom i potpunim samoodricanjem, i time zadobili obeanja (Jevr. 11;33) i vence vene slave. Tako emo i mi, kroz veru u naeg Hrista i potpuno samoodricanje, Boijom blagodau moi da pobedimo. Naa unutranja snaga mora biti tolika da moemo odluno da kaemo: "ak i ako me osude na smrt, ni za korak neu odstupiti od vere u Hrista koji me prizvao. Dau svoj ivot za Hrista, ali nijednu stopu neu ustupiti grehu." Ako se naa unutranja hrabrost snai na ovaj nain, moemo se nadati da e, blagodau Boijom, pobeda biti naa. Vatreno izgovarajte molitvu, snano se borite, uzdravajte se, molite se, nosite jednostavnu i skromnu odeu, itajte duhovne knjige, ustanite tokom noi i molite se da se zagrejete revnou i da postanete nepokolebivi kao stene. Tako sam se ja, nesretnik, borio dok sam bio u svetu: tajno sam ustajao tokom noi i metanisao. Preklinjao sam nau Presvetu Bogorodicu da udesno posreduje i za mene ubogog. 2. Vidim vau borbu, brojim vae vence, zavidim vam na ordenju. Pogruavam svoj um u budui vek i ujem pobednike melodije koje e komponovati angelska sutastva. Zauen , sam i oplakujem samoga sebe jer se nisam borio onako kako se vi borite. eda moja, samo pomislite na ono kroz ta su muenici proli zbog Hrista! to je vie muenika postradalo, utoliko je hrianstvo vie cvetalo. Naa Crkva je oprana u krvi muenika. Mi smo muenici u naem iskvarenom drutvu jer svojim, Boijom blagodau istim ivotom, prekoravamo nemoral oveanstva i njegovo udaljavanje od sluenja Bogu. Prebivajte, eda moja, u tom istom ivotu, prebivajte u blizini naeg Isusa, i upodobite Mu se po trpljenju kleveta i lanih optubi. To je na Gospod pretrpeo od knjievnika, fariseja i prvosvetenika. Pretrpeo je Krst! Prema tome, onaj ko hoe da bude NJegov sledbenik mora podneti slina iskuenja. Kleknite pred svete noge Isusove i izlijte suze ljubavi, sledite ga s vernom odanou sve do smrti, pa i ako se talasi budu podigli do neba ili spustili do bezdana, neka bude tako. Na Hristos, istiniti Bog, jednim stranim, boanskim pokretom umirivae sve talase sve dotle dokle imamo vere. Verujte iskreno i vrsto u Onoga koji je rekao: Ja sam s vama u sve dane do svretka veka (Mt. 28;20). Isus je s nama. Ne gubite hrabrost. On e se boriti za nas posredovanjem nepobedive Bogorodice, i podarie nam pobedu.

3. Ako je lenjost tetna i za one to su ve uznapredovali, onda je jo mnogo gora za mlade. Zato, eda moja, prisilite sebe jer to se marljivije budete borili da se spasete, to e se neprijatelj sve vie naprezati da vam nakodi. Ne budite pospani ako elite da se izbavite od zamki neprijatelja, jer svako ko zaspi moe biti smrtno ranjen, dok se onaj ko je budan, ma koliko da je udaren, i dalje bori, pa ak i sam ranjava neprijatelja. eda moja, ne gubite molitvu zbog nemara i sanjarenja. Ne zaboravljajte izreku: "Put koji zapone pratie te do kraja." Strahujte za ishod i briljivo obratite panju na poetak, jer e doi dan kad ete shvatiti ozbiljnost rei koje vam danas naglaavam. Postavite sad dobar poetak, jer je "dobar poetak polovina bitke." Nastavite da prizivate ime Isusa Hrista koje spasava svet, ne samo tako da ga uje vae uho, nego tako da odjekne klisurama. Borite se, jer vi ste oni koji e se spasti. Vi ste oni koji e ponjeti slatke plodove venog ivota. Ja izvravam svoju dunost, jer elim da pred Hristom savesno postupim u svojim naporima i revnovanju na vaem spasenju. to se tie vaih grehova, to je neto sasvim lino! Prisilite se na bdenje, jer odatle izvire veni ivot. Onaj ko bdi naslaivae se velikom blagodau zbog bolova koje je prihvatio da bi se suprotstavio svojoj ljudskoj prirodi. Nijedno monako delo nije vee od bdenja. Onaj ko je nemaran u pogledu bdenja ponjee poroke umesto blagodati. I kako e stati pred Hrista u zaprljanim odedama? NJegov stid e biti neizreciv kad se njegova braa pojave u belim i istim odedama. "Mudrom je dovoljna re." 4. rtvujte se da biste nali veni ivot u raju! Ne dopustite da vas nadvlada zaboravnost i da vam izbrie svu duhovnu rosu, ostavljajui vas suve i mrtve pred Bogom. Postanite odvani vojnici Hristovi. Nemojte ga se odrei nego proslavite NJegovo ime. Boga radi postanite rtva paljenica, da bi On osetio va slatki miomiris. Preklinjem Boga zbog vas. Jecam zbog vas, jer ne znam ta jo da uinim osim da vas ljubim i da patim zbog mojih eda u Hristu. Od vas traim samo jednu uslugu: ljubite jedni druge, i budite smireni jedni pred drugima. 5. Borite se, eda moja, kako bi vaa dua donela plod, jer je ono mesto, koje e ovek dobiti pored Hrista, saglasno trudu koji je prihvatio. Ne strahujte. Proi emo kroz vatru i vodu, odnosno kroz vatru kad nam se iskuenja, po nainu na koji dejstvuju, budu inila kao oganj, kakve su, na primer, plotske pomisli, pomisli mrnje, zavisti itd, a kroz vodu onda kad na nas dou pomisli uninija i beznaa i ponu da gue nau duu kao voda. Kad proemo kroz vatru i vodu, Bog e nas uzdii do duhovnog osveenja oslobaanja od niskih pomisli i do bestraa podarenog blagodau.

6. edo moje, budi utljiv, smiren i posluan do smrti. Budi spreman da se rtvuje odsecanjem samovolje, ak i ako ti se to uini kao istinsko muenitvo, i to je ono to znai samoodricanje. Kad se bude pridravao svih ovih saveta, niega se nemoj plaiti, nikakvog zla, bilo da potie od demona, bilo da potie od ljudi, jer svakoga, ko se pridrava boanskih zapovesti, Bog uva od svakog zla. Ne budi drzak kad odgovara. Ma koliko da te osuuju, ti reci samo: "Blagoslovi!" 7. avo nas preleuje i mi zaboravljamo da moramo da se prisiljavamo jer dani prolaze i mi se, na nau neutenu alost, postepeno pribliavamo smrti. Prisiljavajte se, eda moja, jer vreme prolazi. Obratite panju na same sebe. avo ne spava nego se budno bori, traei koga bi mogao prodreti. eda moja, pazite da ne izgubite svoje besmrtne i dragocene due, koje vrede vie od hiljadu svetova. 8. Tokom rata, u vreme borbe, demoni snano odapinju strele i ranjavaju nas. Pokuavaju da ubede duu kako je nemogue da umiri strasti, tako da se borac povlai, gubi hrabrost i predaje se. Borac, meutim, mora shvatiti avolsku obmanu, mora biti trpeljiv i hrabar, govorei: "ivot ili smrt! Bolje je umreti za Boga nego iveti sa nemarom i griom savesti." Ako se suprotstavi ovakvim saznanjem i hrabrou, zmaj iz bezdana, koji itav svet prodire svojom podmuklou, povlai se do sledee prilike, ne zato to se uplaio, nego zato to ne eli da njegovom zaslugom borac dobije venac, budui da vidi revnost po Bogu koja ga okruuje. 9. Zato, edo moje "svoj vinograd ostavlja neograenim?" Zato si nemaran da zatiti plodove koje si zadobio nakon tako teke borbe? Zato si svog psa-uvara, odnosno revnost tvoje due, ostavio tako gladnog da nije imao snage da zalaje i da odagna lopove i divlje zveri? Zar ne zna da e se Carstvo Boije dati onima koji prisiljavaju same sebe? Zar ne pomilja na to da veni oganj oekuje one koji su zanemarili odgajanje svoje due? "Ustani! Zato spava? Kraj se pribliava, i nai e se u nevolji."[1] Ustani i zavapi: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grenog, i podigni me da tvorim dela Tvoja, kako bi mi Ti, kao ovekoljubivi Bog, oprostio moje dugove." Podvigopolonik[2] je nevidljivo prisutan, posmatrajui borbu svake due i raunajui koliko e joj nagrada dati. Poelimo vence i borimo se dobrim podvigom, i dobiemo nagrade koje e biti srazmerne naoj revnosti. Sea li se, edo moje, koliko si napora morao da uloi u koli da bi bio dobar uenik? Uini to isto i u duhovnom uenju, u istinskoj filosofiji, u sticanju pobonosti, u uveanju vere, u moralnoj istoti. Uspeh u svetovnom obrazovanju moe postati prepreka za duu, dok duhovni uspeh uzdie oveka do nebeskih visina. Bori se, edo moje, Hrista naeg radi. Drugi ljudi Mu se izruguju svojim sramnim postupcima. Ti ga, meutim, moe proslaviti blistavom istotom svoga razuma, osloboenog neistih pomisli. Udalji svaku pomisao koja bi mogla oskrnaviti istotu tvog razuma i srca, osveenih boanskom kupelji u Duhu Svetom, koji na svetom krtenju dolazi da bi se nastanio u nama. Plai se Boga, i

to je istinska mudrost Poetak je mudrosti strah Gospodnji (Prie Sol. 1;7). Ne plai se pretnji koje dolaze od demonskih pomisli, nego se osloni na monu ruku Boga koji te oslobaa od vihora i bure (v. Ps. 55;8). Budi hrabar i kao odvaan ovek zakorai prema vinjem Jerusalimu, ija e te svetlost likujui susresti. 10. edo moje, primio sam tvoje pismo. Budi vrst i pripai svoj pojas za dobru bitku, jer to nije borba za zadobijanje vetastvenog blaga, nego za zadobijanje nebeskog naslea Boijeg! Kao to nam kae apostol Pavle, to oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono pripremi Bog onima koji Ga ljube (1. Kor. 2;9). Osim toga, stradanja ovoga veka ne mogu se ni uporediti sa tim nebeskim blagom (v. Rim. 8;18). Meutim, edo moje, ako se ne borimo dobro i zakonito, tada nas, na alost, umesto dobara oekuju zla kao to su muenja, nesrea, vena osuda i veno obitavanje pored demona. Hrabro se bori i ne plai se siline strasti koje vidi u sebi! Blagodat ne zavisi od mnoine strasti, nego od naeg sopstvenog prisiljavanja i, utemeljivi se na tome, ona nam pravi put za izlazak iz nedaa. Obrati panju na dobar poetak koji si postavio, odnosno ne budi nemaran, da ne bi izgubio i tu malu prisilu koju ima, jer je bilo potrebno mnogo vremena da je zadobije. Ne okrei se nego vrsto zakorai napred. Pogledaj navie i vidi kako blistaju nebesa. Ona te oekuju i pripremaju ti veno prebivalite! Hristos eka da te ovena, On posmatra tvoju borbu. Napregni se koliko god moe, jer e te jedino to spasti. Ne oajavaj kad sagleda snagu strasti i demona, jer Bogu nita nije nemogue. Prema tome, budi odvaan i ne obeshrabruj se. Gospod e se boriti za nas, a mi emo utati. Smrt dolazi bez upozorenja. Ovde, u Portariji, jedna ena je umrla dok je jela jabuku! Monahinja u jednom manastiru umrla je za samo pet minuta. Izvrili su i autopsiju, ali uzrok smrti nisu mogli da otkriju. Budi oprezan, edo moje. Kad god Bog zapovedi, ovek mora da mu ode. Pitam se kad e i nama zapovediti da se pojavimo pred NJim? Budimo spremni da ne bismo dospeli u nevolju ukoliko nas On iznenada pozove. uvaj se, edo moje! Nemoj se udaljiti od dobrog poetka koji si postavio. Umesto toga, priloi jednu borbu na drugu da bi, kao spasen, stigao do prestola Boijeg. 11. Bori se na duhovnom utvrenju, jer mi vodimo bitku za zadobijanje nebesa. ta je lepe od duhovne borbe? Samo pomisli na pobednike ode koje e angeli na nebesima pojati onima koji nadvladaju greh i na pohvale koje e oni prinositi Bogu, jer velika radost biva meu angelima kad se jedan grenik pokaje (v. Lk. 15;7). Dakle, zbog ega smo nemarni? Nai napori su neznatni u poreenju sa dobrima koja nas ekaju u nebeskom Carstvu! Ko je mudar, neka zapamti ovo (Ps. 107;43). Ko je onaj ko e podii zastavu ustanka i kao lav riknuti na neprijatelja, i izvojevati pobedu?

Dakle, eda moja, samo napred! Budite odvani i hrabri, Gospod je s nama. vrsto se drite smirenja, prigrabite mo litvu i ukrepite se itanjem. Hrabro pohitajte, uskliknite . I molitvu: Boe moj, u Tebe se uzdam, ne daj da se osramotim (Ps. 25;2). Ohrabrite pomisao koja vas rukovodi. Ja sam s vama i krepim vas svojim ubogim molitvama. 12. eda moja, potpunim rtvovanjem nae samovolje i elja moramo objaviti rat avolu, svetu, naim ravim sklonostima i slabosti. "Stari ovek" (v. Rim. 6;6) strasti mora napustiti naa srca, i mora se roditi ovek po podobiju Boijem, odnosno, ovek koji e posedovati bestrae i istotu due i tela. Borite se hrabro i s nadom u Boga. avo e vas svakoga asa napadati svetovnim eljama. Bez obzira na to, vi morate sauvati poloaj budnog vojnika, kako vas avo ne bi pogubio ako duhovno zadremate. Budite oprezni, jer protivnik surovo rie traei koga e da prodere niskim strastima. 13. Neophodno nam je neprestano prisiljavanje kako ne bismo ostali izvan brane lonice Hristove, kao to su uinile lude devojke. Trebalo bi da nae duhovno prisiljavanje postojano pali nae svetiljke kako bismo videli Hrista kad ue u Svoju branu lonicu i kako bismo zajedno s NJim uli u venu svadbu Jagnjetovu. Hrabro, edo moje! Podigni glavu kad se suoi sa neprijateljem, jer mi smo vojnici velikog Cara, koji je trijumfovao na bojnom polju Golgote. Ako nekad i budemo poraeni, ustanimo ponovo i, nakon to previjemo svoje rane, ponovo hrabro i odvanog srca podignimo svoje oruje. Budui da ve imamo pobednikog Vojskovou, i mi moramo biti pobednici silom naeg Hrista, sve dotle dok duh smirenoumlja obitava u naim duama. 14. Ne obeshrabruj se, edo moje, ma koliko da se olujno more razliitih strasti povremeno razjari. Mora misliti na to da sve te, pa ak i mnoge druge stvari, ne mogu da nas spree da zadobijemo blagodat i ljubav Hristovu. edo moje, kako raste naa enja za Hristom te prepreke postaju sve manje i sve lake prelazimo preko njih. Meutim, kad nemamo ni ljubavi ni enje za Hristom, one se teko podnose i preplavljuju nae dane plamenim suzama. Da, edo moje, prizivajmo Isusa, dok se NJegov plamen ne razgori u nama, i tad e se sav korov pretvoriti u pepeo. Ne zaboravi da svakodnevno moramo nositi svoj krst, a to znai stradanja, trud, iskuenja i svaku vrstu demonskog * * uticaja. Koji je svetitelj ikada koraao mranom stazom ovog 4 f sveta bez stradanja i opasnosti? Ako smo ve prizvani da kora j

amo ovom istom stazom, zato nam je onda udno da se suoimo sa stradanjima? Budui da smo izabrali da ratujemo sa avolom, zato nam je onda udno da se sukobimo sa tekoama? 178 Zapalimo svetiljku svoje revnosti i trpeljivo i budno iekujmo dolazak Gospoda Isusa. 15. Ne smemo odlagati popravljanje samih sebe, jer e nas smrt zatei. Tad emo neuteno jecati i jadikovati, a ja pre svih ostalih. Meutim, tad nee biti ni traka nade da se odluka promeni. Prisiljavajmo se. Evo, doao je i Veliki post. Nas, meutim, ne treba toliko da brine telesni post, koliko post jezika, uma, srca i uvstava, a posebno sad, tokom Velikog posta. Oistimo se ovom vrstom unutranjeg posta, jer se unutar nas kriju duhovne zmije koje truju ivot nae due i umrtvljuju nau duhovnu snagu, ostavljajui nas nesposobnima da popravimo i preobrazimo svoju duu. Sad, tokom Velikog posta, jo vie emo prisiljavati same sebe. Ostani tvrdoglav u svojoj odluci, jer je ta tvrdoglavost sveta a ne egoistina. Videe koliko e ti to duhovno koristiti. Samo zbog obeanja da e strasti biti uguene i da emo, srazmerno naim naporima, izbei izvesne grehe, imamo dobar razlog da budemo tvrdoglavi sa avolom, koji nas stalno baca u iste stare grehe. 16. Bori se, edo moje. Zar sadanje vreme nije vreme za borbu? Zar ivot svakog ovozemaljskog oveka nije samo san? Podigni umne oi due i ugledaj nebeska mnotva arhangela i angela. Uzvisi oi svog razuma i vidi upranjeno blaeno mesto Luonoe, koji je nekad bio izlazea zvezda. O, kako veliko predodreenje! O, najsvetiji prizive! Ovde, pokraj prestola Boijeg, due e ugledati boansku krasotu Hristovu, i bie voene iz poznanja u poznanje, iz sozercanja u sozercanje, prema preizobilju bogatstva boanske blagodati! Da bi se zadobila ova nebeska blaga, moramo ispoljiti hrabrost i smelost stupajui u borbe umesto da okreemo lea, imajui uvek pred sobom Isusa koji nam kae: Usvetu hete lati alost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33) Y Sad he knez ovoga sveta biti izbaen napolje (Jn. 1231). Uzdajui se u nepobedivu silu raspetog Hrista, u prostodunosti se posvetimo bici monakog ivota, i obaspimo poljupcima preneporone noge Spasiteljeve, izlivajui suze blagodarnosti i ljubavi. Ko e nas, dakle, rastaviti od ljubavi Hristove? Hoe li alost, ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja (v. Rim. 8;35)? Smatram sve za trice da bih Hrista dobio (Filiplj. 3;8), uskliknula su usta Pavlova. Zar mi nismo obavezni da podraavamo Pavla, i da zadobijemo istu blagodat i istu ljubav prema Hristu, kakvu je i on imao? Da, ali borimo li se mi onako, kako je on to inio? Da li sam ja, da li ste vi, proli kroz sve ono kroz ta je proao on radi njegovog ljubljenog Hrista? Nisam. Zato sam obnaen ili, bolje reeno, odeven u dronjke i pokriven stidom, i preleen sam jer mislim da nosim blistavi venac! Teko meni, teko meni ubogom! Ko e prosvetliti moju tamu, da bih video svoju nitavnost?

17. Prisiljavajte se u svojim duhovnim dunostima, jer je prisiljavanje u duhovnim stvarima slino vrstom zidu koji spreava reku da prodre u batu i uniti sve to je batovan zasadio. Ali, ako smo nemarni, reka e prodreti i sve e unititi! Gospod nam govori o tome u svetom Evanelju: A kad ljudi pospae, doe njegov neprijatelj i poseja kukolj na penici (Mt. 13;25). Ukoliko se vie prisiljavamo, utoliko emo vie stei. Ukoliko se neko vie trudi, utoliko e biti bolje plaen. Monaki ivot je svakodnevni krst, sveta Golgota, sa koje Isus priziva sve one to Ga ljube da budu raspeti zajedno s NJim, i tada e dua vaskrsnuti. Ne budi trom. Samo prisiljavaj samoga sebe, da ne bi bio osuen kao oni koji su uli ali nisu ispunili zakon. Trai boanske rei, a traenje pretpostavlja spremnost da se savet i primeni. Dakle, prisiljavaj se! 18. Borite se, eda moja! Sa naim Hristom, sve emo izdrati! Svet e nas mrzeti, prevashodno stoga to je mrzeo Hrista, nau ljubav i poklonjenje! LJubite Hrista, diite Hristom. Neka se Hristos nastani u vaoj dui. Nikoga se ne plaite, jer mi pripadamo Bogu. Car nad carevima ima nas kao Svoje carske sluge. Ne moe nas dotai nikakvo zlo, jer mi sluimo Hrista, a NJemu se sve pokorava. 19. eda moja, budite odvani u ratu. Na Hristos je nevidljivo prisutan, ekajui da vidi nau pobedu i da nam preda nepropadljive vence vene slave. Onaj ko ljubi Boga sve rtvuje da bi Mu udovoljio. Demoni su uznemireni kad vide da se spremamo za bitku. Angeli, meutim, hitaju da uklone svaku prepreku koja bi spreila nau pobedu. Pridruimo se angelima Boijim, da bismo i mi posvedoili da je Isus Xpustos uciTiu jue u danas u u vekove (Jevr. 13;8). Igumaniji 20. Bori se, jer je dunost pastira da se rtvuju za ovce koje su prihvatili da napasaju. Trostruko su blaeni oni pastiri koji e dobro napasati svoje slovesne ovce, jer ih ekaju velika vena blaga na nebesima. Izdri sve, edo moje, jer e avo napadati na mnogo naina kako bi sruio zid naeg trpljenja. Tako e imati dvostruku korist: na sopstveni poraz kao i poraz sestara. 21. Molim se da te blagodat Boija oseni i da ti da dovoljno snage da se suoi sa najzlobnijim egoizmom, stranim korenom svih zlih kretanja mnogolikog zla. Ne plai se avolskih pritisaka, edo moje. Sila naeg Boga toliko je svemona da bezuslovno pomae svima koji ele da je koriste u borbi. I avo ima silu koja nije beznaajna, ali Bog udesno titi unesreene ljude.

Budi hrabra u borbi, edo moje. Proui zakon Boiji, izgovori osvetavajuu i spasonosnu molitvu Isusovu i baci se u oganj bitke. Bog e tu tvoju borbu nagraditi olakanjem, kao to se dogaalo ve mnogo puta, i uzvienim nadama u venu, blistavu budunost. Ne obeshrabruj se kad se suoi sa bilo kakvom demonskom strau, ma koliko ti ona dinovski izgledala, jer gde god Bog sadejstvuje, tamo avolsko protivljenje biva nadvladano. 22. Blagosloveno moje edo, ne plai se tokom borbe. Nahrani svoju duu hrabrou i nadom. Zanemari sve neprijatnosti koje dolaze od demona. Ti vidi da je svaka borba krunisana uspehom. U Boijim oima nita nije uzaludno, pa je ak i najmanje prisiljavanje dobro. Nemoj da gubi nerve, hrabro se bori, primoraj sebe, "pritisni" sebe, jer se pritiskanjem groa dobija slatko vino koje veseli srce. Hrabro, edo moje, uz Boiju pomo mi emo pobediti. 23. Ne dozvoli da te sluajan pad, pa ak i niz padova, dovede do oajanja. Na cilj nije da neprijatelju u oajanju okreemo lea, zbog ega e se on razmetati pred Bogom, a mi emo Ga raalostiti. Hrabrost i odvanost dolikuju borcima koji se ne bore za kratkotrajne vence koji e uvenuti, nego za vence koji su veni i nepropadljivi. Blaeni su oni u ijim je svetiljkama zapaljeno ulje. Radosno i likujui, oni e zajedno sa Hristom ui u venu svadbu, preispunjenu duhovnom nasladom. Hrianska borba je slavna, jer nagrada nije neto kratkotrajno nego vena slava na nebesima! Blaen je onaj ko je mudar u Bogu, jer se od njega nee traiti nikakav obraun. On se nee nai u tekom poloaju kad ga Bog pozove da podnese obraun za vreme provedeno ovde na zemlji. Mi bez aljenja gubimo vreme. Kad budemo naputali ovaj svet, shvatiemo koliko smo tete pretrpeli dozvolivi da nam vreme umakne. Dani su neprimetno prolazili. Ovo razumevanje e nas spasti, makar se to dogodilo i tokom poslednjih nekoliko dana naeg ivota.

NAPOMENE: 1. Kondak iz Velikog kanona Andrije Kritskog (Prim. izd.) 2. - prvobitno oznaava sudiju koji nadgleda borbu atleta. (Prim. prev.)

Grki!

O OSUIVANJU sadraj 1. Klevetanje je veliko zlo. Kao to malo kormilo upravlja brod kud god hoe, isto tako i jezik vodi oveka ili prema zlu ili prema dobru. Sveti Oci su u velikoj meri prekorevali osuivanje grehova, greaka ili ravih navika drugih ljudi. Kad sudimo svojoj brai, same sebe osuujemo na veliki greh. Meutim, kad pokrivamo svoju brau, Bog e nas zatititi od velikih grehova. Kad razotkrivamo svoju brau, udaljujemo od sebe blagodat Boiju i On doputa da padnemo u iste grehove, kako bismo nauili da smo slabi i da nas podrava blagodat Boija. Ko god uva svoj jezik, uva i svoju duu od velikih grehova i padova. Glavni uzrok osuivanja i klevetanja je gordost i egoizam, jer ovek sebe smatra boljim od ostalih. Iz tog razloga je za oveka veoma korisno da sebe smatra nitavnijim od svih ostalih i da svoju brau smatra boljima od sebe kako bi se, uz pomo Boiju, oslobodio ovog zla. 2. Ako te neko podstie na osuivanje po bilo kom pitanju koje se tie bratstva i manastira, pokuaj da se, umesto toga, pomoli za to pitanje, bez prolaska kroz kriterijume tvog rezonovanja. Ako se posredstvom molitava, smirenja i plaa zatvori u sebe, otkrie duhovnu riznicu, ali samo ako su gordost i osuivanje daleko od tebe. 3. uvaj se, edo moje, da ne sudi nijednoj dui, jer Bog doputa da padne onaj ko sudi svom blinjem, kako bi nauio da sastradava sa svojim slabim bratom. Blagodat Boija podrava svakoga od nas, ali, ako se pogordimo, Bog e je udaljiti od nas i biemo gori od ostalih. Jedno je osuivati nekoga, a sasvim drugo ratovati s pomislima osuivanja. Osuivanje je uasna strast, ali biti napadnut takvim pomislima i suprotstaviti im se, uzrok je za dobijanje venca. 4. Ne sudite jedni drugima, jer time naruavate evanelski zakon: Svaki prestup i neposlunost dobi zasluenu kaznu (Jevr. 2;2). Ko si ti koji osuuje tueg slugu (Rim. 14;4). Zar ne znate da se onaj koji osuuje preleuje usled gordosti i da e Gospod poniziti svakog koji sebe uzvisuje (Lk. 14;11) kad ga obuzme ovo iskuenje. 5. Svaki ovek mora nositi slabosti drugih ljudi. Ko je savren? Ko se moe pohvaliti da je svoje srce sauvao neoskrnavljenim? Prema tome, svi smo mi bolesni i svako, ko osuuje brata, ne primeuje da je i sam bolestan, jer bolesnik ne osuuje drugog bolesnika. LJubite, trpite, previajte, ne gnevite se, ne razdraujte se, opratajte jedni drugima, kako biste podraavali naeg Hrista i udostojili se da budete blizu NJega u NJegovom Carstvu. eda moja, izbegavajte osuivanje, jer je to veoma veliki greh. Bog se mnogo alosti kad osuujemo i

preziremo druge ljude. Pobrinimo se samo za svoje sopstvene pogreke, zbog njih bi trebalo da oseamo bol. Osudimo same sebe i nai emo milost i blagodat kod Boga. 6. LJubite jedni druge, i ne ogorujte se egoizmom. Smirenje je pouzdan rukovoditelj; ono ne doputa da se ovek, koji ga poseduje, nasue na grebene nemara i da doivi brodolom nego ga, kao prosvetljeni vodi, nepogreivo vodi ka sigurnom tlu. Egoizam je najvee od svih zala i posredstvom nepokorenih pomisli uzrokuje sve nae pogreke. Treba da ga se plaite i da stremite da ga se oslobodite; ukoliko due ostaje u nama, utoliko e nas due pozleivati srazmernim bolom. Molim vas da ne osuujete jedni druge, jer je to oigledan egoizam. Oprostite bratu njegovu greku, jer je to dokaz smirenja i ljubavi. Brat koji tako postupi nai e mnogo blagodati od Boga dok onaj, ko osuuje i sablanjava blinje, ne samo da nee nai blagodat nego e je ak i izgubiti ukoliko je uopte ima, kako bi se kroz patnju nauio smirenju. Posebno treba da se plaite unutranjeg osuivanja, odnosno pomisli osuivanja koje ne izlaze na svetlost posredstvom izgovorene rei, kad je mogue da ih neko uje i ispravi. Budite oprezni, kaem, u pogledu unutranjeg osuivanja koje nas neprimetno ini smrtno krivima i liava nas ivota boanske blagodati, nudei nam smrt due kao najgori napitak. Koliko nam samo sveto Evanelje i sveti Oci govore o osuivanju! Bolje je pasti sa visina nego pasti jezikom. Molim se da ljubav i neosuivanje caruju u svakom vaem uzajamnom postupku, kako bi Duh Sveti otpoinuo u vaim duama. 7. Iskustvo je pokazalo da je loe osuivati i optuivati nekoga ne doputajui mu da se brani. To kae i sveto Evanelje: Eda li Zakon na sudi oveku dokle Ga najpre ne saslua i dozna ta ini (Jn. 7;51). Ako nismo paljivi, u nama e se nagomilati mnogi gresi osuivanja drugih, i tad e biti potrebno pokajanje. Koliko se puta ovek pokajao zato to je govorio! Opomenimo se rei ave Arsenija: "esto sam se kajao zato to sam govorio, ali se nikad nisam kajao zato to sam utao!" Ako nas esto obmanjuje uvstvo dodira, onda to jo vie mogu uiniti ljudske rei. Zbog toga je potrebno mnogo panje, jer avo kao lav riui hodi i trai koga e da prodere (1. Petr. 5;8). Hrianin mora biti slian mnogookom heruvimu, jer se zlo mnogo umnoilo, posebno greh osuivanja koji je postao uobiajen kao "hleb i sir." Neka nas Gospod oisti i posveti za Svoju slavu. Gnevite se ali ne greite; sunce da ne zae u gnevu vaemu (Ef. 4;26), to znai da niko ne bude ljutit i gnevan na svog brata posle zalaska sunca. Jesi li uo za onog brata koji je bio lenj i nemaran, nije odlazio na svenona bdenja niti je izvravao svoje dunosti i kojega su braa znala kao nemarnog? Kad se razboleo i kad mu se

pribliio smrtni as, braa su se okupila da bi ula neto korisno, da bi ga uteila ili za sluaj da on eli neto da im kae. Meutim, zatekli su ga radosnog i srenog. Jedan od brae se sablaznio i rekao: "ta to vidimo kod tebe, brate? Vidimo da si radostan iako si se pribliio smrti. Nama se javila pomisao da ti nisi bio "nasilan"[1] ovek. Otkud to da ima toliku hrabrost i sreno lice? Kako to objanjava?" "Da, brao", rekao je on, "zaista sam bio nemaran i nisam izvravao svoje dunosti. Meutim, ja sam blagodau Boijom postigao neto veoma dobro: nisam osudio nijednog brata, niti sam bilo koga sablaznio, i nikad nisam dozvolio da moje srce ima neto protiv bilo kog brata u manastiru nakon to zae sunce. Budui da ja nisam sudio brai, nadam se da ni Bog nee suditi meni, jer je rekao: ne sudite da vam se ne sudi (Mt. 7;1). Kako ja nikome nisam sudio, ni meni nee biti sueno!" Braa su se zadivila i rekla: "Brate, ti si vrlo lako naao put spasenja", i onaj brat je umro sa velikom radou. Vidite li kako su se Oci borili i kako su nalazili put spasenja?

NAPOMENE: 1. Gr. "", pri emu se misli na onog koji se prisiljava, primorava na podvige, v. Mt.11;12 i Sveti Jovan Sinajski, Lestvica, 1. pouka (Prim. prev.)

Grki!

O BEZMOLVIJU, PRAZNOSLOVLJU I ODVANOSTI sadraj 1. Prisilite se na bezmolvije, roditeljku svih vrlina po Bogu. Bezmolvstvujte da biste izgovarali molitvu. Kad neko govori, kako je mogue da izbegne praznoslovlje koje podstie svaku ravu re, a duu optereuje odgovornou? Dok radite, odbacite razgovor: samo umereno govorenje kad je to neophodno. Neka ruke rade za telesne potrebe, a um neka izgovara najslae ime Isusovo. Time e se obezbediti i potrebe due, na koje ne smemo zaboraviti ni u jednom jedinom trenutku. 2. Nemoj aliti zbog mene, edo moje, nego se vatreno bori. Bori se u bezmolviju, molitvi i plau i nai e elemente[1] venog ivota. Prisili se: zatvori usta i kad si radostan i kad si tuan. To je znak opita, i tako he se odrati oba ova stanja. Govorenje usta ne zna da sauva bogatstvo.

Bezmolvije je najvea i najplodonosnija vrlina. Iz tog razloga je bogonosni Oci nazivaju bezgrenom. Bezmolvije i tihovanje ( ) jesu jedno isto. Prvi boanski plod bezmolvija je pla, alost po Bogu ili radosna alost ()[2]. Nakon toga dolaze prosvetljene pomisli koje donose sveti potok ivonosnih suza, i na taj nain dolazi do drugog krtenja[3], kojim se dua oiuje, ozaruje i postaje angelopodobna. Gde da smestim, edo Isusovo, duhovna vienja koja proistiu iz bezmolvija? Ili otvaranje oiju razuma i vienje Isusa, koje je slae od meda? Kakvo se novo udo tvori iz zakonitog (pravilnog) bezmolvija i obazrivog razuma! Ovo ti je poznato. Dakle, bori se! Otkrio sam ti neto malo. Prisili se i nai e mnogo vie! Stalno si u mojom molitvama, kao to sam ti i obeao. Pitam se da li si spreman? 3. Ne izgovaraj nepotrebne rei, jer e zbog njih ohladneti boanski ar (revnost) tvoje due. Prigrli bezmolvije, koje e roditi sve vrline i ograditi duu, tako da joj avolsko zlo ne moe pristupiti. "Bolje je pasti sa visina nego pasti jezikom." oveku nita ne moe toliko da nakodi koliko jezik. 4. Spasenje se ne zadobija praznoslovljem niti time to e nam dani prolaziti bez obraunavanja. Budi oprezan sa svojim jezikom i sa svojim pomislima: ukoliko bude straario nad njima, tvoja dua e se ispuniti svetlou Boijom. Onaj, meutim, ija su usta neobuzdana, polae u duu razne neistote. 5. Oslobodite se praznoslovlja i smeha, ukoliko elite da vaa molitva posredstvom suza i blagodati zadobije odvanost. Neprestano izgovarajte molitvu, napregnuto, revnosno i enjivo, jer e samo tako ovek postati duevno moan! Po svaku cenu izbegavajte praznoslovlja, jer ona oslabljuju duu i ona onda nema snage da se bori. Nije vreme za matanje, nego doba za duhovno sticanje. Ko nam moe garantovati da emo se nakon odlaska na poinak uopte probuditi? Zbog toga se moramo prisiljavati. 6. Kad bezmolvstvujemo, oveku se daju vreme i prostor za molitvu i samosabranje. Meutim, ako ovek nesmotreno provodi svoje asove, nema vremena za molitvu. Osim toga, kroz nesmotrene razgovore ovek sakuplja razliite grehe. Zbog toga su sveti Oci smatrali da bezmolvije zauzima najvie mesto meu vrlinama, jer se bez te vrline nijedna druga (vrlina) ne moe zadrati u ovekovoj dui. Dakle, bezmolvije, molitva, posluanje; kad se te vrline usklade, uz pomo Boiju spoznae svetlost Hristovu u svojoj dui. 7. Budi uvek razborit u svojim reima, odnosno najpre razmisli pa tek onda govori. Ne dopusti da tvoj jezik "istri" pre nego to razmisli ta treba da kae.

edo moje, ne budi samouveren u pogledu odvanosti. Mnoga zla potiu od zla odvanosti! uvaj ga se kao vatre i zmije. 8. uvaj se odvanosti i neumesnih rei. One isuuju ovekovu duu. Naprotiv, bezmolvije, krotost i molitva ispunjavaju duu nebeskom rosom, kao i plaem preispunjenim sladou. Prezri praznoslovlje kao roditeljku duevne hladnoe i suvoe[4], jer praznoslovlje uklanja suze iz oiju, odnosno udaljuje ih od nas i dua poinje da vene. 9. edo moje, imaj trpljenja, smirenja i ljubavi, i uvaj svoj jezik. Kad on porazi oveka, postaje nezadrivo zlo, privlaei i druge ljude u svoj tok i bacajui ih u provalije greha. Da, edo moje, mora uvati svoja usta da bi tvoje srce ostalo isto. A kad je srce isto, Bog snishodi i obitava u njemu jer ono tada postaje hram Boiji. I sveti angeli se raduju kad se nau u takvom srcu! Osim toga, gnevom i molitvom odagnaj neiste pomisli, jer je molitva vatra koja spaljuje i progoni demone. 10. uvaj svoja usta, ali prevashodno uvaj svoj um. Ne dozvoli ravim mislima da zaponu da razgovaraju s tobom. Ne dozvoli svojim ustima da izgovore rei koje bi mogle povrediti tvog brata. Neka tvoja usta izgovore rei koje e biti ispunjene miomirisom: rei utehe, ohrabrenja i nade. Usta otkrivaju ezoterinog, unutranjeg oveka. 11. Bori se, edo moje, koliko god moe, da postane "nasilan" - prisiljavaj se na sve, posebno na bezmolvije i na bolne suze. Kad se praktikuje bezmolvije potkrepljeno znanjem i rukovoeno suzama, postavljen je kamen - temeljac monakog ivota. Na njemu e biti sagraena stabilna kua, u kojoj e dua pronai toplinu i utehu. Nepraktikovanje bezmolvija predstavlja loe znamenje za budunost due, jer onaj ko ne bezmolvstvuje rasipa sve to sabere. Monah ija su usta neuzrdana bie nesreen u svakom pogledu. Meutim, kad bezmolvstvujemo, imamo vremena za unutranju molitvu koja daje potpunu sigurnost. Imamo vremena i za prosvetljene pomisli, koje srce i um ispunjavaju svetlou. Dakle, edo moje, prisiljavaj se u svemu, jer dobar poetak zasluuje pohvalu. Naprotiv, rav poetak zasluuje pokudu, jer on znai najalosniji kraj. 12. avo, svet i naa nebriga daju nam mnogo "materijala" za praznoslovlje. Desilo se i desie se tako mnogo dogaaja kojima se bavimo, dok ono jedno to nam je Potrebno, a to je pribliavanje Bogu kroz molitvu, ostavljamo po strani. Naa potreba za tim duhovnim okretanjem Bogu je toliko neodlona da niim drugim ne bi trebalo da se bavimo osim pribliavanjem Bogu kroz molitvu i svete pomisli, koje e nam takoe pomoi da dostignemo ovaj cilj.

NAPOMENE: 1. Grka imenica "", crkvenoslovenski: "stihija", mogla bi se prevesti i kao "osnova" ili "naelo" (Prim. prev.) 2. Prema Lampe - ovom "Patristic Greek Lexicon", ovaj termin bi trebalo prevesti izrazom "gorka radost", dok ga D. Bogdanovi u "Lestvici" svetog Jovana Sinajskog prevodi izrazom "pla koji donosi radost" (v. 7. pouku). (Prim. prev.) 3. Sveti Oci govore o etiri "krtenja": (1) o svetom tajinstvu Krtenja; (2) o krtenju suzama pokajanja; (3) o krtenju postriga u monaki in; (4) o krtenju u krvi, odnosno o muenitvu (Prim. izd.) 4. Starac Jefrem koristi rei "suvoa" i "hladnoa" u njihovom metaforikom znaenju, podrazumevajui pri tom da dui nedostaju toplina i "vlaga" koje su neophodne da bi se odgajilo seme vrlina (Prim. izd.)

O GORDOSTI, SAMOPREKORU I SMIRENJU sadraj 1. Budite oprezni u pogledu svojih pomisli. Vaa panja uglavnom mora biti usredsreena na sabiranje smirenih (skruenih) pomisli. Smirenje spasava oveka i ono je glavni cilj svih duhovnih stremljenja. Ako hoete da vidite da li ste duhovno uznapredovali u monakom ivotu, preispitajte same sebe: ako ustanovite da u vama postoji smirenje, onda je va napredak srazmeran smirenju koje posedujete. Meutim, ukoliko umesto smirenja budemo videli gordost i egoizam, zajedno s posledicama koje logiki proistiu iz njih, potrebno je da jadikujemo, plaemo i alimo zbog svog bednog stanja, da bi se Gospod saalio na nas. Oslobodimo se egoizma. On odie nepodnoljivim zlosmradijem, i nesrean je onaj ko ga poseduje kao svoje bogatstvo. Takav ovek nikad nee nai mir, ne samo zbog pobunjenosti strasti koje su se ugnezdile u njemu, nego i zbog toga to mu nedostaje istinsko smirenje. Duevni pokoj proistie jedino iz smirenja i krotosti, i upravo o tome nam govori Gospod: Nauite se od mene, jar sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt. 11;29). Zbog toga, eda moja, svom duom ljubimo smirenje Hristovo i NJegovu krotost i tada emo uistinu nai, kako nam je i On rekao, mnogostruki pokoj za nae due.

Nije lako zadobiti smirenje. To zahteva mnogo truda i vremena. Pogubljenje egoizma zahteva da rtvujemo same sebe. Pogazimo egoizam i prigrlimo savreno samoodricanje. Strastveno zavolimo posluanje i onda emo u krvavoj borbi, uz Boiju pomo, pogubiti egoizam. Napred, eda moja! Potrimo kao atlete na stadionu na kojem se vodi slavno nadmetanje, gde he pobednik biti ovenan nepropadljivim vencem vene slave pred uzvienim prestolom najslaeg Boga. Preklinjem vas da tokom bitke ne gubite hrabrost, jer e vas Gospod nevidljivom rukom ukrepiti da savladate demona egoizma, a zatim e vas obui u boanski izatkano ruho svetog smirenja. Piem vam ovo i molim se da ovih nekoliko rei kao seme padne na dobro tlo vaih dua i da donese stostruke plodove venog ivota. Amin. Neka bude. 2. Ako se budemo borili da zadobijemo smirenje, naslediemo velianstvenu odedu. Ako budemo imali ljubavi, onda emo tu odedu raskono ukrasiti. Ako zadobijemo bespogovorno posluanje, ulepaemo je bojama i sjajem, a ako budemo tvorili neprestanu molitvu, orosiemo je miomirisom najprobranijeg izmira. Nakon to je usavrimo na ovaj nain, obui emo je i pojaviti se pred prestolom Hristovim sa odvanou i nebeskom radou. Tada e Gospod slave osetiti miomiris duhovnog blagouhanja i radosno e nam otvoriti beskonane riznice Svojih blagodati. Tada emo uistinu biti bogati! 3. Ti, edo moje, treba da motri samo na sebe! Tebi nedostaje smirenje. Tvoja gordost i upornost uzrokuju pomisli o kojima pie. Ako se smiri, ako sebe optui za sva iskuenja i ako poveruje da od njih strada zbog svojih strasti i da to nije greka tvog starca ili tvoje brae, takve pomisli e ti istog asa doneti utehu, a tvoje rane e se isceliti. Ako oekuje da se isceli na neki drugi nain, odnosno ako oekuje da se starac i braa promene, onda se uzaludno trudi. Zlo zahteva da se iupa iz korena, a taj koren je gordost, egoizam, upornost, samovolja, gnev itd. Sve ovo se moe izleiti jednim jedinim lekom: prebacivanjem bremena pogreaka i iskuenja na samoga sebe. Uvek kai: "To je moja greka. Ja sam uzrok. Patim zbog svojih strasti. Uzrok mojih zala nije niko drugi nego ja sam, trostruki nesretnik." Da, edo moje, to je najvia istina, istinska stvarnost. Koraaj u saglasnosti sa onim to ti savetujem. Koraaj tim smernicama i uistinu e nai zdravlje i iscelenje svoje due. 4. Budui da posedujemo gordost, bilo da je oigledna ili skrivena tako da je i ne primeujemo, Bog eli da nas oisti od tog zlosmradnog stanja i podie buru koja e razneti sve te "otpatke", nataloene uglavnom u vreme duhovnog nemara. Sve vrste smea i otpadaka bacaju se u more, posebno u luku, i kad ne bi bilo bura, more bi postalo izvor zaraznih bolesti. Meutim, injenicu da je more isto i zdravo dugujemo prevashodno povremenim burama. Sa duhovne take gledita, isto se deava i sa naim duama, odnosno sa morem due. Malopomalo, taloi se otpad naih razliitih strasti i nemarnih postupaka, a i avo ubacuje svoje sopstveno ubre. Mi ne vidimo koliko se otpada nakupilo. Meutim, Bog to zna i, budui da eli da nas oisti, alje bure koje su srazmerne nataloenom otpadu, oiujui na taj nain more

due. Ponekad, nakon to trpeljivo podnesemo iskuenje, vidimo da je dua mirna, radosna i lagana kao vazduh. Mi, sa svoje strane, moramo biti oprezni da ne taloimo otpad, kako ne bi bile neophodne bure odgovarajue jaine. Bure su se ponekad podizale i u svetiteljima, ali su bile drugaije prirode i imale su drugaiju svrhu: ponekad im je iskuenje pomagalo da se jo vie posvete ili je doprinelo njihovoj veoj slavi, ili je imalo za cilj da jo vie proslave Boga ili je pak bilo u vezi sa burama koje su se podizale protiv Pravoslavlja, itd. Pobrini se, edo moje, da ima to vie smirenja, posluanja savetu tvog starca i ljubavi za sve, ali da nema poverenja u svoje pomisli nego da verno sledi pouke svog starca. 5. Nikada nemojte imati suvie poverenja u same sebe. Nikada ne prihvatajte pomisao da ste dobri i ispunjeni vrlinama. Prekorevajte same sebe. Optuujte se iznutra, kako biste pogubili egoizam. To je zid koji spreava Sunce Pravde, Hrista, tako da NJegovi zraci ne mogu da dopru do nas i da prosvetle na um bogopoznanjem i samopoznanjem. LJubite smirenje u svemu, jer nam je Isus dao primer za to. Kad je pripasao ubrus i oprao noge Svojim uenicima, rekao je: Znate li ta sam vam uinio (Jn. 13; 12). Drugim reima, ako sam se ja toliko smirio (unizio) i oprao vam noge, duni ste i vi da se smirujete jedni pred drugima. 6. Nauite se monakom smirenju: kad god vam starac naredi da neto uinite, recite: "neka je blagosloveno" a kad vas prekoreva recite: "blagoslovi". Kroz smirenje ete se uskoro dotai boanskog, jer je na Hristos rekao: Nauite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt. 11;29). Duevni pokoj je najistinitiji znak istog srca. Smirite se, omalovaite i vreajte same sebe, kako bi mir Boiji doao u vae due. Ne pravdajte se kad vas starac prekoreva zbog neke od vaih greaka, nego recite: "blagoslovi". 7. LJubimo smirenje, edo moje, i ako se Gospod saali na nau obnaenost pa nam poalje malu molitvu i obue nau duu u boansko ruho, moramo biti veoma oprezni da ga ne izgubimo usled nesmotrenosti, odnosno usled gordosti, osuivanja, nemara, neposlunosti itd. Naprotiv, uinimo napor da ga ubelimo dobrim delima, posebno kroz smirenoumlje i samoprekorevanje. To e Boga mnogo vie zadovoljiti nego velika dela uinjena zbog slavoljublja. Uvek budi savreno posluan. Posluanje je izdanak smirenja, dok su protivureenje, svaa i neposlunost izdanci gordosti, koje monah mora mrzeti kao uzroke oskrnavljenja due. 8. U svojim molitvama prevashodno traite da vam Bog podari smirenoumlje. Istrajte u ovom svom zahtevu jer se bez smirenoumlja ne moe dostii nijedno dobro dostojno nagrade. Tako, edo moje, kae i apostol Pavle: ta li ima to nisi primio? A ako si primio, to se hvali kao da nisi primio (1. Kor. 4;7). Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca (Prie Sol. 16;5). Dakle, edo moje, bori se protiv ove niske strasti smirenoumljem i razmiljanjem o tome koliko

je smirenoumlje projavio Gospod slave postavi ovek i smirivi se (unizivi se) do uvreda, kleveta i Krsta. Svi ljudi Boiji takoe su ispoljili izuzetno smirenje kojim su se posvetili i uverili nas da nema drugog puta koji bi vodio ka spasenju. Prigrli sve to ti donese smirenje, ak i ako te bude bolelo i inilo da se osea kao da si na samrti. Ishod ovog bola bie blagoslov Boiji i napredovanje ka najizvrsnijoj od svih vrlina, smirenju. Molim se da ti ga na Bog, Isus, neizbrisivo podari u dui. 9. Sutina svega ovoga, edo moje, jeste u sledeem: tebe napada duh gordosti, zajedno s njegovim sestrama, slavoljubljem i nadmenou, kao i sa njihovim pomonicima, neistim i hulnim pomislima. edo moje, znaj da je duha gordosti teko pobediti. Duh slavoljublja ima mnogo glava i trnovit je. Ma koliko da izmeni svoje pomisli ili svoj nain ivota, uvek e ga nai ispred sebe, kao trn. Ako ve stvari tako stoje, ta onda da inimo? Trebalo bi da iskoristimo svaki nain, duhovni ili materijalni, koji e nas odvesti ka smirenju. Iznad svega, trebalo bi da primoramo svoj um na smireno razmiljanje, preputajui Boijem promislu hoe li nas izbaviti ove strasti ili e je samo oslabiti. Mi se, sa svoje strane, moramo istrajno boriti, a Bog e, srazmerno naoj borbi, posredovati kao podrka i kao pomonik. O stranoj strasti slavoljublja sveti Jovan Lestvinik kae: Slavoljublje do groba", odnosno, slavoljublje e nas napadati dok god smo ivi, s tom razlikom to emo ga oslabiti ratujui protiv njega ili dugim opitom o njegovoj pogrenosti. Plai pred Bogom da ti podari duh smirenja, jer e samo kroz njega napredovati ka vinjem, ka ljubavi Boijoj. Duhovno napredovanje nije nita drugo do sticanje smirenoumlja. Iako je Bog, Isus se toliko smirio (unizio), dok se mi, nitavni po prirodi, uzvisujemo i kitimo perjem slavoljublja kao paunovi. Meutim, kad nas On baci u neko iskuenje i kad mi, paunovi, ugledamo nakaznost svojih nogu, odnosno trulenost svoje due, shvatimo ta smo po svojoj prirodi mi, pleme Adamovo, i da naa gordost ne moe da se unizi drugaije osim udarcima i padovima. Suze i pla donose mnogo smirenja, i stoga ih strpljivo trai od Darovatelja dobra. Pomoli se: "Ne prezri mene, zabludelog, Ti koji si od Djeve roen, ne prezri moje suze, Radosti angela, nego me primi u pokajanju i spasi me." Molim se da ti Isus, smirenje srca, podari Svoje srce, kako bi i ti okusio smirenje. 10. Smirenje je udesna vrlina i onoga ko je poseduje ini miomirisnim. Onaj ko poseduje smirenje poseduje i posluanje, ljubav, trpljenje i svaku drugu vrlinu. Kad se gnevimo i padamo u jarost, kad osuujemo ili kad nismo posluni, oigledno je da imamo odgovarajuu koliinu gordosti i egoizma. Ukoliko vie napredujemo u smirenju, utoliko e se vie povlaiti zli izdanci egoizma.

eda moja, smirimo se radi Gospoda, koji se toliko smirio (unizio) zbog nas. Gospod je pokazao toliko smirenja, ak do smrti na Krstu! Zar onda mi, koji smo nitavni po prirodi, neemo prikloniti glavu pred svojim bratom? Zar oekujemo da uvek bude onako kako mi hoemo? Ako elimo da Isus obitava u naem srcu, smirimo se i ljubimo onako kako je to Isus inio. Ne alostimo ga vie ispoljavajui egoizam. Ne raspinjimo ga ponovo izrazima i postupcima kojima nedostaje bratska ljubav. Ne unosimo vie gorinu u sveto srce naeg najslaeg Isusa. 11. Angeli su bili na nebesima, u slavi i himnama, ljudi su bili sreni u svojim kuama, ali je Bog Stvoritelj bio u peini i u ivotinjskim jaslama, kao poslednji siromah! Kakvo je smirenje naeg Isusa! Zadobijte to smirenje, eda moja! Smirenje je najblagodatnija vrlina, odeda protkana zlatom! Blaen je onaj ko je u nju obuen: on e zadobiti neizrecivu duhovnu lepotu. Naprotiv, najneistija strast je samoiva gordost. 12. Preklinjem nau Presvetu Bogorodicu da mi u svemu podari smirenje, jer je to temeljna vrlina i bez nje blagodat Svesvetog Duha nee zapeatiti nijedno nae delo. Kad je aleksandrijski arhiepiskop Teofilos posetio monahe Nitrijske gore, upitao je jednog od staraca: "ta si, stare, naao vie nego ja, podvizavajui se na ovaj nain?" Potovani starac je rekao: "Stalno prekorevam samoga sebe." "Uistinu", odgovorio je Teofilos, "ne postoji krai put ka Bogu od ovoga!" Zar Luonoa i Adam nisu otpali od Boga zbog gordosti i buntovnitva? Zar se Adam nije spasao smirenjem Presvete Bogorodice - evo slukinje Gospodnje, neka mi bude po rei tvojoj (Lk. 1;38) i od NJe nepromenljivo roenog Sina Boijeg, koji je uio najveem smirenju i svojim delima ga pokazivao? On je takoe rekao: Nauite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt. 11;29). Kad god ovek pogleda na sebe sa smirenjem i samoprekorom, u dui e osetiti slatki pokoj, mir, utehu, olakanje i nadu. Naprotiv, ono to mu pokazuje gordost due je nemir, pometnja, gnev, razmetljivost, ohole tenje itd. O, kako je nenaporan put smirenja! ovek koji poseduje smirenje i samoprekor, zajedno sa blagodarnou Bogu, i bez truda podvizavanja ili podnoenja bolesti moe da dosegne duhovne visine i da oseti blagodat usinovljenja! Naprotiv, muenje podvizima uz neshvatanje sopstvene slabosti, nemoi i nitavnosti znai borbu bez nagrade, znoj bez plate i put bez nade! Kakva je nesrea boriti se bez ikakve dobiti! Odgajati bez etve! Zato se to dogaa? Zato to borba nije bila pravilna: Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu (2. Tim. 2;5). ak ni prilikom telesnih nadmetanja, atleta ne dobija venac ako se nije borio po pravilima. 13. Na sveti Bog doputa da iskuenja dou na one koji ga ljube kako bi ih nauio vetini ratovanja. Blagodat Boija se povlai, pojavljuju se oblaci iskuenja i ovek kae: "Gle, Bog me napustio!" Hiljade pomisli! Guenje due! Tama i spoticanje!

