KARL JASPERS

PITANJE KRIVICE

PREVOD DELA:

Karl Jaspers Die Schuldfrage

IZDAVA:

Fondacija Konrad Adenauer Beograd (KAS)

ZA IZDAVAA:

Claudia Crawford, Fondacija Konrad Adenauer

UREDNIK:

Aleksandra Popovi, Fondacija Konrad Adenauer

PREVOD:

Vanja Savi
PRE-PRESS:

DIA ART
TAMPA:

Caligraph
TIRA:

500
ISBN

978-86-86661-24-1

Fondacija Konrad Adenauer, Beograd 2009. Sva prava zadrana. Dotampavanje u celosti kao i u segmentima samo uz dozvolu izdavaa.

Karl Jaspers

PITANJE KRIVICE

BEOGRAD 2009.

Sadraj
Predgovor ................................................................................................... 10 Uvod u seriju predavanja O duhovnoj situaciji u Nemakoj ....................................................... 11 Pitanje krivice ............................................................................................ 16 A. SKICA RAZLIKOVANJA 1. etiri pojma krivice .............................................................................. 18 2. Posledice krivice .................................................................................... 20 3. Sila Pravo Milost ............................................................................. 21 4. Ko sudi, i kome i emu se sudi? .......................................................... 22 5. Odbrana .................................................................................................. 24 B. NEMAKA PITANJA ......................................................................... 26 I DIFERENCIJACIJA NEMAKE KRIVICE 1. Zloini ..................................................................................................... 28 2. Politika krivica ..................................................................................... 33 3. Moralna krivica ..................................................................................... 34 4. Metafizika krivica ................................................................................ 38 5. Rezime .................................................................................................... 39 a) Posledice krivice ................................................................................... 39 b) Kolektivna krivica ................................................................................ 40 II MOGUNOST OPRAVDANJA 1. Terorizam ............................................................................................... 44 2. Krivica i istorijski kontekst .................................................................. 45
5

3. Krivica drugih........................................................................................ 48 4. Sveopta krivica? ................................................................................... 52 III NAE PROIENJE 1. Uzmicanje pred proienjem ............................................................. 55 a) Uzajamno okrivljavanje ....................................................................... 55 b) Samonipodatavanje i prkos ............................................................... 56 c) Uzmicanje u, po sebi, ispravnim ali za pitanje krivice nebitnim pojedinostima ............................................................................................ 58 d) Uzmicanje u opte ................................................................................ 59 2. Put proienja....................................................................................... 61 Pogovor Pitanju krivice napisan 1962. ............................................... 64

PITANJE
KARL JASPERS (18831969)
Psihijatar po struci, Jaspers se oduvek zanimao gde su granice psihologije u prouavanju oveka. Bio je najpre asistent na psihijatrijskoj klinici, a 1913. godine poinje da predaje psihologiju na Univerzitetu u Hajdelbergu i pie Optu psihopatologiju, u kojoj daje pregled svih psiholokih teorija i iznosi svoju psihologiju razumevanja. Delo Psihologija pogleda na svet (1919) odvodi ga put filozofije i donosi mu mesto profesora tog predmeta, to su neki filozofi po vokaciji doekali s negodovanjem, nazivajui ga zavodnikom omladine, jer su njegova predavanja bila veoma omiljena. Godinama nije gotovo nita objavljivao zaokupljen pripremanjem kapitalne Filozofije, objavljene tek 1932. godine. Kao ve istaknuti filozof, Jaspers od 1933. javno govori protiv nacionalsocijalizma, zbog ega gubi mesto profesora filozofije, a od 1939. i pravo da objavljuje. Godine 1942, dozvoljeno mu je da emigrira u vajcarsku pod uslovom da njegova ena, Jevrejka, ne napusti zemlju. Uprkos opasnostima, oboje ostaju u Nemakoj, reeni da u sluaju hapenja izvre samoubistvo. Jaspers 1945. saznaje da e 14. aprila biti odveden u koncentracioni logor. Tridesetog marta, Hajdelberg zauzimaju Amerikanci. Godine 1948. Karl Jaspers je napustio Nemaku, i do kraja ivota predavao je filozofiju u Bazelu. Pitanje krivice izlazi 1946. godine. Znati da si odgovoran prvi je pokazatelj buenja politike slobode. Ta sloboda je stvarna, a ne tek zahtev koji se spolja namee neslobodnim ljudima, samo u onoj meri u kojoj ovo saznanje postoji i priznaje se. U unutranjoj politikoj neslobodi ovek se pokorava, dok se, s druge strane, ne osea krivim. Znati da si odgovoran predstavlja poetak unutranjih potresa, koji hoe da ostvare politiku slobodu.
7

Karl Jaspers

PITANJE KRIVICE

Godinu dana pre nego to je Hitler doao na vlast, 1932, Karl Jaspers objavio je knjigu o Maksu Veberu iji je podnaslov bio Sr nemakog u politikoj misli, uenosti i filozofiji. Jaspers je sr definisao kao racionalnost i humanost koje se raaju u strasti. Njegova studentkinja Hana Arent iznela je zamerke. U pismu svom profesoru od 1. januara 1933. godine, ukazala je na to da kao Jevrejka ne moe da se zalae za takvu sr. Nemaka, rekla je ona, znai moj maternji jezik, filozofiju i knjievnost.1 Jaspers joj posle dva dana odgovora na pismo: udno mi je da se Vi kao Jevrejka odvajate od onoga to je nemako, i rekao, da sve to njegova studentkinja treba da doda maternjem jeziku, filozofiji i knjievnosti jeste istorijsko-politika sudbina. Ova prepiska jasno pokazuje da je u Jaspersovoj misli postojao snaan nacionalistiki element. On se ponosio nemakim kulturnim dostignuima i smatrao da u njima postoji neto jedinstveno nemako. U isti mah, Jaspers je bio predan humanistikim vrednostima i stoga je za njega bilo zaprepaujue da vidi ta sve pripadnici nemake drave u ime nemstva mogu uiniti za dvanaest godina nacistike vlasti. U Pitanju krivice, objavljenom neposredno nakon Drugog svetskog rata, Jaspers se suoava sa sopstvenom odgovornou i odgovornou drugih koji su poinili. On je javno progovorio protiv nacista i zbog toga je, pre poetka rata, izbaen sa mesta univerzitetskog profesora. Oduzeto mu je pravo da objavljuje. Jaspers je 1942. dobio dozvolu da emigrira u neutralnu vajcarsku, ali njegovoj eni, Jevrejki, nije bilo doputeno da naputa zemlju pa je Jaspers zato ostao u Nemakoj. Ona se skrivala i preivela, a on je 1945. stavljen na listu onih koje treba poslati u koncentracioni logor. Poraz Nemake spreio je njegovo odvoenje. Jaspers je najistaknutiji intelektualac koji je progovorio protiv nacista i preiveo rat u Nemakoj. Kada je bilo mogue govoriti protiv nacista, Jaspers je to uinio. Kada to vie nije bilo mogue, postao je pripadnik unutranje emigracije, to jest neko ko se duhovno distancira od dogaaja koji ga
Odlomci iz pisama navedeni su po Hannah Arendt, Karl Jaspers: Correspoondence 19261969, priredili Lotte Kohler i Hans Saner, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1992.
1

11

okruuju. Nije uestvovao niukakvim nacistikim zloinima, bio je progonjen, i gotovo platio ivotom to to im se suprotstavio. Znao je vrlo dobro da je umnogome neosnovano njemu pripisivati kolektivnu krivicu za nacistike zloine. Drugi koji nisu bili istaknute javne linosti kao Jaspers nisu imali prilike da javno izloe svoje stavove, ali su se takoe protivili nacistima. Okolnosti im nisu dozvolile da odu, i stoga je jedini racionalni izbor koji im je preostao bila unutranja emigracija. Pripisivati njima kolektivnu krivicu bilo je, takoe, nepravedno. Pa ipak, Jaspers je uvideo da krivica ima nekoliko komponenti. On je imao odreene obaveze prema ljudima oko sebe, i oni su imali obaveze prema njemu. Svi zajedno ine zajednicu, nemaku naciju. Ponosno je pisao o nemakoj naciji, pokuao da definie njenu sr i nije sa sebe mogao skinuti svaku odgovornost za zloine svojih sunarodnika ija definicija sri zajednike nacije nije obuhvatala njegove vrednosti. I, nakon Drugog svetskog rata, Jaspers je nastavio korespondenciju sa Hanom Arent koja je napustila Nemaku 1933, i preko Pariza, june Francuske, panije i Lisabona konano stigla do Sjedinjenih Drava. U vreme kada je Pitanje krivice objavljeno u Nemakoj, 27. juna 1946, Jaspers je pisao Arentovoj: Za vreme nacistike vlasti povremeno bih govorio svojoj eni ja sam Nemaka, kako bih oboma pomogao da se drimo zajednikog tla. Tvrdnja kao to je ta, smislena je samo u svom kontekstu. Kada se izvue iz konteksta, ili ak prenese u neki drugi, ona postaje nepodnoljivo nadmena. Vi ste, naravno, potpuno u pravu. Politiki, ona je besmislena. Moja ena i ja bili smo u slozi ak i kada je ona tu tvrdnju odbacivala. Ja nisam Nemac na bilo kakav bitno drukiji nain nego to je to ona. Ne smemo dozvoliti da nam Hitler nametne bilo ta drugo. Sada, kada je Nemaka unitena u odreenom smislu i u odreenom stepenu, i sa konanou koju je teko bilo ko ovde zaista dokuio ja se po prvi put oseam lagodno kao Nemac...

12

Arentova je odgovorila: Vau primedbu da sada, kada je Nemaka unitena u odreenom smislu i u odreenom stepenu, i sa konanou koju je teko bilo ko ovde zaista dokuio ja se po prvi put oseam lagodno kao Nemac... smatram velianstvenom. Ona je znala da njen profesor voli svoju zemlju i da je ta primedba bila, na neki nain, izraz te ljubavi. Postoje, naravno, mnoge razlike izmeu Nemake posle Drugog svetskog rata i Srbije nakon rata na Kosovu. Nijedne dve istorijske situacije nisu sline. Pa ipak, verujem da ono to Jaspers ima da kae o krivinoj odgovornosti, moralnoj, metafizikoj i politikoj krivici prevazilazi istorijski kontekst. Njegovo ralanjivanje krivice na ove komponente vodi ga kljunoj spoznaji da je politika krivica po svojoj prirodi kolektivna. Ona ga, takoe, vodi zapaanju da politika sloboda poinje tamo gde se veina pojedinaca u jednom narodu osea zajedniki odgovornim za politiku svoje zajednice. Objavljivanje ove knjige u Srbiji bi uvek dolo u pravi as. Naroito sada, nakon Kosova. Aryeh Neier 8. septembar 1999.

13

PREDGOVOR
Iz serije predavanja O duhovnoj situaciji u Nemakoj odranih tokom zimskog semestra 19451946, ovde e biti objavljen sadraj onih asova koji su se bavili pitanjem krivice. Ovim izlaganjem eleo sam da kao Nemac potpomognem slogu i pojanjenju situacije i u Nemakoj; kao ovek meu ljudima da uestvujem u naem stremljenju istini. Hajdelberg, aprila 1946.

15

UVOD U SERIJU PREDAVANJA O DUHOVNOJ SITUACIJI U NEMAKOJ

Mi u Nemakoj moramo duhovno prii jedni drugima. Mi jo uvek nemamo zajedniko tlo, i tek pokuavamo da se meusobno sretnemo. Moje izlaganje niklo je iz meusobnog razgovora koji svi mi vodimo, svako u svome krugu. Sa mislima koje iznosim svako se mora nositi na svoj nain ne treba ih primati kao sve vaee, ve odmeravati, ali ih ne treba ni prosto osporavati, ve oprobati, predoiti sebi i preispitati. Treba da nauimo da razgovaramo jedni s drugima. To znai da ne treba samo da ponavljamo svoje miljenje, ve da ujemo i ta drugi misli. Ne treba samo da potvrujemo, ve i da razmiljamo u kontekstu, sasluamo razloge i budemo spremni na nove uvide. Treba da u sebi, probe radi, sagledamo neto iz tueg ugla, tavie da traimo sebi suprotstavljena stanovita. Pronalaenje zajednikog i suprotstavljenog vanije je od fiksiranja uzajamno iskljuivih stanovita, ime se razgovor prekida kao beznadean. Lako je zastupati emotivno intonirane konane sudove; teko je sebi mirno neto predoiti. Lako je prekidati komunikaciju prkosnim tvrdnjama; teko je neprestano, prevazilazei tvrdnje, zalaziti u podruje istine. Lako je prihvatiti miljenje i vrsto ga se drati, i time potedeti sebe promiljanja; teko je napredovati korak po korak, i nikada se ne libiti daljeg preispitivanja. Moramo povratiti spremnost da se upustimo u promiljanje, to ukljuuje i odluku da se ne opijamo oseanjima ponosa, oaja, ogorenja, prkosa, osvete ili prekora, ve da naas zatomimo ova oseanja i oslunemo stvarnost. Ali za meusobni razgovor vai i obrnuto: lako je o svemu neobavezno misliti a nikad ne dostignuti opredeljenje; teko je, uz svestrano rasvetljavanje i razmiljanje koje je otvoreno za uvide, donositi stvarnu odluku. Lako je prianjem izmicati pred odgovornou; teko je bez tvrdoglavosti pridravati se odluke. Lako je svaki put u odreenim situacijama ii linijom manjeg otpora; teko je, voen
17

bezuslovnom odlukom, uz svu okretnost i fleksibilnost miljenja, slediti zacrtani put. Kad uistinu uzmognemo da razgovaramo jedni s drugima, mi smo na izvoritu; tada, u nama uvek ostaje neto to drugom poklanja i zasluuje poverenje. Onda i u dijalogu postaje mogua ona tiina u kojoj ljudi zajedno oslukuju i uju istinu. U meusobnom razgovoru ne treba da dajemo oduka svom gnevu, ve da pokuamo da pronaemo put jedni ka drugima. Afekt ne govori u prilog istini govornika. Mi ne elimo da se melodramatino busamo u grudi, da vreamo druge, niti da se samozadovoljno razmeemo onim to moe samo povrediti druge. No, ne sme biti ni barijera kao to su smotreno ustruavanje, popustljivost zatakavanja, ili pak uteno zavaravanje. Nema pitanja koje se ne sme postaviti, nieg to se u privrenosti uzima zdravo za gotovo, nikakvog oseanja niti ivljenja u laima u koje se ne sme dirati. A tek je nedopustivo drsko sasipati pravo u lice izazivake, neosnovane, olako izreene sudove. Mi pripadamo istoj zajednici; pri meusobnom razgovoru moramo biti svesni zajednike dobrobiti. U takvom razgovoru niko nije tui sudija; svako je u isti mah i sudija i optueni. Svih ovih godina sluali smo prezrive osude drugih ljudi. Ne elimo da se to nastavi. Meutim, to vazda samo delimino polazi za rukom. Svi smo mi skloni da sebe opravdavamo, a da, optuujui, napadamo protivniku stranu. Danas moramo preispitati sebe otrije nego ikad. Razjasnimo sledee: po svoj prilici, u toku stvari, svagda preiveli ima pravo, a uspeh je, izgleda, taj koji daje pravo. Ko ispliva, zamilja da je istina sveopteg dobra na njegovoj strani. Tu se krije duboka nepravda koja je slepa za stradalnike, nemone, za one koje su dogaaji pregazili. Oduvek je bilo tako. Tako je bilo i sa prusko-nemakom halabukom posle 1866, odnosno 1870. godine, koja je u Nieu probudila uas. Isto tako bilo je poev od 1933, sa jo gromoglasnijom halabukom nacionalsocijalizma. Zato se moramo upitati, ne uleemo li u jo jednu halabuku, ne dajemo li sebi za pravo time to izvodimo legitimnost iz gole injenice da smo propatili i preiveli.
18

Pojasnimo: to to ivimo i to smo preiveli nije naa zasluga, to da je, usred stranog razaranja, nastupilo novo stanje koje prua nove anse nismo postigli sopstvenim snagama. Ne polaimo pravo na legitimnost koja nam ne pripada. I kako je danas bilo koja nemaka vlast u stvari autoritarna vlast koju postavljaju Saveznici, svaki Nemac, svako od nas, itavo polje svojih aktivnosti ima da zahvali inu dobre volje ili dozvoli Saveznica. To je surova injenica. Istinoljubivost nam ne dozvoljava da je zaboravimo ni jedan jedini dan. Ona nas uva od osionosti i ui usmerenosti. Kao i uvek, i danas ima gnevnih ljudi koji veruju da su samo oni u pravu i smatraju svojom zaslugom ono to se dogodilo zahvaljujui tuem trudu. Niko nije potpuno lien toga. I sami smo skloni gnevu. Dozvolimo da se gnev proisti. Borimo se za istotu due. Ona ne podrazumeva samo umni rad, ta borba pobeuje i rad srca. Vas koji sluate ova predavanja ona mogu takoe poneti ili pobuditi vae neslaganje; ja u pokretati takve stvari, ali ne i bez sopstvenog tronua u osnovi svojih razmiljanja. I mada u toku ovog jednostranog izlaganja faktiki ne razgovaramo jedini s drugima, ne moe se izbei da mnogi od vas budu i lino pogoeni. Unapred vas molim da mi oprostite ako bilo koga uvredim. Ja to ne elim. Ali sam odluan da se odvaim i na najradikalnije misli sa svom moguom obazrivou. Umee meusobnog razgovora pruie nam i vie od vlastite povezanosti. Postaviemo neophodne temelje za mogunost da razgovaramo s drugim narodima. U krajnjoj otvorenosti i potenju ne nalazi se samo nae dostojanstvo mogue ak i u nemoi ve i naa ansa. Pitanje koje svaki Nemac sebi postavlja jeste, da li poi ovim putem, izlaui se opasnosti razoaranja, kao i opasnosti da se pretrpe dodatni gubici, i monima prui prilika za zloupotrebe. Odgovor: ovaj put je jedini koji e nau duu potedeti izoptenitva. ta e od toga ispasti, moramo videti. To je duhovno-politiko hodanje ivicom ponora. Jedini mogui uspeh je onaj na duge staze. Mi emo jo dugo pobuivati nepoverenje.

19

Stav ponosne utnje moe na kratko biti opravdana maska iza koje ovek hvata dah i pribire misli. Meutim, ono se pretvara u samozavaravanje i podvalu ako nam doputa da se prkosno povuemo u sebe, da onemoguimo razluivanje i potedimo sebe potresa koje donosi stvarnost. Ponos koji lano sebe smatra mukim izbegava, u stvari, suoavanje, i shvata utnju kao poslednji borbeni stav preostao nemonome. Meusobni razgovor je danas u Nemakoj otean, ali je on i na najvei zadatak, jer meu nama postoje ogromne razlike u onome to smo preiveli, oseali, prieljkivali, inili. Pod platom nametnute spoljne zajednice krile su se nepregledne mogunosti koje sad izbijaju na povrinu. Moramo nauiti da vidimo tekoe i saoseamo u situacijama i sa stavovima koji potpuno odstupaju od naih vlastitih. U zajednikim osnovama nas Nemaca danas nalazimo moda jo samo negativna odreenja; pripadnost naciji koja je do kraja poraena i preputena na milost i nemilost pobedniku; pomanjkanje zajednikog tla koje bi sve nas spajalo; rasturenost: svako je u bitnom preputen samom sebi, a ipak je svako pojedinano bespomoan. Zajedniko nam je samo nezajednitvo. U tiini ispod uniformnog govora javne propagande tih dvanaest godina, zauzeli smo veoma razliite unutranje stavove. U Nemakoj nema jedinstvenog shvatanja vlastite due, vlastitih vrednosti i elja. Zbog velike raznolikosti onoga u ta smo verovali svih ovih godina, onoga to smo drali istinom, onoga to je za nas bio smisao ivota, preobraaj takoe mora biti razliit kod svakog pojedinca. Svi mi sada doivljavamo preobraaj. No, ne idemo svi istim putem ka novom tlu zajednike istine za kojim tragamo i koje bi nas ponovo povezalo. U ovakvoj katastrofi svako sme sebi dozvoliti da doivi preokret ka preporodu, bez straha da e ispasti neastan. Razlike sada izranjaju usled injenice da dvanaest godina nijedna javna rasprava nije bila mogua, i da je ak i u privatnom ivotu svako protivljenje moralo ostati ogranieno na najintimniji razgovor, a esto zatomljeno i pred najbliim prijateljima. Javan i opti, i otuda sugestivan,
20

a za omladinu koja je u njemu stasala razumljiv po sebi, bio je samo nacionalsocijalistiki nain govorenja i miljenja. Sada, kada opet moemo slobodno da govorimo, izgledamo jedni drugima kao da je svako doao iz drugog sveta. A ipak, svi govorimo nemaki jezik, svi smo u ovoj zemlji roeni i nju imamo za domovinu. Treba da pronaemo put jedni ka drugima, da meusobno razgovaramo i pokuamo da jedni druge ubedimo. Naa shvatanja dogaaja razlikuju se do neusaglasivosti: neki su proli kroz itavo potresno iskustvo nacionalnog ponienja ve 1933, drugi poev od juna 1934, trei 1938. tokom pogroma Jevreja, mnogi u godinama nakon 1942, kada je poraz postao verovatan, ili nakon 1943, kada je postao izvestan, a pojedini tek 1945, kada je on odista i nastupio. Za one prve, 1945. bila je oslobaenje novih mogunosti; za druge, to su bili najtei dani, jer su oznaili kraj tobonjeg nacionalnog Rajha. Pojedinci su radikalno sagledali izvor zla i izvukli zakljuke. Oni su ve 1933. prieljkivali intervenciju i ulazak zapadnih sila, uvidevi da, u trenutku kada su se vrata nemakog zatvora zatvorila, osloboenje moe doi samo spolja. Od tog osloboenja zavisio je opstanak nemake due. Da unitenje nemakog bia ne bi bilo dovreno, ovo osloboenje bratske zapadne drave moraju sprovesti u zajednikom evropskom interesu. Do njega, meutim, nije dolo, i put je vodio do 1945. godine, do najuasnijeg razaranja svih aspekata nae fizike i moralne stvarnosti. Ovo shvatanje nipoto nije opteprihvaeno. Osim onih koji su u nacionalsocijalizmu videli ili jo uvek vide Zlatno doba, postoje protivnici nacionalsocijalizma koji su svejedno bili ubeeni da pobeda Hitlerove Nemake ne bi imala za posledicu razaranje nemakog bia. U takvoj pobedi su pre videli utemeljivanje svetle budunosti Nemake, smatrajui da e se pobedonosna Nemaka osloboditi Partije, bilo odmah, bilo Hitlerovom smru. Nisu verovali staroj misli da se dravna sila odrava samo pomou snaga koje su je stvorile; nisu verovali da bi teror, po prirodi stvari, upravo nakon pobede postao nesalomiv, da bi Nemaku, nakon pobede i rasputanja armije, SS drao u aci
21

kao ropski narod da bi sprovodio opustoujuu, unitavalaku, represivnu svetsku vlast u kojoj bi sve nemako bilo ugueno. Razlika lei i u nainu na koji proivljavamo muku koja ima sasvim razliite oblike i stepene individualnog ispoljavanja. I, mada su svi iskusili nevolju, teku oskudicu i fiziku patnju, ipak je velika razlika izmeu onih koji su zadrali krov nad glavom i onih ije je domainstvo razrueno bombama; koji su patnju i gubitke doiveli u borbi na frontu, kod kue ili u koncentracionom logoru; onih koje je progonio Gestapo ili onih koji su, makar i nagnani strahom, uivali povlastice reima. Skoro svako izgubio je bliske roake i prijatelje, ali to kako ih je izgubio u borbi na frontu, u bombardovanju, u koncentracionim logorima ili u masovnim ubistvima koje je reim sprovodio odreuje veoma razliite line stavove. Patnja se razlikuje po vrsti, a veina ima sluha samo za svoju sopstvenu. Svako naginje tome da velike gubitke i bol tumai kao rtvu, ali mogua tumaenja svrhe te rtve deli takav ponor razlike da one postaju glavni izvor podela. Gubitak vere ima nesaglediv znaaj. Samo transcendentno zasnovana religijska ili filozofska vera moe se odrati u svim ovim strahotama. Ono to je vailo u svetu napuklo je. Vernom sledbeniku nacionalsocijalizma, sada kada su njegove misli jo apsurdnije nego to su bile u vreme nacionalsocijalistike vladavine, ne preostaje nita osim da se hvata za sruene snove. Nacionalista smeteno stoji izmeu besmrtnosti nacionalsocijalizma, kroz koju on gleda, i realnosti nemakog poloaja. Sve ove razlike vode konstantnom razdoru meu nama Nemcima, utoliko pre to se u naem postojanju ne osea zajednika etiko-politika osnova. Mi stojimo samo na sceni istinski zajednike politike osnove koja bi nam omoguila da zadrimo uzajamnu solidarnost i u najeim sporenjima. Ono to nam u velikoj meri nedostaje jeste da jedni sa drugima razgovaramo i da jedni druge sasluamo. Sve postaje jo gore time to mnogi ljudi jednostavno odbijaju da promisle stvari, i samo trae slogane i poslunost. Ne postavljaju pitanja i ne daju odgovore van ponavljanja utuvljenih fraza. Samo znaju da potvruju i sluaju, ne i da preispituju i razmatraju, te ih je otud
22

nemogue ubediti. Kako razgovarati sa ljudima koji nee da slede put preispitivanja i promiljanja, put samostalnosti, traganjem za uvidom i ubeenjem? Nemaka se ne moe povratiti ukoliko mi Nemci ne pronaemo zajedniki put u komunikaciji. Ako nauimo istinski da razgovaramo jedni s drugima, to moe biti samo s punom sveu o ogromnim meusobnim razlikama. Jedinstvo postignuto prinudom ne slui niemu; u katastrofi ono nestaje kao kakav privid. Sloga koja je rezultat meusobnog razgovora i razumevanja vodi ka postojanoj zajednici. Oslikavajui ono tipino, ne pozivamo nikog da se svrsta. Svako ko misli da se neto odnosi na njega ini to na sopstvenu odgovornost.

