UVRIVANJE GLAVINE ZA VRATILO ILI OSOVINU Elementi na vratilima ili osovinama (zupanici, kainici, lananici, spojnice, pumpna kola,

bubnjevi, radni elementi i dr.) privruju se na razliite naine. Veza vratila i pomenutih elemenata, jednim imenom se zove veza vratilo glavina. Obino treba obezbedititi prenoenje obrtnog momenta sa pomenutih elemenata na vratilo ili obrnuto, a osim toga treba element obezbediti od aksijalnog pomeranja. Najee se koriste veze: klinovima, veze na bazi trenja tj, steznim i presovanim sklopovima, oljebljenim i profilisanim vratilima. 1. Veza klinovima Predstavlja razdvojivu vezu, i konstrukcijski moe da se izvede kao: - Poprena, upotrebljava se ili za podeavanje poloaja ili za vezivanje delova, ivije. - Uzduna, koristi se za vezivanje vratila ili osovina sa glavinama; Uzduni klinovi SA NAGIBOM

Temena povrina nalee na povrinu leba u glavini. Bone strane ne uestvuju u prenoenju obrtnog momenta. Sklapanje se vri aksijalnim utiskivanjem, pri tome se ostvaruje visok pritisak na povrini dodira klina sa vratilom i glavinom. Imaju veu nosivost od klinova bez nagiba, ali se ne koriste za elemente gde se trai tanost poloaja glavine.

Po poloaju u odnosu na vratilo i po obliku poprenog preseka, razlikuju se: - Tetivni klin Normalni klin
b
b

- Izdubljeni klin
b

Pri emu se tetivni i izdubljeni klinovi koriste za izrazito male obrtne momente. - Tangentni klinovi, konstruktivno su reeni da zahtevaju manje slabljenje vratila. Pogodni za prenoenje jakih obimnih sila, pogotovo pri promenljivom smeru obrtanja vratila. Uvek se stavljaju etiri klina po vezi. 1

Ree od navedenih se koriste i sledee dve vrste klinova: - Kvadratni, za jaka i promenljiva optereenja, - Okrugli (ivija), za veze koje se ne razdvajaju.

- Klin sa kukom, koristi se kada je klin pristupaan samo sa jedne strane glavine.
b h

Uzduni klinovi BEZ NAGIBA, ne obezbeuju da se glavina aksijalno ne pomera, ne proizvode napone i eventualne deformacije u glavini i vratilu, takoe ne izazivaju nekoaksijalnost.

leb u glavini je vee dubine od visine klina. Ovaj zazor je vaan zbog centrisanja glavine i vratila Kada se radi o prenoenju slabijih obimnih sila, klinovi bez nagiba se umeu u leb, koji s tano po njima izraeni. Kada je obimna sila vea ili kada je potrebno da se glavina pomera du vratila, klinovi se privruju.

Slika Privrivanje klinova za vratilo Segmentni klin (segment kruga) ili Woodruff-ov klin, koristi se za mala optereenja i male prenike vratila.

PRORAUN Obimna sila: Napon smicanja: Doputeni naponi:

Fok =

2Mo dvratila
Napon pritiska:

s =

Fok b lk

p=

Fok hg l k

ds = 60 90 MPa, u zavisnosti od karaktera pogona, miran sa udarima pds = MPa , prema tablici
Materijal glavine LG Miran 150 80 50 Pogon Sa slabim udarima 100 53 40 Sa jakim udarima 50 27 30

Vrsta klina Bez nagiba za vrsto vezivanje Vodei klin bez nagiba

Klinovi se izrauju odsecanjem od hladno vuene ipke b x h , .0545.

2. Stezni sklopovi Stezni sklopovi ostvaruju vrstu vezu dva elementa spoljanjeg (glavine) i unutranjeg (vratila) zahvaljujui otporu protiv klizanja koji potie od pritiska na dodirnim povrinama. Zadatak steznih sklopova je da prenose ili aksijalne sile ili tangencijalne sile, odn. obrtne momente, ili jednovremeno i jedne i druge. Takoe, spojevi vratila i glavine treba da obezbede odgovarajui poloaj obrtnog elementa u datom sklopu i centrinost glavine u odnosu na osu obrtanja vratila. Da bi se optereenje prenosilo sa glavine na vratilo i obrnuto, posredstvom trenja neophodno je da sila trenja F bude vea od tangentne sile Ft na dodiru vratila i glavine, uzimajui u obzir i stepen sigurnosti protiv proklizavanja vratila po glavini S:

F > Ft S
- pri emu je sila trenja:

F = Fn = p A
A = d l

za dodirnu povrinu kontakta vratila i glavine: - i obimna sila: Ft =

2 T d

Ili kada se izjednae ove dve formule:

p d l >

2 T S d

Potreban pritisak p na dodiru vratila i glavine neophodan za prenoenje date obimne sile Ft, moe konano da se napie kao:

p=

2 T S d 2 l

Potreban pritisak p na dodirnim povrinama moe da se ostvari neposredno i posredno. 1. Neposredno vrsta veza bez ikakvog posrednika, ostvaruje se utiskivanjem stabla u otvor manjeg prenika, tj. prinudnim sklapanjem delova izraenih sa preklopom. Nastale deformacije irenje otvora i skupljanje stabla izazivaju napone u elementima i pritisak na dodirnim povrinama. Takvi stezni sklopovi nazivaju se presovani sklopovi i mogu biti ostvareni uzduno odnosno mehaniki i popreno odnosno termiki, ili kombinovano. Prednosti ovakvih sklopova su jednostavna izrada, mogunost prenoenja velikih obrtnih momenata i aksijalnih sila, obezbeena kooaksijalnost elemenata i uravnoteenost naponskog polja na vratilu i glavini.

Nedostaci su: nemogunost tanog definisanja moi noenja presovanog sklopa zbog tolerancija preklopa i poputanja sklopa zbog promenjivih deformacija u toku rada, esto oteana montaa i demontaa sklopa uz potrebu posebnih ureaja U dimenzionisanju presovanog sklopa treba postaviti dva osnovna zahteva: - da presovani sklop bude sposoban da prenosi potrebnu aksiajlnu silu ili obrtni momenat i - da naponi njegovih elemenata ne prekorae dozvoljenu vrednost. Garantovana mo noenja se definie na osnovu dodirnog pritiska pri najmanjem preklopu, a uslov da naponi elemenata ostanu u oblasti dozvoljenih se definie na osnovu pritiska pri najveem preklopu. Naprezanja elemenata u sklopljenom stanju mogu se nalaziti bilo u oblasti elastinosti, bilo u oblasti plastinosti, kao i kombinovano. U svakom sluaju na kontaktu naleuih povrina javljaju se odreene deformacije 2. Posredno vrsta veza ostvarena posredstvom trenja a sa posrednim elementom izmeu vratila i glavine. Najee se za ostvarenje potrebnog pritiska na spoju koristi zavrtanjska veza u razliitim konstrukcijskim kombinacijama. Tako postoje vie konstrukcijskih reenja, ostvarena direktno pomou zavrtnja ili pomou steznih elemenata. 2.1 Stezni sklopovi ostvareni pomou zavrtnja

Koninost je standardizovana i iznosi 1 : 10 (ugao konusa = 5,73 o). Obrtni moment koji ovakav sklop moe da prenese zahvaljujui trenju, moe da se izrazi kao:

Tr = p A

- gde je: - koeficijent trenja ( = tg ); p povrinski pritisak, A dodirna povrina; dm - srednji prenik koninog dela stabla. Sila koja se ostvaruje pritezanjem navrtke

dm 2

Fz =
p=

Navedena dva izraza mogu da prikau zavisnost pritiska na sledei nain:

2 Fr tg + dm 2

Fz A tg + 2
o

Za standardni ugao konusa = 5,73 pritezanje navrtke moe da se izrazi:

i koeficijent trenja = 0,065 (podmazano), sila kojom se ostvaruje

Fz 3,65

Tr dm

Da ne bi dolo do proklizavanja, veliina Tr treba da bude vea od zadatog obrtnog momenta koji se prenosi ovakvom vezom. U svakom sluaju se uzima stepen sigurnosti, tako da se zahteva da je obrtni moment proklizavanja za 20 40 % vei od zadatog obrtnog momenta. Prema nekim preporukama mere ovog modela veze se usvajaju kao srednji prenik glavine De , i duina glavine L , u zavisnosti od veliine dm : - za glavinu od SL: De = (2,2 ... 2,7) dm ; L = (1,2 ... 1,5) dm ; - za glavinu od L: De = (2,0 ... 2,5) dm ; L = (0,6 ... 1,0) dm ; 2.2. Sklop ostvaren pomou steznih elemenata Konstrukcijski, vezivanje vratila i glavine pomou steznih elemenata moe se izvesti na tri naina, u zavisnosti od poloaja steznog elementa u odnosu na vratilo i glavinu, kada je stezni element izmeu vratila i glavine, ali i kada je spolja u odnosu na glavinu ili unutar upljeg vratila:

Najjednostavniji stezni element sastoji se od dva prstena, od kojih je jedan sa koninom unutranjom povrinom a drugi sa spoljanjom

Sila kojom zavrtnji potiskuju stezne prstenove raste postepeno. U prvoj fazi, koja traje sve dok sila ne dostigne vrednost F0 , sila sabija sklop ponitavajui zazore i ne utie na stvaranje pritiska na dodirnim povrinama sa glavinom odnosno vratilom. Posle ove poetne vrednosti sile, u drugoj fazi pritezanja, javlja se pritisak p na navedenim povrinama koji raste sve dotle dok sila ne postigne svoj maksimum Fr . Razlika Fr F0 = FA je komponenta sile koja je jednaka:

FA = FN (tg + 2 )

gde je FN zamiljena normalna sila koja se dobija iz izraza FN = p A, za povrinu A = d l .

Za proraun zavrtnja merodavna je sila Fr , a za mo noenja sklopa sila FA . Za uobiajenu vrednost ugla = 16,7 O i ugla trenja = 6,82 O, normalna sila imae vrednost:

FN = FA / 0,44
Obrtni moment sile trenja moe da se izrazi:

Tr = FN

d 2

Kada u nekoj konstrukciji sem obimne sile odnosno zadatog obrtnog momenta T dejstvuje i aksijalna sila Fa , tada je raunski obrtni moment TR jednak:

d TR = T + Fa 2
2

U praksi se obino koriste vie parova ovakvih steznih prstenova. U sluaju primene vie parova i stezanja prstena sa jedne strane, samo prvi par je iskorien potpuno, dok je iskorienje svakog narednog sve manje. Na primer ako se sa T1 oznai obrtni moment jednog para steznih prstenova, tada e obrtni moment koji bi prenosila dva stezna prstena bio T2 = 1,55 T1, tri T3 = 1,85 T1 i etiri T4 = 2,03 T1 . To znai da pri stezanju sa jedne strane ne treba koristiti vie od etiri para stezna prstena. Ima naina da se iskorienje parova povea, na primer ako se na konusne povrine nanese MoS2, onda se obrtni momenti uravnoteuju u meri to se poveaju na nain: prvog 1,8 , drugog 2,2 , treeg 5,6, i etvrtog 16 puta, pa je tada opravdano korienje i etvrtog steznog prstena.

Slike Stezni prsten, osnovni model Jedan od bitnih karakteristika, koja utie na eksploatacione mogunosti razliitih modela steznih prstenova, je samokoivost, koja zavisli od ugla konusa i ugla trenja odnosno koeficijenta trenja dodirnih steznih povrina. Kod nesamokoivih steznih prstenova, najvee optereenje praktino prima zavrtanj to je nepovoljno. Sa druge strane, nesamokoivi su povoljniji za demontau, jer se rastereenjem zavrtnja i naleui konusi oslobaaju. Postoje i drugaija konstrukcijska reenja steznih koninih prstenova. Ona su prvenstveno unapreena u cilju lake montae i demontae tj. glavina ne treba dodatno da se obrauje, stezni prstenovi su kompaktnog izgleda.

Modeli sa jednom konusnom povrinom

Modeli sa dve konusne povrine

Modeli sa etiri konusne povrine

Modeli sa jednom i dve konuse povrine, za razliku od modela sa etiri konusa odlikuju se: garantovanom samocentriranou pri montai, ugao konusa im je samokoiv, zavrtnji nisu dodatno optereeni tokom rada, malim odstupanjem stvarnog od teoretskog povrinskog pritiska na dodirnim steznim povrinama sa vratilom i glavinom, mogunou prenoenja veih momenata fleksije, tj vae za neelastine ili krute sistemi. modeli sa dva konusa imaju veu krutost, odnosno u veoj meri rastereuju vratilo prenoenjem optereenja i na glavinu.