Sve to tvori Sveta Premudrost, na Sveti Bog i mi uimo da samo Bog moe da nas spase i da su bez Boga sva naa dela otpad i pleva koju e razvejati i najslabiji vetar iskuenja. Tad postaje oigledno da smo zarali, slabi i nemoni da se suoimo sa bilo kakvim iskuenjem bez pomoi svete blagodati Boije. Posredstvom takvih stvari, blagodat boanskog provienja ui nas lekciji samopoznanja, odnosno istinskom, spoznajnom, vrstom i temeljnom smirenju. Bez smirenja se ne moe izgraditi duhovna kua. Bog nas naputa do take oajanja, tako da smo prinueni da Ga prizivamo plaui i jadikujui, kako bi se posvetili i naa usta i nae srce. Sve to, dakle, donose iskuenja. Zaista, molimo se Bogu da nas izbavi od iskuenja, ali kada dou kroz njih moramo proi trpeljivo i mudro, da bismo od njih imali koristi. Dakle, u svemu budite trpeljivi i tako se spasite! 14. edo moje, trebalo bi da kao pravilo ima neprestano samoprekorevanje. U svakoj raspravi najpre naini metaniju. Tako e prvi dobiti venac, a uzrokovae da se i tvoj brat pokaje. U svako doba razmiljaj o smirenju Gospodnjem, kako bi tvoja dua bila spremna da izdri svako unienje ljubavi NJegove radi. U ovekovoj duhovnoj borbi, glavna uloga pripada njegovom uenju kako da se smiri (unizi), da prekoreva samog sebe i da opravdava svog blinjeg. Ko god se nauio ovoj filosofiji, sigurno je ve sakupio najslae plodove oslobaanja od strasti. U protivnom, on e, na svoju veliku alost i bol, svoje strasti povlaiti sa sobom. edo moje, neprestano prekorevaj samoga sebe. Nemoj misliti da si pravedan. Kad god uje da neto loe govore o tebi, reci: "Moja braa su u pravu. Ja sam zaista takav. Zasluio sam jo vie kleveta zbog svojih grehova." Uvek smatraj da si nitavniji od svih ostalih i uzdri se da izdaje nareenja kao onaj ko ima vlast. Dakle, smirenje u svemu! 15. Smatraj sebe veoma grenim i oskrnavljenim kako bi se Isus Hristos smilovao na tebe i poslao ti Svoje milosre i oprotaj tvojih mnogih grehova. Budi posluan svoj svojoj brai i postani poslednji i najnii meu njima, ukoliko eli da se tvoje strasti i slabosti udalje od tebe. Nikad se ne pravdaj, ni reju ni pomilju nego, naprotiv, osuuj sebe kao onog ko je pogreio i ko zasluuje mnogo udaraca. U starca imaj poverenja, i pokai posluanje i ljubav prema njegovim reima. Iskreno mu ispovedaj sve svoje pomi1i>v<>*<>^<>"<>"<>#<>"<>."<>" ^)" *<>*><>"<>*s>^<>*<>*<>*<>* sli, jer je iskrena ispovest karakteristina za smirenu duu.

16. Neprestano se prekorevaj, jer je samoprekor izdanak i plod smirenog srca, a kao to znamo, Boansko se projavljuje u smirenom srcu. Blaeni isti srcem, jer he Boga videti (Mt. 5;8). Briljivo ispitaj svaki svoj pad i zapazie da je, u veoj ili manjoj meri, seme gordosti bilo glavni uzrok pada. 17. Neka vam pred oima stalno bude va egoizam. On je uzronik svakog zla. Smirite se i uguite svoj egoizam, koji dolazi kao otrovna zmija da bi zatrovao vae due. Neka u tebi ne ostane nijedna gorda pomisao, jer e samo tako odbiti svako dejstvovanje satanino. Sveti Triod zapoinje divnim primerom o cariniku i fariseju, da bi nas nauio da svako ko je smirenouman moe dobiti opravdanje, odnosno oprotaj grehova. Osim toga, ova parabola otkriva i veliko zlo, gordost, koja se pojavljuje kao velika prepreka za oprotaj grehova, uprkos praktikovanju svih ostalih vrlina, a posebno davanja milostinje. Iz ove i mnogih drugih istina Svetog Pisma uimo da se ovek ne moe spasti bez smirenja i istinskog pokajanja, ak i ako je uznapredovao u ostalim vrlinama. 18. Ne budi tvrdoglav nego smiren. Ne misli da si neto jer je to gordost, a Bog prezire ponosite. edo moje, uvek smatraj da si najgreniji ovek na svetu i da e, ukoliko te napusti Boija blagodat, initi sva zla ovog sveta! Uvek optuuj samoga sebe. Kad god poe da se priesti, optui samog sebe kao nedostojnog da u sebe, koji si toliko grean, primi Hrista Vladiku. Jecaj dok se prieuje da bi Hristos bio milostiv prema tvojim gresima. Nauite se od mene jer sam krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt. 11;29). Trava ne klija na utabanom tlu. Isto tako, strasti i zloba ne niu u smirenom srcu. Sve dok nam nedostaje smirenje, Bog nee prestati da nas smiruje kroz iskuenja, dok ne nauimo ovu ozbiljnu, ivotodavnu i spasonosnu lekciju. 19. Napred, eda moja! Opaite se duhovnim ubrusom Hristovog smirenja (v. Jn. 13;12) i svemu se potinite, da biste Gospoda svake tvari primili u svoja srca. Hristos ne obitava u dui kojoj nedostaje miomiris smirenja. Naprotiv, On je naputa zbog njenog zlosmradija. Svim srcem vas preklinjem da prezrete protivureenje, svau, neposlunost, samovolju, odvanost i svako drugo ostraeno stanje, jer e sve to udaljiti ljubav Boiju i umesto nje doneti gorinu. Budite iskreni u svemu to pokazujete i izraavate. Ne govorite lai, kazujte istinu. Ne gledajte na duhovne bolesti svoje brae koja se bore zajedno sa vama, jer e vam to mnogo nakoditi. Bolje bi bilo da, Gospoda radi, saaljivo zanemarite njihove bolesti, da bi i On vae bolesti smatrao dostojnim saaljenja.

Nikada o sebi nemoj misliti neto veliko, kako te ne bi napustila blagodat Boija koja te titi i kako ti se ne bi dogodila velika iskuenja. 20. Ne postoji vee zlo od egoizma. On poraa sva iskuenja i nevolje, i teko svakome koga uhvati u zamku, jer e ga sigurno izobliiti. Samo e dobar poslunik uiniti da njegova dua postane angelopodobna po duhovnoj lepoti. Ne dozvolite da vam vreme besplodno prolazi, jer se konopac zatee i iznenada emo zauti: Naredi za kuu svoju, jer e umreti i nee ostati iv (Is. 38;1). ibajte egoizam svom svojom snagom. Nauite se smirenju. Delajte sa umilenjem, plaem i miomirisom smirenja. Bie nagraena samo ona dela koja budu imala smirenja. Dela zatrovana egoizmom i samovoljom raznee etiri vetra i razvejae ih kao plevu, i mi emo ostati praznih ruku. Doimo sebi. Radujmo se preneporonom ljubavlju Hristovom, jer ostraene due nee ui u nebeski Jerusalim. Tamo e uz radost i likovanje ui samo iste due. 21. Da, ljubljena moja eda, nama uistinu nedostaje ta sveta vrlina, smirenje. Egoizam, to strano zlo, uzronik je svake ljudske patnje. Uistinu, smirenje je svetost! Zato se bavimo sitnicama? Zato to nemamo smirenja. Onaj ko ima smirenje odvraa nevolje. Bez istinskog smirenja, nevolje ostaju nedirnute i uveavaju se, tako da se gubi svaka nada u popravljanje. Smiren ovek se ne sea prolih nepravdi koje mu je uinio blnji, nego mu od sveg srca oprata i sve zaboravlja ljubavi Boije radi. Preklinjite u svojim molitvama naeg smirenog Isusa da vam podari duh smirenoumlja i krotosti. 22. Smiri se i prekorevaj samu sebe. Ne opravdavaj se, ak i ako si potpuno u pravu, jer samoopravdanje ne sadejstvuje iscelenju nae duhovne bolesti. Keri moja, pokuaj da udovolji starici, i osenie te Duh Boiji. Postani smirena nevesta Hristova. Egoista je mrzak najlepem eniku Hristu. enik je smiren i krotak. Zar e onda nevesta biti gorda i razdraljiva dua? Ako eli da bude miomirisna, prigrli smiren, prostoduan, posluan i krotak duh. Prezri egoizam kao zlosmradije i bezumlje. Dobro ini to sebe prekoreva zbog svega. Prema svetim Ocima, to je najistinitiji put. Da, edo moje, usadi takav nain ivota duboko u svoju duicu i imae ogromnu korist. 23. ta je lepe od duhovnog prisiljavanja? Uistinu, ono daje skrivenu ali savrenu radost, zajedno sa svetom, pouzdanom budunou. Dakle, edo moje, bori se u svetom samoprekorevanju. Neprestano se prekorevaj. Prebaci svu krivicu na sebe i zavapi: "Isuse moj, ponovo sam pogreio. To nije uinio ni avo ni neka druga osoba, nego sam ja pogreio jer nisam obraao panju kuda idem. Baci svetlost na put mog

ivota i poalji rosu smirenja u moje srce, da bih Te osetio, krotki i smireni Isuse. Ne prezri moje suze, Radosti angela, nego ih prihvati kao mirisni tamjan i udovolji molbama mog srca da bih naao utehu i kao mladi u istupljenju pevao pobednike himne Tvoje slave." Usredsredi se na sebe i sve sagledaj prostim oima kao neto to ne treba da te brine. Delaj u skladu sa tvojom snagom i iste savesti. Moli se za sebe i za svu brau. Neka tvoja ljubav sve pokrije i uzleti iznad zmija kao lebdei orao. 24. Budi oprezna, keri moja, s tvojim nainom ivota. Budi krotkija i popustljivija. Budi smirena i pokorna. Sve su to karakteristike samopoznanja. Optuuj sebe govorei: "Ako misli da te sestre preziru, da ne obraaju panju na tebe itd, one ti ine dobro. Dobija ono to si svojim delima zasluila. Da si dostojna panje, one bi te potovale. Meutim, budui da si nedostojna, egoista i gunalo, Bog to doputa da bi se smirila. Koliko e ti jo trebati da shvati da si zaista takva, pa ak i gora? Na ovaj i sline naine udaraj se kao palicom da bi smrskala glavu te strane ivotinje koja se zove egoizam! Ona je za sve odgovorna. Dakle, upravimo sve svoje snage protiv nje. Ako je uz Boiju pomo smirimo, istog asa e izbledeti sve strasti dvojnog oveka[1]. Razmiljaj o tome da nam je Bog dao sve: telo, duu, um, srce, zemlju, vazduh, hranu, disanje, slobodu u Hristu, veru u NJega, NJegovo Nebesko carstvo, izbavljenje od pakla, sveta tajinstva, svetog uvara nae due i, iznad svega, NJegovu nepobedivu silu koju nam daje u naim bitkama. tavie, On nam je dao i Samoga Sebe. Kako i zato da budem nadmen, kad mi je Bog dao sve i ja nemam nita to bi bilo moje sopstveno? ak i ako pomislim na neto dobro, izvor dobra je Bog. ak je i moj um, koji razmilja, Boiji. Uinio sam neto duhovno i, bez obzira da li je to uinila moja dua ili telo, i jedno i drugo je Boije. Ono to je moje jeste volja, ali On ak i njoj pomae. Dakle, sve stvari potiu od istinskog izvora, Boga. ta imamo, edo moje, a da nije od Boga? Od te take stupamo u oblast samopoznanja, u oblast smirenja. ta je vaseljena u poreenju s Boijom beskonanou? ega je onda deo ovek sa svojom nitavnou, ko se razmee i gordi svojim nitavilom? Ovo je nepokolebiva istina: Istina je NJegova tit i ograda (Ps. 91;4). S tim istinama, u stanju si da se mono suprotstavi satani. 25. Bori se dobrim podvigom, edo moje. Ne plai se, pokidaj svaki okov oajanja. Bog bira bolesne i beskorisne da bi posramio one koji misle da su zdravi i korisni. Sila Boija se mnogo snanije projavljuje u slabim stvorenjima. Ovakav izbor Boiji nas istovremeno podstie na

nevoljno smirenje i navodi da mu, kao miomorisni tamjan, uznosimo bezgranino blagodarenje i zahvalnost. edo moje, Bog ti je pokazao mnogo ljubavi. Prema tome, smireno ostani u naruju Boijem, da bi se uzneo u boansko naslaivanje. Budi oprezan sa duhom nadmenosti. Nemoj misliti da ti poseduje neto to ostali ne poseduju, jer se Duh Sveti raspodeljuje na svakoga od nas onako kako to On hoe. Za jednoga se On pojavljuje kao ljubav, za drugoga kao mudrost, za nekoga kao znanje, a za nekoga kao veliki strah Boiji - jedan isti Duh! Svi su priasnici Svetog Duha, ali ne srazmerno svojim delima, nego srazmerno svom smirenju! U nedostatku dobrih dela, nita nee moi da nas uini sinovima Boijim nego razumevanje nae slabosti i Boije velianstvenosti. Bez smirenja, nae delo ostaje nezapeaeno. Meutim, kad je to delo priasno smirenju, odmah postaje punovano. Bog trai beskorisna bia: Izii brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i hrome, i slepe... privoli ih da uu da mi se napuni dom, jer vam kaem da nijedan od onih zvanih ljudi koji sebe smatraju besprekornima nee okusiti moje veere (v. Lk. 14;21-24). Koliko je radosno to smo i mi, blagodarei naoj slabosti, meu ovima beskorisnima, i to nas je On pozvao u Svoju kuu da budemo NJegovi gosti i prijatelji, tako da u odaji naeg srca moemo da ujemo glasove nebeskih bestelesnih sila! Vidi, edo moje, da avo lae kad ti govori da si telesno beskoristan i da ne moe da bude monah. Vano je da dua bude zdrava - smirena, odnosno da poseduje samopoznanje! Bog ne eli da rtvujemo zdravlje da bismo zadobili blagodat. On nije ljudsko bie sa potrebama nego Bog koji nema nikakve potrebe. Pored toga, On je taj koji doputa bolesti. Kad jednom posredstvom bolesti isceli duu, On je postigao Svoj cilj. NJemu nije neophodno telesno zdravlje. NJemu su neophodni naa ljubav i smirenje, dok su nama vrlo korisni. 26. Pomisli gordosti i slavoljublja su strane i borba sa njima je teka. Meutim, pred smirenjem Isusovim one doslovno gube snagu. Istina e vas osloboditi od svakog greha i strasti (v. Jn. 8;32). Sveti Oci piu: "Kad vidite da su se Pilat i Irod izmirili, znajte da se pripremaju da ubiju Isusa. A kad vidite da vas napadaju slavoljublje i gordost, znajte da su se zaverili da vam pogube duu!" Obuzee vas strah i drhtanje kad razaznate takve pomisli. U skladu sa veliinom vae gordosti, provienje Boije priprema se da vas kazni iskuenjima, kako biste se nauili da razmiljate smireno. Prisilite se da budete smireni, a kad vidite pomisli gordosti, uzmite tap i ponite da se udarate[2]. Telesni bol uklonie duevni i Bog e vam, videvi kako se uporno borite, dati potrebnu snagu. Dakle, u skladu s naim namerama i borbom, Isus nam alje Svoju svemonu silu.

Pomislite koliko je ljudi propovedalo, pisalo, raspravljalo o dogmama. Oni su ispunili svet knjigama, kao to je sluaj sa Origenom, koji je napisao mnogo knjiga i spasao mnotvo ljudi, dok je mnoge ukrepio da postanu muenici. I pored toga, na kraju je oznaen kao osniva jeresi i otpao je od Boga. Avaj! Koliko zla gordost stvara oveku! Bog nijedno ovekovo delo ne smatra kao njegovo (ovekovo) sopstveno, jer je ovek samo provodnik, slavina, a ne izvor. Kako bi slavina mogla da pomisli da voda kroz nju tee zahvaljujui njenom sopstvenom radu, budui da zna da je izvor taj koji uzrokuje proticanje vode? Zaborav je najgori uitelj due, jer kad bi se ona seala istine, nikada ne bi izgubila razum. ta je uzrokovalo Luonoin pad? Zar to nije bilo nadmeno miljenje? Neka nam to bude pouka, jer ovek ne stie opit i obazrivost samo na osnovu sopstvenih nesrea, nego i na osnovu nesrea njegovih blinjih. Kako su veliki podvinici, koji su se svega odrekli, padali i dostizali taku avoimanosti, a onda se vraali u svet i optuivali monatvo? Oni su padali stoga to su smatrali da su bolji i ispunjeniji vrlinama nego ostali, i da su verovatno ve neto postigli. 27. Ne budimo pospani, budui da ve znamo da je lovac na due na svakom mestu postavio svoje zamke. Bilo da smo u duanu ili u gradu, bilo da smo u okrilju porodice ili ak u crkvi Boijoj, moramo motriti na zamke koje su prikrivene pobonou. Ko je u stanju da razotkrije ove zamaskirane zamke i da se naruga njihovom vetom izumitelju? Da bismo ih unitili, koristimo iroko iskustvo naih svetih Otaca - monaha. Oni ue da je, u sutini, jedino uzviena vrlina smirenja svemona. Ona je ma Duha koji unitava zlo u njegovom korenu i potpuno onemoguuje kuaeve zamke. Napregnimo se da steknemo najspasonosniju vrlinu smirenja koja pogubljuje avola. 28. Jednom je demon susreo svetog Makarija Velikog i rekao mu: "Makarije, ta ini vie od nas time to sedi u pustinji? Ti posti, a ja nikad ne jedem! Ti tei siromatvu, a ja nemam nita! O, Makarije ti poseduje jednu stvar koja me pobeuje i kojoj ne mogu da se suprotstavim." "ta ja to imam", upitao je sv. Makarije. "SMIRENJE! Ono me spaljuje!" im je to izrekao, demon je iezao. Uinimo mali napor da zadobijemo ovu spasonosnu vrlinu. Taj napor se sastoji u neprestanom preklinjanju naeg Boga, koji sve moe da nam je podari. Budimo sigurni da emo stei ovu vrlinu kad s bolom, trpljenjem i upornou budemo zakucali na dveri milosra. Ona se lako otvaraju kad koristimo klju evanelske udovice kojoj je uinjena nepravda (v. Lk. 18;25). Zbacimo breme nehata i podraavajmo jelenovu bistrinu vida time to emo u svakom iskuenju brzo pritei Bogu i to emo u svemu traiti NJegovu pomo. U tom sluaju moemo pobediti

neznaboca Golijata i proslaviti velianstvo Carstva kojem pripadamo, velianstvo Carstva Boijeg. 29. Kad se protiv nas bori zlobni demon gordosti, nikad neemo prestati da padamo. Meutim, padovi nam mogu pomoi da postanemo svesni svoje nitavnosti i da zadobijemo smirenje. Tada dolazi Hristos, koji je krotak i smiren srcem. Tada e radost, mir i sladost vladati u naim duama, i blaenstvo e nam zagrevati srce. 30. Prisilite se, eda moja, u duhovnoj borbi. Ne zaboravite ogromni opit demona i nau sopstvenu slabost. Kao to u jesen list pada i pri najmanjem daku vetra, i mi emo pasti pri najmanjem iskuenju i probi, ukoliko nam ne bude pomagala blagodat Boija. A kad nam pomae blagodat Boija? Samo onda kad smirenje rukovodi svaku nau misao i delo. 31. Neka u vaim duama naraste istinsko i verodostojno smirenje, kroz koje e se sauvati duevni plod. Satana pokuava da oni koji se bore zaborave svoj cilj. On uspeva u tome ako moe da uini da se pogorde i pomisle da su svojim napretkom i prisiljavanjem zadobili ovu ili onu vrlinu. Na taj nain trud ostaje bez nagrade - borba bez nade i rad bez plate. 32. Glas koji uje da ti kae: "Hristos te oistio od tvojih grehova i umrtvio je tvoje strasti" potie od avola. To je prvi kamen spoticanja koji e oveka odvesti do prelesti i pogibelji. Ako ga ovek slua i obraa panju na njega i ako se njegovo srce naslauje i prihvata ove demonske rei kao istinite, demon mu se istog asa pribliava jo primetnije i on postepeno biva savladan. Tada mu treba mnogo vremena da bi se oslobodio. Zbog toga si, edo moje, dobro uinio to nisi obratio panju na taj glas nego si, umesto toga, osudio sebe. Drugi put kad neto zauje, kai: "Rei u to mom starcu i postupiu onako kako on kae." avo se mnogo plai ispovedanja starcu jer dobro zna da e tada sve njegove zamke biti unitene! Shvatie, edo moje, da su pomisli nadmenosti (drugaije reeno, gordosti) proklijale u tebi i da ti se sve to deava usled toga. Budi oprezan. Imaj mnogo smirenja. Svakodnevno preklinji Boga da ti podari duh smirenja. Kao to nita ne nie na utabanoj stazi, tako ni prelest ne nie u utabanom smirenom duhu.

Odlomak iz omilije "O smirenju"

Moramo biti veoma oprezni: neophodno je da obratimo panju na sebe i da strahujemo od Boga. Strah je svetlost; on je svetiljka. Poetak je mudrosti strah Gospodnji (Prie Sol. 1;7), ali je i kraj mudrosti strah Gospodnji!

Strah prethodi ak i ljubavi Hristovoj. Kad zadobijemo ljubav Hristovu, strah je jo uvek pomean s ljubavlju, jer ljubav moe voditi oveka ka izvesnim slobodama i tako uiniti da se ovek udalji od prave ljubavi. Strah je konica koja ograniava oveka. Kad god u sebi zapazimo zlobu, zavist, osuivanje, gunanje ili bilo ta avolsko, moramo shvatiti da nemamo isto srce. Kad bismo imali isto srce, ne bismo bili uvreeni ak ni kad bi nas ljudi klevetali i ismejavali. injenica da smo uvreeni, uznemireni i ogoreni pokazuje da nae srce nije isto. Nedostaje nam smirenoumlje. Smirenoumlje ini oveka popustljivim, trpeljivim, strpljivim. Kad nemamo strpljenja, kad nemamo trpeljivosti, kad nismo popustljivi, kad ne podnosimo strpljivo, onda su to znaci nedostatka najosnovnijih vrlina, smirenoumlja i ljubavi, koje nas vode blie cilju, a to je istota. Kad ne postoji istinska duhovna ljubav i smirenoumlje, onda nismo dostigli svoj cilj. oveku nije potrebno obrazovanje i veliko znanje da bi dostigao istotu. Kad mislim da sam sve rtvovao da bih dostigao taj cilj, onda ne mogu da traim izgovore kojima u opravdavati samog sebe. Ako traimo izgovore, onda ponitavamo svoj cilj. Ne radi se toliko o tome da li je druga osoba pogreila ili nije, nego o tome da li ja uistinu volim svog brata ili o tome oseam li otealost svog srca. To je moja greka; potrebno je da izmenim svoju duu i da ga volim, ak i ako sam unutar sebe ogoren zato to me je jednom prekoreo ili to nije imao dobro miljenje o meni. Ako u sebi nosim mranu i gorku predstavu o njemu, onda to optereuje iskljuivo mene samoga. Taj brat bi mi uistinu mogao biti naklonjen, ali mi takvo razmiljanje nee po206 moi da dostignem svoj cilj. Bez obzira na to kako je brat raspoloen prema meni, ja ga moram posmatrati na drugaiji nain, ukoliko elim da dostignem svoj cilj i da se sjedinim sa Bogom. Iz tog razloga sveti Oci nikada nisu osuivali druge ljude, a posebno monahe, ak i ako su imali neto protiv nekoga. Jedan otac se spremao da drugog izvede na sud, tanije da ga kazni. Uputio se kod ave Sisoja i rekao mu: "Oe, hou da iznesem optube protiv mog brata koji mi je uinio takvo i takvo zlo." "Oprosti mu, opravdaj ga." "Ne", odgovorio je. "Ako mu oprostim, on e to ponovo uiniti. Tog oveka treba kazniti!" "Dobro, edo moje. Pomolimo se, a onda poi." Spustili su se na kolena i ava Sisoje je zapoeo da se moli: "Oe na... i nemoj nam oprostiti dugove nae, jer ni mi ne opratamo dunicima svojim!" "Nije tako", ree onaj monah. "Vi ste pogreili!" "S obzirom da hoe da izvede brata pred sudiju, tako treba da se molimo!"

Monah je tad shvatio svoju greku, pokajao se i nije otiao da prijavi brata. Postoji jedna velika istina: onako kako je nae srce raspoloeno prema naem bratu, tako je i srce Boije raspoloeno prema nama. Da li eli da ti Bog oprosti tvoje greke? Da li eli da te voli svim Svojim srcem? Tad bi i ti trebalo da voli i prata svim srcem. Da li hoe da Bog zaboravi sve tvoje greke i da ih se vie ne sea? "Hou, elim", zavapie dua. I tada, ma koliko da su te raalostili tvoji blinji, ti o tome vie nee razmiljati niti e se seati toga. To je velika istina. Prema tome, ko god se udalji od cilja, nainie mnoge i velike greke u ivotu. Ako primenimo ovu svetootaku mudrost, avo vie nee imati nikakvu vlast nad nama. Budimo obazrivi i prekorevajmo sebe, kako ne bismo izgubili svoj cilj i sutra se gorko kajali. Moramo to imati na umu i delati kao da je ovo na poslednji dan. Na cilj je jedan: da doemo sebi, da sagledamo sopstvenu krivicu, da se zbog svega prekorevamo, da osudimo same sebe, da sebe smatramo odgovornima i krivima, i da ne obraamo panju na to da li je na blinji kriv ili ne. Sveti Oci kau: "Ako elimo da zadobijemo mir pokuavajui da pomirimo druge, nikada neemo nai mir." Drugim reima, ukoliko elimo da steknemo mir time to emo miriti druge, nikad neemo iveti u miru. ovek dakle mora nai mir u sebi, unutar sebe. "Pomiri se sa sobom, i sa tobom e se pomiriti i nebo i zemlja", kae ava Isaak Sirijski. Poloimo ovo duboko u svoja srca, jer je to duhovno bogatstvo koja su nam sveta Evanelja i svetootaki tekstovi podarili da bismo spasli svoje uboge due.

NAPOMENE: 1. Prema miljenju veine svetih Otaca, ovek je dvojno bie i sastoji se od due i tela. (Prim. izd.) 2. Starac ovde ne predlae mazohizam, nego sugerie suprotstavljanje grenim stremljenjima pomou telesnog bola. Sline tehnike koristili su i sveti Venedikt, Epifanije, Nifon i mnogi drugi svetitelji. (Prim. izd.)

Grki!

O LJUBAVI PREMA BRAI I PRATANJU sadraj 1. eda moja, borite se dobrim podvigom (1. Tim. 6;12), i bratoljublje neka ostane (Jevr. 13;1). Neka ljubav bude sredite svih kretanja u bratstvu, i neka egoizam bude daleko i od vaih usta i od vaih pomisli. Koji hoe meu vama da bude prvi, neka bude svima sluga (Mk. 10;44), kae Gospod. A ako svojom prostodunou i jednostavnou ne postanemo kao deca, neemo ni na koji nain ui u Carstvo Nebesko. Kada ljubav vlada bratstvom, onda Hristos sve nevidljivo blagosilja. Radost, mir i samoportvovanje zbog brae zapaljeni su u srcu svakog brata, ali ih krepi i molitva. Ukoliko je ljubav obilnija, utoliko e vie ljubav Hristova i samoportvovanje obogaivati njihove due, Hristos e se vie proslavljati i vie e mu se klanjati, a mi emo postati smirena orua za proslavljanje svetog imena Boijeg. Istinska ljubav ne zavidi na dobrim darovima drugog brata. Ona se ne raduje kad zauje da neko izgovara poniavajue rei ili da osuuje drugog brata. Ona ne prestaje da hvali napredovanje svog brata. LJubav ne zavidi. LJubav se ne razmee, ne ponaa se grubo, ne trai korist za sebe, nego za brata. LJubav se ne razdrauje, ne misli o zlu, sve snosi, sve trpi (v. 1. Kor. 13;47). Ko god poseduje istinsku ljubav, nikad nee pasti u greh protiv brata. Molite se, eda moja, da vam Sama LJubav, na Bog, podari dar ljubavi u Hristu. Kad se ta ljubav zacari u vaim srcima, reima i delima, trebalo bi da se nadamo buduem obrazovanju bratstva u Hristu, s hrianskim duhom, duhovnim ozarenjem i nepokolebivim temeljima, bratstva koje je tesno sjedinjeno jednim duhom i jednom duom u mnogim telima. 2. LJubljena moja eda, molim se da vas Bog ljubavi ukrepi u zajednikoj ljubavi i da vam podari ljubav koja ne smilja lukavstva i ne izaziva sablazni nego ih, naprotiv, razvejava mudrou koju raa. Molim se da vam Bog podari istu ljubav, ljubav koja uva usta onoga ko je poseduje i ne doputa mu da padne u bezdan osuivanja, spletaka, klevetanja, lai, licemerja i bezmernih drugih zala, koja posredstvom jezika raa nedostatak ove istinske ljubavi po Bogu. Koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bogu njemu (1. Jn. 4;16). Kad posedujemo istinsku i neporonu ljubav jednih prema drugima, onda je to svedoanstvo da smo Boiji i da Boga ljubimo. Svaki koji mrzi brata svojega jeste ovekoubica (1. Jn. 3;15), i nalazi se u tami i ne zna kuda ide (Jn. 12;35).

Od Gospoda Isusa smo primili vrlo vanu zapovest: da ljubimo jedni druge. Pored toga, i avo je dao zapovest onima koji su mu potinjeni: da mrze jedni druge. Prema tome, mi smo uenici i poslunici onoga ije se zapovesti pridravamo. eda moja, strahujmo od hladnoe i neprijateljstva prema brai, kao i od razliitih pomisli koje prate ova raspoloenja i koje, malo-pomalo, vode duu ka demonskoj mrnji. Na taj nain mi se kao svom gospodaru potinjavamo avolu, neprijatelju naeg spasenja, a tada e se bezbrojna zla nakupiti u naim ubogim duama. LJubav je osnova, temelj i pokrov due koja je poseduje. U takvoj dui obitava Bog ljubavi i ona se ozareno raduje svakog trenutka. U jednoj kinoviji, neophodna je zajednika ljubav meu njenim lanovima radi njenog utvrivanja i ouvanja, jer je ljubav zlatni lanac koji na svaki nain sjedinjuje brau u jedno kompaktno telo. To telo e podneti sva iskuenja koja uvek stvara avo, gospodar neprijateljstva i mrnje. LJubav e biti ona nepobediva sila koja odrava lanove kao jedno telo, ija je glava iguman. Kad god je potrebno, ta sila e se boriti sa njoj sasvim suprotnom silom zla, koja e teiti da lanove otrgne iz ovog jedinstva. Kad smo slabi i mlaki u ljubavi, protivna avolska sila e zadobiti pobede saglasne slabosti koju trpi naa nekad vatrena i snana ljubav. ta su pobede protivne sile? Nevolje unutar bratstva, kao to su protivureenje, neposlunost, svae, gordost, zavist, mrnja i, najzad, naputanje kinovije (manastira)! Razmislimo, eda moja: da li angeli na nebesima protivuree, da li su neposluni i samovoljni, da li unose zlobu i mrnju, naputaju li mesto svog sluenja pred prestolom Boijim? Naravno da ne. To je uinio Luonoa, koji je nekad bio izlazea zvezda, a zatim je bio zbaen dole i postao satana! Budui da smo odeveni u angelsku shimu, zar nismo obavezni da ivimo angelskim ivotom? A kako se moe smatrati da ivite angelskim ivotom kad meu vama vidim protivureenje, prekore, samovolju, neprijateljstvo i, to je najgore, neposlunost? Ako to inite, zar ne postupate sasvim protivno onome to vam je savetovala moja nitavnost? Zar neete zasluiti veu osudu ukoliko inite protivno, saglasno biblijskoj izreci koja kae: Onaj koji je znao... i nije pripravio... bie mnogo bijen (v. Lk. 12;47), odnosno bie strogo kanjen mnogim stranim udarcima i kaznama. Plaimo se neposlunosti savetima, eda moja, jer svaki prestup i neposlunost neizbeno povlae kaznu (v. Jevr. 2;2). Naprotiv, borimo se da ih primenimo! Budite posluni svemu onome to vam je savetovano da uinite, kako biste primili nepropadljivi venac ljubavi i posluanja kad Sudija, Isus Hristos, bude davao nagrade i vence. Molim se da vas nepobediva hrianska Vladiica sveta, kroz Svoje molitve i molitve svih svetih, udostoji da primite nepropadljivi venac vene slave!

3. edo moje, pokuaj da udalji one rave pomisli za koje avo uurbano trai tvoj pristanak (gr. ), odnosno pomisli mrnje prema brai. Na njih uopte ne bi trebalo da obraa panju, jer on tei da ti ukrade najveu vrlinu: ljubav. Ako on to postigne, on je potpuno nadvladao tvoju duu. Kad jednom izgubimo ljubav, odnosno Boga jer je Bog ljubav i onaj ko obitava u ljubavi obitava u Bogu i Bog u njemu (v. 1. Jn. 4;16), ta nam je onda preostalo da nas spase? edo moje, nipoto ne sluaj te pomisli o mrnji prema brai, nego ih istog asa odagnaj, zaponi da izgovara molitvu ili pak reci satani: "to mi vie unosi mrnje, avole, to u vie voleti svoju brau, jer mi je Hristos zapovedio ne samo da ih volim nego da ak i svoj ivot rtvujem za njih, kao to se Hristos rtvovao za mene, nesretnika." Istog trenutka prihvati one stvari vezane za njih koje u tebi izazivaju odvraanje i reci: "Samo pogledaj koliko ih volim, zavidljivi satano! Umreu za njih!" Kad to uini, Bog e videti tvoju dobru nameru i nain koji koristi da bi porazio avola, i istog asa e doi da te izbavi. 4. Molim se da Sveblagi Bog poalje na tebe Svesvetog Duha, kao to je uinio i sa bogoposlanim apostolima, kako bi te prosvetlio da koraa iscrpljujuim putem spasenja. Kako je lepo i krasno kad sva braa ive zajedno u ljubavi (v. Ps. 133;1). Za bratstvo ne postoji nita lepe nego da obiluje boanskom ljubavlju. Tada je sve blistavo i preispunjeno krasotom, dok se Bog na visinama naslauje a sveti angelski duhovi raduju tamo gore, gde je ljubav bezgranina. Zapovest novu dajem vam, da ljubite jedni druge, kao to ja vas ljubih, da i vi ljubite jedni druge. Po tome e svi poznati da ste moji uenici, ako budete imali ljubav meu sobom (Jn. 13;34-35). O, ljubavi, ko god da te poseduje, uistinu ima blaeno srce! Jer ta je to to moemo da traimo, a da ga neemo nai u ljubavi?! U njoj su smirenje, radost, trpljenje, dobrota, sastradanje, snishodljivost, prosvetljenje, itd. Ali, da bi se zadobila ova najudesnija ljubav, moramo neprestano prizivati Boga ljubavi da nam je podari. Kad se Ime Boije zapamti posredstvom molitve "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", Ono u sebi sadri veni ivot, a veni ivot je Bog ljubavi! Dakle, onaj ko se moli ovom molitvom, zadobija istinsku, boansku ljubav. Dakle, napred! Ovo je put i nain pobednike ljubavi. Budite hrabri i odvano stupite u bitku. Neprestano izgovarajte molitvu, ustima i umom. Vie e vam koristiti da je ustima izgovarate tokom dana, jer je u to vreme um rasejan zbog ovekovog delanja. 5. Prekrasni put ljubavi je lien napora, i na ljubavinema ni senke ni mrlje nego, naprotiv, savest svedoi da dua ima odvanost pred Bogom. Meutim, kad nema ljubavi, dua nema odvanosti u molitvi i, kao neko ko je poraen i bojaljiv, ne moe da podigne glavu jer osea griu savesti zbog toga to nije ljubila onako kako Bog ljubi nju: prestupila je zapovest Boiju. Ako ne ljubimo brata svojega kojega vidimo, kako moemo ljubiti Boga kojega ne vidimo (v. 1. Jn. 4;20). Onaj ko ima istinsku ljubav ima i Boga. Ko god da nema ljubavi, nema ni Boga u sebi. Sveti Oci kau: "Ako si video svog brata, video si i Boga. Tvoje spasenje zavisi od tvog brata." Sveti oci, monasi drevnih vremena, koraali su bez napora putem spasenja, jer su sve rtvovali kako ne bi otpali od ljubavi. LJubav je bila cilj njihovog ivota. Na put je u potpunosti posut

trnjem koje je poniklo stoga to nam nedostaje ljubav. Iz tog razloga krvarimo dok koraamo ovim putem. Temelji kue se potresaju ukoliko se valjano ne uvrsti temelj ljubavi. 6. Prisili se, edo moje, due svoje radi. Prisili se da utei brau, i Bog e uteiti tebe, jer e ti poslati Svoju blagodat. Budi trpeljiv, budi posluan. Neka te svi smatraju za "otpad" i Bog e te prosvetliti. Veliki je onaj ko ima vie smirenja. Bog daje blagodat onome ko ima straha Boijeg, svima je posluan kao malo dete i stalno trai svetu volju Boiju. Takav ovek nikad ne trai da bude njegova volja, nego volja Boija i volja drugih ljudi. On uvek kae: "Kako ti eli, ti najbolje zna!" On nikad ne iznosi svoje sopstveno miljenje, jer sebe smatra nitavnijim od svih. Kada mu kau da neto uradi, on to marljivo prihvata govorei: "Neka je blagosloveno!" Dakle, edo moje, to je ono to bi i ti trebalo da ini. Od toga demoni drhte, odlaze daleko i nikad se vie ne vraaju. Oni su veoma uplaeni kad vide smirenje, posluanje i ljubav prema svima. 7. edo moje, samo izvravaj svoju dunost. Ako drugi nisu posluni, prepusti to Bogu i budi u miru. To dolazi usled avolske ljubomore, edo moje. Da li e avo otii u planine i tamo stvarati iskuenja? On odlazi tamo gde se ljudi bore za spasenje. Budui da i mi tragamo za spasenjem, on stvara pometnju a da mi to i ne primeujemo. Ponesi breme svoje brae. Bog svakoga pravedno nagrauje. Doi e vreme kad e videti koliko e ti On dati zbog patnji kroz koje si proao nadzirui mnoge due. Trudi se u ovom svetu i pomai drugim ljudima, i Bog te nikad nee liiti Svoje pomoi. Sada seje, ali e doi vreme kada e i njeti. Moli se da te Bog ukrepi u trpljenju, rasuivanju, prosvetljenju, itd. Ja se neprestano molim za tebe, ali ja nemam odvanost pred Bogom, tako i moje molitve ostaju besplodne. Pomisli samo na ono kroz ta su proli Oci da bi spasli druge. To nije mala stvar: ti pomae drugim ljudima, i zbog toga se avo obruava na tebe i alosti te. Poni da pokazuje odvanost i trpljenje i reci: "Spreman sam da umrem u bici pomaui mojoj brai da se spasu, ali Bog nee dopustiti da propadnem, jer ja to inim ljubavi NJegove radi." Da, tako uini, i videe koliko e radosti i snage zadobiti u borbi. Ponekad nestrpljenje, oajanje i pesimizam liavaju oveka blagodati Boije, a on to pogreno pripisuje bremenima koje nosi. Hrabrost, samoportvovanje, odvanost i vera u Boga donose blagodat Boiju. Molim se da Bog ukrepi tvoje duhovne nerve da bi se borio sa novom snagom. 8. Prebivajte u vezi uzajamne ljubavi, jer je ljubav poetak i kraj, temelj. Na ljubavi prema Bogu i tvojoj brai visi sav Zakon i proroci (Mt. 22;40). Bez ljubavi, mi smo kimval koji zvei - velika nula. Prema apostolu Pavlu, ak i ako predamo svoje telo da se Hrista radi saee, ako razdamo svoje imanje siromasima (v. 1. Kor. 13;3) i ako zbog Hrista umrtvimo svoje telo surovim podvinitvom a ljubavi nemamo, nita nismo ostvarili. Dakle, svom svojom snagom moramo nastojati da ouvamo snanu uzajamnu ljubav, kako bi naa neznatna dela opravdao Onaj koji ispituje tajne pomisli naeg srca.

9. Pie mi, edo moje, o nekome ko te alostio a koga si ti prokleo, itd. Ne, edo moje, ne proklinji nikoga, ma koliko da ti je nakodio. Hristos nam kae da ljubimo svoje neprijatelje, pa kako onda da izgovaramo ono to je zlo? Zatrai oprotaj od Boga i ubudue ljubi tog oveka kao brata, bez obzira da li si saglasan sa njim ili ne. Zar Hristos na Krstu nije oprostio onima to su ga raspeli? Zar onda mi moemo da postupimo drugaije? Da, edo moje, moramo svakoga da ljubimo, bez obzira na to da li drugi ljudi nas ljube ili ne. To je njihova stvar. 10. edo moje, uvek opravdaj svoga brata a prekori sebe. Nikad ne pravdaj svoje postupke. Naui da kae "blagoslovi", drugim reima, "oprosti", i u tebi e se nastaniti smirenje. Budi trpeljiv i previaj pogreke svoga brata, imajui u vidu Boiju trpeljivost prema tvojim sopstvenim pogrekama. LJubi kao to Isus tebe ljubi i kao to eli da drugi tebe ljube. Pridravaj se bezmolvija, neprestane molitve i samoprekora, i videe, koliko e alosti po Bogu, suza i radosti osetiti. Meutim, ukoliko ih se ne bude pridravao, drugim reima, ukoliko zapostavi njihovu primenu, hladnoa i suvoa zamenie vinje blagodati. LJubi svoju brau. Tvoja ljubav e se pokazati onda kad sve slabosti svoje brae bude smatrao nitavnim i kad ih i uprkos njima bude voleo. LJubav e te sauvati od svakog greha. Nemoj razmiljati ni o emu drugom osim o sebi samom (tj. o svojoj grenosti). Stalno prekorevaj samoga sebe, jer je to najbolji put. 11. Molim se za dobro zdravlje tvoje due, jer kad je dua zdrava, poseduje trpljenje u nedaama i samoodricanje u pogledu tela i pomisli. Onda nema bojazni od bolesti i samoljubivih pomisli. Kad je dua zdrava, u sebi nosi ljubav, ne sablanjava druge, podnosi teke rei svoje brae, ne razotkriva javno njihove pogreke, uvek ima lepu re za njih, kloni se i udaljuje od ravih pomisli i ogorenja. Kad je dua zdrava, ne gnevi se, ne guna, ne protivurei, ne mrmlja, nije neposluna, ne ispunjava svoje hirove i, uopte, pokazuje jo mnoga obeleja duevnog zdravlja. Takvo zdravlje traim od tebe, tome te savetujem, za to se molim.

12. Hrianinu podviniku Prvo pismo

Mora podneti tu osobu koja te alosti i dovodi u iskuenja. Podnesi ga s radou. Moli se za njega svaki dan. Uvek nastoj da mu uini dobro, da ga pohvali, da s ljubavlju razgovara sa njim, i Bog e uiniti udo, on e se popraviti. Tada e se Hristos proslaviti dok e avo, koji postavlja svaki kamen spoticanja, biti razoblien. Naroito prisili sebe da prestane sa osuivanjem i laganjem. Tvoje pravilo je da izmoli jednu brojanicu dnevno za tog oveka koji te mrzi da bi ga Bog prosvetlio za pokajanje. Pored toga, svakodnevno naini jo deset metanija tokom narednih mesec dana.

Ako taj ovek ima neto protiv tebe, zanemari to i budi strpljiv. Neka ti bude uinjena nepravda, ali ti nemoj initi nepravdu. Neka te i udare, ali ti nemoj udarati. Neka te osuuju, ali ti nemoj osuivati. Kad sve to uini, tad e Sin Boiji, zajedno sa Ocem i Presvetim Duhom, obitavati u tvom srcu. Bori se dobrim podvigom (1. Tim. 6;12) i zanemari postupke tog oveka da bi i Hristos zanemario tvoje grehe. Drugo pismo

Radujem se to sam doznao da si prisilio sebe da na taj nain pobedi oveka koji te toliko uznemiravao. Da, edo moje, ljubav uvek pobeuje. Uvek stremi ljubavi, smirenju i istoti. I dalje nastavi da se na brojanici moli za tog oveka. Hristos e ga prosvetliti. Iza svega toga stoji avo. Kad Hristos protera avola, tvoj brat e postati kao jagnjece. 13. Daj bratu prednost u svemu. Razlikuj se po tome to e svakoga potovati. Za Ime Boije, nemoj se svaati i nikoga nemoj osuivati! To nisu postupci jednog monaha, nego postupci mirjanina koji je daleko od Boga. Ti si posveenBogu i trebalo bi da uini sve to On poeli, i to bi trebalo da upravlja tvojim postupcima prema drugima. Kad primeti da se svaa itd, trebalo bi da shvati da tvori volju demonsku i da je Bog zbog toga veoma raaloen. Angeli koji te gledaju s tugom kau: "ta mu je da se sukobljava? Zar ne pomilja na Boiju zapovest o ljubavi?" Meutim, kad vide da se rtvuje ljubavi Hristove radi, oni e se radovati i proslavljati Boga, koji daje Svoju blagodat da bi ovek mogao da pobedi avola. 14. Preklinjem te, edo moje, prisili se da pokae bratoljublje. Monah bez ljubavi je duhovno mrtav. Nikome nemoj suditi. Ne govori stvari koje nisu neophodne, koje su beskorisne i tetne, i koje ne dolikuju monahu. Zbog ega si napustio svet, edo moje? Zato da bi se posvetio? Da bi zadobio boansku ljubav? A da li ostvaruje cilj zbog kojeg si napustio svet kad raalouje i osuuje starije? Dokle e se avo smejati, i kad e konano poeti da se kaje i da se popravlja? Vreme prolazi i kraj se pribliava. Sad se moramo prisiliti, jer emo kasnije beskorisno udarati glavom o zid. 15. Ovo je predveerje svetog Bogojavljenja. O, kakvo snishoenje! On je obnaen zakoraio u vode Jordana! Ko je to uinio? On, koji je Logos beznaalnog Oca, koji je u drevnosti rekao: "Neka bude...", i gle, sve se pojavilo pred NJim! Obnaen, da bi nama, koji smo bili obnaeni, podario usinovljenje! Kada je Jordan video Nevidivog i Bestelesnog ovaploenog u vidljivom obliju, prestraio se i okrenuo svoj tok! Sveti Jovan Krstitelj je zadrhtao i rekao: "Kako sluga moe krstiti Gospodara, kako svetiljka moe obasjati Svetlost?" Kakvu svetlost? Onu blaenu i trosunanu, koja obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet (Jn. 1;9).