23

PITANJE KRIVICE
Gotovo ceo svet osuuje Nemaku i Nemce. O naoj krivici raspravlja se sa gnevom, uasnutou, mrnjom i prezrenjem, zahtevaju se kazna i odmazda. U tome ne uestvuju samo pobednici, ve i pojedini nemaki emigranti, pa ak i graani neutralnih zemalja. Ima ljudi u Nemakoj koji priznaju krivicu, ukljuujui i sopstvenu, ali i mnogih koji sebe smatraju nevinima i druge proglaavaju krivim. Razumljivo je hteti prenebregnuti ovo pitanje; ivimo u krajnjoj nudi, a veliki delovi naeg stanovnitva nalaze se u tako elementarnoj nevolji, da bi se reklo da su postali neosetljivi na ovakva razglabanja. Njih zanima ono to im moe olakati patnju, doneti posao i pare hleba, krov nad glavom i ogrev. Horizont im je suen. Ljudi ne vole da sluaju o krivici, o prolosti; njih ne zanima svetska istorija. Oni, jednostavno, ne ele vie da pate; ele da izau iz ove bede, da ive, ali ne i da naknadno promisle stvari. Vlada miljenje da posle tako velike patnje oveku, takorei, mora biti pruena nagrada, u svakom sluaju uteha, umesto to se na njega dodatno svaljuje krivica. Uprkos tome, iako zna da je naputen i u krajnjoj bedi, ovek na trenutke osea poriv za smirujuom istinom. Ne moemo biti ravnoduni niti samo gnevni to uz nevolju pridolaze jo i optube. Treba jasno da sagledamo da li je ovo okrivljivanje pravedno ili nepravedno, i u kom smislu. Jer, upravo u nevolji postaje utoliko opipljivije ono najneminovnije: potreba za istom duom i ispravnom milju i postupkom, kako bismo, suoeni sa nitavilom, mogli da zahvatimo ivot sa samog izvora. Bez izuzetka, svi mi Nemci imamo obavezu da jasno sagledavamo pitanje svoje krivice, i da izvuemo zakljuke. Nae ljudsko dostojanstvo nas na to obavezuje. Pre svega, ne moemo biti ravnoduni prema miljenju koje svet ima o nama kada znamo da smo deo oveanstva da smo prvo ljudi, pa tek onda Nemci. Jo je vanije to da na vlastiti ivot, ak i u nedaama i nesamostalnosti, moe zadrati dostojanstvo samo ako se drimo istinoljublja prema samima sebi. Pitanje krivice nije tek pitanje koje nam postavljaju drugi, to je pitanje koje postavljamo
24

sami sebi. Odgovor koji sebi damo, predstavljae temelj nae svesti o bivstvu i nae samosvesti. Za nemaku duu to je sudbinsko pitanje. Samo preko pitanja krivice moe nastupiti onaj preokret koji nas dovodi do ponovnog roenja sa samog izvora naeg bia. To to nas pobednici proglaavaju krivim jeste injenica politikog karaktera sa najveim moguim posledicama po na ivot, ali nam ona ne pomae u kljunoj stvari, u unutranjem preokretu. Tu smo potpuno sami. Filozofija i teologija pozvane su da osvetle pitanje krivice u svoj njegovoj dubini. Rasprave o pitanju krivice esto pate od brkanja pojmova i taki gledita. Da bi se stiglo do istine, potrebno je razlikovati. Najpre bih skicom tih razlika pokuao da pojasnim na sadanji poloaj. Distinkcije, dakako, nemaju bezuslovno vaenje. Konano, uzrok onoga to nazivamo krivicom lei u onom Jednom obuhvatnom. No, nju moemo objasniti samo pomou distinkcija. Naa mrana oseanja ne zasluuju bezuslovno poverenje. Neposrednost je svakako vlastita stvarnost, ona je sadanjost nae due. Meutim, oseanja nisu poput ivotnih datosti, jednostavno tu, nego su posredovane naim unutranjim delanjem, naim miljenjem, naim znanjem. Na oseanje kao takvo ne moemo se osloniti. Pozivanje na oseanja jeste naivnost koja prenebregava objektivnost saznajnog i mislivog. Tek nakon neprekidnog svestranog promiljanja i usvajanja stvari, propraenog, voenog i remeenog oseanjima, dolazimo do istinskog oseanja na koje se uvek u ivotu moemo osloniti.

25

A. SKICA RAZLIKOVANJA
1. ETIRI POJMA KRIVICE
Treba razlikovati: 1. Krivina odgovornost: Zloini su objektivno dokaziva dela koja nesumnjivo kre zakone. Instanca je ovde sud, koji u pravnom postupku pouzdano utvruje injenice i na njih primenjuje zakone. 2. Politika krivica: Do nje dovode postupci zvaninika i graana jedne drave; zbog nje ja moram snositi posledice postupaka drave ijoj sam vlasti potinjen, i u ijem se poretku odvija moje stvarno postojanje (utvrena politika odgovornost). Svaki ovek snosi deo odgovornosti za svoju vlast. Instanca je sila i pobednikova volja, kako u unutranjoj, tako i u spoljnoj politici. Uspeh odluuje. Obuzdavanje samovolje i sile manifestuje se u politikoj razboritosti koja ima u vidu dugorone posledice, i priznavanju normi koje vae kao prirodno i meunarodno pravo. 3. Moralna krivica: Za postupke koje poinim kao pojedinac snosim moralnu odgovornost, kao i za sve svoje postupke, ukljuujui i sprovoenje politikih i vojnih odluka. Ni u jednom trenutku ne vai prosto nareenje je nareenje. Zloini ostaju zloini i onda kada su nareeni (mada u zavisnosti od stepena opasnosti, ucene i terora postoje olakavajue okolnosti), i podleu, kao i svaki drugi postupak, moralnom sudu. Instanca je sopstvena savest, i komunikacija s prijateljima i blinjima koji u svojoj ljubavi brinu o mojoj dui. 4. Metafizika krivica: Postoji solidarnost meu ljudima kao pripadnicima ljudskog roda koja svakog ini saodgovornim za svaku krivdu i nepravednost u svetu, a posebno za zloine poinjene u njegovom prisustvu ili s njegovim znanjem. Ako ne uradim sve to je u mojoj moi da ih spreim, i sm sam delom kriv. Ako nisam zaloio svoj ivot da
26

spreim ubistvo drugog, ve sam stajao po strani, oseam se krivim na nain koji nije ni pravno, ni politiki, ni moralno adekvatno pojmljiv. To to jo uvek ivim nakon to se tako neto dogodilo, titi me kao neizbrisiva krivica. Kao pripadnici ljudskog roda, ukoliko nas srean sluaj ne potedi takvih situacija, dolazimo do granice na kojoj se pred nas postavlja izbor: ili bezuslovno zaloiti svoj ivot, mada bez svrhe jer izgledi za uspeh ne postoje, ili zbog nemogunosti uspeha izabrati da se ostane u ivotu. Sr naeg bia upravo ini bezuslovnost koja negde meu ljudima ipak postoji, na primer, u sluajevima odreenih poinjenih zloina ili deljenja fizikih uslova ivota, najzad kao spremnost da se ivi zajedno ili ne ivi uopte. No, to da nje nema u solidarnosti svih ljudi, svih graana iste drave, pa ni u solidarnosti manjih grupa ve da ona ostaje svedena na najuu ljudsku povezanost, u tome se sastoji krivica svakog od nas. Jedina instanca je Bog. Razlikovanje ova etiri pojma krivice pojanjava smisao optubi. Tako, na primer, politika krivica podrazumeva, dodue, da se svi dravljani uine odgovornim za posledice postupaka drave, ali ne podrazumeva i krivinu odgovornost i moralnu krivicu svakog pojedinog dravljanina za zloine koji su poinjeni u ime drave. O zloinima odluuje sudija, o utvrenoj politikoj odgovornosti pobednik; o moralnoj krivici istinito se moe govoriti samo u ljubavlju proetoj borbi meu solidarnim ljudima. Metafizika krivica moda moe biti predmet otkrovenja u konkretnoj situaciji ili u delima pesnika i filozofa, ali u meusobnom razgovoru teko. Najdublje su je svesni oni koji su jednom dosegli bezuslovno, ali kroz to odmah iskusili odsustvo oitovanja bezuslovnog u odnosu na sve ljude. U nama ostaje sram spram neeg uvek prisutnog konkretno nerazotkrivenog, o emu se, ako je razgovor o tome uopte mogu, moe samo uopteno raspravljati. Ovo razlikovanje etiri pojma krivice trebalo bi da nas sauva od povrnosti u govoru o krivici u kome se nita ne gradira i sve svodi na jednu jedinu ravan, da bi se o njoj sudilo s grubim nerazluivanjem loeg sudije. No, razlikovanja treba da nas na kraju vrate na izvor koji se ne bi mogao neopozivo nazivati naom krivicom.
27

Sve ove razlike postaju pogrene ukoliko izgubimo iz vida blisku vezu meu stvarima koje razlikujemo. Svaki pojam krivice ukazuje na jedan aspekt stvarnosti koji ostavlja posledice u sferama preostalih pojmova krivice. Kad ljudi ne bi nosili nikakvu metafiziku krivicu, bili bi aneli, i preostala tri pojma krivice postala bi bespredmetna. Moralni propusti ine osnovu iz koje se raaju politika krivica i zloin. Bezbrojni sitni propusti, komformistiko prilagoavanje, jeftino opravdavanje i neprimetno pospeivanje nepravde, doprinoenje stvaranju javne atmosfere koja onemoguava jasno vienje stvari, i sve ono to tek kao takvo ini zlo moguim, sve to ostavlja posledice koje zajedno ine preduslove politike krivice za ukupne prilike i dogaaje. Podruju morala pripada i nejasno sagledavanje znaaja moi u ljudskoj zajednici. Zamagljivanje ove fundamentalne injenice jeste krivica kao to je krivica i lana apsolutizacija moi jedinog odreujueg faktora zbivanja. Sudbina svakog oveka je da bude upleten u odnose moi u kojima ivi. To je neizbena krivica svih, krivica ljudskosti. Ona se potire zalaganjem za mo koja ostvaruje pravdu, ljudska prava. Odsustvo saradnje u strukturisanju odnosa moi, u borbi za mo u smislu sluenja pravu, povlai sa sobom i osnovnu politiku, a i moralnu krivicu. Politika krivica pretvara se u moralnu krivicu tamo gde je razoren smisao moi ostvarivanje prava, etos i istota sopstvenog naroda. Jer tamo gde mo ne ograniava samu sebe nastaju nasilje i teror, i u krajnjoj taki ponitenje ljudskog bivstva i due. Iz naina ivota i moralnog ponaanja brojnih pojedinaca irih ljudskih zajednica u svakodnevnom ivotu nastaju odreeni politiki odnosi, pa tako i politike prilike. No, s druge strane, ivot pojedinca pretpostavlja istorijski ve nastale politike prilike, ostvarene u etosu i politici njegovih predaka i omoguene situacijom u svetu. Ovde se i jedno i drugo daje u emi suprotstavljenih mogunosti. Prva jeste da se politiki etos shvati kao princip postojanja drave po kojem svi uestvuju svojom sveu, znanjem, stavovima i voljom. To je ivot politike slobode kao neprekidnog toka uspona i padova. Ovaj ivot omoguen je zadatkom i ansom saodgovornosti svih nas.
28

Druga mogunost jeste da prevlada otuenost veine od politike. Tada se dravna vlast ne doivljava kao neto to se tie pojedinca. On nije svestan svoje saodgovornosti; on posmatra, politiki je neaktivan, radi i postupa u slepoj poslunosti; pri tom ga nimalo ne mui savest zbog tog potinjavanja niti zbog neuea u odlukama i postupcima vlastodraca. Politiku realnost on tolerie kao neto tue; gleda da bude spreman da je lukavo okrene u linu korist, ili u njoj ivi u slepom zanosu samortvovanja. Tu lei razlika izmeu politike slobode i politike diktature. Nije, meutim, na pojedincu da odlui ta e prevladati. Pojedinac se, na svoju sreu ili nesreu, raa u odreenim prilikama; on mora preuzeti ono to je predato i to je stvarnost. Nijedan pojedinac niti grupa ne mogu jednim udarcem izmeniti ove pretpostavke pod kojima zapravo svi mi ivimo.

2. POSLEDICE KRIVICE
Krivica ima posledice po ono spoljanje, tj. po stvarno postojanje, bilo da onaj ko ih snosi to shvati ili ne, i posledice po ono unutranje, tj. po samosvest, ako sagledam sebe u svoj krivici. a) Zloin susree kazna. Pretpostavka je da sudija prizna manifestaciju slobodne volje okrivljenog, a ne priznanje kanjenog o pravednosti kazne. b) Politika krivica pretpostavlja da je subjekat odgovoran, iz ega slede obeteenje i dalji gubitak ili ogranienje politike moi i politikih prava. Ako politika krivica stoji u kontekstu dogaaja koji su se razreili ratom, poraeni moe snositi posledice kao to su razaranje, deportacija, istrebljivanje. Meutim, pobednik moe, ako je to njegova volja, da prevede ove posledice u formu prava, i time ih umeri. c) Moralna krivica stvara uvid iz koga proizilaze okajanje i preporod. To je unutranji proces koji, zatim, ima realne posledice u svetu. d) Metafizika krivica za posledicu ima preobraaj ljudske samosvesti pred Bogom. Ponos biva slomljen. Ovaj samopreobraaj unutranjim delanjem moe odvesti do novog izvora aktivnog ivota, ali takvog koji je povezan
29

sa neizbrisivom sveu o krivici u skruenosti pred Bogom, i koji svekolikim delanjem uranja u atmosferu u kojoj osionost postaje nemogua.

3. SILA PRAVO MILOST

Da se meu ljudima nesporazumi reavaju silom, i da svaki dravni poredak nije nita drugo do kroenje te sile, ali tako da ona ostaje monopol drave iznutra primenom prava, spolja ratom, to se u mirnodopskim vremenima gotovo zaboravlja. Prvo prestaje onde gde rat uspostavlja situaciju sile. Mi Evropljani pokuali smo jo onda da neki njegov ostatak zadrimo u odredbama meunarodnog prava,koje se primenjuju kako u miru tako i u ratu, i koje su najskorije utemeljene u Hakoj i enevskoj konvenciji. Napor je, ini se, bio uzaludan. Upotreba sile priziva silu. U duhu vaeeg vae victis, pobednik odluuje ta e biti s poraenim. Poraeni moe ili umreti ili raditi i trpeti ono to mu pobednik odredi. On, po pravilu, bira da ivi. Pravo predstavlja uzvienu ljudsku misao koja svoje postojanje obezbeuje samo silom, ali koja silom nije odreena. Gde ovek postaje svestan svoje ovenosti i prihvata oveka kao oveka, tu se ljudska prava razumeju i zasnivaju kao prirodno pravo na koje se svako, i pobednik i pobeeni, moe pozvati. im ideja prava preovlada, moe se postupati na taj nain da se za istinskom pravdom traga u diskusijama i metodikim procedurama. U sluaju potpune pobede, ono to se za poraene zakonski odluuje izmeu pobednika i poraenih do danas je igralo vrlo ogranienu ulogu u dogaajima o kojima je odluivala politika volja. in politike volje pretvara se u osnov pozitivnog, faktikog prava, dok u smom pravu danas vie ne nalazi svoje opravdanje. Pravo se moe primeniti na krivicu jedino u smislu zloina i u smislu utvrene politike odgovornosti, ali ne i na moralnu i metafiziku krivicu. No, ak i krivac ili odgovorna strana mogu priznati pravo. Zloinac moe kaznu oseati kao povraaj asti i rehabilitacije. Onaj ija je
30

politika odgovornost utvrena moe se prikloniti miljenju da mu je sudbina odredila ono to odsad mora prihvatiti kao pretpostavku svog ivota. Milost je akt koji ograniava ispoljavanje neumoljivog prava i destruktivne sile. ovenost u njoj nazire istinu viu od one koja se moe nalaziti u doslednom sprovoenju bilo prava, bilo sile. a) Nasuprot pravu stoji pravinost da otvori prostor pravinosti osloboene zakonodavstva. Jer sve ljudske norme su u svom ispoljavanju pune mana i nepravednosti. b) Nasuprot mogunoj upotrebi sile, pobednik ukazuje milost, bilo iz proraunatosti jer mu pobeeni moe sluiti, bilo iz velikodunosti jer mu putanje poraenog da ivi daje oseaj moi i veliine; ili se, pak, u svojoj savesti pokorava zahtevima univerzalnog ljudskog prirodnog prava, po kojem pobeeni nije lien svih prava, kao to to nije ni zloinac.

4. KO SUDI, I KOME I EMU SE SUDI?

Pod pljuskom optubi ovek se pita: ko kome sudi? Optuba ima smisla jedino ako je odreena i ograniena stanovitem i predmetom, i jasna je samo ako se zna ko je tuilac i ko je optueni. a) Razluimo smisao najpre nabrajanjem etiri vrste krivice. Optueni uje prebacivanja spolja, od sveta, ili iznutra, iz sopstvene due. Optube spolja imaju smisla samo u vezi sa zloinom i politikom krivicom. One se iznose s namerom da se izdejstvuje kazna i ustanovi odgovornost. Njihova valjanost je pravna i politika, a ne moralna i metafizika. Iznutra, krivac uje prebacivanja zbog svog moralnog nehaja i metafizike slabosti, a ako je to izvor krivinih dela i onih za koje je politiki odgovoran, onda i u vezi s tim. Moralnu krivicu ovek moe svaliti samo na sebe, ne i na druge, ili, ako je re o drugima, samo u solidarnosti ljubavlju proete borbe. Niko ne moe moralno osuivati drugog, osim u unutranjoj povezanosti kao da osuuje samog sebe. Samo tamo gde je drugi za mene
31

kao ja, tu postoji bliskost koja doputa da u slobodnoj komunikaciji postane zajedniko ono to, konano, svako obavlja u samoi. Tvrdnja o neijoj krivici ne moe se odnositi na njegovo uverenje, ve samo na odreene postupke i naine ponaanja. Pri individualnom suenju ovek pokuava da uzme u obzir uverenje i motive, ali oni se mogu istinski dosegnuti samo u onoj meri u kojoj su utvrdivi pomou objektivnih pokazatelja kao to su, na primer, postupci i nain ponaanja. b) Postavlja se pitanje, u kojem smislu moe se suditi o kolektivu, a u kojem samo o pojedincu. Bez sumnje, ima smisla sve dravljane odreene drave nainiti odgovornim za posledice postupka te drave. Tu je re o kolektivu. Zato je odgovornost koju im pripisujemo odreena i ograniena, i ne ukljuuje moralno i metafiziko okrivljavanje pojedinaca. Nju snose i oni dravljani koji su se suprotstavljali reimu i njegovim postupcima. Analogno, postoji odgovornost za pripadnost organizacijama, partijama, grupama. Za zloine moe biti kanjen samo pojedinac, bilo da je jedini zloinac ili je imao niz sauesnika, od kojih se svaki, po stepenu uestvovanja, a u najmanjoj meri ve i zbog samog pripadanja tom drutvu, poziva na odgovornost. Postoje razbojnike bande ili grupe zaverenika koje se u celini mogu okarakterisati kao zloinake. U tom sluaju je i samo lanstvo kanjivo. Besmisleno je, meutim, okrivljavati narod u celini kao zloinaki. Zloinac moe biti samo pojedinac. Takoe je besmisleno narod u celini moralno optuivati. Ne postoje nekakve karakteristike naroda koje bi imao svaki pojedinani pripadnik tog naroda. Nesumnjivo, postoje zajednice jezika, obiaja i navika, porekla. No, u tim okvirima mogua je tolika diferencijacija, da ljudi koji govore istim jezikom mogu ostati strani jedni drugima kao da uopte ne pripadaju istom narodu. Moralno moe se suditi samo o pojedincu, nikad o kolektivu. Nain miljenja koji ljude gleda, karakterie i sudi o njima kolektivno veoma je rairen. Takve karakteristike na primer, Nemci, Rusi, Englezi nikada nisu taan rodni pojam pod koji se pojedinani ljudi mogu podvesti, ve tipske predstave kojima oni, manje ili vie, odgovaraju.
32

