1.

Gramatiki identitet Najpoznatija i stoga najmanje primedena vrsta identiteta je gramatiki identitet,koji se ispoljava kroz line zamenice, posebno ja i mi, kao i infleksijama u onim jezicijma koji imaju inflektivne glagole. Grki i latinski na primer,u odnosu na engleski,mogu biti relativno oskudni u upotrebi nominativa linih zamenica,pa se stoga inflektivni glagoli pojavljaju kada se eli dati poseban naglasak. Svakako,o ovoj temi mora da postoji diskusija u literaturi o komparativnoj lingvistici. Postoji npr. veoma zanimljiva analiza upotrebe drugog lica jednine ti i drugog lica mnoine vi u onim jezicima u kojima distinkcija izmeu ti i vi jo uvek oznaava upadljivu drutvenu razliku Dord Herbert Mid bazira najvedi deo svoje analize na antitezi ja i mi Antiteza postoji i kod Dorda Frejzera u prikazu knjige o feldmaralu Slimu. Na kraju rata,govoredi o japanskoj armiji,Slim je rekao na ponovnom okupljanju burmanskih veterana : Vi ste je iscepali na komade. Koliko generala bi se oduprlo iskuenju da kau mi ? Slimu to ni na pamet ne bi palo.Meutim u tom smislu autor ne raspolae nikakvom bibilografijom za antitezu ja/mi ,pa jeu tom smislu njegova analiza naivna. Iako se ja i mi pojavljuju u svim zapadnim jezicima,prvo to treba naglasiti je da izgleda da za to ne postoji nikakva logika nunost. Mogude ja nadi perifraze pomodu kojih se ja i mi mogu izbedi. Na engleskom izgleda pomalo udno istrajavanje u izbegavanju upotrebe prvog lica jedinine. Ali postoje neki sluajevi ( vodedi lanak ili nauni rad) u kojima je jasno da je pogreno koristiti rei ja ili meni,a pogreno je zbog toga jer postoje konteksti u kojima je bezlinost neophodna Postoje i neobini sluajevi kada ovek govori o sebi u tredem licu,a ovakav sluaj je kod deteta koje koristi svoje lino ime jer je njegovo razumevanje zamenica prilino slabo,zatim tu je i sluaj kada se govornik pravi da je izaao iz sopstvene koe i ironino razmilja o egu,kao i sluaj krute formalnosti. Slino je i sa prvim licem mnoine.Redi mi podrazumeva stav da se svoje bide deli sa drugima i moda je bolje da se ovek uzdri od takvog opredeljenja. Upotreba mi je esto retoriko sredstvo ,stvar manipulacie,kojim se ovek usuuje da ljude stavi zajedno u sveanj koji obuhvata i samog govornika.Sve ove tekode mogu se ublaiti perifrazama. Upotreba perifraza je karakteristina za lingvistiko koridenje u Japanu,pa se moe videti kako bi moglo biti mogude konstruisati jezik bez ja/mi i odgovarajude glagolske oblike. Jedna komponenta u istoriji rei identitet je ideja o odreenom entitetu koji istrajava,koji ostaje isti kroz vreme. im ponemo da razmiljamo o uslovima da bi diskurs uopte postojao,naletimo na zagonetku stvari traju u vremenu Zdrav razum,posmatranja i generalizacije nam pokazuju da nijedna stvar ne istraje u vremenu. Vreme je tok rekao je Heraklit jo u V veku pre nove ere Nijedan materijalni predmet ne traje bez promene,pa ipak istrajnost predmeta je uslov za diskurs Postavlja se pitanje ta onda istrajava ? Kada mu se pristupi na ovaj nadin, identitet linosti ja samo jedan sluaj opteg filozofskog problema,problema istrajavanja stvari. Lina upotreba rei identifikovati pojavila se prilino kasno u svojoj istoriji,ali nema nieg loeg u takvoj upotrebi jezika,niti na njenom irenju na koridenje prvog lica mnoine,sve dok ne dozvoljavamo da nas on zbuni. Na primer,svako ljudsko bide ima fizioloki identitet,postoji neto u svakom telu to fizioloki dozvoljava i odbacuje presivanje stranog tkiva u organizam. Ali to nije ista vrsta identiteta kao ona samosvesnog posmatraa, ja : gramatiki, mi se dodeljuje ulozi slinoj ulozi ja i ova analogija je ponekad preterana Ako imate malu decu,moete primetiti da ona sasvim rano poinju da koriste prisvojni pridev zamenice ja moje se izgovara gotovo odmah posle rei ne,a obe ove ri su oznake odreen faze u u razvoju samopotvrivanja.

Lini utisak autora je da se ja i moje pojavljuju pre mi i nae,to su pojmovi koji daju jednu drugu dimenziju tekode,dimenziju deljenog identiteta. Moda postoje neka deca koja nikada ne naue pravilnu upotrebu rei mi,i oni poinju da je koriste imitiranjem,ali ne osedaju njenu vezujudu snagu,njenu emocionalnu boju ini se da sada postoji saglasnost izmeu profesionalnih istraivaa u mnogim srodnim disciplinam da razvoj jezika nije mogude pojmiti izuzev u odnosu na znaajne druge Kaspar Hauzer beba,odgajana u tiini i izolaciji kao Kaspar Hauzerova ptica,nema jezik nema sredstva za govorenje ja Ono to je moje ja prisvajam,dok ono to je nae mi delimo. Ono to je moje nije tvoje,dok zamenica mi iskljuuje njih iz onog to mi delimo. Nedavni radovi na etologiji ivotinja dali su gomilu zapaenih injenica koje su najpre generalizovane kroz termine kao to su teritorija, lini prostor , agresija, vezivanje, ritual , koji interpretiraj ivotinjsko ponaanje kroz analogije sa ljudskim ponaanjem Jasno je da nije legitimno te analogije vradati nazad i dokazivati da u tim pogledima ljudi dele biolok naslee sa drugim drutvenim ivotinjama Druga generacija etologa je toga dobro svesna i oni nastoje da svoj nauni jezik oiste od antropomorfnih implikacija. ovek mora vrsto da se dri injenice da niko od ivotinja,ak ni najekspresivnije ptice ili majmuni, nema nikakvu predstavu o govoru ja ili mi ili pak oni. Oni to moad mogu da onjue ili da ispolje,ali ne mogu nikako da izgovore,pa zato autor smatra da nam nikako ne pomae da istraivanje gurnemo nazad na fizioloko naslee ponaanja. Da li je mogude videti vie u prisvajanju, deljenju i iskljuivanju od prividne jednostavnosti linih zamenica Sasvim mala dela mogu biti estoko posesivna oko predmeta vlasnita moramo li zato da tvrdimo da je privatna svojina prirodna ? Svakako ne,osim ako se isti status ne prizna zajednikoj svojini , naem , to ima podjednako dobro utemeljenje kako u jeziku tako i u antropolokim zapaanjima Moda su stvari poput jezika,akcenta rituala,religioznih uverenja,naina opstanka lake vezuju za re nae nego za re moje,ali je sasvim uobiajeno nadi pojedince isto toliko vezane za moj nain kako ja radim stvari koliko i za moj alat Uopte nije lako razlikovati konkretno i apstraktno u govoru obinih ljudi. Javlja se jo jedan problem,zato to bar u kompleksnim drutvima upotreba mi zavisi od konteksta Jedno ja moe da ima mnogo mi,ali je moda i ja do odreene mere zavisno od konteksta Moda negde u svakom od nas postoji jedan jedinstven i trajan identitet,ali se svakako naa individualnost pomalo menja u odnosu na kontekst,bira drugaije rei i gestove,daje prioritet razliitm interesovanjima,u odnosu na mi koje privremeno odnosi prevagu u drutvenom kontekst Ja svakako nije fiksno i veno,a mi sekundarno i prolazno. Jedan od najsnanijih lingvistikih indikatora daju konteksti u kojima se pojavljuju rei ja , mi, oni i njihovi korelati,meutim ako ispitamo sebe introspektivno ne moemo ba lako definisati koji su to konteksti.ovek mora da slua sebe kako bi zapazio kada koristi re mi. Postoji jedan praktian smisao u kojem je ovek koristi eksplicitno ali nesvesno u razliitim okolnostima ,ali postoji praktina razlika izmeu te situacije i one u kojoj ovek smiljeno bira da kae mi, bez obzira dali ti ini proraunato,kao retoriko sredstvo ili pak etiko kao javnu izjavu Ovaj problem posebno se odnosi na klasu i nacionalnost. Statistiki je mogude definisati radniku klasu pomocu raznih indikatora,ali nije ba lako utvrditi zadovoljavajudi skup operativnih definicija,meutim ak i kada se to uradi,rezultat je samo puka kategorija.Proleterijat nije klasa u marksistikom smislu,uesnik u istoriji,ako ne poseduje klasnu svest i solidarnost koja proistie iz nje. Ali bar je jasno da samosvest o zajednikom identitetu ukljuuje odreeno strukturisanje situacije, pojava lidera,upotreba retorikog identiteta koji u svakome od nas pojaava jedno mi

2. Politika identifikacija Tvrdnja autora o ja/mi mogla bi se poremetiti,ili bar proiriti,kada bi postojalo iscrpno istraivanje od strane komparativnih filologa,pa ak i tada ja bih ostao ubeen da ovek mora da pone prouavanje politikog identiteta kultivisanjem uha osetljivog na jezik. Frojd je bio taj koji je poetkom 20ih godina 20 veka uveo u psihoanalizu pojam identifikacija sa Ovo je veoma modan koncept,u smislu da osedamo da znamo ta on tano znai. Postoji jasna slika deteta koje se identifikuje sa ocem ili majkom,ili starijim bratom ili sestrom, raste kroz identifikovanje sa drugim herojima i konano se zadovolji identifikacijom sa sopstvenim identitetom. Neki se lako identifikuju celog svog ivota , i to su veoma fini ljudi,pa ak i uspeni,ali nije oigledno samo po sebi da je za dobar ivot neophodno da ovek stekne odreeni identitet Slina situacija je i sa politikim identifikovanjem. Lako moemo da zamislimo ta bi znailo identifikovati se sa Hitlerom ili nekim drugim velikim i uasnim primerom. Ali za sadanju svrhu moe da poslui veoma dobro,moda ak i bolje,ako uzmemo jedan jednostavan primer.Postoji knjiga Snovi o NJ.V.Kraljici koju Brajan Masters ovako uvodi. On je otkrio na jednoj zvaninoj veeri da povremeno sanja o Kraljici : Na moje zaprepadenje i svi ostali za stolom su sanjali o Kraljevskoj porodici. Tako je poeo da skuplja primere,na jedan nenauan nain,i ova knjiga je zapravao rezultat toga. Ta knjiga je veoma neobian primer politike zajednice u kojoj je vezujudi faktor taj da mnogi uestvuju u jednom,ali to jedno je puka slika,lik izrezan u kartonu a ne osoba. U stvari,mogi of tih snova su o susretu sa Kraljicom i ostalim lanovima kraljevske porodice kao da su oni stvarni ljudi. Svrha sanjanja je da se ono to je daleko pripitomi i pomea sa poznatim. U pomenutoj knjizi postoji jedno poglavlje naslovljeno Pomeani identitet koje sadri sluaj u kojem se ne samo susredete sa Kraljicom,ved ste u stvari vi Kraljica ili neko od njene rodbine ta je san trebao da znai ? Masters daje razliite interpretacije,od Aristotelovog doba i pre njega Jung bi recimo prepoznao Kraljicu kao jedan arhetip,duboko ukorenjen u kolektivno nesvesno engleskog naroda,simbol koji smo nasledili od naih predaka. Masters je duhovit i na raun drugih koji se bave psihoanalizom snova i lako prelazi preko toga. San nije o Kraljici,san je o tebi a zatim citira Hazlita : Mi nismo licemeri u snu,u snu tu tajnu otkrivamo sebi samima Masters je svoje primere crpeo samo iz odreenog sektora drutva i on je sasvim nadmeno nenaun Ali ja/mi je eksperiment koji svako od nas moe da pokua na neki sirov nain Ova vrsta kvazi-empirijskog svedoanstva pojaana je onim to izgleda kao Euklidova oiglednost po sebi.Stvari koje su jednake sa istom stvari,jednake su jedna sa drugom Osobe koje se identifikuju sa istom osobom,identifikuju se jedna sa drugom dele jedan identitet. Ovo je ustvari oni to je Frojd rekao : Mnogo jednakih koji se mogu identifikovati jedni sa drugim i jedna jedina osoba koja je superiorna u odnosu na sve njih to je situacija koju nalazimo da se ostvaruje u grupama koje su u stanju da postoje Ovo se ini da je svedoanstvo za sopstvene oi i bilo bi budalasto pokuavati da se ono uniti. Ali mora se poteno redi da naunici nisu bili veoma uspeni u nastojanju da ovu stvar dalj razviju. Stereotip identifikacije je onaj sa ocem ili majkom i on se po analogiji proiruje na identifikaciju sa drugim roditeljskim figurama,tako labavo definisanim da bi se u nju svakako ukljuila i ona najveda i Najboanskija Tajna Ljubavi Ali takoe imamo i identifikaciju sa jo apstraktnijim stvarima : kriza identiteta jednog doba,za, identifikacijom za stilom ivota pronalazaka i proizvodnje S druge strane,identifikacija se moe razvodniti sve dok ne bude vie od puke imitacije,to ne znai da je imitaciju ba lako specifikovati. Na kraju se postavlja pitanje ta je identifikacija,ako je vie od imitacije,i ako se razlikuje od nje ?