Beznaalni Otac svedoi za Svog sabeznaalnog Sina, dok se Uteitelj sputa u obliku goluba i otpoiva na preneporonoj glavi Isusovoj, potvrujui verodostojnost ovih rei. Raduje se i poskakuje od radosti svaka hrianska dua pred velianstvom tajinstva Bogojavljenja! O, kakvog Boga i Oca imamo! O, to srce Boije, koje toliko voli oveka, bilo je zapostavljeno, zaboravljeno. On vapi kroz proroka: Moe li ena zaboraviti porod svoj, da se ne smiluje na edo utrobe svoje? A da bi Ga i zaboravila, ja neu zaboraviti tebe (Is. 49;15). Kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina NJegova, mnogo emo se pre, pomireni, spasti ivotom NJegovim (Rim. 5;20). O, koliko utehe daju ove rei apostola Pavla novopokajanoj dui! Veliku odvanost pred Bogom ima ona dua koja saaljeva svog blinjeg i delom i reju sastradava sa njim. Kad se jednom prilikom sveti Andrej, Hrista radi jurodivi, usred Konstantinopolja pretvarao da je bezumnik, otvorile su se duevne oi jedne bogonosne ene i ona je u svom vienju ugledala blaenog Andreja koji je blistao sjajnije od sunca. LJudi su ga udarali, pljuvali i prezirali, dok su se demoni radovali to e ih nakon smrti osuditi, jer su na svaki nain udarali i muili svetitelja Boijeg. Meutim, sveti Andrej je rekao demonima: "Ne, ja sam preklinjao Boga da se onima koji su me udarali i muili to ne urauna u greh!" Tada je Varvara - tako se zvala ona ena - videla nebesa otvorena, i ogromnog goluba kako se, nosei cvet u kljunu, sputa na glavu blaenog Andreja i govori: "Primi ovaj cvet koji ti alje Otac svetlosti zbog tvog milosra prema onima koji te udaraju, jer je i On milosrdan!" Oko goluba se nalazilo bezbroj ptiica svih vrsta i one su pevale nebeske himne, kako bi nasladile ovu blaenu duu koja je toliko stradala zbog Hrista! Ubrzo nakon toga, istupljenje se okonalo. Znajui kroz Svetoga Duha za njeno vienje, blaeni je priao Varvari i rekao: "uvaj ovu tajnu, Varvara, i nikome je nemoj kazati dok ja ne odem na mesto udesne skinije!" Milosrdna dua se upodobljuje Bogu i ima veliku odvanost pred NJim! Neka nam Bog podari sastradalno, milosrdno srce, kako bismo i mi, kad se upokojimo, nali srce Boije otvoreno i preispunjeno milou, sastradanjem i ljubavlju! Amin! Neka bude! 16. Mnogo smo poastvovani, iako smo toga nedostojni, jer nas je Bog prizvao da kao NJegova orua posluimo duespasonosnom delu, imajui u vidu da ne bismo bili eda Boija i naslednici nebeskih blaenstava da se drugi (apostoli i ostali) nisu rtvovali za nas. Prema tome, mi emo uiniti sve to moemo, a delo e okonati Onaj koji ima snage da ga zavri. Pomisli koliko su se hriani borili u vreme katakombi, sa koliko su samoportvovanja i sa koliko ljubavi rtvovali stvari koje su im bile dragocene ako ih je pozivala hrianska dunost! Najzad, njihova rtva im je donela nebesku slavu! O, mi smo nedostojni i, na alost, sve gubimo zbog svog maloverja. Mi se, meutim, nadamo da e nas milosre Gospodnje ukrepiti i da emo i mi poneti svoj mali krst, radi sopstvene utehe.

17. Blaen je ko utke i oprezno pretrpi rei svoje brae i u ijem se srcu ne pojave mrnja, osuivanje ili zlopamenje. On podsea na Hrista kojeg su Jevreji osuivali kad je izgonio demone iz ljudi i govorili: Pomou kneza demonskog izgoni demone (Mt. 9;34) i U njemu je demon... ta ga sluate (v. Jn. 10;20). Vidi li, edo moje, da su takve stvari govorili ak i Hristu? Dakle, ne jadikuj. Ako si trpeljiv, ako se smiri i kae: "Zaista, imam mnogo demona - jer je svaka strast demoni ja sam zaista onakav kakvim me smatra moj brat, pa ak i mnogo gori", ako pokua da ga zavoli i da mu se potini, doi e dan kad e se osloboditi strasti, a onda e se Hristos zacariti u tvom srcu i podarie ti neprocenjivi mir Boiji. 18. Nemojte pogubiti spasonosnu ljubav zbog sitnica. Ne budite podozrivi jedni prema drugima i ne izazivajte u sebi takvo stanje koje e vas duevno izopaiti. Plaite se suda Boijeg i teko onome kroz koga dolazi sablazan (v. Mt. 18;7). Ne osuujte jedni druge. Nosite najrazliitija bremena jedni drugima, i osetiete veliku duevnu korist. Meutim, ukoliko pravdate svoje postupke i osuujete svog blinjeg i brata, uvek ete oseati tugu i teskobu kao kaznu za va prestup. Monah bez samoprekorevanja ne vredi ni prebijenog groa i nikad nee napredovati. Smatrajte da je sve to vam starac govori volja Boija i da vam Gospod govori kroz njegova usta. Tek kad budete razmiljali na ovaj nain ispoljiete posluanje kakvo Hristos oekuje od vas. 19. Gospod e osuditi na veni oganj one koji stvaraju iskuenja. Iskreno ljubite jedni druge - ne pritvorno ili povrno, nego sa duhovnom dubinom. Hristos nam je pokazao toliko ljubavi da bi NJegov sveti primer trebalo da postane sveti uzrok da i mi na slian nain ljubimo jedni druge. Ako svoju ljubav ne projavimo kroz dela, a ne samo na reima, onda se uzalud trudimo u svojim podvizima jer bijemo vetar (1. Kor. 9;26) i udaljujemo se od cilja svog spasenja. Ne zavaravajmo se da emo se spasti ako zapostavimo osnovnu vrlinu, a to je ljubav. Ako se ne izdvajamo po neporonoj ljubavi Hristovoj uzaludno trimo, jer se time gubi svaka nada za spasenje. 20. to se tie tvog pitanja, brate u Hristu... da li bi trebalo da popravljamo blinje ljudsko bie kad je neblagodarno, nepravedno, itd, ili pak moda ne bi trebalo da to inimo kako bismo bili nagraeni za trpljenje, odgovoriu ti: ako misli da e on posredstvom saveta i pouke imati koristi, onda bi trebalo to da uinimo, odluivi se za korist svog blinjeg radije nego za svoju sopstvenu i pokazujui na taj nain najveu vrlinu, odnosno ljubav. Meutim, ukoliko smatra da tvoj savet niemu nee koristiti, tada daj prednost svojoj sopstvenoj koristi, podnosei njegovu neblagodarnost i nepravdu.

O ISKUENJIMA sadraj 1. Bog doputa iskuenja da bi nas podstakao da Ga se setimo. Kad Ga prizovemo, On se ponaa kao da nas nije uo kako bi umnoio naa moljenja i kako bismo, iz straha od razliitih strasti, prizivali NJegovo sveto ime. Kroz bol usrdne molbe osveuje se nae srce i opitno se uimo slabosti nae izopaene prirode. Na taj nain praktino shvatamo da bez Boije pomoi nita ne moemo da uinimo. Ovaj duboki opit zadobija se krvlju naeg srca i ostaje neizbrisiv. On postaje temelj za ostatak naeg ivota. Blagodat Boija odlazi i ponovo dolazi, ali nas ovaj opit nikad ne naputa, jer je utisnut unutar srca. Ma koliko satana siktao na srce, ono ukazuje na neto to je neizbrisivo utisnuto u njegove dubine, a to je da bez Boga nita ne moemo da uinimo. Kad ne bi bilo iskuenja, gordost i ostale strasti pretvorile bi sve nas u "luonoe" (demone). Meutim, na dobri Otac Bog doputa da na nas dou patnje, kako bi nas smirenje sauvalo i olakalo breme naih grehova. Dok smo mladi, potrebno je da budemo iskuavani, jer mladost lako skree s pravog puta. Vremenom, rat e prestati i doi e dugo eljeni mir. Ne oajavaj, ma koliko da te strasti napadaju. Bog ljubi one koji se bore i uzvraaju udarce. Budi hrabar i moli se i za mene, lenjog, neistog, nedostojnog i mrskog! 2. Ako je iskuenje bilo od koristi apostolu Pavlu, koji kae dade mi se alac u telo, angeo satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim (2. Kor. 12;7), koliko e tek koristiti nama, ukoliko ga trpeljivo podnosimo! Apostol Pavle je bio izabrani sasud, usta Hristova, mrtav za svet, ovek u kojem je obitavala vascela Presveta Trojica. Iako je iskuenje ometalo njegovu apostolsku propoved, iako je preklinjao Boga da iskuenje odstupi, Bog je imao u vidu njegovu duevnu korist i nije udovoljio njegovoj molbi, iako ga je apostol tri puta preklinjao za to. Naprotiv, apostol Pavle je dobio sledei odgovor: Dosta ti je blagodat moja, jer se sila moja u nemoi pokazuje (2. Kor. 12;9). Moja blagodat ti je, rekao je Bog, dovoljna za utehu. Ima to iskuenje da bi zadobio vee smirenje. Dakle, eda moja, radosno podnosite svako iskuenje koje vam Bog poalje, bilo da je to bol ili razjarenost strasti, jer nam ih Bog alje zbog nae koristi, kako bi se trpljenje koje pokaemo moglo smatrati za podvig koji inae nismo u stanju da izvrimo. Dakle, zablagodarite Bogu! Proslavite Ga ustima i srcem, jer e uteha blagodati doi nakon iskuenja, ako ga podnesemo s trpljenjem i blagodarnou.

Da li je iko ikada uao u raj koraajui nekim drugim putem, putem bez iskuenja, koji bismo mogli da podraavamo? Nije. Svi svetitelji su proli kroz vatru i vodu, proslavili Boga svojim trpljenjem i primili vence vene slave! Ne gubite hrabrost u borbi. Na Hristos je nevidljivo prisutan i posmatra borbu svakoga od nas. Prema tome, borite se u trpljenju! Prizivajte Ime Hristovo da bi se usadilo u vaa srca i da biste se obogatili blagodau Boijom. Borite se da zadobijete ist razum, kako biste mogli da osetite blagodat svetog Vaskrsenja! 3. Kad se borimo po Bogu, zadobijaju se dve vrste blagodati: jedna je uteha Svetog Duha, koji duu ispunjava radou, mirom, nasladom, itd. Druga se naziva opit iskuenja. Ova blagodat opita se neizbrisivo utiskuje u duu, odnosno ne naputa srce, budui da je sjedinjena sa srcem koje je opitno doivelo iskuenje. Prva blagodat, blagodat Svetog Duha, ponekad odlazi, a ponekad dolazi. U vreme iskuenja, korisnija je druga blagodat ili opit, jer prosvetljuje duu saznanjem kako da ih proe. Budui da opit dolazi od iskuenja, zna kako da duu izbavi iz pogibelji kad god se ona pojavi. Iskuenja koja podnesemo s trpljenjem nagrauju nas mudrou iskuenja i na taj nain postajemo istinski filosofi. Ako se ne smirimo, pouke koje dobijamo posredstvom iskuenja nee se prekinuti. Egoizam stvara iskuenje, ali zato iskuenje obuzdava egoizam. Smirite se, dakle, eda moja, ako elite da se smire (unize) demoni koji vas mue. Svima se bacite pred noge i recite: "Ja sam najgori ovek na svetu i sve je moja greka!" 4. Borite se, eda moja, borite se! Ma koliko da neprijatelj ratuje sa vama, budite hrabri i nadvladaemo ga. Mi imamo Hrista Vojskovou koji kae: Ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). Mi emo to takoe uiniti, ali ne smemo gubiti nadu. Bog nee prezreti prozbe onoga ko ima nade i priziva Ga, ukoliko se ovaj smireno moli. Smirite se. Ne smete imati visoko miljenje o sebi, i stei ete uzviene stvari. Ukoliko se zlato vie iskuava u vatri, utoliko postaje istije. Ukoliko hrianin vie biva isproban u iskuenjima, utoliko njegova dua postaje istija. Ukoliko dublje uzoremo zemlju i ukoliko ee potkresujemo i nadziremo okot, utoliko e slai i obilniji biti plodovi. Ukoliko patnje i iskuenja budu dublje uzoravali srce hrianina, on e utoliko postati istiji i plodonosniji. Dakle, imajte hrabrosti, nade i trpljenja da biste zadobili venac slave! Iskuenja i patnje e nas spasti, i ko god da se kloni patnje, ne moe oekivati radost koja e doi. 5. Ne alite zbog onoga to se dogodilo. Neka uvek bude volja NJegova, i recimo: "Neka je blagosloveno!" Molim se da zadobijete monako prisiljavanje. Svi ljudi pate. Mi smo blaeni, jer Hrista radi projavljujemo trpljenje u iskuenjima. Za monaha koji ih trpeljivo podnese, iskuenja e postati razlog zadobijanja vene slave, koja ih daleko prevazilazi (v. 2. Kor. 4;17).

Dugujemo hiljade blagodarnosti najslaem Nebeskom Ocu koji promisliteljski doputa da se u naim ivotima pojave patnje, da se na drugom svetu ne bi dogodilo da nemamo da pokaemo neto, to smo pretrpeli ljubavi Hristove radi. Hrabro, eda moja. Nemojte pokleknuti dok se uspinjete. Mi emo se uspinjati malo-pomalo, jer smo slabi. Sve e to proi i biti zaboravljeno u nezalaznom danu slavnog sveopteg vaskrsenja. 6. Pie mi o svojim iskuenjima, edo moje, iako je sasvim jasno da svako, ko hoe da koraa putem Boijim, odnosno putem oienja, osveenja i bestraa, mora najpre da uzme u obzir obaveze koje e preuzeti. Drugim reima, mora se pripremiti za susret s iskuenjima, bez obzira na njihovo poreklo, i mora biti snano prekaljen u vrlini smirenja. Mi smo prepuni egoizma, dobro moje edo, i budui da smo oboleli od teke bolesti besmislenog egoizma, prirodno je da tokom nekoliko godina moramo biti podvrgnuti bolnoj terapiji, sve dok se i praktino ne nauimo smirenju. Gospod slave bio je odeven u smirenje, koje je bogoukraavajua vrlina. Ta vrlina se, dobro moje edo, zadobija krvlju srca. "Neka je blagosloveno", "oprosti mi", "ne znam", "kako ti eli." To su rei smirenog monaha i jasan znak napredovanja. to se tie brata koji te alosti, mora biti trpeljiv. Budi popustljiv, previaj njegove greke i postavi se mudroljubivo u odnosu na to, prekori sebe da si na drugi nain duhovno jo bolesniji, da jo nisi isproban i da, prema tome, ne treba ni da govori. 7. Bol o kojem mi pie, edo moje, jasno potie od avola. Onaj ko je ispovedio svoje grehe mora verovati da su oni potpuno oproteni i sav bol mora nestati bez zadravanja. On se mora radovati to mu se Bog smilovao i prosvetlio ga da iskrenom ispoveu opere svoju prljavu odedu, i mora imati dobru nadu u spasenje. Taj nepravovremeni bol je unitio mnoge. Prema tome, nipoto nemoj tugovati. Radujte se.., i opet velim: radujte se (Filiplj. 4;4). 8. edo moje, kad god ovek padne, on mora ustati i bie spasen. Kad neko padne i svojevoljno ne ustane, to potie od demona. Oajanje je avolsko oruje koje je mnoge slomilo. Meutim, nada je mnoge spasla od grobnog blata neistote. 9. Satana nas dovodi u zabludu, a mene najpre, jer ne pokazujemo trpljenje i tako gubimo korist koju donosi svako iskuenje. Postojao je jedan monah koji je preklinjao Boga da ga oslobodi od strasti. Bog ga je liio strasti i podario mu bestrae. Monah je tada otiao kod jednog opitnog ave i rekao mu: "Stare, otpoinuo sam od strasti i sad sam miran" (bio je jo uvek mlad). "Sluaj, edo moje", rekao mu je veliki starac, "idi i preklinji Boga da ti vrati strasti, jer ovek ne stie duevnu korist u bestrau nego u borbi. Bestrae nije trud nego poinak. U iskuenjima se ovek usavrava i postaje duhovan, dok bez iskuenja ovek nee postati mudar, obrazovan i koristan."

Budi, dakle, trpeljiv, ma sa im da se bori. U ovim poslednjim vremenima u kojima ivimo ne oekujmo nita drugo osim iskuenja, i ona e nas spasti! 10. Tama koju osea potie i od prirode i od kuaa. I jedno i drugo e se isceliti dolaskom Boije blagodati. Iz tog razloga preklinji Boga da ti podari trezvenost i sposobnost da se sea dobrih stvari a da zaboravlja one loe. Kada bude istrajan, malo-pomalo e ti pomoi i Boija blagodat. 11. Blagosloveno moje edo, molim se da ti Gospod slave podari najbolji duhovni dar, kako bi tvoje srce poskoilo od boanske radosti i mira. to se tie iskuenja, ona su neizbena. Moramo shvatiti da se ona nee povui i da moramo biti spremni da pokaemo trpljenje. U svakom sluaju, onaj koji nosi nemoi slabih dobie veliku platu, jer e mnogo patiti i sasvim je pravedno da srazmerno tome bude i nagraen. Molim se da postane vrst kao granitna stena od koju e se odbiti svi talasi iskuenja, i da ostane nepokolebiv u veri u Boga. 12. Budi trpeljiv, edo moje, budi trpeljiv. Na nama je da zadobijemo trpljenje, zbog kojega je doputeno da budemo iskuavani. To su lekovi koji e isceliti nau bolesnu duu. Raduj se to se Bog brine za tvoje rane. Blagosiljaj Boga jer te smatra Svojim edom i prekoreva te da bi te nauio mudrosti iz NJegovog Zakona. "Blaen je onaj koga Ti kori i ui" i koji je to sin kojega otac ne kara? Ako li ste bez karanja, onda ste kopilad a ne sinovi (Jevr. 12;7-8). Naa iskuenja svedoe da smo sinovi Boiji, i to je razlog za veliku radost i ast. Dakle, budi hrabar, edo moje! Uzdaj se u Gospoda (Ps. 27;14) i ini dobro! 13. edo moje, moramo razumeti da emo ovaj ivot proi kroz mnoga i razliita iskuenja. esto emo svaki korak ovog ivota zalivati gorkim suzama i uzdasima. Svemudri Bog eli da ovek ivi na taj nain. Meutim, ni On Sam nije izbegao taj Zakon, jer je i vasceli Hristov ivot bio sainjen od patnji i iskuenja. Ko meu ljudima moe zahtevati da izbegne ispunjenje ovog zajednikog Zakona? Niko! Prema tome, budimo hrabri i odvano se borimo sa svakom okrutnom nedaom ovog ivota, dok nas boanska zapovest ne pozove da napustimo sadanje i da krenemo ka venim obitavalitima. 14. Ponekad ovek trai ili volju Boiju ili da bude osloboen od strasti, i Bog doputa da se dogodi neka tekoa koja e doneti eljeni ishod. Meutim, to mu se na prvi pogled uini naporno i on pomisli da je to iskuenje do kojeg je dolo njegovim nemarom. Kada se pak otkrije korist od tekoe ili iskuenja, jasno se vidi da je unutar njega bila skrivena Boija volja ili oslobaanje od strasti za koje je preklinjao Boga. Tako uimo da nam je u svakom iskuenju potrebno trpljenje i podnoenje da bi se, kad proe, razjasnilo ta je skriveno u njemu. Mnogo puta se deava da iskuenje doe onda, kad na prvi pogled ne izgleda da se u njemu skriva bilo ta spasonosno. Nakon toga, u njemu vidimo veni ivot!

15. Kao to no smenjuje dan, zima leto, prolee zimu itd, tako i duhovna stanja smenjuju jedno drugo. Danas sam, na primer, zbog istote pomisli u dobrom stanju, i moja dua jedri kao delfin po mirnom moru. Sve je mirno, i misli da e tako zauvek ostati. Meutim, put koji je zacrtala premudrost Boija ne menja svoj pravac. I gle, u uglu neba, na horizontu, pojavljuju se neki oblaii tj. neke nezdrave ideje, i poinju da se skupljaju na nebu, odnosno u umu. Ubrzo potom, poinje da duva vetar. Sledi bura, more postaje nemirno, i uskoro se pojavljuje oluja pomisli. Tako gorke pomisli i sl. smenjuju istotu, a nakon spokojstva slede razliiti nemiri. Ako onima koji se plae Boga nedostaju probe i iskuenja, neki od njih he zavriti u satanskoj gordosti, neki u razvratu gorem od sodomskog, a neki u mraku neverja i bezbonitva, itd. Prema tome, ovo malo pobonosti i nade u spasenje dugujemo jedino nedaama. ovek koji je telesno bolestan osea gaenje prema gorkim lekovima i bolnim operacijama. Meutim, on ih strpljivo podnosi znajui da e lekar posredstvom tih stvari vratiti njegovo zdravlje. Kad se oporavi, on iskazuje veliku blagodarnost onome koji je to uinio i vie se ne sea bola, jer je ovaj proao. Trebalo bi da duhovne stvari razumemo na isti nain. Razliite nesree ine da onaj ko je unesreen osea prema njima odvratnost, ali one dovode do iscelenja duhovnih udova due. Ako te nesree ne bi bile poslate od Boga, Velikog Iscelitelja, onda bi se stanje obolelih udova neprestano pogoravalo, dua bi bila zatrovana i pretrpela bi duhovnu smrt, a to je otpadanje od Boga. Prema tome, moramo zablagodariti Bogu u svakoj situaciji, kako ne bismo otpali od pobonosti. Apostol Jakov izvanredno pouava u vezi s ovim pitanjem: Svaku radost imajte, brao moja, kad padnete u razlina iskuenja, znajui da kuanje vae vere gradi trpljenje (Jak. 1;2-3). Iskuenja svedoe o unutranjem stanju svakog oveka. Kad se pojave raznolike oluje, ispoljava se kapetanova pomorska vetina. Nedae pokazuju ko je hrianin. "Uklonite iskuenja i niko se nee spasti." To, naravno, ne znai da bi namerno trebalo da padamo u iskuenja. Meutim, budui da se borimo po Bogu i da motrimo na sebe, moramo smatrati da iskuenja dolaze od NJegove Oinske privrenosti, od satanske zavisti, od naeg nemara i neopitnosti, od ljudske podmuklosti, itd. Prema tome, potrebno nam je trpljenje i blagodarenje.

O VERI, NADI I TRPLJENJU sadraj

1. Neka se ne zbunjuje srce vae i neka se ne boji (Jn. 14;27). eda moja, verujte da Bog nee dopustiti da budete iskuavani preko svoje snage. Zajedno s iskuenjima doi e i pomo Boija. Na Hristos kae: ako vas mrzi svet, znajte da je i Mene omrznuo pre vas (Jn. 15;18). Ako su Me progonili, hulili i proklinjali, onda e i vas progoniti, huliti i proklinjati. Oni e to initi jer ne znaju Boga i jer ne znaju ta ine (Lk. 23;43). Mi, eda moja, znamo Boga i svet nas mrzi zato to Ga ljubimo i to smo NJegovi, jer svet nije saglasan sa NJim. Budite hrabri, eda moja: mi smo sledbenici Onoga kojega su oni razapeli. Tako emo i mi biti raspeti probama i iskuenjima. I kao to je On bio vaskrsnut, tako emo i mi vaskrsnuti i proslaviti se s NJim u vekove vekova. avo je podigao buru, ali ona e se utiati, jer je Bog svemoan i nita se ne moe dogoditi bez NJegove boanske volje. Hristos je meu nama. Hristos caruje u svima koji su u Hrista krteni i mi se ne plaimo. Verovatno emo pasti u iskuenja, ali na Izbavitelj je blizu, jer kae: Ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). Prema tome, i mi emo takoe pobediti, ak i ako se za trenutak more pretei zatalasa. Nikoga se nemojte plaiti. Plaite se samo Boga koji moe da nas baci u oganj pakleni, ukoliko ne budemo obazrivi. Dakle, blaeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5;10). Ne zaboravite ta su propatili hriani drevnih vremena da bi sauvali veru u Hrista. Skrivali su se u katakombe, bili su progonjeni, patili su. Blaeni smo i mi koji smo progonjeni zbog nae elje da se klanjamo Bogu i da ouvamo svoju istotu. Mnogo toga emo proi. Na kraju e, meutim, pobediti Raspeti Isus, jer je Krst nae proslavljeno znamenje. Ne plaite se. Bog je s nama. 2. Uzdaj se u Boga koji se brine o Svojoj tvorevini. Ako ni list ne pada s grane bez NJegove boanske volje, koliko e se tek onda brinuti o oveku, hrianinu, Svom sinu po blagodati? Meutim, vas uznemiruje avo koji poznaje vau slabost i eli da vas mui. Kad temelje postavimo na uzdanje u Boga, onda smo ih postavili na stenu, pa ak i ako bude duvao vetar i ako bude dola olujna grmljavina, nee nas nadvladati. Meutim, kada temelje postavimo na uzdanje u nae sopstvene napore, temelji su onda postavljeni na pesku i lako e pasti. Ne tugujte. Sve e to proi. Tako je postavljen put onih koji e biti spaseni: kroz patnje i nedae. 3. Zato si sumoran i zato te prodire bol? Duh bola zahteva da utei samog sebe, kako bi nadvladao pomisli oajanja koje dolaze od lukavoga. Ako poslua ijedan savet lukavoga duha

bola, nikad nee biti u stanju da ugleda radost nadanja. Sve to je zapisano u boanskom Pismu zapisano je radi nae pouke, kako bismo se time mogli boriti protiv onoga ko nas obmanjuje, protiv pogubnog zmaja. Kada je mnogomilostivi Otac video povratak bludnog sina, pohitao je da ga prigrli i da ga neno poljubi. Nije obraao panju niti na njegovu prljavtinu niti na njegovo celokupno alosno stanje, kako unutranje, tako i spoljanje. Ko moe opisati njegova oinska oseanja u trenutku kad je zagrlio ljubljeno edo koje je smatrao mrtvim i izgubljenim, a zatim ugledao kako se vraa iv i pokajan? NJegova dela pokazala su njegova oseanja: istog asa ga je uzdigao na njegov prethodni poloaj sina i naslednika. Kome su ovo govorila najpotovanija usta Gospodnja? Zar to nije reeno radi nae utehe da bismo i mi, kad nas uznemiri oluja oajanja, mogli da priveemo svoj amac za spasonosno sidro uzdanja u ljubav i sastradanje naeg Nebeskog Oca? Gospod je Svoju Crkvu na zemlji osnovao kao Svoju nevestu, da bi posredovala za NJegovu decu. Ostavio nam je veliko tajinstvo boanske Evharistije da bismo se oistili, posvetili i sjedinili sa Bogom. Ako je krv "junaca i jaraca" istila grenike u Starom zavetu, koliko e nas tek krv Hristova oistiti od naih grehova! Ako krv jaraca i junaca i pepeo od junice, kojom kad se krope neisti osveuje ih da budu telesno isti, koliko e vie krv Hrista, koji Duhom venim prinese sebe neporona Bogu, oistiti savest nau od mrtvih dela (Jevr. 9;13-14). avo, kojem se zbog zavisti i mrnje ne dopada da vidi da je ovek duhovno srean, sve raspiruje da bi izazvao gorinu i trovanje. To je njegova radost i dobitak. to se nas tie, trudimo se da uteimo same sebe time to emo se na duhovni nain suprotstaviti njegovim podvalama. Ko se ikad uzdao u Boga i bio posramljen? A ko je ikad oajavao i bio spasen? avo se plai oveka koji se nada, jer opitno zna da imamo mnogomilosrdnog Boga. Ako dete koje se uzda u svog sopstvenog oca nikad nee pogreiti, koliko se tek to moe rei za onog ko se uzda u Oca nad oevima, ija se ljubav ne moe uporediti sa bilo kojom drugom ljubavlju, i koja je od svake druge ljubavi daleko kao nebo od ambisa! Ako neko smrtno sagrei deset hiljada puta ali se svim silama primora na pokajanje, nee biti posramljen sve dotle dok se nada. Za koga je Hristos stradao? Zar nije stradao za nae due koje je zmaj ranio? I ko god pogleda na zmiju od mjedi, ozdravi (4. Mojs. 21;9). I ti, smirena duo, treba da se nada u najslae milosre naeg Nebeskog Oca, koji nikada nikoga nije odbio niti se od njega odvratio. On prima svakoga, jer se beskonano prostranstvo NJegovog milosra nikad ne moe ispuniti. On je milosrdan prema prvima, ali ne iskljuuje ni poslednje, budui da sve podjednako prihvata usled Svoje velike dobrote. to je greniji pokajnik, to je vea slava milosra Boijeg. "Slava milosru Tvome, slava domostroju Tvome, ovekoljupe!"

4. Zato zbog raznih dogaaja pati i jadikuje vie nego to je potrebno? Mi se ne nalazimo izvan Boijeg promisla, da bi nas rukovodio puki sluaj. Prema tome, sve to nam se deava, deava se s Boijim znanjem, tako da se nee desiti nita to prevazilazi nau snagu! Neka se ugue u brigama oni, koji ne veruju u Boiji promisao. Oni su sigurno opravdani. Mi, meutim, koji verujemo da je Bog svuda prisutan i da ne postoji nijedno stvorenje koje bi bilo izvan NJegovog provienja, nismo opravdani kad brinemo vie nego to je neophodno, jer takvim postupkom pokazujemo nedostatak vere i prosvetljenja. Blaen je ovek koji se uzda u Boga, jer je kao lavi bez straha (v. Prie Sol. 28;1). Ako je Bog Onaj koji to doputa, neka bude volja Tvoja, Gospode! Jer ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savetnik (Rim. 11;34)? Ko je u stanju da ispita volju Gospodnju? Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko (Mt. 18;3), odnosno (ui ete u njega) kroz veru i nezlobivost. 5. Strana bura podigla se na Tiverijadskom jezeru. Pretei vetar pokuavao je da potopi krhki amac u kojem su bili Isus i NJegovi uenici. Uenici su bili prestraeni. Niko nije mirovao, osim Gospoda ivota i smrti. "Probudi se,Uitelju", zavapili su u oajanju, "izgibosmo" (v. Mt. 8;25).Tada je On, koji sve dri u Svojoj ruci, ustao i prekoreo more i vetar, i nastala je velika tiina. Poverujmo i mi u mo Isusovu: kua e predati svoje oruje i zavladae velika tiina. ije ljubavi radi podnosite patnje? Radi koga vi zbog sestara izlaete opasnosti svoje ivote? ije zapovesti izvravate iz ljubavi prema NJemu? Odgovoriete: "LJubavi Hristove radi, jer se u NJega uzdamo da e se sve stvari, posredstvom NJegove sile, dobro zavriti!" Dobro, vrlo dobro, jer je On Taj koji je izbrojao sve vlasi na vaim glavama. Kako moemo i da pomislimo da e se neto desiti bez NJegove volje? A ako nas ve titi Boiji promisao, zbog ega onda da strahujemo? Zar ne bi trebalo da se plaimo NJega, koji nas zbog naih grehova moe baciti u oganj pakleni? Umesto da budete hrabri i da se, zbog NJegove slave, hvalite naim Hristom koji vas je udostojio da se borite na taj nain, vi ste, naprotiv, ispunjeni bolom, pomislima i gunanjem. Ponavljam: morate se hvaliti time to je vas, niske i nedostojne, Bog udostojio da postanete orua NJegovog boanskog promisla za spasavanje izabranih dua, za koje je umro na Hristos! Ne alostite se, Boga radi! Ne traite da izgubite nagradu, koja e biti velika na nebesima! Propovedanje rei Boije je najmanja vrlina; meutim, rtvovanje za NJega je SAVRENA LJUBAV, odnosno polaganje naih ivota za blinje. Svakako da je takva vrlina naporna i opasna. Meutim, da li se neki visok poloaj moe zadobiti bez muke i truda? Ne zaboravimo znaenje boanskog Raspea, jer i mi moramo biti mali spasitelji kada to, po volji Boijoj, vreme bude zahtevalo od nas.

Posmatrajmo Boga kao svog Oca. Otpoinimo u toplini NJegovog sigurnog naruja, jer On zna kako da sve ustroji na nau korist. Mi kao ljudska bia, a ja najpre od svih, u poetku gubimo hrabrost i ispoljava se naa ljudska slabost. Tada, meutim, dolazi dobri Kirinejac, boanska blagodat, i nosi na krst, tako da se lake uspinjemo uz Golgotu. Zar se Hristos nije uplaio u Getsimanskom vrtu? Zbog ega su se pojavile velike kapi svetog znoja? Ova i druge stvari karakteriu ljudsku slabost. Kasnije, meutim, On je kao Bog, kao mirno i krotko nevino Jagnje, rtvovao Svoj ivot radi nezahvalnog oveka. 6. Sve podnosimo trpeljivo, kako bismo zadobili Boga svake tvari. Kad trpeljivo podnosimo patnje, istog asa se potvruju budui blagoslovi. Kad smo lieni ovozemaljske radosti, onda nesumnjivo sabiramo radost Boiju u svojim besmrtnim duama. Nemogue je da, uz venu nadoknadu, ne uivamo ona dobra kojih smo ovde lieni. Dajmo malo ovde na zemlji, da bismo to s kamatom primili iz nepristupanih riznica darova Boijih. Zasejmo seme vrline, da bismo svoje glave ovenali najmirisnijim cveem u vencu vene slave. 7. Ne treba da nam bude udno ukoliko strasti i bolesti ratuju sa nama. Naprotiv, trebalo bi da preklinjemo Boga da nam podari trpljenje, taj veliki melem kako za duevne, tako i za telesne rane. Trpljenje je jedini dijamant koji krasi hrianina i ini glatkim surovi put spasenja. Trpljenje je junatvo due, potpora, duboki koren koji dri drvo kad ga ibaju vetrovi i podlivaju potoci. Kad padne, ustani, kad sagrei, pokaj se. Samo, nikad nemoj dopustiti da otrov oajanja prodre u tvoje srce i pogledaj ogromno more Boijeg milosra. Ma koliko grehova da neko poini, oni nestaju i iezavaju u moru Boije dobrote. 8. Svim srcem zablagodari Bogu koji te, kako mogu da vidim, mnogo ljubi. Kad te ne bi ljubio, ne bi bio takav kakav si. Misli da si izgubljen itd, ali ja vidim da si ti duhovno veoma dobro. Samo ne oajavaj! Ne gubi nadu! Onaj ko ima nade ni na koji nain se nee postideti. ak i kad bi neko bio zatrpan provalijom grehova, ako se pokaje i ne izgubi nadu avo e ga se plaiti jer je oinsko srce Nebeskog Oca omekalo kad mu je NJegov bludni sin rekao: "Sagreih." On je prvi potrao, zagrlio ga, poljubio i zaklao tele za proslavu, jer sin njegov bee mrtav i oive (v. Lk. 15;19-24). Oajanje grenika je sasvim neopravdano. Da li je pregrt peska ikada mogla da prekrije okean? 9. Blaen je ovek koji ima ivu nadu u Boga, jer u odnosu na NJega pokazuje veru, poverenje, slavu i ast. Bog je tada obavezan da ga zadri u Svom promislu, i tu se moe primeniti evanelska izreka: Kako si verovao neka ti bude (Mt. 8;13). Na alost, dolaze nam iskuenja i stvaraju veliku duhovnu pometnju, a blistavo sunce slatke nade biva prekriveno dubokom tamom. Tad gubimo usmerenje i zavravamo tako to inimo i

mislimo neto to ne dolikuje naem prizivu kao hriana. Meutim, znajui da je misao srca oveijega zla od malena (Post. 8;21) i da ljudi nisu u stanju da ostanu na visini hrianskog savrenstva, dobrota Boija nam je podarila slavno i beskonano pokajanje. 10. Budite trpeljivi, eda moja. Ne gubite hrabrost u bici, i nemojte pokleknuti pod pritiskom iskuenja, jer na blagi Bog nee dopustiti da budemo iskuavani preko svoje snage. Zato satani dajete prostora da s velikom snagom ratuje protiv vas? Imajte vere u Boga, i sve to On dopusti bie na vau korist. Ili mi moda znamo bolje od NJega? Prebacite svoje brige na Gospoda i On e se pobrinuti za vas. Ne istiite svoju volju, jer je vera izdanak blagodati i boanske posete. Zar nije svako od nas opitno doiveo uda Boijeg provienja? Zar Boija blagodat nije posetila N.? Zar bi N. sad bio u vojsci Hristovoj da se vi niste rtvovali? Zar se Hristos nije rtvovao za nas? Naravno da jeste! A da se On nije predao krsnoj smrti, mi ne bismo bili ono to blagodau Boijom jesmo. To pokazuje da se ono to je izuzetno dobro, to je duhovno uzvienije, kupuje krvlju. Meutim, nagrada je tako velika da se ne moe izmeriti, a njihova slava je ravnoangelska! Saoseam sa tobom, i zbog toga i ja patim. U vreme iskuenja ovek zaboravlja na sve, i biva doveden u stanje kakvo nije eleo u vreme mira. 11. Uopteno govorei, vae pomisli su ljudske. Ponite da verujete u svemonog Boga i etiri vetra e ih potpuno razvejati: Ni dlaka s glave vae nee propasti (Lk. 21;18). Isus Hristos je isti jue i danas i u vekove (Jevr. 13;8). Imajte na umu iskuenja svetitelja i budite spokojni. Ne jadikujte, jer demon strasti izmilja zavodljive i izazovne predstave da bi pobudio loe i rave sklonosti. Meutim, razmiljajui o neizvesnosti smrtnog asa, postajemo mirni. Molite se, eda moja, i ne plaite se. Nepobediva Presveta Bogorodica ponovo e nam podariti pobedu. Pomislite na dragocenu duu svoje sestre i na njenu neprocenjivu vrednost, jer je Hristos i za nju umro. 12. Budi trpeljiv u svemu. Seti se da su Hrista psovali, pljuvali, bievali i najzad raspeli na Krstu. Budui da je On sve to pretrpeo zbog nas, i mi moramo pretrpeti sline stvari ljubavi NJegove radi, ali i za spasenje nas samih, koji imamo tako mnogo grehova. Svaku runu re koju ti kau smatraj za zlatan venac. Kad nekoga psuju ili mu se grubo obraaju on osea bol, ali taj bol postaje isceljujui melem za njegove strasti, za rane njegove due. Nijedna vrlina ne oiuje toliko strast gordosti i razvrata nego utljivo i trpeljivo podnoenje uvreda i prezira. 13. Primio sam tvoje tuno pismo i paljivo sam ga proitao. Moja dua se zbog tebe ispunila bolom i jecao sam i molio se u suzama i plau nakon to sam proitao tvoje pismo. Bez obzira na sve, budi trpeljiv, edo moje, jer te Bog uinio takvim zato to te mnogo voli. Kad bi ti bilo

dobro, moda ne bi obraao panju na sebe. Sada pak, u tvojoj bolesti, Bog ti daje mnogo smirenja, samoprekora i trpljenja, i On je veoma zadovoljan. Trebalo bi uvek da mu blagodari jer kao tvoj Otac, a Bog to jeste, zna ta je korisno za svaku duu. Saglasno tome i budui da On zna najbolje, daje nam razliite naine spasenja, bez obzira da li mi to, usled svoje plitkoumnosti i ljudskog nesavrenstva, moemo da razumemo. Strpljivo podnosi, edo moje a Bog, koji ti je dao tu bolest, zna da ona skriva mnogo koristi. U svakom zlu ima i nekog dobra. Prema tome, strpljivo to podnosi i raunae ti se kao muenitvo. Pomisli da su svi, koji su uli u raj, u Carstvo Nebesko, kroz ivot proli kao muenici: neki usled bolesti, neki usled truda, a neki usled bola i progona. Svako od nas nosi krst srazmeran svojoj snazi, kako bismo svi podraavali Hrista, koji je tokom svog ovozemaljskog ivota nas radi takoe nosio Krst. Dakle, tek kad stradamo zajedno sa naim Hristom, zajedno emo se s NJim i proslaviti. 14. Nikad nemoj gubiti nadu u spasenje. Neprestano prizivaj Boga i jecaj. Bog nikad ne zanemaruje duu koja eli da bude spasena i kaje se, ma koliko da je tokom borbe bila izranavljena. Bog zna koliko je slaba naa priroda. Gde bi glina sakupila snagu da izdri pritisak vode, da je Bog nije zamesio blagodau Svetog Duha? Kao Svevidee oko, On zna da emo pasti i biti izgubljeni im nas napusti. Iz tog razloga On ne doputa da budemo iskuavani onoliko, koliko bi to avo eleo. Kad bi nas On napustio, avo bi nas sve zajedno bacio u pakao. Meutim, blagi Bog ga spreava u tome i doputa mu da nas iskuava samo onoliko koliko svako od nas moe da podnese. Ma koliko da smo povreeni u borbi, ne smemo gubiti hrabrost nego emo se, naprotiv, pobrinuti za svoje rane i nastaviti da se borimo. Kad Bog vidi na trud i nau malu elju za spasenjem, podarie nam pobedu. Veliko je zlo kad borac tokom bitke izgubi snagu, jer neprijatelj odmah svirepo nasre da bi ga pobedio. Prema tome, edo moje, ohrabri svoju duu i imaj nade. Kai samome sebi: "Radije u umreti u bici za slavu Hristovu nego da raalostim mog Boga tako to u napustiti bitku sa avolom!" 15. edo moje, kad bismo samo bili trpeljivi, i kad se ne bismo umorili traei milost Boiju do poslednjeg daha! Zato je ena - Hananejka nazvana blaenom? Ni u Izrailju ne videh takve vere. Nazvana je blaenom zbog vere i istrajnosti koju je pokazala prizivajui Hrista. Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, ker moju mnogo mui avo (Mt. 15;22). Hristos ju je otpustio i odbio. Ona, meutim, nije zautala, nego je nastavila da vie dok se Hristos nije zamorio od nje, tanije, dok nije isprobao njenu veru, a zatim je udovoljio njenoj molbi. O, eno, velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoe (Mt. 15;28). 16. Sve pretrpi, edo moje, kao rob kojeg su prodali Hrista radi. LJudi psuju, kude i ismevaju roba, a ine mu i mnoge druge stvari, ali on sve to podnosi kao ovek koji je lien slobode. I ti bi,

edo moje, trebalo da razmilja o sebi na taj nain, kako bi sve izdrao zbog proslavljenog robovanja Isusu i kako bi ti Hristos podario venu slobodu u nebeskom Jerusalimu. 17. edo moje, podri svoju brau. Znam da su teki, jer mojoj panji nije promaklo ono to ti trpi. Meutim, zbog koga podnosi sve te stvari? Zbog Hrista i samo zbog NJega. Zar On nije toga vredan? O, koje se dobro delo, koja se vrlina moe meriti s ljubavlju Boijom i s trpeljivou koju On pokazuje prema nama? Da li smo to zaista mi trpeljivi, ili je to Hristos koji nas nevidljivo podrava? To je Hristos koji nam pomae. Ko bi bio u stanju da podri toliku teinu dua, kad nismo kadri da podrimo ni same sebe? Jedino to moramo da uinimo jeste da molimo Boga da nam podari trpljenje i onda emo pokuati, a to je naa dunost, da nosimo slabost onih za koje smo prihvatili odgovornost. Svako od nas nosi breme srazmerno svojoj snazi a Bog zapaa nau slabost i pomae nam. Nemoj gunati i nemoj pokleknuti, edo moje. Sad je vreme za trku. Tri da bi prigrabio nagradu za nebeski priziv. Ne gubi hrabrost. Hristos je nevidljivo prisutan. Ti si ljubavi NJegove radi prihvatio borbu. 18. Molim se da ti Gospod podari trpljenje, prosvetljenje, rasuivanje i zdravlje, kako bi mudro i krotko upravljao laom vaeg bratstva. Sablazni nikada nee prestati, sve dok postoji avo koji nas neprestano napada zlobom. Podnesi bez gunanja slabosti svoje brae i smirite se u sebi. Meutim, to se tie upravljanja bratstvom, mora zadrati svoj poloaj starca. Budi trpeljiv, edo moje. etva e biti saglasna uloenom trudu. Ne bi trebalo da brinemo i oajavamo dok oekujemo naknadu od Boga. 19. Sve moramo tvoriti s verom i nadom, jer sve to nije od vere greh je (Rim. 14;23). Ma koliko da je uzburkano more strasti moramo se uzdati u Boga, pa ak i ako talasi imaju mo da nas potope. Tad e se talasi rasprsnuti od stenu nae nade i ljubavi prema Isusu kao mehurii od sapunice. Ne gubi duhovnu hrabrost kad te okrue iskuenja, nego podstakni svoju revnost dobrim pomislima, odnosno raznim izrekama Gospodnjim koje nas prosvetljuju da se suoimo sa svakim iskuenjem. Neprestano se prisiljavajmo, da bismo ulili jelej u svetiljke naih dua i da bi nas Gospod, kada doe, zatekao budne i preispunjene jelejem dobrih dela. Tada emo stupiti u branu lonicu vene radosti i naslade. To nije mala borba; ona ne traje samo jedan dan, nego do naeg poslednjeg daha. Prema tome, naoruajmo se najslaim Imenom Isusovim, kako avo ne bi naao prostora u naem srcu. Meutim, da bi se zadobilo seanje na Isusa, neophodno je mnogo marljivosti, prisiljavanja, vere, nade, istrajnosti, trpljenja i vremena. 20. Poloite svoju nadu u Hrista i ne plaite se demonskih pretnji, nego se utvrdite pokraj NJega i recite: S Bogom svojim skaem preko zida (Ps.19;29), odnosno silom mog Boga preskoiu prepreke avolskih iskuenja.

Pokuaj da postavi dobar poetak, jer e u tom sluaju imati izvanredan kraj. Kako pone, tako e i koraati. Ne zapostavljaj svoja mala nesavrenstva govorei: "Nije to nita." Nikako. Male stvari e postati velike. Osim toga, iz njih e se izroditi i druga zla. Onaj ko ne obraa panju na male poroke, pae u one mnogo vee. 21. Ne ali ni zbog ega drugog osim zbog toga to ti u nekim stvarima nedostaje trpljenje. Zbog svoje nestrpljivosti izgubie vene nagrade i odvanost u molitvi. Moli se da ti Gospod priloi blago trpljenja i dugotrpeljivosti, a kroz ova bogatstva obogatie i druge. Preklinjem te da ne gubi svoju duhovnu hrabrost i da je crpi iz snane vere u Boga, koji ne doputa da budemo iskuavani preko svojih snaga. 22. edo moje, budi strpljiva sa svojom decom. ta da radimo? Istina je da su veoma ivahni, ali drugaiji ne mogu ni da budu. U svakom sluaju, moramo biti strpljivi. Ne dopusti da se stvari gomilaju u tvojoj dui, ne pitaj za pojedinosti. Neprestanom brigom naruie svoje zdravlje, a tada e biti jo gore. Previdi njihove nedostatke i umnoi svoje molitve, jer molitva stvara uda. Tada e oni udesno i bez napora postati tiha i mirna deca. Mnoga deca su kao mala bila ivahna. Meutim, nakon toga su u svemu postala udesna. ivahna deca su takoe dobra, i jednog dana bi mogla mnogo da postignu. edo moje, ne gubi hrabrost i, sve dok ivim u ovom ispraznom svetu nadam se da u ti, uz Boiju pomo, i ja pomoi u svim tvojim tekoama. Shvatam da sam neprestano optereen odgovornostima, zbog ega je moje slobodno vreme ogranieno. I pored toga, pokuau da ti pomognem svom snagom koja mi je preostala. 23. Put koji oveka vodi do ivota u bestrau prekriven je trnjem i ikom i oni koji ele da njime koraaju esto e krvariti i oseati bol. Meutim, oni e svoja srca krepiti trpljenjem do kraja, jer se uzdaju u Onoga Koji im kae: Neu odstupiti od tebe, niti u te ostaviti (5. Mojs. 31 ;6). Osim toga, oni imaju na umu rei apostola Pavla: Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim. 8;35)? Kad neko eli da prepliva more i da se domogne suprotne obale gde ga oekuje izbavljenje, on ga paljivo ispituje, odmerava svoju snagu i, kad je siguran da je kadar da to uini, baca se u more i poinje da pliva. Kako dalje napreduje, poinje da se zamara. Talasi mu se ine vei nego u poetku. Strepnja poinje da mu se uvlai u srce. Ta strepnja slabi njegove telesne, a jo vie duevne snage. Ako se oslobodi bojaljivosti i ohrabri razmiljanjem da postoji samo jedno reenje, a to je da napregne svaki svoj nerv i da prepliva jer e se bojaljivost okonati njegovim davljenjem, tada e, hrabro postupivi, preplivati do druge obale i biti spasen. Osim toga, ako postoje dva plivaa pa jedan od njih izgubi hrabrost i pone da se davi, drugi ga ohrabruje i podstie njegov moral, ukazujui mu na opasnost u koju e ga odvesti kukaviluk. Pri tom mu pomae i rukama, i na taj nain ga spasava. Brat koji pomae bratu slian je gradu utvrenom i visokom (Prie Sol. 18;19)[1] 24. Kao ni vojniku, ni monahu ne dolikuje da oajava. Gde e on sakupiti snagu za podizanje puke, za naporne none mareve, za borbu i za pobedu! Isto tako e i monah, duhovni vojnik

Hristov koji se bori protiv duhovnog neprijatelja, moi da postigne svoj duhovni cilj samo ukoliko ima ivu nadu i ako je spreman na samoportvovanje. 25. Ni najmanje se nemoj brinuti. Sve e proi i oluja e se smiriti. Ne oajavaj, nego se uzdaj u Boga i nau Presvetu Bogorodicu. Bog nikad nee napustiti oaloenu duu koja trai spasenje. avo je pomahnitao jer su njegovi planovi bili uniteni. I to kakvi planovi! Slava Tebi, Boe, zbog svega. Nosite svoj krst, eda moja, saraspnite se sa Hristom i ubrzo e doi svetlo Vaskrsenje! to ste sada tuniji, utoliko ete snaije osetiti radost slobode. Tako je zacrtan ivot hrianina: u alostima i nedaama. Patie svako ko eli da ivi po Bogu. Budite hrabri i ne plaite se. Imajte vrstu veru u naeg Hrista. On je svemoan. Ma koliko satana podivljao, pred naim Hristom, pred NJegovom silom, bivaju unitene sve njegove podvale. Samo izgovorite molitvu i tihujte. Verujte u boanski promisao. Sve vae patnje pretvorie se u vae dobro. Tokom velikih iskuenja, moj starac je doiveo sozercanje!