Ovo meanje rodnog sa tipolokim predstavama odlika je kolektivnog miljenja: Nemci, Englezi, Norveani, Jevreji, i tako dalje ad lib: Frizijci, Bavarci, mukarci, ene, mladi, stari. To to se neto uklapa u tipoloku predstavu ne sme nas zavesti da mislimo da smo obuhvatili individuu ako naemo da joj neka uoptena karakteristika odgovara. Vekovima je ovaj nain miljenja potpirivao mrnju meu nacijama i grupama ljudi. Veini ljudi je, naalost, ovaj nain miljenja prirodan, i najbezonije ga je upotrebio upravo nacionalsocijalizam, i svojom propagandom ga utuvljivao ljudima u glavu. Vie kao da nije bilo ljudi, ve samo kolektiva. Narod kao celina ne postoji. Sva razgranienja kojih se dohvatimo kako bismo ga odredili, uvek potiru injenice. Jezik, dravljanstvo, kultura, zajednika sudbina nita se od toga ne podudara, ve se preklapa. Narod i drava se ne poklapaju, kao to se ne poklapaju ni jezik i zajednika sudbina i kultura. Narod se ne moe pretvoriti u pojedinca. Narod ne moe herojski da izgine, ne moe biti zloinac, ne moe moralno ili nemoralno postupati; to mogu samo pojedini pripadnici tog naroda. Narod kao celina ne moe biti ni kriv ni nevin, bilo u zakonskom, u politikom (ovde odgovorni poinioci mogu biti samo graani odreene drave), ili u moralnom smislu. Kategoriki sud o narodu uvek je nepravedan, jer podrazumeva lanu supstancijalizaciju i za posledicu ima potcenjivanje oveka kao individue. Svetsko mnjenje koje jednom narodu natura kolektivnu krivicu isto je ono koje milenijumima misli i govori da su Jevreji krivi za raspee. Ko su Jevreji? Odreena grupa politikih i verskih fanatika koja je meu Jevrejima tog vremena imala izvesnu mo, i ija je kooperacija sa rimskim okupatorima vodila Isusovom pogubljenju. Rairenost takvog miljenja koje je postalo razumljivost po sebi ak i u misleih ljudi, zapanjujue je upravo zato to je greka tako prosta i oigledna. Tu ovek kao da stoji pred nekim zidom, kao da se nijedan razlog, nijedna injenica vie ne uju, ili se, ak i kad se uju, bez uvaavanja smesta zaboravljaju.
33

Kolektivna krivica jednog naroda ili jedne grupe unutar naroda ne moe postojati van okvira politike odgovornosti, ni kao krivina odgovornost, ni kao moralna ili metafizika krivica. c) Mora postojati pravo da se okrivljuje i optuuje. Ko ima pravo da sudi? Svako ko sudi, suoen je s pitanjem s kakvom punovanou, s kojim ciljem i iz kojih pobuda sudi, i u kom poloaju stoji spram okrivljenog. Niko ne mora priznati svetskog sudiju u pitanjima moralne i metafizike krivice. Ono to je mogue u najblioj povezanosti, nije doputeno na distanci hladnokrvne analize. Ono to vai pred Bogom, ne vai i pred ljudima. Na zemlji nema instance koja je zastupnik Boga, bilo kao crkvena sluba ili kao sluba spoljnih poslova, ponajmanje kao svetsko javno mnjenje, koje se uobliava u tampi. Ako se sudi u situaciji razreavanja rata, pobednik ima iskljuivo pravo u odnosu na presudu o politikoj odgovornosti, budui da je zaloio svoj ivot za odluku u svoju korist. Meutim, postavlja se pitanje: Sme li neutralna strana uopte da iznosi svoj sud pred javnou nakon to je zatajila da u borbi za presudno zaloi svoje postojanje i svoju savest? (iz jednog pisma). Kada se meu ljudima koji dele zajedniku sudbinu danas meu Nemcima govori o moralnoj i metafizikoj krivici pojedinaca, ovek osea da ima pravo da prosuuje o pobudama i vladanju onoga koji sudi: govori li on o krivici koju i sm delom nosi ili ne, govori li iznutra ili spolja, kao neko ko tei rasvetljavanju samog sebe, ili kao tuilac dakle, govori li kao blinji koji vodi u pravcu samorasvetljavanja drugih, ili samo kao stranac u svom gnevu, kao prijatelj, ili kao neprijatelj. Samo u prvom sluaju, njegovo pravo je nesumnjivo; u drugom je ono sporno, i u svakom pojedinanom sluaju ogranieno je na stepen njegove dobronamernosti. Kada je, pak, o politikoj i krivinoj odgovornosti re, svako kao graanin ima pravo da raspravlja o injenicama i da diskutuje o svom sudu merilom jasnih pojmovnih odreenja. Politika odgovornost gradira se po stepenu uestvovanja u sada naelno odbaenom reimu, u nju utvruju odluke pobednika kojima se mora potiniti svako ko nakon katastrofe eli da nastavi da ivi.
34

5. ODBRANA
Gde se podiu optube optuenom, mora biti omogueno sasluanje. Gde se poziva na pravo, uvaava se odbrana. Gde se primenjuje sila, onaj nad kim se vri nasilje branie se ako moe. Ako se onaj ko je potuen do nogu ne moe braniti a eli da preivi ne preostaje mu nita drugo nego da prihvati i snosi posledice. No, gde se pobednik poziva na razum i donosi sud, odgovor se moe dati ak i u nemoi nikakvom silom ve duhom, ako mu se za to ostavi prostora. Onde gde je oveku omogueno da govori, odbrana je mogua. im pobednik svoje postupke izdigne na ravan prava, on ograniava svoju mo. Odbrani su otvorene sledee mogunosti: 1. Ona moe da tei razlikovanju. Razlikovanjem se dolazi do utvrivanja i deliminog rastereivanja. Razlikovanje ukida ukupnost i ograniava tereenja. Brkanje razliitih pojmova krivice vodi nejasnosti, a nejasnost opet ima realne posledice, povoljne ili nepovoljne, ali u svakom sluaju nepravedne. Odbrana razlikovanjem doprinosi pravinosti. 2. Odbrana moe navoditi, naglaavati i uporeivati injenice. 3. Odbrana se moe pozivati na prirodno pravo, na ljudska prava i na meunarodno pravo. Takva odbrana podlee sledeim ogranienjima: a) Drava koja je naelno prekrila prirodno pravo i ljudska prava, koja je od samog poetka u sopstvenoj zemlji, a potom u ratu i u drugim dravama gazila ljudska prava i meunarodno pravo, ne moe polagati pravo na priznavanje u svoju korist onoga to sama nije priznavala. b) Pravo faktiki postoji ako postoji i mo koja e se za njega boriti. U potpunoj nemoi preostaje jedino mogunost duhovnog pozivanja na ideal prava. c) Uvaavanje prirodnog prava i ljudskih prava moe biti samo in slobodne volje pojedinanih sila. Ono je in njihovog uvida i idealizma milost ukazana poraenom tako to mu se pruaju prava.
35

4. Odbrana moe ukazati u kojoj taki optube prestaju da budu istinite ve se koriste kao oruje u druge, politike ili ekonomske svrhe brkanjem razliitih pojmova krivice, grevitim nametanjem neistinitog miljenja kako bi se pribavila saglasnost i, u isti mah, ista savest u vezi sa sopstvenim postupcima. U ovom sluaju se ono to bi, inae, ostao jasan postupak pobednika u poloaju vae victis lano zasniva na pravu. Zlo ostaje zlo i kada se vri kao odmazda. Moralne i metafizike osude kao sredstva za postizanje politikih ciljeva treba u potpunosti odbaciti. 5. Odbrana moe traiti izuzee sudije ili zato to se mogu navesti razlozi za pristrasnosti, ili zato to je stvar takva da nadilazi nadlenost ljudskog suda. Kaznu i utvrenu odgovornost obeteenje treba uvaiti, ali ne i zahtev za pokajanjem i preporodom, koji moe doi samo iznutra. Takvi zahtevi mogu samo naii na utljivo odbijanje. Kljuno je ne dopustiti da to zamagli stvarnu neophodnost unutranjeg preokreta, ak i kada se on lano zahteva spolja. Svest o krivici priznavanja spoljanje instance za sudiju dve su razliite stvari. Pobednik nije sm po sebi i sudija. On ili i sm preobraava borbeni stav i, zapravo, dobija, ali pravom umesto grubom silom, i ostaje samo po krivinoj i politikoj odgovornosti, ili pribavlja lano opravdanje za postupke koji i smi povlae novu krivicu. 6. Odbrana moe pribei kontraoptubama: ukazivati na postupke drugih koji su i sami bili uzrok nesree; ukazivati da su i drugi inili isto ono to se, kad, je poraeni u pitanju, uzima za zloin, i to i jeste; ukazivati na opta svetska kretanja koja svedoe o zajednikoj krivici.

36

B. NEMAKA PITANJA
Pitanja krivice posebnu teinu dale su optube koje su pobednici i itav svet izneli protiv nas, Nemaca. Leta 1945, kada su u svim gradovima i selima okaeni plakati sa slikama i izvetajima iz Belzena i sa kljunom reenicom To je vaa krivica, ovladao je nemir savesti, uas je obuzeo mnoge koji zaista nisu znali, i u nama se neto pobunilo: ko mene to ovde optuuje? Bez potpisa, bez nadletva, plakat kao da se stvorio niotkuda. Potpuno je ljudski da optueni, bilo pravedno, bilo nepravedno okrivljen, pokua da se brani. Pitanje krivice u politikim konfliktima nije novo. Ono je, na primer, igralo veliku ulogu u raspravama izmeu Napoleona i Engleske, izmeu Pruske i Austrije. Rimljani su moda prvi politiku dodatno opteretili opteretili tvrdnjama o sopstvenom moralnom pravu, i moralnom osudom svojih protivnika. Nasuprot tome, s jedne strane stoji prostodunost objektivnih Grka, a s druge drevno jevrejsko samooptuivanje pred Bogom. To to je naturanje krivice od strane pobednika postalo politiko sredstvo, neisto u svojim motivima, samo po sebi predstavlja krivicu koja se protee kroz istoriju. Nakon Prvog svetskog rata, ratna krivica postavila se kao pitanje na koje je Versajskim ugovorom odgovoreno na tetu Nemake. Kasnije su istoriari u svim zemljama odbacili teoriju po kojoj svu krivicu snosi samo jedna strana. U to vreme su sve strane, kako je rekao Lojd Dord, skliznule u rat. Danas to uopte nije sluaj. Pitanje krivice zvui sasvim drukije. Pitanje ratne krivice ovoga puta je jasno. Rat je razbuktala Hitlerova Nemaka. Nemaka snosi krivicu za rat zbog svog reima koji je zapoeo rat u trenutku koji je on odabrao, u kojem ga niko drugi nije hteo. To je vaa krivica zvui danas mnogo vie od ratne krivice. Ovaj plakat ve je zaboravljen. Ono to smo iz njega shvatili jeste, meutim, ostalo: prvo, realnost svetskog mnjenja koje nas kolektivno osuuje kao narod i, drugo, naa sopstvena zaprepaenost. Svetsko mnjenje je bitno za nas. Ljudi tako misle o nama i to je injenica prema kojoj ne moemo biti ravnoduni. Krivica se i dalje pretvara
37

u politiko oruje. Misli se da smo, kao krivci, zasluili sav jad koji nas je snaao i koji e tek doi. Upravo to prua opravdanje politiarima koji dele Nemaku, ograniavaju njene mogunosti obnove, preputaju je stanju neslobode negde izmeu ivota i smrti. Postavlja se politiko pitanje koje mi ne reavamo i na ije bi razreavanje i nae najbesprekornije vladanje jedva imalo uticaja. Postavlja se pitanje da li je politiki pametno, svrsishodno, bezopasno i pravedno pretvoriti itavu naciju u izoptenika, srozati je ispod ranga drugih naroda i, nakon to je ona sma digla ruke od svoje asti, dalje je obeaivati. O tom pitanju ovde se ne govori, kao ni o politikom pitanju, da li je i u kojem smislu potrebno i svrsishodno priznati krivicu. Moe se dogoditi da se ostane pri osudi nemakog naroda. To bi po nas imalo nesagledive posledice. Mi se jo uvek nadamo da e odluka dravnika i miljenje naroda u svetu jednog dana biti revidirani. No, nije na nama da optube iznosimo, ve da ih podnosimo. Naa krajnja nemo, do koje nas je nacionalsocijalizam doveo i iz koje u tehniki uslovljenoj svetskoj situaciji danas nema izlaza, primorava nas na to. Za nas je, meutim, jo vanije samorasvetljavanje, samoprosuivanje i samoproienje. Sve optube spolja nas se tada vie ne tiu. Unutranje optube koje su dvanaest godina, manje ili vie jasno, makar i na trenutke progovarale u nemakim duama, a koje se nisu mogle preuti, predstavljaju izvor nae sada jo uvek mogue samosvesti u onoj meri u kojoj se pod njihovim uticajem svi mi, i stari i mladi, izmenimo. Pitanje nemake krivice moramo razjasniti. To je naa stvar, nezavisno od optubi koje dolaze spolja, koliko god nam one mogle posluiti kao ogledalo. Tvrdnja to je vaa krivica moe znaiti: Odgovorni ste za dela reima koji ste tolerisali ovde je re o naoj politikoj krivici. Vaa krivica je to ste, povrh toga, podravali taj reim i s njim saraivali u tome lei naa moralna krivica. Ove tri tvrdnje drim istinitim, iako se samo prva, koja se odnosi na utvrenu politiku odgovornost, moe izrei bez zadrke i smatrati potpuno ispravnom, dok druga i trea, koje se odnose na moralnu i
38

metafiziku krivicu, izreene u pravnoj formi kao iskazi lieni ljubavi, postaju neistinite. To je vaa krivica moe jo znaiti: Bili ste sauesnici ovih zloina, i stoga ste i sami zloinci. To je oigledna neistina kada je re o pretenoj veini Nemaca. Konano, tvrdnja moe da znai i: vi ste kao narod manje vredni, neasni, zloinaki, izrod ljudskog roda, drukiji od svih drugih naroda. To je primer kolektivnog miljenja i vrednovanja koje je, u svom podreivanju svakog pojedinca generalizacijama, krajnje neistinito i samo po sebi neoveno. Nakon ovih kratkih naznaka, poduhvatimo se blie tih pitanja.

39

I. DIFERENCIJACIJA NEMAKE KRIVICE.

1. ZLOINI
Za razliku od Prvog svetskog rata, posle kojeg od nemake strane nije traeno da prizna svoje zloine zloine samo jedne strane (o emu su kasnije, zahvaljujui napretku istorijske nauke, isti uvid stekli ak i protivnici Nemake), danas su zloini koji je nacistika vlast primenila pre rata u Nemakoj, a u ratu svugde sasvim oigledni. Za razliku od Prvog svetskog rata, nakon kojeg istoriari nijednog naroda nisu na pitanje ratne krivice odgovorili okrivljavanjem jedne strane, ovaj rat zapoela je Hitlerova Nemaka. Za razliku od Prvog svetskog rata, ovaj rat se naposletku zaista pretvorio u svetski rat. On je izbio u drugaijoj svetskoj situaciji i uz drugaija saznanja i, u poreenju s preanjim ratovima, poprimio je jednu novu dimenziju. I, danas imamo neto sasvim novo u svetskoj istoriji. Pobednici ustanovljavaju sud. Nirnberki proces bavi se zloinima. Iz toga proizilaze, pre svega, jasna razgranienja u dva pravca: 1. Ovde, pred sudom ne stoji nemaki narod, ve pojedinci Nemci optueni za zloine, kao i naelno sve voe nacistikog reima. Ovo razgranienje na poetku podvukao je ameriki glavni tuilac. Dajui uvodnu re, Dekson je rekao: elimo da jasno stavimo do znanja da naa namera nije da okrivimo itav nemaki narod. 2. Osumnjieni su optueni za konkretne zloine. Ti zloini jasno su definisani u Statutu Meunarodnog vojnog suda: 3. Zloin protiv mira: to jest planiranje, pripremanje, zapoinjanje ili voenje agresivnog rata, ili rata kojim se kre meunarodni ugovori... 4. Ratni zloini: to jest povrede ratnih zakona i ratnih obiaja. Takve povrede obuhvataju, ali se na njih ne ograniavaju, ubistvo, zlostavljanje ili odvoenje na prinudni rad ili za koji drugi cilj civilnog stanovnitva okupirane teritorije, ili u okupiranu teritoriju, ubistvo ili zlostavlja-

40

nje ratnih zarobljenika, pljakanje javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova, varoi ili sela, ili pustoenje neopravdano vojnom potrebom. 5. Zloin protiv ovenosti: to jest ubistva, istrebljenje, porobljavanje, deportacija i ostala neovena dela izvrena protiv bilo kojeg civilnog stanovnitva pre ili za vreme trajanja rata, ili programiranje na politikoj, rasnoj ili verskoj osnovi u izvrenju bilo kojeg zloina koji spada u nadlenost Suda, ili u vezi s nekim od njih. Voe, organizatori, podstrekivai ili sauesnici koji su uestvovali u sastavljanju ili izvrenju nekog zajednikog plana ili zavere radi bilo kojeg od pomenutih zloina, odgovorni su za sva dela koja izvri ma koje od pomenutih lica prilikom izvoenja nekog takvog plana. Optunica trai da Sud proglasi sledee organizacije zloinakim: Vostvo nacistike partije, Gestapo, SP, SS, Vladu Rajha i Generaltab, i Vrhovnu komandu oruanih snaga. 2 Na ovom procesu mi Nemci smo posmatrai. Mi nismo ustanovili Sud i ne vodimo ga, iako su pred sudom optueni ljudi koji su bili vinovnici nae nesree. Istini za volju, Nemci nita manje od ostatka sveta i te kako imaju razloga da izravnaju raune sa optuenicima, rekao je Dekson. Mnoge Nemce ovaj proces vrea. To oseanje je razumljivo. Ono ima isti osnov kao i okrivljavanje itavog nemakog naroda za Hitlerov reim i njegove postupke, kojem pribegava druga strana. Svaki graanin deli odgovornost za postupke, kao i teret patnje sopstvene drave. Zloinaka drava pada na plea itavog naroda. Ophoenje prema dravnim rukovodiocima graanin osea kao ophoenje prema njemu samom, ak i kada su ti rukovodioci zloinci. Preko njih je i sam narod osuen. Otud ponienje i obeaenost koje doivljava rukovodstvo drave narod osea kao vlastito ponienje i gubitak vlastitog dostojanstva. Otud njihovo instinktivno, nemislee, apriorno odbacivanje Procesa.
Navedeno po knjizi Nirnberka presuda, Beograd, 1948, izdanje Arhiva za pravne i drutvene nauke (prim. prev.)
2

41

U stvari, re je o tome da moramo izrei bolno priznanje da smo politiki odgovorni. ak se i gubitak dostojanstva mora iskusiti ukoliko to nalae injenica da smo odgovorni. Ujedno, to je i iskustvo krajnje politike nemoi i iskljuenja Nemake kao politikog faktora. Pa ipak, sve zavisi od toga kako emo shvatiti, protumaiti, usvojiti i u ta emo prevesti ono to nas neizbeno pogaa. Jedna od mogunosti jeste da se ponienje smesta odbaci. Traimo razloge na osnovu kojih bismo osporili pravo, istinitost, cilj itavog procesa. 1. Podmeu se uoptena razmiljanja: ratova je u itavoj istoriji bilo i bie ih. Nijedan narod, meutim, ne moe biti kriv za rat. Ono to dovodi do rata jeste ljudska priroda, ovekova iskonska grenost. Samo povrna savest sebe proglaava nevinom. Uverenost u sopstvenu ispravnost u sadanjosti priziva budue ratove. Nasuprot tome, recimo: nema sumnje da je Nemaka ovaj rat planirala i da ga je zapoela bez provokacije druge strane. To nije bio sluaj 1914. godine na Nemaku se ne svaljuje krivica za ratove, ve za ovaj rat. A on sm po sebi predstavlja neto novo i drukije u svetskoistorijskoj situaciji koja je kao takva data po prvi put. Ovaj prigovor Nirnberkom procesu formulie se i neto drugaije: u ljudskom postojanju ima neeg nerazreivog o emu se uporno odluuje silom, dok se, zapravo, u pomo mogu pozvati samo nebesa. Vojnikova oseanja su viteka, i neviteko ophoenje prema njemu moe ga povrediti ak i ako je poraen. Nasuprot tome, recimo: Nemaka je poinila brojna nedela koja su (izvan svakog vitetva i uz krenje meunarodnog prava), dovela do istrebljenja stanovnitva i drugih neovenosti. Hitlerovi potezi, od samog poetka, bili su upereni protiv svake mogunosti izmirenja. Nije postojalo nita osim pobede ili poraza. Posledice su sada tu. Svako pozivanje na vitetvo mada su mnogi vojnici, pa i itave ete sa svoje strane moda postupile viteki i ne moraju nositi krivicu izgubljeno je onda kad je Vermaht pristao da sprovodi zloinaka nareenja Hitlerovih organizacija. Kada se vitetvo i velikodunost jednom iznevere, ne mogu se naknadno prizvati u svoju korist. Ovaj
42

rat nije nastao u bezizlaznoj situaciji meu ravnopravnim protivnicima koji viteki pristupaju borbi; zapoela ga je i vodila zloinaka podmuklost i nezahvalna totalitarna volja za unitenjem. I u samom ratu postojala je jo mogunost obuzdavanja. Kantovu reenicu da se u ratu ne sme desiti nita to bi u potpunosti onemoguilo kasnije pomirenje Hitlerova Nemaka je prva principijelno odbacila. U skladu s tim, sila, od iskona uvek ista a iji stepen unitavalakih mogunosti danas odreuje tehnologija, postaje neogranieno prisutna. Zapoeti rat u dananjoj svetskoj situaciji samo po sebi je udovite. 2. Tvrdi se da Proces za sve Nemce predstavlja nacionalnu sramotu; kada bi u Sudu bili Nemci, onda bi makar Nemci sudili Nemcima. Na to se moe odvratiti da nacionalna sramota nije Sud, ve ono to je dovelo do njegovog ustanovljavanja, dakle reim i njegovi postupci. Za svakog Nemca svest o nacionalnoj sramoti je neizbena. Ona ide pogrenim putem ako se okree protiv Procesa umesto protiv njegovog uzroka. Najzad, naimenovanje jednog nemakog suda ili nemakih predstavnika u Sudu od strane pobednika ne bi nita promenilo. Oni bi bili rezultat ne nemakog, samooslobaanja ve milosti pobednika na Sudu. Nacionalna sramota bi, svejedno, ostala. Proces je rezultat injenice da se mi nismo sami oslobodili zloinakog reima, ve su nas od njega oslobodili Saveznici. 3. Mogui prigovor: kako se u okviru politikog suvereniteta moe govoriti o zloinima? Pristati na to, znailo bi da svaki pobednik moe poraenog proglasiti zloincem tada se ukida priroda i nadreenost vlasti koja dolazi od Boga. Ljudi kojima se narod povinovao a meu njima se istiu ranije car Vilhelm II i sada Firer vae kao sakrosanktni. Nasuprot tome, recimo: ovde je re o navici u miljenju koja se najdue zadrala u Nemakoj, a koja je, zapravo, naslee dravnog ivota Evrope. Danas, meutim, nema vie oreola iznad dravnih glava. Dravnici su ljudi koji snose i linu odgovornost za svoje postupke. Otkad su evropski narodi poeli svoje monarhe da izvode pred sud i da im odrubljuju glave, zadatak naroda postao je da dri svoje vostvo pod
43

kontrolom. Dravni postupci istovremeno su i lini postupci. Ljudi kao pojedinci odgovaraju i jame za njih. 4. Pravno, navodi se sledei prigovor: zloini mogu postojati samo po meri zakona. Zloin podrazumeva protivnost zakonu. Zloin mora biti jasno definisan i nedvosmisleno utvrdiv kao u zakonu postoje. Naroito: nulla poena sine lege tj. presuda se moe doneti samo po zakonu koji je postojao pre izvrenja krivinog dela. U Nirnbergu se, pak, sudi retroaktivno, po zakonima koje je pobednik sada doneo. Nasuprot tome, recimo: u smislu ovenosti, ljudskih prava i prirodnog prava, i u smislu ideje slobode i demokratije zapadnih zemalja, ve postoje zakoni po kojima su ovi zloini odredivi. Osim toga, postoje sporazumi koji ako su ih dobrovoljno potpisale obe strane ustanovljavaju takvo nadreeno pravo koje moe postati merodavno u sluaju povrede sporazuma. Meutim, u ijoj je to nadlenosti? U mirnodopskom dravnom poretku instanca je sud. Posle rata, to moe biti samo sud pobednike strane. 5. Na to je mogu sledei prigovor: pobednikova sila ne znai i pravo. Uspeh nije instanca nad pravdom i istinom. Nemogue je ustanoviti tribunal koji bi objektivno sproveo istragu i presudio u vezi sa ratnom krivicom i ratnim zloinima. Takav sud nuno je pristrasan. ak bi i sud neutralnih bio pristrasan jer neutralni nemaju mo i faktiki predstavljaju deo pobednike svite. Samo sud koji bi iza sebe imao silu da obema zaraenim stranama nametne presudu mogao bi nezavisno da sudi. Prigovor koji se tie prividnosti ovakve pravde ide i dalje: posle svakog rata krivica se svaljuje na poraenog. Od njega se iznuuje priznanje krivice. Posleratno ekonomsko iskoriavanje predstavlja se kao obeteenje krivice. Pljakanje se lano prikazuje kao legitiman postupak. Ako ve nema slobodnog prava, onda je bolja gola sila. To bi bilo poteno, i lake bi se podnelo. Nema tu nieg sem pobednikove moi. Osuda zloina sama po sebi moe doi s bilo koje strane ali jedino je pobednik moe sprovesti; on to ini bezobzirno, iskljuivo po meri sopstvenih interesa. Sve drugo samo je prikrivanje sile i samovolje onoga ko ima mo.
44