Poreenje prenika vratila za iste uslove optereenja i geometrije, a sa razliitim vezama vratilo glavina. 9

Osnovne karakteristike modela veze steznim prstenom u poreenju sa ostalim modelima veze vratilo glavinai: Ova veza ne oslabljuje vratilo, ima malu koncentraciju napona (usled pritiska), tako da je najbezbednija to se tie zamora materijala usled naizmenino promenljivog torzionog naprezanja. Naime, za razliku od ljebljenih spojeva i spojeva sa klinom, gde je nemogue izbei koncentraciju napona na mestu leba, ovde su vratila praktino neoteena, tako da je faktor geometrijske koncentracije napona k tek neto vei od 1. Primer vratila 40. Polarni otporni moment bie jednak Wp = d3 / 16 = 12,566 cm3 . Urezivanjem leba za klin u vratilo, napon e u tom preseku porasti sa vrednosti n na vrednost max i to za k (k = max / n). Veliina faktora k zavisie od veliine i oblika leba, prema slici. U varijanti a.,vrednost koficijenta k = 2,1. Polarni otporni moment povrine imae sledeu vrednost: Wp` = Wp / k = 12,566 / 2,1 = 5,984 cm3. Ekvivalentni prenik e biti d`= 30,476 mm odnosno usvojeno d` = 31 mm. Analogno se dobijaju i prenici d` za sluaj b. i c.. Nosivost vratila sa urezanim lebom se smanjuje u tolikoj meri da postaje jednaka nosivosti ekvivalentnog vratila sa znatno manjim prenikom d`, odnosno polarnim otpornim momentom Wp`, k puta manjim.

Sluaj a.: r = 2,5 mm, r / t = 0,5; k = 2,1; Wp` = 6 cm3

Sluaj b.: r = 1,0 mm, r / t = 0,2; k = 3,4; Wp` = 3,7 cm3 ;

Sluaj c.: r = 0,5 mm, r / t = 0,1; k = 5,4; Wp` = 2,32 cm3 ;

Stezni prsten na mestu kontakta sa vratilom izaziva odreenu koncentraciju napona. Izazvana je dodirom tj. pritiskom na dodiru unutranji prsten vratilo, efektivni faktor koncentracije napona prema ispitivanjima je 1,10 do 1,15, to je sigurno skromna vrednost. Veze steznim prstenom vae za sklop sa mogunou prenoenja velikih obrtnih momenata i aksijalnih sila. Proizvoai u svojim katalozima obino garantuju obrtni moment i aksijalnu silu koji se prenose na osnovu razvijenih dodirnih pritisaka, i to u zavisnosti od modela i dimenzija steznih prstena. Tablica Uporedna analiza mogunosti prenoenja obrtnog momenta i aksijalnih sila za razliite modele steznih prstena, d x D (=) 100x145 mm Model T, Nm / Fax, kN sa jednom 14.000 / 250 20.000 / 400 sa dve 26.500 / 530 sa etiri konusne povrine 11.500 / 14.400 / 230 290

Veza steznim prstenom se karakterie i potrebom za skromnom obradom povrina vratila i glavine, kao i tanou izrade. Maksimalna hrapavost treba da bude do 16 m. Hrapavije povrine oteavaju montano demontane radove. Inae pri montai naleue povrine u nekoj meri se uglaaju, ime se i poveava naleua povrina, te se i dodirni pritisak u nekoj meri smanjuje.

10

Slika Kvalitet obrade povrina vratila i glavine za vezu steznim prstenom Pojava korozije je jako retka na kontaktu vratilo stezni prsten glavina i ti retki sluajevi su zabeleeni kada je kontaktni pritisak razvijen na dodirnim povrinama bio manji od 70 N/mm2, ili kada je stezni prsten bio izloen velikom momentu fleksije (ve opisana pojava).

Slika. Fotografija vratila pogonskog bubnja koje je za spojnicu bilo vezano steznim prstenom Pokazuju i dobre osobine sa stanovita pogodnosti odravanja, tj. jednostavnosti montae i demontae

Slika Fotografija veze bubnja i vratila pomou steznog prstena

11

Slika Fotografija veze prirubne spojnice i vratila pomou steznog prstena Modeli sa spoljanjim steznim elementom Modeli veze vratilo glavina sa spoljanjim steznim elementom (stezni slog) esto se koriste za vezu upljih i punih vratila, mada ree nego stezni prsten. Konstruktivno se obino izrauje u dve varijante, prema slici . Druga varijanta, sa jednim konusom, u primeni se pokazala kao bolja: - ugao konusa (oko 5o za razliku od 2x10o kod prve varijante) je obino takav da je konini sklop samokoiv, te su time i zavrtnji rastereen u rad: - ovakvom konstrukcijom je obezbeeno samocentriranje naleuih koninih prstenova: - raspodela pritiska na kontaktu vratilo glavina je povoljnija u smislu ravnomernosti raspodele u radijalnom pravcu, zbog vee duine naleuih konusa