NAPOMENE: 1. Po Septuaginti. (Prim.prev.)

Grki! O POMISLIMA, MATANJIMA I RASEJANOSTI sadraj 1. Post nije samo uzdranje od hrane, nego prevashodno strogo uzdranje uvstava. Kad se uvstva pothranjuju spoljanjim stvarima, ona prenose odgovarajuu koliinu otrova do uma (nusa) i srca, koji zatim ubija ivot uboge due u Bogu. Nai trezvenoumni Oci imaju tako mnogo da nam kau o poenju uvstvima. Celokupno njihovo uenje uglavnom je usmereno na oienje uma od grenih matanja i pomisli i na oienje srca od oseanja koja ga skrnave. Osim toga, oni nas ue da svako zlo moramo iskoreniti na samom poetku, kako bi dua ostala ista. im nam, makar i neznatno, pristupi ma kakva rava pomisao, apsolutno je neophodno da je udaljimo i da izgovorimo Isusovu molitvu. Kad se na taj nain suprotstavimo pomislima koje potiu od uvstava i avola, ubrzo emo osetiti radost i korist kakvu donosi poenje uvstvima. Da je Eva ograniila svoje uvstvo vida, nikad ne bi otrovala izdanak svoje utrobe, odnosno sve ljude koji su potekli od nje. Ukratko, uzdranje uvstava spasava oveka od pakla. 2. Molim se, edo moje, da se suprotstavi egoistinim i gordim pomislima, jer od njih i njima slinih strasti potiu i sve ostale rave strasti, koje ubogu duu guraju niz stenu pogibelji.

Ne obraaj panju na strasne pomisli. Potpuno ih nipodatavaj, jer je nakaznost zla ispisana na itavom njihovom licu. Nipodatavanje pomisli na koje nas navodi avo donosi spasenje. Smirenje je najuzvienije umee, jer izbegavanje susreta sa njima i pribegavanje Hristu putem molitve i jeste smirenje. Strasne pomisli mogu biti udaljene i pomou protivljenja, ali ta borba je teka i vojnik Hristov mora biti veoma opitan da bi je dobio bez tete, jer je satana takoe poznavalac Pisma i navodi dokaze kojima e spotai vojnika. Prema tome, ma ta da ti (avo) savetuje posredstvom pomisli, bilo da je to gordost, slavoljublje ili osuivanje, neka ti to ue na jedno uho a izae na drugo. Budui da su to strasne pomisli, nema potrebe da se uputa u razgovor sa njima. Zakljuaj vrata pred njima! Reci im: "Neu biti popustljiv prema druenju i razgovoru sa jeretikim pomislima" i nepokolebivo ostani u molitvi. 3. Ne obraaj panju na ono to ti neprijatelj govori. im se bude pripremao da ti neto apne na uho, istog trenutka reci: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", brzo i bez zaustavljanja, i uskoro e videti da je pomisao ili, bolje reeno, pritisak da prihvati pomisao oslabio, i da se ak nee ni seati ta je tano pokuavala da ti kae. Ovaj nain je jednostavniji i delotvorniji od protivljenja, odnosno od protivureenja predloenim pomislima, jer nakon to demon zavri sve to je imao da ti kae nita vie nee preostati kao trag (ostatak) ili senka. U sluaju protivljenja, kad biva poraen i kad ode, demon za sobom ostavlja tragove (ostatke) i senke onoga to je predlagao dui, odnosno, bleda seanja na ono sa im se ovek borio. Prvi nain, odnosno momentalno pribegavanje molitvi, oputa oveka i dua se brzo smiruje. S druge strane, drugi nain ili protivljenje je naporniji, i ako dua ne uspe u protivljenju, verovatno je da he ovek biti oteen srazmerno demonskoj vetini ubeivanja. 4. Bei od grenih pomisli; odsecaj matanja, idola izazova, jer "sveznalica" satana eli da te odvoji od Boga, tvog Tvorca. Kad satana uini oveka krivcem za greni pristanak, naputa ga blagodat Svetog Duha kao to pela bei od dima. Dua biva ostavljena bez blagodati i radosti i ispunjava se uninijem (amotinjom) i tugom. Meutim, kad se unitavanjem ili odbijanjem suprotstavimo ravim matanjima im se pojave u umu i istog asa revnosno i vatreno prihvatimo ma duha, a to je molitvica Isusova, odjednom emo videti da lopovske rave pomisli naputaju svoj poloaj i ustupaju pobedu vladajuem umu, koji su ukrepili milosre i blagodat Boija. Prepredeni avo ne moe da podnese da vidi da na sveti angeo uvar stoji pored nas. Taj zmaj iz bezdana pokuava da ga udalji od nas kako bi nas liio telohranitelja, a zatim se obruio na nas kao strana oluja i proderao nas. Budui da zna da e one pomisli koje su protivne celomudrenosti udaljiti tog angela, on podie mnotvo neistih pomisli i matanja o ispraznim idolima da bi oskrnavio um, srce i telo. Meutim, kad vojnik Boiji shvati njegovu zlobu, on istog asa prihvata oruje Hristovo i razvejava njegovu zamku. 5. edo moje, budi oprezan sa matom. Svi gresi potiu od mate, ona je koren greha. Dakle, budi oprezan. im se pojavi matanje o nekoj osobi ili delu, o neemu to si video ili uo, istog asa ga gnevom i molitvom proteraj iz svog uma. Izgovori je (molitvu) brzo i odseno, i odmah

umno i sa bolom preklinji nau Presvetu Bogorodicu da ti pomogne. Imaj poverenja u Boga da e pobediti. Bio si gord, i avo je stoga poeo da ratuje s tobom. Sad se smiri, ponizi i vreaj samoga sebe, a Bog e ti pomoi kad vidi tvoje smirenje. Kao to izbegava vatru da se ne bi opekao i zmiju da te ne bi ujela, isto tako bi, pa ak i vie, trebalo da izbegava demonska matanja. Budi oprezan, ponavljam, sa neistim matanjima, jer na taj nain padaju i propadaju duhovno veliki ljudi. 6. Budi oprezan, edo moje, da tvoj um ne luta tamo i ovamo, nego ga vrsto privei za Ime Hristovo. Preklinji Ga kao da je tu pred tobom prizivajui NJegovo ime s duevnim bolom, i videe koliko e koristi imati od toga. Brzo odagnaj rave pomisli. Isteraj ih! Zavapi: "Napolje odavde, skitnice, napusti hram Boiji, izlazi iz moje due!" Ne ostavljaj ih u sebi jer e biti u opasnosti da te pozlede, i tad e jecati i uzdisati. Budi trpeljiv, edo moje. Bei od pomisli kao od vatre, jer one pustoe, hlade i umrtvljuju duu. Meutim, ako ih proteramo sa gnevom, budnou i molitvom, od njih e potei velika korist. Bori se i ne strahuj. Prizovi naeg spremnog Iscelitelja. Nije potrebno mnogo molbi, On ne trai novac, ne odvraa se od rana. On prihvata suze kao dobri Samarjanin. On brine i neguje oveka kojeg su pozledili duhovni razbojnici. Prema tome, pritecimo NJemu. 7. to se tie nemoralnih pomisli, one potiu od matovitog dela due (gr. ), odnosno u ovekovom umu pojavljuju se lica, stvari i dela koja je pet telesnih ula sakupilo i poloilo u riznicu mate. avo povremeno prikazuje ovekovoj mati ljude, stvari, pesme itd, koje su uvstva pohranila i pokree strasti ka pomislima, kako bi opljakao grad Boiji, tj. srce, odnosno da bi ga oskrnavio. Prema tome, itava vetina sadri se u tome da udaljimo matanja, ljude i ostalo, im se pojave u naem umu. Ako to uz pomo blagodati Boije uinimo, lukavo iskuenje je iskorenjeno u samom poetku i mi uz mali napor pobeujemo. Meutim, ukoliko pomisao bude uporna, moramo joj se odupreti prizivanjem Imena Isusovog i gnevnim protivljenjem. Osim toga, kad vidimo ljude koji nas sablanjavaju, pokuajmo da ne zadravamo njihov lik u svom seanju nego da ga odmah udaljimo, pre nego to te predstave preuzme matoviti deo due i omogui avolu da se bori sa nama tako to e nam ih kasnije pokazati. 8. edo moje, to se tie hulnih pomisli koje ti namee avo, kaem ti da se ne plai. One se pojavljuju zbog zlobnog sejaa. On pokuava da udavi duu hrianina idejom da hula potie od njega samog i da na taj nain zatruje njegovo srce. Trebalo bi da nam takve pomisli uu na jedno uho, a da izau na drugo. Pokai toliku ravnodunost, jer to nisu tvoje sopstvene pomisli.

edo moje, kaem ti da se ne plai. Ja u preuzeti odgovornost za njih. Kad se pojave takve pomisli, reci satani: "Donesi ta god eli. Od sada ni najmanje neu brinuti za ono to kae, jer je to izmiljotina tvoje zlobe!" ak i ako je sasvim oigledno da hulne pomisli potiu od avola, i mi sami smo delimino odgovorni za njih. Kako? Mi smo odgovorni zbog skrivene gordosti naeg uma koji misli da smo vani. To se razotkriva hulnim pomislima. One mogu poticati i od naeg gneva, besa, mrnje itd. Prema tome, uporedo sa nipodatavanjem takvih pomisli, trebalo bi da iznutra prekorevamo same sebe i da vodimo borbu sa svakom gordom pomilju. Osim toga, trebalo bi da sa svima budemo u miru, ak i sa onima koji nam kode. 9. Ne priajte mnogo. Klonite se protivureenja, svae, mnogogovorljivosti i svega to potie od nemarnog jezika. Izbacite iz svog uma svaku ravu pomisao i svako neisto matanje im se pojave, jer ako ih zadrite u umu i srcu stvorie teko stanje. Meutim, kad smo oprezni prema prvoj pojavi neistog matanja ili neiste pomisli koja za njim sledi, biemo mirni i naslaivaemo se nagraivanjem moralnom istotom. Dakle, eda moja, pazite na sebe kad god ue neista pomisao, jer se isti pristup primenjuje za svaku ravu pomisao. Kada je um nebriljiv, ma kakve da je vrste pomisao ona e ui i, saglasno strasti, stvoriti gorepomenuto teko stanje. Prema tome, monah se prevashodno bori sa pomislima, a ono to ga spasava jeste trezvenost. Trezvenost (trezvenoumlje, gr. ) potie od glagola "", to znai, "pazim", "bdim", "oprezan sam", "straarim". Kad pazimo, kad smo budni, oprezni i kad straarimo, onda je kua nae due dobro uvana i spaemo svoje due za koje se itavog ivota borimo. 10. Kad je ovek mlad, nemogue je da ga ne napadnu neiste pomisli i matanja. ovek ih odmah mora ukloniti i izgovoriti Isusovu molitvu, i one e se udaljiti. Meutim, opet e se vratiti; potrebno je da ih opet ukloni molitvom i trezvenou, odnosno panjom i budnou uma (nusa). ovek mora da bude oprezan da iskuenje ne uoblii matanje, jer najpre dolazi matanje, zatim pomisao i najzad sramna naslada. Kada posredstvom trezvenoumlja ne dopustimo ravom matanju da se uoblii i istovremeno izgovorimo molitvu, oslobaamo se pometnje. Osim toga, Bog nas krunie zbog nae dobre namere i nae elje da mu udovoljimo. 11. Trebalo bi uvek imati na umu, edo moje, da sve to ti kae pomisao potie od avola i da ima za cilj da te baci u oajanje, dok on sedi i smeje se. Prema tome, trebalo bi da i ti njega ismeje i da ne obraa panju na njegove glupe rei. Nikada ti nee nakoditi ako ga bude nipodatavao. Postaraj se da ne obraa panju na ono to kae i bie spasen. Nikakvu tetu nee pretrpeti ukoliko ne prihvati njegov savet. Bio je oteen svako, ko je verovao pomislima. Zbog toga nipodatavanje pomisli i izgovaranje molitve ini uda.

Ne tuguj, edo moje, ne oajavaj, ne gubi hrabrost! Ma ta da ti avo apue u um, to je la i obmana. Nita mu ne veruj! On se raduje kad vidi da su mu ljudi poverovali i da se raalouju. S druge strane, on je veoma oaloen kad mu ne veruju i ostaju mirni! to se mene tie, moj starac je govorio da se takve pomisli moraju nipodatavati. Odmah sam mu poverovao i istog trenutka sproveo u delo njegov savet. Na taj nain sam bio isceljen. Da bi iscelenje bilo potpuno, mora nipodatavati takve pomisli. Veruj mi, to je najbolji lek. Potrudi se da ga ne zapostavi. Sav svoj napor treba da usmeri ka tome da ne razmilja o onome to ti avo ubacuje u um. Ne obraaj panju na to i ni najmanje nemoj tugovati. Budi nemilosrdan prema sramnim pomislima. Napadni ih sa gnevom, boanskim strahom i dvoseklim maem molitve: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Snano zavapi i usklikni, a Isus je nevidljivo prisutan da bi ti pomogao. Gospod je blizu svih koji Ga prizivaju (Ps. 145;18). 12. Mladost ne zaboravlja svoje prirodne zakone. Iz tog razloga baca strane talase sramnih pomisli na tvrave hrama Boijeg da ih bi uinila prljavim jazbinama zverskih pomisli. Klonite se sramnih matanja. Raskopajte i pogubite vavilonske pomisli (v. Ps. 137;78) maem duha, a to je molitva, da biste bili blagosloveni u onaj dan kad e se otkriti skrivena dela ovekova. 13. edo moje, neka te ne plae bludne pomisli; samo naui kako da ih udalji. Ukoliko to naui, ti e ih prepoloviti, i tvoja glava e biti ovenana pobedama. im se u tvojoj mati pojavi lik koji izaziva neiste pomisli, odmah ga i bez najmanjeg oklevanja udalji, kao to zatvara oi kad neto ne eli da vidi. Razgnevi se na avola i brzo izgovori molitvu, sa bolom i suzama. Videe, da e se neista pomisao istog asa povui. Meutim, ukoliko se matanje pojaava, razbij taj lik na komadie i uini ga runim, kako bi odvratnost uklonila nasladu koja se stvorila. Obrati panju da se ne osmeli i da prestane da obraa panju na svaku neistu pomisao, jer e ta mala nesmotrenost izazvati veliku bitku. Budi oprezan da te ne privue neisto matanje i da ne pone da razgovara sa zamiljenom osobom, jer e se kasnije teko osloboditi toga. Nakon ovog iskustva, videe koliko je budnost potrebna kad su u pitanju pomisli. 14. Kad se borimo protiv demonskih pomisli, ova borba se smatra za muenitvo. To se deava stoga to ovek mnogo pati kad ga napadnu neiste pomisli i Bog, videvi muku i bol njegove due, smatra to za muenitvo. Pomisli bezverja su uzrokovane gordou i egoizmom. Dakle, edo moje, udalji egoistine pomisli i smireno (ponizno) razmiljaj o sebi. Ne osuuj druge, i osvrni se samo na svoje sopstvene greke. Budi oprezan u pogledu rei i nikoga ne ogoruj. U potpunosti nipodatavaj pomisli bezverja, jer su one demonske i nameravaju da poharaju tvoj borbeni duh. Ako to ne uini, one e te predati plotskom demonu, a zatim i duhovnoj smrti. im

pone da se bori, doi e ti pomisli gordosti o tome da si podvinik i sl, a pomisli bezverja e doi za njima. Tad e videti kako nam se demoni izruguju. Ni najmanje ne obraaj panju na pomisli i potpuno ih zanemari. Pridravaj se molitve i seanja na smrt i videe kako avo menja svoje "oblije". 15. Trebalo bi da se na um neprestano bavi korisnim duhovnim pomislima, kako podmukli demon ne bi naao priliku da nam unese hiljadu i jednu neistu i grenu pomisao kojom e oskrnaviti nau duu i uiniti nas krivima i neistima pred Bogom. edo moje, budimo oprezni prema svakoj svojoj pomisli, kao i prema rei ili delu, kako ne bismo alostili naeg najslaeg Isusa koji je zbog nas, krivaca, pretrpeo stranu i bolnu smrt. edo moje, budi oprezan sa svojim pomislima. Imaj borbenog duha i uvek budi spreman da se suprotstavi pomislima. Ne povlai se, jer emo skupo i teko platiti svaki ustupak. 16. Primio sam tvoje pismo u kojem govori o hulnim pomislima uopte. Pomisli te vrste potiu od gordosti. Ti si preleen kad kae da su iskuenja odagnala gordost iz tvoje due. Drvo se poznaje po plodu, a uzrok po posledici. Jedan starac je pisao da obim gordosti koja obitava u nama odgovara broju iskuenja koja smo imali. Kad bismo posedovali istinsko smirenoumlje, mir Boiji bi se slavno ustoliio na prestolu tvog srca, i sve bi bilo mirno i spokojno. Meutim, kako je mir u gradu pomuen, ini se da tamo postoji buna i uhoenje, zbog ega postoji pometnja meu graanima, odnosno pomislima. Lek za to je neitanje jeretikih knjiga i potpuno nipodatavanje hulnih pomisli, koje emo smatrati strancima i tuinima, psima koji laju, tvorevinom demonskom. Pored toga, smirena molitva i pomirenje ako vas je, kao ljude, neko sablaznio (uznemirio). Budnost, ako se ustalio nemar. To su lekovi koji isceljuju ovu bolest. Meutim, daleko najbolje e je isceliti potpuno preziranje hulnih pomisli kao avolske "gadosti". Kada je avu Pamvu napao duh hule, on se molio govorei: "Gospode, kako da se spasem od ovih pomisli?" Angeo mu je odgovorio: "Pamvo, Pamvo, prestani da brine o tuim stvarima, odnosno o hulnim pomislima, i obrati panju na svoje sopstvene grehe." to se tie istina Pravoslavlja, nema mesta ni najmanjoj sumnji. Sveti Duh je predsedavao Vaseljenskim saborima, i to god su svetitelji Boiji izrekli, izrekli su Duhom Boijim. Kao dokaz za to slui nam svetost njihovih motiju. 17. Nipoto se nemoj obeshrabriti, edo moje. Svako iskuenje koje iskrsne i izazove pometnju je blagotvorni lek. Udalji lik svake osobe ili stvari koja u tebi izaziva pometnju i dovodi te u iskuenje. Oslobodi svoju matu svakog lika i neka tvoja usta neprestano izgovaraju molitvu. Istog trenutka e videti korist od ovakvog postupka. Nastoj da ne dopusti da elja i lik te osobe pobede tvoj um i srce. Na poetku monakog ivota obino se dogaa da nas avo podsea na drage prijatelje, kako bi slomio duevnu snagu i ponitio borbu nae due, izazivajui na taj nain poraz sa neizvesnim

posledicama. Prema tome, ove stvari ne smemo olako prihvatati, nego se odvano moramo suprotstaviti iskuenju od samog poetka, uklanjajui ljudske likove iz nae mate tako to emo neprestano izgovarati molitvu i izbegavati odreenu vrstu hrane. Verujemo da e se na taj nain, uz iskrenu i postojanu ispovest i blagodat Boiju kao saveznika, neprijatelj povui. 18. edo moje, primio sam tvoje pismo i video kako se avo poigrava sa tobom. Ne budi oaloen u takvim sluajevima, nego se sa "strunjakom" obraunaj na jednostavan nain: kad ti avo unese pomisli bezverja, hule, i sl, ne preputaj se nego sakupi svoju brojanicu i snano zaponi da izgovara molitvu, neprestano, kao maina, i ubrzo e videti da su te napustile i oaloenost i pomisli. U takvim sluajevima nemoj se prepirati s njim! Samo izgovori molitvu bez ikakve druge pomisli ili matanja, i videe da se sve raspada kao pauina. Neka potitenost ne narui tvoje spokojstvo. 19. Da bi se napredovalo u duhovnom ivotu, neophodno je da se udalje razliite neiste pomisli, isto kao i njihova neista matanja koja nas izazivaju i skrnave nau duu. Ne smemo ostati mlaki u udaljavanju neistih pomisli i matanja, jer svaki greh i potie od pomisli i matanja. Ako, dakle, iskorenimo neiste pomisli i matanja tako to emo ih revnosno udaljavati, shvatiemo da preduzimamo sistematsku borbu na oienju od strasti, nakon ega se ovek oslobaa duevne i umne pometnje. Naprotiv, kada zanemarimo ovu borbu za oienje uma od neistih pomisli i matanja, porone strasti e nam neizbeno gospodariti, i biemo u vlasti demona i grehova. 20. Budi krajnje oprezan sa svojom matom. Ne prihvataj nikakvu sliku, jer e to postati idol kojem e se klanjati. Um koji luta je bestidna ptica i stvara najudnovatije slike: on prodire u dubine savesti naeg blinjeg i izobraava njegove tajne i skrivene stvari. im ta slika pone da se uobliuje, uniti je molitvom. to vie okleva, to e se kasnije vie muiti i patiti. 21. Neophodno je da svako od nas motri na samoga sebe, na svoje delanje i, prevashodno, na svoje srce, kako bi video da li tamo postoji seanje na Boga, smrt, pakao i svako drugo duekorisno i boansko seanje. injenicu da ne posedujemo duhovnu utehu dugujemo sanjarenju i nedostatku samoposmatranja, kao i nedostatku seanja na Boga. Trebalo bi da se vae pomisli okrenu samima sebi. Neka um dobije duhovni zadatak i ne dopustite mu da luta tamo-amo. Prisilite se malo na bezmolvije. Ne govorite ono to nije neophodno. Neprestano se molite. Iznutra osuujte same sebe, i nemojte se pravdati. Da zakljuimo: ako ne prisiljavamo i ne primoravamo same sebe, ne moemo postii nita duhovno.

O TREZVENOUMLJU sadraj 1. Malo je vremena, i nepoznato nam je kad e ono istei. Borimo se, dakle, i budimo oprezni, a gnevom (na avola) i vatrenom molitvom uklonimo svaku ravu pomisao. Ako prolijemo suze,

imaemo veliku korist, jer suze oiuju duu i ine je beljom od snega. Budimo spremni da se hrabro borimo, jer se nadmeemo sa silama mraka koje nam nikad nisu saveznici i nikada ne umanjuju svoje napade. Razbudimo se i nemojmo dremati, jer pogibelj preti naem venom ivotu. Ako izgubimo pobedu, izgubili smo i duu, izgubili smo veni poinak i radost u Bogu i osudili smo same sebe na drugu smrt a to je vena razluenost od Boga. Neka se to nikad ne dogodi! Trezvenoumno bdijmo nad pomislima. Poetak pada potie od pomisli. Dakle, snano se borimo protiv tog poetka u pomislima i ne dozvolimo im da ojaaju usled naeg nemara. Naprotiv, udaljimo matanja im se pojave i gnevno prigrabimo ma duha, a to je re Boija, odnosno "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Prizovimo najslaeg Isusa i On e nam odmah doi u pomo, dok e se demoni istog asa udaljiti. Molitvu, meutim, ne smemo izgovarati nemarno, nego tako to emo iz dubine vatrenim duhom zavapiti: Uitelju, spasi me, pogiboh (v. Lk. 8;24). Na poetku, borba sa pomislima ne zahteva veliki trud. Meutim, ukoliko im dopustimo da ojaaju, borba postaje teka i esto se dogaa da budemo i ranjeni i poraeni. Kada se pak probudimo i zavapimo, dolazi dobri kormilar Hristos i upravlja nau lau ka mirnoj i spokojnoj luci. Od naih pomisli zavisi hoemo li pretrpeti tetu (oskrnaviti se) ili emo se poboljati (napredovati, popraviti se). Iz tog razloga, spustimo svoj um, tj. svoju panju u srce, i neka on bude kao hrabri straar naoruan odvanou, molitvom, bezmolvijem i samoprekorevanjem. Ako se budemo borili na ovaj nain, kao ishod emo imati slatki mir, radost, istotu, duhovnu filosofiju i molitvu koja e, kao najmirisniji tamjan, okaditi hram Boiji, a to je unutranji ovek. Ne znate li, kae apostol Pavle, da ste hram Boiji i da Duh Boiji obitava u vama (1. Kor. 3;16). Piem vam ovo da bih vae due podstakao na duhovnu budnost, da biste nali unutranji mir Boiji i radovali se. Amin. Neka bude. 2. Postimo onoliko koliko nam doputa naa snaga. Meutim, kad je u pitanju post uvstava, uma i srca, svim silama emo se nadmetati s neprijateljem nae due. edo moje, uvaj svoja uvstva, a posebno oi. Oi su sline pipcima oktopoda, koji grabi sve to se nae ispred njega. One jo lake hvataju plen greha. Posredstvom oiju padaju i bivaju izgubljene duhovne tvrave. Kad David nije pazio na svoje oi, poinio je preljubu i ubistvo, iako je bio prorok Boiji i posedovao blagodat i dar prozorljivosti. edo moje, kako se nalazi usred prilika za mnoga sagreenja, mora motriti na svoja uvstva. Prevashodno mora motriti na svoj um, na kormilara i "bestidnu pticu", kako kae ava Isaak Sirijski. Um prodire u skrivena dela blinjeg. Izobraavajui sramne prizore, on postaje bestidni umetnik. Zbog toga prihvati svaku rtvu kako bi svoj um sauvao istim tako to e bez oklevanja udaljiti svaku pomisao i neisto matanje, imajui kao snanog pomonika Isusovu molitvu i onu vrstu gneva za koji je reeno: Gnevite se ali ne greite (Ef. 4;26). 3. Neprestano bdijte na uvanju svog uma, jer ivot i smrt besmrtne due zavise od toga hoemo li biti revnosni ili ne. Sve poinje od matovitog dela uma. Ne postoji niti greh niti vrlina koja kao svoj poetak i polazite ne bi imala matoviti deo uma. Prema tome, uzvienom revnou ovog umnog (noetikog) polazita dostie se sveti cilj spasenja.

Duhovno trezvenoumlje prevashodno podrazumeva ouvanje uma istim od strasnih matanja i suprotstavljanje svakom neprijateljskom napadu pomou Molitve Isusove i protivljenja. Bez trezvenoumlja se ne moe dostii istota due i tela, niti se uvstvima uma i srca moe videti Bog. Ako Bog ne poseti ovekovu duu, on e ostati u potpunoj grehovnoj tami. Mi, meutim, kao monasi koji su posveeni zadobijanju u Hristu unutranje istote od strasti, moramo biti dobro rukovoeni u ovoj najvanijoj lekciji trezvenoumlja, kojim emo se kroz uvstva srca pribliiti Bogu. avo se najupornije bori protiv te najspasonosnije lekcije trezvenoumlja kojom se osveuje ovek i koristi svaki nain da je sprei, napadajui nas najrazliitijim pomislima i sablaznima. I mi, meutim, moramo po svaku cenu sve uiniti da mu se suprotstavimo, kako bismo bili nagraeni unutranjim oienjem i kako bi nas ovenao na Podvigopolonik i Bog, Hristos. Ne kolebajte se pred satanskim napadima naeg zajednikog neprijatelja nego se borite hrabro i s nadom u naeg Gospoda, koji nee dopustiti da budemo iskuavani preko svoje snage. Prema tome, budite hrabri, eda moja, i krenite napred sa slatkom nadom u Hrista i svemonu zatitu Presvete Bogorodice. vrsto verujem da ete zadobiti veni ivot, zajedno sa svima koji su se dobro podvizavali i bili ovenani u Trijumfujuoj Crkvi na nebesima. Amin. Neka bude. 4. Postojao je jedan sveti ovek koji je progonio demone; demoni su ga se plaili. Jedan od njegovih uenika ga je upitao: "Stare, zato te se demoni plae?" Rei u ti, edo moje," rekao je starac. "Vodio sam duhovni rat sa telesnim (plotskim) pomislima, ali nikad sebi nisam dozvoljavao da im se prepustim. Bitku sam uvek ureivao tako da sam frontalni rat vodio jo u fazi pristupanja. Nikad avolu nisam dozvoljavao da uznapreduje dalje od faze pristupanja. Budui da sam vodio neprestani rat, Bog mi je podario taj blagoslov i tu blagodat da me se demoni plae i da bee od mene uprkos mojoj nedostojnosti." Pomisli samo - on je presecao iskuenja jo pred vratima, im bi zakucala, i uopte im nije otvarao. Zato im onda ti otvara? ta je on imao u sebi to ih je spreavalo? Imao je sveta seanja kojima se bavio njegov um. Iskuenja su spolja kucala i pokuavala da uu, ali za njih nije bilo mesta. Nije im stvoren prostor da ubace svoje sopstvene pomisli, jer ih je on zaustavljao seanjem na smrt. Posredstvom ove stalne pobede taj sveti ovek je zadobio blagodat da ga se demoni plae i da ih udaljuje od ljudi. Velika je pohvala za nekoga kada uspe da, blagodau Boijom, zadri demone u fazi pristupanja. Ne postoji smrtnik, duhovni ovek i podvinik, koji nije bio predmet neprijateljskog pristupanja. Drugim reima, svako ljudsko bie treba da oekuje da bude iskuavano. Ako ljudi ostave otvorene prozore i vrata, kao to obino i ine mirjani koji ne poznaju Boga, neprijatelj e napredovati i pobediti ih. Duhovni ljudi se bore da neprijatelju ne otvore ni vrata ni prozore, pa ak ni najmanju rupu.

esto je teko da se greh poini na delu. Ne mislim na greh poinjen u srcu, nego na greh poinjen ustima ili delom. Da bi se poinila ta vrsta greha, moraju se podudariti mnoge stvari. Meutim, veoma je lako sagreiti u mislima. ovek je u stanju da svakog asa, na svakom mestu i u svako doba sagrei u mislima, a da za to niko ne sazna. esto postoje smetnje da se izvre spoljanja dela, ne samo zbog toga to se moraju uskladiti mnoge okolnosti nego i zbog stida. Naprotiv, unutranji greh, greh koji se ini u mislima, moe nagovoriti oveka da iznutra poini zloin i da ne bude primeen. Taj unutranji greh nije vidljiv. LJudi ga ne vide, ali ga vidi Bog. Ako se ne plaimo ljudi i ako ne oseamo stid jer oni ne vide greh, trebalo bi da se plaimo Boga, jer se taj moralni prestup poinjen u mislima odigrao u NJegovom prisustvu. Mnogi ljudi se zavaravaju. To se u sutini deava zbog egoizma, koji nanosi najveu tetu. Najpre dolazi do unutranje izdaje, a zatim i do spoljanje, koja se projavljuje u telesnim udovima. Prema tome, neophodna nam je stalna i napregnuta panja ili, kako smo rekli, napregnuto trezvenoumlje. Trebalo bi da unutar nas postoji straar i nadzornik, da bi motrio na pomisli koje dolaze i odlaze i proveravao njihov identitet, kako ne bi uli pijuni i izazvali graanski rat u dui. Oko due mora biti veoma isto i krepko da bi izdaleka opazilo neprijatelja i preduzelo odgovarajue mere. Koliko nas samo pomisli neprestano napada! Svaka strast nas napada svojim sopstvenim pomislima. Ako dua jasno vidi, ona e izdaleka odsei pomisao. Ona e jo po "mirisu" prepoznati kakva e se strast pojaviti. Istog asa e se pripremiti, postaviti straare, podii bedeme i biti spremna da se suoi sa tom strau. LJudi postaju zarobljenici. Strast je kao zmija koja u sebi krije otrov. Postoje ogromne zmije koje izbacuju otrov. Taj otrov je poguban i njime truju sve oko sebe kako bi ga mogle prodreti. Isto se moe rei i za zmije greha: one izdaleka ire otrov, odnosno nasladu i um (nus) biva paralizovan; njegove snage bivaju paralizovane. ovek postaje rob strasti i ona ga i protiv njegove volje odvlai ka zlu. Kad se ljudi nau u ovom stanju ropstva, protestuju i kau: "Ne mogu da se oduprem, jer u to vreme nita ne mogu da uinim!" Odgovor je sledei: moraju se preduzeti odgovarajue mere kako um i srce ne bi doli do take u kojoj e biti zarobljeni i razoruani. Opitom se pokazalo da mere kojima emo spreiti opasnost moramo preduzeti im duhovna zmija rairi svoj otrov, dok je jo daleko i pre nego to nas dosegne i zatruje nam um i duu. Kad jednom budemo zatrovani, vie neemo moi da dejstvujemo. Kad oveka nadvladaju pomisli i kad se preda matanjima, odatle, iz nae mate, dolazi svako zlo! I kada misaono doivi mnogo duhovnih brodoloma i kada vie puta bude ranjen slastoljubivim matanjima, ovek e biti zarobljen im se satana vrati sa slinim matanjima.

ovek im se iz tog razloga nipoto ne sme predavati, kako se strasti i matanja ne bi uvrstila i ukrepila. 5. Neka oi tvoje due budu iroko otvorene. uvaj svoja uvstva, kako telesna (prevashodno oi), tako i uvstva due (posebno tako to e svoj um uvati od lebdenja). To je neophodno stoga to kroz uvstva prodiru mikrobi svih duhovnih bolesti. Tako nemaran hrianin vremenom dobija mnoge bolesti i gubi neprocenjivo blago svoje due. Do preljube due dolazi vrlo lako kad neistim pomislima i odgovarajuim matanjima dopustimo da uu u nas i da nas nadvladaju. edo moje, mora paziti na svoje oi ukoliko eli da pobedi demona poude. Pored toga, nita manje opasno nije ni gledanje nedolinih prizora, novina, asopisa i sl. 6. edo moje, bori se dobrim podvigom venog ivota. Postavi dobar poetak da bi stekao izvrstan kraj. Neka tvoj um u potpunosti bude obuzet seanjem na Isusa Hrista i On e za tebe postati sve - radost, mir, pla po Bogu i mnotvo ivotvornih suza, koje e tvoju duu uiniti beljom od snega i blistavijom od oblaka. edo moje, kada bezmolvstvuje i paljivo izgovara molitvu, odnosno kada tvoj um obraa panju na molitvu koju izgovara, ne priklanjajui se niemu drugom osim molitvi, on e poeti da se pribliava sladosti Isusovoj. Ako neprestano bude smirivao samoga sebe, to e ti mnogo pomoi da postigne taj cilj. Smirenje podrazumeva da za svako iskuenje i za sve ostalo prekoreva sebe i da, istovremeno, opravdava svog brata. 7. Najvelianstvenija crkva u kojoj Bog najradije obitava, jeste ona koju je izvrsno sazdao Svojim sopstvenim rukama, a to je vascelo nae bie, naa dua, dok god je ista. istota srca podrazumeva um koji je slobodan od neistih pomisli. Od takvih pomisli potiu rava i ostraena oseanja koja, opet, izazivaju strastvenu razdraljivost tela. Time se u izvesnom stepenu skrnave i dua i telo, gubei na taj nain svoju istotu i neporonost. Prva rava i ostraena misao, a prevashodno odgovarajue strastveno matanje, predstavljaju polazite za sve vidove greha. Nijedan greh nije ostvaren na delu a da mu posredstvom mate nije prethodila neista misao. Dakle, da bismo zadobili najvee dobro, a to je istota u punom znaenju te rei, neophodno je da svoj um oistimo od grenih misli i matanja. To je jedini nain da zadobijemo istotu koja je postavljena na vrstim temeljima. Ako elimo da prestanemo da inimo rava dela a pri tom ne obraamo panju na svoje unutranje pomisli, uzaludno emo se truditi. Kad se pobrinemo da oistimo duu, u njoj e obitavati Bog slave i ona e postati NJegov sveti i raskoni hram, koji e odisati miomirisom tamjana neprestane molitve. 8. Kakva je korist ako se telesno danonono trudimo, a pri tom ne nastojimo da uklonimo korenje iz kojeg izrasta svako zlo?

Nama je apsolutno neophodno trezvenoumlje i neprestana molitva, da bismo uklonili zlo koje se ugnezdilo u nama i da bismo ga zamenili duhovnim dobrom. Pazite da vas svakodnevni poslovi ne lie usmene molitve. Prizivajte preproslavljeno i najslae Ime naeg Isusa, i On nee oklevati da vam odmah pritekne u pomo i da vas utei. ta je to to blagoslovena molitva ne moe da ispravi i vaspostavi?! Prisilite se na molitvu. Zato bi va um lebdeo tamo-amo umesto da se okrene Isusu, budui da smo radi NJega sve napustili i da emo radi NJega sve pretrpeti? 9. Na osnovu opita znam da pobonost posredstvom bezmolvija, molitve, sozercanja, oiujuih suza, istinskog pokajanja i bogomislija vaspostavlja podvinika kako telesno, tako i duhovno. Razume se da podvinitvo pomae kad je telo snano, ali ukoliko je telo slabo moe ga zameniti blagodarnost i samoprekorevanje. Opsena pobonost i trezvenoumlje su sve: to su istinska obeleja due koja ivi u Hristu. Kad nedostaju ta obeleja i kad ovek jednostrano praktikuje podvinitvo, ono e biti ili od male koristi ili e pak biti sasvim izgubljen, jer e se pogorditi zbog pohvala drugih ili zbog sopstvenih pomisli. NJegov trud e propasti bez trezvenoumlja, te sveobuhvatne svetlosti due koja ima neprocenjivu vrednost. To se deavalo mnogim podvinicima u pustinji i oni su doslovno gubili svoje due, kao to itamo u knjigama. Sveti Oci izobraavaju podvinitvo (askezu) kao lie na drvetu, dok je trezvenoumlje plod. Po plodovima njihovim poznaete ih (Mt. 7;16), i to su oni plodovi za koje nam je zapoveeno da ih uberemo. Neka nas Bog prosvetli kako da koraamo, jer su istinski rukovoditelji iezli i svako od nas koraa svojim sopstvenim putem. Neka svima nama Bog bude istinski rukovoditelj. 10. eda moja, bez obzira kakvu vam alosnu stvar spominjao avo, neprijatelj vaih dua, potrudite se da je odmah i bez oklevanja udaljite jer e svako odugovlaenje imati nepoeljne posledice. avola ete potpuno pobediti molitvom i trezvenoumljem. Sutina trezvenoumlja sastoji se u nedremanoj budnosti uma, kojom emo se suprotstaviti strastvenim pomislima i matanjima sramnih demona. Od toga zavisi ivot i smrt, oskrnavljenje ili poboljanje. Drugim reima, dua koja se moli umno (noetiki) i odbija i prezire razliite neiste pomisli, vremenom se oiuje i osveuje. 11. U telesnoj bici spae nas samo okretanje lea, to znai da od pomisli i matanja moramo utei im se ona pojave. Ne odugovlai zato to eli da ispita matanja ili da razgovara sa njima! Mata je velika i strana zamka. Stvari koje se izbegnu oima ili dodirom s lakoom e pristupiti uz pomo mate. Nastoj da sauva svoj um od matanja o bilo kakvim svetovnim stvarima koje su izvan manastira. Trebalo bi da sva ta matanja zameni jedna jedina misao, a to je seanje na naeg poklonjenja dostojnog Isusa. Ako te neto u tvojoj keliji podsea na nekoga, mora se toga osloboditi i tako po svaku cenu odvratiti bilo kakvu priliku za rat. Potrudi se da izbrie svoju

prolost. Kad se ona probudi i kad bude pokuavala da te udavi, ti prizovi Isusa i On e biti spreman da ti pomogne. 12. edo moje, uvaj svoj um od neistih pomisli; im se one pojave, odagnaj ih izgovaranjem Isusove molitve. Kao to pele bee od dima, tako i Duh Sveti bei od zlosmradija dima sramnih pomisli. I kao to pele pritiu cveu koje ima nektar da bi od njega napravile med, tako i Duh Sveti pristupa umu i srcu u kojima se stvara nektar vrlina i dobrih pomisli. Ako nita ne zamilja, um e obratiti panju na rei molitve koja se izgovara umno ili usmeno. Stvarna i sredinja taka svih metoda je molitva slobodna od bilo kakvih matanja, pri emu se panja usmerava na rei koje se mogu izgovarati umno ili usmeno.

O UMNOJ I SRDANOJ MOLITVI sadraj 1. Molite se, preklinjem vas, prema savetu apostola Pavla: Molite se bez prestanka (1. Sol. 5;17). Trezvenoumni Oci kau: "Ako si bogoslov, onda e se istinski moliti i ako se istinski moli, onda si bogoslov!" I zaista, trezvenoumni pustinjski Oci ue da se posredstvom razliitih podviga kao to su: delanje, sozercanje ("praksa" i "teorija") i moralna filosofija trezvenoumlja i molitve, ovekov um oiuje, prosvetljuje i usavrava i, prema tome, zadobija dar bogoslovlja, ali ne akademskog bogoslovlja kakvo poseduju bogoslovi na univerzitetima, nego bogoslovlja koje proishodi i proistie sa boanskog izvora, odakle se veno izlivaju reke istinskog, boanskog bogoslovlja. Sveti trezvenoumni Oci kau da um, koji je prestao da sozercava Boga, postaje ili ivotinjski ili zverski. Naprotiv, posredstvom molitve, a posebno umne (noetike) molitve, um (nus) postaje bogolik i prosvetljen boanskim ozarenjem. ovekovo spasenje zavisi od molitve, jer je to ono to ga sjedinjuje s Bogom i pribliava Bogu. Kad se ovek nalazi u blizini Boijoj, sasvim je prirodno da ne skree sa etikog puta, jer obraa panju na svaki korak koji e preduzeti. Uprkos svoj naoj panji, avo ne prestaje da nas spotie, jer eli da nas iznenadi u trenutku slabosti i da nas odvue na svoj put, koji uvek vodi strmoglavo nadole. Iz tog razloga se, draga moja eda, od nas nuno zahteva da se uvek naoruavamo neprestanom molitvom naeg slatkog Isusa. Ne smemo zaboraviti da avoli napadaju molitvu i da nasru na nju, kako bi je pomou zlog lebdenja uinili nedelotvornom. U vreme molitve, ovekovim umom krue najrazliitije misli, teei da ukradu plod molitve i da onom, koji se moli, ostave samo kosti, odnosno trud i napor. Iz tog razloga, onaj ko hoe dobro da se moli trebalo bi da pre poetka molitve udalji svaku brigu, a zatim i svaku pomisao. Um bi, kao nadzornik, trebalo da motri na svaku re koju izgovaraju usta, kako bi molitva postala plodonosni izvor boanske blagodati i pomoi.

Prema svetim Ocima, satana e se uvek postavljati kao trn i kao kamen spoticanja za svetu molitvu. To je stoga to ga molitva obespokojava i saie. Dakle, eda moja, prisilite se na molitvu, a pomjanite i mene, vaeg ubogog starca, da bi mi se Gospod smilovao. 2. Najvaniji cilj monakog ivota je da monahe vrsto ujedini sa Bogom, koji je na krajnji domet. Kad je ovek sjedinjen sa Bogom i kad Bog obitava u njegovom srcu, onda mu nita ne nedostaje. U njegovoj dui nema praznine. Pored toga, njemu ne nedostaju ni vetastvene stvari, neophodne za sadanji ivot. To je jo jedan dokaz koliko Bog brine za one koji su Mu posluni. Molitva je nain na koji se vrlo prisno sjedinjujemo sa Bogom. Pod molitvom ne podrazumevamo samo to to emo se povremeno moliti pred ikonama, nego uporedo s tim, a to je ono to moramo initi, monah koristi i pet rei molitve koje izgovara dok radi, jede, sedi ili se bavi bilo im drugim, bez prestanka! Tih est rei izgovaramo ustima, umom ili srcem: GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME! Neprestano izgovaranje ovih rei nee nas zamoriti. U poetku, moramo malo biti istrajni. Kasnije se, meutim, ovek na to navikava i izgovara molitvu s velikom lakoom, ne elei da je prekine. Kada je izgovara, on osea takvo duhovno likovanje da ak i u tekim trenucima, ako ih bude, ne biva uznemiren ili zabrinut. Bolje reeno, on trpeljivo pritie Hristu kojega preklinje da bude milostiv prema njemu, i Hristos ga tei i veseli. ta je lepe nego u svakom trenutku preklinjati Hrista i izgovarati NJegovo sveto ime ovim glinenim usnama? Postoji li vea ast? U tim reima sadrana je vascela naa vera. Govorei "Gospode", mi verujemo da smo sluge Boije i da je On na gospodar. Time iskazujemo potovanje Hristu kojeg smo priznali za gospodara, ali se time jo vie ukazuJe ast nama jer smo sluge takvog gospodara, koji je Bog. Kada kaemo "Isuse", a to je ljudsko ime Boije, priseamo se celokupnog zemaljskog ivota Hristovog, od NJegovog Rodestva do Vaznesenja. Kada kaemo "Hriste", to oznaava pomazanika Boijeg, Cara neba i zemlje, ispovedamo i verujemo da je Hristos na Bog Koji je sve stvorio, Koji je na nebesima i Koji e ponovo doi da sudi svetu. Govorei "pomiluj me", preklinjemo Boga da nam poalje Svoju pomo i Svoje milosre, jer priznajemo da nita ne moemo da uinimo bez boanske pomoi. Ovo je, ukratko, objanjenje ovih svetih rei. Ko god ih izgovori, iskusie mnotvo stvari. Svim srcem se molim da vam na slatki Isus podari ovu molitvu u duama, kako biste okusili duhovnu sladost molitve i preispunili se njome. 3. Revnosna molitva je neposredna duhovna nunost za ouvanje krune vrlina, odnosno ljubavi. Borite se u molitvi ukoliko elite da u vama obitava Hristos i On e se, kao najopitniji vojskovoa, boriti zajedno sa vama. On e se boriti sa vama i podarie vam pobedu. Kad se dokopamo molitve, postajemo kao lavovi koji riu; ne onda kad se molimo nemarno ili mlako nego kad se molimo duevnom silom. Ukrepite se milju da je molitva sve. Bez molitve,

oekujte opte nazadovanje i pad za padom. Ako se tokom iskuenja svom svojom snagom drimo molitve, sigurno emo nadvladati avola i priloiti jo jednu pobedu svesvetom imenu Hristovom. 4. edo moje, sa orujem molitve bori se za boanske tvrave. Ko god se bori biva ovenan, ali ne maslinovim granicama nego nepropadljivim vencima u nebeskom Jerusalimu! Ova borba je toga dostojna, jer slava koju donosi ostaje nepropadljiva i vena, dok je slava boraca koji se nadmeu za prolazne stvari privremena i uzaludna. Dakle, mi se moramo boriti prihvatajui rtvu i podnosei liavanja, kako bismo i mi nedostojni proslavili sveto ime Boije. 5. eda moja, preklinjem vas, ljubavi Boije radi, ni za trenutak ne prekidajte izgovaranje molitve Hristove. Trebalo bi da vae usne neprestano apuu ime Isusa, koji je porazio avola i sve njegove zamke. Neprekidno vapite na 261 em Hristu i On e vam svesrdno pohitati u pomo. Kao to ne moete ukrasti usijano gvoe, pa mu ak ne moete ni pristupiti, isto se deava i sa duom koja molitvu izgovara sa toplinom Isusovom. Demoni joj ne pristupaju - a kako bi i mogli? Ako bi joj pristupili, spalio bi ih boanski oganj koji boansko Ime sadri u sebi. Ko se moli prosvetljuje se, dok se onaj, ko se ne moli, pomrauje. Molitva je darovatelj boanske svetlosti. Iz tog razloga je svako ko se moli potpuno ozaren, i Duh Boiji obitava u njemu. Ako nam pristupe potitenost, nemar, amotinja (uninije), molimo se sa strahom, bolom i velikom umnom budnou, i istog asa emo blagodau Boijom doiveti udo utehe i radosti. Nemogue je da ovek koji se moli bude zloban prema nekome ili da odbije da oprosti bilo kakvo sagreenje. Sve se pretvara u pepeo kada pristupi ognju molitve Isusove. Dakle, eda moja, molite se spasonosnom i osveujuom molitvom Isusovom, da biste i vi bili ozareni i osveeni. Molite se i za mene, lenjivog grenika, da bi mi se Bog smilovao zbog mnotva mojih grehova, kao i zbog mojih bezbrojnih obaveza. 6. edo moje, uvek se seaj Isusa, kako bi uvek pronaao odgovarajui lek za svoje slabosti. Ima li bolove? Ako prizove Isusa, nai e utehu i prosvetljenje. Da li pati? Prizovi Isusa i, gle, uteha e osvanuti u sferi tvog srca. Da li te nadvladalo obeshrabrenje? Ne zaboravi da svoje nade poloi na Hrista, i tvoja dua e se ispuniti hrabrou i silom. Da li te mue plotske pomisli, koje te privlae uvstvenim nasladama? Prigrabi saiui oganj imena Isusovog i baci ga na korov. Da li te mui neka svetovna stvar? Kai: "Prosvetli me, Isuse, kako da se suoim sa problemom koji je preda mnom. Neka se razrei saglasno Tvojoj svetoj volji", i gle, bie miran i koraae s nadom. U svemu i kroz sve postavi ime Isusovo kao temelj, podrku, ukras i zatitu, i ne plai se neprijatelja. Meutim, kad kroz neto bude prolazio bez imena Isusovog, trebalo bi da se plai. Ne oekuj da se isceli ako ne koristi lekove, jer he ishod biti truljenje. Prisili se na molitvu, edo moje. Tada e u dui osetiti veliku korist, osveenje i spokojstvo.