Prividnost suenja konano se razotkriva u injenici da se pred sud iznose postupci koji se proglaavaju za zloinake samo ako su ih poinile poraene drave. Preko takvih istih postupaka suverenih ili pobednikih drava prelazi se utke, oni se ne iznose, a jo manje kanjavaju. Nasuprot tome, recimo: sila i mo u ljudskom svetu predstavljaju odluujui realnost. No, ne i jedinu. Apsolutizacija te realnosti kida sve trajne veze meu ljudima. Dogod ona vai, nikakav sporazum nije mogu. Kao to je Hitler stvarno i rekao, sporazumi vae samo ukoliko izraavaju sopstveni interes. On se time i rukovodio. No, nasuprot tome stoji volja da se realnost moi i ovo nihilistiko shvatanje, iako se priznaje njihova efikasnost, smatraju neim to tako ne bi trebalo da bude, i to svim snagama moramo nastojati da promenimo. Jer, na ovom svetu realnost jo uvek ne znai i istinu. Tu realnost trebalo bi suprotstaviti drugoj realnosti, a prisustvo te druge realnosti zavisi od ovekove volje. Svako u punoj slobodi mora spoznati svoje mesto u svetu i svoje htenje. Sa ove take gledita treba rei da Proces, kao nov pokuaj da se unapredi poredak u svetu, ne gubi svoj smisao time to jo ne moe zakonski da se osloni na svetski poredak ve i dalje mora ostati pod okriljem politike. On se jo uvek ne odvija, poput sudskog postupka, unutar jednog zatvorenog dravnog poretka. Otuda je Dekson vie puta ponovio: Kada bi odbrani bilo dozvoljeno da se udalji od vrlo ogranienih tereenja optunice, proces bi se oduio, a Sud bi se beskrajno zapleo u sporna politika pitanja. To takoe znai da odbrana ne treba da se bavi pitanjem ratne krivice koja zadire u istorijske pretpostavke, ve samo pitanjem ko je zapoeo ovaj rat. Dalje, da nema pravo da ukazuje na druge sluajeve slinih zloina niti da o njima sudi. Politike nunosti postavljaju raspravama odreene granice. No, to ne povlai nuno neistinitost. Naprotiv, tekoe i prigovori se, iako ukratko, otvoreno iznose. Ne moe se osporiti da je uspeh u borbi, a ne smo pravo, dominantna polazna taka. Istina je da i u krupnim i u sitnim sluajevima vai ono to se za vojne prestupe ironino kae: nisi kanjen zbog zakona, ve zato to si dozvolio da te uhvate. Meutim, to ne znai
45

da nakon postignutog uspeha ovek nije u mogunosti da na temelju svoje slobode preobrazi silu u ostvarenje prava. ak i ako se to ne dogaa u potpunosti, ak i ako se pravo ostvaruje samo u izvesnoj meri, time se ipak mnogo postiglo na putu ka uspostavljanju poretka svetskog prava. Umerenost kao takva stvara prostor za promiljanje i proveravanje, za jasniju svest o trajnom znaenju sile kao takve. Za nas Nemce prednost Procesa jeste to se pravi razlika izmeu odreenih zloina rukovodstva i ne osuuje se narod kolektivno. Proces je i mnogo vie od toga. On po prvi put i za sva budua vremena deklarie rat kao zloin i iz toga izvlai zakljuke. Ono to je zapoeto BrijanKelogovim paktom prvi put bi trebalo da se ostvari. U veliinu ovog poduhvata ne moe se sumnjati, kao ni u dobru volju onih koji su u njemu uzeli uea. On moe da nam izgleda kao utopijski poduhvat, ali kada steknemo jasnu predstavu o emu se, zapravo, radi, dogaaji nas prosto teraju da zadrhtimo. Jedina razlika je u tome da li se u nihilistikom trijumfu priklanjamo pretpostavci da je Proces nuno insceniran, ili se strasno nadamo njegovom uspehu. Sve zavisi od toga kako e se voditi Proces, kakav e biti njegov znaaj i ishod, kakva njegova zasnovanost, i kako e postupak u celini naknadno izgledati. Zavisi od toga da li sve moe uvaiti ono to se tu radi kao pravino i istinito da li i pobeeni na kraju nee moi a da ga ne odobri, da li e budua istorija u njemu videti pravinost i istinu. No, o tome se ne odluuje samo u Nirnbergu. Najbitnije je hoe li Nirnberki proces postati karika u lancu otroumnih konstruktivnih politikih postupaka, ma koliko oni mogli biti nesavreni usled pogrenih poteza, nerazboritosti, bezdunosti i mrnje ili e na kraju merilom koje se ovde utemeljuje biti osuena sma mo koja ga ustanovljava? Sile koje su ustanovile Nirnberg njime pokazuju svoju nameru da stvore zajednike principe svetske vladavine kojima bi se i same povinovale. One svedoe da, kao rezultat svoje pobede, istinski hoe da preuzmu odgovornost za oveanstvo, a ne samo za vlastite drave. Takvo svedoanstvo ne bi smelo da bude lano. U svetu e se ili stvoriti uverenje da se u Nirnbergu polau temelji pravde, to znai da politiki proces prerasta u pravni postupak u
46

kojem se pravo stvaralaki utemeljuje za jedan novi svet koji tek treba izgraditi, ili e razoaranje zbog neistinitosti napraviti jo gorku klimu bremenitu novim ratovima; tada bi Nirnberg od blagoslova postao kobni faktor; svet bi konano ocenio da se Proces pretvorio u prividno i inscenirano suenje. To se ne sme dogoditi. Na sve zamerke Procesu moe se odvratiti da je ono to se u Nirnbergu dogaa neto uistinu novo. Ne moe se porei da ono to je izneseno u prigovorima zaista predstavlja moguu opasnost. Meutim, najpre, pogreno je zbog manjkavosti, greaka i smetnji u pojedinostima potpuno odbaciti Proces dok sve, zapravo, zavisi od pravca u kojem e on ii, od neumornog strpljenja delatne odgovornosti sila. Protivurenosti u pojedinostima trebalo bi razreiti potezima koji bi, usred pometnje, ili u pravcu vaspostavljanja poretka u svetu. Drugo, pogreno je raspoloenje gnevne agresivnosti koje od samog poetka govori ne. Ono to se deava u Nirnbergu, ma koliko prigovora izazivalo, predstavlja samo slab, dvosmislen nagovetaj tog svetskog poretka u nastajanju, ije neophodnosti oveanstvo danas postaje svesno. To je potpuno nova situacija: taj svetski poredak ni u kom sluaju nije nadohvat ruke naprotiv, pred njegovim ostvarenjem stoje oruani sukobi i nepredvidiva ratna opasnost, ali misleem oveanstvu on izgleda mogu i ono ga nazire na horizontu kao jedva raspoznatljivo svitanje, dok nam u sluaju neuspeha samorazaranje oveanstva trepti pred oima kao strahovita pretnja. Najnemoniji svoje jedino uporite imaju u svetu kao celini. Sa ruba nitavila, oni se hvataju za izvor i za sveobuhvatno. Stoga, upravo Nemci mogu postati svesni izvanredne prirode tog nagovetaja. Na sopstveni spas u svetu uslovljen je svetskim poretkom koji Nirnberg jo nije konstituisao, ali na koji ukazuje.

2. POLITIKA KRIVICA
Zloinac se susree sa kaznom za svoje zloine. Ograniavanje Nirnberkog procesa na zloince skida teret sa nemakog naroda. No, ne
47

tako da ga oslobodi svake krivice. Naprotiv. Priroda nae krivice postaje, na taj nain, jo jasnija. Mi smo bili pripadnici nemake drave u vreme kada je zloine inio reim koji se nazivao nemakim, koji je polagao pravo da legitimno predstavlja Nemaku jer je dravna mo bila u njegovim rukama, i jer nije naiao na ozbiljan otpor sve do 1943. godine. Koren razaranja svake pristojne, istinski nemake dravnosti mora biti u nainu ponaanja veine nemakog stanovnitva. Svaki narod jemi za svoju dravnost. Svaki Nemac deli odgovornost pred zloinima poinjenim u ime nemakog Rajha. Mi kolektivno odgovaramo. Postavlja se pitanje, u kojem smislu je svako od nas saodgovoran. Bez sumnje, svaki graanin mora oseati saodgovornost u politikom smislu za postupke drave kojoj pripada. No, ne nuno i u moralnom smislu faktikog ili duhovnog uestvovanja u zloinima. Da li nas Nemce treba nainiti odgovornim za nedela koja su Nemci poinili nad nama samima ili koja su nas kao nekim udom zaobila? Da utoliko to smo dozvolili da kod nas postoji takav reim. Ne utoliko to su mnogi od nas s najdubljim uverenjem bili protivnici sveg tog zla i nisu poinili nita zbog ega bi sebi priznali tu moralnu sakrivicu. Utvrditi neiju odgovornost ne znai utvrditi i njegovu moralnu krivicu. Kolektivna krivica, istina, nuno postoji kao utvrena politika odgovornost pripadnika drave, ali u tom smislu ne postoji kao moralna i metafizika krivica i krivina odgovornost. Preuzeti utvrenu politiku odgovornost sa svim njenim stranim posledicama teko pada svakom pojedincu. Ona za nas znai potpunu politiku nemo i siromatvo koje e nas zadugo prisiliti da ivimo na ivici gladi i smrzavanja, i u uzaludnom gru. Pa ipak, ova odgovornost kao takva ne dotie duu. U modernoj dravi svako politiki dela, makar glasajui ili ne glasajui na izborima. Priroda utvrene politike odgovornosti ne dozvoljava nikom da je izbegne se. Politiki aktivni staraju da naknadno prue opravdanje ako neto krene loe. No, u politikom delanju takve odbrane ne vae.
48

Misli se dobro, htelo se dobro. Hindenburg moda nije hteo da upropasti Nemaku i da je preda Hitleru. To mu, meutim, nimalo ne pomae; on je to uinio, i to je ono to se u politici rauna. Ili: predviala se nesrea, govorilo se i upozoravalo. No, ni to ne vai u politici ako iz toga ne usledi delanje, ili ako to delanje nema uspeha. Moglo bi se misliti i na sledei nain: postoje potpuno apolitini ljudi ije se postojanje odvija izvan svega politikog, kao to su monasi, isposnici, uenjaci i istraivai, umetnici. Ako bi bili istinski apolitini, oni bi se mogli izuzeti iz te krivice. No, i oni su politiki odgovorni, jer se i njihov ivot odvija u poretku drave. U modernim dravama ne postoji izuzee. Svakako bismo voleli da uvaimo stajanje po strani, ali to je nemogue samo uz ogranienje da izuzea, zapravo, nema. Bilo bi lepo priznavati i voleti apolitiko postojanje, ali ogluavanje o politiko uestvovanje ukida pravo apolitinima da ocenjuju konkretno dnevno politiko delanje i time vode politiku koja ne nosi nikakav rizik. Domen apolitikog iziskuje apstiniranje od ma kakvog politikog delovanja a, ipak, ni u kom smislu ne oslobaa politike saodgovornosti.

3. MORALNA KRIVICA
Svaki Nemac se pita: u emu je moja krivica? Pitanje krivice pojedinca i njegovo samopreispitivanje nazivamo pitanjem moralne krivice. Meu nama Nemcima najvee razlike postoje upravo u tom pogledu. Svako sam odluuje kako e o sebi suditi, ali, budui da postoji komunikacija, moemo meu sobom da govorimo i potpomognemo uzajamnu jasnu moralnu spoznaju. Moralna osuda drugog, meutim, ostaje in suspenso ali ne i krivina i politika. Granica gde prestaje ak i mogunost moralnog suda lei onde gde naslutimo da drugi i ne ini napor ka moralnom samopreispitivanju gde u argumentaciji uoavamo samo sofizme, i gde nam se ini da on uopte i ne slua. Hitler i njegovi sauesnici, tih par desetina hiljada,
49

stoje s onu stranu moralne krivice utoliko to je uopte ne oseaju. Oni su, izgleda, nesposobni za pokajanje i preobraaj. Oni su takvi kakvi su. Spram takvih ljudi preostaje samo sila, jer oni sami ive po zakonu sile. Meutim, moralna krivica postoji kod svih koji ostavljaju prostora savesti i pokajanju. Moralno krivi jesu oni koji su sposobni za pokajanje, oni koji su znali ili mogli da znaju a ipak su ili putem koji u samorasvetljavanju vide kao grenu zabludu bilo da su olako zatvarali oi pred onim to se dogaa; ili su dozvolili sebi da budu opijeni i zavedeni; ili su kupljeni povlasticama koje im je to donelo; bilo da su podlegli strahu. Predoimo neke od ovih mogunosti. a) ivot pod maskom neizbean za one koji su eleli da preive povlai moralnu krivicu. Lane izjave lojalnosti preteim instancama poput Gestapoa, pokreti poput faistikog pozdrava, uestvovanje u okupljanjima, i jo mnogo ta drugo to je stvaralo privid prisutnosti ko od nas u Nemakoj u ovoj ili onoj prilici nije bio za to kriv? Samo zaboravni mogu varati sami sebe u tom pogledu, jer je upravo samozavaravanje ono to ele. Pretvaranje je postalo naa druga priroda. Ono moralno tereti nau savest. b) Za trenutak spoznaje mnogo potresnija je krivica koju podvlai lana savest. Mnogi mladi ljudi bude se s jezivom sveu da ih je izdala vlastita savest u ta se, onda, ovek jo moe pouzdati? Verovali su da se rtvuju za najuzvieniji cilj, hteli su najbolje. Svako ko se budi s tom milju, zapitae se u emu je njegova krivica: u nejasnoj spoznaji, nevoljnosti da se vidi, svesnom zakljuivanju u izolovanost ivljenja u sferi pristojnosti. Ovde, najpre, treba napraviti razliku izmeu vojnike asti i lane savesti u politikom smislu, jer svest o vojnikoj asti ne pogaaju rasprave o krivici. Ko je bio veran svojim saborcima, nije uzmicao pred opasnou i dokazao se hrabrou i staloenou, potvrdio je neto nepovredivo u svojoj samosvesti. Ove isto vojnike, a istovremeno ljudske vrednosti zajednike su svim narodima. Potvrivanje tu nije nikakva krivica; ako je bilo iskreno, neokaljano zlim delanjem ili sprovoenjem nareenja iji je cilj bio zlo, ono postaje temelj smisla budueg ivota.
50

No, vojniko potvrivanje ne sme se izjednaiti s onim za ta se vodila borba. Biti dobar vojnik ne znai samim tim biti osloboen i svake druge krivice. Bezuslovna identifikacija faktike drave sa nemakom nacijom i armijom jeste krivica lane svesti. Ko je kao vojnik bio besprekoran i dalje je mogao falsifikovati vlastitu savest i, potom, iz patriotizma initi i tolerisati vidno zlo. Otuda mirna savest uprkos injenju zla. Dunost prema otadbini ide mnogo dublje od slepe poslunosti trenutnom vostvu. Otadbina prestaje da bude otadbina ako je razorena njena dua. Dravna mo nije sama po sebi cilj, ona je utoliko pogubnija ukoliko ta drava ponitava nemako bie. Otuda dunost prema otadbini ni u kom sluaju nije neizbeno povlaila poslunost Hitleru, i predubeenje da Nemaka, ak i kao Hitlerova drava, po svaku cenu mora pobediti. Upravo tu lei ta lana savest. To nije jednostavna krivica. Ona podrazumeva traginu pometenost, pre svega velikog dela nesmotrene mladei. Dunost prema otadbini podrazumeva zalaganje itavog oveka za najvie zahteve koje nam postavljaju najbolji meu naim precima, a ne idoli jednog lanog predanja. Zato zapanjuje to poistoveivanje armije sa dravom, uprkos svem zlu. Jer ova bezuslovnost slepog nacionalizma pojmljiva samo kao poslednje trono tle u svetu sve veeg bezverja povlaila je moralnu krivicu i kod ljudi ija je savest ista. Pogreno protumaeno biblijsko budi pokoran; povinuj se kome je udovina neprikosnovenost nareenja iz vojne tradicije izvitoperila svaki smisao, dalje je hranilo tu krivicu. To je nareenje za mnoge su te rei imale i jo imaju patetian prizvuk pozivanja na najuzvienije dunosti. One su, u isti mah, donosile rastereenje, doputajui da se, uz sleganje ramenima, zlo i glupost proglase neminovnim. Punu moralnu osudu zasluuje dranje u kojem ovek tei da se povinuje i, mada postupa nagonski, sebe osea kao savesno bie, dok zapravo die ruke od bilo kakve savesti. Mnogi su u teskobi nacistike vlasti, u godinama nakon 1933, prigrlili vojnu karijeru jer je izgledalo da jedino tu opstaje pristojna atmosfera slobodna od partijskog uticaja, gde preovladava raspoloenje protiv
51

Partije i gde, naizgled, mo postoji nezavisno od nje. To je, takoe, bila zabluda savesti, ije su se posledice nakon uklanjanja svih samostalnih generala stare kole ispoljile u konanom moralnom propadanju nemakih oficira na svim rukovodeim mestima (uprkos mnogobrojnim dopadljivim, ak plemenitim vojnim linostima koje su ovde uzaludno traile spas). I, ako sam se od poetka rukovodio sveu o asti i najboljim namerama, razoaranje i samorazoaranje moraju biti utoliko vei. Ovo vodi preispitivanju i najdubljih uverenja jer se namee pitanje moje odgovornosti za zabludu svaku zabludu kojoj podlegnem. Osveenje i samorasvetljavanje te zablude neizbeni su. Proavi taj put, omladina sklona idealizmu pretvara se u stamene, moralno pouzdane, politiki pronicljive ljude sposobne da odluno prigrle dosuenu sudbinu. c) Delimino odobravanje nacionalsocijalizma, polovinost, povremena unutranja asimiliacija i saglasnost predstavljaju moralnu krivicu lienu ijednog traginog aspekta prethodnih vrsta krivice. Argumentacija da u nacionalsocijalizmu ipak mora biti neeg dobrog ta spremnost da se, toboe, pravino priznaju dobre stvari bila je meu nama iroko rasprostranjena. Samo je radikalno ili-ili moglo biti istina. Ako princip prepoznam kao zao, to onda znai da je on u celini lo, pa i ono to je naizgled dobro, nije onakvo kakvim se ini. I, upravo je ta objektivnost koja grei, spremna da prizna izvesne dobre strane nacionalsocijalizma, postala ono to otuuje bliske prijatelje, to im onemoguava da jedan s drugim otvoreno govore. Isti oni koji su se stalno vajkali da se nije pojavio muenik koji bi se rtvovao u borbi za staru slobodu i protiv nepravde, bili su kadri da hvale reavanje problema nezaposlenosti naoruavanjem i finansijskim manipulacijama kao veliku zaslugu, da 1938. pozdrave pripajanje Austrije kao ostvarenje vekovnog ideala ujedinjenja Rajha, da 1940. osporavaju neutralnost Holandije nalazei opravdanje za Hitlerov napad i, povrh svega, da se raduju pobedama. d) Mnogi su se prepustili lagodnom samozavaravanju: oni e uskoro izmeniti ovu zlu dravu, najkasnije sa Firerovom smru Partija e opet
52

ieznuti. Sada je trenutak da se uestvuje, kako bi se iznutra stvari izmenile nabolje. Ti tipini razgovori izgledali su ovako: Sa oficirima: Odmah posle rata, na temeljima pobede, ukinuemo nacionalsocijalizam; ali sada se prvo moramo drati zajedno da bismo Nemaku odveli do pobede; kada kua gori, poar se gasi i ne pita se za njegov uzrok. Odgovor: Posle pobede biete rasputeni i rado ete otii kuama, dok e jedino SS zadrati oruje i nacionalsocijalistiki reim terora prerae u porobljivaku dravu. Individualan ljudski ivot vie nee biti mogu. Dizae se piramide, putevi i gradovi e se graditi i menjati po Firerovom efu. Razvie se oruana mainerija bez presedana radi konanog osvajanja sveta. Sa univerzitetskim predavaima: Mi smo fronda Partije, koja sme da se odvai na nepristrasnu diskusiju. Staramo se za duhovna dostignua. itavu stvar izmeniemo polako, kako bismo je vratili na put stare nemake duhovnosti. Odgovor: Zavaravate se. Data vam je klovnovska sloboda pod uslovom bespogovorne poslunosti. Vi utite i predajete se. Vaa borba je poeljan privid. Vi samo doprinosite sahranjivanju nemakog duha. Mnogi intelektualci su 1933. godine pristajali uz reim, stremili vodeim poloajima i izjasnili se za zvaninu ideologiju nove moi da bi kasnije, kada su lino istisnuti, postali kivni, ostajui uglavnom naklonjeni reimu sve do 1942, kada je tok rata uinio nepovoljan ishod izvesnim, to je njih odmah gurnulo na protivniku stranu. Upravo takvi smatraju sada da su pod nacistima propatili, te da su stoga upravo oni pozvani za ono to nastupa. Smatraju sebe antinacistima, i svih ovih godina su se, po samoproklamovanoj ideologiji tih nacistikih intelektualaca, nepristrasno drali istine u duhovnim stvarima, bdili nad tekovinama nemakog duha, spreavali razaranja i inili pojedinana dobra dela. Mnogi od njih nisu promenili nain miljenja koji, iako se ne moe izjednaiti s partijskom doktrinom, ipak, ak i pod maskom preobraaja i protivnitva, zadrava nacionalsocijalistiki stav i ne pristupa svom proienju. Tim nainom miljenja oni su, moda, izvorno bliski neljudskom, diktatorskom, nihilistikom biu nacionalsocijalizma, koje
53

ponitava egzistenciju. Onaj ko je kao zrela osoba 1933. godine gajio unutranje ubeenje koje je proishodilo ne prosto iz politike zablude ve iz jednog oseaja uzvienosti sopstvenog postojanja koje mu je nacionalsocijalizam pruio moe dostii proienje jedino postupnim preobraajem koji mora biti korenitiji od svih ostalih. Onaj ko se tako drao 1933. godine, taj se i bez nacionalsocijalizma iznutra lomi i naginje fanatizmu. Onaj ko je uestvovao u rasistikoj pomami, ko je gajio iluzije o obnovi na temeljima prevare, ko je prihvatao zloine koji su se tada ve deavali, nije samo odgovoran ve mora proi potpuni moralni preporod. Da li je za to sposoban i kako e to ostvariti, jeste samo njegova stvar o kojoj je teko spolja suditi. e) Postoji razlika izmeu aktivnog i pasivnog. Politiki akteri i izvrioci, rukovodioci i propagandisti snose krivicu, bez daljeg. ak i ako nisu poinili krivina dela, oni za svoje aktivnosti snose pozitivnu utvrdivu krivicu. Pa, ipak, svako od nas kriv je utoliko to je ostao nedelatan. Krivica pasivnosti je neto drugo. Nemo opravdava; moral ne iziskuje spektakularnu smrt. Jo je Platon smatrao po sebi razumljivim da se ovek u nesrenim vremenima i oajnikom poloaju pritaji ne bi li preiveo. No, pasivnost je svesna svoje moralne krivice za svaki popust, za svaki put kad nije nita uinila da se zatite ugroeni, ublai nepravda ili energino protivdeluje. Prihvatanje nemoi ipak ostavlja prostor za delotvornu aktivnost koja, mada ne bezopasna, ostaje mogua. Nepreduzimljivost bojazni pojedinac osea kao svoju moralnu krivicu: slepilo za nedau drugih, nematovitost srca, unutranju ravnodunost spram osvedoenog zla. f) Moralna krivica u spoljanjem pristajanju, putanje niz vodu, u odreenoj meri zajednika je mnogima od nas. Da bi sauvao egzistenciju, da ne bi izgubio posao i unitio anse, ovek je postajao lan Partije i upranjavao drugu nominalnu pripadnost. Niko za to nee nai apsolutno opravdanje, naroito kada se uzmu u obzir mnogi Nemci koji na to nisu pristali, i za to su snosili posledice. ovek mora sebi predoiti kakva je situacija bila, recimo 1936. ili 1937. godine. Partija je bila drava. Stanje je izgledalo nepromenljivo.
54