Kod Frojda identifikacija prolazi od procesa do stanja : U taki u kojoj super-ego preuzima mesto roditeljske funkcije,kae se da se desila identifikacija Veoma paljivim posmatraima je neprijatno sto su opisi takoe bili potpuno kvantitativni po prirodi Rut Vajli kae : Kao to de italac uskoro shvatiti,ova posebna oblast istraivanja je u najboljem sluaju zbunjujuda Cela generacija prouavanja birakog ponaanja oslanjala se na distinkciju izmeu objektivne i subjektivne klase kojoj klasi istraiva dodeljuje anketiranu osobu,kojoj klasi anketirana osoba dodeljuje samu sebe ? I ova distinkcija funkcionie,u tome to su objektivno i subjektivno u drugaijoj korelaciji sa zapaenim ponaanjem.ini se kao da tu postoji neki faktor koji se najlake moe opisati kao samoidentifikacija koja ima snagu predvianja u studijama o glasanju.Ali koji i kako ? Ove dve tekode,specifikacija i kvantifikacija,ne znae da smo doli u dorsokak Poenta je u tome to se angaujemo istraivanjem koje je po terminologiji Rut Vajli fenomenoloko to de redi istraivanje u kojem nai podaci zavise od svesnih i promiljenih reakcija upitanika na ove stimulanse,a ovi stimulansi de generalno biti u formi pisanog ili govornog jezika. Psiholozi su veoma dobro svesni prisutnih tekoca i reaguju na njih na razliite naine Dejstvo ovih tekoda na konkretizovanje onoga to tako oigledno izgleda kao identifikacija sa je pojaanje mog verovanja da je jezik najbolji klju,kao i davanje upozorenja da ako se zajedniko iskustvo ne moe konkretizovati pomocu definicije i merenja,onda visimo na ivici parapsihologij 3. Deljeni interesi Deljeni interesi i deljeni prostor su kriterijumi za saradnju izmeu praktinih ljudi. Pretpostavka je da oni koji dele neki interes dele i odreeni identitet interes svakog zahteva saradnju svih.Nije potrebno da postoji potpuno poklapanje pojedinanih interesa. Meutim,to je poklapanje vede,utoliko je snanija veza interesa,ali teorija predvia injenicu da u pluralnom drutvu neka osoba moe imati sukobljene interese,tj.moe biti lan mnogih razliiti mi U tom sluaju je na osobi da izabere izmeu snaga sopstvenih razliitih interesa,i ona de morati da se nosi s tim da de neki interesi za sobom povudi sankcije. Ako neko pomilja da izda svoju zavereniku organizaciju,ili da pobegne iz nacionalne armije u vreme rata,rizik smrti pojaava njegov deljeni interes da stvar za koju se bori uspe. Interesi ne obuhvataju samo traganje za dobitkom,ved i izbegavanje gubitka,i interesi mogu biti podruprti nasiljem li prinudom na niim niovima nego to je mod ivota i smrti. Interesi su po svojoj prirodi u konfliktu moe postojati vii zajedniki interes da se esklacija konflikt obuzda kako se ne bi dolo do uzajamnog unitenja. Teko je mogude diskutovati o pluralizmu interesa bez angamana u dugu debatu o suverenoj vlasti i njenoj legitimnosti.Slino je i sa problemom srodstva i zajednikog interesa. Nasledili smo izraze krvno bratstvo , krv nije voda itd,i nema sumnje da je srodstvo,izraeno u kulturnom smislu,modan faktor u politikom i socijalnom identitetu. Moemo videti roatvo vojvoda kao faktor u engleskoj politici sve do pada Harolda Makmilana 1963 godine,a recimo zajedniki interes porodice Kenedi je u amerikoj politici veoma dugo trajao. Ali,ovo su veze kulture,simbolike a ne bioloke krvi (usvajanje ili brak mogu nametnuti lanstvo onima koji nisu roeni sa plavom krvi) Bioloki je tano da je individua kao fenotip izraz genotipa ili genetskog skupa koji je postoja pre nje i postojade posle nje,u jednom obliku koji de moda biti modifikovan njenim uspehom ili neuspehom u reprodukciji. Takoe je tano i da je u odreenom smislu sav ivot na zemlji jedan homeostatian sistem koji je povezan meuzavisnodu i u nekim pogledima je jedinstven i individualan,isto kao to je svaka iva individua takoe jedinstvena u svojoj spsobnosti da vri diskriminaciju i odbacuje strano tkivo Takoe,opte je poznato da je ovek postigao svoj jedinstven uspeh biloki izuzetnim razvojem sredstava kulture,koja se kod drugih ivotinja nalazi tek u rudimentarnom obliku.

Svi ljudi dele bioloki sposobnost za kulturu i prenos kulture,a raznovrsnost kultura kolko god da je velika,u nekim pogledima je ograniena biolokim faktorima. U tom smislu bratstvo oveka je neto to je pomalo jae od metafore,kao to je i ovekovo srodstvo sa prirodom.Autor meutim iskljuuje bioloke argumente sa ovog terena za igru. ak i unutar te ograniene oblasti postoji ekstremni disparitet pogleda o tome ta ini zaj.interes Na jednom ekstremu stoji gledite da postoji neto to transcendira individualne preferencije i odluke,a moda je fer dati primer za ovo citatom iz knjie A.Bentlija Proces Vladanja U celoj knjizi Proces vladanja termin grupa bide koriden u tehnikom smislu Termin grupa oznaava odreeni deo ljudi iz drutva koji meutim nisu uzeti kao fizika masa odseena od ostalih masa ljudi,ved kao masa aktivnosti,koja ne spreava ljude koji u njoj uestvuju da isto tako uestvuju i u mnogim drugim grupnim aktivnostima. Grupa uvek predstavlja odreeni broj ljudi koji deluju ili su skloni delovanju. Grupa i grupna aktivnost su ekvivalentni termini,sa tek malom razlikom u emfazi,koja je korisna za jasnodu izraavanja u razliitim kontekstima. Ne postoji grupa bez svog interesa,a interes kako se ovaj termin koristi u knjizi Proces Vladanja je ekvivalent grupe, Moemo takoe govoriti i o interesnoj grupi ili o grupnom interesu,radi jasnode izraavanja. Grupa i interes nisu odvojeni,ponekad moemo naglaavati interesnu fazu a ponekad grupnu fazu, ali ako ih ikada udaljimo predaleko nadidemo se u neplodnoj divljini. Moda postoji pitanje za nauku Da li je interes uzork postojanja grupe ili je grupa uzrok postojanja interesa.To ne znamo. Ono to nalazimo u ovom svetu,to moemo da posmatramo i prouavamo,su zainteresovani ljudi, nita vie i nita manje.To je naa sirovina i na posao je da je vrsto drimo na oku. Re interes u drutvenim naukama esto se povezuje s ekonomskim interesom U delu Proces vladanja se rei interes vrada njeno ire znaenje koje koegzistira apsolutno sa svim grupama koje uestvuju u drutvenom procesu.U isto vreme ona ima i spceifian sadraj kad god se ona pojavi Na drugom ekstremu je stanovite koje nije ogranieno na ekonomiste,da su interes i jedinka termini koji idu jedan uz drugi,a ne interes i grupa i da se interesi mogu kombinovati samo na tritu ili transakciono. Postoje mnoge varijante ovog stanovita,suvie kompleksne da bi se nazvale kolom,a pomalo je proizvoljno staviti Mankura Olsona kao protivteu Bentliju.Ali to je relevantno uiniti jer oni konvergiraju na istoj taki u Olsonovom naslovu knjige Logika kolektivne akcije Olson zapoinje citiranjem stavova kako bi lustrovao ono to on naziva tradicionalna teorija grup Osobe imaju zajednikje interese u onom stepenu do kog uestvuju u odreenoj stvari,koja neodoljivo obuhvata sve njih. Sutina svake organizacije je u tome da ona obezbeuje odreenu optu dobrobit,a iz toga sledi da je obezbeivanje javnih ili kolektivnih dobara fundamentalna funkcija organizacija. Drava je pre svega organizacija koja obezbeuje javna dobra za graane,dok drugi tipovi organizacij slino obezbeuju kolektivna dobra za svoje lanove. Iako zbog toga svi lanovi grupe imaju zajedniki interes u pribavljanju ove kolektivne dobrobiti, oni nemaju zajedniki interes za pladanje trokova obezbeivanja tog kolektivnog dobra Svaki lan bi vie voelo da drugi plate ceo troak i obino bi dobio odreenu dobrobit bez obzira na to da li je snosio deo trokova ili ne Ono to neka grupa ini zavisi od toga ta ine pojedinci u toj grupi,a ta pojedinci ine zavisi od relativne prednosti za njih alternativnih pravaca akcije Prema tome,nije racionalno pridruivati se nekoj organizaciji osim ako ona nije takva da vam kao individui daje vedu dobit od vaeg doprinosa,a ne moe se dobiti bez vaeg doprinosa. Ovo je priino redak sluaj. Uobiajeni slua je na primer sluaj OPEKA cena nafte se moe podidi samo onoliko koliko trite bude dozvolilo,a tritem u krajnjoj liniji vlada platena mod svakog potroaa.

Postavlja se pitanje Zato se onda pridruiti OPEKA ako vam ona namede trokove i ne daje vam nikakve dobrobiti koje ne biste dobili da se niste pridruili ? U ovom sluaju trokovi pridruenja su mali,i Britanija de se moda pridruiti kada postane neto izvoznik nafte,ako ostali izvoznici to dozvole.Ali to ne bi bilo racionalno izuzev na osnovu raunice koja ukljuuje druge prednosti Olsonov argument zahteva da pojedinci budu generalno racionalni,u smislu da se njihovi ciljevi,bez obzira na to da li su sebini ili nesebini,ostvaruju sredstvima koja su efikasna i efektivna lanovi sindikata retko prisustvuju sastancima lokalnih ogranaka,a ipak se slau da sastancima treba prisustvovati. U stvari,radnici nisu bili nedosledni njihove akcije i stavovi bili su uzor racionalnosti kada su izrazili elju da svako treba da prisustvuje sastancima,a sami nisu ili da prisustvuju. Toliko o tome to se tie Olsonovnog napada na zapadnu pluralistiku koncepciju grupne politike. Marksistiki koncept klase nije proao nita bolje u njegovim rukama. Po Olsonu najvedi deo dokaza ukazuje na to da je Marks postavio teoriju zasnovanu na racionalno,utilitarnom individualnom ponaanju Ali citira se i da je Marks napusai ; Ukoliko identitet njihovih interesa ne proizvede zajednicu, nacionalno udruenje i politike organizacije oni ne sainjavaju klasu Radnik koji je mislio da de imati koristi od proleterske vlasti ne bi smatrao da je reacionalno da rizikuej svoj ivot i resurse dizanjem revolucije protiv buroazije Tamo gde je neracionalno ili iracionalno ponaanje osnova libija,mobe bi bolje bilo okrenuti se psihologiji ili socijalnoj psihologiji nego ekonomiji radi relevenatne teorije. Ovi kratki rezimei su moda dovoljni da pokau da se sa konceptom deljenih interesa nije lako nositi Do odrene me re argument je definicijski,ali postoji takoe fundamentalna razlika u miljenju,koju nije lako specificirati,o tome ta znai biti ovek u drutvu. Ali nijedan pravac analize ne pomae za probijanje kroz retoriku deljenih interesa i saglasnost u argumentima oko specifinih sluajeva. Oba pravca pate od istog ogranienja da nije mogude zaviriti u ovekov um ili u grupni um. Relativni prioriteti nekog oveka ili grupe upoznaju se tek u retrospektivi,po onome to ekonomisti nazivaju otkrivena preferencija.Dijagnoza deljenog interesa dolazi posle dogaaja,ne pre njega. 4. Deljeni prostor Oni koji dele mesto,dele i idenitet. Na prvi pogled ovo je legitiman iskzaz,bez obzira da li se pod mestom podrazumeva kosmiki brod , Zemlja ,voljena domovina ili zajedniki stambeni blok. Prvi korak u analizi je osloboditi se pojma prirodne granice , jer nijedne granice nisu prirodne u smislu da postoje nezavisno od ljudske aktivnosti. ak i da bismo priblino odredili granicu neke ekoloke sredine ili ivotinjske teritorije moramo znati koju aktivnost elimo da odredimo prostorno. Ljudski prostor je sinoniman sa ljudskom aktivnodu,tj.drugaije reeno tekstura ljudske interakcij je deblja,guda u jednim delovima nego u nekim drugim. Prazni prostori na mapi postavljaju granice na one prostore gde se linije i simboli snano skupljaju u grozdove. Ljudske aktivnosti su veoma raznolike i ne skupljaju se sve u grozdove po istom obrascu Pravljenje mapa putovanja se poprilino koristilo u nastojanju da se odrede odgovrajude granice za administraciju ljudskih zajednica. Ali takvo istraivanje je pratio najvedi deo napora na reformisanju lokalne vlade u poslednjih nekoliko godina i ono je jo uvek u toku u odnosu na pitanje socijalnog inzinjeringa o tome kako definisati zivuce zajednice unutar sve irihi urbanih oblasti. Istraivanja retko daju nedvosmislene rezultate,ak i u oblastima gde izgleda da su rezultati diktirani rukom prirode.