7. Prizovi ime Isusovo. On je spreman da pomogne svakome ko to zatrai. Ne zaboravi na molitvu, jer se molitvom osveuje vascelo ovekovo bie. To je jedina stvar koju oni, to se ne podvizavaju do prolivanja krvi, ne mogu da uine. ta je lepe od molitve? Ko god se moli, biva prosvetljen i dolazi do poznanja volje Boije. Naravno, ako se dobro moli. A kad se dobro moli? Kad molitve koje upuuje Bogu imaju sve sastavne elemente. A koji su to elementi, koji molitvu ine ugodnom? Smirenje, suze, samoprekorevanje, prostodunost i, posebno, posluanje sjedinjeno s ljubavlju. Molitva izliva svetlost, i ta svetlost obasjava spasonosni put kakav eli Bog. Molitva treba da bude neoslabljena Ako se molite na taj nain, sa svih strana ete biti neranjivi. Kad vas obuzmu ostraene pomisli, latite se molitve napregnuto i revnosno, i istog asa ete nai utehu. vrsto se drite molitve Isusove. 8. Izgovori molitvu sa bolom i duevnim plaem, i osetie se sasvim drugaije. Obrati panju jedino na samoga sebe! Tada e videti sebe i osetie bol, i taj bol e ti doneti milost Boiju. Dok izgovara molitvu, ne obraaj panju na otkucaje srca. Samo sauvaj svoj um da ne odluta od molitve, jer je to sredite i cilj molitve. Neprestano se moli molitvom Isusovom, i ona e sve dovesti u red. Ko god se moli biva prosvetljen, dok onaj ko se ne moli biva pomraen, a takav sam i ja sam. Molitva je svetlost nebeska, i ko god unutar sebe ili na usnama ima molitvu, ima i svetlost molitve koja izvire unutar srca. Ona ga prosvetljuje ta da misli i kako da se sauva od avolskih zamki. 9. Prisilite se na molitvu Isusovu, i ona e vam postati sve - hrana, pie, odea, svetlost, uteha i duhovni ivot. Ova molitva postaje sve za onoga ko je poseduje. Bez nje se ne moe ispuniti duevna praznina. Da li elite ljubav Hristovu? eznite za molitvom i prigrlite smirenje, i tada ete shvatiti da je Carstvo Boije unutra u vama. Ne dozvolite da vama upravljaju zle pomisli. Ne oklevajte da ih udaljite molitvom. O, kakva uda ini ta molitva! Zavapite molitvom, i va angeo uvar e vam poslati duhovni miomiris! Angeli su veoma radosni kad se ovek moli molitvom naeg najslaeg Isusa. Neka Isus bude naslada vaih dua. 10. Izgovarajte molitvu bez prestanka. Neka vam Bog podari blagosloven poetak! Neka vas molitva ne naputa ili, bolje reeno, ne naputajte vi molitvu, jer je ona ivot due, disanje srca, miomirisno prolee koje u dui borca stvara duhovni procvat. eda moja, molitva i smirenje su svemono oruje koje sa nedremanom panjom neprestano moramo drati u rukama. Ono e nam, uz pomo Boiju, doneti pobedu nad demonima. 11. Budite trpeljivi, eda moja. Ne gubite hrabrost. Napregnuto izgovarajte molitvu. Neka se va um ne rasipa na zemne stvari, ak i ako imate briga. Smatrajte ih prolaznim. Samo, neka vam pred oima neprestano bude molitva i seanje na smrt. Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je s desne strane da ne posrnem (Ps. 16;8). Ako se molite snano i bez prestanka, neete pasti. Razumeete, meutim, da ete iskusiti sveopti pad ako zanemarite molitvu.

12. Istrajte u molitvi. Nemojte misliti da se velike stvari mogu postii tako lako. Trudiete se, i znojiete se, a Bog e videti va trud i smirenje i tada e vam lako podariti dar molitve. Ukoliko vie budete izgovarali molitvu, utoliko ete me vie obradovati, a prevashodno ete obradovati Boga, i utoliko ete vie olakati svojim duama. U tom smislu morate pomagati jedni drugima. Kada glasno izgovarate molitvu, a neko drugi je ne izgovara i um mu lebdi unaokolo, im zauje da je drugi izgovara probudie se iz sanjarenja. Tada e ga savest prekorevati jer ne izgovara molitvu nego samo sedi i doputa da mu um luta. Zbog toga e i on poeti da izgovara molitvu, i na taj nain e se ispuniti izreke; Brat koji pomae bratu slian je gradu utvrenom i visokom (Prie Sol. 18;19) i Nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6;2). 13. Molite ce to je ee mogue. Pokuajte da osetite umilenje i da jecate, i videete koliko ete olakanje osetiti zbog pomisli i teskobe. Molitva je ovekova beseda sa Bogom. Onaj ko se moli skruenog i smirenog duha ispunjen je boanskim darovima i blaenstvima, odnosno radou, olakanjem, mirom, utehom i prosvetljenjem, tako da i sam postaje blaen. Molitva je dvosekli ma koji odseca oajanje, spasava od opasnosti, ublaava teskobu, itd. Molitva je preventivni lek za sve bolesti tela i due. Isto tako, preklinjite Majku Svetlosti, preneporonu Bogorodicu, da vam pomogne, jer je Ona naa najvea uteha posle Boga. Kad ovek prizove NJeno presveto ime, istog asa oseti NJenu pomo. Ona je Majka. Dok je bila na zemlji kao ljudsko bie i naa sastradalnica, stradala je zbog istih onih stvari zbog kojih stradamo i mi. Zbog toga je veoma saaljiva prema oaloenim duama i brzo im pritie u pomo. 14. Neka nam grlo promukne od danononog prizivanja najslaeg imena Isusovog, i ono e za duhovno grlo, tj. za srce postati slae od meda i saa (v. Ps. 19;10). Nijedno drugo ime nije u stanju da nadvlada strasti koje su u nama, izuzev imena Isusovog. Nijedno drugo ime nije u stanju da odagna tamu iz srca i da uini da ozarenje prosvetljujueg znanja zablista u umu, izuzev imena Isusovog. Naoruaemo se tim imenom i u svakom ratu i bici prizvaemo ga u pomo kao vojskovou. On e doi na na prvi poziv. Tad e se dua ispuniti hrabrou i odvano emo stupiti u nevidljivu bitku, imajui Isusa za svog zatitnika. Borimo se u svojim pomislima, uvek se uzdajui u Boga. Budimo uvek naoruani molitvom i budnou. Straarimo uvek zbog lopova, odnosno zbog pomisli koje dolaze sleva, s tim to ni one koje dolaze zdesna neemo ostaviti neistraenima, kako ne bismo prihvatili zle pomisli koje se pretvaraju da su bezazlene. 15. Delajte na umnoj molitvi sa mnogo revnosti, trpljenja, upornosti i smirenja. Trebalo bi da znate da se taj metod molitve ne moe zadobiti sluajno. On zahteva veliku borbu, kao i mnogo vremena. Ne smemo zaboraviti da avo mrzi umnu molitvu vie nego to moemo da zamislimo i da emo na najrazliitije naine naii na njegovo vatreno protivljenje. Dakle, morate imati odvanosti, hrabrosti, trpljenja, upornosti, smirenja i ljubavi prema Isusu.

Ne dozvolite da vas obeshrabre prve tekoe u borbi. Dobre stvari se zadobijaju trudom i bolom. Meutim, kad ugledate plodove - i to kakve plodove! - rei ete sebi: "Vredelo je potruditi se za ovakve duhovne plodove!" 16. Od sada se molite, molite, i neprestano molite! uda koja stvara plamena molitva ne mogu se niti opisati niti objasniti! Mnogi se pitaju kako se more povlai i kako se zaustavljaju jaki vetrovi! esto se deava da iskuenja podseaju na strane oluje i nemilosrdne vetrove koji prete potpunim unitenjem. Meutim, kad molitveno zavapite: Uitelju, izgibosmo (Lk. 8;24), videete da se sve udesno umiruje i da smo spaseni. Amin. 17. edo moje, primio sam oba tvoja pisma. Ti tei da zadobije boansku ljubav i neprekidnu molitvu. To su najuzvieniji blagodatni darovi, koji zahtevaju patnje, iskuenja, vreme, itd. Prema tome, edo moje, tvoja iskuenja su uobiajena i ne bi trebalo da se udi to ih ima. Bori se da neprestanim izgovaranjem Isusove molitve zadobije boansku ljubav. Nemoj oajavati pri svakom padu, nego se pripremi da uzvrati udarac! 18. ivimo u ovom ispraznom svetu, ali on ne sme da nas privue i da obuzme nae srce, tako da umrtvi njegove duhovne snage i da ga razlui od Boga i Tvorca. Dakle, edo moje, moramo se neprestano moliti kako bismo neprekidno optili sa naim Isusom i od NJega crpeli snagu kojom emo se pobedniki suoiti sa svakim demonskim napadom. Molimo se Isusovom molitvom i udotvorac Gospodd a nam, kao prvo, oprostiti mnotvo naih grehova, a kao drugo pomoi e nam da NJegovom blagodau pobedimo plot (telo), svet i avola, naa tri velika neprijatelja. Osim toga, molitva e nam pribaviti radost i mir u Bogu. Pomisli koliko nam je potrebna duevna radost, posebno boanska radost. Zbog toga se po svaku cenu pobrinimo da iskoristimo svaki trenutak slobodnog vremena i da ga upotrebimo za molitvu. 19. Moli se, edo moje, jer sve zavisi od molitve, a posebno spasenje naih dua. Kad se molimo s bolom i smirenjem, Bog uje nau molitvu i odgovara saglasno onome to je na nau korist. Nakon to se pomolimo za neto, esto se deava da se volja Boija izrazi na nain koji je potpuno razliit od onoga za ta smo se molili. To nas esto raalouje, jer se nije izvrila naa sopstvena volja. Mi ne razumemo dubine boanskih odluka i, uprkos svim razmimoilaenjima izmeu boanske i nae volje, svemogui Bog na mnogo razliitih naina izvrava ono to e biti na nau korist. Zbog toga, edo moje, prikupimo sve svoje duevne sile da bismo istrajali i primenili onu veliku vrlinu koja se naziva Trpljenje. 20. Neka je slava NJegovom svetom imenu, jer smo ga poznali i klanjamo mu se koliko god je to u naoj moi, uklanjajui se od pometnje i ispraznosti ovog veka. Slava Onome koji nas ljubi i opra nas od greha naih krvlju svojom (Otkr.1;5). Kad se srce oslobodi ovozemaljskih stvari i kad se bude bavilo izuavanjem boanskog Pisma, znaj, edo moje, da e isprazne pomisli odleteti i da e se um ograniiti na razmiljanje o boanskom. On se vie nee zanimati za sadanji ivot, nego e se velikim naslaivanjem neprestanim bogomislijem uzdii do Boga. Neprestanim prizivanjem imena Boijeg posredstvom

molitve "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", ovek zadobija oseanje za drugi ivot, za budui vek i za nadu koju imaju pravednici. On predokua velianstvenost tog ivota i zadivljeno kae: O dubino premudroctu i neistraivog razuma Boijega (v. Rim. 11;33), jer je On priugotovio drugi svet koji je toliko udesan, da bi u njega uveo razborite ljude i sauvao ih tamo u beskonanom ivotu. 21. eda moja, revnosno delajte na duhovnom miomirisu. Govorim vam o molitvi, svetoj besedi sa Isusom, koja vam obilato obezbeuje NJegove blagoslove. Da, eda Duha, ljubite molitvu svim srcem, kako bi svi vi postali miomiris blagodati i kako biste slatkim blagouhanjem mirisali onima koji su u vaoj blizini, tako da kau: "Uistinu, monatvo ini da monasi posredstvom boanske blagodati odiu angelskim miomirisom!" Dakle, neka neiste strasti budu daleko od vas jer one stvaraju neugodan miris i ostavljaju lo utisak. 22. Prisilimo se, eda moja, na molitvu naeg najslaeg Isusa, kako bi nam podario Svoje milosre i kako bismo se sjedinili s NJegovom blagodau, da bismo izvrili NJegove svete zapovesti i zadobili NJegovu ljubav. Kada to steknemo, postaemo bogovi po blagodati i priasnosti, i tada nam put naeg Isusa nee biti surov i strm nego sladak i ugodan. Tada emo s lakoom izvravati NJegove zapovesti.

O TREZVENOUMLJU I UMNO-SRDANOJ MOLITVI sadraj Trezvenoumni Oci su se mnogo trudili da bi kroz molitvu pronali blagodat Boiju. Zbog toga im mi, njihova eda, dugujemo venu blagodarnost, jer su nam pokazali put koji vodi sjedinjenju due s Bogom. ovek se udi i pita: "Kako je mogue da ljudi, a posebno monasi i svetenici, ive duhovno i da udovolje svojim duhovnim potrebama bez molitve, koju su nam trezvenoumni Oci predali na osnovu svog linog opita?" Sveti Grigorije Palama, velika svetiljka isihije (bezmolvija), trezvenoumlja a posebno neprestane molitve, napisao je najvee i najsistematinije pouke o molitvi i bio nazvan "glavom i predvodnikom trezvenoumnih Otaca". Dok se zajedno sa svojim bratstvom podvizavao na Svetoj Gori ali izvan Velike lavre, imao je vienje u kojem se pred njim ukazao sasud slian kragu, ispunjen nekom tenou. Bio je toliko

preispunjen ovom tenou da se ona izlivala i uzaludno rasipala. Ta blistava bela tenost koja je ispunjavala sasud bila je slina mleku. Pred njim se tada pojavio ovek svetakog izgleda koji je rekao: "Grigorije, zato doputa da se izlije tako mnogo duhovnog vetastva i da se ono uzaludno rasipa, umesto da ga da onima kojima je potrebno?" Svetitelj je, naravno, razumeo da je to blagodat Boija. Bilo je to ono duhovno vetastvo i pie koje je posedovao u sebi kao blagodat Boiju, premudrost, opit, trezvenoumlje i besedniki dar. "Zato zanemaruje ove darove", rekao je, "i zatvara ih ovde, na ovom mestu, umesto da ih razdeli slabima, gladnima i ednima?" I zaista, posle nekoliko godina i uz Boiju pomo i rukovoenje, naao se meu ljudskim mnotvom, razdelio ove darove i napojio edne. ak i dok je bio u svetu, molio se sam za sebe. Praktikovao je isihazam ivei sam u svojoj keliji i prisustvujui Liturgiji jedino subotom i nedeljom. Drugim danima u sedmici, zatvarao se u svoju keliju i uopte nije izlazio. Nije ni jeo ni pio. Svoje bezmolvije prekidao bi tek u subotu, kada je prisustvovao svetoj Liturgiji. Nakon to bi se priestio, odlazio je u trpezariju i besedio sa ocima i braom. Zatim bi ponovo bezmolvstvovao od nedelje popodne do subote. Ovi veliki Oci ue nas da se ljudska dua, kada je napadnuta neistim, gordim, egoistinim, hulnim i grenim pomislima, mora sa gnevom i jarou boriti da protera ove pomisli, isto kao i molitvom i protivljenjem. Protiv zlih matanja i pomisli nije dovoljno koristiti samo gnev i jarost. Neophodno je da se ovek, koji se bori protiv njih, moli neprestanom molitvom, prizivajui boansko ime: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Prema svetim Ocima, ime Isusovo u sebi poseduje silu vaspostavljanja. Drugim reima, ova molitva Hristova ima mo da vaspostavi duu koja je nisko pala i postala slaba, koja je postala nemarna i sagreila. U ivotu duhovnog oveka postoje dani i periodi kada on u sebi osea prazninu, slabost due. Neto je izgubljeno i on osea da je unutar sebe neto napustio, a ne zna kako da doe sebi, kako da vrati poetnu silu i blagodat koju je dua posedovala. Ne zna kako da vrati punou koju je izgubio. U takvom sluaju, sveti Oci nas ue: "Obnovi molitvu, poni ponovo da se moli, bilo usnama bilo umom, i vratie se ta izgubljena punoa. Ponovo e je nai, u sluaju da se prisili na molitvu." Neprestano izgovaranje molitve ima veliku vrednost (dostojanstvo). "Meutim, kad ovek radi, njegov um luta tamo-amo", prigovorie neko. I pored toga, mogue je da se i u to vreme molitva izgovara ustima, oprezno i tiho, ime e se u dui vaspostaviti oseanje blagodati. Sveti Oci su nam ostavili veliko naslee beskonane vrednosti, koje se ne moe izmeriti, izvagati ili izbrojati. To naslee se naziva trezvenoumlje. Trezvenoumlje oznaava obraanje panje na pomisli, matanja i kretanja ula. To je duhovna snaga koja se protivi zlu. To je jasno opaanje, odnosno pojava da um izdaleka opazi iskuenje i da mu utekne, preduzimajui odgovarajue mere. To je pojava da um nadzire srce i pomisli koje ulaze i izlaze iz njega.

Pre Svetih Otaca, tih uitelja trezvenoumlja i sistematske umne molitve, monasi su se prevashodno bavili vrlinama vezanim za delanje (praksu). Delanjem (praksom) se nazivaju oni podvizi koji se izvravaju telesno, bilo da je re o postu, uzdranju, metanijama, bdenju, crkvenim bogosluenjima, posluanju, smirenju, itd. Oci kau da je delanje (praksa) "neto korisno", ali da je molitva "veoma korisna." Poev od 14. veka nadalje, Oci sistematizuju i organizuju molitvu. Oni su ostavili spise o molitvi. Utvrdili su da je trezvenoumlje neto to je neophodno za ovekovo savrenstvo. Pre nego to je bilo sistematizovano uenje koje se tie trezvenoumlja, pre nego to je postalo optepoznato i poelo slobodno da krui, Oci i duhovnici su uglavnom upranjavali delatne vrline. Strogo su postili, bdeli, podnosili razna muenja, itd. Meutim, kad se delo trezvenoumlja pojavilo na svetlosti kao sistematski izloen metod, obim podviga je bio smanjen, ne zato to su oni nepotrebni, nego zato to su se Oci u veoj meri posveivali duhovnom podvigu nego praksi. Posredstvom trezvenoumlja oslobaali su se pomisli, i na taj nain su umanjene strasti. Trezvenoumlje im je donosilo istotu srca. Zbog toga vie nije postojala apsolutna potreba za telesnim podvigom da bi se dostigla istota due. Iz tog razloga mi, monasi, nipoto ne smemo zapostaviti molitvu, jer he nam ona doneti stoprocentnu korist. Kad trezvenoumlje oiuje um i srce i omoguuje razboritu brigu, kako u pogledu spoljanjih telesnih uvstava, tako i u pogledu unutranjih uvstava due, monah nema potrebu za velikim podvizima da bi dostigao isti cilj. Praktini (delatni) podvizi pomau trezvenoumlju. Iz tog razloga su i Oci, saglasno svojoj snazi, upranjavali delatne podvige da bi, razume se, pomogli trezvenoumlju. Meutim, uglavnom su se bavili trezvenoumljem, jer molitva i trezvenoumlje daju najsavrenije lekcije o duhovnim stvarima i teoriji (sozercanju). Trezvenoumlje vodi trezvenoumnog oveka ka teoriji (sozercanju), da bi ga sozercanje odvelo ka mudrosti, a mudrost do ljubavi, dok iz ljubavi proishodi bogoenjivost ("boanski eros"). istota je prirodni ishod trezvenoumlja. istota due i tela dolazi sama po sebi. Dok su posredstvom podviga (askeze) Oci mnogo stradali i muili se do smrti, trezvenoumlje zamenjuje najvei deo napora i stradanja. Trezvenoumlje vodi trezvenoumne oce ka slobodi od briga. Oni su uvideli da preterana briga za mnoge i razliite stvari predstavlja ozbiljnu prepreku za dostizanje trezvenoumlja, jer se iz briga raaju pomisli. Pomisli, sa svoje strane, odvlae um od molitve i teorije (sozercanja). Iz tog razloga, brigu o nepotrebnim i suvinim stvarima Oci nazivaju duhovnom tuberkulozom. Kinoviti ive u posluanju. Prirodna posledica posluanja je osloboenost od briga onoga ko je posluan. Sve dotle dok praktikujem posluanje i dok neko drugi snosi posledice, ja sam miran i spokojan i brinem se samo za svoju slubu (diakonimu). Kad se brinem za svoju slubu (diakonimu) i smatram da osim nje ne treba da brinem ni o emu drugom, vrlo dobro mogu da sjedinim svoje delanje sa molitvom.

Ako vidim da moj um nije u stanju da obrati panju na rukodelanje uz molitvu jer je rasejan na mnoge stvari koje nisu vezane za dunosti koje ima tokom slube, tada u nuno poeti da usmeno prizivam ime Isusovo i da apatom izgovaram: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Kad se usta mole a ruke delaju, takav rad biva dvostruko oblagodaen: blagodau posluanja i blagodau molitve. Posluanje nas nagrauje za nae delanje, dok nas molitva osveuje. Svako delo, kojem saputstvuje molitva, ima posebnu blagodat. U manastiru Tavenisiotu u Egiptu bilo je toliko isihije (tihovanja, bezmolvija) da su ga nazivali nekropolom, gradom mrtvih. Time se misli da su oci bili toliko tihi kao da nisu ivi ljudi koji imaju potrebu za govorom i larmom. Budui da su imali ovakvu isihiju (bezmolvije), sasvim je izvesno da su imali vremena da se bave molitvom ili sozercavanjem Boga. Jasno je da e onaj, ko ljubi isihiju (bezmolvije), razumeti korist od bezmolvija i molitve. Mi nismo spoznali korist koju nam donosi samosabranje. Nismo spoznali vrednost bezmolvija (isihije). Nismo otkrili koliko nam koristi donosi ostajanje u bezmolviju naih kelija. Monah koji je lien molitve osea se prazno, jer nije okusio korist koju mu donosi molitva, niti je shvatio svoju prazninu. Siromah koji nikada nita nije imao ni zbog ega nee ni patiti. Ukoliko, meutim, monah koji je nauen molitvi postane nemaran i izgubi je, on zna koliki je njegov gubitak i pati zbog toga. Neophodno je, dakle, da se monasi mole ne samo zato da bi ispunili svoju monaku dunost nego zato da bi i na delu bili monasi. Ne samo zato da bi bili monasi po imenu i spoljanjoj pojavi, nego da bi to bili i iznutra. Prema trezvenoumnim Ocima, ovek ne moe biti nazvan monahom ukoliko u sebi nema ovo skriveno delanje. Prema tome, i mi se moramo prisiliti da se bavimo molitvom, da bi smo se preispunili duevnom koriu. Tek tada emo moi da se nazovemo monasima. Kao to neko moe da se udi to telo moe da ivi bez due, isto tako i ovek opitan u molitvi moe da se zapita i da kae: "Kako ljudi mogu da ive bez ove duhovne hrane. Trezvenoumni Oci nam govore da oni, koji se mole na ovaj nain, zadobijaju velike darove. Posredstvom posta, molitve, uzdranja ili bdenja daruje nam se blagodat, odnosno razliite blagodati Svetog Duha. Blagodat Svetog Duha ima mnogo vidova i mnogo naina da se oseti. Posredstvom napredovanja u molitvi i trezvenoumlju, Sveti Duh nagrauje blagodau suza, blagodau radosti, blagodau prozorljivosti, blagodau pouavanja, blagodau apostolskih (blagodatnih) darova ("harizmi"), silom dugotrpljenja, strpljenjem, boanskom utehom, velikim nadanjem, blagodau bogoenjivosti, sozercanja ili istupljenja.

Mi se, naravno, neprestano uimo i, ukoliko vie nauimo, utoliko su vee nae obaveze prema Bogu i svetim Ocima. Nae duevne i telesne strasti isceljuju se srazmerno naem napredovanju u molitvi i koristi koju smo odatle zadobili. Stepen iscelenja ovekovih strasti i slabosti pokazuje koliko je ovek uznapredovao u molitvi. Prema tome, potrebno je da se prisiljavamo. Stalno se moramo podsticati da ne zaboravimo na molitvu i da je ne zanemarimo. Kad primetimo da se molitva "razvodnila", da je oslabila i da je poela da se koleba i da luta, neophodno je da, to je mogue pre, nastojimo da to popravimo i da revnosno delamo na vaspostavljanju sile nae molitve. Kako emo to izvriti? Dua se odmah mora sabrati, mora se usredsrediti i, kako mi kaemo, "privezati zvono", a zatim napregnuto poeti da se moli. Ona mora udaljiti pomisli, iskljuiti brige, osloboditi um od lutanja i rei: "Sad u se baviti molitvom!" I kad se neko vreme budemo time bavili na taj nain, ubrzo emo osetiti silu koja proistie iz revnosne molitve. Molitva je katapult upravljen na demone, na strasti, na greh i, uopte, na sve to nam se suprotstavlja na putu spasenja. Ako molitvu nazove lukom nee pogreiti, jer brodi kojeg su ibale bure nalazi u luci mir, spasenje i sigurnost. Ako molitvu nazove pijukom, ako je nazove sekirom, ako je nazove kompasom, ako je nazove svetlou, ako je t nazove hiljadama drugih imena, nee pogreiti. ? Mi, monasi, ne smemo je dakle, nipoto zapostavljati. U svetu postoje mirjani, posebno ene, koje se bave molitvom i snano se trude na njoj. Iako imaju brige, decu i brojne obaveze, nalaze vremena da se mole i da razmiljaju o imenu Boijem. ta onda da kaemo mi, kojima je Bog podario toliko slobode i bezbrinosti? ta da kaemo za sebe, kad zapostavljamo molitvu i izgovaramo je toliko slabo da njena slabost doputa bolesti greha i strasti da nas ugui i da se razbolimo? Da li pomisli ratuju sa nama? Molitva je mono oruje. Privlanost greha povlai nas prema zlu. Meutim, kad um zgrabi sekiru molitve, podigne je i pone da udara, iskorenie ak i najtvrdokornije pomisli. Sve dok ovek vrsto dri sekiru i veto njome vlada, uistinu e postizati udesne rezultate. Budui da avo sve to zna, spreava nas da izgovaramo molitvu, kako bi nas to lake zarobio. On nam donosi nemar, donosi nam hiljadu i jednu prepreku samo sa jednim ciljem, odnosno da bi ometao molitvu. Kao to je opit mnogo puta pokazao, demoni drhte od imena Isusovog. Oni sami su, kroz ljudska usta, priznali da gore kad se ovek moli. Postojao je jedan monah koji je zapao u tako veliki nemar da nije samo zapostavio svoje pravilo nego je ak bio spreman i da se vrati u svet. Otiao je u svoju postojbinu, na ostrvo Kefaloniju,

gde avoimani ljudi pokuavaju da se iscele na grobu svetog Gerasima. Kako se naao u blizini, i ovaj monah je poao da se pokloni svetitelju. Na putu ga je susrela avoimana ena i rekla: "Zna li ta dri u ruci? O, kad bi samo znao ta dri u ruci, nesretnie! Kad bi samo znao kako me saie ta brojanica! A ti je nosi samo po navici, samo obiaja radi!" Monah je stajao kao gromom pogoen. To je demon tako govorio, i to je bilo od Boga. Monah je doao sebi. Bog ga je prosvetlio, i u sebi je rekao: "Kakav sam ja bezumnik! U ruci drim najmonije oruje, a nisam u stanju ni da udarim jednog demona! I ne samo to nisam u stanju da ga udarim, nego mu i doputam da me kao zarobljenika povlai kuda on hoe! Sagreio sam, Boe moj!" Istog trenutka, pokajniki je krenuo ka svom manastiru. Kad se tamo vratio, ponovo je postavio dobar poetak. Toliko je uznapredovao u molitvi i u monakom ivotu uopte, da je mnogima posluio kao koristan uzor. Ja sam, nedostojni, takoe imao prilike da se sretnem sa ovim starcem. Jedino to ste od njega ikada mogli uti bilo je: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", i to je neprestano izgovarao. Ukoliko biste mu neto rekli, odgovorio bi vam u par rei i njegov jezik bi se odmah vratio molitvi. On je na to bio naviknut. To ga je toliko promenilo. Zamislite da mu je vrednost molitve i brojanice otkrio demon, naravno nevoljno, saglasno odlukama i neispitanim namerama Svevinjeg! Dopustite da vam ispriam jo jednu slinu priu. Dok smo boravili u Novom skitu i dok je moj starac, Josif, jo bio iv, doao nam je jedan avoimani mladi. Milosrdni starac je prihvatao ove nesretnike. Ostajali su koliko god su eleli i odlazili od nas po svojoj volji. Takvi ljudi nisu u stanju da dugo borave na jednom mestu. Svi oni, koji u sebi nemaju utehu Boiju, trae je lutajui od mesta do mesta i od jednih do drugih ljudi. U tom mladiu bio je demon jedne uliarke. Kada ga je obuzeo, njegov glas se promenio u glas javne ene i izgovarao ono to je, prema reima apostola Pavla, sramno i govoriti (v. Ef. 5;12). Mladi je po zanimanju bio bavar. Proveo je neko vreme u naem bratstvu, i tokom radnog vremena pomagao je koliko god je mogao. Treeg dana mi je rekao: "Oe, hoe li i mene nauiti da reem peate za prosforu? Izrada bavi je teak posao, i u sebi imam to to me neprestano progoni!" "Nauiu te, brate, neka je blagosloveno! Gledaj, ovako se to radi! Ovo je alat, ono je drvo, a uzorci su pred tobom. Radie na ovom stolu. Samo, kao to vidi, oci u ovom bratstvu ne razgovaraju. Oni uvek izgovaraju molitvu." Rekao sam to da bih izbegao praznoslovlje i udaljavanje od molitve koliko god je to mogue. Meutim, istog trenutka mi je neto proletelo kroz glavu: zaudio sam se kako avoimani moe izgovarati "molitvu". Poeli smo da radimo, izgovarajui molitvu. Prolo je samo nekoliko trenutaka, a; njemu je prasnuo demon. Glas mu se izmenio i poeo je da vie koristei psovke, pretei i proklinjui:

"Zavei, olou", govorilo je iz njega. "Zavei! Prestani s tim mrmljanjem! Zato stalno izgovara iste rei? Prestani to da govori. Od tebe mi se zavrtelo u glavi! Lepo mi je u tebi, i zato hoe da me uznemirava!" To je potrajalo izvesno vreme. Muilo ga je, a zatim je prestalo. "Vidi li ta mi radi", rekao je nesretnik. "Sve vreme kroz to prolazim!" "Strpljenja, brate, strpljenja", rekao sam mu. "Ne obraaj panju na to. To nisu tvoje rei, zato nemoj da se uznemirava. Samo se usredsredi na molitvu!" Prestali smo da radimo i otili smo kod starca. Usput mi je rekao: "Oe, da li bih mogao da izgovorim molitvu i za onoga koji je u meni, da se i na njega Bog smiluje?" ta je rekao taj nesretnik! Demon ga je odmah obuzeo, podigao ga i bacio dole. Potreslo se itavo to mesto. Glas mu se promenio i ponovo je zapoeo: "Zavei,olou! Zavei, rekao sam ti! ta to govori? ta misli, 'pomiluj?' Ne elim da budem pomilovan! Ne! ta sam uinio da bih bio pomilovan? Bog je nepravedan. Zbog jednog malog greha, zbog jedne gorde pomisli, liio me moje slave! To nije naa greka! To je NJegova greka! On treba da se pokaje a ne mi! Dalje od mene s tim pomilovanjem! Strano ga je namuio i ostavio ga potpuno slomljenog. Zadrhtao sam zbog onoga to je demon izgovorio. Za tih nekoliko minuta nauio sam o demonima vie nego to bih mogao da shvatim itajui hiljade knjiga. Otili smo kod mog starca. Starac ga je uvek primao i besedio s njim s velikom ljubavlju, tako da se mladi uvek smirivao kad bi bio u starevom drutvu. Starac se mnogo molio za ovakve ljude, jer je znao kroz kakvo muenitvo prolaze zbog demona Rekao nam je: "Ako mi, koji demone imamo izvan nas, toliko stradamo od strasti i pomisli, koliko onda muenitvo moraju podnositi ovi nesreni ljudi u kojima danonono prebivaju demoni!" Tuno je klimnuo glavom i zakljuio: "Verovatno je da oni ovde prolaze svoj pakao. Ali teko onima koji se ne pokaju, da bi ih Bog na ovaj ili onaj nain milosrdno kaznio u sadanjem ivotu!" Naveo je rei jednog svetitelja koje kau: "Ako vidi da neko otvoreno grei i da se ne kaje, da mu se nita alosno ne deava u ovom ivotu, sve do smrtnog asa, znaj da he takav ovek biti nemilosrdno ispitivan u asu Suda!" Otkad je starac izgovorio ove rei, gledali smo ovog nesrenog brata sa sve vie i vie sastradanja. Tokom bogosluenja nije ulazio u crkvu sa ocima, nego je lutao unaokolo po stenama, nosei brojanicu i neprestano vapei: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" itavo mesto odjekivalo je ovim reima.

On je osetio koliko molitva saie demona. Dok je lutao po stenama i neprekidno izgovarao molitvu, njegov glas bi se iznenada promenio i demon bi zapoeo: "Zavei, rekao sam ti, zavei! Udara me! Zato si ostao napolju da bi lutao po stenama i mrmljao? Ui unutra sa ostalima i prestani sa tim mrmljanjem. Zato danonono ponavlja jedno isto i ne da mi ni trenutka odmora? Od tebe dobijam vrtoglavicu i spaljuje me. Ti me saie, zar to ne razume?" Kad bi prolo vreme iskuenja, vratio bi se molitvi na brojanici: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Dobro je razumeo da demon misli na neto to on ne moe da shvati. Sa duevnim bolom ali i sa nadom gledali smo ga kako pati, kako se bori i kako trpi. U svakom sluaju, ostao je neko vreme sa nama a zatim je otiao, znaajno oporavljen. Ipak, nikad ga vie nismo videli. Bog zna ta se s njim dogodilo. Da li uviate silu molitve i odbijanje demona da se pokaju? Prodire ih oganj i viu: "Neemo pomilovanje!" I ne prestaju da okrivljuju Boga. O, kakva satanska gordost! Pitam se po emu se jedan egoista, krajnje nepokajan ovek, uopte razlikuje od demona? Neko ko se nije toliko unizio da ispovedi Hrista kao Boga i oveka, ko itavog ivota nije zatraio NJegovu milost i sastradanje? Da li sada uviate dublje znaenje molitve i da li razumete da ona otkriva koliko su ljudi bliski Bogu ili su pak udaljeni od NJega? Mi oslobaamo svoje pomisli i one nam gospodare. Mi oslobaamo svoje pomisli, a one nas porobljavaju, iako smo u mogunosti da upotrebimo blistavo oruje molitve, oruje koje se naziva vatrom i ognjem. Ta molitva je bi koji iba svaku demonsku pomisao. Mi, meutim, a najpre ja sam, nismo dostojni da se time bavimo, ne zato to to ne moemo ili to nismo prizvani na molitvu, nego zato to smo lenji i nemarni. avo nas dovodi u zabludu, mi smo mu posluni i ne bavimo se molitvom onoliko, koliko bi trebalo. Ako bismo se bavili molitvom, ne bismo dopustili da nas pobedi toliko strasti i slabosti. Videli smo da su se posvetili ak i mirjani koji su se bavili molitvom. Otac svetog Grigorija Palame iveo je u carskoj palati i bio u carskom savetu vizantijskog cara Andronika. Uprkos injenici da je imao tako mnogo obaveza, briga i poslovnih problema, bavio se molitvom i osetio korist i napredak koji otuda proishodi. To pokazuje da ovek, ma gde se naao, ma gde bio, ma kakav ivot vodio, moe zadobiti blagodat Boiju ako se bavi ovom udotvornom molitvom. Vidimo i svetog Maksima Kavsokalivita, koji je lutao svetogorskim pustinjama i zabaenim mestima kako bi umnoio molitvu. Oci su ga pitali: "Oe, zato odlazi u pustinju i bei od ljudi, umesto da im se priblii?" On je odgovorio: "Odlazim na usamljena mesta da bih umnoio molitvu." Opit je pokazao da bez odgovarajueg tihovanja molitva ne moe da dosegne one velike i uistinu prevashodne darove koji iz nje proistiu. Molitvom se mnogo moe postii, bilo da smo u svetu ili u tiini planina. Mi koji obitavamo u kinoviji (opteiu) moramo se pridravati molitve i primene delatnih vrlina: posluanja, odsecanja samovolje, ljubavi i popustljivosti jednih prema drugima, iskrenog ispovedanja pomisli, pri emu emo ostati duhovno pokorni svom starcu i neprestano izgovarati molitvu tokom svog sluenja. Kada sve ovo ispunimo, pristupie nam blagodat Boija, saglasno

naim namerama i naoj veri, saglasno veri i poslunosti starcima, saglasno delatnoj vrlini koju posedujemo. Mi koji smo ovde, pod jednim krovom i pod rukovoenjem jednog pastira, takoe smo u stanju da u dovoljnoj meri zadobijemo blagodat, jer Bog nije pristrasan. On nagrauje one koji ista srca i iste savesti delaju na NJegovim zapovestima, teei ih nadom u spasenje. Da zakljuimo: mi ne moemo nita drugo osim da prisilimo sebe, osim da se neprestano prisiljavamo. Iznad svega bi trebalo da se bavimo molitvom i da neprestano izgovaramo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Trebalo bi da izgovaramo molitvu im se ujutro probudimo. Zatim bi trebalo da se bavimo svojim poslovima, sa imenom Isusovim na usnama. Ako na ovaj nain budemo izgovarali molitvu, izbei emo praznoslovlje, mnogoglagoljivost, osuivanje, gnev i gunanje, i pri tom e svaki od nas bezmolvstvovati unutar sebe. Teko nama ako smo naueni ali to ne primenjujemo, kad se ne prisiljavamo, kad smo upoznati sa nainima kako da prisilimo sebe, pa opet nita ne preduzimamo. ta nam je drugo preostalo osim da neprestano osuujemo same sebe kao nedostojne, uboge i lenje? Najzad, posredstvom samoprekorevanja i smirenja moemo ponovo zadobiti prisiljavanje na molitvu, jer smirenje i samoprekorevanje donose blagodat Boiju a blagodat, opet, donosi revnost i olakanje u pogledu molitve. Na poetku ovog Slova rekao sam da naim trezvenoumnim Ocima dugujemo stalnu zahvalnost. Potujmo ih, ljubimo i proslavljajmo. Zatraimo njihove molitve i posredovanje, preklinjimo ih da i nama poalju jedan mali poklon, jedan mali blagoslov molitve.

Grki! O MOLITVI sadraj Trebalo bi da molitva bude stalno drutvo jednog monaha. Tokom vremena koje smo izdvojili da bismo se molili neto usredsreenije i paljivije moramo se, u izvesnom smislu, prisiliti da pokuamo da svoj um priveemo za srce koje pri tom, naravno, neemo zamiljati. Trebalo bi da lagano udiemo i da unutranjim glasom izgovaramo molitvu: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Trebalo bi da svoj um postavimo kao straara, kao nadzornika, koji e pratiti unutranji glas dok izgovara molitvu. Osim toga, na um mora biti siguran da mata ne prihvata nikakvu predstavu. Uporedo s tim, moramo pokrenuti svoju duu oseanjem ljubavi, kako bi se naa molitva ukrepila, upotpunila i zadobila to dobro oseanje, a zatim donela i dobar ishod. Taj ishod mora biti lakoa u izgovaranju molitve, duhovna toplina, radost, suze, itd.

Pre nego to zaponemo s izgovaranjem molitve, razumljivo je da bi bilo korisno i da bi pomoglo ako bismo se dva-tri minuta osvrnuli na svoje grehove i strasti i razmislili o svojoj ogrehovljenosti, o svojoj ostraenosti, o bednom stanju svoje due i o tome da bez Boga nita ne moemo uiniti. ovek moe da pomisli i na sud Boiji ili na paklene muke na drugom svetu. Sa oseanjem koje e se na ovaj nain stvoriti u dui, biemo pokrenuti da molitvu usaglasimo sa svojim disanjem. Na ovaj nain dua je pripremljena, tako da e nakon nekoliko minuta, kad ponemo da se molimo, molitva imati izvesnu duhovnu pobudu i nijansu. Ako tako uinimo, um e biti sabraniji i paljiviji. Ovakvo sozercanje, ovakvo razmiljanje, zatvara i ograniava um. Odmah zatim, molitvu predajemo umu i on tako poinje dobro da se moli. Kad ovek na ovaj nain stekne naviku da se moli, nakon izvesnog vremena (taj vremenski period je razliit za svakog pojedinca, zavisno od njegove revnosti), on e, blagodau Boijom, uznapredovati u molitvi, jer verujem da vascelo pitanje molitve u potpunosti zavisi od blagodati Boije. Posredstvom ovog metoda, ovek postaje satrudnik (gr. ) blagodati. Meutim, blagodat je ta koja e postii da se ovek sea imena Boijeg. To dokazuje injenica da ovek o neemu drugom moe da misli koliko god hoe, dok seanje na ime Boije zahteva ulaganje izuzetno velikog napora. Da bismo to slikovito prikazali, rei emo da se neto slino deava i sa biljkama. Divlje biljke i trnje rastu sami od sebe, bez bilo ijeg truda, dok se kultivisane biljke moraju uzgajati uz veliki trud. Osim toga, ako Bog ne pomogne i ne poalje sunevu svetlost sa njenim udotvornim zracima, nita nee proklijati, narasti i rascvetati se. Tako je i sa duhovnou: ovek tei da pomou mnogih metoda molitve dostigne sjedinjenje sa Bogom, ali ako Bog ne poalje Svoj blagoslov, ako On ne sadejstvuje, svi ti metodi i veliki napori koje ovek ulae u molitvu ostaju duhovno neplodni. Iz tog razloga nam je, pre nego to zaponemo molitvu, neophodno razmiljanje, duhovno razmiljanje, odnosno smirene pomisli, samoprekorevanje, seanje na smrt, itd, kako bi ovek tokom molitve privukao Boiju pomo. ak i ako se ovek moli, molitva se prekida ukoliko prihvati slavoljubive pomisli, odnosno blagodat Boija istog trenutka biva ometena i ne dejstvuje. ovek biva pometen ovim pomislima i razmilja: "im je molitva poela da dejstvuje i im sam osetio blagodat Boiju, pomisli su se nametnule i blagodat se povukla."

Osim toga, esto se deava da pristupe razliite zle pomisli i da se molitva momentalno prekine. ovek se tada pita: "Ali, ja nisam prihvatio one zle pomisli! Zato sam sada lien molitve i njene blagodati?" Sasvim je sigurno da se i to deava po promislu Boijem, da bi se ovek pouio. Tada se ini kao da mu Bog kae: "Nemoj misliti da e blagodati molitve biti lien samo onda kad prihvati gorde pomisli. Kad god Ja budem hteo, ak i bez gordih pomisli liiu te utiska i uverenja da u nalaenju dejstvene molitve moe napredovati samo zahvaljujui sopstvenoj pripremi i naporu." To je neto to sam u potpunosti spoznao opitom, tako da mi nita ne moe oduzeti tu misao, to uverenje: molitva je delo blagodati. Naravno, pod tim podrazumevam dejstvenu molitvu, molitvu tokom koje ovek opaa prisustvo blagodati, jer se i svaka druga molitva takoe naziva molitvom, ak i bez opaanja blagodati. oveku, dakle, koristi da s vremena na vreme bude lien molitve, kako bi dobro nauio lekciju smirenja. Nakon to prou godine, i nakon to mnogo puta izgubi molitvu zbog pomisli, razvie se prirodno unutranje uverenje da se molitva moe dostii samo uz pomo Boiju. Ava Isaak Sirijski kae: "Blagodat Boiju nee zadobiti onda kad pripremi svako sredstvo i svaki nain za molitvu, nego onda kad to Bog poeli. Dogaa se da ti je On da i kad nisi pripremljen. Deava se, meutim, da onda kad si pripremljen ne dobije molitvu, da ne nae molitvu." To je velika istina. Mnogo puta se deavalo da ja, ubogi, izvrim sve pripreme kako bih tokom noi naao molitvu, a da je ne naem. Budio bih se na vreme, u svom bezmolviju i saglasno svom pravilu, sve sam briljivo izvravao, da se nita ne uje. Satima sam se borio, pa opet nisam naao molitvu. Tada bih, nakon duge borbe da se paljivo molim, uinio neto drugo, neko drugo duhovno delo, i naao toliko blagodati Boije da bih pomislio: "Toliko truda, takav napor i takva panja nita nisu doneli a sada, odjednom tako mnogo blagodati?" Bog mi je dao da razumem da ne bi trebalo da naputam svoje napore, ali i da ne bi trebalo da se uzdam u svoje sopstvene napore da bih naao molitvu. Od sile i vlasti Boije zavisi hoe li se molitva osetiti i bez napora. U svakom sluaju, onaj ko se moli mora, sa svoje strane, preduzeti sve potrebne mere da bi naao molitvu, ali bez uverenja da e samo te mere doneti molitvu. Drugim reima, trebalo bi da veruje da e mu se molitva dati ako to Bog bude hteo, inae nita nee postii. Zemljodelac seje: on dobro obrauje njivu, sigurno je da plug zalazi duboko, okopava zemlju, izbacuje ono to je dole na povrinu i najzad seje. Posle svega, oekuje kiu i lepo vreme. Ako lepom vremenu bude sadejstvovala kia i ostale atmosferske prilike, semena e proklijati, narasti i doneti svoje plodove, inae se nita nee dogoditi ili e, ak i ako proklija, to biti toliko malo da se zemljodelcu nee vratiti ni seme koje je zasejao. Meutim, zemljodelac se uzda u Boga i kae: "Ako Bog bude hteo, dobiu plodove!" U vreme sue, ubogi zemljodelac se moli i blagosilja njive osveenom vodicom, jer veruje da e, ukoliko

Bog bude hteo da poalje kiu, sunce, itd, njegov trud doneti plod, inae nee dobiti plodove uprkos svim merama koje je preduzeo. Isto se deava i u duhovnoj sferi: ma koliko se ovek pripremio, on e doneti plod samo ukoliko to Bog hoe. Iz tog razloga, smirenje mora prethoditi svim duhovnim stremljenjima. ovek dolazi do uverenja da se apsolutno nita ne moe dogoditi bez pomoi Boije. On to veruje i kae: "Svojom sopstvenom krvlju potpisujem da sam nita i da nita dobro ne mogu da uinim." I pre nego to zavri potpisivanje da je nita, zapaa slavoljubive pomisli! Poinje da razmilja: "Tek to sam sopstvenom krvlju potpisao da sam nita! Odakle me sad napadaju slavoljubive pomisli?" Jasno je da nam Bog mora dati i smirenje. Uprkos svemu to preduzimamo da bismo shvatili svoju nitavnost, Bog je taj Koji nam mora dati oseanje nitavnosti. ta dakle, ovek da uini, ako stvari tako stoje? Da li bi trebalo da ne inimo nita dobro i da ne ulaemo nikakav napor, iekujui da nam Bog podari smirenje i blagodat? Ne. ovek mora da uini sve to se od njega zahteva u pogledu ove ili one vrline, a zatim da skrueno eka, svestan da e ta vrlina, ako Bog bude hteo, dobiti telo i kosti, i da e tada moi da donese plodove. U protivnom, njemu e preostati samo trud. Vraajui se temi molitve, ponavljam da se za nju moramo pripremiti. Moramo se u odreeno vreme zatvoriti u svoje kelije. Moramo uloiti napor da razmiljamo o neemu to se tie molitve, na primer, o svojim grehovima ili o injenici da vreme prolazi a da mi nita ne inimo, ili pak o smrti i sudu koji nas oekuje, itd. Nakon ove vrste kratkog i saetog razmiljanja, odmah se pojavljuje molitveno raspoloenje. Poloiemo svoj um u srce i disati retkim udisajima, izgovarajui molitvicu: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Ako ponekad osetimo da je to naporno ili ako zadremamo, moramo istrajati. Naravno, inie nam se da nita nemamo od toga, iako se neprimetno u nama stvara neto dobro. Kad sledei put sednemo da se molimo, osetiemo se neto bolje, a zatim jo bolje. Tako emo, malo-pomalo, poeti da dobijamo neto od molitve i vremenom emo nalaziti sve vie i vie. Razume se da e nas avo sasvim sigurno napadati u tom naem naporu. On e nam stvarati pometnju i unositi razliita matanja. Na napor se mora sastojati u tome da sve to iskljuimo i da obratimo panju na molitvu. Ovo nije beznaajno delo. To nam se ini jednostavno: povijete glavu, saberete misli i sledite molitvu. Meutim, to je u sutini veoma teko, jer lukavi ne eli da uje tu molitvu. Umna molitva je satanin nepomirljivi neprijatelj! Prema tome, avolu nije lako da podnosi da ga ona saie i udara, da dopusti da se Hristos utvrdi u ovekovom srcu i da ga protera iz oblasti koja okruuje srce. Kao to smo rekli, svrha molitve je da unese Hrista u ovekovo srce, a to je neto to je neprihvatljivo za protivnika, za satanu.

Ova jednostavna molitva, sastavljena od jedne reenice, toliko je mona da ovekov um nije u stanju da je obuhvati. Iz tog razloga, satana se sa njom bori, estoko je napada i izaziva u nama rasejanost, nemir, teskobu i guenje, imajui kao jedini cilj da se ovek ne moli. Budite u molitvi postojani (v. Rim. 12;12). Molitva zahteva strpljenje, upornost i dugotrpeljivost. Nemojmo rei da nita ne moemo da uinimo jer tada neemo uspeti da zadobijemo ovu molitvu, koja je toliko velika da sobom obuhvata nebeske stvari! Dozvolite mi da objasnim: Kad molitva pone da dejstvuje, um postaje toliko ist, toliko prosvetljen, toliko dinamian (moan) i dobija tako mona krila da se uznosi vrlo visoko i susree Boga sa svim NJegovim blagodatima. Um tada postaje tako prijemiv za duhovna sozercanja da ovek govori: "Koje sozercanje da odaberem?" Naprotiv, ukoliko um nije prosvetljen molitvom, on je krajnje trom i ne moe plodonosno da se pokrene ni ka jednom jedinom sozercanju. Kad ovek ulae napor a ne nalazi molitvu, lukavi dolazi i kae: "Vidi, toliko se napree a nita ne nalazi. Prema tome, odustani od te molitve!" Meutim, opit nam na svom sopstvenom jeziku kae da su potrebni strpljenje i istrajnost, jer se srce ne otvara lako za molitvu. Za molitvu je neophodno mnogo udaraca i napora. ta se deava sa semenom? Ono klija i, malo-pomalo, uzdie se nagore, probija povrinu tla i pojavljuje se na svetlosti ovog sveta. Iz njega zatim izbijaju mladice, izdanci i cvetovi, i najzad donosi plod. Isto se deava i sa molitvom. Malo-pomalo, ona e probiti otvrdlost srca i pojavie se na njegovoj povrini, a kad se pojavi na svetlosti duhovnog sveta poee da klija, raste, cveta i da donosi plodove. Kada Bog oveka smatra dostojnim, On vidi da se smirenje u njemu utvrdilo kao prirodno duhovno stanje, ali tek nakon to je godinama delao na ovoj duhovnoj molitvi i oseao da je slab u smirenju i da lako gubi molitvu. Tada i molitva biva utvrena i sauvana. Kada poinje da hoda, detence nije jako. NJegova kolena nisu snana, tako da lako pada i pozleuje se. Kada pak poodraste, njegovi lanci e, naravno, postati snaniji i moi e da hoda lako i bez padanja. Isto se deava i sa molitvom. Mi, dakle, moramo tvoriti sva ova pobona dela, jer ona priklanjaju Boga da poalje Svoju blagodat. U duhovnoj borbi veliku tetu nanose oajanje i beznae. Nema potrebe za oajanjem. Oajanje u bilo kojoj duhovnoj sferi potie od avola. Ono nikada nije od Boga nego je uvek od avola i kad god nam pristupi, treba da kaemo: "To je od avola." avo napada svaku molitvu, ali je posebno agresivan prema ovoj. Svojim unutranjim glasom, ovek lako moe izgovoriti sve ostale molitve. Meutim, kad zapone ovu molitvu, okupljaju se svi demoni. Satanino protivljenje i rat koji on vodi protiv nje otkrivaju koliko je dobra, duhovna i plodonosna ova molitva. Mi nismo razumeli ta smo stekli i kolika je korist od ove molitve. Zbog toga nemamo elju i strpljenje za molitvu.