Nita sem rata nije moglo svrgnuti reim. Sve sile sklapale su pakt sa Hitlerom. Svi su hteli mir. Nemac koji nije eleo da bude sasvim iskljuen, da izgubi svoj poziv ili nakodi svom poslu, morao se prikloniti, posebno omladina. Tako je pripadnost Partiji ili strukovnim organizacijama prestala da bude politiki in, postajui prosto dravna milost koja se ukazuje odreenima. Znaka je bila neophodna, spoljanja, bez unutranjeg slaganja. Onaj koga su u to vreme pitali da se pridrui, teko je mogao rei ne. Za smisao tog pristajanja odluujue je u kojem kontekstu i iz kojih pobuda je neko postajao lan Partije. Svaka godina i svaka situacija imaju svoje olakavajue i oteavajue okolnosti meu kojima se pravi razlika u svakom pojedinanom sluaju.

4. METAFIZIKA KRIVICA
Moral je uvek odreen i ovozemaljskim ciljevima. Moralno mogu biti obavezan da zaloim svoj ivot, ako se radi o ostvarenju; ali ne postoji moralni zahtev da se rtvuje sopstveni ivot ako se zna da se time nita nee postii. Postoji moralno naelo zaloga, ali ne i obaveznog izbora sigurne propasti. Moralno je, u oba sluaja, pre zahtevati suprotno: da ne inimo ono to je za zemaljske ciljeve besmisleno, ve da se uvamo za ostvarenje u svetu. Meutim, u nama postoji svest o krivici koja ima jedno drugaije poreklo. Metafizika krivica je pomanjkanje apsolutne solidarnosti sa ovekom kao ovekom. Ona ostaje jedan nezatomljiv zahtev onde gde prestaje moralno smislena dunost. Ta solidarnost naruena je mojim prisustvom na mestu nepravde i zloina. Nije dovoljno to to sam oprezno stavio ivot na kocku ne bi li ih spreio, jer ako se zloin dogodio i ako sam ja tome prisustvovao i preiveo, dok je neko drugi ubijen, u sebi ujem glas koji mi govori da je to to jo uvek ivim moja krivica. Kada su novembra 1938. godine, gorele sinagoge i prvi put bili deportovani Jevreji, dogodili su se zloini pred kojima nesumnjivo stoji, pre svega, moralna i politika krivica. I u jednom i u drugom smislu krivica je na onima koji su imali mo. Generali su stajali po strani. Vojni zapovednik u svakom gradu mogao je da reaguje na te zloine,
55

jer vojnik je tu da titi sve ako zloini dostignu takve razmere da policija vie ne moe da ih sprei ili im se suprotstavi. Nisu nita uinili. U tom trenutku izneverili su nekada slavne etike tekovine nemake armije. To nije bila njihova stvar. Tim stavom otrgnuli su se od due nemakog naroda zarad vojne mainerije koja se ravna po vlastitim zakonima i samo povinuje nareenjima. Meu stanovnitvom bilo je mnogo onih koji su se istinski opirali, koji su bili obuzeti dubokim protivljenjem i slutili predstojeu nesreu. No, jo vei broj njih nesmetano je produio sa svojim uobiajenim aktivnostima, drutvenim ivotom i razonodom kao da se nita nije dogodilo. To je moralna krivica. Oni, pak, koji u potpunoj nemoi nesumnjivo nisu nita od toga mogli da spree, uinili su korak ka svom preobraaju svesni metafizike krivice.

5. REZIME
a) Posledice krivice Da smo mi Nemci, da je svaki Nemac na neki nain kriv, u to, ako nae izlaganje nije potpuno neosnovano, ne moe biti sumnje: 1. Svaki Nemac, bez izuzetka, snosi politiku odgovornost. On mora sudelovati u obeteenju koje e biti pravno regulisano. On mora podneti teret posledica pobednikovih postupaka, njegovih odluka i volje, njegove nesloge. Nismo u poziciji da tu imamo ikakav uticaj. Samo uz trajni napor da se razborito predstavljaju injenice, anse i opasnosti, moemo doprineti stvaranju pretpostavki za reenja. Odmereno i sa razlogom, ovek se sme obratiti pobedniku. 2. Ne svaki Nemac, ve samo vrlo mala manjina ima da podnese kaznu za zloine i druga manjina da ispata za nacionalsocijalistike aktivnosti. Pravo na odbranu postoji. Presuuju sudovi pobednika ili nemaki sudovi koje je pobednik ustanovio. 3. Verovatno svaki Nemac iako na sasvim razliite naine uvia moralne razloge da sebe preispita. Pri tom, on ne mora priznavati drugu instancu do sopstvenu savest.
56

4. Verovatno svaki Nemac, sposoban da razume, u metafizikom iskustvu takve nesree doivljava preobraaj svoje svesti o bivstvu i svoje samosvesti. Kako se to odvija niko ne moe ni propisati ni predvideti. To je stvar samoe svakog pojedinca. ta iz toga ponikne, udarie temelj onome to e ubudue biti nemaka dua. Razlikovanje vrste krivice moe omoguiti oveku da se otarasi itavog pitanja krivice ako ga koristi kao sofizme; ovako nekako: Utvrena politika odgovornost dobro, ali ona ograniava samo moja materijalna sredstva, nimalo ne dotiui moje unutranje bie. Krivina odgovornost pogaa samo malobrojne, mene ne to se mene ne tie. Moralna krivica ujem da je instanca samo vlastita savesti i da drugi ne smeju da me osuuju. Moja savest e prema meni postupati blago. Nije to previe strano podvui u crtu, i krenuti ispoetka. Tvrdnje o metafizikoj krivici izriito je reeno nipoto ne mogu iznositi drugi. Nju treba da uoim u nekom preobraaju. To je iaena ideja nekakvog filozofa. Tako neto ne postoji. I, ako postoji, ja ne moram s tim da se bakem. Ralanjivanje pojma krivice moe se pretvoriti u trik kojim bismo da se oslobodimo krivice. Razlikovanje se stavlja u prvi plan. Ono moe da zakloni izvor i ono Jedno. b) Kolektivna krivica Posle razluivanja glavnih inilaca krivice, vratimo se, konano, pitanju kolektivne krivice. Razluivanje, mada svagda ispravno i smisleno, moe, kako je pokazano, navesti na zabludu da se posredstvom takvih razluivanja optube mogu otkloniti i teret olakati. Pri tom se usput gubi ono o ta se, kada je re o pojmu kolektivne krivice, i pored svega, ne moemo ogluiti. Sirovost kolektivnog naina miljenja i drutvenih predrasuda ne potie nae oseanje zajednike pripadnosti. Naposletku, iskonski kolektiv je zajednitvo svih ljudi pred Bogom. Svako se, tu i tamo, moe osloboditi stega drave, naroda, grupe
57

da bi dopro do nevidljive solidarnosti ljudi kao ljudi dobre volje i ljudi u zajednikoj krivici ljudskosti. Ipak, istorijski ostajemo vezani za blie i ue zajednitvo bez koga bismo, izgubivi tlo pod nogama, potonuli. Politika odgovornost i kolektivna krivica Najpre ponovimo da se svugde na svetu ljudsko suenje i ljudska oseanja u velikoj meri rukovode kolektivnim predstavama. Na Nemstvo, ma kakvo ono moglo biti, danas se u svetu gleda kao na neto s im ovek radije ne bi hteo da ima posla. Nemaki Jevreji u inostranstvu su kao Nemci nepoeljni, jer ih u sutini gledaju kao Nemce, a ne kao Jevreje. Po takvom kolektivnom nainu miljenja, utvrena politika odgovornost istovremeno se zasniva i kao kanjavanje za moralnu krivicu. Kolektivna misao u istoriji nije retka. Varvarizam rata zahvatio je stanovnitvo u celini, ono se preputa pljaki, silovanju i trgovini robljem. Pritom, poraenima sleduje i moralna osuda pobednika. Oni treba ne samo da se pokore, ve i da priznaju i da se pokaju. Ko je Nemac, bio hrianin ili Jevrejin, u dui je zao. Nasuprot takvom rasprostranjenom, ali ne i u svetu jedinstvenom miljenju, pred nas se postavlja zahtev da razdvajanje politike odgovornosti i moralne krivice ne koristimo samo u svoju odbranu, ve i da preispitamo moguu istinu sadranu u kolektivnom nainu miljenja. Mi se ne odriemo razluivanja, ali smo ga ograniili rekavi da se ponaanje koje nas je nainilo odgovornim zasniva na ukupnim politikim prilikama koje istovremeno odreuju moral pojedinca. Iz tih prilika pojedinac se ne moe u potpunosti izdvojiti jer je, svesno ili nesvesno, njegov ivot sastavni deo tih prilika iji uticaj on ne moe izbei ak i ako stoji u opoziciji. Ima neega poput kolektivne moralne krivice u nainu ivota odreenog stanovnitva u kojem ja kao pojedinac uestvujem i iz kojeg izrasta politika realnost. Jer, politike prilike ne mogu se odvojiti od ukupnog naina ivota ljudi. Nema apsolutnog razdvajanja politike i ljudskog bivstva dogod ovek, stojei po strani, ne zatre sebe kao pustinjak.

58

Politike prilike oformile su vajcarce, Holanane, dok smo mi u Nemakoj dugo vremena vaspitavani za pokornost, za dinastika uverenja, za ravnodunost i neodgovornost spram politike realnosti i imamo u sebi neto od toga ak i kada se tome protivimo. Da itavo stanovnitvo snosi posledice dravnih postupaka quidquid delirant reges plectuntur Achivi predstavlja prosto empirijski fakat. Znati da si odgovoran, prvi je pokazatelj buenja politike slobode. Ta sloboda je stvarna, a ne tek zahtev koji se spolja namee neslobodnim ljudima, samo u onoj meri u kojoj ovo saznanje postoji i priznaje se. Politiki neslobodan iznutra, ovek se pokorava, dok se s druge strane ne osea krivim. Znati da si odgovoran predstavlja poetak unutranjih potresa koji hoe da ostvare politiku slobodu. Suprotstavljenost slobodnog i neslobodnog uverenja ogleda se, na primer, u shvatanju dravnog voe. Snose li narodi krivicu za voe koje podnose, na primer Francuzi za Napoleona? Smatra se da ga je preovlaujua veina ipak prihvatila i prieljkivala mo i slavu koju je on pribavljao. Napoleon je bio mogu jer su ga Francuzi hteli. Njegova veliina bila je u preciznosti s kojom je pogaao ta to narodne mase oekuju, ta ele da uju, koju iluziju i kakve materijalne realnosti trae. Nije li Lenc s pravom rekao: Rodila se drava koja odgovara francuskom duhu? Da, jednom delu, jednoj situaciji ali ne naprosto duhu jednog naroda! Ko moe na taj nain odrediti duh nekog naroda? Iz istog duha izrasle su i sasvim drugaije realnosti. Moglo bi se razmiljati i na sledei nain: kao to ovek odgovara za izbor voljene s kojom, povezan brakom, proivljava svoj ivot u zajednitvu sudbine, tako je i narod odgovoran za onog ijoj se vlasti pokorno preputa. Greka povlai krivicu. Njene posledice nuno se moraju podneti. Meutim, upravo bi to bilo naopako. Ono to je u braku mogue i primereno u dravi je po pravilu pogubno: bezuslovna privrenost jednoj osobi. Vernost sledbenika je nepolitini odnos ogranien na uske krugove i primitivne odnose. U slobodnoj dravi vai kontrola i smenjivost svakog oveka.

59

Otuda dvostruka krivica: prvo, uopte se bezuslovno politiki pokoravati jednom voi i, drugo, tip voe kojem smo se pokoravali. Sama atmosfera pokornosti predstavlja, u neku ruku, kolektivnu krivicu. Sopstvena svest o kolektivnoj krivici Oseamo nekakvu sakrivicu kada su u pitanju postupci lanova nae porodice. Ova sakrivica ne moe se objektivizovati. Svaki pokuaj da nas neko naini odgovornim za postupke srodnika mi bismo odbacili. Pa ipak, naginjemo tome da nas zbog iste krvi pogaa svaka nepravda koja se ini nekom iz nae porodice, kao i tome da, shodno okolnostima i nainu na koji je ona poinjena i tome koga je pogodila, pruimo nadoknadu, ak i kada nismo moralno i pravno odgovorni. Tako Nemci tj. ljudi koji govore nemaki oseaju da ih dotie sve ono to izrasta iz nemakih korena. Ne utvrena odgovornost dravljanina, ve oseaj da nas se dotie sve ono to se dotie pripadnika nemakog duhovnog i duevnog ivota, oseaj da sam s drugima istog jezika, istog porekla, iste sudbine postaje ovde osnov ne neke opipljive krivice ve, pre, analogona sakrivice. Svoje uestvovanje ne oseamo samo u onome to se dogaa danas, kao ljudi koji nose sakrivicu za postupke savremenika, ve i u kontekstu predanja. Mi moramo preuzeti krivicu svojih oeva. Da je u duhovnim uslovima nemakog ivota postao mogu jedan takav reim za to svi nosimo sakrivicu. To nipoto ne znai da moramo priznati da je nemaki misaoni svet, nemaka misao prolosti naprosto bila uzrok nacionalsocijalistikih zlodela. No, to znai da u naem nacionalnom predanju postoji neto, mono i pretee, to je naa etika propast. Sebe znamo ne samo kao pojedince, ve i kao Nemce. Svako, onakav kakav zapravo jeste, jeste nemaki narod. Ko u svom ivotu nije imao trenutak kada je, u oajnikom otporu spram vlastitog naroda, rekao: ja sam Nemaka! Ili kada je, ushien skladnou s njom rekao: i ja sam Nemaka! Nemstvo nema nekakav drugi oblik do tih pojedinaca. Otud je zahtev za preokretom, za preporodom, za odbacivanjem pogubnog zadatak postavljen narodu u obliku zahteva svakom pojedincu.
60

Poto se u dubini due ne moemo otrgnuti oseanju kolektivnog, to to sam Nemac meni, i svakom drugom, nije datost, ve zadatak. To je neto sasvim drugo od apsolutizacije naroda. Ja sam, prvenstveno, ovek, u svojoj posebnosti sam Frianin, profesor, Nemac, blizak i drugim kolektivima, i sve do one take gde se due prepliu, ja mogu biti tenje ili manje tesno povezan sa svim sebi bliskim grupama; na trenutke bi mi ta bliskost omoguila da se gotovo osetim Jevrejinom, ili Holananinom, ili Englezom. U tome je, pak, datost mog nemstva, to jest sutinskog ivota u maternjem jeziku, tako postojana da se ja na nain koji vie nije racionalno shvatljiv, koji je ak racionalno poreciv, oseam saodgovornim za ono to Nemci rade i to su radili. Oseam se bliim Nemcima koji isto oseaju, i daljim onima ije due kao da poriu ovu sponu. Bliskost pre svega postavlja izazovan zajedniki zadatak da se ne bude prosto Nemac kakav se samo jednom biva, ve biti nemaki onako kako se jo nije bilo, ali bi trebalo da se bude, i kako se uje u pozivu naih velikih predaka, a ne u istoriji nacionalnih idola. Oseajui kolektivnu krivicu, oseamo i itav zadatak ponovnog obnavljanja ljudskog bivstva sa izvora zadatak koji imaju svi ljudi na zemlji, ali koji je posebno dat, opipljiv, odluujui koliko i samo bivstvo narodu koji usled sopstvene krivice stoji pred nitavilom. Ovde se ini da sam kao filozof sada potpuno ispustio pojam. U stvari, jezik ovde izdaje i mi dajemo samo negativno odreenje podseajui da se sva ova razlikovanja koja drimo ispravnim i kojih se ni u kom sluaju ne odriemo ne smeju pretvoriti u odmorita. Sluei se njima, ne smemo ispustiti stvari iz ruku i osloboditi se pritiska pod kojim nastavljamo svojim ivotom putem i pod kojim ono neprocenjivo veno bie nae due treba da dostigne zrelost.

61

II MOGUNOST OPRAVDANJA
I mi sami, i oni koji su prema nama dobronamerni, imamo spremne argumente kojima bismo olakali svoju krivicu. Meutim, postoji ona taka gledita koja predoavajui blai sud istovremeno izotrava i karakterie vrstu krivice o kojoj je re.

1. TERORIZAM
Nemaka pod nacistikim reimom bila je zatvor. To to smo dospeli u zatvor naa je politika krivica. No, onda kada su se vrata zatvora zatvorila, iz njega se iznutra vie nije moglo provaliti. Svaku postojeu ili novosteenu krivicu i odgovornost zatvorenika treba razmatrati u sklopu pitanja ta je tada, uopte, bilo mogue uiniti. Nainiti zatvorenike kolektivno odgovornim za nedela zatvorskih nadzornika predstavlja oitu nepravdu. Smatra se da je trebalo da milioni radnika i milioni vojnika prue otpor. Kako to nisu uinili, kako su za rat radili i u njemu se borili krivi su. Moemo odvratiti da je petnaest miliona stranih radnika zajedno s nemakim radnicima isto tako radilo za rat. Nije dokazano da je s njihove strane bilo vie sabotae. Do neke vee aktivnosti stranih radnika dolo je, po svoj prilici, tek poslednjih nedelja kada je slom uveliko poeo. Nemogue je preduzeti vee akcije bez organizovanog vostva. Zahtevati od stanovnitva da ustane protiv drave, pa bila ona i drava terora, znailo bi traiti nemogue. Takav revolt mogao se javiti samo u vidu ratrkanih, nepovezanih dogaaja koji bi ire bili osueni na anonimnost a naknadno na zaborav tek nemo potonue u smrt. Postoje samo malobrojni izuzeci za koje se proulo zahvaljujui posebnim okolnostima, ali i za njih samo usmeno i u uskim krugovima (kao to je sluaj sa heroizmom nemakih studentkinja sestara ol ili profesora Hubera u Minhenu). Stoga zauuje kako se mogu izneti neke optube. Franc Verfel, u lanku napisanom ubrzo nakon sloma Hitlerove Nemake, navodei
62

da je samo jedan Nimeler pruio otpor dok u tom istom lanku pominje stotine hiljada ubijenih u koncentracionim logorima zato? Zato to su, makar samo reju, pruili otpor. Ti anonimni muenici svojim su jalovim iezavanjem samo jo jasnije predoili nemogunost takvog otpora. Sve do 1939. godine, koncentracioni logori bili su striktno unutranja nemaka stvar, a i kasnije su velikim delom bili popunjavani Nemcima. Politika hapenja svakog meseca 1944. godine premaivala su brojku od etiri hiljade. injenica da je koncentracionih logora bilo sve do kraja, svedoi o postojanju opozicije u zemlji. Katkad razaznajemo farisejski ton u optubama onih koji su pobegli pred opasnou i, uostalom nasuprot stradanjima, smrti u koncentracionim logorima i strahu koji je vladao u Nemakoj iveli u inostranstvu osloboeni prisile terora, premda podnosei muku emigracije, a koji sada svoju emigraciju kao takvu smatraju zaslugom. Dajemo sebi za pravo da se protiv tog tona smireno, bez gneva, branimo. Svakako ima pravinih glasova ljudi koji su prozreli aparat terora i njegove posledice. Recimo, u asopisu Politika marta 1945. Duajt Mekdonald pie: Vrhunac terora i terorom naturene krivice dostignut je ultimatumom ubij ili budi ubijen. Mnogi vojni zapovednici odreeni da streljaju i ubijaju odbili su, kako on kae, da uestvuju u zverstvima, i zbog toga bili streljani. Hana Arent takoe je pisala o zaprepaujuem fenomenu uestvovanja nemakog naroda u zloinima nemakih vlasti, o pretvaranju podjarmljenih u sauesnike. Uz odreene ograde, moe se rei da su oevi porodica i vredni graani koji su se savesno bavili svim zanimanjima isto tako savesno ubijali, i po nareenju inili druga zlodela u koncentracionim logorima.3

Hana Arent je sa istinskom trezvenou ovo dirljivo predstavila u lanku Organizovana krivica (Wandlung, godina prva, sveska 4. april 1946 prvobitno objavljen na engleskom u Jewish Frontier januara 1945).