More,zemlja,vazduh ostaju isti,ali ipak oni nisu isti kao to su bili za preistorijskog oveka koji se probijao sa juga tragom gleera koji su se povlaili ili za Skandinavce sa severa koji su stapali sa Ircima sa zapada,radi rekonstrukcije i zbog depopulacije posle poraza klanova. Ovca ,jelen i crna nafta obrazac putovanja se sada opet menja Putovanja varijaru prema funkcijama koje drugaije utiu na razliite lanove zajednice pa nije lako kao to bi administrativni planeri eleli da uspostave hijerarhiju mesta koja odgovara hijerarhiji funkcije Zaista,uskoro de biti neophodno da se preduzme logiki korak koji je nainio Karl Doj u svojoj knjizi Nacionalizam i drutvena komunikacija,objavljanoj 1953 godine Na putovanje se ide radi sastanka,ali osim meu ljubavnicima kada je sastanak mogud bez putovanja ovaj koncept se mora generalizovati pod rubrikom drutvena komunikacija,koja ukljuj kontakt izmeu dve osobe putem pisama i telefona,povezivanje strunjaka preko specijalnih medija ,povezivanje zajednica na selektivan nain pomodu masovnih medija. Problem se dalje komplikuje sluajem diferencijalne panje slualac uje fiziki na isti nain poruku koju potvruje ljubav,vesti o vremenu,o izbijanju nuklearnog rata.... U izvesnom smislu on sve uje i razume ali ne sve u istom smislu. Stepen istaknutosti je do sada bio neuhvatljiv za merenja izuzev u ogranienim laboratorijskim situacijama,jer se fokus panje pomera veoma brzo,zavisno od konteksta i prihvatljivost govora zavisi ne samo od zajednikog jezika ved i od tananih nijansi govora i akcenta koje izazivaju reakcij relevantne za problem mi i oni. Sve ove stvari definiu socijalni prostor ljudi koji su u interakciji u mreama komuniciranja i deluje prosvetljujude raditi na pretpostavci da oni koji dele mreu dele i identitet. 5. Nasilje i mod Predlog Hane Arent o istraivanju problema nasilja u politikom domenu suprotan je pozadini ovih iskustava Ono to je Sorel primetio pre 60 godina ,da problemi nasilja ostaju jo uvek nerazjanjeni vai i dan danas. Hana Arent pomenula je u svom tekstu opte protivljenje bavljenjem nasilja kao pojavom samoj po sebi i zbog toga je ona morala da poblie objasni taj stav. Ako se vratimo raspravama o fenomenu modi,ubrzo demo pronadi da postoji slaganje izmeu levih i desnih politikih teoretiara o tome da je nasilje nita vie nego najoiglednije ispoljavanje modi. Politika je borba za mod,a krajnji vid te modi je nasilje rekao je Rajt Milis,time takoredi ponavljajudi definicju drave Maksa Vebera kao odnosa vladavine ljudi nad ljudima oslonjene na sredstvo legitimne primene sile Ovakva saglasnost je veoma udna jer izjednaavati politiku vlast sa organizacijom nasilja ima smisla jedino ako sledimo Marksovo shvatanje drave kao sredstva prinude u rukama vladajude klase Vratimo se dakle autorima koji ne veruju da su politiki poredak,njegovi zakoni i ustanove samo puki inioci nadgradnje,koji slue kao sredstva prinude. Jedan od tih autora je i Bertran de uvnel ija je knjiga Mod moda najuticajnija i u svakom sluaj najinteresantnija novija rasprava o tom predmetu. On pie : Onome ko razmilja o odvijanju epoha,rat se prikazuje kao sutinska delatnost drave Ovo nas moe navesti da se zapitamo da li de kraj ratovanja znaiti i kraj drava. Da li de nestanak nasilja u odnosima meu dravama imati za posledicu kraj moci ? Izgleda da de odgovor na ovo pitanje zavisiti od toga ta podrazumevamo pod modi. Ispada da je mod sredstvo vladanja,dok vladanje svoje postojanje duguje instiktu dominacije Kada kod uvnela itamo da se ovek vie oseda ovekom kada se namede drugima i ini druge sredstvima svoje volje,to mu prua neuporedivo zadovoljstvo , odmah nam pada na pamet ta je Sartr rekao o nasilju : Mod se rekao je Sartr sastoji u primoravanju drugih da ine ono to ja odaberem

Podsedajudi nas na Klauzevicevu definiciju rata kao ina nasilja za prisiljavanje protivnika da radi ono to mi elimo,Maks Veber kae da je ova definicija prisutna uvek tamo gde imam priliku da potvrdim svoju sopstvenu volju nasuprot otporu drugih. Da se vratimo uvnelu : nareivati i pokoravati se bez toga nema modi,a sa tim nikakvo drugo svojstvo nije potrebno da bi ona postojala Ono bez ega mod ne moe postojati je da je njena sutina u nareivanju. Ako je sutina modi u efikasnosti nareivanja,nema vede modi od one koja izrasta iz cevi pitolja Ako se sloimo s tim stavom,onda je teko redi po emu se naredba policajaca razlikuje od one koju izdaje revolvera. Da bi saznali kako injenica koridenja sile u skladu sa zakonom menja svojstva sile samo po sebi i suoava nas sa potpuno drugaijom slikom ljudskih odnosa,dok sila samom injenicom da je uslovljena prestaje da bude sila,i zato treba da odluiko u kom smislu se moe razlikovati moc od sile.Mod po shvatanju DEntrevea je uslovljena ili institucionalizovana sila. Drugim reima,dok su gore navedeni autori odredili nasilje kao najoiglednije ispoljavanje modi, on mod definie kao vrstu ublaenog nasilja. U pojmovima naih tradicija politikog miljenja,ove definicije imaju puno toga to ih preporuuje. Ne samo da one potiu iz starog pojma apsolutne vlasti,koji je pratio rast suverene evropske nacionalne drave,iji su prvi i jo uvek najvedi glasnogovornici bili an Boden i Tomas Hobs,ved se takoe one podudaraju sa terminima iz doba drevne grke koji su sluili za definisanje oblika vladavine,kao vladavine oveka nad ovekom , i to jednoga u monarhiji,nekolicine u oligarhiji, i najboljih ili svih u aristokratiji odnosno demokratiji Danas tome moramo da dodamo poslednji i moda najstraniji oblik takve dominacije birokratiju ili vladanje jednog zamrenog sistema slubi u kojima nijedan ovek,ak ni najbolji,niti nekolicina ili mnogi,ne moe da se smatra odgovornim i koji se u pravom smislu te rei moe nazvati niija vladavina. Ako tiraniju odredimo kao vladavinu koja ne polae raune o sebi, niija vladavina je jasno najtiranskija,jer nema nikoga ko bi uopte mogao da bude prozvan da odgovara za ono to je uinjen Ovo stanje je jedan od najmodnijih uzroka sadanjih pobunjenikih nereda irom sveta,njihove nasumine prirode i opasne tendencije da izmaknu kontroli i da se nasumice ire tavie,ovaj drevni renk bio je za udo potvren i podran dodavanjem jevrejsko-hridanske tradicije i njene komandne koncepcije prava. Ovaj pojam nisu izmislili politiki realisti ved je rezultat mnogo ranijih,skoro mehaniki uopteni bojih zapovesti,prema kojima je prost odnos naredbi i poslunosti sasvim dovoljan da ukae na sutinu prava. Mnogim novim otkridima o uroenim nagonima dominacije i prirodnoj nasilnosti ljudske ivotinje prethodili su veoma slini filozofski iskazi. Prema Donu Stjuartu Milu prvi nauka civilizacije je pokoravanje i on govori o dve sklonosti jedna je elja da se vlada drugima,a druga je opiranje da se vlada nad nama Ako bi verovali naem sopstvenom iskustvu ,znali bi da je nagon za potinjavanjem bar toliko vaan u ljudskoj psihologiji kao i sama volja za mod,a politiki je moda jo i znaajniji. Stara poslovica koliko je neko pogodan da vlada toliko dobro moe da se pokorava, ije neke oblike izgleda da su poznavali svi vekovi i sve nacije,moe ukazati na psiholoku istinu da su,volja za mod i volja za podinjavanjem u meusobnoj vezi. Jaka nesklonost poslunosti esto je pradena jednako jakom nesklonou dominaciji i upravljanju. Gledano istorijski,drevna ustanova robovskog rada bila bi neobjanjiva na temelju psihologije Dzona Stjuarta Mila.Njena izriita svrha je bila da oslbodi graane tereta poslova domadinstva i da im dozvoli da uu u javni ivot zajednice gde su svi bili jednaki. Ako je istina da nita nije slae nego izdavanje naredbi i vladanje drugima,onda gospodari nikada ne bi napustili svoja domadinstva. Meutim,ovde postoji jo jedna tradicija i jo jedan renik,nista manje star i nita manje cenjen.

Kada je atinska grad-drava svoj poredak nazvala izonomijom ili kada su Rimljani govorili u civitasu kao svom obliku vladanja,imali su na umu pojam vlasti i prava ija sutina nije leala na odnosu nadreivanja i pokoravanja. Ljudi koji su vodili revolucije 18 veka okretali su se ovim primerima kada su pretresli arhive antike i stvorili jedan oblik vladavine,republiku,gde vladavina prava koja lezi na vlasti naroda okonava vladavinu oveka nad ovekom,koju su smatrali vladavinom koja odgovara robovima Oni su meutim naalost i dalje govorili o poslunosti,i to o poslunosti zakonima umesto ljudima, ali u stvari oni su mislili na podrku zakonima na koje su graani dali pristanak. Takva podrka se nikada ne dovodi u pitanje i njena pouzdanost ne moe biti isto to i stvarno bezuslovna poslunost koju neki in nasilja moe iznuditi poslunost na koju svaki kriminacl moe raunati kada se mai svog novanika uz pomod noa ili opljaka banku. Ono to daje mod nacionalnim institucijama je narodna podrka a ova podrka nije nita drugo do nastavak saglasnosti koja stvara zakone. U sluaju predstavnike valde smatra se da narod upravlja onima koji nad njime vladaju. Sve politike institucije su ispoljavanja i otelovljenja modi one se okamenjuju i raspadaju im ivotna snaga naroda prestane da ih podrava. Upravo na to je mislio Medison kada je rekao da vlada lei na mnjenju,a velika je zabluda pretpostaviti da je vladavina vedine delotvorna samo u demokratiju. Kralju,recimo,koji je samo usamljeni pojedinac,treba daleko veda opta podrka drutva,nego ijednom drugom obliku vlade. ak i tiraninu,pojedincu koji upravlja nasuprot svih,trebaju pomodnici u sprovoenju nasilja,mada njihov broj moe biti prilino ogranien. Ipak,snaga javnog mnjenja koja je moc vlade,zavisi od broja i ona je u proporciji sa brojem onih sa kojima je povezana,i zbog toga je tiranija najnasilniji i najmanje modan oblik vladavine. I jedna od najuoljivijih razlika izmeu modi i nasilja je u tome da mod uvek zavisi od broja,dok nasilje do izvesne take moe i bez njega,jer se oslanja na sredstva. Pravno neograniena vladavina vedine,tj.demokratija bez ustava,moe bez ikakve upotrebe nasilja biti vrlo strana pri guenju prava manjine i veoma delotvorna pri guenju neslaganja. Ali,to nikako ne znai da su nasilje i mod jedno te isto. Krajnji oblik modi je svi protiv jednog,a krajnji oblik nasilja je jedan protiv svih Nasilje nikada nije moguce bez sredstava,te je vrlo pogreno tvrditi da neka jako uska nenaoruan studentska manjina moe uspeno,uz pomod nasilja da razbije velike studijske grupe,ija je ogromna vedina prethodno glasala za normalne procedure predavanja. Ono to se zapravo deava u tim sluajevima je neto mnogo ozbiljnije vedina oigledno odbija da upotrebi svoju mod i savlada razbijae. Akademski procsi se rue zbog toga to niko nije voljan da podigne vie nego jedan prst za status quo To sa ime se univerziteti suoavaju je neizmerno negativno jedinstvo To sve dokazuje samo da neka manjina moe imati mnogo vedu potencijalnu mod nego to se moe oekivati brojanjem glava u istraivanjima javnog mnjenja. Puka posmatraka vecina,zabavljena predstavom glasne rasprave studenata i profesora,ustvari je ved potajni saveznik manjine Da bi se razumela besmislenost prie o uskim militantnim manjinama treba samo zamisliti ta bi se desilo da su jedan ili nekolicina nenaoruanih Jevreja u predhitlerovskoj Nemakoj pokuali da rasture predavanje nekog antisemitskog profesora. Hana Arent smatra da je veoma tuan izraz sadanjeg stanja politike nauke to to terminologija ne pravi razliku izmeu takvih kljunih rei kao to su moc, snaga , sila, autoritet i nasilje Sve ove pomenute rei odnose se na razliite pojave i teko da bi uopte postojale da nije tako. Njihovo koridenje kao sinonima ne samo da ukazuje na izvesnu gluvodu za lingvistika znaenja,to bi bilo dovoljno ozbiljan problem,ved ima za posledicu i vrstu slepode za stvarnost koju izraavaju. U takvoj situaciji uvek smo u iskuenju da uvodimo nove definicije,ali ono to je ovde ukljueno nije samo prosta stvar nepreciznosti jezika.