Dakle, borimo se. Trudimo se na molitvi dok nam Bog ne poalje Svoju blagodat a tada e nas ona, kada doe, pouiti u svemu.

Grki! O PRAKTINOM METODU UMNE MOLITVE sadraj Dok smo boravili u pustinji, nae bdenje zapoinjalo bi sa zalaskom sunca i trajalo bi do jutarnjih asova. Pouavajui nas dunostima monakog ivota, moj blaenopoivi starac Josif snano je naglaavao praktini metod umne molitve. Kao to je samoga sebe neprestano prisiljavao na molitvu, tako je i od nas zahtevao da se prisiljavamo koliko god moemo, da bi nam se u umu i srcu duboko utvrdilo ime Gospodnje, koje je kamen - temeljac vascelog duhovnog zdanja. Starac bi nam govorio da je ovekov um nakon spavanja sve i bistar. On je tada savreno u stanju da od nas primi ime naeg Gospoda Boga i Spasitelja Isusa Hrista kao prvu duhovnu hranu. Budui da avo zna za to, on kao munja uri da zaseje korov zlih pomisli im se probudimo, tako da pamenje pone da ih melje kao vodenica i da zvuk koji nastane ovim okretanjem zazvui kao njegova vrsta "molitve." Na "mlinarskom" jeziku, onaj deo vodenice u koji se stavlja penica, jeam, kukuruz ili bilo ta to treba samleti, naziva se "enja"[2]. On je otvoren i irok na vrhu, ali na dnu postaje toliko uzan da doputa samo nekolicini zrna da prou kroz njega i da ritmino padnu na rvanj. Sve to ue u "enju" proi e kroz rvanj i bie samleveno. Meutim, sve to ue u srce, koje u sebi nosi sve ljudske enje, ne mora da se uzdigne i da proe kroz rvanj uma. Iz srca izlaze zle pomisli, kae Gospod (Mt. 15;19), uzdiu se, prolaze jedna po jedna i bivaju samlevene. to je srce neistije i prizemnije, to su i pomisli prljavije i niskije. Prema tome, da bismo spreili svu prljavtinu pomisli da se uzdigne u um i da bismo oistili srce, kao to to eli Stvoritelj, mi posredstvom umne molitve svoj um sputamo dole, u nebesa srca i na taj nain mesto strasti u kojem se posredno klanjamo satani preobraavamo u sveti hram Boiji, u obitavalite Presvete Trojice. Slika koju smo predoili moe se jednostavno opisati reima, iako njena primena zahteva sve ovekove snage i potpuno sadejstvo boanske blagodati. Budui da Bog uvek nudi Samoga Sebe, pa ak i preklinje: Sine moj, daj mi srce svoje (Prie Sol. 23;26), neophodno je da i mi same sebe ponudimo potpuno i posluno podvinikim pravilima naih trezvenoumnih Otaca.

Dakle, budite oprezni sa svojim prvim pomislima nakon spavanja. Snove i matanja, bilo da su dobra ili loa, i bez obzira na ono to nam je zavetalo spavanje, odmah treba ponititi. Neposredno nakon toga, moramo prihvatiti ime Isusovo kao disanje naih dua. U meuvremenu, poto smo bacili malo vode pa lice i popili oljicu kafe ili neega drugog to e nas okrepiti - budui da nae bdenje poinje mnogo pre ponoi - izgovaramo Trisveto, deklamujemo "Simvol vere" i "Dostojno jest" Presvetoj Bogorodici. Tada emo sesti na mesto predvieno za molitvu, drei u rukama oruje protiv avola - svoju brojanicu. "Da li si seo na svoju hoklicu", upitao bi moj starac. "Priekaj malo! Ne poinji molitvu na propisani nain pre nego to usredsredi svoje misli i ne razmisli malo o smrti i onome to za njom sledi!" Smatraj da je to poslednja no tvog ivota. to se tie svih ostalih dana i noi, siguran si da su proli i da su te doveli do ove take u tvom ivotu. to se tie ove noi, nisi siguran da li e te dovesti do novog dana koji e doi ili do smrti koja dolazi. Koliko e ljudi noas umreti! Kako zna da i ti nee biti meu njima? Razmiljaj o tome da e i ti uskoro otii i da e po tvoju duu, saglasno onome to je inila, doi ili angeli ili demoni. U samrtnom asu, demoni su gorki tuioci. Podsetie te na sve to si u ivotu uinio i bacie te u oajanje. Naprotiv, angeli pokazuju stvari koje smo uinili Boga . radi. Na ovom prvom suenju odreuje se dalje kretanje due. Tada nastupaju vazduna mitarstva, strani presto Sudijin i odluka. ta e uiniti, uboga duo, ako ishod ovih ispitivanja bude osuda? ta bi u tom asu dao da se izbavi? Doi sebi kao bludni sin, pokaj se i zatrai milost od najmilosrdnijeg Boga. Ono to bi eleo da uini tada, uini sada. Greio si? Pokaj se. Evo, sad je najpogodnije vreme (2. Kor. 6,2). Ako ovek o ovome makar i nakratko razmilja bez predstava i slika bie podstaknut na umilenje, njegovo srce e omekati kao vosak, a um e prestati da luta. Seanje na smrt ima ovu prirodnu prednost: njime se prevazilaze sve zablude i u srcu se pojavljuje alost po Bogu. U takvom raspoloenju umilenja, moe zapoeti svoju jednoreeninu, neprestanu umnu molitvu. Kad se tvoje misli saberu a tvoj duh bude skruen i smiren, lagano povij glavu i usmeri panju ka mestu gde se nalazi tvoje srce. Ono je takoe skrueno i smireno i oekuje da um sie u njega, kako bi zajedno (um i srce) ponudili vatrenu prozbu najmilosrdnijem Bogu, nadajui se da je On nee prezreti. Telesni proces disanja zapoinje udisanjem kroz nozdrve. Povei sa ovim i disanje tvoje due kroz molitvu. Dok udie, izgovori jednom molitvu, sledei je do srca, a dok izdie ponovi je jo jednom. Utvrdi svoj um tamo, gde se zaustavi disanje, na mestu srca, i bez rasejanosti (lebdenja, lutanja) sledi udisanje i izdisanje, molitvu kojom e udisati i izdisati: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Zamisli poloaj nekoga ko voli i, bez slika i predstava, unutranjim glasom izgovaraj ime Gospoda Isusa.

Udalji svaku pomisao, ak i onu najlepu, najistiju i najspasonosniju. One dolaze od lukavoga, zdesna, da bi prekinule tvoju molitvu. Prezri sve demonske pomisli, ma koliko da su razvratne, svetovne ili bogohulne. One nisu tvoje i nemoj se zbog njih brinuti, jer nisi ti odgovoran. Bog vidi odakle one dolaze. Samo, ne dozvoli da te one privuku. Ne plai se, ne dozvoli da te obuzmu, ne vezuj se za njih. Ako malo odluta, vrati se im primeti da si se udaljio od mesta i naina molitve. Ako ponovo odluta, ponovo se vrati. Ako nastavi da se vraa svaki put kad odluta, Bog e videti tvoj trud i tvoju revnost i onda e, malo-pomalo, Svojom blagodau uiniti tvoj um postojanim. Um je naviknut da luta i zaustavlja se samo onda kad oseamo bol. Prema tome, zadri malo svoje disanje i nemoj odmah udisati. To e izazvati neznatan, nekodljiv bol u srcu, a ono je mesto u kojem elimo da utvrdimo svoj um. Ovaj mali bol mnogo pomae jer on kao magnet privlai razum i zadrava ga tamo, i on e na neki nain posluiti umu kao sluga. I zaista, malo-pomalo, kako vreme prolazi, slatko Ime Gospodnje, Ime koje je iznad svakog imena, kad se prizove s bolom i umilenjem, tvori promenu desnice Vinjega na naoj dui (v. Ps. 77;10), na mestu gde se pre toga utaborio greh. Kruno kretanje molitve na mestu srca proiruje njegove granice u toj meri da ono postaje drugo nebo, nebo srca koje sobom moe da obuhvati Neobuhvatnog (Nesmestivog, gr , Neogranienog). Vodie se rat i velika borba za presto srca. U poetku, avo e dejstvovati posredstvom strasti i njihovih smradnih isparenja, odnosno razliitih pomisli koje e se suprotstavljati molitvi. I ukoliko vie gubi tlo zbog posta, bdenja, molitve i ostalih podviga, utoliko e vie rikati i, sa doputenjem Boijim, utoliko e vie pokuavati da projavi svoju zlobu kroz razliite uticaje, iskuenja i nedae. Meutim, blagonaklono provienje naeg Nebeskog Oca uvek e postavljati granice njegovoj nadlenosti, saglasno naoj snazi da se suprotstavimo napadu. Pre iskuenja, Hristos Sudija obezbeuje skrivenu blagodat za borca koja e slomiti neprijateljsku jarost, tako da borac odnosi prevagu i izlazi kao pobednik. Trpljenjem iskuenja moramo udovoljiti Gospodu, kako bismo se izmirili zbog onoga to smo Ga alostili inei greh. Tada se avo radovao, dok se Bog alostio, a sada se Bog raduje dok se avo alosti i biva poharan.

NAPOMENE: 1. Treba imati na umu upozorenja Svetih Otaca da su se ljudi, koji su se bez iskusnog rukovoditelja latili da praktikuju posebne tehnike umno-srdane molitve, povreivali - i duevno i fiziki. Sveti Ignjatije Brjananinov posebno upozorava na to poetnike u duhovnom ivotu. "Dobar si deo izabrao kada si ostavio sve tehnike i zadovoljio se zakljuavanjem uma u rei - to e dovesti do najispravnijih rezultata, bez ikakve primese prelesti kojoj bi mogao da se podvrgne, a kojoj si se donekle ve i podvrgavao,

upotrebljavajui tehnike koje ti ne odgovaraju. to se mene tie ja se drim, kada se drim, jedino zakljuavanja uma u rei molitve. - primedba prireivaa" ( 2. Ovo se, naravno, odnosi na grki jezik, u kojem ovaj termin ("") oznaava i enju, ili elju i metalni element u vidu izvrnute kupe ili piramide, gde se sipa ito. (Prim. prev.)

O MOLITVI (O PUTU NEPRESTANE MOLITVE) sadraj Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. ovekovo srce je sredite natprirodnog, prirodnog i protivprirodnog kretanja. Sve poinje od srca. Ako je ovekovo srce oieno, on vidi Boga. Meutim, na koji nain mi moemo da vidimo Boga? Ima li Bog ljudsko oblije? Ima li ljudski lik? Ne! Bog je nevidljiv, Bog je Duh. On, meutim, moe da zavlada u ljudskom srcu, kad ono postane sasud sposoban da primi Boga. Da bi ovekovo srce postalo sasud koji je sposoban da primi Boga, mora najpre biti oieno od neistih pomisli. Da bi se srce oistilo, u njega se mora uneti odreeni lek. Taj lek je molitva. Tamo gde stupi car, neprijatelj biva proteran. A kada Hristos ili, bolje reeno, NJegovo sveto Ime stupi u srce, falange demona poinju da bee. Kada je Hristos vrsto ustolien u srcu, sve Mu se pokorava. To je kao kada dobar car osvoji zemlju i bude ustolien u prestonici. On tada sa svojom armijom potinjava sve pobunjenike. Drugim reima, on proteruje neprijatelje i umiruje unutranje nerede u zemlji. Tada nastaje mir. Car sedi na prestolu i vidi da je sve pokoreno i potinjeno. On se tada raduje i naslauje, jer vidi da su se njegov trud i borba okonali i da su doneli posluanje, mir i sve eljene rezultate. Tako se deava i sa carstvom naeg srca. Ono u sebi ima neprijatelje, ono ima pobunjenike; ono ima pomisli, ima strasti i slabosti, ima bure i pometnje, i sve se to nalazi u ljudskom srcu. Da bi se carstvo ljudskog srca umirilo i potinilo, Hristos Car mora da ue sa Svojim pukovima, da ga osvoji i da protera neprijatelja, tj. avola. On mora da potini svaki nemir koji potie od strasti i slabosti i da zavlada kao svemoni car. Stanje koje e odatle proistei Sveti Oci nazivaju "bezmolvijem (isihijom) srca", i njime tada neprekidno vlada molitva, donosei istotu i bezmolvije (isihiju) srca. Postoji mnogo puteva molitve. Da bismo dostigli svoj krajnji cilj, u poetku se moramo moliti usmeno. Ovaj metod je neophodan jer se ovekov um nalazi u neprestanom kretanju. Budui da se ne kree u skladu s prirodom a kako bi trebalo da ini, i budui da je esto zloupotrebljen zbog nae ravnodunosti, on luta celim svetom i zaustavlja se na raznolikim nasladama. Ponekad zalazi u plotske (telesne) pomisli i uiva u njihovim slastima. Ponekad zalazi u druge strasti, a ponekad nezainteresovano lebdi tamo-amo. Ma gde da poe, ma gde da se zaustavi, on nalazi neku vrstu naslade.

Prema tome, ovek koji ima nameru da dostigne cilj "neprestane molitve" (v.1. Sol. 5;17), mora sabrati svoj rasejani um (nus), lutalicu koja zalazi u svaki prolaz, da bi ga (um) uredio i ustrojio. Meutim, da bismo sabrali um, moramo mu ponuditi neto slatko, jer on, kao to smo rekli, nalazi zadovoljstvo i nasladu u lutanju tamo-amo. Ponavljam, moramo ga privui neim u emu nalazi zadovoljstvo. Iz tog razloga, molitvu na poetku moramo izgovarati usmeno. Poetnik, koji se ui molitvi Isusovoj, mora zapoeti tako to e usmeno izgovarati: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." On mora uloiti napor da svoj um odvue od ovozemaljskih stvari. Zvuk koji izlazi - zvuk njegovih rei privui e um da obrati panju na rei molitve. Na taj nain, um e se malo-pomalo privikavati da bude sabran umesto rasejan. Razume se da e napor, panja, namera i cilj kojem neprestano teimo pomoi da saberemo svoj um. Kad budemo izgovarali molitvu na ovaj nain, ona e vremenom u nama poeti da izaziva izvesnu blagodarnost, izvesnu radost i mir, neto duhovno to ranije nismo posedovali. To e, malo-pomalo, privui um. Kako usmena molitva bude napredovala i privlaila um unutra, ona e poeti da daje slobodu umu da sam za sebe izgovara molitvu, bez uea usta. Drugaije reeno, poee da donosi plod. Kasnije, kad j? molitvu budemo izgovarali ponekad ustima a ponekad umom, ona e poeti da osvaja duu. Bavei se molitvom, um ulazi u srce, i ovek se osea kao da stoji tamo i gleda kako njegovo srce izgovara molitvu. Da bi se dolo do ove take, mnogo pomae ispravan metod izgovaranja molitve. Kada napustimo pravilan i prirodan ritam udisanja i izdisanja i kada lagano udiemo i izdiemo, u srce ulazi manje kiseonika. To stvara izvesni bol, neku vrstu stezanja u srcu. Taj bol e prirodno privui um i uiniti da on obrati panju na srce. Ovo privlaenje uma ka srcu dovee do njihovog sjedinjenja. To je kao da imate zubobolju: um moe da odluta, ali he se zbog bola uvek vraati zubu. Kad se molitva izgovara ritmino i uz kontrolisano disanje, um e se spustiti tamo gde se pojavio bol i na taj nain e se iskljuiti rasejanost. Kad se jednom na ovaj nain iskljui rasejanost, um e nai mirovanje. On vie nee imati razloga da luta, jer e ga bol sabirati. Da bi se um sauvao od bekstva, neophodno je kontrolisano disanje zdrueno sa panjom. Na ovaj nain emo uspeti da iskljuimo rasejanost koja isisava sr molitve. Drugim reima, rasejanost ini izgovaranje molitve beskorisnim. Kad iskljuimo rasejanost, umu e biti znatno lake da obrati panju na srce. Tako emo poeti sa sporim udisanjem, sjedinjujui disanje sa molitvom: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Dok udiemo, molitvu moemo izgovoriti jednom, dvaput ili triput. Kad budemo izdisali, sa izdisajem emo sjediniti i molitvu. Mogli bismo tri puta izgovoriti molitvu dok izdiemo i dva puta dok

udiemo - onoliko koliko moemo. U svakom sluaju, na taj nain emo molitvu izgovarati ritmino sa disanjem. Dakle, dobro je ako smo u stanju da molitvu izgovaramo umno i uz kontrolisano disanje. Meutim, ako imamo tekoa jer nam kua stvara probleme, trebalo bi da diemo na usta i da lagano pokreemo jezik, to je na poetku veoma korisno. Dok udiemo kroz nos ili na usta, trebalo bi da izgovaramo molitvu i da nam um bude u srcu. Trebalo bi da um obrati panju na srce, ali da ga pri tom ne zamilja. Trebalo bi da se um jednostavno smesti u predeo srca. Ne bi trebalo da zamiljamo srce; ukoliko ga budemo zamiljali, postepeno he prodreti prelest, i poeemo da se molimo uz matanja. Ne postoji opasnost da se prelestimo molitvom ako je tvorimo bez rasejanosti, bez oblika, prostog uma, i bez ikakvog oblija ili figure. Um mora biti ist od bilo kakve boanske ili ljudske predstave. Ne smemo zamiljati niti Hrista, niti Presvetu Bogorodicu, niti bilo ta drugo. Jedino bi trebalo da um bude u srcu, u grudima, i nigde vie. Trebalo bi da se brinemo samo o tome da on bude tamo. Istovremeno, trebalo bi da um uporedo sa disanjem izgovara molitvu, ne zamiljajui nita drugo. Trebalo bi da srce tvori molitvu kao maina, dok bi um trebalo da prati rei molitve kao obian posmatra. To je nepogreivi put molitve. Kada praktikujemo ovaj metod, u poetku emo naii na odreene tekoe, ali emo nakon toga pronai irinu, visinu i dubinu. Najpre e doi izvesna radost pomeana sa bolom. Zatim e postepeno doi radost, mir i spokojstvo. Kad um jednom oseti nasladu, vie nee moi da se odvoji od molitve u srcu. Ovo stanje e se pojaviti, i vie neemo eleti da se odvajamo od njega. Sedeemo ili stajati u uglu, povijene glave, i satima neemo eleti da se razdvajamo od ovakvog stanja. Moda emo sedeti tamo jedan, dva, tri, etiri, pet ili est sati, prikovani za jedno mesto, bez elje da ustanemo i da um ode na neko drugo mesto. Zapaziemo da ga vraamo jednostavnim povijanjem glave im poeli da ode na drugo mesto. Drugim reima, pojavljuje se jedna vrsta zatoenosti u molitvu. Ovaj metod molitve je veoma delotvoran. Kao prvo, on e doneti nerasejanu molitvu. Donee radost i mir. Istovremeno, donee jasnou uma i suze radosnice. Um e postati prijemiv za sozercanja. Najzad, stvorie apsolutno mirovanje srca. ovek nita nee uti. Mislie da se nalazi u Sahari. Istovremeno, sve bre e izgovarati molitvu. Moi e da je izgovara brzo, a moi e da je izgovara i sporo. Trebalo bi da je izgovaramo onako kako emo udovoljiti svojoj dui, onako kako to dua u odreeno vreme eli. Dakle, rei emo: "Gospode... Isuse... Hriste... pomiluj... me... Gospode... Isuse...", a um e pratiti molitvu kao to mainista prati mainu koja radi. Kad vie ne budemo mogli da udiemo, poeemo sa laganim izdisanjem: "Gospode... Isuse... Hriste... pomiluj... me... Gospode... Isuse...", dok ne doemo do kraja. Tada emo ponovo udahnuti, ali ne urno nego lagano, blago, smireno, bez urbe, "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me."[1] Kasnije ete videti da ete, i dok radite, im udahnete poeti da izgovarate: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Dok budete izdisali, ponovo ete zapoeti sa izgovaranjem molitve.

Um i srce e sami po sebi biti toliko zadovoljni ovim metodom da e um, ma gde da se nalazite, sa svakim udisajem poeti da izgovara molitvu. Razume se da neete uvek sa svakim udisajem izgovarati molitvu po tri puta, ali ete je u svakom sluaju izgovoriti bar jednom. Kasnije ete zadobiti ritam koji je slian ritmu znalaki rukovoene maine, i videete kakve rezultate donosi ova molitva. Ona e vas sve vie i vie privlaiti. Rei ete: "Sigurno je prolo petnaest minuta", dok su, u stvari, protekla dva sata, toliko ovek ne eli da udalji um od srca i od sluanja molitve! Kome je za to potrebno pojanje, ili neto drugo? Zbog toga ni Ocima u pustinji nisu bile potrebne takve stvari. Naravno, Crkva je to odobrila. Meutim, ljudi koji su pronali ovaj metod molitve, daleko uzvieniji od uobiajene molitve, naputaju ono to je uobiajeno i pridravaju se sutine. Budui da smo izgubili sutinu - moda stoga to nismo imali uitelje koji bi nam rekli kako da se molimo ili pak stoga to nismo imali motiva i elje za tim - prihvatili smo uobiajene molitve. Tako dananji monasi slue veernju i ostale slube, i nita vie osim toga. Isto tako, oni rade i govore da vre svoju dunost. Meutim, oni ne vre svoju dunost! Sveti Jovan Milostivi je osnovao manastir i rekao: "Oci, vi imate duhovne dunosti, a ja u se pobrinuti za hranu, tako da se ne morate brinuti za vetastveno i usled toga biti lieni molitve. Ja u vas snabdevati onim to je neophodno, a vi se molite." Iguman je odgovorio: "Vaa svetosti, ve smo izvrili svoju dunost i sluili prvi, trei, esti i deveti as, veernju, moleban i svetu Liturgiju..." "Oh", odgovorio je on, "oigledno je da ste nemarni! ta ste radili tokom preostalog vremena?" ta je sveti Jovan pokuavao ovim da kae? On je govorio da nisu ispunili svoju dunost jer se nisu neprestano molili. Kada se probudimo zbog bdenja i nakon to izgovorimo "Care nebeski...", Trisveto, Pedeseti psalam i Vjeruju (Simvol vere), trebalo bi da oborimo glavu prema vrhu grudi, a zatim da pokuamo da um odvojimo od svega i da ga smestimo unutar grudi, unutar srca. Dok priklanjamo glavu, trebalo bi da prisilimo um da ue tamo. Kad jednom tamo ue, trebalo bi da sa udisajem pokuamo da izgovorimo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!". I uvideete! Razumljivo je da e se na poetku pojaviti manje tekoe, ali e malo istrajnosti i trpljenja dovesti do eljenog ishoda. Kad se srce jednom rasplamsa i nasladi i kada postane spretno u tome, nita ga vie nee zaustaviti, makar ovek i itavu no presedeo. Tada e zapaziti da je vreme prolo i rei e: "Ali, tek sam poeo da se molim!" Od ovog metoda molitve videete neizmernu korist. S kakvim ciljem smo doli ovamo? Zar nismo doli da bismo pronali Boga? Zar nismo doli da bismo pronali NJegovu blagodat? Zar nismo doli da bismo pronali mir? Zar nismo doli da bismo se oslobodili od strasti? Ovom molitvom se sve to moe postii. Molitva e izazvati toplinu i plamen unutar srca. Nakon to molitva porodi ovaj plamen, plamen e umnoiti molitvu, itd. Kad se to jednom dogodi, pomalo ete poeti da uviate da se slabosti spaljuju, da se pomisli spaljuju, da se strasti spaljuju, a to e se okonati istotom srca. Tada e doi Otac, Sin i Sveti Duh, i nainie Sebi dom, obitavalite u srcu.

Sveti Oci kau da se um lako skrnavi ali da se lako i isti. Srce se teko isti ali se teko i skrnavi. Um se lako oskrnavi kada njegovu panju privue neto zlo. Srce, meutim, nee odmah postati priasno ovom oskrnavljenju. Kad srce stvori dobro duhovno stanje ali ga kasnije na neki nain izgubi i um pone da se skrnavi raznim stvarima, srce se nee lako promeniti, jer je prethodno bilo preobraeno blagodau, tako da zlo napreduje polako i uz tekoe. Dakle, molitva je neophodna da bi srce od plotskog, ostraenog i egoistinog preoblikovala u bestrasno, tako da vie ne osea strasti. Kad se sredite oisti, iste se i zraci i periferija. Molitva e udaljiti oajanje, beznae, nemar i lenjost, jer e stvoriti novu odlunost, novu udnju za novim borbama. Kada osetimo ovaj preobraaj u sebi, tad emo razumeti ta su plod i cilj molitve. Tad emo razumeti da je Carstvo Nebesko u naem srcu: Carstvo Boije unutra je u vama (Lk. 17;21). Upravo tu, u srcu, nai emo skupoceni biser, jer emo po srcu kopati molitvom, udiui i izdiui, i teiti da svoj um sauvamo paljivim u srcu. ta je taj biser? To je blagodat Svetog Duha koju smo primili prilikom krtenja. Meutim, ta blagodat je bila sahranjena ili zbog naeg neznanja ili zbog naeg napredovanja u strastima. Drugi metod koji nam moe pomoi sastoji se u tome da udahnemo i da zatim sledimo put vazduha kroz nozdrve, grlo i plua, sve do srca. Tu bi trebalo da zastanemo, nakon to smo nekoliko puta udahnuli. Tu bi trebalo da zadrimo um: u srcu. U meuvremenu, trebalo bi da udiemo polako, blago i smireno, a ne ubrzano. U poetku, avo stvara nevolje i srce osea izvesnu tekou i druga negativna oseanja. Meutim, te tekoe e postepeno nestajati, i poee da se ispoljava njena lepota. Tad vie nee biti potrebe za uiteljem, jer e nas uiti sama molitva. Videete da e um i srce sami po sebi automatski eznuti da se mole na ovaj nain, jer e shvatiti da od toga imaju korist veu od onoga to sad moete i da zamislite. Ovde je sve pretvoreno u kapital - to nisu novii, srebrnjaci ili neto slino. Ovo je istinsko zlato. Ako neko negde otkrije zlato, zar nee otii da ga marljivo i pohlepno sakupi? udio sam se mom starcu. Imali smo posebne hoklice za molitvu, koje su bila kao prave stolice ali nie od njih, dok su nasloni za ruke bili vii da bi bili udobniji. Satima bi sedeo i govorio: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Kad je boanska blagodat dejstvovala i kad je um bio ist, prestajao bi da izgovara molitvu i zapoeo bi da sozercava umom. Meutim, kad ne bi naao sozercanje i kad bi njegov um poeo da luta, ponovo bi ga vraao u srce i tako zadobijao korist od molitve. Ha taj nain je zadobijao korist od sozercanja ili od molitve, i tako provodio po sedam, osam ili devet asova. Nakon to se budete molili i molili, imaete utisak da ste tek zapoeli. ta su tri ili etiri sata? Ako um poeli da pobegne, da se "odmota", bie povuen nazad im u srcu bude postojalo neto to e ga povlaiti i privlaiti. Malo-pomalo, ovek koji se bavi ovom molitvom poinje iznutra da se usavrava. NJegovo srce se sve vie i vie oiuje i on kasnije zadobija molitvu srca. Tada dostie vie nivoe molitve. Um sa svoje strane sledi srce dok izgovara molitvu. Na tom nivou udisanje i izdisanje molitve je nepotrebno. To je molitva srca.

Nakon to su se mnogo godina bavili molitvom, nai Sveti Oci postepeno su dostizali ova uzviena stanja. Bivali su odneseni u sozercanja i doivljavali istupljenja, kao apostol Pavle: da li u telu, da li izvan tela (v. 2. Kor. 12;2) i mnogi drugi svetitelji. ovek ne zna da li se na nebesa uznosi telom ili srcem, i zna samo da ga je vii nivo molitve uzneo do sozercanja. Kada je sveti Grigorije Sinait otiao do svetog Maksima Kafsokalivita kojeg je smatrao prelaenim, upitao ga je: "Stare, reci mi da li si zadobio molitvu?" Odgovorio mu je: "Oprosti mi oe, ja sam prelaen. Ima li neto za jelo?" Tada je sveti Grigorije rekao: "Voleo bih da i ja imam tvoju prelest" i ponovio: "Da li si zadobio molitvu?" "Eto... ba zato sam i otiao u pustinju, da bih sauvao molitvu", rekao je sveti Maksim. "Jesi li okusio plodove Svetog Duha", nastavio je sveti Grigorije da ga ispituje. "Eh, te stvari su od Boga", odgovorio je sveti Maksim. "Kuda odlazi tvoj um kad ima molitvu i kad doe boanska blagodat?" "Uznosi se do boanskih stvari. Odlazi do Stranog suda, do raja, pakla, do Drugog dolaska. Bog ga odnosi do nebeskog svetla, do nebeskog stanja." Cve ove stvari proishode iz umne molitve. Bez nje se nita od ovoga nee dogoditi. Sada uviamo koliko ovaj metod molitve pomae oveku da zadobije neprestanu molitvu. Onaj ko na takav nain praktikuje molitvu izgovarae je dok udie i izdie ak i ako se bavi rukodelanjem, pa ak i ako to ne eli. Molitva e se prilepiti za njegovo disanje. im udahne, zapoee da izgovara molitvu ak i ako to ne eli, jer ovaj metod dovodi do tako izvrsnih rezultata. Moramo poeti sa enjom, sa revnou, sa toplinom. ovek u poetku nailazi na manje tekoe, ali put e se otvoriti i onda niko nee moi da ga zaustavi. Neka nakon toga drugi govore ta god ele - njegova dua je poela da se naslauje i vie niko ne moe da ga zaustavi. Tada ete videti da nalazite blagodat, izbavljenje od strasti i, posebno, izbavljenje od neistih pomisli. Nai ete veliku utehu. One (neiste pomisli) e se vremenom udaljiti. Posredstvom molitve, one e biti izbrisane iz uma i srcu e biti sasvim dobro. Srce e se upodobiti srcu deteta koje ne osea strasti. Ono e sve posmatrati prirodno. Budui da smo stekli naviku da sa udisanjem i izdisanjem izgovaramo molitvu, u poetku mi se gotovo deavalo da izgovorim "Gospode Isuse Hriste..." umesto rei bogosluenja. To je bilo povezano sa disanjem, i molitva se prilepila za njega. ovek se na to privikava u toj meri da ga vie nita ne moe navesti da ga napusti, toliko molitva osvaja oveka, naravno, saglasno delanju koje je uloio. U poetku, bie u stanju da je izgovara samo tokom kratkog vremenskog perioda, sutradan neto due, a zatim e je izgovarati neprestano.

Dok smo bili na Svetoj Gori i dok je na starac bio iv, molitvu smo izgovarali dva, tri, etiri ili pet sati, udiui i izdiui. Naravno, kad bi nas san savladao izlazili bismo napolje i naglas izgovarali molitvu kako bismo se, da tako kaem, bolje "opustili". Meutim, ako ne bi bio u pitanju san, ostajali smo unutra po itavu no. Sveti Grigorije Palama kae da, izgovarajui molitvu sa svakim udisajem, ponekad osetimo kako blagi miomiris izlazi iz nozdrva. I zaista, to se deava. Posredstvom molitve, stvorie se mirisni vazduh koji nije nita drugo do plod molitve. Dok smo bili poetnici i dok smo molitvu izgovarali na ovaj nain, bilo je toliko blagouhanja da je sve odisalo slatkim miomirisom - nae brade, na primer, pa ce ak i od naih grudi irio taj miomiris. Vazduh koji smo udisali i izdisali bio je miomirisan, tako da sam razmiljao: "Kakva je to molitva?" To je Ime Hristovo! A ta Ime Hristovo ne sadri u sebi? Imenom Hristovim posveuju se sveti Darovi; Imenom Hristovim vri se krtenje, dolazi Sveti Duh, svetitelji vaskrsavaju mrtve. Imenom Hristovim se sve izvrava. Jedan od trezvenoumnih Otaca kae da, kada se dua razluuje od oveka koji je zadobio molitvu, demoni nisu u stanju da ostanu u njegovoj blizini, jer se dua razluuje uz tu molitvu. Ime Hristovo je njegovo oruje. NJegova dua je zatiena oklopom ove molitve. Kako onda demoni mogu da mu pristupe? Takva je korist od te molitve. Zbog toga je i angeo, koji je pouavao svetog Pahomija, rekao: "Mnogi ueni ljudi napustili su svoju nauku i svoje naune radove, bavili se molitvom i zadobili svetost." Pored toga, pustinoiteljka Fotini[2] je zapisala da su slube sline dnevnoj zaradi: ako ste radili, biete plaeni i kupiete hranu. Ako niste radili, nita neete ni dobiti. Tako se deava sa uobiajenim crkvenim molitvama. Meutim, neprestana umna (noetika) molitva ne daje vam samo dnevnu platu nego stvara veliko duhovno bogatstvo koje moete uloiti u banku i obogatiti se. Uz ovu molitvu, ovek sedi i oslukuje rad sopstvenog srca. Takav postupak je vrlo delotvoran! Kao to maina, kad se jednom pokrene, dalje radi sama od sebe, tako se deava i sa ovekom koji je uznapredovao u nauci molitve. U prolosti se mainama upravljalo runo i zahtevale su mnogo napora; meutim, kad su jednom postale automatske i elektrine, delotvornije su i zahtevaju manje napora. Isto se deava i sa molitvom. U poetku je potrebno uloiti napor da bi se molitva uskladila sa disanjem. Meutim, nakon toga ovo delo postaje automatsko, i um je rukovodi kao to mainista upravlja motorom. Molitvi e pomoi bezmolvije, ali ne i samouverenost ili gordost. Gordost je veoma velika prepreka za molitvu. Kada se molite i kad osetite da se u umu nalaze gorde pomisli, odmah ponite da osuujete same sebe, kako gordost ni najmanje ne bi podigla svoju runu glavu. ovek ni o emu ne bi trebalo da misli dok se moli; naprotiv, trebalo bi da ^99 pokua da se samo moli sa strahom. Ukoliko molitvu vie ukrasimo ljubavlju, smirenjem i strahom Boijim, utoliko emo vie napredovati. Ako to praktino primenite, i sami ete to uvideti. Kao to u poslastiarnici nalazimo okolade, peciva i ostale slatkie, tako i u duhovnoj poslastiarnici ovek nalazi mnotvo duhovnih slatkia, i uzeemo ono to nam pekar ponudi. Mi emo izvriti svoju dunost, kako bismo ustrojili svoju molitvu i smirili se, a ostalo je Boija

stvar. Mi emo izvriti sve to je propisano, ali je Bog Onaj koji molitvi daje sutinu. Ukoliko se smirenije molimo, utoliko emo veu korist zadobiti. Ipak, najvanije je da um pazi na rei molitve, i da nipoto ne misli ni na ta drugo. To je sr itavog pitanja. Nemogue je da bude prelaen ovek koji se moli na ovaj nain. Od sada emo se moliti na ovaj nain. Ovaj metod e biti nae molitveno pravilo, jer e nam u velikoj meri pomoi da uvidimo svoje strasti i svoje pogreke. Sav taj napor pomoi e nam da saberemo svoj um. Svetlost i kretanje unaokolo stvaraju pometnju u umu. Meutim, kad ovek ostane na jednom mestu, bilo da sedi, stoji ili klei, um ne biva pometen. Ovaj metod sadri u sebi mnogo toga i ako budete radili na njemu i sami ete to uvideti, i otkriete velike stvari. Postojao je jedan hodoasnik koji je bio posveen u umnu molitvu. Budui da je imao mnogo sozercanja, samoodricanja i bezbrinosti i da nije bio vezan porodicom, poslom ili neim drugim, neprestano je izgovarao molitvu i oseao veliku ljubav prema Hristu. Drugim reima, u dui je istinski posedovao bogoenjivost (boanski eros). Imao je veliku elju da ode na presveti Hristov Grob. Na neki nain, smatrao je da e se tamo nasititi ljubavlju prema dragom, najvoljenijem Hristu. Otiao je, dakle, do Jerusalima i Groba Hristovog i uao unutra da bi se poklonio. Izvesno je da je oseao snaan duhovni eros (bogoenjivost). Razmiljao je da je ovde bio sahranjen Onaj kojeg je toliko ljubio - Isus Hristos, da je tu NJegov prazan Grob, itd. Dok se poklanjao svetom Grobu, upravo tu, na Grobu, ispustio je duu! Videvi ta se dogodilo, ostali su rekli: "Pogledajmo ta je bilo skriveno u srcu ovog oveka!" Izvrili su autopsiju i bili zaprepaeni, jer je unutar njegovog srca bilo zapisano: "Isuse, slatka ljubavi moja!"[3] Uviate li koliko je molitva ovog oveka uinila bogatim? Koliko ga je obogatila boanskom ljubavlju? Pomislite samo gde se naao posle smrti! Sigurno je da su angeli primili njegovu duu, ovenanu blistanjem, i odneli je pred presto Hristov. ovek moe zadobiti bestrae jedino posredstvom umne molitve. Bestrae se ne moe zadobiti niti mnogim itanjem, niti mnogim pojanjem, niti na bilo koji drugi nain. Onaj ko se ovako moli sam e nauiti da prezire praznoslovlje i samouverenost, kako ne bi izgubio ono stanje u koje dospeva posredstvom molitve. Molim se da vam Bog podari oseanje ove molitve. Kada doe blagodat, praktino ete otkriti ove stvari i razumeete ono to vam sada govorim.

NAPOMENE: 1. Sveti Ignjatije Brjaaninov upozorava na opasnost samovoljnog pokuaja da se primenjuju tehnike disanja prilikom molitve: "Jo jednom: klonite se opita o disanju na nos! Kada za to doe vreme, ako Bog da, ja u vam rei. Jer tim opitom, koji u svoje

vreme jeste koristan, neki su sebe neizleivo povredili. Staloenost, odsustvo matanja, umilenje, ljubav prema blinjima - to su istinska obeleja prave molitve." 2. Pustinoiteljka Fotini (poetak 20. veka) ivela je u potpunom usamljenitvu, nedaleko od reke Jordan. NJeno itije (na grkom jeziku) objavio je arhimandrit Joakim Specieris. (Prim.izd). 3. Isti fenomen zabeleen je i na srcu svetog Ignjatija Bogonosca (Prim. izd.) nad neprijateljem, koji je doslovno obeshrabren i potpuno iznuren neprestanom umnom (noetikom) molitvom.

SVETOOTAKI SAVETI O MOLITVI sadraj "Delo Isusove molitve ne traje dva ili tri dana nego tokom dugog vremenskog perioda i mnogih godina", zapaa sveti Zlatoust, "jer je potrebno mnogo borbe i vremena da bi se avo isterao i da bi Hristos zauzeo Svoje obitavalite. Dakle, posvetite se molitvi i ekajte Gospoda Boga dok vas ne pomiluje. Nemojte traiti nita osim milosti Gospoda slave, i traite je smirenog i skruenog srca. Jecajte od jutra do veeri a ako je mogue i tokom noi: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!' Sve do svoje smrti prisiljavajte um na ovo delo." Svi nai Oci daju sline savete, svaki na svoj nain i svojim reima, zavisno od njegovog opita u borbi i pobedi "Brao, uvek udiite Hrista", savetuje sveti Antonije, uitelj pustinoiteljstva. "Uvek se seaj Boga, i tvoj um e se pretvoriti u nebo", objavljuje sveti Nil Mudri. Ukoliko ovek vie istraje u molitvi, utoliko e se vie oistiti njegovo srce a njegov um prosvetliti, poboljae se njegovo stanje, utoliko e vie Carstvo Boije rasprostreti svoju radost i svoje prisustvo unutar oveka koji je obraz Boiji i zbog kojeg je Bogoovek Isus sve krajeve zemaljske natkrilio Svojom vrlinom, Svojim stradanjima i Svojim vaskrsenjem. ovek koji posredstvom podvinitva umrtvljuje svoje ulo ukusa, koji svoja uvstva liava svih ovozemaljskih naslada i koji do kraja odvano stoji nasuprot uticajima vladara ovoga sveta, primie jo ovde, u ovom ivotu, predukus dobara Carstva Nebeskog: spokojstvo pomisli, mir srca, slatke potoke suza, uznoenje uma, poznanje tajinstava, preizobilje ljubavi, sozercavanje Boga i savrenstvo, "koliko god je to ljudskoj prirodi mogue." Sve je to mogue posredstvom sistematske, stalne, uporne, nepokolebive borbe za umnu (noetiku) molitvu. Meutim, da bi Bog uo ovo neprestano umno bogomislije, moraju se ispuniti uslovi monakog (i uopte hrianskog) duhovnog ivota, to e zauzvrat potpomoi molitvu. to se tie poslunika, od njih se zahteva nepokolebivo posluanje u odnosu na starca, koji je vidljivi obrazac ivota HristaSpasitelja. to se tie svih Hriana, od njih se zahteva da svoje ivote ustroje saglasno savetima duhovnih otaca i da budu pokorni kanonima Jedne, Svete

Pravoslavne Crkve, kako pojedinac ne bi lutao sopstvenim putem elja i enji. Uostalom, i Sveto pismo nam savetuje da budemo oprezni. U Izrekama pustinjskih Otaca citira se vrlo jednostavno i razumljivo gledite ave Mine: "Posluanje za posluanje: kad je neko posluan Bogu, i Bog je posluan njemu." Ava Isaija to iscrpnije objanjava: "Nemogue je da Bog ne uje oveka, ako taj ovek nije neposluan Bogu. On nije daleko od oveka, ali naa volja je ta koja mu ne doputa da uje nau molitvu." Ako se molite i ako se vaa molitva ne uje, razmislite da li sluajno niste bili neposluni. Ako se molite tokom noi, a niste pazili na svoj nain ivota tokom dana, to je kao da istovremeno gradite i ruite. Ukoliko ste nemarni u sitnicama, sigurno ete podlei i pasti i u velikim stvarima. Pazite na sebe. Bog nee postojano slati Svoju blagodat u srce koje ne postavlja ogradu pred svojim strastima, niti u um koji ne pokazuje da ograniava svoja besciljna lutanja. U poetku, Bog nam daje blagodat da bi nam pomogao, da bi nas pobudio, da bi nasladio naa duevna uvstva, da bi nas privukao. Meutim, ako se uporedo s tim ne budemo i mi potrudili, blagodat nee biti delotvorna i povui e se. Apetit se pojavljuje sa uzimanjem hrane, a molitva sa molitvom. Jesi li na svojoj slubi, na svom zadatku? Seti se ta su Sveti Oci govorili samima sebi dok su radili: "Telo, radi da bi se nahranilo; duo, bdij da bi bila spasena!" Luta li tvoj um? apatom izgovori molitvu i ne preputaj se praznoslovlju, jer e praznoslovljem nakoditi i drugima, kao i samome sebi. Ava Filimon je rekao: "Mnogi od Svetih Otaca mogli su da vide kako ih angeli posmatraju, zbog ega su se titili bezmolvijem i ni s kim nisu razgovarali." Umesto da gubite vreme, izgovarajte molitvu. Ukoliko vas vie obuzima tromost i ravnodunost, utoliko vie treba da se plaite pretnje koju je Gospod uputio zlom i lenjom slugi (v. Mt. 25;26). Ako dopustite da dani i noi prolaze u nemaru koji e sve vie i vie rasti, uskoro ete postati krajnje nemarni. Hoete li se moda pohvaliti svojim nemarom, kad drugi budu primali vence za svoj trud? Brate, potrudi se malo u molitvi i bdenju i videe da radost izvire iz tvog srca, a da svetlost svie na svodu tvog uma. To nije ona vrsta radosti koja e ieznuti i pre nego to si uspeo da uiva u njoj, nego radost koja je slatka i podobna sladosti angela, dok je svetlost zapravo nezalazna svetlost drugog sveta koju ti je Hristos, Svetlost sveta, dolazei sa molitvom, podario i pre nego to si napustio ovaj svet. Zar se to nije deavalo naim Ocima, i zar se to nee dogoditi i nama, ukoliko ga ne spree na nemar i maloverje? Moj starac je obino govorio: "Potrudi se malo da bi Bog postao tvoj dunik, i On e ti vremenom poslati mnogo vie nego to si se trudio ili traio."

Ne zaboravi rei svetog Isaaka Sirijskog: "avo se najpre bori da ukloni neprestanu molitvu srca, a zatim ubeuje monaha da zapostavi i vreme odreeno za molitvu i molitveno pravilo, koje se izvrava uz poklone i metanije." Dakle, ne sluaj ono to ti apue nemar, i ako eli da Bog prekrije tvoje pogreke, prekrivaj i ti pogreke svog brata, i trpi zajedno sa njim njegova iskuenja i patnje. Ne odgovaraj i ne skrivaj pomisli od svog duhovnog oca, jer e se itavog ivota uzaludno truditi, a tvoja molitva e ostati besplodna. Ako se ne oisti iskrenom ispoveu, kako e pristupiti da primi preneporona i ivotvorna tajinstva Hristova? Zar nisi uo da ona daju ivot onome ko se dostojno prieuje, a smrt onome ko ih nedostojno prima? Ne govori: "Isti sam kao i drugi", jer je to besmislica, i Sudiju ne moe prevariti. Svaka pomisao koja donosi oajanje i preterano aljenje potie od avola. Trebalo bi da je odmah odbije, jer e prekinuti nit molitve. Svaka pomisao koja u dui izaziva umereni bol, pomean s radou i suzama, potie od Boga. Blagodat Boija nikad ne vodi oveka u beznae nego ga vodi ka pokajanju.

ANTOLOGIJSKE MISLI O MOLITVI sadraj 1. Molitva je jedna od najvanijih i najmonijih snaga, i ona ini da onaj ko se moli biva preporoen, darujui mu telesno i duhovno blagostanje. 2. Molitva predstavlja oi i krila due. Ona nam daje odvanost i snagu da gledamo Boga. 3. Brate moj, moli se ustima sve dotle dok te blagodat Boija ne prosvetli da se moli i srcem. U tebi he se tada na udesan nain pojaviti praznik i slavlje, i vie se nee moliti ustima, nego panjom koja dela u srcu. 4. Ako uistinu ezne da udalji svaku antihriansku pomisao i da oisti svoj um, to e postii posredstvom molitve, jer nita nije u toj meri kadro da ustroji nae pomisli kao molitva. 5. Budi oprezan, jer ako si lenj i nepaljiv u molitvi, nee uznapredovati niti u svojoj tenji da bude predan Bogu, niti u zadobijanju mira u pomislima, niti u spasenju. 6. Ime Isusa Hrista koje prizivamo u molitvi sadri u sebi samobitnu i samodelatnu silu vaspostavljanja. Ne brini, dakle, zbog nesavrenstva i suvoe tvoje molitve, nego uporno oekuj plodove uestalog ponavljanja Imena Boijeg.