Slika Stezni slog Nosivost steznog sloga se nalazi u ve navedenom opsegu kao i kod steznog prstena. Ako se posmatra ve pomenuti primer vratila 100 mm stezni slog model 1. ima sledee karakteristike: T = 18.000 ... 19.000 Nm, F ax 350 kN; odnosno model 2.: T = 18.900 ... 23.000 Nm, F ax = 330 ... 400 kN.. Veliine glavine potrebne za konstruktivno ostvarenje veze vratilo-glavina pomou steznog sloga sa modelom veze pomou steznog prstena ide u prilog modelu sa steznim slogom. Poreenje moe da se prikae na primeru veze vratilo-glavina koja prenosi obrtni moment T = 84.000 Nm.

12

a.) b.) Slika Poreenje geometrije sklopa vratilo-glavina, preko steznog prstena i preko steznog sloga - slika a.- Teina vratila 19,0 kg, teina glavine 46,0 kg, T=1300 Nm/kg; - slika b.- Teina vratila 22,0 kg, teina glavine 15,0 kg, T=2270 Nm/kg; Na osnovu slike dolazi se do zakljuka da je veza sa steznim slogom povoljnija u smislu iskorienja materijala. Meutim veza sa steznim prstenom ipak se ocenjuje povolnijom zbog manjeg naprezanja elemenata u vezi.

a.)

b.)

Slika a.) Korienje steznog sloga za improvizaciju tela zupanika; b.) Korienje steznog sloga za vezu dva vratila, koja su predviena za ljebljeni spoj bez naknadne dorade.

13

3. Veza oljebljenim spojevima. Niz rasporeenih lebova i ispusta prenose obrtni moment slino klinu bez nagiba, samo to je sila rasporeena na sve lebove. I pored tane izrade neravnomernost sile rasporeene na pojedine lebove je 1,4 ... 2,0. lebovi mogu biti pravi, trouglasti i evolventi. Izrada je relativno skupa, ali se postie dobra centrinost, mogunost aksijalnog pomeranja i uslovno reena kraa glavina. Centrisanje se ostvaruje po bonim povrinama, a kod pravih lebova moe i po unutranjem preniku d (izuzetno po spoljnom preniku). Izrada unutranjeg oljebljenja obino se vri provlaenjem profilisanog alata.

Slika Vrste olebljenih spojeva: a.) lebljeni spoj sa pravim lebovima, da1 spoljanji prenik, da2 unutranji prenik, b irina leba; b.) lebljeni spoj sa evolventnim lebovima; c.) lebljeni spoj sa trouglastim lebovima. Ilustracije radi, navode se dimenzije lebova za reenje sa pravim lebovima, tj. izvod iz standarda DIN ISO 14 iz 1986. godine, za lake i srednje uslove rada. Tolerancije za centrisanje po unutranjem preniku je: b D9/h9, da1 H7/g6, da2 H13/a11 Tablica Dimenzije olebljenih spojeva sa pravim lebovima date u mm, z broj lebova.
da1 16 18 21 23 26 28 32 36 42 46 52 56 62 Laki uslovi rada oznaka z da2 b Osrednji uslovi rada oznaka z da2 6x16x20 6 20 6x18x22 6 22 6x21x25 6 25 6x23x28 6 28 6x26x32 6 32 6x28x34 6 34 8x32x38 8 38 8x36x42 8 42 8x42x48 8 48 8x46x54 8 54 8x52x60 8 60 8x56x65 8 65 8x62x72 8 72 b 4 5 5 6 6 7 6 7 8 9 10 10 12

6x23x26 6x26x30 6x28x32 8x32x36 8x36x40 8x42x46 8x46x50 8x52x58 8x56x60 8x62x68

6 6 6 8 8 8 8 8 8 8

26 30 32 36 40 46 50 58 60 68

6 6 7 6 7 8 9 10 10 12

Osnovni proraun je slian proraunu klina bez nagiba, na povrinski pritisak:

14

p=

2 P D r pd z d sr l h

- gde su: P - snaga, - ugaona brzina, D faktor udara, r faktor neravnomernosti sile po lebovima, z broj lebova, dsr srednji prenik za da1 i da2, l duina spoja, h stvarna visina naleganja na jednom lebu, pd doputeni pritisak koji je recimo manji za aksijalno pokretne veze.

4. Veza profilisanim spojevima.

Slika Profilisani kvadratni i trougaoni spoj.

15