I pored oigledne zbrke postoji jedno vrsto uverenje,a to je da je najvaniji politiki problem uvek bio i jeste pitanje ko nad kim vlada,u ijem svetlu razlike bivaju manje vane. Mod,sila,autoritet,nasilje samo su rei koje ukazuju na sredstva kojima ovek vlada nad ovekom Smatraju se sinonimima jer imaju istu funkciju,a stvarna razliitost javnih poslova de se pojaviti ili bolje redi ponovo pojaviti u svom izvornom znaenju tek onda kada prestanemo da svodimo javne poslove na stvar dominacije. 6. Odreenje pojmova mod , snaga , sila , autoritet , nasilje a)Mod (power) odgovara ljudskoj sposobnosti ne samo delovanja ved zajednikog delovanja Ona nikada nije svojina nekog pojedinca,ved pripada nekoj grupi i traje samo dotle dok se grupa dri zajedno. Kada kaemo za nekoga da je u modi u stvari mislimo na njegovu ovladenost,od izvesnog broja ljudi ,da deluje u njihovo ime. Onog momenta kada grupa od koje mod potie nestane, njegova mod takoe iezava. Pri samoj upotrebi rei mod koristimo je u metaforinom smislu.Kada je upotrebljavamo bez metafore,ona ona znai snagu b)Snaga (strenght) je re koja nedvosmisleno oznaava neto u jedinini,neki pojedinani entitet. To je inheretno svojstvo neke stvari ili osobe koje pripada njenoj prirodi i moe da se potvrdi u odnosu na druge stvari ili osobe,a sutinski ne zavisi od njih. Snagu ak i najjaeg pojedinca moe nadmaiti mnotvo,koje se nede udruiti ni zbog ega drugog do da uniti tu snagu,upravo zbog njene naroite nezavisnosti. Skoro nagonsko neprijateljstvo mnotva prema jednom,uvek je pripisvano zavisti slabih prema snaznima.Ali ovo psiholoko tumaenje promauje svoju sutinu U prirodi je grupe i njene modi da se okrede protiv nezavisnosti,kao svojstva individualne snage c)Sila (force) je izraz koji obino koristimo u svakodnevnom govoru kao sinonim za nasilje,posebno ako nasilje slui kao sredstvo prinude. Ova re bi trebalo da se rezervipe za takve izraze kao to su sile prirode ili silom prilika,tj.da ukae na energiju koju oslobaaju fiziki ili drutveni pokreti. d)Autoritet (authority) se odnosi na najneuhvatljiviju od svih ovih pojava,pa se zato kao izraz najede i zloupotrebljava. Moe se pripisati osobama postoji takva stvar kao to je lini autoritet,kao na primer autoritet roditelja u odnosu prema deci,nastavnika u odnosu prema ueniku,ili se pak moe smestiti u institucije kao to su na primer rimski senat ili u hijerarhijske slube crkve Obeleje autoriteta je bespogovorno priznanje od strane onih od kojih se poslunost trai. Njemu nije potrebna ni prinuda ni ubeivanje. Otac na primer moe izgubiti svoj autoritet time to tue svoje dete ili to se raspravlja s njim,tj. bilo time to se sa njim ponaa kao tiranin ili ga tretira kao sebi ravnog. Zadravanje autoriteta zahteva potovanje osobe ili slube,te je stoga najvedi neprijatelj autoriteta prezir,a najsigurniji nain da se on umanji je podsmevanje. e)Nasilje (violence) se razlikuje po svom instrumentalnom karakteru. Fenomenoloki,nasilje je veoma blizo snazi,poto su sredstva nasilja,kao i sva ostala orua,stvorena i koridena radi umnoavanja prirodne snage,sve dok na poslednjem stupnju njihovog razvoja ne uspeju da je zamene. Nije zgorak dodati da ova razlikovanja,mada nikako arbitarna,teko da ikada sasvim odgovaraju nepromenljivim delovima stvarnog sveta,uprkos tome to su iz njega izvuena.

Tako se institucionalizovana mod u organizovanim zajednicama esto javlja u ruhu autoriteta, zahtevajudi trenutno neupitno priznanje. Ni jedno drutvo ne bi moglo da funkcionie bez institucionalizovane modi. Jedan mali i jo uvek izolovani sluaj u Njujorku pokazuje ta se moe desiti ako se autentian autoritet u drutvenim odnosima razbije do te mere da vie ne moe da dejstvuje,ak i u svom izvedenom,isto funkcionalnom obliku. Beznaajna nezgoda u sistemu podzemne eleznice,da vrata voza ne rade,pretvoride se u ozbilajn viesatni zastoj i dovesti do toga da vie od 50 hiljada putnika jednostavno odbije da na zahtev eleznikih vlasti ,napusti voz. tavie nita nije obinije nego kombinacija nasilja i modi,nita nije manje esto nego ih nadi u njihovom istom i stoga ekstremnom obliku.Iz ovoga ne sledi da su autoritet,mod i nasilje isto. 7. Revolucija,vlast i nasilje Ipak se mora priznati da je posebno privlano,u raspravi o neemu to je u stvari samo jedan posebn sluaj modi,kao to je mod vlade,misliti o modi u smislu nareivanja i pokoravanja i tako je izjednaiti sa nasiljem. Dok se i u spoljnim odnosima i u unutranjim poslovima nasilje javlja kao poslednje utoite za ouvanjem netaknute strukture modi nasuprot pojedinanih izazivaa kao to su spoljni neprijatelji ili domadi kriminal,ipak izgleda da je nasilje preduslov modi,a mod nita drugo nego fasada U bliem ispitivanju dodue,ovaj pogled gubi mnogo od svoje uverljivosti. Jaz izmeu teorije i stvarnosti se u nau svrhu moda moe najbolje ilustrovati pojmom revolucije Od poetka veka teoretiari revolucije govore nam da mogudnosti revolucije znatno opadaju u proporciji sa porastom razornih kapaciteta oruja,iji su jedini posednici vlade. Istorija poslednjih 70 godina,sa izvanrednim rekordom uspenih i neuspenih revolucija pria potpuno drugaiju priu. Jesu li bili ludi oni ljudi koji su se uopte suprostavljali ovako poraznim izgledima ? I ostavljajudi po strani sluajeve potpunog uspeha,kako bi ak i privremeni uspeh mogao da se objasn injenica je da je jaz izmeu sredstava nasilja koje poseduje drava i onoga to ljudi mogu sami da prikupe oduvek bio tako veliki da tehnika dostignuda jedva da tu neto mogu da izmene Svi prirunici o tome kako napraviti revoluciju laganim napredovanjem korak po korak,zasnivaju se na pogrenoj pretpostavci da se revolucije prave U borbi jednog nasilja sa drugim,nadmodnost vlasti je uvek potpuna,ali ova nadmod traje samo dotle dok je struktura modi vlasti netaknuta,tj.dok se naredbe sluaju i dok su armija ili policija spremne da upotrebe oruje. Kada to nije sluaj,situacija se naglo menja,i ne samo da pobuna nije uguena ved oruje menja stranu,ponekad kao u Maarskoj revoluciji za samo nekoliko sati. O oruanom ustanku koji se esto uopte ne dogodi ili se deava tek kada vie nije nuan kao na primer u Maarskoj revoluciju kada je tek raspad aktuelne vlasti omogucio da se ustanici naoruavaj Kada se naredbe ne sluaju,sredstva nasilja vie nisu ni od kakve koristi,a pitanje ove poslunosti se ne reava odnosom naredbi i pokoravanja,ved javnim mnjenjem i brojem onih koji ga dele. Sve zavisi od modi koja stoji iza nasilja Iznenadni dramatini slom modi,koji uvodi u revoluciju,u trenu otkriva da je graanska poslunost nita drugo do spoljanja manifestacija podrke i saglasnosti. Kada se mod raspada,revolucije su mogude ali nikako i nune. Znamo mnogo sluajeva kada potpuno nemodni reimi uspevaju jo dugo da traju ili zbog toga to nije bilo nikoga da proverava njihovu snagu i raskrinka njihovu nemod ili zbog toga to su bili dovoljn sredni da ne budu uvueni u rat i ne pretrpe poraz. Pa ak i tada,kada je mod ved na ulici,potrebne su neke grupe ljudi,prirpremljene za takvu jednu mogudnost,koje bi je iskoristile i preuzele odgovornost

Nedavno smo bili svedoci da nije potrebno nita vie od jedne relativno nekodljive nenasilne francuske studentske pobune da bi se raskrinkala ranjivost celog politikog sistema koji se odmah raspao pred zapanjenim oima mladih pobunjenika.Oni su ga iskuavali,a da ak to nisu ni znali. Jedino su nameravali da izazovu okotali univerzitetski sistem,a pao je sistem vlasti zajedno sa sistemom modi Ovo je bio knjiki sluaj revolucionarne situacije koja se nije razvila u revoluciju jer nije bilo nikoga ponajmanje studenata,spremnih da zgrabe mod i odgovornost koja ide uz nju.Niko,osim De Gola. Nita nije bilo karakteristinije za ozbiljnost situacije,nego njegov poziv vojsci,putovanje u Masuu , poseta generalima u Nemakoj,odlazak u Kanosu,ako ga je uopte bilo,s obzirom na ono to se desilo par godina ranije. Ali ono to je on traio i dobio je podrka,a ne poslunost,a sredstva kojima se posluio nisu bile naredbe ved ustupc.Da su naredbe bile dovoljne,on ne bi morao da naputa Pariz. Nikada nije postojala nijedna vlast iskljuivo zasnovana na sredstvima nasilja,a ak i totalitarnom vladaru.ije je najvanije sredstvo vladanja tortura,treba jedan temelj modi tajna policija i njena mrea saradnika. Jedino razvoj vojnika-robota,koji de potpuno eliminisati ljudski faktor i ,to je zamislivo,dozvoliti jednom oveku da pritiskom na dugme uniti koga god eli,moe promeniti ovu temeljnu dominaciju modi nad nasiljem. ak i najdespotskija dominacija koju poznajemo,vlast gospodara nad robovima koji ga uvek brojano nadmaaju,nije poivala na najjaim sredstvima prinude kao takvim,ved na boljoj organizaciji modi,tj.na organizovanoj solidarnosti gospodara. Pojedinac,bez podrke drugih,nikada nije imao dovoljno moci da uspesno upotrebi nasilje. Otuda,nasilje u unutranjim stvarima,funkcionie kao poslednje utoite modi protiv kriminala ili pobunjenika,tj.protiv pojedinaca koji odbijaju da budu nadjaani saglasnodu vedine. A to se tie sadanjih ratovanja,videli smo u Vijetnamu kako neko sa ogromnom prednodu u sredstvima nasilja moe postati bespomodan u sukobu sa loe opremljenim,ali dobro organizovanim i brojano mnogo nadmodnijim protivnikom.Mod je zaista sama sutina vlasti,ali ne i nasilja. Nasilje po prirodi instrumentalno,kao i svim sredstvima i njemu uvek treba vostvo i opravdanje ciljem koga sledi,a ono to zahteva opravdanje s neim drugim ne moe biti sutina bilo ega. Cilj rata uz njegovo dvostruko znaenje jeste mir ili pobeda Ali to se tie pitanja ta je cilj mira,tu nema nikakvog odgovora,bududi da je mir bezuslovan,mada u pisanoj istoriji,periodi ratovanja skoro uvek nadmauju periode mira.Mod je u istoj kategoriji i ona je kao to kau cilj po sebi Ali struktura modi sama po sebi prethodi svim ciljevima i nadivljava ih,tako da je mod daleko od toga da nije sredstvo za neki cilj,ustavri sam uslov koji omogucava nekoj grupi ljudi da misle i deluj u kategorijama ciljeva i sredstava. Poto je vlast organizovana i institucionalizovana mod,ni pitanje ta je cilj vlasti nema nita vedi smisao.Odgovor de biti poetno pitanje kako omoguditi ljudima da ive zajedno ili unparediti srecu ili ostvariti besklasno drutvo ili neki drugi nepolitiki ideal koji ne moe da zavri ni u emu drugom sem u nekom obliku tiranije. Mod ne treba opravdanje buduci da je neraskidivio povezana sa samim postojanjem pol.zajednica. Ono to joj treba je legitimnost. Mod izrasta kad god se ljudi okupe i deluju zajedno,a njena legitimnost potie pre iz poetnog okupljanja nego iz bilo kakvih naknadnih dela. Kada se legitimnost dovodi u pitanje ona sebe utemeljuje u pozivanju na prolost,dok se opravdnj odnosi na cilj koji lei u bududnosti.Nasilje se moze opravdati,ali ne i legitimisati. Njegovo opravdanje gubi u uverljivosti,to se njegov nameravani cilj vie udaljava u bududnost Niko ne dovodi u pitanje koridenje nasilja u samoodbrani,jer je tu opasnost ne samo jasna vec i prisutna,a cilj koji opravdava sredstvo je odmah tu.