63

2. KRIVICA I ISTORIJSKI KONTEKST

Moramo praviti razliku izmeu uzroka i krivice. Obrazloenje zato se neto dogodilo, i tvrdnja kako drugaije nije moglo biti smesta se uzimaju kao opravdanje. Uzrok je slep i neumitan, dok krivica pretpostavlja slobodu i uvid. Smatramo se da na isti nain postupamo i sa politikim zbivanjima. Istorijska kauzalnost kao da sa naroda skida odgovornost. Otuda olakanje kada nam se nezaobilaznost uini uverljivom kao delatan uzrok nesree. Mnogi ljudi skloni su da preuzimaju i naglaavaju odgovornost kada je re o njihovim sadanjim postupcima, iju bi svojevoljnost rado rasteretili ogranienja, uslova i zahteva dok su, s druge strane, pri osujeenju skloni da tu odgovornost odbace zarad navodne neumitnosti. O odgovornosti se samo govori ta bi ta odgovornost trebalo da bude ne ulazi se u domen iskustva. U skladu s tim, svih ovih godina moglo se uti da u sluaju da Nemaka dobije rat, to bi znailo da ga je dobila Partija, dok e, ako ga izgubi, poraz pripasti nemakom narodu, i on e biti taj koji snosi krivicu. Meutim, u istorijskom uzrono-posledinom toku zbivanja razliku izmeu uzroka i odgovornosti uopte nije mogue napraviti onde gde ljudski postupci i sami predstavljaju faktor tih zbivanja. U meri u kojoj odluke imaju udela u dogaajima, svaki uzrok istovremeno je i krivica ili zasluga. I ono to nije stvar volje i odluke i dalje ostaje zadatak. Kako e se prirodne pojave ispoljiti, zavisi i od toga kako ih ovek poima, kako s njima postupa, i ta od njih napravi. Istorijsko saznanje ni u kom sluaju ne moe poimati tok istorije kao naprosto neumitan. To saznanje, kao to nikada ne moe da predvia (kao to to, na primer, moe astronomija), ne moe ni, pri naknadnom promatranju, prepoznati neumitnost ukupnih zbivanja i pojedinanih postupaka. U oba sluaja ono sagledava raspon mogunosti, samo to ih, kada je u pitanju prolost, vidi bogatije i konkretnije.

64

Istorijsko-socioloki uvid i istorijska slika, predoena u optim crtama, i sami predstavljaju faktore zbivanja, i utoliko jesu stvar odgovornosti. Meu datim okolnostima koje kao takve stoje s onu stranu slobode i stoga s onu stranu krivice i odgovornosti prvenstveno se ukazuje na geografske uslovljenosti i svetskoistorijsku situaciju. a) Geografske uslovljenosti Nemaka ima otvorene granice sa svih strana. Ako hoe da se odri kao drava, ona u svakom trenutku mora biti vojno snana. Vremena kada je bila slaba uinili su je plenom drava sa zapada, istoka i severa, kao i juga (Turci). Zbog svog geografskog poloaja, ona nikad nije upoznala mir neugroenog opstanka poput Engleske ili, jo u veoj meri, Amerike. Engleska je, zarad vanrednog unutranjopolitikog razvoja, mogla sebi priutiti decenije spoljnopolitike nemoi i vojne slabosti, i nije zbog toga bila porobljena. Poslednju invaziju doivela je 1066. godine. Zemlja poput Nemake, koja nije zatiena prirodnim granicama, bila je prinuena da razvija vojnu dravu ne bi li uopte opstala kao narodnost. Tako je dugo vremena bila Austrija, potom Pruska. Specifinost svake drave i njeno vojno obeleje utisnuli su se na preostali deo Nemake kao neto to se unekoliko ipak osea i kao strano. Uvek se prikrivalo da je centralna Nemaka, u sutini, vazda bila pod vlau koja je, premda takoe nemaka, preostalom delu bila tuinska, ili da je, usled nemoi i rascepkanosti, bila preputena na milost i nemilost tuinima. Zato nije bilo trajno uvaenog centra ve samo privremenih sedita koje je zbog te nestalnosti samo deo Nemake oseao i prepoznavao kao svoje. Tako, zapravo, nije postojalo ono duhovno sredite koje bi bilo sastajalite svih Nemaca. ak ni naa klasina knjievnost i filozofija jo uvek nisu bile batina itavog nemakog naroda, ve samo jednog uskog, obrazovanog drutvenog sloja, prelazei sve nemake dravne granice i doseui donde dokle se govorio nemaki. Pa ni tu ne postoji nikakva jednodunost u priznanju veliine.
65

Moglo bi se rei da je geografski poloaj uslovio i militarizam sa njegovim posledicama duhom pokornosti, servilnou, pomanjkanjem slobodarske svesti i demokratskog duha kao to je od svake dravne tvorevine uinio nuno prolaznu pojavu. Drava moe opstati neko vreme samo ako postoje povoljne okolnosti i izvanredno razboriti, nadmoni dravnici. Jedan jedini neodgovorni voa mogao je dravu i Nemaku zauvek politiki ponititi. Ma kako da je ispravan osnovni pravac ovih promiljanja, za nas je od sutinske vanosti da u tome ne vidimo apsolutnu nunost. Koji e oblik taj militarizam poprimiti i da li e mudre voe istupiti ili nee, nipoto nije uslovljeno geografskim poloajem. U slinom geografskom poloaju, politika energija, solidarnost i razboritost Rimljana dale su sasvim drukije rezultate, naime ujedinjenje Italijana, konano i svetsko carstvo, premda uz ponitenje slobode na kraju. Prouavanje republikanskog Rima izuzetno je znaajno jer pokazuje kako su vojni razvoj i imperijalizam doveli demokratski narod do gubitka slobode. Ako geografske uslovljenosti ipak ostavljaju slobodan prostor, onda se pribegava tome da ono to je presudno, van okvira krivice i odgovornosti, jeste prirodom dati mentalitet odreenog naroda. To je puko sredstvo lanog vrednovanja pa bilo ono precenjivanje ili potcenjivanje. Moda postoji neto u prirodom datim temeljima naeg vitalnog postojanja to nalazi svoje ostvarenje na vrhuncima nae duhovnosti. No, mi moramo priznati da o tome gotovo nita ne znamo. Intuiciju neposrednog utiska oitu koliko i varljivu, u trenutku obavezujuu koliko i trajno nedopustivu nijedno rasno uenje nije podiglo na neki vii nivo realnog saznanja. Mentalitet naroda se, zapravo, uvek ilustruje proizvoljnim izdvajanjem odreenih istorijskih pojava. A one su, opet, uvek rezultat zbivanja i stanja koje je obeleeno ovim zbivanjima. Uvek je re o grupi pojava koje su izdvojene meu ostalima kao jedan od tipova. Prema prilici, moe se desiti da izau na videlo sasvim drukije, inae pritajene mogunosti koje su sadrane u mentalitetu. Prirodom dani
66

mentalitet i bogomdana obdarenost verovatno postoje; naprosto, mi o tome ne znamo mnogo. Ne smemo na ovaj nain skinuti odgovornost sa sebe; na nama je da spoznamo ljudsku slobodu za sve mogunosti. b) Svetskoistorijske prilike Kako Nemaka stoji u svetu, ta se u njoj dogaa, kako je drugi tretiraju za Nemaku je utoliko bitnije jer je ona svojim geografskim poloajem izloena uticajima sa strane vie nego druge evropske drave. Stoga Rankeove rei o primatu spoljne politike u odnosu na unutranju odista vae za Nemaku, premda ne i naelno istorijski. Neu predstavljati politike odnose u poslednja pola veka, mada oni, bez svake sumnje, nisu nebitni za ono to je u Nemakoj postalo mogue. Kratko u se osvrnuti samo na jednu unutranju, duhovnu pojavu u svetu. U tom smislu bi se moda moglo rei sledee: u Nemakoj je provalilo ono to je kao duhovna i verska kriza zahvatilo itav zapadni svet. Ta injenica dodue ne umanjuje krivicu to se to desilo upravo u Nemakoj a ne negde drugde, ali oslobaa od apsolutne izolacije. Ona je pouna za druge i tie se svih. Nije jednostavno definisati ove kritike svetsko-istorijske prilike: opadanje delotvornosti hrianske i biblijske vere uopte; gubitak vere, zbog ega se posee za surogatom; istorijske promene prouzrokovane tehnologijom i novim nainima proizvodnje koje, po prirodi stvari, nezadrivo vode socijalistikim porecima gde mase stanovnitva svako treba da dou do svojih ljudskih prava. Stanje je, manje-vie, svuda takvo da ovek kae: neto se mora promeniti. U takvim prilikama najtee pogoeni, ljudi najsvesniji svog nezadovoljstva, naginju nesmotrenim, prenagljenim, varljivim, prevarantskim reenjima. U jednom procesu koji je zahvatio itav svet, Nemaka je izabrala osamljenu stazu podvale kojom e otplesati ka svojoj propasti.

67

3. KRIVICA DRUGIH
Ko jo uvek nije samorasvetljavanjem spoznao svoju krivicu bie sklon da tui svoje tuioce. Sklonost da uzvratimo udarac kod nas Nemaca, u ovom trenutku, neretko je znak da jo nismo shvatili sami sebe. A u katastrofi je svakom od nas najprea upravo jasna spoznaja o sebi. Zasnivanje novog ivota na izvoru naeg bia moe se postii jedino neumornim samorasvetljavanjem. To, dodue, ne znai da ne smemo da vidimo kakvo je pravo stanje stvari kada se osvrnemo na druge drave kojima Nemaka, na kraju krajeva, duguje zahvalnost za oslobaanje od hitlerovskog jarma i na ijim odlukama poiva naa sutranjica. Moemo i moramo sebi razjasniti ta je u dranju drugih otealo nau situaciju, kako na unutranjem tako i na spoljnjem planu. Njihovi proli i budui postupci deo su sveta u kome mi, u potpunosti zavisei od njega, treba da pronaemo svoj put. Iluzije moramo izbegavati. Ne smemo zapasti ni u slepo odbacivanje, niti pak u slepo oekivanje. Kad govorimo o krivici drugih, te rei nas lako mogu zavesti. Ako je odreeno dranje drugih omoguilo neke dogaaje, to je politika krivica. U raspravi o tome ni u jednom trenutku ne sme se smetnuti s uma da je ta krivica u jednoj drugoj ravni u odnosu na Hitlerove zloine. Dve stvari nam se ovde ine kljunim: politiko postupanje Saveznica 1918. godine, i njihovo stajanje po strani dok se gradila hitlerovska Nemaka: 1. Engleska, Francuska i Amerika su 1918. godine bile pobednice. U njihovim rukama, a ne u rukama poraenog neprijatelja, poivao je dalji tok svetske istorije. Pobednik preuzima odgovornost koja je samo njegova, ili sebi uskrauje taj zadatak. Ako se desi ovo drugo, njegova istorijska krivica je oigledna. Pobednik se ne moe prosto povui u svoju uu sferu, i na miru posmatrati ta se u svetu mimo njega dogaa. On ima mo da sprei
68

dogaaje ije se kobne posledice slute. Nekorienje te moi predstavlja politiku krivicu onoga ko tu mo ima. Ogranii li se na optube na papiru, on je taj zadatak prenebregao. Danas ovo neinjenje predstavlja prekor upuen Saveznicima, koji nipoto ns ne oslobaa krivice. Dalje obrazlaganje moglo bi ukazati na Versajski mirovni ugovor i njegove posledice, zatim i na preputanje Nemake stanju koje je izrodilo nacionalsocijalizam. Dalje, moe se zameriti tolerisanje prvog akta nasilja, ulaska japanske vojske u Manduri, koji je, uspevi, dao primer; najzad i tolerisanje Musolinijevog akta nasilja pohoda na Etiopiju 1935. alosno je da je politika Engleske bila takva da Musolinija dovede u pat poziciju enevskim Drutvom naroda, a da, potom, ove odluke ostavi na papiru, nevoljna i nemona da Musolinija zbilja uniti a i bez jasne reenosti da napravi radikalan zaokret i da u savezu s njim, lagano menjajui njegov reim iznutra, stane na put Hitleru kako bi obezbedila mir. Jer, Musolini je 1934. jo uvek bio spreman da se zajedno sa zapadnim silama postavi protiv Nemake te godine on dri vatren i pretei, kasnije zaboravljeni govor protiv Hitlera u trenutku kada se Nemaka spremala da umarira u Austriju. Ovakva polovina politika reenja potom su urodila savezom Hitlera i Musolinija. Za uzvrat se moe rei da niko nije znao kakve e biti dalekosene posledice drukije odluke. A, najpre valja istai da su Englezi vodili politiku u kojoj je i moral imao udela (to je nacionalsocijalistika misao ak ukalkulisana kao slabost Engleske). Englezi zato nisu mogli nesputano doneti svaku politiki efektnu odluku. Oni su eleli mir i nastojali da jo iskoriste svaku ansu da se on odri pre nego to pribegnu krajnostima. Bili su spremni na rat tek kada je bezizlaznost postala oigledna. 2. Osim graanske, postoji i evropska i opteljudska solidarnost. S pravom ili ne, tek mi smo upravo u tu evropsku solidarnost polagali nadu kada su se vrata nemakog zatvora zatvorila. Tada jo nismo slutili sav uas i posledice zloina. No, videli smo radikalan gubitak slobode i znali smo da je samovolja vlasti time dobila poligon. Videli smo nepravdu i videli smo izgnane kada je to, u
69

poreenju s onim to su donele naredne godine, jo bilo bezazleno. Znali smo za koncentracione logore ne znajui za zverstva koja su se tamo odigravala. Dakako da svi mi u Nemakoj zajedniki snosimo odgovornost za to to je takva politika situacija uopte nastala, za to to smo izgubili svoju slobodu i bili primorani da ivimo pod despotskom vlau beslovesnih neljudi. U isti mah, u svoju odbranu moemo rei da smo bili rtve kombinacije potajnog bezakonja i otvorenog nasilja. Onako kako dravni poredak omoguuje rtvi zloina da titi svoja prava, nadali smo se da evropski poredak ne moe dopustiti ove zloine drave. Ne mogu zaboraviti razgovor koji sam, maja 1933, vodio u svom stanu sa prijateljem4 koji je emigrirao i sada ivi u Americi, u kojem smo enjivo odmeravali mogunosti ulaska zapadnih trupa u najskorije vreme. Tom prilikom, on je rekao da e, ako se eka jo godinu dana, Hitler pobediti, i da e Nemaka, a moda i Evropa, biti izgubljene. U takvom raspoloenju, uzdrmani u korenu, i stoga u mnogo emu vidoviti, a opet slepi za tota drugo, sa sve veim uasom proivljavali smo naredne dogaaje: U rano leto 1933. godine Vatikan je, u pregovorima koje je vodio Papen, sklopio konkordat s Hitlerom. To je bila prva velika potvrda njegovog reima i izuzetan dobitak za Hitlera lino. inilo se gotovo nemoguim, ali se ipak desilo. Obuzela nas je groza. Sve drave priznale su Hitlerov reim; uli su se glasovi divljenja. Godine 1936, u Berlinu je odrana Olimpijada na koju se sjatio itav svet. Ogoreni, sa aljenjem smo uvideli da nas je svaki stranac koji se tu pojavio ostavio na cedilu ni oni, kao ni toliki Nemci, nisu videli ta se zapravo zbiva. Godine 1936, Hitler je zauzeo Rajnsku oblast; Francuska je to progutala. Godine 1938, Times je preneo erilovo otvoreno pismo Hitleru, u kojem je stajalo: Da Engleska doivi nacionalnu nesreu uporedivu
Re je o filozofu Erihu Franku (umro 1948); razgovor je voen u trenutku kada je on, iz enje za Evropom, stigao u Amsterdam.
4

70

s nesreom koju je Nemaka doivela 1918, molio bih Boga da nam poalje oveka vae volje i snage uma (i sm pamtim ove rei, ali navodim prema Repkeu). Godine 1935, Engleska je, posredstvom Ribentropa, s Hitlerom zakljuila ugovor o flotama. Za nas je to znailo da Engleska die ruke od nemakog naroda radi odravanja mira s Hitlerom. Mi ih se ne tiemo oni jo uvek nisu preuzeli svoju evropsku odgovornost. Ne samo da stoje po strani dok zlo buja, ve s njim sklapaju ugovore. Putaju Nemce da tonu sve dublje u militaristiku dravu terora. I pored sve kritinosti u tampi, ne preduzimaju nita. Mi u Nemakoj smo bespomoni, dok bi oni mogli jo uvek moda bez prevelikih rtava da nam povrate slobodu. Posledice tog neinjenja osetie i sami, i sve e biti plaeno mnogo veim rtvama. Godine 1939, Rusija zakljuuje pakt sa Hitlerom. Ovo je Hitleru konano omoguilo da zapone rat a kad se to desilo, sve neutralne zemlje zajedno sa Amerikom stajale su po strani. Svet se nije ujedinio da jedim zdruenim naporom odsee ruku avola. U knjizi objavljenoj u vajcarskoj, Repke karakterie celokupne prilike u Nemakoj od 1933. do 1939. godine na sledei nain: Dananja svetska katastrofa gigantska je cena koji svet mora da plati jer se ogluio o brojne znake upozorenja koji su od 1933. do 1939. sve otrijim tonovima najavljivali pakao ija je vrata trebalo da odkrine satanska snaga nacionalsocijalizma, najpre u samoj Nemakoj, a potom i u celom svetu. Uasi ovog rata odgovaraju upravo onome to je svet dopustio da se desi u Nemakoj dok je, tavie, zadrao normalne odnose sa nacionalsocijalizmom i organizovao zajednike meunarodne manifestacije i kongrese. Danas bi svakom trebalo da bude jasno da su Nemci bili prve rtve varvarske invazije koja ih je nagrizla odozdo, da su njih prve nadvladali teror i masovna hipnoza, i da je sve to su okupirane zemlje kasnije podnosile prvo bilo poinjeno nad samim Nemcima, ukljuujui i najgoru moguu sudbinu; da ih prisile i dovedu do toga da postanu orua daljeg tlaenja i porobljavanja.

71

Imaju pravo kada nam prebacuju da smo pod terorom pasivno stajali po strani dok su injeni zloini i dok se reim utvrivao na vlasti. No, mi imamo da predoimo da su drugi iako sami nisu iveli pod terorom isto tako pasivno dozvolili, ako ne nehotice i potpomagali, da se dogaa ono za ta su smatrali da je poto se odvija u drugoj dravi, tua stvar. Treba li da priznamo da smo iskljuivi krivci? Da, ukoliko je re o tome ko je zapoeo rat: ko je prvi oformio teroristiku organizaciju svih raspoloivih snaga sa jednim jedinim ciljem: da vodi rat; ko je kao narod i u svojoj dravi izneverio sebe i digao ruke od sopstvenog bia; i, jo: ko je poinio neprevaziene strahote. Kako je rekao Duajt Mekdonald, brojne ratne strahote poinile su sve strane, ali su strahote koje je nemaka strana poinila jedinstvene. Paranoina mrnja liena bilo kakvog politikog smisla zverska stradanja u kojima su racionalno koriena sva sredstva moderne tehnologije koja prevazilaze svaku srednjovekovnu spravu za muenje. Pa ipak, re je o odreenim Nemcima, o maloj grupi (pri emu se podvlai neodreena granica u odnosu na one koji su bili kadri da sarauju po nareenju). Nemaki antisemitizam ni u jednom trenutku nije predstavljao narodnu akciju. Pri nemakim pogromima izostala je saradnja stanovnitva, nije bilo surovosti i spontanih zverstava nad Jevrejima. Ako nije bilo slabanih izraza negodovanja, masa je, ustuknuvi, utala. Treba li da priznamo da smo mi jedini krivci? Ne, ukoliko se mi kolektivno, kao narod, kao bioloka vrsta bez ikakvih ograda proglaavamo zlikovakim. Suprotstavljajui se takvom miljenju, moemo ukazati na injenice. Ova razmatranja ne predstavljaju opasnost po na unutranji stav jedino ako uvek imamo na umu ono to emo ovom prilikom jo jedanput ponoviti: 1. Svaka krivica koju moemo svaliti na druge i koju oni mogu svaliti na sebe nije krivica za zloine koje je poinila Hitlerova Nemaka. Krivica drugih su poputanje i polovinost, politiko skretanje s pravog puta.
72

To to su nai neprijatelji kasnije u toku rata zatvorenike kampove takoe pretvarali u koncentracione logore i pribegavali ratovanju kakvom je Nemaka prva pribegla, ovde je sekundarno. Ovde nije re o dogaajima nakon obustave oruanih sukoba niti o onome to je Nemaka propatila posle kapitulacije, i to jo uvek trpi. 2. Naa rasprava o krivici slui tome da prodremo do smisla nae sopstvene krivice, i onda kada govorimo o krivici drugih. 3. Ono da drugi nisu nita bolji od nas svakako stoji, ali je u ovom asu takvo razmiljanje neprimereno. U proteklih dvanaest godina drugi su, sve u svemu, ipak bili bolji od nas. Opta istina ne sme se koristiti da nivelie partikularnu, dananju istinu pojedinane krivice.