7. Kada su rukovoene molitvom, moralne sile koje su u nama postaju jae od svih iskuenja i pobeuju ih. 8. Uestalost molitve stvara naviku molitve koja ubrzo postaje druga priroda i esto dovodi um i srce do vieg duhovnog nivoa. Uestalost molitve je jedini nain da se dosegne visina istinske i iste molitve. Ona je najbolji nain delatne pripreme za molitvu i najsigurniji put kojim e ovek dospeti do krajnjeg odredita molitve i spasenja. 9. Svako od nas je sposoban da zadobije unutranju molitvu, odnosno, da je uini nainom svog optenja sa Bogom. To nas ne kota nita izuzev napora da se pogruzimo u bezmolvije i u dubine svog srca, i da se pobrinemo da, to je ee mogue, prizivamo Ime naeg najslaeg Isusa Hrista, koje oveka ispunjava neizrecivom radou. Pogruavanje u sebe i istraivanje sveta nae due daje nam priliku da spoznamo kakvo je tajinstvo ovek, da osetimo sladost samopoznanja i da izlijemo gorke suze pokajanja zbog naih padova i slabosti nae volje. 10. Neka se vascela tvoja dua s ljubavlju privee za smisao molitve, tako da tvoj um (nus), tvoj unutranji glas i tvoja volja, tri sastavna elementa tvoje due, postanu jedno i da jedno postane ovo troje. Na taj nain e ovek, koji je obraz Presvete Trojice, stupiti u vezu i sjediniti se s prototipom (praobrazom). Kao veliki poslenik i uitelj umne molitve, Grigorije Palama Solunski je rekao: "Kada jednota uma postane trostruka a ipak ostane jednota, tad se sjedinjuje sa boanskim Trojedinstvom i zatvara vrata za svaku vrstu prelesti i ustaje protiv ploti, sveta i kneza ovoga sveta. 11. Gde god dejstvuje molitva, tamo je Hristos sa Ocem i Svetim Duhom, Presveta Trojica, jednosutna i nerazdeljiva. Gde god je Hristos, Svetlost sveta, tamo je i vena svetlost drugog sveta, tamo je mir i radost, tamo su angeli i svetitelji, tamo je velianstvenost Carstva. Blaeni su oni koji su se jo u ovom ivotu obukli u Svetlost sveta, odnosno u Hrista, jer oni ve nose odedu nepropadljivosti. 12. Budui da je Hristos Svetlost sveta, oni koji Ga ne vide i koji u NJega ne veruju moraju biti slepi. Naprotiv, oni koji streme da oivotvore zapovesti Hristove, koraaju u svetlosti. Oni ispovedaju Hrista, potuju Ga i klanjaju Mu se kao Bogu. Svakoga ko ispoveda Hrista i smatra Ga za Gospoda i Boga, sila prizivanja NJegovog Imena krepi da tvori NJegovu volju. Meutim, ako ga ta sila ne krepi, onda je oigledno da Hrista ispoveda samo ustima, dok je njegovo srce daleko od Hrista. 13. Kao to je nemogue da se ne spotakne onaj ko koraa nou, tako je nemogue i da ne sagrei onaj ko jo uvek nije ugledao boansku svetlost. 14. Cilj umne molitve je da oveka sjedini sa Bogom, da uvede Hrista u ovekovo srce, da odatle protera avola i da razori sva dela koja je ovaj posredstvom greha tamo izvrio. Kao to kae ljubljeni uenik, radi toga se javi Sin Boiji da razori dela avolja (1. Jn. 3,8). Jedino je avolu

poznata neizreciva sila koju poseduju rei molitve Isusove, i on se upravo zbog toga s jarosnim gnevom bori protiv nje. Bezbroj puta su demoni kroz usta avoimanih ljudi ispovedili da ih saie dejstvo ove molitve. 15. Ukoliko nas molitva vie sjedinjuje sa Hristom, utoliko nas vie razdvaja od avola. I ne samo od avola, nego i od duha ovoga sveta, koji uzrokuje i podrava strasti. 16. Satana (tj. protivnik) molitve je nemar. Satanin satana (tj. protivnik) jeste enja za molitvom i plamen srca. Budite duhom vatreni, Gospodu sluite, kae apostol (Rim.12;11). Taj plamen privlai i zadrava blagodat na onome ko se moli, i ona za njega postaje svetlost, radost i neopisiva uteha. Meutim, za demone je ona oganj, gorina i progon. Kad doe ova blagodat, ona sabira um od rasejanosti i naslauje ga razmiljanjem o Bogu, isceljujui ga od svakog zla i neistih pomisli. 17. Da li je molitva na tvojim usnama? Onda je tamo i blagodat. Meutim, ona sa usta mora prei u um i spustiti se u srce, a to zahteva mnogo vremena i truda. Jezik se mora mnogo pomuiti da bi se iskupio za svako praznoslovlje i za sve svoje padove, i mora stei naviku molitve. Navika se ne moe stvoriti bez truda i delanja. Da bi dola blagodat, mora se projaviti i smirenje. Nakon toga, put e biti ist. Molitva e se prilepiti za nae disanje, a um e se probuditi i sledie je. Vremenom, strasti se utiavaju, pomisli se povlae, a srce postaje mirno. 18. Nemoj se zamoriti od vraanja svog uma svaki put kad odluta. Bog e videti tvoju revnost i tvoj trud, i poslae Svoju blagodat da ga sabere. Kad je prisutna blagodat, sve se ini s radou i bez napora. 19. Molitvom prelazimo iz jedne radosti u drugu; bez molitve, prelazimo iz jednog pada u drugi, iz patnje u patnju, i oseamo teku griu savesti. Ukratko, uz malo truda i bola u molitvi, zadobiemo mnogo radosne alosti (plaa po Bogu, plaa koji donosi radost), umilenja i suza, zajedno sa sladou prisustva Boijeg i preneporonog straha NJegovog, koji isti i oiuje um i srce. 20. Srce se mora oistiti da bi i um bio prosvetljen istim pomislima koje e se odozgo odraavati u njemu. 21. Oni koji su uli u Carstvo Boije nisu nepokajani, nego grenici koji su se preobrazili pokajanjem i suzama. Nita oveku toliko ne pomae da se bori i da pobedi strasti koliko neprestana umna molitva. 22. U vreme kad te iskuava nemar koji umrtvljuje um, jezik i prste na brojanici, molim te da se ne predaje. Uloi mali napor, kako bi Bog video tvoju reenost i ukrepio te. Postoji neto vie to Bog eli od tebe, i On doputa ovo vreme iskuenja da bi ti to mogao i da da. On zna, kao to i ti zna, da moe da da vie. Prema tome, prisili se to vie moe u vreme koje ti je odreeno za molitvu, i izvri svoju dunost da bi Boga uinio svojim dunikom. Ako ne primi blagodat, pripremie se da je primi

sledei put ili ubrzo nakon toga. U svakom sluaju, pre ili kasnije primie blagodat. Nemogue je da se to ne dogodi. U stvari, uobiajeno je da Bog vie daje onda kada odlae davanje. 23. NJiva srca bie onoliko plodonosna koliko dobro bude uzorana molitvom, navodnjena suzama i oplevljena od korova pomisli. 24. Povremeno se deava da se blagodat povue, a da to uopte nije naa greka. To je kao da ti Bog kae: "Sva tvoja dela su dobra, ali nemoj misliti da sve zavisi od tebe. Ja u doi i otii kad budem smatrao da je to potrebno, da bih te nauio da u potpunosti odsee samovolju i da bude trpeljiv, da bi dobro nauio lekciju smirenja." 25. Oni koji su uznapredovali u molitvi imaju nepokolebivo uverenje da je, uprkos svim ovekovim naporima, molitva delo blagodati. 26. Sveti Simeon Novi Bogoslov jasno kae da niko nije u stanju da sam od sebe proslavlja Boga, nego da je to blagodat Hristova, koja se nastanila u njemu, koja proslavlja i slavoslovi Boga i moli se u oveku. 27. Kada se ovek moli sa strahom i strahopotovanjem, stojei mirno i obraajui panju na ono za ta se moli, onda je to znak da je blagodat Boija posetila njegovo srce. 28. Panja mora biti neraskidivo povezana s molitvom, na isti nain na koji je i telo neraskidivo povezano s duom. Drugim reima, u vreme molitve um mora straariti nad srcem i kruiti nad njim, i odatle, iz dubina srca, uznosie molitve ka Bogu, neprestano izgovarajui: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Kad jednom u srcu okusi i iskusi da je Gospod dobar i da je sladak, um vie nee eleti da napusti mesto srca nego e zajedno sa apostolom Petrom rei: Dobro nam je ovde biti (Mt. 17,4). On eli da krui unaokolo, udaljujui i proterujui, da tako kaemo, sve one ideje koje je tamo zasejao avo, ne doputajui nijednoj ovozemaljskoj pomisli da tamo ostane i postajui na taj nain siromaan (nii) duhom, odnosno lien svake ovozemaljske pomisli. Ovakav zadatak izgleda veoma teak i muan onima koji nita ne znaju o njemu. Meutim, oni koji su okusili njegovu sladost i u dubini srca osetili njegovu nasladu, uskliknue zajedno sa boanskim Pavlom: Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim. 8;35)? 29. Paljivo sluajui Gospoda koji je rekao da neiste pomisli, koje skrnave oveka, dolaze iz srca, kao i da au i zdelu najpre moramo oistiti iznutra kako bi i spolja bile iste (v. Mt. 15:1920 i Mt. 23; 26), nai sveti Oci naputali su svako drugo duhovno delanje i posveivali se jedino ovom delu, odnosno straarenju nad srcem, budui sigurni da e na taj nain lako stei i svaku drugu vrlinu. 30. Bogonosni Simeon Novi Bogoslov kae: "Oistimo svoja srca, da bismo u sebi mogli pronai svudaprisutnog Gospoda. Oistimo svoja srca ognjem NJegove blagodati, da bismo u samima sebi videli svetlost i slavu NJegovog boanstva."

31. Sreni su oni koji su pristupili boanskoj svetlosti i stupili u nju, koji su se sjedinili sa njom i tako i sami u celini postali svetlost. Oni su sa sebe u potpunosti svukli uprljanu odedu svojih grehova i vie ne izlivaju gorke suze. Sreni su oni koji su jo u ovom ivotu spoznali svetlost Gospodnju kao Samog Gospoda jer e u buduem ivotu odvano stajati pred NJim. Blaeni su oni koji su primili Hrista, jer je doao kao svetlost onima koji su prethodno bili u tami, a sada su postali sinovi svetlosti i nezalaznog dana. 32. Sveti Grigorije Palama kae da molitva, koja se sjedinjuje s udisanjem i izdisanjem, vremenom uzrokuje da slatki dah blagodati, miomiris duhovnog blagouhanja, izlazi iz nozdrva oveka koji se moli, miris ivota za ivot (2. Kor. 2;12), prema reima velikog Pavla. I zaista, ne postoji nita slino dahu molitve, neprestane umne molitve. Molitva ne izliva blagodat samo na onoga ko se moli, nego preplavljuje blagodau i ostalu tvorevinu, koja se posredstvom njega rasipa i iri i na nju. Dok udie, ovek se oiuje, oivotvorava i osvetava. Kada pak izdie, on oiuje, oivotvorava i osvetava tvorevinu, ali to ne ini on, nego boanska blagodat. 33. U ovim poslednjim danima, kada je dah antihrista zagadio zemlju, more i sve to die, Bog u krilu i srcu Crkve razvejava dejstvovanje umne molitve kao osveavajuu rosu blagodati, kao vetar koji je osetio prorok Ilija (v. 1.Car. 19;12), kao protivotrov za zdravlje i spasenje due i tela u danima u kojima ivimo, kao i u onima koji e tek doi. 34. Poznajem hiljade dua u svetu, bolje reeno irom celog sveta, koje se prisiljavaju na molitvu i u tome postiu zadivljujue rezultate. Molitva ih krepi u njihovoj duhovnoj borbi, prosvetljuje ih iznutra, i oni se ispovedaju otvoreno i iskreno. Mueni pomislima i iskuenjima koje demoni podstiu protiv onih koji izgovaraju molitvu, oni enjivo pritiu preneporonim Tajinstvima. Zatim se ponovo uputaju u borbu sa pomislima i strastima, i ponovo se vraaju Tajinstvima, jer vie ne mogu da ive bez molitve. 35. Molitva je disanje. Kad ovek die on je i iv, i o tome se brine itavog ivota. Ko god zapone da izgovara molitvu, on zapoinje i da popravlja vasceli svoj ivot, imajui duhovnog oca kao rukovoditelja. Kao to izlazee sunce budi, obasjava i oivotvorava tvorevinu, tako i Hristos, Sunce Pravde, projavivi Se posredstvom molitve u ovekovom umu i srcu, budi oveka da tvori dela svetlosti i nezalaznog dana. 36. Prema tome, brao, "neprestano udiite Hrista", kao to je imao obiaj da kae sveti Antonije Veliki, zaetnik podvinitva. Apostol neznaboaca savetuje, opominje i zapoveda hrianima na svakom mestu i u svakom vremenu: Molite se bez prestanka (1. Sol. 5;17). Sveti Oci objanjavaju da "bez prestanka" znai da molitva nema niti kraj niti meru. U vreme mira ne budite nemarni nego se molite. Popravljajte se i pripremajte se za rat. Budite hrabri. Ne strahujte od iskuenja. Svi su iskusili promene; meutim borba zahteva strpljenje i istrajnost. ak i ako padne hiljadu puta na dan, pravednik e se uspraviti i to e mu se raunati kao pobeda. Molitva upravo to i znai: neprestano pokajanje i neumorno prizivanje boanske milosti. Hristu Bogu naem, koji daje molitvu moliteljima (1. Car. 2;9)[1], neka je slava i blagodarnost u vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. Prema Septuaginti - ne odgovara Daniievom prevodu Starog Zaveta. (Prim. prev.)

O SOZERCANJU sadraj 1. "Um koji je prestao da sozercava Boga postaje ili ivotinjski ili zverski"[2]. Kada se ovekov um udalji od raznolikih sozercavanja Boga, odnosno od molitve, od razmiljanja o duhovnim sozercanjima kao to su pakao, raj, ovekovi grehovi, ovekove strasti, bezbrojna dobroinstva Gospodnja koja On na Svoj udesan nain daruje svakome od nas itd, dolaze lukavi demoni i ispunjavaju ga svojim sopstvenim razmiljanjima, vodei ga u blato plotskih, ostraenih grehova, ili u grehove jarosti i gneva! Kada um ne sozercava spasonosne misli, izuzev misli koje su neophodne za odravanje ivota, bie obuzet grenim razmiljanjima, i tada e zaista postati ili plotski ili zverski! Stoga, eda moja, obratimo panju na ono o emu mislimo, da ne bismo dopustili da na um sklizne u strasne, grene pomisli, jer je to vrlo ozbiljan greh sa tekim posledicama. Budite oprezni u pogledu svoje mate. Ne dopustite da va um prihvati matanja o likovima ili pak grene predstave koje e vas telesno sablazniti ili odvesti do jarosti i gneva. Naprotiv, potrudite sa da pomou svakog dobrog napora va um ostane ist od takvih matanja kako bi, budui slobodan i ist od takvih stvari, uvek bio u stanju da se neprestano moli i da ima dobra sozercanja. Na taj nain e postati duhovan i nainie nebeski uspon prema posveenju svoje due. 2. Strah Boiji je neophodan. Svagda vidim pred sobom Gospoda, On mi je s desne strane da ne posrnem (Ps. 16;8). ovek uvek mora imati na umu da je Bog svuda prisutan i da sve ispunjava. Moramo imati na umu da Boga diemo, da Boga jedemo, da se u Boga oblaimo i da Boga nosimo unutar svog uma i srca. Bogu su poznate nae misli, naa seanja, nae rei, naa dela, nae namere. Nita ne moe promai NJegovom svevideem oku, ne samo sadanje stvari, nego i proli i budui dogaaji, ne samo oni ljudi koji su sada ivi, nego svi ljudi od Adama do poslednjeg oveka pre svretka

sveta. ovek nita ne moe da uini bez Boijeg znanja, jer se sve izvrava pred NJegovim oima. Kada ovek razmilja o ovim stvarima i kada ih sozercava, osea otru griu savesti zbog svojih prestupa i slabosti. Tada ga nadvladava istinski strah Boiji, i on pokuava da promeni svoj ivot i da ga uskladi sa boanskim zapovestima. Razmiljajui o tim stvarima, on osea prisustvo Boije koje je ranije, usled neznanja, promicalo njegovoj panji. Istinski strah Boiji vodi ga ienju ae iznutra, prema reima Gospodnjim (v. Mt. 23;26), to znai da nee jedno govoriti ustima, a drugo u srcu. Razmiljajui o tim stvarima, njegova savest se budi i oglaava se glasom razobliavanja ak i zbog najmanje stvari. ovek tada zadobija pronicljivost u duhovnom ivotu: otvaraju se njegove duhovne oi i on jasno vidi ta se u njemu skriva. On se vatreno moli Bogu: Oisti me od tajnih (grehova), i od voljnih sauvaj slugu Svoga (Ps. 19;12-13). 3. Demonima nije lako da nakode oveku koji u dui uva neprestano seanje na Boga. Oni mogu da ga iskuavaju, ali im je teko da mu nakode. To se deava stoga to im on ne doputa da ga nadvladaju, jer je naoruan orujem neprestanog seanja na Boga. Neprijatelju nije lako da nakodi oveku kojem su otvorene oi due i koji vidi Boga. Najduhovnijim ljudima drevnih vremena nisu bile potrebne knjige. Oni nisu imali potrebu da itaju tako mnogo svetootakih knjiga, jer su neprestano razmiljali o Bogu. Ma ta da su videli, to im je odmah davalo priliku da o neemu razmiljaju, da otkriju neto nepoznato. NJihov universitet je bila vascela tvorevina. Gde god da su pogledali, videli su neto o emu bi razmiljali. Nekad bi to bio promisao Boiji, nekad NJegova premudrost, nekad NJegov sud, a nekad NJegovo uenje, itd. Oima svojih dua videli su nevidljive stvari. Razmiljajui o tome, ispunjavali su svoja srca duhovnim poznanjem. Mi, dananji ljudi, ije duevne oi nisu otvorene, nemamo sposobnost da se zadravamo u tom duhovnom razmiljanju. ak i kad neto vidimo, neophodne su nam verske knjige da bismo neto saznali o Bogu. Umovi ovih produhovljenih ljudi bili su toliko snani da su sa dubokom mudrou mogli da shvate misli i ideje. Nai umovi su toliko slabi da teko mogu neto i da zapamte. Oci ondanjih vremena bili su u veini sluajeva priprosti ljudi. Ipak, oni su zadobili potpuno poznanje, jer im je Duh Sveti pomogao da razumeju Pismo. Seanje na Boga je svemono oruje, snaan oklop protiv satane i najrazliitijih grehova. Kada um prestane da se sea Boga i da razmilja o boanskim stvarima, oveka nadvladavaju nemar, ravnodunost i zaborav, a zatim i zle elje! Ukoliko vidi da se tvoj um priklanja svetu, znaj da tvojoj dui nedostaje boanska uteha, zbog ega se i okree svetu i trai utehu.

Kada ovekova dua ima topline za Boga, on je prosvetljen i osea umilenje. NJegovom umu je nemogue da se istovremeno priklanja i svetu. Dua se priklanja svetu onda kad u izvesnom smislu nije sjedinjena s Bogom. Um je jedno prostranstvo, jedno mesto. Ukoliko ga ne zauzme Bog, zauzee ga neprijatelj. To mesto ne moe ostati prazno, to znai da je nemogue da se na njemu ne nalaze ni Bog, ni zlo, ni greh, ni iskuenje, ni dejstvovanje satanino. Um je kao vodenica koja se okree. Ma ta da se ubaci u levak koji vodi do rvnja, postae brano odreene vrste. Ukoliko ubacite penicu, postae penino brano. Ako pak unutra ubacite trnje, postae trnovito brano, odnosno vrlo kodljiva materija. Vodenica se stalno okree. ovekov um neprestano radi, kao i vodenica. elite li da postignete dobre rezultate? Onda u vodenicu ubacite dobro vetastvo. elite li da pronaete umilenje, suze, radost, mir, itd? Ubacite dobre misli u vodenicu vaeg uma, na primer misli o dui i o Sudu, seanje na smrt, itd. Tada ete dobiti i odgovarajue duhovne rezultate. Meutim, ukoliko ovek u vodenicu svoga uma ubacuje grene pomisli, na kraju e kao rezultat imati greh. Vetastvo koje e se dati umu zavisi od ovekovih namera, a te namere e biti ili odobrene ili razobliene. Trebalo bi da stremimo da u umu uvek imamo spasonosne pomisli i duekorisne slike, kako satani ne bismo ostavljali prostor u koji e ubaciti svoje smee, odnosno grene pomisli i matanja! 4. Napredovanje u molitvi dovee nas do sozercanja i mogli bismo videti neopisive stvari. Dovee nas do Stranog suda, do raja, do vienja pakla, do prestola Boijeg, do nebeske svetlosti, itd. ovek moe poeti sa psalmopojanjem, a onda se u jednom trenutku zaustaviti i biti nadvladan znaenjem rei koje peva. On moe poeti da ita neto iz Pesme nad pesmama i zatim se negde zaustaviti, moe se proiriti njegovo sozercanje i zavriti tamo gde ga Bog odvede. ovek u Evanelju moe itati o stradanjima Hristovim, a zatim se na jednom mestu zaustaviti, na primer na NJegovom hapenju, NJegovim patnjama, NJegovom raspeu, NJegovom vaskrsenju, itd, i razmiljati o tome sa dubokim saoseanjem, umilenjem i samoprekorevanjem. Ponekad se moemo udubiti u razmiljanje o Stranom sudu, pomiljajui, na primer, na sledee: "Ako sada umrem, kako u se predstaviti pred Bogom? Kakva e biti NJegova odluka o meni? Hou li moda biti osuen? Kako u proi kroz mitarstva?" Drugi put, mogli bismo da razmiljamo o Presvetoj Bogorodici, o NJenoj slavi, NJenoj devstvenosti, itd, ili bismo mogli da razmiljamo o Svetiteljima i sl. 5. Kad otvori Svoju ruku, nasiuju se dobra; kad odvrati lice Svoje, aloste se (Ps. 104;28-29). Na sveblagi i velikoduni Bog stvorio je dva sveta. Najpre je u nebeskom prostranstvu stvorio duhovni svet, sa inovima nebrojenih angela, sa bezbrojnim vojskama ovih slueih duhova, sa mnogim "stanovima" (v. Jn. 14;2) i razliitim obitavalitima. Onda je stvorio ovaj opipljivi svet, sa ovekom kao kruno,m NJegove boanske premudrosti i zapovedio mu da gospodari i vlada

nad svim to je u svetu. Dobrota sveblagog Boga preplavila je nebesko prostranstvo svetim angelima, i oni usled svog velikog blaenstva neprestano pevaju psalme i himne u neprekidnim slavoslovljima, zahvaljujui na taj nain venoj dobroti i milosru svetog Boga, koji ih je udostojio takve asti, slave i naslade! Ali avaj! Prvi meu angelima, nazvan Luonoa (Denica), pobunio se i otpao od Boga! On je eznuo i udeo za jednakou sa Bogom. Izai y u visine nad oblake, rekao je u svom srcu, izjednaiu se s Vinjim (Is. 14;14). im se saglasio sa ovom hulnom i gordom pomilju, pravedni Bog je okrenuo Svoje slatko, prelepo, boansko lice i istog trenutka Luonoa je uz tresak bio zbaen sa svog uzvienog poloaja i ina, i bio svezan neraskidivim lancima u adskoj pomrini, povlaei za sobom itavu vojsku sledbenika njegove zlobne namere. Svo se odigralo u nebeskoj oblasti. Sad se pojavljujem ja, nedostojan i ubog, da bih prepriao i ukratko izloio smisao i znaenje koje za oveka ima stih 104. Psalma: Kad otvori Svoju ruku nasiuju se dobra; kad odvrati lice Cvoje, aloste se (st.2829). Kada je Bog Svojom premudrou stvorio oveka, obdario ga je Svojim obrazom i podobijem. Ukrasio ga je razumom i slobodom, na istoku je nainio rajsku palatu koja je preizobilovala mirisnim cveem, biljkama i drveem razliitih vrsta i plodova: I uini Gospod Bog te nikoe iz zemlje cvakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo (Post. 2;9). Osim toga, ukrasio ga je i pticama najrazliitijih oblika i boja, da bi letele i slatko pojale. Kao dodatak, u ravnice je naselio divlje ivotinje i stoku, a nainio je i reku da protie kroz vrt i da ga napaja svojim bujicama i potocima koji su obilovali najbistrijom vodom, kako bi oivotvoravala i hranila stabla drvea... Nainio je i sve vazduh, i mirisne povetarce da bi umivali lice malog boga, oveka. Jednom reju, Sveto Pismo nam kae: I stvori Bog zveri zemaljske... i ptice na svodu nebeskom... i vodu koja tecijae iz Edema natapajui vrt... (v. Post. 2;10). Ovaj rajski dan okupan suncem nije smenila no. I gle, dobrota naeg svetog Boga obitavala je i poivala u palati prvostvorenog oveka. Meutim, ko je u stanju da uistinu opie dobrotu i velianstvo Boga, koji je Svoju svemonu desnicu tedro podario oveku? Poastvovao ga je Svojim obrazom i podobijem, uinio ga besmrtnim i udostojio ga da besedi s NJim, kako bi ga slatko zajedniarenje s Bogom i naslaivanje NJegovim beskonanim izvorom blaenstava zadivilo bogatstvima duhovne naslade. Vascelim ovekovim telom i duom vladalo je bestrae, nita ga nije uznemiravalo i nad svim je vladao. Celokupno ovekovo stanje bilo je obogaeno prostotom i nezlobivou. Sve mu je bilo potinjeno, kao malom bogu i caru. NJegova dua bila je ukraena devstvenom istotom, to se odraavalo i na njegovom prekrasnom telu, prvosazdanoj tvorevini svedriteljske ruke Boije. Boiji nadzor i dobrota vladali su i nad zemaljskim carem i nad njegovom palatom, isto kao i nad vascelom tvorevinom. Sve je imalo boansku nijansu, jer se i ovek pridravao boanskih zapovesti. Ali, avaj i teko meni! Kako i odakle da ja, ubogi, zaponem da sa aljenjem pripovedam o stranoj oluji koja je izbila kad je Bog odvratio Svoje lice? Kojim u reima i sa kolikim jadikovanjem iskazati nesreu i tragino otpadanje ovekovo iz rajskih naslada, budui da je bio

toliko poastvovan, a ipak toliko nezahvalan? Ko e ikada moi da u potpunosti obuhvati tragediju odvraanja lica Boijeg, Adamovog izgnanstva, jadikovanja prirode? Naravno, niko! Ko e moi da razume ponor aljenja i neutenog jauka nesrenog prestupnika, dok je sedeo na mestu osude i izdaleka gledao svoju izgubljenu palatu? Adama je prevario Luonoa, i on je svojevoljno pristao na gorde pomisli. I on je prihvatio matanja o jednakosti sa Bogom! Adam je prestupio zapovest, i kazna Boija sruila se na njega kao strana oluja, zamenivi rajska blaenstva ivotom prepunim nedaa i suza. Nesreni car zemaljski se pogordio i gle, bio je izbaen iz prekrasnog i sladosnog raja, iz svoje blistave palate. Adam je tada pao i bio izgnan u gorku zemlju, prepunu trnja i ika, da bi naporno radio i sa znojem i suzama jeo hleb, dok mu je dua bila oajna i duboko uzdisala. Kad odvrati lice Svoje, aloste se (Ps. 104;29). Sve se alosti, sve stvari gube svoj sklad i blagodat i izdvajaju se iz dobrog ustrojstva, zaboravljaju rajsku radost i padaju u trulenost. To se moe rei za vascelu prirodu, a posebno za oveka. Nakazni izgled odvratnog greha koji se najpre pojavio u raju udaljio je cara od njegove naslade nakon to mu je sam pristupio i bio njime primamljen. Tako je od besmrtnog ovek postao smrtan, i od bestrasnog ostraen! Elementi (stihije) koji su mu ranije bili potinjeni i nekodljivi odmah su se pokolebali i krenuli da ga unite, da ga polome. I oni su, zajedno s njim, bili osueni na prokletu zemlju. Zemlja je teko uzdisala pod bremenom prestupa koji su na njoj poinjeni, dok je sa arkom udnjom i nadom ekala otkrovenje sinova Boijih, kako bi se oslobodila robovanja i bila proslavljena, kao to apostol Pavle pie Rimljanima (v.8;1921). Bog odvraa Svoje lice i sve se menja. Neposredno nakon prvog pada usledio je i drugi, kada je Kain ubio Avelja i poinio strano bratoubistvo. Tada je greh zavladao. Bog je odvratio Svoje lice zbog bezbonih dela ljudi, i voda je preplavila itav svet, pretvarajui ga u zastraujui grob za itavu ljudsku vrstu, izuzev za Noja i njegovu porodicu. Bog je odvratio Svoju boanstvenu projavu zbog ljudske izopaenosti, i oganj je spalio zemlju Sodome i Gomore. Bog je odvratio Svoje lice i Svoju trpeljivost, i gordi faraon se utopio zajedno sa svom svojom vojskom, tako da je morska voda postala njegov veni grob. Vreme i, ponovo, moralno zlo i greh kao prestupanje boanskog zakona, uzrokovali su da Bog odvrati Svoje lice od ljudi, tako da je kao neizbena posledica usledilo prirodno zlo u vidu bolesti, razliitih patnji a konano i smrti. Meutim, kad tedri Bog otvori ruku Svoje dobrote, ovekovo srce postaje carska palata! Rasko carskog velianstva zauzima najistaknutije mesto u njemu. Carske sluge slue svog cara dok on sedi na svom nezamislivo raskonom i prekrasnom prestolu blagodati. Carska straa, ona pored prestola kao i ona pored kapije, uva cara sa budnom panjom! Sve svedoi o bogatstvu i velelepnosti carevog prisustva i blagonaklonosti. Meutim, ko je taj car, i ko su njegove sluge i njegovi straari? Car? Ko bi to drugo mogao biti osim Onoga koji je posredstvom krtenja uinio ovekovo srce Svojim sopstvenim domom, Carstvom Nebeskim? To je i On sam objavio u Evanelju: Carstvo Boije unutra je u vama (Lk. 17;21). Carske sluge? To su boanske misli koje pomau blagodati Boijoj tako da je carska palata ukraena, i u njoj blistaju slava i ustrojstvo Boije. A ko su carski

straari? To su trezvenoumlje, panja i pomisli boanske revnosti, kojima se uvaju i car i palata! Tada u oblasti srca preovlauju dobrota i slatki poinak u Bogu. Meutim, kad neki od carskih straara zanemare svoju dunost, tako da se neki prepuste prejedanju i opijanju, neki padnu u razvrat a neki izdaju cara neprijateljima, tada e ovaj dobri Car, blagodat svetog krtenja, morati da se skriva i da ode, i vie nee biti vidljiv. Blagodat odvraa lice od ovih slugu i od palate, jer ju je oskrnavila izdaja. Tada e, na alost, poslednje stanje ovog oveka biti mnogo gore nego prvo. On e se tada upodobiti onome koji silazi u grobnu jamu, iji je udeo nepodnoljivi smrad. Zbog toga se i Psalmopojac vatreno moli: Ne odvraaj Svoje lice od mene, da ne bih bio kao oni koji odlaze u grob (v. Ps. 28;1). Koliko je lepa mladost u punoj slavi svog cvetanja! Toliko je lepa da je neki ljudi ne razlikuju od nebeskih angela. Meutim, kad je naotrena kosa smrti udari i poanje, mora brzo da bude sahranjena, jer preti opasnost od zaraze. Skrivaju je u hladne grobove, jer e ubrzo straan smrad zameniti prekrasnu, mirisnu mladost. Sa ovekovom duom deava se neto slino. Kad je ovek oien od grehova i kad motri na sebe, u njemu vlada blagodat Boija, krasi ga boanska dobrota, i svako se naslauje i samim pogledom na takvog oveka. Na alost, kada ovek grei i ne kaje se, Bog odvraa Svoje boanske oi i moralna tama istog asa nadvladava ovekovu duu. Tada poinje da tvori rava dela i neisti demoni svakim danom sve vie i vie skrnave tu nesrenu duu, pogruavajui je iz greha u greh i iz strasti u strast. To e duu uiniti toliko smradnom da ak ni sveti angeli nee moi da podnesu taj zadah niti da ostanu uz nju i da joj pomognu. Prema tome, boanska blagodat se povlai, a trulenost greha zapoinje svoje pogubno delo. Dua tada podsea na le koji je baen u grob: ukoliko se kojim sluajem taj grob ubrzo otvori, pogled na crve i njihov smrad kao i njegovo opte odvratno stanje izazvae uas. LJubljena moja eda, recimo i mi zajedno sa arhangelom Boijim koji je, elei da odvrati druge nebeske angele od skretanja na Luonoin mrani put neposlunosti i gordosti, rekao: "Smerno (dobro) stojmo!" LJubljena moja eda, uspravimo svoje due svaki put kada se poviju. "Stojmo sa strahom", jer mrani grob greha pretei otvara svoja usta ukoliko nismo oprezni u svakom trenutku. Meutim, ukoliko smo oprezni, budni i trezvenoumni, tada e otvorena ruka Svedritelja ispuniti naa srca boanskom dobrotom, i On sam e posetiti dobro uvanu palatu nae due. Na taj nain se jo u ovom ivotu moe okusiti boanska radost i naslada za kojom e, prema NJegovom obeanju, slediti potpuna naslada dobrima NJegovoga Carstva, pripremljenim jo od postanka sveta kao nagrada onima to su Ga ljubili i izvravali NJegove zapovesti. Amin. Neka bude.

NAPOMENE: 1. Iako starac Jefrem koristi izraz "", koji obino prevodimo kao "bogovienje" ili "sozercanje", jasno je da ne misli uvek na sozercanje u uem smislu, i da pod tim izrazom podrazumeva i duboko razmiljanje o razliitim duekorisnim temama, bogomislije. (Prim. prev.) 2. Sveti Marko Podvinik (Prim. izd.)

O LJUBAVI I SMIRENJU BOIJEM, O BLAGODATI I STRAHU BOIJEM sadraj 1. Neka vam Gospod Bog podari mir i ljubav, jer je Bog LJubav. Uvek se seajte rei naeg Gospoda koji kae: Ko ima zapovesti Moje i dri ih, to je onaj koji me ljubi; a koji Mene ljubi, toga he ljubiti Otac Moj... NJemu emo doi i u njemu emo se nastaniti (Jn. 14;21-23). LJubimo Boga svom duom svojom, svim srcem svojim i svom snagom svojom, i neka naa dela budu saglasna sa tim. Drugim reima, trebalo bi da naa dela odraavaju nau ljubav prema NJemu. Kad naa dela budu pravilno izvrena, Bog e nam se oduiti boanskom ljubavlju u naim duama. Onaj ko je naao ljubav svakodnevno okua Hrista i na taj nain postaje besmrtan. Ko jede od ovoga hleba koji u Ja dati ivee vavek, kae sveto Evanelje (Jn. 6;51). Onaj ko okua ljubav Hristovu donosi mnogo plodova. Dua koja ljubi Isusa udie duhovni vazduh drugog sveta, sveta duha, koji je Carstvo Nebesko. Ona jo u ovom ivotu okua vodu koja izvire od prestola Boije blagodati. Pie boanske trpeze je boanska ljubav. Razvratnici piju ovo pie, i rane njihovih grehova se ublauju. Pijanci postaju isposnici, bogatai eznu za siromatvom u Hristu, siromasi bivaju obogaeni boanskim nadama, slabi postaju jaki, neuki postaju mudri! LJubav je hrianska pobeda nad avolom, mrnjom i zaviu. Da bismo stigli do boanske luke ljubavi Boije, najpre ga se moramo plaiti kao Boga koji kanjava grehe i prestupe. Bez amca je nemogue da se pree preko mora i da se doe do luke. Isto tako, ni do luke ljubavi se ne moe doi bez pokajanja. Strah Boiji predstavlja za nas zapovednika i kapetana na amcu pokajanja. On nas vodi preko mranog mora ovog ivota i upravlja nas ka boanskoj luci boanske ljubavi. Kao to ne moemo da ivimo bez vazduha, isto tako ne moemo da ivimo ni

u venom ivotu i sa Bogom, ukoliko nismo udahnuli najslai i najmirisniji vazduh ljubavi Boije. Zbacimo breme svojih grehova silom pokajanja i tada, laki i slobodni kao orlovi, uzletimo visoko, gde je veni Bog pohranio neiscrpna blaga vrline i mudrosti, kako bismo mogli da se napijemo voda venog ivota, kao to kae Pismo: Bogovi ste, i sinovi Vinjega ceu (Ps. 82;6). Prisilimo se, eda moja, jer se ljubav Boija ne zadobija nemarom i tromou, nego revnou, posluanjem, trpljenjem, bezmolvijem, molitvom i prisiljavanjem u svemu. Hoemo li biti nemarni prema tom venom daru? Ne! Zavapimo onda sa aljenjem: "Hriste, Gospodaru na, ne zatvaraj nam Svoje Carstvo, nego nam ga otvori, radi milosrdne milosti Tvoje. Amin." 2. Bog je ljubav i preispunjen je milosrem. Nemojmo Ga niim raaloivati! On je zbog nas pretrpeo Krst, NJegova glava bila je izbodena krunom od trnja, NJegovo bedro bilo je probodeno kopljem, a noge klinovima. NJegova lea bila su bievana, NJegovim najsvetijim ustima dali su u i ocat, NJegovo srce je patilo zbog uvreda i neblagodarnosti. Bio je obnaen na Krstu, pred tako demonskom gomilom. To je Onaj, eda moja, Kojega ne bi trebalo da rastuujemo svojom nebrigom, jer ona samo uveava NJegove patnje. Jevreji su bili NJegovi neprijatelji, dok smo mi krteni u NJegovo sveto ime, mi smo NJegovi uenici, koji su posveeni za sluenje NJemu! NJegovi uenici su Ga napustili zbog "straha judejskoga". NJegovo aljenje ne moe se ni opisati! A ko e sada biti oni koji e Ga se odrei, koji e Ga napustiti, koji e Mu obeati jedno a initi drugo, koji e se u asu Suda nai ispred NJega? ta e rei kad Hristos pone da, jedno po jedno, nabraja Svoja stradanja, dok e oni moi da pokau samo svoje odricanje i mnoga zlodela? eda moja, obratimo panju na svoje ivote. Imajmo u svemu ljubavi i trpljenja. Ne osuujmo, i udaljimo svaku zlu pomisao, smirimo se, seajmo se tekog asa smrti i suda. Kada sve to uinite, znajte da ete veno iveti kraj Hrista! Kao angeli kraj NJegovog prestola, pojaete vene himne preispunjene radou! Kako ete tada biti sreni! Zaboraviete sve ovdanje stvari! Samo radost i beskonana 321 Pasha! Slava Bogu koji nam je podario pobedu! 3. Molim se da ljubav Boija orosi tvoju ednu duu, i da tvoje srce utoli e na izvoru vode. Tako dua moja trai Tebe, Boe... kad u doi i pokazati se licu Boijemu (Ps. 42:1-2). Slava Tebi, Boe, jer velika je Tvoja milost prema meni! Iako nita dobro nisam uinio na zemlji, On tei i umiruje duu moju. S vremena na vreme, blagoslovena rosa ljubavi Boije deluje na moju otvrdlu duu. O, koliko ona umekava moju ubogu duu! Koliko je osveava i istovremeno prosvetljuje bremena ivota i iskuenja! O, kad bi me Bog udostojio da tvojim molitvama veno otpoinem u rosi ljubavi Boije, za kojom toliko eznem! ovekovo spasenje zahteva mnogo truda. Kua, tj. avo, pokrenuo je sve svoje umee i znanje da bi unitio oveka. Ne ostavljaj nas Boe, Boe moj, i budi nam ono to je bakarna zmija bila za Mojseja (v. 4. Mojs. 21;69), tako da se, pogledavi na Tebe, iscelimo od ujeda duhovnih zmija.

Kad podignete Sina oveijega, onda ete znati da Ja jesam (Jn. 8;28). Moj Hriste, moja svetlosti, ljubavi moja raspeta, Koji si radi naih grehova bio podignut na Krst, Bakarna Zmijo koja spasava due onih to su ih izujedale zlobne zmije, isceli i nas koji smo ranjeni aokama greha. Neka nas Bog blagoslovi i neka nam u Svojoj dobroj volji otvori more Svog milosra, kako bismo se svi nali sjedinjeni u venom i blaenom ivotu, gde ne postoji ni bol, ni alost, ni uzdasi nego samo beskrajni ivot. Ubrisae Bog svaku suzu sa oiju njihovih (Otkr. 7;17). O, kakva radost, koja nam se vie ne moe oduzeti! O, kakvo uverenje savesti da su se od sada okonale muke ovog tegobnog ivota! Koji je bog tako velik kao Bog na (Ps. 77:13)? On je Otac preplavljen milosrem, Koji ne obraa panju na grehe sve dotle dok pokajani sin govori: Oe, sagreih nebu i Tebi (Lk. 15;21). Otac ga tada bez oklevanja grli i ljubi, i iz NJegovog srca nestaje svaki trag nezadovoljstva koje je mogla izazvati razvratnost NJegovog eda. Obeznanjujem se kada razmiljam o ponoru NJegovog Oinskog milosra prema grenicima! 4. Kakvom e ljubavlju biti hranjene blaene due u Carstvu Nebeskom! To je On, moj Hristos, moj Isus, moj najmiliji, ivi Logos, koji nam je podario postojanje isto kao i sredstva za ivot, veno izbavljenje i poinak u naruju Nebeskog Oca. On ree, i postade. On zapovedi, i pokaza se (Ps. 33;9). On nas pomalo kanjava da bi nas nauio smirenju, jer On zna da se naa slaba ljudska priroda lako menja i da se lako okree prema zlu. On s nama postupa s roditeljskom brigom i s ljubavlju nas kanjava, da bismo zadobili nepokolebivu mudrost. Ovo je poznanje savrenih svetitelja (to nije kao to neki ljudi tumae, nego ima svoju posebnu silu). Jednostavno reeno, ovek mora priznati da, ak i ako se uznese na nebeske visine vrline, moe odatle pasti u ponor propadljivosti i razvrata, ukoliko ga Bog napusti. To nisu samo prazne rei, i to treba uistinu osetiti. Meutim, ovek to ne moe rei sa dubokim uverenjem, ukoliko pre toga nije proao kroz vavilonsku pe iskuenja, ako njegova ljudska priroda nije sa Boijim doputenjem posrnula, kako bi spoznao svoju slabost. On tada uvia sa kim treba da se nadmee, kakvo je lukavstvo i zloba njegovog protivnika (avola) i koliko je teko ustati posle pada! Ukratko, to je ono to znae rei "poznaj samoga sebe." Kad ovek zadobije ovo poznanje, Presveta Trojica obitava u njegovom srcu. Tada ga preplavljuje beskonano blaenstvo i to se zavrava vienjem otkrovenja. To je ono o emu pie ava Isaak, odnosno "veliki ponos isihasta (bezmolvnika)." Jedan sveti monah stao je da izgovori veernju molitvu i rairio ruke. Lea su mu bila okrenuta zalazeem suncu i kad se na njega spustila boanska blagodat, preplavila ga je tako snano da nije doao sebi sve dok sledeeg jutra nije izalo sunce i zagrejalo mu lice. Tada je shvatio da je to novi dan i proslavio je Boga koji je ovozemaljskog oveka udostojio vienja takvih tajinstava. Avaj! Ti dani blagodati su proli, i sada postoji samo gorka hladnoa, ak i u toplim krajevima, odnosno, tamo gde obitavaju monasi i pustinjaci. Iezli su dobri primeri i i vrline!

Kako su ivo prepodobni oci morali oseati blagodat u molitvi! Bog nas ponekad nejasno poseti u molitvi, i mi osetimo izvesnu blagodat. Oni, meutim, koji su tokom itave noi bili pogrueni u sozercanje, morali su snano oseati Carstvo Nebesko! Carstvo Boije unutra je u vama (Lk. 17:21). O, koliko bih eleo da ivim u tim vremenima, koja su obilovala svetou i dobrim primerima! Sada postoji samo sua i nesrea. Trebalo bi da jo jednom neizmerno zablagodarimo Bogu, jer nam je i u takvoj moralnoj tami podario malo svetlosti kako bismo, makar i uz spoticanje, stigli do kapija nebeskog Jerusalima umesto da budemo zatvoreni u venu pomrinu. LJubljeni moj Hriste, neka se to ne dogodi nijednom hrianinu, i neka svi budemo udostojeni da sa radou i radosnog koraka stignemo tamo, proslavljajui venu Pashu! Amin. 5. oveku ija usta uvek blagodare Bogu nikada nee nedostajati blagoslovi Boiji. Naprotiv, onaj ija usta gunaju i pozleuju sopstvenog velikog Dobroinitelja, sigurno e biti kanjen od Boga. On nam je podario postojanje. On nam je podario ivot. On nas je Svojim boanskim provienjem na razne naine sauvao. Kroz smrt Svog Sina izmirio se sa nama, koji smo prethodno bili NJegovi neprijatelji, i uinio nas je sinovima i sanaslednicima Carstva. On nas osveuje i oiuje kroz Svoja sveta tajinstva. On nam daje nebesku, najsvetiju hranu i pie, odnosno Svoje preneporono Telo i dragocenu Krv. Dao nam je i angelauvara, koji e biti uz nas itavog ivota. On e primiti ovekovu duu i otpratiti je do venog naslea. Ali ta ja to govorim? Neu imati dovoljno vremena da sve nabrojim! Uzaludno u se truditi, pokuavajui da prebrojim pesak u moru, tj. beskonana dobroinstva naeg blagog Boga. Pa ipak, i nakon svih tih bezbrojnih dobara, mi i dalje gunamo! O, Boe moj, zanemari nau neblagodarnost i otvori nae umove da bismo shvatili ta nam je podarilo Tvoje Oinsko srce i pokazali malo blagodarnosti, i kako bismo time nali oprotaj i milost! 6. to se tie svetog angela o kojem si mi pisao, istina je da on, primivi odluku od Boga, nita vie ne moe niti da doda niti da oduzme, iako ostaje pored oveka, prosvetljuje ga, motri na njega, izbavlja od opasnosti i brani od avola, a to vidimo i u itiju svetog Andreja, Hrista radi jurodivog, u kojem se kae da se angeo borio sa avolom da bi odbranio grenog monaha, itd. Proitaj to i videe. oveku se angeo uvar daje kao stariji brat koji se, budui blii Bogu i odvaniji, moli za svog mlaeg brata. ovek se obraa svom angelu uvaru kao starijem bratu i preklinje ga da ga sauva i da se moli za njega, jer poseduje veu odvanost pred Bogom. Koliko puta on apue na uho due: "Ne ini to" ili "Uradi to" ili pak "Ovde budi oprezan!" Postoji mnotvo takvih primera za one kojima su otvorene duevne oi. Ne zaboravi evanelsku parabolu o batovanu i besplodnoj smokvi: Gospodaru, ostavi je i ove godine, dok okopam oko nje i metnem ubrivo, pa he moda roditi. Ako li ne, posei e je kasnije (Lk. 13;89). Batovan izobraava svetog angela uvara koji pazi na oveka dok ovaj ne donese plod i ne bude spasen.

U Izrekama pustinjskih Otaca (Gerondikon, Starenik) napisano je mnogo toga o angelskom staranju za oveka. Vieni su kako jecaju dok su ljudi koje su uvali greili! NJihove suze pokazuju njihovu ljubav i sastradanje sa ovekom. 7. Blagoslovena moja u Gospodu eda, neka vas ljubav naeg Gospoda odri u duhovnom i telesnom zdravlju! Zaista, alosno je da dete ivi u oinskoj kui, da uiva sve ivotne udobnosti, a da ne poznaje svog sopstvenog oca. ak i ako mu ukazuje malo panje i potovanja, on ne osea obilje njegove ljubavi i privrenosti nego, naprotiv, kada se seti oca, smatra da je to nedostojno njegovog razmiljanja i interesovanja. ime bi trebalo kazniti tako neblagodarno i nadmeno dete? Sigurno je da bi ga svako smatrao nedostojnim da nasledi oevu ljubav i bogatstvo. Na alost, u ovom primeru i u liku neblagodarnog deteta vidimo dananjeg oveka koji se odrekao Boga, svog Oca. alosno je i da kaemo, ali ovde prepoznajemo i dananje hriane, osim nekolicine izabranih. Mi ivimo u ovom svetu koji nam je Bog odredio kao nae privremeno obitavalite. Dao nam je slobodu da uivamo u dobrim stvarima na zemlji, ne ostavljajui Sebe neposvedoenog u svemu to vidimo i poimamo, kako bismo Mu svojim razumom, zajedno sa svesrdnom ljubavlju prema NJemu kao naim najuzvienijim prinoenjem, iskazali ast i slavu. Osvrnimo se ukratko na svetospasonosne i sutinske dogaaje, poev od neposlunosti prvostvorenih, kako bismo jasnije sagledali bogatstvo ljubavi Boije. Zbog svoje gordosti i neposlunosti, prvostvoreni su izbaeni iz vrta naslade i nasledili su zemlju trnja i iaka. Meutim, bezgranina ljubav Nebeskog Oca, kojeg je ljudski rod zaboravio, poslala je u svet NJegovog jedinorodnog i ljubljenog Sina da bi ponitio ljudsko neprijateljstvo prema NJemu. Vidimo da ga je NJegova najuzvienija ljubav vodila ka rtvovanju NJegovog najslaeg Sina posredstvom tragine krsne smrti, jer je to bilo jedino to je brisalo teki pad grenog oveka. Apostol Pavle prikazuje ovu rtvu sledeim reima: On koji svoga Sina ne potede nego Ga predade za sve nas (Rim. 8;32) i Unizio je sebe u bio posluan do smrti, i to do smrti na krstu (Filiplj. 2;8). Meutim, nakon tri dana On je samovlasno i bogodolino ustao, postajui prvina usnulih u najistinitijem uverenju da e itav ljudski rod vaskrsnuti u dan sveopteg Vaskrsenja. Pre Svog Vaznesenja, zapovedio je svetim Apostolima da sve koji poveruju u NJegovo ime krtavaju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, istovremeno im dajui silu da posredstvom vere postanu eda Boija. On nam je predao i sveta Tajinstva, da bismo se njihovim posredstvom sjedinjavali s NJim i uvek iveli u NJegovoj blizini, u istinskom blaenstvu koje moe da nam obezbedi samo sjedinjenje sa Bogom.

Dao nam je i nedremanog uvara due i tela, naeg svetog angelauvara kojeg nam je poslao prilikom svetog krtenja da bi bio na rukovoditelj i zatitnik. Kroz svetu tajnu Krtenja, hrianin postaje edo Boije po blagodati, naslednik Boiji i sanaslednik Hristov (v. Rim. 8;17). Zaustavimo ovde izlaganje dogaaja koji otkrivaju beskonana bogatstva nepojmive ljubavi nebeskog Oca prema nama. Ukoliko se ovekov um vie prosvetljuje da bi shvatio ljubav Tvorca prema NJegovoj tvorevini, utoliko ovek vie biva svestan nae neblagodarnosti i zanemarivanja naeg privrenog i istinskog Oca. ivimo u ovom ispraznom svetu kao istinske neznalice ili, bolje reeno, kao oni koji jo nisu shvatili zbog ega ive, kakav je cilj ovog naeg ivota i kakvo je ovekovo prizvanje na zemlji! Na alost, gotovo da smo se pretvorili u beslovesne zveri! ivimo i ne razmiljajui da je vreme naeg ovdanjeg ivota najdragocenija stvar za nae budue vaspostavljanje. Mi to vreme koristimo i rasipamo bez aljenja, a kada doemo sebi neemo biti u stanju da to vreme vratimo. Uistinu je mudar onaj ovek koji je shvatio veliku vrednost vremena ovog prolaznog ivota pa ga saglasno tome i koristi, obogaujui svoj ivot dobrim delima. Kada pak doe tuni smrtni as, njegova savest e biti odvana i rei e u svoju odbranu pred duhovnim tuiocem, tj. demonom: "Uinio sam ono to je trebalo. Zato se jo gnevi?" U svetom Evanelju, Isus govori o ovekovom prizvanju i kae: Izioh od Oca u doao sam na svet; opet ostavljam svet, u idem Ocu (Jn. 16;28). Ovde na Spasitelj govori kao ovek jer se kao Bog, jednosutan sa Ocem, nikada nije ni razdvajao od NJega. injenica da je ovek predodreen da napusti svet u vreme koje mu je Bog odredio i da se vrati Bogu, odakle je i doao, moe se izvesti iz Svetog Pisma, iz Knjige Postanja: A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh ivotni, i posta ovek dua iva (Post. 2;7). Boanski dah izaao je iz Triipostasnog Boga, ali ne tako da je sam dah postao dua u oveku, nego tako to j e ovekova dua stvorena boanskim udahnuem, zbog ega je i duna da se vrati svom Bogu. Ovde postoji neto vredno panje: dah Boiji je izaao i stvorio ovekovu duu. On ju je stvorio svetom, istom, nezlobivom, dobrom, itd. Dakle, kada za duu doe strani smrtni as, pitam se hoe li ona jo uvek posedovati svoju prvobitnu svetost i istotu? Na alost, nee, jer smo svi mi greni, budui da smo Adamovi potomci. Bog, meutim, koji poznaje nau slabost i zna da je misao srca oveijega zla od malena (Post. 8;21), sigurno nee od nas zahtevati tu neporonu, prvobitnu istotu. ta e onda traiti? Traie istinsko, iskreno pokajanje, uzdravanje od greha, srce skrueno i smireno. Traie pla i suze da bi nam dao amvrosiju utehe, koju nepokajani svet ne pozna (v. Jn. 1;10). Kada se ovek iskreno pokaje, Bog ga doekuje rairenih ruku, istovremeno mu dajui i boanske osobine kojima e nesmetano moi da se uznese u bezgranino Carstvo Boije, gde e od tada iveti uz Nebeskog Oca. Eto, to je ovekovo prizvanje!

ovekov um je zadivljen kada shvati ovo velianstveno i uzvieno boansko prizvanje. Pa ipak, kolika je ovekova neosetljivost i kako je gusta tama koja prekriva njegove duevne oi, tako da i ne razmilja o tome zbog ega ivi na zemlji i ta Bog od njega eli! Na alost, vid njegovog uma pokvaren je boleu greha, a posebno samoljubljem. Dokle u, Boe moj, biti trom i neosetljiv za ovo nae veliko prizvanje? Poalji nam malo prosvetljenja. Zar je sunce ikada prestalo da alje svoju izobilnu svetlost? Utoliko pre nee prestati da blista Ti, koji si veno Sunce LJubavi! Teko nama, Gospode moj, jer svojevoljno tvorimo svako zlodelo. Meutim, budui da Ti ima beskonane okeane ljubavi, opet i opet izlij na nas ljubav i blagonaklonost, sastradanje i dugotrpeljivost. Moda e se tako spasti neto vie dua pre nego to se Tvoj pravedni sud obrui na nas! Da, Gospode, smiluj se meni, nesreniku koji ne primenjuje ono o emu propoveda, i podari mi pokajanje pre nego to napustim ovaj svet! Prosvetli Svoj svet, radi kojeg si izlio Svoju stranu i svesvetu krv, i svima podari pokajanje! 8. LJubljena u Gospodu eda, molim se da vas moje ubogo pismo zatekne u ljubavi, posluanju, molitvi i svakoj obazrivosti. Danas praznujemo Sabor svih sila nebeskih. Pomislite samo kakvo je slavlje na Nebu! Kakve himne! Kakva radost angela Boijih! Danas slave sveti angeli, uvari naih dua, i budui da su oni naa starija braa, trebalo bi da i mi uestvujemo u njihovoj radosti i blagodati. Oni nam toliko pomau na nevidljiv nain! Od koliko su nas iskuenja i smrti izbavili! Koliko molitava za nas izgovaraju kada ugledaju lice Boije! Kada stoje pored nas, oni prinose molitvu svakog oveka! A kada se upokojimo, oni su ti koji e nam pomoi u smrtnom asu i u uznoenju kroz vazduna mitarstva. Iz tog razloga, trebalo bi da gajimo posebnu ljubav prema angelima Boijim. Nama, meutim, daleko vie dolikuje da im se upodobljujemo po njihovim vrlinama. Sveti angeli su savreno posluni zapovestima Boijim. Oni bespogovorno izvravaju NJegove odluke. Poseduju savrenu ljubav prema Bogu i ljudima. Angeli poseduju neoskrnavljenu istotu i nepobedivo smirenje, dok se njihova nezlobivost ne moe ni iskazati. Angele krase i ostale vrline. Ako ih iskreno ljubimo, ako elimo da ivimo na istom mestu na kojem i oni, moramo se prisiliti da ih podraavamo. Sveti Oci nazivaju monaki ivot angelskim, i upravo stoga bi monasi trebalo i da ive angelopodobnim ivotom. Meutim, kada ne ive tako nego ivotom koji je tome protivan, pribrojae se zlim angelima. Borite se, eda moja, moja radosti i uteho, da biste zadobili angelopodobno posluanje, ljubav, molitvu i istotu, i da biste u ivotu posle smrti iveli zajedno sa angelima. Amin. Neka bude. 9. edo moje, ukoliko vie bude opaao milost Boiju, utoliko e se s veom ljubavlju sjedinjavati s NJim. Ukoliko dublje bude ponirao u velelepnost Boije velianstvenosgi, utoliko e se dublje pogruavati u svoju nitavnost, uz odgovarajui stepen uzdizanja u duhovnom poznanju.