8. Mod nasuprot nasilju Mod i nasilje,mada su posebni pojmovi,obino se javljaju zajedno, a kada se javljaju zajedno nalazimo da je mod osnovni i dominirajudi faktor. Situacija je meutim potpuno drugaija kada se bavimo njima u njihovom istom stanju,kao na primer kod strane invazije i okupacije. Ako se strani osvaja sukobi sa nekom nemodnom vladu i nacijom,koja je nenavikla da veba politiku mod,veoma lako ce ostvariti dominaciju. U svim ostalim sluajevima tekode su velike,i osvaja de odmah pokuati da ustolii kvislinku vladu,tj.da pronae domadu bazu modi koja bi podrala njegovu dominaciju. eoni sukob ruskih tenkova i potpuno nenasilnog otpora naroda ehoslovake je knjiki sluaj sukoba izmeu nasilja i modi u njihovom istom stanju. Ali,dok je dominaciju u takvom sluaju veoma teko postidi,to nije nemogude. Nasilje,moramo da se podsetimo,ne zavisi od brojnosti ili miljenja,ved od sredstva,a sredstva nasilja kao to je ved reeno,kao i sva ostala orua,uvedavaju i umnoavaju ljudsku snagu. Oni koji suprostavljaju nasilje pukoj modi uskoro de shvatiti da se ne sukobljavaju sa ljudima ved sa ljudskim proizvodima,ija nehumana i destruktivna delotvornost raste u proprociji sa razadljinom koja odvaja protivnike.Nasilje uvek moe da uniti mod. U rezultat eonog sudara nasilja i modi teko da moemo sumnjati. Da se Gandijeva udovino modna i uspena strategija nenasilnog otpora susrela sa drugaijim neprijateljem Staljinovom Rusijom,Hitlerovom Nemakom ili ak i predratnim Japanom,umesto sa Engleskom,posledica ne bi bila dekolonizacija ved masakr i pokornost. Pravilo krajnjeg nasilja ulazi u igru kada je mod izgubljena. Upravo se smanjena mod Ruske vlasti,unutranje i spoljanje ,ispoljila u njenom reavanju ehoslovakog problema,ba kao to se smanjena mod evropskog imperijalizma ispoljila u izboru izmeu dekolonizacije i masakra.Zamena modi nasiljem moe doneti pobedu,ali je cena vrlo visoka, jer nju ne plada samo pobeeni ved isto tako i pobednik,u smislu sopstvene modi. Ovo je posebno tano kada pobednik uiva blagoslov konstitucionalne vlasti u sopstvenoj kudi. Zastraujudi bumerang-efekat vlasti podanikih rasa na domadu vlast znaio je tokom imperijalistike ere da bi vladavina putem nasilja u udaljenim zemljama zavrila takvim uticajem na vlast u Engleskoj da bi poslednja pobednika vlast bili sami Englezi. Izvrstan primer ovog povratnog fenomena jeste nedavni napad gasom na kampus u Berkliju gde je baen ne samo suzavac nego i jedan drugi zabranjeni gas ,a za to vreme uvar sa gas maskom je spreavao bilo koga da pobegne iz zapraen oblasti. esto se kae da nemod hrani nasilje i psiholoki to je sasvim tano,bar kod osoba koje poseduju fiziku ili moralnu snagu. Politiki govoredi,sutina je u tome da gubitak modi postaje iskuenje da se mod zameni nasiljem. Tamo gde nasilje vie nije poduprto i ogranieno modi,deava se dobro poznati obrt odnosa ciljeva i sredstava.Sredstva razaranja sada odreuju cilj,sa posledicom da de cilj biti razaranje modi. Samoporaavajudi karakter pobede nasilja nad modi nigde nije oigledniji nego u koridenju terora radi ouvanja dominacije.Meutim teror nije isto to i nasilje. Teror je pre oblik vladavine koja nastaje kada se nasilje,nakon to je razorilo svu mod ne povlai ved nasuprot tome uspostavlja punu kontrolu. esto se primedivalo da delotvornost terora u potupnosti zavisi od stepena drutvene podvojenosti Pre nego to se puna snaga terora oslobodi,mora da nestane svaki oblik organizovane opozicije. Ova podvojenost se odrava i uvedava kroz sveprisutnost dostavljaa,koji biva svuda prisutan,jer vie nije profesionalni slubenik koga policija plada,ved potencijalno svaka osoba sa kojom neko moe da doe u kontakt. Kako se takva potpuno razvijena policijska drava uspostavlja i kako funkcionie moze da se naui iz Solenjicinovog dela U prvom krugu koje de verovatno ostati jedno od remek dela literature 20 veka a sigurno predstavlja najbolju postojedu dokumentaciju Staljinovog reima.

Presudna razlika izmeu totalitarne vladavine zasnovane na teroru s jedne strane,i tiranija i diktatura uspostavljenih na nasilju s druge strane,jeste u tome to se prva,plaedi se svake modi, ak i modi svojih prijatelja,okrede ne samo protiv neprijatelja,ved i protiv svojih prijatelja. Vrhunac terora dostie se kada policijska drava pone da prodire sopstvenu decu,kada jueranji izvrilac postane dananja rtva.A to je takoe trenutak kada mod potpuno iezava. Danas postoji veliki broj verovatnih objanjenja za destaljinizaciju Rusije,ali ni jedno nije tako ubedljiv kao shvatanje samih Staljinovih funkcionera da nastavak takvog reima nede voditi do nekog ustanka ved do paralize cele zemlje. Dakle,da rezimiramo : politiki govoredi nije dovoljno da mod i nasilje nisu jedno te isto.Mod i nasilje su surptonosti.Tamo gde jedno od njih apsolutno vlada,drugo je odsutno. Nasilje se pojavljuje kada je mod u opasnosti,ali ostavljeno samo sebi,ono se okonava u nestanku modi. Ovo podrazumeva da nije tano da nasuprot nasilju stoji nenasilje.Izlino je govorit o nenasilnoj moci Nasilje moe unititi mod,a potpuno je nesposbno da stvori mod. Hegelova ili Marksova velika vera u dijalektku modi negacije,zahvaljujci kojoj se suprotnosti ne ponitavaju ved lagano razvijaju jedna u drugu a ne koe razvoj,zasniva se na mnogo starijoj filozofskoj predrasudi da zlo nije nita drugo do modus dobra,da dobro moe proizadi iz zla. Ukratko,da je zlo samo privremeno ispoljavanje jo uvek skrivenog dobra,a ovakva dugo potovana miljenja postaju veoma opasna. 9. Etnografska literatura Razmotrimo obilnu etnografsku literaturu koja,ve nekoliko decenija,opisuje primitivna drutva i objanjava njihov nain funkcionisanja. Ako i ima nasilja (retko) to je u naelu da se pokae do koje take ta drutva nastoje da ga kontroliu,kodifikuju,ritualizuju,ukratko tee da ga ogranie,ako ne i ukinu. Upotreba sile pominje se posebno da bi se iskazao uas koji ona izaziva kod primitivnih drutava,a to ih na kraju odreuje kao drutva bez nasilja. Nede biti mnogo iznenaujude da se konstatuje,na polju istraivanja savremene etnologije,odsustv opte misli o nasilju u njegovoj najbrutalnoj,kao i najidoj i najsocijalnijoj formi ratu Ako se ostane shodno tome,na etnolokom razmatranju ili tanije reeno na nepostojanju jedne takve rasprave o primitivnim ratovima,zainteresovani italac ili istraiva drutvenih nauka de s punim pravom deduktivnim putem zakljuiti da nasilje uopte ne dotie horizonte drutvenog ivota Divljaka,da se primitivno drutveno bide razotkriva izvan oruanog sukoba,da rat nije svojstven normalnom funkcionisanju primitivnih drutava.Rat je izuzet iz etnolokih rasprava. Moe se osmiljati primitivno drutvo a da se istovremeno ne misli o ratu. Oigledno je da je pitanje da se sazna da li ova rasprava izraava istinu o tipu drutva na koji se cilja. Otkride Amerike je pruilo Zapadu priliku za prvi susret sa onima koji de se tada nazvati Divljaci Evropljani su se po prvi put suoili sa tipom drutva iz osnova razliitog od svega to su do tada poznavali i bili prinueni da razmiljaju o socijalnoj stvarnosti koja nije imala mesta u njihovoj tradicionalnoj predstavi drutvenog bida.Svet Divljaka je doslovno bio nepojmljiv za evropsku misao Ovde se nede raditi detaljna analiza razloga ove istinski epistemoloke kontradikcije. Ma koliko bili rasprostranjeni u svakoj istoriji zapadne civilizacije,oni se sa sigurnodu odnose na to ta je i ta treba da bude ljudsko drutvo. Potrebno je znati da predstavljanje drutva kao takvog treba da se olii u obliku Jednog (koji je izvan drutva),u hijerarhijskom rasporedu politikog prostora i u funkciji efa-komandanta,kralja ili despota.Nema drutva koje nije u znaku podele na gospodare i podanika. Iz ovog pogleda na drutvo proizilazi da ljudska grupacija koja nema karakter istinske podele ne moe da bude odreena kao drutvo Prema hroniarima iz 16 veka,Divljaci su okarakterisani kao ljudi bez vere,zakona i kralja

Sve je jasno ti ljudi,u prirodnom stanju,nisu jo uvek dospeli u stanje drutva. Kada je potrebno opisati obiaje Divljaka,jednodunost je bez ikakvih ogranienja. Istraivai ili misonari,trgovci ili putnici od 16 veka pa do kraja nedavnog osvajanja sveta ,slau se u jednom bilo da su u pitanju Amerikanci,Afrikanci,nomad iz Australije,svi oni su uvek predstavlajni kao arko odani ratu. Njihov posebno ratoboran karakter je ono to bez izuzetaka pogaa evropske posmatrae U nagomilanoj dokumentarnoj grai,izbija prvo i neosporeno,najjasnija slika koju odmah prua beskrajna raznolikost opisanih kultura : slika ratnika To je preovlaujuca slika za uvoenje socioloke tvrdnje : primitivna drutva su drutva nasilja, njihovo socijalno bide je bide za rat. To je utisak koji su u svakom sluaju,vekovima i u svim klimatskim uslovima stekli neposredni svedoci od kojih su mnogi godinama iveli sa uroenicima. Bilo bi isto tako jednostavno kao i nekorisno da se sastavi analogija tih sudova koji se odnose na razliite populacije i na razne epohe.Agresivna ponaanja Divljaka su uvek bila najotrije osuivana Kako uiniti Hridanima,kako civilizovati,usaditi radne i trgovake navike osobama koje su uglavnom spremne da ratuju protiv suseda,da osveduju poraze ili proslavljaju pobede ? Ustvari,miljenja francuskih ili portugalskih misionara iz sredine 16 veka o Tupi Indijancima iz brazilskih ravnica predviaju i uvrdavaju kasnije rasprave : da nije bilo stalnog rata koji su ova plemena vodili jedni protiv drugih,zemlja bi bila prenaseljena. To oigledno preovlaivanje rata u ivotu primitvnih naroda je ved u prvom naletu privuklo panju teoretiara drutva. U stanju Drutva koje je za njega drutvo Drave,Tomas Hobs suprostavlja logian,ali ne i stvaran lik oveka u njegovoj prirodnoj uslovljenosti,stanju ljudi pre ivota u drutvu,tj.pod zajednikom vladu koja ih je drala na okupu. Po Hobsu ta prirodna uslovljenost ljudi,to prirodno stanje koje prethodi drutvu,odlikuje se ratom svakoga protiv svih. Reklo bi se da taj imaginarni rat za potrebe stvari koju brani mislilac graanske drave,suprostavlja izmiljene i apstraktne ljude jedne prema drugima,a niim ne dotie empirijsku i etnografsku stvarnost rata u primitivnom drutvu.Moe mu se. Prirodna uslovljenost oveka,prirodno stanje,nije samo apstraktna konstrukacija jednog filozofa ved i uoljivo stvarna sudbina jedne novo otkrivene ovenosti. Nedemo se iznenaditi jo jednim stavom nipodotavanja Divljaka od strane Hobsa,jer su to ideje njegovog doba drutvo bez Drave nije drustvo. Dakle,Divljaci ostaju izvan socijalnog,oni ive u ljudskim prirodnim uslovima u kojima vlada rat svakog protiv svih. Hobsu nije nepoznata snana ratobornost amerikih Indijanaca,a on je u njihovim ratovima sagledavao snanu potvrdu za svoje uverenje odsustvo drave omogudava uoptavanje rata i ini nemogudim instituciju drutva. Jednaina svet Divljaka = svet rata , koja je stalno potvrivana u praksi,prelazi celinu narodnog ili naunog predstavljanja drutva. Engleski filozof Herbert Spenser napisao je u svojoj knjizi : U ivotu divljaka i varvara dominatni elementi su ratovi,kao reakciju na ono to je tri veka pre njega izgovarano u Tupinambama iz Brazila Kako su Tupinambi veoma ratoborni,njihova preokupacija je kako ratovati sa suparnicima Ali da li stanovnici Novog sveta dre monopol ratne strasti ? Nikako. U jednom ved zastarelom delu Moris Davi je razmiljajuci o uzrocima i funkcijama rata u primitivnim drutvima,prikupljao sistematske uzroke poduavanja etnografije tog doba. Iz izuavanja Morisa Davija proizilazi da nijedno primitivno drutvo,sa izuzetkom retkih sluajeva, ne moe da se otgrne nasilju,i nijednom od njih,bez obzira na nain proizvodnje nije nepoznat,niti se ustruavaju od ratobornog nasilja koje ukljuuje bide svake zajednice umeane u oruani sukob. Izgleda da je veoma ustaljeno osmiljavanje primitivnog drutva,a da ne moe bez misli o ratu,koji kao datost primitivne sociologije poprima dimenziju univerzalnog.