4. SVEOPTA KRIVICA?
Kada se o neusaglaenosti politikog dranja Saveznika kae da je re o neumitnostima politike uopte, odgovoriemo da je to svekolika ljudska krivica. Znaaj uoavanja ponaanja drugih za nas nije u tome da olaka nau krivicu, ve svoje opravdanje ima u injenici da je svima nama kao ljudima poverena briga za oveanstvo, a ono danas ne samo da je doseglo svest o sebi kao celini, ve kao rezultat epohe tehnologije i nauke vaspostavlja svoj poredak ili pak proputa da to uini. Naa ljudskost nam daje pravo da delimo brigu o oveanstvu u celini. Koliko bi bilo lake da pobednici nisu ljudi kao mi, ve nesebini vladari sveta. Tada bismo imali mudre i dalekovide predvodnike uspene obnove koja ukljuuje i istinsko obeteenje. Tada bi nam njihovi postupci i uzor ivotno predoavali demokratiju, inei da je svakog dana oseamo kao ubedljivu stvarnost. Tada bi oni meusobno bili jedinstveni, iznosili stvar u trezvenom, otvorenom razgovoru bez zadnjih misli, a sva pokrenuta pitanja brzo bi dobila smisleno razreenje. Tada, nikakva obmana ne bi bila mogua, nikakav privid, preutkivanje niti razlika izmeu zvaninog i privatnog govora. Tada bi naem narodu pripalo izvanredno vaspitanje, u itavom stanovnitvu najivlje bi se razvila naa misaonost i usvojile bi se najbolje tekovine.
73

Tada bi se s nama postupalo strogo, ali pravino i velikoduno, tavie srdano, dogod kod tih nesrenih zavedenih na stranputici postoji i najmanja predusretljivost. No, i drugi su ljudi kao mi. I u njihovim rukama nalazi se budunost oveanstva. itavo nae postojanje i sve mogunosti naeg bia vezani su za njihove postupke i posledice tih postupaka. Zato nas se tie da ispipamo ta je to to oni ele, ta je to to misle i kako postupaju. Mueni tom brigom, pitamo se nisu li drugi narodi sreniji moda i zahvaljujui povoljnijoj politikoj sudbini? Nisu li oni moda pravili iste greke, a da su kobne posledice, koje su ns sunovratile u ponor, izostale? Svako upozorenje koje dolazi od nevoljnika odbili bi da prime. Verovatno ne bi imali razumevanja za brigu Nemaca o daljem toku istorije koji je na njima, ne na Nemcima, i smatrali bi je istom drskou. Meutim, ne moemo pobei od pomisli koja nam kao kakva nona mora ne da mira: da u Americi zavlada diktatura nalik hitlerovskoj, to bi za dogledno vreme bio kraj svake nade. U Nemakoj je osloboenje moglo da doe samo spolja. Posle ustolienja diktature, oslobaanje iznutra vie nije bilo mogue. Da anglosaksonskim svetom iznutra ovlada diktatura kao to je ovladala nama, ovog spolja i osloboenja vie ne bi bilo. Sloboda koju je zapadni ovek izvojevao, i koja je bila stvar stotina, pa i hiljada godina borbe, bila bi prolost. Ponovo bi bio tu primitivizam despotizma, ovaj put potpomognut svim tehnikim sredstvima. ovek svakako ne moe biti veno neslobodan, ali to bi bila uteha na veoma duge staze na ravni Platonovog naela da e se sve to je mogue u toku beskonanog vremena, u ovom ili onom trenutku tu ili tamo, ispoljiti ili ponoviti kao zbilja. Sa uasom prepoznajemo oseanje moralne superiornosti: ko se osea apsolutno sigurnim od opasnosti, ve je na putu da joj podlegne. Sudbina Nemake mogla bi svima da poslui kao nauk. Kada bi se samo to iskustvo razumelo! Mi nismo nikakva rasa nieg reda. Ljudske osobine su svagda sline. Svuda postoji ona nasilnika, zloinaka manjina, okretna i spremna da iskoristi priliku da se doepa vlasti i da je brutalno iskoristi.
74

I te kako nas moe zabrinuti samouverenost pobednika. Jer, na njima sada poiva odsudna odgovornost za dalji tok stvari. Njihova je stvar da spree ili prizovu novo zlo. Kakva god bila njihova krivica, od ovog trenutka zlo emo podjednako oseati mi kao i oni. Sada kada je re o itavom oveanstvu, njihova odgovornost za ono to rade jo je vea. Ako se lanac zla ne prekine, pobednik e dospeti u isti poloaj u kojem smo mi bili, a s njim ovog puta i itavo oveanstvo. Kratkovidost u razmiljanju, naroito u javnom mnjenju koje poput nezadrivog talasa sve preklapa, predstavlja neizmernu opasnost. Bog na zemlji ne spada u Boija orua. Na zlo odgovarati zlom, posebno kada je re o zatvorenicima, ne samo zatvorskim nadzornicima, stvara zlo i poraa novu nesreu. Pratei sopstvenu krivicu do njenog izvora, suoavamo se sa ljudskom sutinom koja je svoje nemako oblije poprimila u vidu jedinstvenog, stranog postajanja krivim, a koja kao mogunost postoji u oveku kao takvom. Kada je o nemakoj krivici re, zacelo se moe rei da je to i sveopta krivica svekoliko pritajeno zlo delimino je krivo za provalu zla na ovom mestu, u Nemakoj. Kada bismo mi Nemci hteli da ublaimo svoju krivicu pozivanjem na opteljudsku krivicu, to, zapravo, ne bi predstavljalo nita drugo do lano opravdanje. Dublji uvid, a ne olakanje jeste ono to ta razmiljanja mogu da nam donesu. Pitanje prvobitnog greha ne sme se premetnuti u izmicanje pred nemakom krivicom. Svest o prvobitnom grehu jo uvek ne predstavlja uvid u nemaku krivicu. No, ni religijska spoznaja prvobitnog greha ne sme postati maska lane spoznaje o kolektivnoj nemakoj krivici, pri emu bi u neasnoj maglovitosti druga smenila prvu. Ne teimo tome da okrivljujemo druge. Meutim, sa odstojanjem i zabrinutou onih koji su poklekli, i koji dolaze sebi i priseaju se, mislimo: samo da drugi ne pou tim putem! Danas otpoinje jedan nov istorijski period. Od sad odgovornost za ono to se dogaa poiva na pobednikim silama.

75

III NAE PROIENJE

Samoprosvetljenje naroda u istorijsku osveenost i lino samoprosvetljenje pojedinca naizgled su dve razliite stvari. Zapravo se prvo odigrava samo posredstvom drugog. Ono to pojedinci ostvare u meusobnoj komunikaciji moe, ako je istinito, postati proirena svest velikog broja i, potom, vaiti za samosvest jednog naroda. I ovde se moramo okrenuti protiv kolektivnog naina miljenja. Svaki istinski preobraaj odigrava se u pojedincu, u bezbrojnim pojedincima samostalno ili podstaknuto razmenom. Mi Nemci se svi, makar i na raznorodne, tavie suprotstavljene naine, opominjemo svoje krivice i nevinosti. Svi mi to inimo, i nacionalsocijalisti i protivnici nacionalsocijalizma. Kada kaem mi, mislim na ljude uz koje u jeziku, poreklu, situaciji, sudbini spoznajem svoju neposrednu solidarnost. Ne elim nikoga da optuim kad kaem mi. Ako se drugi Nemci ne oseaju krivim, to je njihova stvar, osim u sluaju kanjavanja za zloine onih koji su ih poinili i politike odgovornosti svih za postupke Hitlerove drave. Oni koji se ne oseaju krivim predmet su napada tek ako sami napadnu. Ako, zadravajui nacionalsocijalistiki nain miljenja, hoe da nam ospore nemstvo i ako su, umesto da jo jednom temeljno promisle i sasluaju razloge, spremniji da uz pomo optih predrasuda osporavaju druge, oni u tom sluaju raskidaju solidarnost, ne elei da sebe preispitaju i razviju u govoru sa drugim. Zdravorazumski, razborit uvid lien sentimentalnosti nije redak u narodu. Primeri takvih jednostavnih iskaza slede: Osamdesetogodinji naunik: U proteklih dvanaest godina nikada nisam poklekao, pa ipak nikada nisam bio zadovoljan sobom; jednako sam lupao glavu bi li se moglo sa isto pasivnog otpora protiv nacista prei na dela. Hitlerova organizacija bila je isuvie satanska. Mladi antinacista: I nama protivnicima nacionalsocijalizma je nakon to smo se dugi niz godina, makar i krguui zubima, savijali pred strahovladom takoe potrebno proienje. Time stojimo na

76

odstojanju spram farisejstva onih koji misle da ih ve samo odsustvo partijske znake ini prvoklasnim ljudima. inovnik u procesu denacifikacije: Ako sam dozvolio sebi da pod pritiscima pristupim Partiji, da mi relativno dobro ide, da se prilagodim nacistikoj dravi i utoliko uivam prednosti makar to inio u unutranjem revoltu i ako sada ubiram plodove toga, pristojnost mi ne dozvoljava da se alim.

1. UZMICANJE PRED PROIENJEM

a) Uzajamno okrivljavanje Mi Nemci se meusobno veoma razlikujemo po vrsti i stepenu uestvovanja u nacionalsocijalizmu ili otporu protiv njega. Svako ponaosob mora promisliti vlastito unutarnje i spoljno vladanje, i tragati za samosvojnim preporodom u ovoj krizi nemstva. I vremenska taka u kojoj je ovo unutranje preobraavanje otpoelo veoma se razlikuje od pojedinca do pojedinca da li je to bilo 1933, ili 1934. godine, nakon ubistva od 30. juna, ili poev od 1938, nakon paljenja sinagoga, tek u ratu, pod pretnjom poraza ili tek kada je doao slom. Mi Nemci se ne moemo u svim ovim stvarima podvesti pod jedan imenitelj. Kreui sa bitno razliitih polaznih taaka, moramo biti otvoreni jedni za druge. Dravna pripadnost je, moda, jedini zajedniki imenitelj. Svi zajedno snosimo odgovornost to smo, ne umrevi, dozvolili da se desi 1933. godina. To spaja i spoljanju i unutranju emigraciju. Velike razliitosti omoguavaju da svi svima prebacuju. To e potrajati dogod pojedinac istinski ima u vidu samo sopstveni poloaj i njemu sline, prosuujui poloaj drugih samo kroz prizmu vlastitog. Zauuje koliko smo stvarno uzrujani samo kada nas neto pogaa, i koliko sve vidimo iz sopstvenog specifinog ugla. Uistinu bismo mogli klonuti duhom kada strpljenje za meusobni razgovor preti da nas izda, i kada nailazimo na nabusito i osorno odbijanje.

77

Ovih proteklih godina bilo je Nemaca koji su od ostalih Nemaca zahtevali muenitvo. Nismo smeli utke da otrpimo ono to se dogaalo. ak i ako ne oekujemo da poduhvat uspe, ta injenica bi ipak predstavljala moralno uporite za itavo stanovnitvo, vidljivi simbol priguene snage. Tako neto mogao sam sve od 1933. da ujem od svojih prijatelja, mukaraca i ena. Ovakvi zahtevi parali su srce jer je u njima bilo duboke istine, koja je, meutim, uvredljivo izvitoperena nainom na koji se iznosi. Ono to ovek sa samim sobom moe da iskusi pred transcendencijom srozava se na nivo moralizovanja, ak i senzacionalizma. Tiina i strahopotovanje su narueni. Lo primer uzmicanja pred proienjem uzajamnim okrivljavanjem danas pruaju i mnoge rasprave izmeu emigranata i onih koji su ostali, grupa koje se mogu nazvati spoljanjom i unutranjom emigracijom. Svaka nosi svoj bol. Emigrant nosi bol ivota u svetu stranog jezika, enje za domovinom. Simbol toga bola je pria nemakog Jevrejina iz Njujorka u ijoj je sobi stajala Hitlerova slika zato? Samo da bi ga svakodnevno podseala na uase koji ga oekuju kod kue ne bi li tako prevladao svoju enju za domovinom. Oni koji su ostali iskusili su naputenost, izgnanstvo u sopstvenoj zemlji, pretnje, usamljenost u nevolji, izbegavanja svih sem nekoliko prijatelja koje opteretiti znai osetiti novi bol. Uzajamno optuivanje navodi nas da se zapitamo: da li nam duevno stanje i ton onih koji na taj nain optuuju, ine dobro, da li nas raduje da se ti ljudi tako oseaju, da li su oni uzor, ima li u njima neeg poput zanosa, slobode, ljubavi to nam moe dati hrabrosti? Ako nema, onda to to oni govore nije istinito. b)Samonipodatavanje i prkos Osetljivi smo na prebacivanja i spremni da drugima prebacujemo. ovek ne dozvoljava da mu se suvie prie, ali se esti pri moralnom ocenjivanju drugih. I onaj koji je kriv, nee sebi dozvoliti da to i kae. A i kada sebi prizna, nee dozvoliti bilo kome drugom da to kae. Svet je sve do malih svakodnevnih pojedinosti prepun pripisivanja vinovnitva za nesreu.
78

Onaj ko je osetljiv na prebacivanja lako moe poeti da naginje priznanju krivice. Takvo priznanje krivice lano, jo uvek nagonsko i zahtevno ima jednu uoljivu crtu: poto se, kao i svoja suprotnost, kod istog oveka hrani iz istog htenja moi, osea se da priznanjem krivice pokajnik sebi hoe da prida vrednost, da prednjai u odnosu na druge. Njegovo priznanje krivice hoe da iznudi to priznanje od drugih. Eto agresivne crte takvih priznanja. Filozofski, stoga, prvi zahtev pri svakom bavljenju pitanjem krivice jeste bavljenje samim sobom, takvo u kome iezava razdraljivost koliko i sklonost agresivnom priznavanju krivice. Ovaj fenomen, koji sam ovde psiholoki oslikao, danas je isprepletan sa svom ozbiljnou nemakog pitanja. Ono to za nas predstavlja opasnost jesu samonipodatavalako jadikovanje pri priznavanju krivice i prkosni ponos koji se povlai u sebe. Mnogi dozvoljavaju da budu zavedeni trenutnim egzistencijalnim interesima. Priznanje krivice im izgleda korisno. Silno negovanje sveta zbog moralne izopaenosti Nemake odgovara njenoj dragovoljnoj spremnosti da prizna krivicu. U susret moi izlazi se laskanjem. Njoj se rado govori ono to ona eli da uje. Na to se nadovezuje fatalna sklonost da se priznavajui krivicu priinimo boljim od drugih. U samoogoljavanju krije se napad na one koji to ne ine. Sramotnost tog jeftinog samooptuivanja, neasnost tog toboe unosnog laskanja je oita. Prkosni ponos je drugaiji. Pri moralnom napadu on se smesta povlai u pravovremenu zadrtost. Samosvest se eli postii u tobonjoj unutranjoj samostalnosti. Ona se, meutim, ne moe stei ako ono presudno ostane nerazgovetno. Presudno lei u pojavnosti veitog, koja je danas opet tu u novom vidu: ko u situaciji potpunog poraza ivot pretpostavlja smrti, moe iveti samo u istinoljubivosti, jedinom dostojanstvu koje mu je preostalo, ako o svom ivotu donese odluku sa sveu o smislu koji se u njemu krije. Hteti iveti u nemoi znai doneti odluku koja predstavlja akt ivotno utemeljujue ozbiljnosti. Iz te odluke sledi preobraaj koji modifikuje sve vrednosti. Tu ako se ona sprovede i preuzmu posledice,
79

prigrle bol i rad moda lei najvia mogunost ljudske due. Nita nije poklonjeno. Nita ne dolazi samo po sebi. Samo ako se ta odluka jasno prihvati kao polazite, mogu se izbei izvrtanja samonipodatavanja i ponosnog prkosa. Proienje vodi ka jasnosti odluka i njihovih posledica. Sada, kada je zajedno s porazom tu i krivica, ne smemo prihvatiti samo nemo, ve i krivicu. Preobraavanje koje bi ovek voleo da izbegne mora ponii iz obe. Ponosni prkos iznalazi mnotvo gledita, grandioznosti, oseajne uzvienosti ne bi li sebi priskrbio obmanu koja mu omoguava da se dri vrsto. Na primer: ovek menja smisao nunosti prihvatanja onoga to se dogodilo. Neobuzdano naginjanje da se izjasnimo za svoju istoriju doputa zlu da se pritajeno perpetuira, da se u njemu nae dobro, da stoji u dui kao ponosna tvrava isturena protiv pobednika. Takvo izvrtanje omoguava reenice poput sledeih: Moramo znati da jo uvek u sebi nosimo izvornu snagu volje, koju je stvorila prolost, moramo se za nju izjasniti i usvojiti je kao deo svoje egzistencije... Mi smo bili oba i ostaemo oba... i sami smo uvek samo itava naa istorija iju snagu u sebi nosimo. Mlada generacija Nemake morala bi da iznudi pijetet kako bi opet postala ono to je prethodna bila. Prkos pod maskom pijeteta ovde je pobrkan s istorijskim tlom u koji smo s ljubavlju ukorenjeni, sa celokupnom realnou zajednike prolosti, iz koje samu prirodu mnogo ega ne samo da ne volimo, ve odbacujemo kao strano naem biu. U prepoznavanju zla kao zla mogue su i ovakve reenice Moramo postati tako hrabri, i tako veliki, i tako blagi da uzmognemo da kaemo: da, i te strahote bile su naa stvarnost, i to e i ostati, ali mi, ipak, imamo snage da ih u sebi preobrazimo za stvaralako pregalatvo. Mi poznajemo mogunosti uasa u nama samima koje su u jednom trenutku zadobile alosni oblik zastranjivanja. Mi volimo i potujemo itavu svoju istorijsku prolost sa pijetetom i ljubavlju koja je vea od svake pojedinane istorijske krivice. Mi u sebi nosimo ovaj vulkan, sa smelou spoznaje da nas on moe razneti, ali i sa uverenjem da e se, tek kada budemo kadri da ga savladamo, pred nama
80

otvoriti poslednji prostor slobode: da u opasnoj snazi takve mogunosti dopustimo da postane stvarno ono to e biti jedno od dostignua naeg duha. To je primamljiv apel potekao iz loe filozofije iracionalizma da se bez donoenja stvarne odluke zastupa egzistencijalno nivelisanje. Savladavanje ni izbliza nije dovoljno. U pitanju je izbor. Ako se on ne napravi, opet biva mogu prkos zla koji neizostavno vodi u pecca fortiter. Pogreno je pretpostaviti da je u odnosu na zlo mogua samo prividna zajednica. Druga vrsta ponosnog prkosa moe opet itav nacionalsocijalizam istorijskofilozofski perpetuirati u estetskoj predstavi koja, zamagljujui njegovu istinsku prirodu, od trezveno sagledane nesree i oiglednog zla pravi lanu veliinu: U prolee 1932, jedan nemaki filozof predskazao je da e se u roku od deset godina svetom politiki vladati samo iz dva centra: Moskve i Vaingtona; da e izmeu njih Nemaka kao politiko-geografski pojam postati bespredmetna, i da e egzistirati jo samo kao duhovna sila. Nemaka istorija, kojoj je poraz iz 1918. zapravo raskrio put ka velikoj konsolidaciji, ak velikonemakom dovrenju, oslanjala se na protivljenje ovoj proroanskoj i, uistinu, nastupajuoj tendenciji simplifikacije sveta na dva pola. Naspram te svetske tendencije, nemaka istorija zgunjava se u usamljeni gigantski napor samovolje da se, uprkos tome, jo ostvari vlastiti nacionalni cilj. Ako je ovo predskazanje nemakog filozofa, koje je za osvit ameriko-ruskog svetskog vostva postavilo rok od svega deset godina, bilo ispravno, onda prenagljeni tempo, urba i nasilnost nemakog kontrapoduhvata predstavlja razumljiv ishod: to je bio tempo jedne iznutra smislene i fascinantne, premda istorijski zakasnele pobune. Proteklih meseci videli smo kako se ovaj tempo na kraju premetnuo u izolovano isto besnilo. Filozof olako izrie sud: nemaka istorija je na kraju, sada zapoinje era Vaington-Moskva. Jedna tako velika i tako udno graena istorija poput nemake ne kae prosto da i amin ovakvom akademskom zakljuku. Ona se rasplamsava u duboko pobuenu odbranu i napad, i u divljoj stihiji vere i mrnje stropotava se ka svom kraju.
81

Tako je, u leto 1945, ovek koji privatno uiva moje visoko uvaavanje pisao u pometnji sumornih oseanja. Sve to u sutini nije proienje ve dublje zaplitanje u zamku. Takve misli bilo samonipodatavanje ili prkos neretko za trenutak pruaju neto poput oseaja oslobaanja. ovek misli da je stao na vrsto tlo, a zapravo se tek zaputio pravo u bezizlaznost. Vrtlog oseanja se produbljuje, i u isti mah utvruje spram istinskih mogunosti preobraaja. Svim vrstama prkosa svojstveno je agresivno utanje. ovek se povlai onde gde razlozi postaju nepobitni. ovek temelji svoju samosvest na utnji kao jedinoj preostaloj snazi nemonih. ovek istura utnju ne bi li povredio mone. ovek skriva utnju da bi snevao o obnavljanju: politiki prigrabljivanjem poluga moi, ma kako one bile smene u rukama onih koji nemaju pristupa dinovskim svetskim industrijama za proizvodnju sredstava razaranja; duhovno samoopravdavanjem koje ne priznaje krivicu: sudbina je odluila protiv mene, to je bila jedna materijalna premo bez dubljeg smisla, poraz je bio astan; ja u sebi pohranjujem veru i junatvo. Takvim stavom, meutim, samo se iri unutranji otrov u iluzornom razmiljanju i naslaujuem samoopijanju: odluno ne uz stisak pesnice i bat koraka, na ovaj dan, mi stojimo.... c) Uzmicanje u, po sebi, ispravnim, ali za pitanje krivice nebitnim pojedinostima Osvrui se na sopstvenu nevolju, mnogi razmiljaju na sledei nain: pomozite, umesto to govorite o okajanju. Nesmerljiva patnja predstavlja opravdanje. ujemo ovako neto: Zar je zaboravljen uas bombardovanja? Zar na njega, nakon gubitka miliona nevinih ivota, zdravlja i itave teko sticane imovine, treba dodavati, zar ono ne bi trebalo da predstavlja poravnanje za ono to se u nemakoj zemlji skrivilo? Zar jad prognanih koji vapi do neba ne bi trebalo da razorua? Ja sam iz Junog Tirola, dola sam u Nemaku mlada kao rosa pre trideset godina. Delila sam nemaki jad od prvog do poslednjeg dana,
82

primala udarac za udarcem, podnosila rtvu za rtvom, au ui do kraja iskapila i sada se oseam optuenom za neto to nikad nisam poinila. Jad koji je zadesio itav narod tako je grdan i zahvata tako nezamislivu masu stanovnitva da ne bi trebalo jo sipati otrov na ranu. Nevini deo naroda ve je, moda, propatio vie nego to to pravino ispatanje iziskuje. Nesrea je uistinu apokaliptina. Svi se jadaju, i s pravom: oni koji su izbegli koncentracione logore ili proterivanje, i oni koji nose seanja na jeziva stradanja. Oni koji su svoje najmilije izgubili na najuasniji nain. Milioni evakuisanih i izbeglih, koji u lutanju ive gotovo bez ikakve nade. Mnoge partijske priipetlje koje su sada izoptene i dopale nevolje. Amerikanci i drugi Saveznici, koji su dali godine svog ivota i imali milione mrtvih. Evropski narodi, koji su pod teretom nemakih nacionalsocijalista bili muki ubijani. Nemaki emigranti, koji su u stranoj sredini morali da ive u tekim okolnostima. Svi, svi. U pobrojavanju onih koji zapomau, postavio sam jedne pored drugih najrazliitje grupe u nameri da se ta neusaglasivost odmah uoi. Jad kao takav, kao razaranje postojanja, moe biti posvuda, ali ga bitno razlikuje kontekst u kojem stoji. Nije pravino sve na isti nain proglasiti nevinim. Opte uzev, i dalje stoji da mi, Nemci, ma koliko meu narodima najvie trpeli, takoe snosimo najveu odgovornost za razvoj dogaaja do 1945. Stoga za nas, za svakog ponaosob, vai: neemo da se tako olako oseamo nevinim, da saaljevamo sebe kao rtve zle kobi, da oekujemo pohvale za svoj jad, ve nemilosrdno rasvetljujui postavljamo sebi pitanje: ta su bila moja lana oseanja, ta sam pogreno mislio, u emu sam pogreno postupio? hoemo da to je dublje mogue potraimo krivicu u sebi samima, ne u spoljnim stvarima i kod drugih, niti da se, uzmiui, pozivamo na svoj jad. To sledi iz odluivanja za preokret.