Ukoliko sa svojom neprestanom molitvom sjedini vie smirenja, utoliko e vie oseati Isusa, i tvoje srce e se oseati kao druga neopalima kupina. Uznesi svoj um gore, gde su na ivot i radost, jer je, prema reima apostola Pavla, nae ivljenje na nebesima (Filiplj. 3;20). Svesrdno ezni za vinjim stvarima, i ta sveta enja e ti uiniti monatvo lakim i slatkim. Kada blagodat Boija odnese tvoj um, uda e slediti jedno za drugim, on (um) e u potpunosti biti u istupljenju i stajae pred izobilnom svetlou razumevanja poznanja Boijeg. 10. Kada Hristos ivi u tebi, niega se nemoj plaiti. Da bi Hristos iveo u tebi, neophodno je mnogo smirenja. Duhovno padni pred preneporone noge NJegove i zajecaj: "Isuse moj, jedino si mi Ti preostao u ovom mom skruenom ivotu, kao svetlost i kao ivot. Pokai mi Svoju duhovnu lepotu, da bih se ispunio bogoenjivou (boanskim erosom), pohitao ka Tvom izmiru i zavapio: Dua se moja prilepila za Tebe, desnica Tvoja dri me (Ps. 63;8). O, Isuse moj, kada u doi i pokazati se licu Tvome (v. Ps. 42;2)? O, svetlosti moje due, kada u Te videti, ispuniti se i rei: O, dubino bogatstva premudrosti i razuma Boijega (Rim. 11;33)? Da, edo moje, iznad svega ljubi smirenje i tada e Hrista, smirenog u srcu, zadobiti kao imovinu svoje due. Isusa udahni, Isusa izdahni; tada e znati ta je Isus! Gde je zemaljska ljubav? Da li je mogue da ugarak padne u suvu umu i da neto preivi? Isto se deava i sa granicama ljudskih pomisli kad na njih padne ljubav Isusova. 11 Budi hrabar, edo moje! Kroz mnoga iskuenja uzneemo se do bezgranine, boanske svetlosti Tavorske gore i tamo emo zauti boanski glas naeg ljubljenog Isusa: Kako su mili stanovi Tvoji, Gospode nad silama! Gine dua moja elei u dvorove Gospodnje; srce moje i telo moje otima se k Bogu ivome (Ps. 84;12). Da, ivotodave, Hriste Boe na. Ja dooh da ivot imaju i da Ga imaju u izobilju (Jn. 10;10). Da, molim se da Hristos, veni ivot, ivi i vlada u tebi, kako bi i ti uskliknuo: Ava, Oe (Gal. 4;6)! O, ta je ugodnije od Isusa? Ko je ikada okusio ljubav Hristovu, a onda poeleo drugu, grenu ljubav? Niko! Ta ljubav je toliko mona da e, ak i u sluaju da ovek sto godina strada i zatim nakratko oseti boansku ljubav, ova ljubav biti u stanju da razveje sve te patnje i da oveka ostavi zadivljenog pred Boijom veliinom. 12. Usled svoje bezgranine dobrote i htenja da nam preda Svoja bezgranina dobra, Bog nas priziva i podstie da ih od NJega traimo. On eli da ih preda i eli da pokucamo na dveri NJegove milosti, a On e nam ih sigurno otvoriti. Bog eli da pokucamo. Meutim, ta ini avo, to prvonaalno zlo, Boiji i na neprijatelj, da ovek ne poveruje Boijim podsticajima? On nam daje pomisli neverja, a zatim i pomisli beznaa i oajanja, kako ne bismo poverovali da e Bog pouzdano ispuniti Svoje boanske rei. On nam tada govori: "Ti si grenik, ti si takav i takav, i Bog te nee usliiti. On nee obratiti

panju na tebe, moe da vapi koliko god hoe." Na taj nain on slabi nau veru i snagu nae volje. 13. Mi nismo potrebni Hristu jer On ima na hiljade angela koji mu besprekorno slue. Osim toga, On jednom reju moe da stvori na hiljade ovih najsvetijih bia. Meutim, NJegova beskonana ljubav podstie Ga da se stara o nama, i da se pri tom ne odvraa od naeg smrada i naih zagnojenih rana. Prema tome, seajmo se ove ljubavi Boije u svakom trenutku svog ivota, i sva svoja bezvredna dela tvorimo samo i samo ljubavi Boije radi. Pomisli na to, da mi nismo bili raspeti za Hrista, naeg Spasitelja, dok je On, usled Svog posluanja, pretrpeo krsnu smrt zbog naih nakaznosti. 14. Neka blagodat Hristova bude sa tobom, edo moje, da bi te prosvetlila i da bi umnoila tvoju ljubav prema NJemu, kako bi ostao pokraj NJega, kako te ne bi poneli svetovni tokovi i kako ne bi otpao od Boga, ime bi izgubio svoju besmrtnu duu koja je vrednija od itavog sveta. Blagodat koja ti je dola je mala. Svetitelji su, meutim, posedovali mnogo blagodati. Da bi se blagodat umnoila, mora zadobiti smirenje. Ako se pogordi, ona e otii, i tada e jecati. Prema tome, budi oprezan i seaj se svojih grehova i strasti, kako u tebi ne bi poniklo slavoljublje, koje e udaljiti molitvu Isusovu. 15. Dobrota Boija ponekad podsea na tap kojim se ovek kanjava, ali za njegovo sopstveno dobro. Kada vidi da je tap postao suvie teak, On menja Svoj pristup i tap se pretvara u trsku koja olakava breme i tei ovekovu duu. Na taj nain sve slui ovekovoj koristi i njegovom duhovnom napretku. Kada oveku nedostaje duhovno znanje, ovek misli da e ga tap, "kazna Boija", ubiti i da e to veno trajati. Meutim, uporedo sa iskuenjem, dobri Bog daje i izlaz, odnosno kraj iskuenja. ovek poseduje rasuivanje. On, na primer, zna koliki teret moe ivotinja da podnese, tako da je ne pretovaruje. Bog poseduje daleko vee rasuivanje, tako da nas nee pretovariti iskuenjima koja prevazilaze nae snage. Prema tome, ne vodi nas Bog ka nestrpljenju nego naa malodunost, zbog koje nam se ini da je nae breme isuvie teko. Ponekad, meutim, Bog doputa da na ljude u kojima se nastanilo mnogo gordosti i nadmenosti dou veoma snana iskuenja, kako bi unizio njihov oholi duh. I pored toga, On ih ne naputa i NJegova milost e ponovo doi. O, koliko je dobar Bog! 16. "Danas Presveta Djeva raa Nadsutog." ta mogu ja, nedostojan i oskrnavljen, da kaem o bezgraninom domostroju najuzvienijeg Boga? Dok sozercavam ovo tajinstvo, zadivljen sam i nisam u stanju da ga neposredno gledam. Kako je mogue da se Bog kao Mladenac rodi u peini namenjenoj beslovesnima (ivotinjama)? Kako je mogao biti povijen u pelene i noen u svetim rukama Presvete Bogorodice On, kojega je Otac rodio bez majke? "Veliki si, Boe, i udesna su dela Tvoja, i nijedna re nije dovoljna da opeva udesa Tvoja!" O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boijega (Rim. 11;33)!

Moja dua radovae se u Gospodu, i duhovno u obasuti celivima najslaeg i blaenog Bogomladenca, da bi me On izbavio od mojih beslovesnih strasti. 17. Hristos nam je zapovedio da svojim neprijateljima ne opratamo sedam puta nego sedamdeset puta sedam, i to svakoga dana. Utoliko e vie puta oprostiti On, koji je bezdan pratanja! Ako biste bili u stanju da izbrojite kapi kie i zrna peska, bili biste u stanju da izmerite mali deo bezgraninog milosra bezgraninog Boga. 18. Padnimo pred Caricu Nebesku, preneporonu Bogorodicu, brzoposlunu Slukinju, da bi i Ona mogla nama da pomogne jer "niko ko Tebi pritie nije se postideo nego preklinje za blagodat i od Tebe dobija dar na korist svojoj molbi." Posle Boga, jedino je Ona u stanju da nam pomogne. Uzdajmo se u NJu i neemo se postideti. 19. Svim srcem se molim da si dobro i da se raduje u duevnom miru, jer mir Boiji nije nita drugo do mesto Boije, poinak, blaenstvo i boanska naslada. Mir Boiji, koji prevazilazi svaki um (Filiplj. 4;7) daje se kao nagrada i carski dar duama koje se bore. On je svojina eda Boijih. Da bi taj mir obitavao u dui jednog hrianina neophodan je, kao prvo, poboan trud, odnosno trud koji je duhovne prirode, a zatim i rasuivanje i savest koja je blistavija od sunca i koja zna da je ovek uradio ono to je trebalo da uradi. Takva dua e zatim primiti skupoceni dar "mira Boijega" i naslaivanja u njemu, i besedie kao nevesta sa najlepim enikom, Hristom, o njihovom venom braku i duhovnim bogatstvima Neba. Dok ovek razmilja o tome, mir se uveava i sve se zavrava najslaim suzama. Mir Boiji je zalog budueg venanja sa zaklanim Jagnjetom. O, miru Boiji, doi ak i meni, nevoljniku, koji ne poznajem tvoju lepotu! Doi i osvei moju lukavu, nesavesnu duu! 20. Molim se da ljubav Isusova razgori tvoje srce ljubavlju, tako da kao edan jelen pohita monakim izvorima duhovne vode i da se dovoljno napije nebeskog nektara. Postani potpuno duhovan i bogoenjivou (boanskim erosom) potpuno posveen poklonjenju Onome koji te je voleo do smrti i to do smrti na Krstu. Istinsku radost i sreu nai e jedino u Bogu, jer je njihov izvor nepromenljivi i istiniti Bog. Naslaivanja ovozemaljskim stvarima mogu se zadobiti samo uz veliki trud i napor, da bi nakon toga postala tetna i zasluila kaznu. "Tatina je sve ljudsko to posle smrti ne ostaje; ne ostaje bogatstvo niti prati slava; jer kad smrt naie, sve se to uniti.[1]" eli li da ivi ugodnim i spokojnim ivotom? Pridravaj se zapovesti Gospodnjih. Neka strah Boiji bude u svakoj tvojoj misli, u svemu to govori ili ini. Strah Boiji je poetak i kraj mudrosti (v. Prie Sol. 1;7). Kao to svetiljka obasjava put po kojem koraamo, na isti nain nas i strah Boiji duhovno obasjava, tako da vidimo kako moramo koraati putem spasenja. I kao to nas svetiljka uva od

spoticanja i padanja, tako nas i strah Boiji izbavlja od prepreka greha i vodi nas ka odreditu, a to je zadobijanje Boga. 21. ime emo se odbraniti kada nam Hristos pokae Svoje probodene ruke, ili Svoje bedro, probodeno kopljem, ili Svoju preneporonu glavu izbodenu trnovim vencem, ili pak Svoje usne, ugorane od ui i octa i kada nam kae: "Zbog tebe sam, najdraa duo, pretrpeo sve ove stvari, zbog Moje velike ljubavi prema tebi. Sada mi pokai znake tvoje ljubavi prema Meni, i oni e biti kao balsam za Moje rane." eda moja, ta emo tada pokazati? Nau neblagodarnost, na nemar, na egoizam, nau neposlunost i mnotvo ostalih strasti? Tada emo, umesto balsama, u rane ljubavi poloiti otrov! Napred, dakle! Prisilimo se. Postarajmo se da od sada polaemo balsam na NJegove rane i da se nazovemo NJegovim istinskim, ljubljenim edima. 22. "Boansko je izvan objanjenja i poimanja." Mi ne poznajemo prirodu svog uma. Mi ga ne vidimo, a ipak um upravlja svim to je u oveku. Kako, dakle, na ogranieni um moe da pojmi bezgranini um, odnosno Boga, da bi poverovao u NJega? Bog je iznad duha, iznad bilo ega o emu ovek moe da razmilja. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boijeg (v. Rim. 11;33)! 23. I ja sam, eda moja, imao svoje boleljivo telo kao trn na svom putu. Ono mi nije doputalo da napredujem, i tako sam ostao iza, sve dok se Bog nije smilovao mojoj slabosti. Iz greha se raa svako zlo, ali Bog usled Svoje prevelike dobrote preobraava kaznu za greh u oprotaj, ali isto tako i u sredstvo za zadobijanje odvanosti pred NJim. O, kolika je ljubav Boija prema oveku! Ko je u stanju da neposredno gleda u ovaj okean ljubavi? ovek plae kao novoroene kada se njegov um prosvetli i kada, makar i neznatno, sagleda koliko ga Bog ljubi. Meutim, koliko truda najpre mora uloiti da bi mu bilo dato ovo prosvetljenje! To je dar odozgo, od Oca svetlosti. Za due koje su se opekle na tekoama raznolikih iskuenja, On dolazi kao rosa, kao prijatan proleni dan. 24. ovek prOputa da prepozna svog sopstvenog Oca, najuzvienijeg Boga, koji je oveka stvorio iz nitavila. O, koliko nam je tetilo nae proputanje da Ga prepoznamo! Prvi prestup prvostvorenih uzrok je svih ljudskih patnji. NJihov greh neposlunosti i nepokajanje doneli su njihovom potomstvu, odnosno nama, sve rave rezultate, i mi anjemo trnje i iak najrazliitijih iskuenja. Umreete (2;17). Smrt je propadanje nae prvobitne nepropadljivosti, sa svim svojim svojstvima; boleu, patnjom, nesreom, bolom, itd. Meutim, dobrota Boija nije zapostavila Svoju sopstvenu tvorevinu, nego joj je kroz krsnu smrt Svoga Sina podarila blagodat: Blagodau ste spaseni (Ef. 2;5). Kao to je zlobni demon iskoristio mudru zmiju kao svoje orue, na slian nain se i Gospod Isus Hristos obukao u ljudsku prirodu da bi obmanuo avola.

O, Gospode Isuse Hriste, svetlosti moje pomraene due, svrho moga ivota, koliko se sa proticanjem vremena uveava naa krivica! Jedno neposluanje prouzrokovalo je silazak Boiji na zemlju! I gde Ga je to vodilo? Da bude raspet na Golgoti! Kratkotrajno okuanje zabranjenog ploda vodilo je stranoj drami Bogooveka. O, koliko Bog voli oveka! Budimo odvani u svom pokajanju, sabrao moja grenici: ako gresi vai budu kao skerlet, postae kao sneg; ako budu irveni kao crvac, postae (beli) kao vuna (Is. 1;18) I koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naa (Ps. 103;12). Prema tome, eda moja, budimo verni u ljubavi prema tako dobrom Bogu. Amin. 25. Da, edo moje, neka ti jedino Isus postane sve. Pouzdaj se u Onoga koji je rekao: Nikada neu odstupiti od tebe niti u te ostaviti (v. 5. Mojs. 31;6). Nikada se nemoj obeshrabriti. Uvek stoj visoko uz Isusa kao uz svoj ponos i gordi se svojom nitavnou. Kada te (demon) uznese visoko, smiri se i spusti se na zemlju posredstvom samoprekorevanja. Kada te odvede dole u pakao, u oajanje, uzleti do neba Boije blagodati i ljubavi. Takva je igra koju bi trebalo da igra sa njim. Ne plai ga se, obuci se u Hrista. Ti si naslee Hristovo i pridruen si svetiteljima. Postoji jo mnogo toga kroz ta mora proi da bi pokazao meru svoje ljubavi prema Onome kojem si posvetio samoga sebe. Ne prihvataj nijednu gordu pomisao na koju te nagovara satana nego neprestano osuuj samoga sebe. Taj prepredenjak nas je oskrnavio nedolinim strastima. ime onda moemo da se gordimo? Potrebni su nam jecaji i reka suza da bismo oprali nae ireve i neistotu. Ne zaboravljaj smirenje Raspetoga: Nauite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt. 11;38). Spokojstvo i mir u naim uzburkanim duama nai emo jedino zadobijanjem istinskog smirenja. 26. ovek pati zbog svojih grehova. Meutim, dobrota Boija smatra tu patnju za duhovno delanje, tako da mu daje platu i nagradu. Kako da ne volimo takvog Boga? Kako da itav svoj ivot ne posvetimo tome da Mu se klanjamo? Na alost, uprkos svemu tome mi zaboravljamo Boga, a ja to inim vie od svih ostalih. Zbog toga prestupamo NJegove zapovesti. Da se seamo Boga, seali bismo se i onoga to Bog zapoveda, a strah od NJega uinio bi da budemo paljivi i verni zakonu. Seali bismo se Suda i ognja paklenog, i izlivali bismo suze. to smo dalje od suza i plaa, to se vie privezujemo za ovozemaljsko i prolazno. Briga za vinje raa udnju za nasleivanjem tih stvari, odnosno za nasleivanjem venih dobara. To dobro staranje raskida nau grenu privezanost za propadljivo i prolazno, koje nam se ini kao dobro. Neka nam Gospod podari dobru savest, da bismo se pobrinuli za svoje due pre nego to odemo na drugi svet. 27. Svim srcem se molim da se ljubav Isusova obilno izlije u vaa srca i da se blagodau NJegovom udostojite da sve dane svog ivota proivite u istoti due i tela.

Po tome e svi poznati da ste moji uenici, ako budete imali ljubav meu sobom (Jn. 13;35). Tako je govorio ivonosni Istonik, na Hristos. On je takoe rekao: Kao to loza ne moe roditi roda sama od sebe ako ne ostane na okotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Ja sam okot, a vi loze; ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod (Jn. 15;45). Ovom uzvienom slikom na najslai Isus nas ui da neemo doneti plod venog ivota ako ne ostanemo uz NJega. Da bismo Mu se pribliili, moramo Mu pristupiti tvorenjem NJegovih boanskih zapovesti. NJegove zapovesti nisu teke (v. 1. Jn. 5;3), ali na nemar i nedostatak smirenja u naim srcima smatraju zapovesti nepodnoljivim bremenom. Pa ipak, Hristos nam je upravo kroz te zapovesti obezbedio zadobijanje mira i blaenstva. Kad ljubav utvrdi svoj presto u dui, ona daruje najlepe duhovno prolee. Sve blista od povetarca osveavajueg miomirisa ljubavi, jer ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi, ne misli o zlu (1. Kor. 13;5), ne ini zlo i sve posmatra prostoduno; ljubav sve prekriva. Iz tog razloga, zasluila je najveu nagradu: LJubav nikad ne prestaje (1. Kor. 13;8). Kada nevesta ljubi enika, danonono misli o njemu, zamilja ga i samo za njega ivi. Ne proe ni jedan jedini trenutak a da joj on nije u mislima i da u njeno srce ne kapne sladost ljubavi i nade da e ga sresti. Ona je na taj nain neprestano povezana sa svojim voljenim. Trebalo bi da i mi na isti nain optimo sa svojim Gospodom. Nedopustivo je da ograniimo svoju ljubav tako to emo je davati samo odreenom pojedincu, bilo da su to roditelji, roaci ili neki od lanova bratstva, a to su Sveti Oci oznaili kao "pojedinano prijateljstvo". Sve ovo gore navedeno smatra se vrstama duhovne preljube, jer dua menja venu ljubav prema preneporonom, preistom eniku za ljubav prema zemaljskim i propadljivim ljudima. Smirite se, eda moja, ukoliko ne elite da Bog dopusti da padnete u iskuenja. Iskuenja e nas pratiti saglasno gordosti kojom smo obuzeti. Iskuenja nee prestati dok se ne smirimo uz duevno znanje i oseanje. 28. U svetom Evanelju spominje se deset gubavaca, a iva kupelj, odnosno zapovest ivog Logosa Boijeg, oistila je svakoga od njih. Meutim, samo se jedan od njih vratio da zablagodari ovom velikom Dobroinitelju. Tada je Istina, odnosno Sam Isus, upitala: Zar se ne oistie desetorica? A gde su devetorica? Kako se ne nae nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik (Lk. 17;17-18). Prema tome, u svakom povoljnom preokretu dogaaja, kao i u svakom naletu nesree, u dobrom zdravlju kao i u suoavanju sa boleu, u radosti, ali i u alosti, uvek bi trebalo da prinosimo miomirisni tamjan nae blagodarnosti pred presto Boiji, kao nekoristoljubive sluge koje su primile blagodat posredstvom dragocene krvi Hristove. "LJubljeni na Hriste, dobri na Boe, podari nam dar blagodarnosti kako ne bismo bili jo vie kanjeni, jer nam je dosta i to to smo krivi za ostale grehe."

29. Ne plai se niega osim Boga. Neka ti strah Boiji bude kao svetiljka koja e ti obasjavati put i precizno pokazivati kuda bi trebalo da koraa. Bez straha Boijeg ne moemo imati niti istu savest, niti se moemo iskreno ispovedati, niti pak moemo zadobiti duhovnu mudrost, jer je poetak i kraj mudrosti strah Gospodnji (v. Prie Sol. 1;7). 30. Krsna smrt naeg Gospoda vratila nam je nekadanje usinovljenje, gde eda Boija usklikuju: Ava, Oe (Gal. 4;6)! Strana stradanja Gospodnja udostojila su nas da postanemo eda Boija, naslednici Boiji i sanaslednici Hristovi (Rim. 8;17). Toliko se ispunjavam radou kad pomislim da sam edo Boije i da mi je dobri Otac pripremio mesto neizrecivog poinka i blaenstva! Smrti, gde ti je alac? Ade, gde ti je pobeda (1. Kor. 15;55)? Koliku radost osea hrianin pomislivi da e doi vreme kada e se zatvoriti ove telesne oi i otvoriti oi due, kada e ugledati novi svet, nova bia, novu tvar, neuporedivo uzvieniju, nepropadljivu i venu! Carstvo nebesko nije jelo i pie (v. Rim. 14;17), nego duhovna sladost svete ljubavi Boije, vena naslada i neizreciva radost. Hou da i oni... budu sa mnom gde sam ja, i da gledaju slavu moju (v. Jn. 17;24). O, beskonana dubino ljubavi Boije! Koliko je On poastvovao nesrenog oveka, uzvisivi ga do Samog Boga i podarivi mu venu slavu i blaenstvo! Hoemo li se zbog kratkotrajne, grene naslade liiti takve slave i blaenstva? Neka se Bog smiluje svim hrianima i neka ih prosvetli da slede put spasenja i pokajanja. Amin, Presveta moja Bogorodice! 31. Ako ovek razmilja o raspetom Gospodu i pogruava se u tajinstvo Boije ljubavi prema oveku, shvata koliko je Gospod pretrpeo zbog svakoga od nas. ime emo uzvratiti Gospodu za sve ono to je za nas uinio? ovek, meutim, nije dostojan ove velike i neizmerne LJubavi. im uinimo neko dobro delo, na egoizam narasta kao da smo stvorili nebo i zemlju! Bog je, meutim, sve stvorio iz niega a opet se toliko smirio! Milosre Boije je bezgranino i blaeni su oni koji su razboritou doli do poznanja ljubavi Boije. Radi zemaljskog, neposlunog i nepokornog oveka, koji je postao plen strasti i demona, Sam Sin Boiji je siao dole i bio prikovan za Krst! Uporedo sa tim, vidimo sopstvenu lenjost, hladnou i ravnodunost, dok nam Bog, s druge strane, na mnogo razliitih naina pokazuje Svoje provienje i ljubav. Uistinu, ovek je velika tajna! Beskonano je i bezgranino Boije strpljenje. ta On sve ne vidi i ne uje u svakom oveku! Mi oseamo nezadovoljstvo kada u osobi koja nam je bliska zapazimo neblagodarnost, kada vidimo da se ponaa grubo, nezahvalno, neoveno, kada vidimo da ne kae ni najmanje 'hvala'. Koliko tek Bog mora biti nezadovoljan ljudima koji se prema NJemu ponaaju bezoseajno i odbojno? Svaki ovek na ovom svetu i svako od nas neblagodaran je u veoj ili manjoj meri. Bog nas hrani, odeva, dao nam je angela-uvara, hrani nas svetim Tajinstvima, Svojim Telom i Krvlju,

priprema nam beskonano Carstvo, podnosi nas kad lutamo, prihvata nas kad se pokajemo. Mi, meutim, hulimo, bezboni smo, vreamo Ga, nipodatavamo, dok je On dugotrpeljiv i podnosi nas. On oekuje na povratak. Mi se ponaamo kao da je Bog na dunik, tako da i ne pomiljamo na strah Boiji, potovanje prema NJemu ili na pobonost koju bi trebalo da osetimo kad se setimo NJegovog prisustva. Ne pomiljamo da bi trebalo da priklonimo svoje glave klanjajui se ovom velikom Bogu - najudesnijem, neizrecivom, neistraivom, bezgraninom i najslaem Bogu! Kada bi svako od nas imao hiljadu usta, opet ne bismo mogli da Ga dovoljno dostojno i dolino pohvalimo za sve one bezbrojne darove koje nam je dao! Zbog toga je apostol Pavle, nakon uestalih istupljenja, sozercanja i naslaivanja Bogom, esto bivao nadvladan uenjem i uzvikivao one besmrtne rei: O, dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boijeg! Kako su neispitivi sudovi NJegovi i neistraivi putevi NJegovi (Rimlj. 11,33)! Ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savetnik (Rimlj. 11;34)? Ko moe da zna kako dejstvuje bezgranini Um, ne samo u nebeskoj oblasti nego i na zemlji i u preispodnjoj? Samo pomisli na to da on bez ikakvog napora i muke hrani svako ivo bie: ljude, ivotinje, polja, gmizavce, ribe, mikrobe i milione ivih bia. On brine o svemu i pazi na sve. Kako je mnogo dela Tvojih Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvojega (Ps. 104;24). On zapovedi i stvorie se.., dade naredbu koja nee proi (Ps. 148;56). Neka bude svetlost... i bi svetlost. Neka bude zemlja... i bi zemlja. Neka bude - zvezde, sunce i mesec (Post. 1;3-18), i pojavie se te zapanjujue tvorevine, ta preogromna tela, koja lebde u prostoru i kreu se, koja obasjavaju i krase nebo - sve je to postalo na jednu re Boiju! Logos postade telo i nastani se meu nama (Jn. 1;14), Logos Oev. U poetku bee Logos, i Logos bee u Boga, i Bog bee Logos (Jn. 1;1). On je doao i prihvatio telo i postao ovek, i svet je kroz NJega postao - On je stvorio svet! Dao nam je vlast da budemo eda Boija (v. Jn. 1;16). Doao je Svojim stvorenjima, i ona Ga nisu prihvatila. Zamisli sada to: On je stvorio svet i ljude, a oni su bili hladni i bezoseajni, i nisu Ga primili. Doao je kao stranac. Ukazano Mu je gostoprimstvo na drvetu Krsta umesto u domu. Ukazano Mu je gostoprimstvo u grobu. Zemlja se zatresla, zavesa se rascepila, sunce se pomrailo, vaseljena je bila prestraena! Koji je bog tako velik kao Bog na (Ps. 77;13)? Veliki si, o, Gospode, i udesna su dela Tvoja, i nijedna re nikada nee biti dovoljna da Te na dolian nain opeva. Logos postade telo (Jn. 1;14). Kakvu veliinu ovo krije! Bog je postao ovek i siao je sa nebesa. Bestelesni Bog, beskonani i nepojmljivi Duh doao je i nastanio se u ljudskoj prirodi da bi je spasao. On je postao rob da bi nas izbavio iz ropstva. Postao je ovek, da bismo mi postali bogovi po blagodati: Bogovi ste, i sinovi Vinjeg cvu (Ps. 82;6). Dolaskom boanskog Deteta postali smo narod izabrani (Tit. 2;14), narod sveti (1. Petr. 2;9) i svetenstvo Boije. Boanski Logos ivi, vlada i upravlja nad vascelom tvorevinom, jedinorodni Logos Boiji, bezgranina sladost postojanja Boijeg, slava i pohvala muenika, trpljenje svetih monaha, jedini enik istih dua. Svima koji su Ga primili dao je vlast da postanu eda Boija, koji se ne rodie od krvu, ni od elje telesne, ni od elje muevljeve, nego od Boga (Jn. 1;12-13).

Oni koji e biti spaseni nisu roeni od volje tela i od udnje nego od Boga, i oni e carevati pored NJega. I od punoe NJegove mi cvu primismo, i blagodat na blagodat. Jer se Zakon dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista (Jn.1;16-17). On nam je dao Deset zapovesti, On nam je dao zakone u novoj blagodati Evanelja i, zanemarivi blagodarnost koju Mu dugujemo, dao nam je jo vie blagodati! I od punoe NJegove mi ceu primismo, i blagodat na blagodat (Jn.1;16). Bog se niega ne liava dajui nam Svoju slavu, jer On daje od Svog preobilja. Bog se nije umanjio davanjem i stvaranjem sveta nego se ispunio. Bezgranino savreni Bog stvorio je ljude i angele kako bi postojala i druga bia koja bi se NJime naslaivala, da bi i drugi duhovi postali blaeni, i da bi i druge due i bia posedovala slobodnu volju. On ih dakle nije stvorio kao podjarmljene robove, nego kao slobodna bia koja Mu se slobodno potinjavaju i slobodno Ga slave. "Ja ne elim ropstvo", kae Bog. "Ne elim da budu kao ivotinje koje je ovek porobio i vodi ih kuda eli. Ja elim slobodnu volju." Tolika je veliina Boija! O, ta su demoni izgubili kad su otpali od bezgraninog, najslaeg, neizrecivog Boga! ta je vlast Boija izgubila nepotinjavanjem Luonoinim? Nita: Bogu niko i nita nije potrebno. Mi smo ti kojima je Bog potreban, i On besplatno spasava oveka. Sainc Pcccr Bog je savren, nepojmljiv i blagosloven u vekove vekova. On je doao i besplatno nas spasao. NJemu dugujemo vascelo svoje postojanje pa ak ako ga i damo, mi opet nita nismo uinili osim to smo izvrili svoju dunost. On je na Stvoritelj, On je na Spasitelj.

NAPOMENE: 1. Iz Opela (Prim. izd.)

O BOANSTVENOJ LITURGIJI I BOANSTVENOM PRIEU sadraj 1. Velianstvena je boanstvena Liturgija! Kada Bog pogleda na Svog smirenog sluitelja, on mora snano osetiti velianstvenost Liturgije! Koliko ona pomae onima, koji se na njoj pominju! Koliko je Bog poastvovao oveka uzdiui ga tokom svake Liturgije meu angelske inove i hranei ga svesvetim Svojim Telom i Krvlju! Sve nam je predato. Koja nam stvar nedostaje, bilo da je telesna ili duhovna, propadljiva ili nepropadljiva? Nijedna. Ako nam svakodnevno daje Svoje oboeno, sveto Telo i Krv, ta je od toga uzvienije? Naravno, nita. U kakvim je tajinstvima Bog udostojio oveka da slui, iako je nainjen od zemlje! O, nebeska, neprocenjiva ljubavi! Jedna kap ove boanske ljubavi prevazilazi svaku telesnu, svetovnu ljubav pod suncem! 2. U Malom skitu svete Ane iveo je izvesni jeromonah Sava, uveni papa-Sava, kako su ga zvali. Bio je duhovni otac o. Joakima Specierisa, kao i ruske carice Katarine. Svakoga dana je sluio Liturgiju. Bio je bogonosac, prozorljiv i uitelj umne molitve. Jednom su ga neki ljudi upitali: "ta vas navodi da na proskomidiji pominjete toliko imena?" Odgovorio je: "Kad sam bio mlai, pozvali smo episkopa da posveti crkvu iznad svetog manastira Dionisijata." Ovde je otac Sava najpre poeo da se bavi isihazmom, zajedno sa jo jednim uvenim duhovnim ocem, papa-Ilarionom, koji je bio njegov starac. "Nakon osveenja, episkop se obratio mom starcu: 'Mogu li da dam ocu Savi neka imena koja e pominjati tokom etrdeset dana, budui da on svakodnevno slui Liturgiju?' Moj starac mu je odgovorio: 'Dajte mu onoliko imena koliko elite.' Episkop mi je dao ezdeset dva imena. Kad sam odsluio trideset devet Liturgija i pripremao se da odsluim i etrdesetu, naslonio sam se na pevnicu i oekivao dolazak mog starca. Zaspao sam, a u snu sam video da nosim sveteniku odedu i da stojim pred svetim oltarom. Na oltaru je bio sveti diskos za Liturgiju, i sveti putir prepun Krvi Hristove. Tada sam video da dolazi otac Stefan i da uzima suner i papir sa proskomidije, da prilazi svetom oltaru i da stavlja papir pored svetog diskosa. Zatim je natopio suner svetom Krvlju Hristovom i jedno ime je bilo izbrisano. Natopio ga je ponovo, i bilo je izbrisano i drugo ime. Nastavio je to da ini sve dok sva imena nisu bila izbrisana i papir ostao potpuno ist. Tad sam se probudio, a uskoro je doao i moj starac. Odmah sam mu ispriao ta sam video. Starac mi je kazao: 'Zar ti nisam rekao da ne veruje u snove?' Nakon Liturgije, starac je dodao: 'Nisi ti zasluio da im se oproste gresi. Gresi su im oproteni silom Krvi Hristove.' To je razlog zbog kojeg pominjem sva ta imena." 3. Neizmerna je korist od svete Liturgije, od pominjanja imena upokojenih, itd. Naravno, ovo koristi samo onima koji su se pokajali, koji su pokazivali znake nekih vrlina ali usled nemara, nebrige i odugovlaenja nisu imali vremena da zamese hleb vrlina. Kroz obilje Boijeg milosra,

crkvene molitve, molitve pojedinaca, milostinja, ovekoljubiva dela, itd., dopunjuju nedostatke takvih ljudi. Sveti Kiril Jerusalimski kae da od svake Liturgije ogromnu korist imaju svi koji su pomenuti i za koje se posreduje. Novojavljena svetiteljka Fotini, monahinja iz Male Azije, u jednom od mnogih istupljenja svoje due videla je oveka koji je liio na svetenika i koji joj je rekao: "Keri moja, daj svoja imena sveteniku, a daj mu i novac za njegov trud da ih pomene, jer e due upokojenih od toga imati veliku korist! Potrudi se da ne zaboravi da da imena sveteniku!" 4. Najvee milosre, najvee dobro, koje e vie nego bilo ta drugo uteiti duu koja se nala na drugom svetu, jeste rtvovanje boanskog Agneca (Jagnjeta) na svetom oltaru tokom svete Liturgije. U Starom zavetu pie da su krv jaraca i junaca i pepeo junice istili grenike koji su prestupili zakon. Koliko e nas vie, kae apostol Pavle, Krv Hristova oistiti od svakog greha (v. Jevr. 9;13-14)! Ova korist je neizmerna zato to je preneporoni Agnec (Jagnje) rtvovan da bi ljude oistio od grehova i da bi ih oslobodio raznih okova robovanja strastima. 5. I kao to Mojcej podie zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Cin oveiji (Jn. 3;14). I kao to su se svi koje su ujedale zmije isceljivali pogledavi na uspravljenu bakarnu zmiju, tako e i svaki hrianin, koji veruje u Hrista i hita NJegovim ivonosnim ranama jedui NJegovo Telo i pijui NJegovu svesvetu Krv, biti isceljen od ujeda duhovne zmije greha. Ovom najsvetijom hranom daje mu se ivot za vaspostavljanje u novoj tvari, odnosno u novom ivotu saglasnom NJegovim svetim zapovestima. O, koliko je za nas od sutinskog znaaja i koristi da na svaki nain pristupimo ovoj nebeskoj gozbi, koju nam obezbeuje natprirodno tajinstvo svetog oltara! Pored njega nevidljivo stoje angeli. Svetenik, koji je u tom trenutku poastvovan vie i od angela, sa najveim strahopotovanjem rtvuje preneporonog Agneca. Angeli sasluuju, a verni pristupaju da bi jeli i pili Telo i Krv Hristovu. "Priestite se Telom Hristovim, okusite izvor ivota", da biste iveli u Hristu i da ne biste umrli u grehu. Prema tome, neka ovek ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od ae neka pije, prema reima boanskog apostola, jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije... Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osueni. A kad nam sudi Gospod, kara nas... (v. 1. Kor. 11 ;28-32). Kad neko eli da se predstavi caru, on se danima priprema za to, odnosno ini sveobuhvatne pripreme vezane za oienje, govor, pristup, ponaanje itd, kako bi izazvao carevu blagonaklonost i tako dobio ono to trai. Saglasno neuporedivoj razlici izmeu dva cara, svaki hrianin se mora pripremiti za sveto Priee, kako bi zadobio milost i oprotaj.

Da bi postigli ono to ele, oni koji pristupaju zemaljskim carevima esto se ukraavaju lukavstvom, laskanjem i izvetaenou. Naprotiv, svetost, smiren duh i duevna prostota, koji su mnogo dragoceniji od propadljivog zlata, moraju krasiti vernog hrianina koji pristupa Caru nad carevima, jer On gleda na unutranjeg oveka. Pripremimo se i mi oienjem razuma i, teei da umrtvimo svoja uvstva za strasti, zajedno sa svetim apostolima stupimo na Tajnu veeru u istoti, priestimo se naim slatkim Isusom, da bi u nama obitavao u beskonane vekove vekova. Amin. Neka bude. 6. Trebalo bi da u Crkvi stojite sa strahom i pobonou, jer je tamo nevidljivo prisutan Sam Hristos, zajedno sa svetim angelima. Paljive i pobone On ispunjava blagodau i blagoslovima, dok nepaljive osuuje kao nedostojne. Potrudi se da se prieuje to je mogue ee. Ima moje razreenje da to slobodno uini, jer je sveto Priee neprocenjiva pomo za one koji se bore protiv greha. 7. Trebalo bi da boanstvenom tajinstvu pristupi sa velikim umilenjem, skruenou i sveu o svojim grehovima. Velika je milost Boga koji snishodi da bi stupio u tebe, ne odvraajui se zbog mnotva tvojih grehova. Naprotiv, usled Svoje bezgranine ljubavi i blagonaklonosti On dolazi da bi te posvetio i udostojio da postane NJegovo edo i sanaslednik NJegovog Carstva. 8. Nedostojno sluim Liturgiju mom Bogu. Ova sluba je sveta i strana. Svakoga dana rtvujem Agneca (Jagnje) Boijeg, kao rtvu ugodnu Bogu, preneporonog preneporonom Ocu i Bogu, da bi bio milostiv prema nama u svemu ime alostimo NJega, najboljeg Boga koji je zbog nas rtvovao Svog Sina. O, moj Boe, Tvog ljubljenog Sina zbog nas! Ko smo mi da bismo zasluili tako uzvienu rtvu? Kao neprijatelji pomirili smo se sa Bogom kroz smrt Sina NJegova (Rim. 5;10). Lik bludnog sina koji je potroio bogatstvo svoga oca, jasno nam pokazuje zato je umro Hristos. Greh prvostvorenih bio je poetak i koren svih alosnih dogaaja koji su se sve do danas odigrali i koji e se zbivati sve do poslednjeg dana. Ta jedna neposlunost, kao seme u Evinoj utrobi, rodila je i prenela telesnu i duhovnu smrt na itav ljudski rod koji je od nje potekao. Kako je uboga Eva mogla i da zamisli da e komadi voke stvoriti takvu katastrofu i paklenu kaznu da e Presveta Trojica biti primorana da poalje jedno Lice ivonaalne Trojice u svet, da bi od tvorevine Svojih ruku, od oveka, pretrpeo amare, udarce, bievanje, pljuvanje i sve vrste ponienja i u znak prokletstva bio obeen na Krst: Proklet svaki koji visi na drvetu (Gal. 3;13). Na svakoj boanstvenoj Liturgiji, ponovo oivljavamo stradanje na Krstu i ivonosno Vaskrsenje naeg Isusa, naeg slatkog izbavljenja i svetlosti naih pomraenih dua, kojim se iskupljuje svaka grena dua. Ako su u starom zakonu, u senci buduih stvari, krv bikova i jareva i pepeo junice istili prestupnike, koliko e nas vie svesveta Krv Isusova, kojom se prieujemo na svetim oltarima svetih pravoslavnih crkava, oistiti od svakog greha i zagrejati nae due bogoenjivou za naim najslaim Isusom!

LJubav se raa iz razumevanja. Ako ne razumemo i ne osetimo ta nam je Bog dao, a posebno svakome od nas, ako ne shvatimo ko smo bili zbog svojih grehova kada je Bog uinio to veliko milosrdno delo, ukratko, ako ne poznamo NJega i same sebe, neemo privezati svoje due za strah Boiji, i neemo se naslaivati lepotom bogoenjivosti. Da bi podstakao hriane na veu ljubav i blagodarnost, apostol Pavle kae: Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga (idolopoklonstva) ega se sada stidite... jer je plata za greh smrt (Rim. 6;21,23). Da nas Bog nije prizvao da sledimo NJegov sveti put samopoznanja i da budemo svesni svog prethodnog grenog ivota, i da je nedostajalo boansko prosvetljenje, nikada ne bismo ugledali put svetlosti i istine. On je sve nas prizvao - neke jo od detinjstva, neke u srednjim godinama, a neke u starosti. On je sve nas prihvatio kao kvoka koja pod krila sakuplja svoje pilie da bi nas uinio priasnicima Svog boanskog Carstva. Ni od ega se nije odvratio: niti od ireva, niti od rana, niti od bolesti, niti od nakaznih crta naih dua. Primio nas je kao otac i nahranio kao majka, a kao besrebreni vra iscelio nas je i obukao u prvobitnu odedu usinovljenja i blagodati, previajui da smo svi mi zbog svojih grehova NJegovi veliki dunici. Prema tome, dugujemo Mu beskonanu ljubav i poklonjenje. Neka ljubav obitava u srcima kao ivi istonik iz kojeg e izvirati bujice vode, potoci bogoenjivosti. Ne, dakle, kao drevni Izrailj koji Ga je potovao samo ustima dok su im srca bila daleko od Hrista, nego kao ivi oganj, govorei: "Doi Ocu!" Kao to se atlete proveravaju u areni i na bojnom polju, tako se i hriani u areni duhovne borbe iskuavaju da li uistinu ljube Boga. Poklonike Hristove karakteriu trpljenje u borbi protiv razliitih grehova i hrabrost u juriu za primenu boanskih zapovesti. Ne alostimo prestupom, gunanjem, neposlunou i raznim vidovima greha Onoga koji nam je pokazao bezgraninu ljubav i blagonaklonost nego, kao blagodarne sluge, pohitajmo da damo poinak NJegovom sastradalnom srcu, da bi se i On uteio, prema reima Psalmopojca: Od slugu Svojih uteie se (Ps. 134;14)[1]

NAPOMENE: 1. Prema Septuaginti (Prim. prev.)

O UPOKOJENIMA sadraj

1. Primili smo gorko radosne vesti o tome da je vae dete otilo Gospodu. Plakali smo i jecali zajedno sa vama, ali takvo ponaanje ne dolikuje kad je u pitanju takva dua, za koju se nadamo da ju je Gospod prihvatio i izbavio od ovdanjih muka da bi joj dao poinak u venim prebivalitima. Ta dua he ukrasiti vau porodicu kao najblistaviji i najsvetiji ukras, i od sada e biti vena baklja koja e za nas posredovati pred Gospodom. NJegova devstvenost, njegova dugogodinja bolest i trpeljivost, kao i drugo krtenje, odnosno angelska shima, uveravaju nas da ga je Gospod Isus prihvatio kao miomirisni tamjan. Preklinjem vas da ne budete tuni nego da se radujete, jer ste poloili veliko blago u riznicu Boiju, veliku sumu koja e vas podrati. Smrt je privremeno razdvajanje, jer je Hristos doao na zemlju i bacio svetlost na veliko tajinstvo smrti: Ja sam vaskrsenje i ivot. Koji veruje u mene, ako i umre, ivee (Jn. 11;25). Svim srcem se molim da vam Bog podari trpljenje, utehu i svete misli za dublju duhovnost. 2. Znate li koliko je pomoi potrebno upokojenima? Budui da nakon smrti nema pokajanja i da su se oni kao ljudi upokojili sa mrljama i porocima, i budui da vide koliko im pomo ivih pomae da se usavre i da nau poinak, oni trae i ele nekoga ko e ih pominjati. Takoe ele da neko od njihovih potomaka postane svetenik ili vrlinski hrianin koji e se za njih brinuti. Dozvolite mi da vam ispripovedam o vienju izvesnog episkopa, o kojem mi je jednom prilikom kazivao on sam, kad smo zajedno sluili. Priao nam je o jednom sveteniku koji je imao problem sa piem, tako da je esto bio pijan. To je potrajalo mnogo godina. Ako se to izuzme, ovaj svetenik je bio vrlinski i poboan ovek. Jednog dana je, kao i obino, pio vino i napio se, a zatim, pre nego to se sasvim istreznio, otiao da slui svetu Liturgiju. Bog je dopustio da se desi jedna nesrea: svetenik je prosuo sveto Telo i Krv Gospodnju! Nesrenik se zaledio od straha, pomiljajui istovremeno i na stranu kaznu koju e dobiti od episkopa. Najzad, nakon to se ispovedio, episkop mu je rekao: "Idi, a ja u te obavestiti kad da se vrati, i tada u ti dati kaznu!" Kad je je episkop ostao sasvim sam, razmiljajui, razmatrajui i pripremajui se da uzme pero i napie odluku o njegovom razreenju, ugledao je kako pred njim, kao u filmu, prolazi nepregledno mnotvo ljudi svih uzrasta i stalea. Episkop je bio zaprepaen ovim vienjem i obuzet strahom. Tada su mu svi ti ljudi zajedno rekli: "Preosveeni, nemojte kanjavati ovog svetenika, nemojte ga razreiti!" Tada su, jedno po jedno, postepeno iezli. Nakon toga, episkop je pozvao svetenika da doe. Ubogi svetenik je bio prestraen, strepei da e biti razreen. Episkop mu se obratio: "Reci mi, da li pominje mnogo imena dok slui Liturgiju?" Svetenik je odgovorio: "Na proskomidiji, preosveeni, dugo pominjem imena, poev od kraljeva i careva pa do poslednjeg siromaha." Episkop mu je tada rekao: "Idi onda, i kad god slui Liturgiju pominji koliko god moe ljudi, i postaraj se da se vie ne opija. Opravdan si." Svetenik se nakon toga, uz pomo Boiju, oslobodio pia. 3. Primili smo telegram u vezi sa upokojenjem nae ljubljene sestre i, kao ljudsko bie, bili smo raaloeni. Izlili smo suze koje svedoe o jedinstvu naih dua kroz neraskidive veze ljubavi u Hristu. Mi se, meutim, moramo i radovati zbog velike "premije" koju je dobila. Kao prvo, sauvala je svoju devstvenost, taj veliki dragulj na odedi njene iste due. Kao drugo, Gospod ju je esto poseivao zbog njene bolesti i podravao njen krst do Golgote njenog savrenstva, ime je

dokazala da je istinska uenica Hristova. Kao tree, data joj je angelska shima koju ona nije oskrnavila novim gresima i koju su sveti Oci proglasili za drugo krtenje! Budui od tada oiena krtenjem pokajanja, ona se upokojila. Na slatki Isus ju je pozvao da bude pored NJega da bi od sada, na svoju najveu nasladu, mogla da gleda NJegovo bogooveansko lice. Ona e tamo neprestano posredovati ne samo za svoje roditelje i za ostalu rodbinu, nego i za itav svet. Sveti Antonije Veliki je jednom bio u istupljenju i video je kako ga angeli uznose na nebesa, kao da odlazi pred Gospoda. Meutim, protivnike sile, odnosno demoni, mitarstva, spreavali su ga da proe i optuivali ga za grehe koje je poinio. Sveti angeli su prigovarali i govorili: "Sve te grehe poinio je pre nego to se zamonaio. Bog mu je oprostio od trenutka kada nosi shimu. Protiv njega moete da upotrebite samo grehe koje je poinio otkad nosi shimu." Kad su to angeli izrekli, demoni vie nisu mogli da pronau nita to bi ga optuivalo, tako da se on slobodno uzneo.