Na ovako iroko rasprosrtanjeno prisustvo ratobornosti,odgovara muk nove etnologije,za koju bi reklo bi se nasilje i rat postoje samo kada je potrebno da se osude.Odakle taj muk ? Pre svega i sasvim sigurno iz uslova u kojima se nalaze drutva koja su predmet izuavanja etnolog Vrlo dobro se zna da nigde u svetu ne postoje autonomna i apsolutno slobodna primitivna drutva, bez kontakata sa belim socio ekonomskim okruenjem. Drugim reima etnolozi nemaju vie mogudnosti da posmatraju u vedoj meri izolovana drutva,a u kojima bi tradicionalni zakon jaega koji ih odreuje mogao neometano da se odvija. Primitivni rat je njima nevidljiv jer nema ratnika koji bi uestvovali u njemu. U tom pogledu jedinstven je sluaj Janomamo Amazonaca kojima je njihova vekovna izolacija bez sumnje omogudila da ive do dananjeg dana kao poslednje primitivno drutvo,kao da Amerika nikada nije bila otkrivena. Da li kod njih mozemo posmatrati sveprisustvo rata ? Nije li to razlog da, sainimo karikaturalni opis u kojem elja za senzacijom,izdaleka zamrauje mogudnost da razumemo jedan snaan soc.okvir ? Ukratko,ako se etnologija ne oglaava po pitanju rata ,to je iz razloga to nije mesto o tome priati i to su primitivna drutva,kada postanu predmet izuavanja,ved na putu da budu izmetena, razorena i ugaena.Ali moda to nije jedan jedini razlog Moe se pretpostaviti da etnolozi,kada se nau na delu,unose u izabrano drutvo ne samo iz svojih beleaka i mangetofonskih traka,ved i prema prethodno izgraenoj koncepciji o socijalnom bidu primitivnih drutava,i s tim u vezi proisteklog mesta koje u njima dobija nasilje,uzrocima koji ga oslobaaju i efektima koje postie. Nijedna opta teorija o primitivnom drutvu ne moe izvudi posebnu korist ako ukljui i rat. Ne samo da rasprava o ratu ini deo razmatranja o drutvu,ved mu odreuje smisao. Iz tog razloga odsustvo refleksije o nasilju u savremenoj etnologiji moe se najpre objasniti efektivnm nestankom rata,koji uzrokuje gubljenje slobode i postavkom Divljaka u forsirani pacifizam,ali takoe i prihvatanje jedne vrste sociolokog pristupa koji nastoji da iskljui rat iz oblasti drutvenih odnosa u primitivnom drutvu.Uoljivo je da je pitanje kako spoznati da li takav stav odgovara realnosti primitivnog drutva. Takoe,dobro je da pre nego to prespitamo tu stvarnost,izloimo rasprave o drutvu i ratu primtiivnih drutava. Heterogene,one se odvijaju u tri velika pravca : rasprave o ratu naturalista,ekonomista i predstavnika teorije razmene 10. Naturalistika teorija rata Razmatranja naturalista su sa posebnom odlunodu iznesena kod A. Leroa Gurana u delu Gestovi i parole ,tanije reeno u pretposlednjoj glavi druge knjige. Autor u vidu nesporne vanosti razvija svoju istorijsko-etnoloku koncepciju primitivnog drutva i njegovog preobliavanja. Saglasno nerazdvojivoj sprezi izmeu arhainog drutva i pojave ratnitva ,autor logino ukljuuje i sagledavanje primitivnog rata,iji je smisao dovoljno naznaen duhom koji proima celo delo i naslovom poglavlja u kojem se nalazi drutveni organizam. Jasno potvren stav organiciste o drutvu na koherentan nain povezuje odreenu ideju rata U emu se prema Leroa Gurani ogleda nasilje ? Njegov odgovor je sasvim jasan : Agresivno ponaanje pripada ljudskoj stvarnosti jo od Australantropa i ubrzana evolucija drutvenog ureenja nije nita promenila u sporom odvijanju istorijskog sazrevanja Agresija kao ponaanje,tj.upotreba sile,uneta je u ljudsku vrstu i ona sa njim koegzistira. Nasilje,zooloko svojstvo ljudi,ovde je identifikovano kao injenica nedostignute vrste,kao prirodna datost koja produbljuje svoje korene u biolokom bidu oveka. Ta karakteristika nasilja,koje se ispoljava u agresivnom ponaanju nije bez uzroka i kraja,ona je uvek usmerena i rukovoena nekim ciljem.

U vremenskom odvijanju,agresija se ini kao osnovna tehnika povezana sa sticanjem hrane i kod primitivnog oveka.Njena poetna uloga je u ratu u kojem su agresija i sticanje hrane isprepletani. Nasilje svojstveno oveku kao prirodnom bidu,odreuje se kao sredstvo opstanka,kao sredstvo prirodne svrhe,upisano u srcu ivog organizma preiveti Otuda sledi i poistovedivanje privrede primitivnog drutva sa privredom predatora. Primitivnom oveku kao oveku je svojstveno agresivno ponaanje.On je ujedno spreman i odlun da objedini svoju prirodnost i svoju ovenost u tehnikom kodu korisne i rentabilne agresivnosti on je lovac. Prihvatimo takvu artikulaciju izmeu nasilja,tehnike sticanja hrane i biolokog bida oveka kojoj je svrha da ouva integritet.Ali gde se nalazi ta posebna agresivnost ispoljena u ratnikom nasilju ? Leroa Guran prua sledede objanjenje : Izmeu lova,i njegovog dvojnika rata,jedna suptilna asimilacija se namede progresivno u toj meri da su oba deo klase naoruanih ljudi,koja je nastala iz novog privreivanja Eto dakle kako se u jednoj reenici iskristalisala tajna porekla drutvene podele : suptilnom asimilacijom lovci polako postaju ratnici koji raspolaudi vojnom silom stiu mogudnost da u sopstvn korist sprovode politiku vlast nad ostatkom zajednice. Moe nas iznenaditi lakoca s kojom izbijaju stavovi iz pera ovog naunika ija je specijalnost praistorij Meutim to zahteva posebno izlaganje,ali lekcija koju treba nauiti je jasna ima znatno vie od iste nepanje u analizi injenica o ovenosti naroito kada se kladite na kontinuitet drutvenog nad prirodnim i institucionalnog nad biolokim.Ljudsko drutvo ne polazi od zoologije ved od sociologije. Vratimo se dakle problemu rata.On de dakle naslediti od lova njegovu ispunjenost agresivnodu Rat je samo nastavak odvijanja lova u prozainom smislu izraeno,za Leroa Gurana to je lov na oveka.Da li je to istina ili ne ? Nije teko otkriti da li je re o istini ili ne,i za to je dovoljno obratiti se savremenim primitivcima o kojima je uveren da pripoveda Leroa Guran.emu nas ui etnografsko iskustvo ? Jasno je da je ako je cilj lova podmirivanje hranom,nain da se to postigne agresivnost potrebno je ubiti ivotinju da bi je pojeli. Ali tada je potrebno uvesti u oblast lova kao tehnike pribavljanja hrane sve aktivnosti koje znae unitenje nekog oblika ivota kako bi se ishranilo. Nema onda razloga izdvajati lovca oveka od lovca ivotinje, U stvarnosti,ono to u naelu pokrede lovca u primitivnom drutvu,sa izuzetkom ritualnog lova, je nagon za hranom. Ono to sutinski razlikuje rat od lova je to to rat u potpunosti poiva na obeleju koje nedostaje lova agresivnosti. To je i razlog to se rat i lov ne mogu staviti u isti odnos.Rat je isto agresivno ponaanje i agresivnost Ako je rat lov,onda je lov na oveka,a u tom sluaju lov bi bio na primer rat na bizone. Ukoliko se ne poe od pretpostavke da je cilj rata sticanje hrane,i da je objekat tog tipa agresije oveka kao plen koga treba pojesti,to pojednostavljenje rata kao lova koje obrazlae Leroa Guran ne poiva ni na kakvim osnovama.Jer ukoliko je rat dvojnik lova onda je opta antropologija njena nadgradnja.Vrlo dobro znamo da nije tako. Cilj rata nije nikada ubiti neprijatelja da bi bio pojeden.ta vie,ta biologizacija jedne aktivnosti kao to je rat sasvim odreeno vodi ka odbacivanju njene isto drutvene dimenzije. Koncepcija Leroa Gurana razvodnjava socioloko u biolokom,drutvo postaje drutveni organizam,i svako nastojanje da se o tome povede nezooloka rasprava,unapred se pokazuje bezuspenim. Radi se o tome da se utvrdi da primitivni rat ne duguje nita lovu,da se nije ukorenio u stvarnost ovekove vrste ved u socijalno bide primitivnog drutva,da se u svojoj univerzalnosti okrede kulturi a ne prema prirodi.

11. Ekonomska teorija rata Rasprava ekonomista je donekle anonimna jer nije odreeno vezana za jednog teoretiara,ved je izraz uoptenog uverenja,neodreena tvrdnja opteg smisla. Ta rasprava ekonomista nastala je u 19 veku,u trenutku kada u Evropi poinje da se razmilja odvojn o ideji divljatva i ideji srede,od trenutka kada se s pravom ili ne odvojilo uverenje da je primitivan ivot bio sredan ivot.Tada se desio zaokret u odnosu na ranija uverenja i stavove u njihovu suprotnst Svet divljaka je od tada , s pravom ili ne,svet bede i nesrede. Znatno kasnije to popularno znanje steklo je nauni karakter od strane tzv.drutvenih nauka, postalo je nauna rasprava. Osnivai ekonomske antropologije,prihvatajudi za istinitu tvrdnju o primitivnoj bedi,usredsredili su se da utvrde razloge i razotkriju posledice. Iz ovog slaganja izmeu opteg smisla i naune rasprave proistekao je stav neprekidno ponavljan od etnologa : primitivna ekonomija je privreda opstanka koja samo Divljacima omogudava da opstanu tj. da preive. Ako privreivanje ne moe da obezbedi minimalni prag preivljavanja,ostajanja u ivotu,to je iz razloga tehnoloke nerazvijenosti i nemodi pred prirodnim okruenjem,kojim ne uspevaju da ovladaju.Primitivna ekonomija je privreda bede i to je osnov koji omogudava pojavu rata. Rasprava ekonomista objanjava primitivni rat slabodu proizvodnih snaga. Retkost raspoloivih materijalnih dobara povlai konkurenciju izmeu grupa koje potreba gura u prisvajanje.Ta borba za ivot zavrava se vojnim sukobom jer nema dovoljno za sve. Potrebno je redi i da je ovo objanjenje primitivnog rata,zbog bede Divljaka,prihvadeno kao oigledn i nije uopte dovoeno u sumnju. Moris Davi u svom eseju izvrsno odslikava to gledite : Svaka grupa,pored borbe koju vodi za egzistenciju protiv prirode,mora podrati takmienje sa drugom grupom sa kojom stupa u kontakt i zato nastaju rivalstva i sukobi interesa,a kada prerastu u sporove odmeravanja snaga,onda to nazivamo ratom. Dalje Davi navodi da je rat pojmovno odreen kao spor snage koji nastaje izmeu politikih grupacija,u okviru ivotnog suparnitva Na taj nain znaaj rata u datoj grupi okrede se prema neposrednom razlogu intenzivnosti ivotnog suparnitva. Moris Davi,zakljuuje,polazedi od etnografske informacije,o univerzalnosti rata u primitivnom drutvu pri tome konstatujudi da jedino Eskimi sa Grenlanda ne podleu ovom uslovu zbog krajnjeg neprijateljstva prirodnog okruenja koje ih spreava da troe energiju u druge svrhe sem u potrazi za hranom,te je jedino njima saradnja u borbi za opstanak apsolutni imeprativ Ali kao to se moe primetiti,Australijanci u njihovim pretoplim pustinjama ne izgledaju bolje smeteni od Eskima u snegu,ali meutim ni oni nisu manje ratnici od drugih naroda. Prilika je da uoimo da se ova rasprava naunika jednostavno oznaena kao nauna prema popularnoj pretpostavci o primitivnoj bedi,tano uklapa u najnoviju metamorfozu marksistike koncepcije drutva,tj.marksistike antropologije. Pitanje rata u primitivnom drutvu marksistika interpretacija duguje severno-amerikim antropolozima,a istraivai poput M.Harisa ili D.Grosa pojanjavaju razloge rata kod amazonskih Indijanaca,tj.kod Janomama. Ko oekuje neko prosvetljenje od ovakvog marksizma bide sigurno razoaran,jer njegovi nosioci ne saoptavaju nita vie od svih njihovih nemarksistikih prethodnika. Ako je rat posebno intenzivan kod Janomama,to je po Grosu i Harisu iz razloga retkosti proteina u njihovoj ishrani,i sledstveno tome iz potrebe za osvajanjem novih teritorija za lov,tj.neizbenog oruanog sukoba sa korisnicima tih teritorija. Ukratko to je stara teza o nesposobnosti primitivnog naina privreivanja da drutvu prui odgovarajucu ishranu,koju je izmeu ostalih formulisao Moris Davi.

Ako se u rasprave marksista uklapaju tako jednostavni i najtipiniji predstavnici opteg smisla,to je ili zbog toga to je taj opti smisao spontani marksizam ili to se taj marksizam ne razlikuje od opteg smisla sem kominim nastojanjem da se nametne kao nauna rasprava.Ali,ima jo neto. Marksizam kao opta teorija drutva i istorije,prinuen je da poe od pretpostavke bede primitivnog privreivanja,tj.od veoma slabe proizvodne aktivnosti,odnosno rezultata.Zato ? Zato to marksistika teorija istorije otkriva zakon istorijskih kretanja i drutvenih promena u niim ometanom razvoju proizvodnih snaga. Ali da bi se toak istorije pokrenuo,da bi proizvodne snage dobile na zamahu,potrebno je da se na poetku tog procesa te iste produktivne snage nalaze u najvedoj slabosti,u potpunoj nerazvijenosti. Da nema te nerazvijenosti,ne bi bilo ni najmanjeg razloga da se one razvijaju i ne bi bilo saglasnosti izmeu drutvenih promena i razvoja proizvodnih snaga. Zbog toga,marksizam kao teorija istorije zasnovana na razvoju proizvodnih snaga,kao taku oslonc sebi mora da obezbedi neku vrstu nultog stepena proizvodnih snaga.To je privreda primitivnih , zamiljena kao privreda bede,kao privreda koja teedi da se iupa iz bede nastoji da razvije proizvodne snage. Primitivno drutvo pred marksistiku teoriju postavlja znaajno pitanje ako privreivanje ne ini infrastrukturu posredstvom koje drutveno bide postaje prohodno,i ako proizvodne snage svojom stagnacijom ne deluju odluujude na drutveni razvoj,ko je onda uzrok istorijskim kretanjima ? Vratimo se onda problemu primitivne ekonomije.Da li je ona ili nije ekonomija bede ? Da li njene proizvodne snage predstavljaju mogudi minimum razvoja ? Novija i detaljna istraivanja ekonomske antropologije dokazuju da privreda Divljaka ili nain domade proizvodnje,ustvari,omogudavaju totalno zadovoljenje materijalnih potreba drutva,po cenu vremenski ogranienog raspona proizvodnje i slabog intenziteta tih aktivnosti. Drugaije reeno,primitivno drutvo koje je selektivno u odreivanju potreba , daleko od toga da se stalno iscrpljuje da bi preivelo,ima na raspolaganju proizvodnju mainu spremnu da zadovolji i funkcionie prema principu svakome prema potrebama To je razlog to je Salin s punim pravom mogao da govori o primitivnom drutvu kao o prvom drutvu izobilja. Analize Salina i Lizoa o kvantitetu ishrane potrebne jednoj zajednici i o vremenu provedenom da se steknu ukazuju da su primitivna drutva,s obzirom na malo vremena upotrebljenog za proizvodnju, ustvari istinita drutva dokolice. Njihovi radovi tako ponovo overavaju etnografske materijalne nekadanjih putnika i hroniara Rasprave ekonomiste naunika ili marksiste,u njenim popularnim varijantama,objanjava rat konkurencijom grupa sa ciljem pribavljanja retkih dobara. Teko je razumeti kako de Divljaci,neprekidno angaovani u potrazi za hranom,osloboditi energiju i nadi viak vremena da bi ratovali protiv svojih suseda. Za uzvrat,savremena istraivanja ukazuju da je privreivanje primitivnih drutava ekonomija izobilja,a ne privreda retkosti. Nasilje se ne artikulie kroz bedu tako da materijalno objanjenje ekonomiste o primitivnom ratu gubi svoju taku oslonca. Univerzalnost primitivnog izobilja ne doputa mogudnost da joj se pridoda univerzalnost rata. 12. Teoretiari razmene o ratu Rasprava teoretiara razmene o ratu primitivnih drutava podrava socioloko znanje Klod Levi Strosa.Ovakva jedna konstatacija na prvi pogled je paradoksalna. Ipak,u znaajnom opusu ovog autora,rat zauzima veoma malo prostora. Ali,uprkos tome to se znaaj neke teme ne meri nuno prostorom koji joj je posveden,primetno je da je opta teorija drutva koju je Levi Stros izloio,u direktnoj zavisnosti od njegove koncepcije nasilj Okosnica te koncepcije je razmatranje strukturaliste (njega samog) o primitivnom drutvenom bidu.