83

d) Uzmicanje u opte Varljivo je olakanje da sam sebi kao pojedinac postanem nebitan jer mi se ini da me nadvladala celokupnost zbivanja u kojem nema mog sadelovanja, pa zato ne snosim nikakvu linu krivicu. ivim samo kao bespomoni stradalnik ili bespomoni lan. Vie ne ivim iz sebe. Nekoliko primera toga: 1. Celokupna moralna interpretacija istorije omoguava da se pravinost oekuje u sklopu celine: svaka krivica sveti se na zemlji. Ja znam da je meni data takva krivica totaliteta u kojoj moja sopstvena dela jedva da igraju neku ulogu. Kao na gubitnika, na mene se stropotava itava metafizika bezizlaznost. Kao dobitniku, pored uspeha, data mi je jo i ista savest boljeg Ja. Tendencija da ovek sm sebe kao pojedinca ne uzima ozbiljno, sakati etiki podsticaj. Ponos onog priznanja krivice koje je samo od sebe diglo ruke, u jednom sluaju, isto kao i ponos moralne pobede, u drugom, pretvara se u uzmicanje pred vlastitim ljudskim zadatkom, koji lei na svakom pojedincu. Protiv ovog totalizujueg moralnog shvatanja istorije govori iskustvo. Tok stvari uopte nije jednoznaan. Sunce sija i nad pravednikom i nad nepravednikom. Izgleda da raspodela sree i etinost postupanja nisu ni u kakvoj vezi. No, rei obrnuto nema pravinosti bilo bi samo suprotan, podjednako pogrean totalizujui sud. U mnogim situacijama kada smo suoeni s prilikama i postupcima drave, uistinu preovladava neizbrisiv oseaj da to nee na dobro izai, da e se za to ispatati. Meutim, dogod se ovaj oseaj uzda u pravinost, on potie od zablude. To nije izvesnost. Ono dobro i ono istinito ne dolaze po sebi. U veini sluajeva obeteenje izostaje. Stradanje i osveta pogaaju krivce kao nevine. Najistija volja, beskompromisna istinoljubivost, najvea hrabrost, ako to situacija ne doputa, mogu da ostanu bez uspeha. Mnotvu pasivnih zbog tueg truda dopadne povoljna situacija bez zasluge. Misao o krivici totaliteta i uvlaenje bivstva u odnos krivice i ispatanja uprkos metafizikoj istini koja se tu moe kriti vodi na
84

stranputicu uzmicanja pojedinca pred onim to je jedino i samo njegova vlastita stvar. 2. Generalizujue shvatanje da, konano, sve na svetu ima kraj, da se nita ne preduzima to na kraju nee propasti, da svaka stvar u sebi nosi klicu propasti doputa da se svaki neuspeh sa svakim drugim neuspehom i svaka niskost sa plemenitou podvede pod istu ravan kobi, i oduzima im njihovu teinu. 3. Vlastitoj nesrei, koja se tumai kao posledica krivice svih, pridaje se metafizika teina iznoenjem nove posebnosti: u katastrofi veka Nemaka je deurna rtva. Ona pati za sve. Na nju se obruava krivica svih i ispata za sve. To je lana patetika koja nanovo odvraa od trezvenog zadatka da se uradi ono to zaista jeste u naoj moi, tj. da se napreduje u razumevanju i unutranjem preobraaju. To je isklizavanje u estetsko koje svojom neobaveznou odvraa od ostvarenja na osnovu jezgra samoubistva pojedinanog. To je sredstvo da ovek sebi na nov nain pribavi lano kolektivno oseanje vlastite vrednosti. 4. Mi se, naizgled, oslobaamo krivice kada pred nesamerljivom patnjom, koja je snala nas Nemce, uzvikujemo: to je okajano. Ovde treba razluiti: kazna je okajana, politika odgovornost je mirovnim ugovorom ograniena i time, na izvestan nain, okonana. U odnosu na obe ove take, ta misao je smislena i tana. No, moralna i metafizika krivica, koje u zajednici samo pojedinac poima kao vlastite, u sutini nisu okajane. One ne prestaju. Ko ih nosi, stupa u proces koji traje itav ljudski vek. Za nas Nemce postoje dve mogunosti: preuzeti krivicu koju ostatak sveta ne podrazumeva, a koja, meutim, progovara iz nae savesti i postaje temeljna crta nae nemake samosvesti i tada naa dua ide putem preobraenja; ili se utopiti u osrednjost i ravnodunost pukog ivota; tada se u naem sreditu vie ne budi izvorni podsticaj, tada nam se vie ne obznanjuje ta je vlastito bie, tada vie ne ujemo transcendentni smisao naeg vrhunskog pesnitva i umetnosti, i muzike, i filozofije. Bez puta proienja koje vodi iz dubine svesti o krivici Nemcima nee biti dato da ostvare istinu.
85

2. PUT PROIENJA
Proienje na delu znai, pre svega, obeteenje. Politiki to znai da se uz unutranje odobravanje ostvari uinak, i da se u pravnoj formi, ak i u vlastitoj oskudici, narodima koje je Hitlerova Nemaka napala nadoknadi deo razaranja. Pretpostavke takvog uinka su osim pravne forme koja donosi pravednu raspodelu tereta ivot, radna sposobnost i radne mogunosti. Neizbeno je da politika volja za obeteenjem slabi ako politiki postupci pobednika razaraju ove pretpostavke. Tada mir ne bi imao smisao obeteenja, ve daljeg rata koji bi nastavio unitavanje. Obeteenje je i neto vie od toga. Ko prigrli krivicu iji deo snosi, pomoi e svakom kojem su samovolja reima i bezakonje naneli nepravdu. Postoje dve pobude koje se ne smeju pobrkati: prva, da se pomogne u nudi bez obzira na uzrok, jednostavno jer je pored nas i trai pomo druga, da se prizna posebno pravo onima koje je Hitlerov reim deportovao, opljakao, od kojih je otimao, koje je muio ili naterao u emigraciju. Obe su u potpunosti ispravne, ali u motivaciji lei razlika. Gde se krivica ne osea, odmah se svaka nuda nivelie na istu ravan. Diferencijacija onih koji su pogoeni nevoljom jeste neophodna, pri emu u ja nadoknaditi ono za ta snosim deo krivice. Proienje obeteenjem je neizbeno. No, proienje je i mnogo vie od toga. Obeteenje stvarno elimo i ono ispunjava svoj etiki smisao tek onda kada usledi iz naeg preobraenja kroz proienje. Razluivanje krivice je, u isti mah, razluivanje novog ivota i njegovih mogunosti. Iz njega niu ozbiljnost i odluka. Kada se to dogodi, ivot vie nije prosto tu za bezazleno vedro uivanje. Sreu postojanja, tamo gde opstaje, u meufazama, u trenucima predaha, moemo ugrabiti, ali to ne ispunjava postojanje, ve se prima na zaleu sete kao arolija. U bitnome, ivot je pruen da bi se proiveo na zadatku.

86

Posledica je uzdranost. U unutranjem delanju pred transcendencijom spoznajemo svoju ljudsku konanost i nedovrenost. Tada bismo bez htenja moi mogli da se u ljubavlju proetoj borbi bavimo istinom, i da se u njoj jedan s drugim poveemo. Tada bismo mogli neagresivno da utimo iz jednostavnosti utnje usledie jasnost saoptivosti. Tada su istina i pregnue jo jedino vani. Ne pribegavajui lukavstvu, bili bismo spremni da otrpimo ono to nam je dosueno. ta god se dogaalo, to ostaje, dogod ivimo, ljudski poduhvat koji je u svetu nedovriv. Proienje je put oveka ka oveku. Proienje posredstvom razvijanja misli o krivici u tome je samo jedan momenat. Ono se ne odvija prvenstveno spoljnim delima, niti magijom; ono je pre jedno unutranje deavanje koje se nikada ne okonava nego je trajno samopostojanje. Proienje je stvar nae slobode. Uvek iznova, svako stoji pred raskrem: ka proienju ili ka zamagljivanju. Proienje nije za sve isto. Svako ima svoj put. Njega niko drugi ne moe raskriti i pokazati. Svakolika misao mogla bi samo da skrene panju, moda da pobudi. Sada, kada se na kraju pitamo u emu se sastoji proienje, dalje konkretne naznake ne mogu dokuiti van onog to je reeno. Kada se neto ne moe realizovati kao cilj racionalne volje ve se javlja kao preobraaj unutarnjim delanjem, tu se samo mogu ponoviti neodreene metafore: progledavanje i postojanje prozirnim u uzletu ljubavi za oveka. to se tie krivice, jedan put je promiljanje ve iznetih misli. One se ne smeju samo apstraktno razumom poimati, ve i zorno sprovesti; one moraju biti predoene, usvojene ili odbaene u vlastitom biu. To i ono to iz toga sledi jeste proienje. Ono na kraju nije nita novo, to pridolazi. Proienje je i preduslov nae politike slobode. Tek iz svesti o krivici zamee se svest o solidarnosti i saodgovornosti, bez kojih sloboda nije mogua.

87

Politika sloboda poinje time da u veini naroda pojedinac sebe osea saodgovornim za politiku svoje zajednice da nije samo onaj koji trai i prebacuje, da tavie od sebe zahteva da vidi realnosti da ne dela na osnovu verovanja o zemaljskom raju koji se ne ostvaruje samo zbog zle volje i gluposti drugih, kome u politici nema mesta, da on tavie zna: politika u konkretnom svetu trai prohodan put, voena idealom ljudskosti kao slobode. Ukratko: bez proienja due nema politike slobode. Koliko smo daleko doli sa unutranjim proienjem na osnovu svesti o krivici iskuavamo svojim reagovanjem na moralne napade. Bez svesti o krivici naa reakcija na svaki napad ostaje protivnapad. Ako pak prigrlimo unutranji potres, spoljanji napad nas se dotie jo samo povrinski. On moe zadati bol i povrediti, ali ne prodire u unutarnjost due. Tamo gde je svest o krivici usvojena, lana i nepravedna okrivljavanja podnosimo s mirom. Tada na ponos i prkos kopne. Onome ko osea istinsku krivicu, tako da je njegova samosvest u preobraaju, prebacivanja drugih ljudi deluju kao deja igra koja u svojoj bezazlenosti ne moe povrediti. Tamo gde je istinska svest o krivici nezatomiv alac, samosvest se natura u novom obliku. Sluajui takva prebacivanja, ovek pre sa zebnjom osea kako su nesmotreni oni koji nam prebacuju i koliko ih krivica ne dotie. Bez rasvetljavanja i preobraaja nae due osetljivost u nezatienoj nemoi samo e se poveati. Otrov psiholokog prevoenja u neto drugo, upropastie nas iznutra. Moramo biti spremni da dozvolimo prebacivanja, i da ih, nakon to smo ih sasluali, ispitamo. Napade moramo pre traiti nego ih se kloniti, jer oni su svojevrsna kontrola naeg vlastitog razmiljanja. Nae unutranje dranje e se potvrditi. Proienje nas oslobaa. Tok stvari ne lei jednom oveku u aci, ak i ako on moe ii nepredvidljivo daleko u upravljanju naim postojanjem. Zato to neizvesnost i mogunost nove i vee nesree ostaje, i zato to iz preobraaja kroz svest o krivici nikako ne sledi nagrada nove sree postojanja, mi moemo samo proienjem postati slobodni da bismo bili spremni za ono to dolazi.
88

ista dua moe istinski iveti u upinjanju da, suoena s potpunom propau, u svetu neumorno bude delatna za ono mogue. Osvrui se na svetske dogaaje, dobro emo uiniti ako pomislimo na Jeremiju. Kada je nakon razaranja Jerusalima, nakon gubitka drave i zemlje, nakon svog prisilnog odlaska sa poslednjih nekoliko Jevreja koji su beali u Egipat, morao da doivi jo i to da se oni rtvuju bogovima misirskim, u nadi da e im pomoi vie od Jahve, njegov sledbenik Varuh pone oajavati. I Jeremija odgovarae: Ovako veli Gospod: evo, to sam sagradio, ja razgraujem, i to sam posadio, iskorenjavam po svoj toj zemlji. A ti li e traiti sebi velike stvari? Ne trai! ta to znai? Da Bog jeste, dovoljno je. Kad sve iezne, Bog jeste i to je jedina vrsta taka. No, ono to je pred smru nadasve istina, postaje loa smernica kada se ovek prerano stropota u umor, nestrpljenje, oaj. Jer, svako stajanje na ivici istinito je samo ako ga podupire nepokolebljiva promiljenost da se u svakom trenutku prigrli ono jo mogue, dogod ivot traje. Sleduju nam skruenost i umerenost.

89

POGOVOR PITANJU KRIVICE NAPISAN 1962.

Ovaj rukopis koncipiran je 1945, sluio je za predavanja u januaru i februaru 1946. godine, i potom je objavljen. Pri itanju, treba se prisetiti vremena u kojem je napisan. Mi Nemci smo svakodnevno stajali pod pljuskom optubi. Amerikim vojnicima bilo je zabranjeno da s nama govore, osim slubeno. Tek u to vreme zloini nacionalsocijalistike Nemake postajali su oigledni celom narodu. Ni ja nisam bio upoznat s isplaniranou i razmerama zloina. Istovremeno, beda svakidanjice postala je strana: kod onih koji su ostali, kod ratnih zarobljenika koji su sada odasvud pristizali, kod proteranih. Vladali su bespomonost i utnja, skriveni bes, a jedno vreme i ista tromost. Mnogo ljudi pokuavalo je da kod pobednika pridobije privilegije. Optem jadu pridruivala se bezobzirnost. Solidarnost u okviru porodice i meu prijateljima bila je gotovo jedino utoite. Ovaj spis trebalo je da bude doprinos samopromiljanju da se pronae put ka dostojanstvu u preuzimanju one krivice koju svaki ovek na sopstveni nain uvidi. On upozorava i na sakrivicu pobednikih sila, ne zbog sopstvenog rastereenja, ve zbog pravednosti, kao i da bi se tiho usprotivio oseanju sopstvene ispravnosti koje u politici ima fatalne posledice po sve. injenica da je on mogao da bude objavljen pod okupacionom vlau svedoi o tome koliku je slobodu duha reim dozvolio od samog poetka. Jedan ugledni Amerikanac mi je tada rekao da je ovaj spis zapravo upuen Saveznicima, isto koliko i Nemcima. Potrudio sam se da u njemu stvorim jasnu atmosferu,u kojoj bismo mi Nemci mogli ponovo da povratimo svoju samosvest. Knjiga je teila i da potpomogne stvaranju mogunosti za uspostavljanje novih veza izmeu pobeenih i pobednika, kao i ljudi sa ljudima. Bez obzira na tada jo nizak stepen informisanosti, svakome, ko je to hteo, moglo je biti jasno kakve su bile osnovne karakteristike nacionalsocijalistikog reima, sa njegovim istananim metodama, stranom laljivou i zloinakim pobudama. Trebalo je da otpone proces novog roenja Nemaca. Smatram da su izlaganja iznesena u ovom
90

spisu i danas vaea uz jedan bitan izuzetak: u odluujuem pogledu pogreno sam shvatio Nirnberke procese koji su tada otpoeli. Anglosaksonska ideja bila je divna. Tada nam se inilo da se najavljuje neto to bi moglo da izmeni ljudski svet: naime, stvaranje svetskog prava i takvih svetskih prilika u kojima bi, zahvaljujui naporima najveih svetskih sila, pouzdano bili kanjavani jasno definisani zloini. Nijedan politiar, nijedan pripadnik vojske ili funkcioner vie se ne bi mogao pozivati na dravno ureenje ili naredbe. Iza svih postupaka drave stoji delanje nekih linosti, pripadnika vlade ili saradnika razliitog ranga. Ranije je odgovornost bila prebaena na dravu kao neko sveto ili natoveno bie. Sada, svaki pojedinac snosi odgovornost za ono to radi. Postoje dravni zloini koji su istovremeno i zloini odreenih, pojedinih ljudi. Obaveza i ast, kada su naredbe u pitanju, svakako postoje, ali ne sme biti pokoravanja naredbama ako onaj ko se pokorava zna da ini zloin. Zakletva u dravnoj sferi ima bezuslovni karakter samo kao zakletva na ustav ili kao zakletva na solidarnost u okviru zajednice koja je otvoreno definisala i obrazloila svoje ciljeve i uverenja, a ne kao zakletva na vernost linostima na politikoj ili vojnoj funkciji. Nema granica linoj odgovornosti. Tano je da moe doi do oruanih sukoba, ali u ivotu je stvar uvek jednostavna kada je re o zloinima. Oni poinju tamo gde ja vidim mogunost i zaetak faktikih zloina, a ipak sudelujem. Gde se vie Nemako probudi se, jevrejtino crkni, Pae glave, gde Hitler alje telegram solidarnosti ubicama u Potempi savest mora da progovori iako ueem jo uvek nije i izvren zloin. Ideja je bila da e onome koji kasnije naredi ili sprovede zloin suditi svetska zajednica drava. Tim pretnjama bio bi obezbeen mir. oveanstvo bi bilo povezano u svima razumljivom etosu. Vie se ne bi ponovilo ono to smo mi pretrpeli: da ljudi koje je sopstvena drava liila dostojanstva, kojima su bila uskraena ljudska prava, koji su bili izopteni ili ubijani, ne pronau zatitu naddravne zajednice. Vie se ne bi ponovilo da slobodne drave obleu oko Hitlera izneveravajui Nemce, da masovno dolaze na Olimpijske igre u Berlin, da se na svojim naunim kongresima i kulturnim manifestacijama rukuju sa ljudima kojima je

uestvovanje dozvolila nacionalsocijalistika drava, iskljuujui nepoeljne. Nikada se ne bi ponovilo ono to se desilo u Nemakoj: da slobodne zapadne zemlje pre svega mirnim sredstvima solidarno ne spree zloine koji su se deavali 1933, i nasilno rasli poev od 1934, da ih toleriu komotnim nemeanjem u unutranje poslove. Narod koji je po kulturi, tradiciji, zapadnjakom shvatanju ivota srodan drugim narodima koji je ma koliko sopstvenom krivicom dopao nevolje i, bespomoan, bio izloen totalitarizmu, ne sme da bude ostavljen na cedilu i preputen sopstvenim teroristikim vlastodrcima, kao to ne bi smeo biti ni u sluaju prirodne katastrofe. Tada je trebalo da pone nova era. Konstituisan je Sud u iji smo dalji razvoj polagali nade. Veita ovekova enja poela je da nazire put ka ispunjenju. To je bilo odista naivno. Uestvovao sam u tome, i pored svoje ivotne zrelosti i dugog razmiljanja o politici. Postao sam svestan svoje tadanje nejasne spoznaje i revidirao svoju ocenu u tom pogledu. U Sudu je bila zastupljena boljevika Rusija, koja je kao drava imala oblik totalitarne vladavine, nimalo drukiji od nacionalsocijalistike drave. Bio je, dakle, prisutan sudija koji pravo na kojem se Sud zasnivao faktiki uopte nije priznavao. Sud nije istraivao zloine koji su bili poznati kao geografski locirano delo ve samo postupke optuenih lica. Ovim samoograniavanjem optubi, koje je iskljuivalo postupak protiv nepoznatog, izbegavale su se tekoe. Postupak se ograniavao na ratne zarobljenike. Postupci zapadnih sila kojim su u toku rata poinjena vojnom potrebom neopravdana razaranja nisu bili predmet istrage. Ja sam o tome razmiljao i 1945, ali to nisam uneo u raspravu. Uprkos zaprepaenju zbog, na primer, apsurdnog razaranja Drezdena i Vircburga, mislio sam; moda postupci obe strane ne mogu biti mereni istim merilom. Stanovnitvo koje sve svoje snage stavlja u slubu zloinake drave ne moe da rauna na potedu. Kada su milioni ljudi, pripadnika porobljenih naroda, bili deportovani da rade u Nemakoj kao robovi, kada su svakog dana kretali vozovi da odvedu Jevreje u smrt, kada je rat na Zapadu poeo unitavanjem centra Roterdama i prilikom unitavanja Koventrija reima Voe: Zbrisau njihove

gradove, kada je svet bio ugroen tom zloinakom vladavinom koja se dokopala dobrog dela Evrope tada se, u suoenju sa apsolutnom nezadrivou donjih instanci, moda nije moglo postupiti s umerenou. Ne princip vladavine slobodnih drava, ali posebne instance koje verovatno nisu imale odobrenje sopstvene vlade, mogle su planski, neopravdano vojnom potrebom, da pristupe razaranju da bi teroru nemake vlasti suprotstavili teror nad nemakim stanovnitvom. Bilo bi velianstveno, i omoguilo bi se da se Proces pretvori u sasvim drugaiji, svetski istorijski dogaaj da su i ovi zloini izvedeni pred lice tog foruma. Trebalo je odmah tada to da napiem. Predvoen anglosaksonskim pravnim miljenjem, Proces je u poetku uverljivo voen. Postupak sa optuenima u prvom suenju bio je besprekoran (ne govorim o narednim Nirnberkim procesima). Traila se istina i pravednost. Pravno, zloini su bili definisani. Sueno je samo tim zloinima, a ne moralno nedopustivim postupcima. Zbog toga je doneta i oslobaajua presuda za ahta, Papena, Friea, iako je Sud izrekao moralnu osudu njihovih postupaka. Karakteristino je da je ruski sudija dao odvojeni glas protiv oslobaajue presude. On nije raspolagao takvim shvatanjem prava koje bi mu omoguilo da razlikuje pravno definisano od moralnog. Njegov glas bio je glas sudije koji sudi samo kao pobednik, dok su drugi dobrovoljno ostvarili samoogranienje prava pobednike premoi. No, nada je bila varljiva. Velika ideja se, kao i ranije, pokazala samo kao ideja, ne i kao stvarnost. Proces nije bio poetak svetskog poretka sa jednim svetskim zakonodavstvom. To to Proces nije odrao ono to je obeao, ima svoje zle posledice. Tada sam napisao: Nirnberg bi umesto blagoslova postao kobni faktor; svet bi konano ocenio da se Proces pretvorio u prividno i inscenirano suenje. To se ne sme dogoditi. a danas ne mogu da izbegnem ocenu da je Proces, premda nije bio insceniran, ve u pogledu pravne forme besprekoran, ipak bio prividan. Njegov uinak jeste samo uinak jednokratnog suenja pobednikih sila poraenima, pri emu je zatajilo zasnivanje opteg pravnog poretka i izostala je tenja za pravom kod pobednikih sila. Proces je zato postigao suprotno od
93

onog to je trebalo. Nije utemeljeno novo pravo ve je podstaknuto nepoverenje prema pravu. Razoaranje, srazmerno veliini poduhvata, ogromno je. Ovo iskustvo ne smemo gurnuti u stranu ak ni onda kada se drimo velike ideje. Sile neprijateljske prema pravdi jo su neuporedivo jae. Danas jo ne postoje uslovi za direktno uspeno utemeljivanje mira u svetu, to je bila namera u Nirnbergu. Za sam ovaj mir, zagarantovan pravom na osnovu volje velikih sila koje mu same podvrgavaju, potrebna je jedna druga pretpostavka. Bezbednost i prevazilaenje straha ne mogu biti jedini motivi iz kojih moe taj mir da nikne. On, u staranju za slobodu, mora se stalno restituisati ponovnom odvanou. Trajno ostvarivanje tog mira pretpostavlja duhovno-moralan ivot visokog ranga i velikog dostojanstva. To bi, istovremeno, predstavljalo njegovu osnovu i njegov smisao.

94

CIP , 172 321.64(430)1933/1945 , , 1883-1969 Pitanje krivice / Karl Jaspers : [prevod Vanja Savi]. - Beograd : Fondacija Konrad Adenauer, 2009 (Beograd : Caligraph). - 94 str. ; 21 cm Prevod dela : Die Schuldfrage. - Tira 500. Str. 7-13: Pitanje / Aryeh Neier. - Napomene i bibliografske reference uz tekst ISBN 978-86-86661-24-1 ) ) - 1933-1945 COBISS.SR-ID 156749324