Pitanje rata postavlja se u jednom jedinstvenom tekstu u kome Klod Levi Stros analizira odnos rata i trgovine kod junoamerikih Indijanaca.Rat se tamo jasno situiara u polje drutvenih odnosa. Kod Nambikuara,kao uostalom i kod mnogih populacija prekolumbijske Amerike,rat i trgovina ine aktivnosti koje je nemogude izuavati izolovano. Ratni sukobi i privredne razmene ne ine samo u Junoj Americi dva tipa koegzistirajudih odnosa,ved dva suprostavljena i nerazdvojna aspekta jednog i istog socijalnog procesa. Prema Levi Strosu dakle,rat se ne moe misliti sam za sebe,on nema sopstvenu posebnost,daleko je od toga da se posebno ispituje,ved se on naprotiv moe razumeti samo uvlastitom kontinuitetu u elementima pune drutvenosti Drugim reima,u primitivnom drutvu nema autonomije za sferu nasilja,i ona ne stie smisao sem ukoliko nije karika u optem lancu odnosa koji uvrduju grupe,a nasilje je poseban sluaj tog globalnog sistema. Ako Levi Stros eli time da pokae da je rat kod primitivnih drutava aktivnost isto drutvenog poretka,niko se nede usprotiviti tome,sa izuzetkom Leroa Gurana koji utapa ratne aktivnosti u bioloki poredak.Svakako,Levi Stros se ne pridrava ovih prozranih uoptavanja. Levi Stros naprotiv daj preciznu ideju o nainu funkcionisanja primitivnog drutva,amerikoindijanskg u svakom sluaju. Identifikacija ovog naina funkcionisanja je od najvedeg znaaja,jer odreuje prirodu i domet nasilja i rata u njihovom bidu.ta je za Levi Strosa odnos rata i drutva ? Odgovor je potpuno jasan : Trgovinske razmene predstavljaju potencijalne ratove razreene mirnim putem,a ratovi su proizvod nesrednih trgovinskih razmena Ne samo da se rat upisuje u poljedrutvenog,ved prima svoje bide i svoj krajnji smisao iz posebnog funkcionisanja primitivnog drutva. Odnosi meu zajednicama su pre svega trgovinski,a od uspeha ili neuspeha komercijalnih poduhvata zavisi pitanje mira ili rata meu plemenima. Ne samo da o ratu i trgovini treba misliti u kontinuitetu,ved i trgovina u odnosu na rat ima socioloku prednost,neku vrstu ontolokog prioriteta,jer zauzima mesto u samom srcu drutvenog bida. Na kraju,dodajmo ideju pridruivanja rata i trgovine koja je ustvari etnoloka banalnost,isto kao i uverenje da je retkost horizont primitivnog privreivanja. Tako se potvruje,na isti nain kao kod Levi Strosa,na primer i kod M.Davija,unutranji odnos izmeu rata i privrede : U primitivnim sluajevima,trgovina je esto alternativa ratu,i nain na koji se obavlja pokazuje da je modifikacija toga U knjizi Elementarne strukture kumstva,Levi Stros u zakljuku jednog od najvanijih poglavlja, princip reciprociteta,pie : Ima jedna veza i kontinuitet izmeu neprijateljskih relacija i injenja recipronih usluga razmene su na miran nain razreeni ratovi,a ratovi su proizvod nesrednih trgovinskih razmena. Do toga,na istoj strani,nalazi se eksplicitno reeno eliministai ideju trgovine. Opisujudi razmene poklona izmeu grupa Indijanaca,Levi Stros nastoji da naznai naputanje trgovinske reference : Radi se ustvari o recipronim darovima,a ne o komeracijalnim operacijama vrstina kojom Levi Stros razlikuje reciproni dar od komeracijalne operacije je potpuno legitimna ta vie,nede li biti povrno,u jednom brzom obradanju ekonomskoj antropologiji,objasniti zato Ako se materijalni ivot primitivnih drutava odvija na osnovama izobilja,nain domade proizvodnj predstavlja sutinsko svojstva koje oslobaa misao Salina,prenapregnutu idealnom autarhije svaka zajednica tei da proizvede za sebe sve to je potrebno za opstanak njenih lanova. Drugaije reeno,primitivno privreivanja tei zatvorenosti zajednice u sebe samu i ideal privredne autarhije sakriva ideal nezavisne politike,ije je on sredstvo. Odluujudi da potrebe proizvodnje i potronje zavise samo od nje,primitivno drutvo na taj nain ukida ak i potrebu ekonomskih odnosa sa susednim grupama. Nije potreba ta koja zasniva meunarodne odnose u primitivnom drutvo,koje je sposbno za tako neto,a da ne mora da sebe obavee da trai pomod od drugih. Proizvodi se sve to je potrebno,pa je mogude ogluiti se o druge.

Shodno tome,autarhini ideal je antitrgovinski ideal.Kao i svaki ideal on se ne ostvaruje uvek i svuda ako Divljacima okolnosti to nalau,mogu se ogluiti o druge. Zbog toga,nain domade proizvodnje ne poznaje trgovinske odnose koje njegovo privredno funkcionisanje tei da ukine primitivno drutvo u svom bidu odbija rizik,imanentan trgovini da otui svoju autonomiju,da izgubi svoju slobodu. Ako elimo neto da razumemo o ratu primitivnih,treba da izbegnemo da ga artikuliemo u trgovini koja ne postoji. Dakle,nije vie trgovina ta koja daje smisao ratu,ved je to razmena,u interpretaciji rata po koncepcijama teoretiara razmene u drutva postoji kontinuitet izmeu rata (proizvod nesrednih trgovinskih transakcija) i razmene (ratovi reeni mirnim putem) Ali isto kao u prvoj verziji teorije Levi Strosa o nasilju,rat je posmatran kao mogudi neuspeh trgovine, a takoe i u postavkama teoretiara razmene,vidimo da ekvivalentnu prednost daju razmeni,iji je neuspeh rat. Rat sam po sebi ne poseduje nikakvu pozitivnost,ne izraava socijalno bide primitivnog drutva,ved neostvarenje tog bida koje je bide za razmenu. Rat je negativan i negacija primitivnog drutva,u svojstvu u kojem je on privilegovano mesto razmene,i u kojem je razmena sutina primitivnog drutva. Po toj koncepciji,rat je samo ne-sutina,ne-bide drutva.On je dodatak u odnosu na glavno,sluajnost u odnosu na sutinu. Ono to eli primitivno drutvo,to je razmena,takva je njena socioloka tenja koja se stalno eli ostvariti,i stalno se efektivno ostvaruje,osim ako se ne radi o nesrednom sluaju.Tad niu nasilje i rat Logika koncepcije teoretiara razmene vodi jednoj vrsti skoro potpunog razvodnjavanja fenomena rata.Rat,lien pozitivnog,usled prioriteta koji je pridat razmeni,gubi svaku institucionalnu dimenzij On ne pripada bidu primitivnog drutva,on je sluajno svojstvo,sticajem okolnosti,nebitno,primitivno drutvo je zamislivo bez njega Rasprava teoretiara razmene o primitivnim ratovima,koja je potpuno imanentna optoj teoriji Levi Strosa o primitivnom drutvu,ne vodi rauna o etnografskim datostima : kvazi univerzalnost fenomena rata i prirodno promenljiv intenzitet ratne aktivnosti. Dakle,koncepcija teoretiara razmene i njen predmet padaju,na neki nain se ne poklapaju,jer primitivna stvarnost prevazilazi raspravu Levi Strosa. Ne usled ne brige ili nepoznavanja autora,ved zato to je uzimanje u obzir rata nespojivo sa njegovm analizom drutva koja ne tei niem drugom nego da iskljui socioloku funkciju rata iz prim.drutva. Da li je potrebno,da bi se uvaila primitivna stvarnost u svim dimenzijama,napustiti ideju drutva kao mesta razmene ? Nikako.Razmena ili nasilje ? I nije neka alternativa. Nije razmena sama po sebi protivrena ratu,ved rasprava koja obara drutveno bide iz primitivnog drutva eksluzivno na razmeni. Primitivno drutvo je prostor za razmenu,ali i mesto za nasilje,rat,isto kao i razmena,pripada primitivnom drutvenom bidu. Ne moe se, i to treba utvrditi,da se razmilja o primitivnom drutvu a da se u isto vreme ne misli o ratu.Primitivno drutvo za Hobsa bilo je rat svakoga protiv svakoga. Stav Levi Strosa je simetrian i nalije je Hobsovog primitivno drutvo,to je razmena svakoga sa svakim.Hobsu je nedostajala razmena,a Levi Strosu nedostaje rat. Ali treba li izjednaiti raspravu o trgovini sa raspravom o ratu ? Da li rehabilitacija rata kao sutinska dimenzija primitivnog drutva ostavlja netaknutom ideju o razmeni kao sutini drutvenog ? To je nemogude : ogreiti se o rat znai ogreiti se o drutvo.Gde je poreklo greke Levi Strosa ? Poreklo njegove greke je u konfuziji sociolokih planova gde resprektivno funkcioniu ratne aktivnosti i razmena. Nastojanje da se rat i razmena stave u isti plan,neminovno vodi eliminisanju jedne ili druge,i deformaciji primitivne drutvene stvarnosti. Ralanjavanje razmene i rata treba osmisliti prema radikalnom diskontinuitetu koji sam ispoljava istinu o primitivnom drutvu.

esto se tvrdilo da je krajnje komadanje kojim je predstavljeno primitivno drutvo uzrok,esto se tvrdilo da je velika uestalost rata u tom tipu drutva. Mehaniki spoj opisan u sekvenci : retkost prirodnih izvora vitalna konkurencija izolacija grupe, proizvede kao opti efekat rat. Ali ako postoji duboki odnos izmeu mnotva socio-politikih jedinica i nasilja,ne moe se razumeti njihova artikulacija ako se uobiajen red predstavljanja ne preokrene rat nije dejstvo komadanja, ved je komadanje efekat rata.Nije samo dejstvo,ved i cilj. U svom bidu,primitivno drutvo eli disperziju i elja za fragemntacijom pripada primitivnom socijalnom bidu koje se instituie kao takvo u,i po ostvarenju te drutvene volje. Drugaije reeno,rat primitivnih je sredstvo za politike svrhe.Pitati se prema tome,zato Divljaci ratuju,isto je to i pitati samog pripadnika o njegovom drutvu. Svako pojedinano primitivno drutvo podjednako i integralno izraava osnovna svojstva tog tipa socijalne formacije i pronalazi konkretnu realnost na nivou primitivne zajednice. Sastoji se iz skupa individua od kojih svaka precizno prepoznaje i zahteva svoju pripadnost toj celini Zajednica kao celina okuplja i prevazilazi razliite jedinice koje je sainjavaju i koje se najede definiu kroz krvna srodstva,kumstva i druge veze. Dakle,zajednica je vie od sveukupnosti grupa koje okuplja i to je odreuje kao politiku jedinicu. Politika jedinica zajednice nalazi svoj neodloni prostorni zapis u jedinici stanovanja osobe koje pripadaju istoj zajednici ive zajedno na istom mestu. 13. Iskljuenje drugog kod divljaka Primitivna zajednica je dakle lokalna grupa To odreenje,poto je indiferentno prema pokretnom ili nepokretnom karakteru stanovanja, transcendira razliitost ekonomskih naina proizvodnje. Bez obzira da li je ine lovci nomadi ili poljoprivrednici starosedeoci,lutajude grupe lovaca kolekcionr, lokalna grupa poseduje u istoj meri kao i selo povrtara,socioloke osobenosti primitivne zajednice. Lokalna grupa,kao politika jedinica,ne samo da se upisuje u homogeni prostor svoje vrste,ved proiruje svoju kontrolu,svoj kod,svoje pravo na odreenu teritoriju. Evidentno je,u sluaju lovaca ili poljoprivrednika izvan svojih sredina,da uvek ureuju neko divlje prostranstvo na kome mogu loviti ili saditi korisne useve. Prostor lokalne grupe je dakle njena teritorija,svakako kao prirodni rezervoar materijalnih primarnih resursa,a naroito kao ekskluzivni prostor primene prava Zajednice. Ekskluzivnost u upotrebi teritorije implicira mogucnost izbacivanja,i tu se jasno pojavljuje isto politika dimenzija primitivnog drutva,kao zajednica koja uspostavlja svoj osn.odnos sa teritorijm Prisustvo Drugog se od samog poetka postavlja kao akt koji ga iskljuuje. Svako drutvo potvruje kao ekskluzivno pravo na datu teritoriju,a protiv drugih zajednica,ime je odreen politiki odnos sa susednim grupama. Prisetimo se,to je odnos koji se uspostavlja u politikom a ne ekonomskom poretku nain domade proizvodnje sam po sebi iskljuuje potrebu za upadom na teritorije drugih radi snabdevanja hranom. Ovladanjem teritorijom omogudava zajednici,garantujudi joj samodovoljnost sirovina,da ostvari svoj autarhini ideal ne zavisi ni od koga , nezavisna je. Iz toga treba da sledi,posto su sve stvari jednake za sve lokalne grupe,odsustvo nasilja. Nasilje moe izbiti u retkim sluajevima nasilja nad teritorijom,i ono moe biti defanzivno ili uopte ne mora da se dogodi tj.svaka grupa rauna na svoju vlastitu teritoriju koju nema nikakvog razloga da napusti.Ali,mi znamo da je rat opti i veoma esto ofanzivan. Dakle,znai da teritorijalna odbrana nije uzrok rata i da jo uvek nije osvetljen odnos izmeu rata i drutva.ta je onda sa bidem primitivnog drutva ? Bide primitivnog drutva oduvek je bilo zamiljeno kao prostor potpunog razlikovanja u poreenju sa bidem zapadnog drutva.

To je udan prostor i nezamisliv po odsustvu,odsustvu svega to ini sociolo-kulturni univerzum posmatraa : svet bez hijerarhije,osoba koje nikom ne polau raune,drutvo nezainteresovano za posedovanje bogatstva,efovi koji ne komanduju,kulture bez morala jer ne znaju za greh,drutvo bez klasa,drutvo bez drave itd.. Ukratko,ono to spisi putnika prolih vremena ili modernih naunika,ne uspevajudi da iskau,ne prestaju da tvrde da je primitivno drutvo u svom bidu nepodeljeno. Taj prostor ne poznaje razliku izmeu bogatih i siromanih,suprotnosti izmeu eksploatatora i eksploatisanih,dominaciju ea nad drutvom,bududi da on spreava njihovu pojavu. Nain domade proizvodnje koji obezbeuje privrednu autarhiju zajednice kao takve,takoe omogudava autonomiju rodbinskih grupa koje ine socijalnu celinu kao i nezavisnost pojedinaca. U primitivnom drutvu nema nikakve podele rada svaki pojedinac je u neku vrstu polivalentan, mukarci znaju da prave sve to mukarci treba da znaju da prave,sve ene znaju da obavljaju poslove koje treba da obavlja svaka ena. Nijedan pojedinac u pogledu znanja i umeda nije u toj meri inferioran da mu je potrebno da se osloni na druge,obdarenije ili srednije. Kumstvo rtve de sve uiniti da obeshrabri vokaciju najamnik eksploatator. Etnolozi su otkrili indiferentnost Divljaka prema svojim dobrima i imovini i odsustvo svake elje za prikupljanjem.Zato bi se takva elja uopte javljala ? Proizvodna aktivnost je tano dozirana prema zadovoljenu potreba i ne ide preko toga : proizvodnj vika je moguda u primitivnoj privredi,ali je potpuno nepotrebna : ta s tim uiniti ? S druge strane aktivnost za akumuliranjem moe biti u tom tipu drutva samo individualna stvar Preduzetnik se moe osloniti samo na svoje sopstvene snage,eksploatacija drugog je socioloki nemoguda. Zamislimo da samostalno divlji preduzetnik uspe da napravi rezervu sirovina sa kojima ne zna ta da radi,jer je u pitanju viak,tj.koliina nepotrebnih dobara koja ne slui svrsi zadovoljenja potreba. Postavlja se pitanje ta de se u ovom sluaju desiti ? Jednostavno zajednica de preduzetniku pomodi da potroi ove slobodne sirovine. ovek,postajudi bogat svojim radom,prisustvovade trenutnom nestanku vlastitog bogatstva u ruke ili u stomake svoji suseda.Na taj nain ostvarenje elje za akumulacijom suzide se na ist fenomen. Divljaci su dovoljno mudri da se ne prepuste toj gluposti,pa primitivno drutvo funkcionie na taj nain da nejednakost,eksploatacija i podele nisu mogude. Lokalna grupa (primitivno drutvo) predstavlja dva osnovna socioloka svojstva koja dodiruju njeno bide : razlog postojanja i idejni princip rata.Primitivna zajednica je istovremeno totalitet i jedinstvo. Totalitet u smislu to je zavrena celina,autonomna,kompletna,spremna da uvek sauva svoju autonomnost,drutvo u pravom smislu te rei. Jedinstvo u tome to njeno homogeno bide istrajava u odbijanju socijalnih podela,u odbacivanju nejednakosti,u zabrani otuenja. Primitivno drutvo je totalitet u tome to princip njenog jedinstva nije spoljni ona ne ostavlja nijedan lik Jednoga da se razdvoji od drutvenog tela da bi je predstavljao,da bi je inkarnisao kao jedinstvo. Zbog toga je kriterijum nepodeljenosti u osnovi politiki : ako je divlji ef bez modi,to je zato to drutvo ne prihvata da se mod odvoji od bida,da se uspostave podele izmeu onih koji komanduju i onih koji sluaju. I to je razlog zbog koga u primitivnom drutvima je ef taj kome je stavljeno u nadlenost da samo govori u ime drutva. U raspravi ef nikada ne izraava fantaziju vlastite elje ili da kaemo vlastitog zakona,ved samo socioloku elju drutva da ostane nepodeljeno i tekst jednog Zakona koji niko nije odredio. Zakonodavac je istovremeno osniva drutva,kao i mitski potmci,kulturni heroji,bogovi. Sutina rasprave efa uvek proizilazi iz starog zakona preko koga niko ne moe da pree jer je on samo bide drutva.

Povreda Zakona bila bi izmena,promena socijalnog korpusa,uvoenje novina i promena koje on apsolutno odbacije. Zajednica koja obezbeuje rukovoenje nad svojom teritorijom pod znakom Zakona garantuje njegovu nepodeljenost takvo je primitivno drutvo. Teritorijalna dimenzija ukljuuje politiku vezu u meri u kojoj iskljuuje Drugoga.Upravo to Drugo,kao ogledalo susedne grupe,vrada zajednici lik jedisntva i totaliteta. Ta zajednica ili grupa sebe postavlja prema drugima i time videde se kao potpuno drugaijom i slobodnom da iskazuje volju za ouvanjem svog bida kao totalitet jednoga. Eto kako konkretno izgleda primitivno drutvo : mnotvo podvojenih zajednica,svaka bdije nad integritetom sopstvene teritorije,jedna serija neo-monada u kojoj svaka suoena s drugom potvruje svoju razliku.Nepodeljena,svaka zajednica moe da se osmisli kao jedno Mi. To Mi se sa svoje strane zamilja kao totalitet u odnosu jednakosti koji odrava sa istovetnim Nama koji smo deo drugih sela,plemena,grupi itd.. Primitivna zajednica moe da se postavi kao totalitet jer je sainjena kao jedinstvo ona je jedno sve zavreno jer je jedno nepodeljeno Mi. Moemo da se saglasimo da je na ovom nivou analize,generalna struktura primitivne organizacije zamiljena u istoj statici,u punijoj inerciji,u odsustvu pokreta. Globalni sistem izgleda da ne moe da funkcionie u vid samo vlastitog ponavljanja,ostavljajudi nemogudim bilo kakvu pojavu suparnitva ili sukoba. Ako etnografska realnost otkriva nam suprotno : daleko od toga da je inertan,ssitem je u stalnom kretanju,on nije u statici ved u dinamici i primitivna monada,daleko od toga da je zatvorena nad samom sobom,otvara se nasuprot tome prema drugima,u ekstremnom intenzitetu ratnikog nasilja. Mogudnost rata je upisana u bide primitivnog drutva.Ustvari,volja svake zajednice da potvrdi razliku je prilino zategnuta. Povreda teritorije,pretpostavljena agresija suseda nije potrebno vie izbijanje rata. To drugim reima znai stanje krhe ravnotee.Ali moe li se zamisliti da ta mogucnost ne postane realnost i da umesto rata svakog protiv svih nastane razmena svakog sa svakim ? Ako pretpostavimo hipotezu o optem prijateljstvu,ubrzo se vidi da je ona iz vie razloga nemogud a pre svega iz razloga prostorne disperzije. Primitivne zajednice izmeu sebe zadravaju distancu.Izmeu svake grupe ili grada prostiru se njihove odnosne teritorije,to omogudava svakoj grupi ostanak svojeg na svome. Prijateljstvo se slabo prilagoava udaljenosti.One lako meusobno odravaju veze kada su u pitanju bliski susedi koji se mogu pozvati na proslave,od kojih se mogu dobiti pozivi koji se mogu posetiti Sa udaljenim grupama taj tip odnosa nije moguce uspostaviti Prijateljski odnosi razmene obavljaju se samo izmeu bliskih grupa dok su udaljene grupe izvan toga,i u najboljem sluaju one su Stranci. 14. Stalnost rata u primitivnom drutvu Hipoteza o prijateljstvu svih sa svima je u kontradikciji sa produbljenom eljom osnovnom za svaku zajednicu,da odrava i razvija svoje bide totaliteta jednog,tj.svoju razliku prema svim drugim grupama,ukljuujudi i susedne prijatelje i saveznike. Logika primitivnog drutva je u kontradikciji sa logikom opte razmene koja je logika identiteta jer je logika identifikacije. Ali to je ono to iznad svega zabranjuje primitivno drutvo : zabrana identifikacije sa drugima, gubljenje onog to je ini takvom i mogudnost da misli kao Mi,autonomno. U identifikaciji svih sa svima koju povlai opta razmena i prijateljstvo svih sa svima ,svaka zajednica de izgubiti svoju individualnost. Razmena svih sa svima bila bi destrukcija primitivnog drutva identifikacija je pokret prema smrti, primitivno socijalno bide je potvrda ivota.

Logika identiteta stvoride mesta za jednu vrstu rasprave o jednakosti,a misao vodilja prijateljstva svih sa svima bila bi : Mi smo svi isti. Ujedinjenje u jedno meta-Mi mnotva parcijalnih Mi,supresija sopstvene razlike svake autonome zajednice ukinude razlike izmeu Mi i Drugo,i to bi znailo nestanak. Tu se ne radi o primitivnoj psihologiji ved o sociolokoj logici :imanetno je primitivnom drutvu, jedna centrifugalna logika rasitnjavanja,disperzije,podele,tako da svaka zajednica ima potrebu da bi se kao takva osmislila za suprostavljenim likom stranca ili neprijatelja,kao i da mogudnost nasilja bude unapred upisana u socijalnom primitivnom bidu. Rat je struktura primitivnog drutva,a ne sluajan neuspeh promaene razmene. Prema strukturalnom funkcionisanju,optost prijateljstva i razmene svih sa svima je nemoguda Treba li stoga dati za pravo Hobsu i iz nemogudnosti prijateljstva svih sa svima,zakljuiti o realnosti rata svakoga protiv svakoga.Prihvatimo trenutno hipotezu o optem neprijateljstvu. Svaka zajednica se nalazi u situaciji suprostavljaja sa svima ostalima,ratna maina funkcionie punom snagom,globalno drutvo se sastoji samo od neprijatelja. Ali,poznato je da se svaki rat zavri uz prisustvo jednog pobednika i jednog pobeenog.Koji de u tom sluaju biti glavni efekat rata svih protiv svih ? Rat svih protiv svih instituisade politiku relaciju iju pojavu primitivno drutvo nastoji da izbegne, dovede do uspostavljanja relacije dominacije,relacije modi koju pobednik moe nametnuti svojom snagom pobeenome. Drugim reima,to de biti smrt primitivnog drutva takvog kakvo je i kakvo eli da bude nepodeljeno. Optost rata proizvede isti efekat kao optost prijateljstva negaciju primitivnog drutvenog bida. U sluaju prijateljstva svih sa svima,zajednica de razvodnjavanjem razlika izgubiti svojstvo totalne autonomije,dok de u sluaju rata svih protiv svih izgubiti karakter homogenog jedinstva. Ono ne moe pristati na univerzalni mir koji otuuje njegovu slobodu,ne moe napustiti opti rat koji ukida njegovu jednakost.Kod Divljaka nije mogude biti prijatelj svih ni neprijatelj svih. Ipak rat pripada biti primitivnog drutva,on je kao i razmena,struktura. Treba li redi da bi primitivno drutveno bide bila neka vrsta sastava dva heterogena elementa malo razmene,malo rata,a da se primitivni ideal sastoji iz ouvanja ravnotee izmeu njih,u potrazi za tanom sredinom izmeu suprotnih sastojaka. To bi se moglo odrediti kao istrajavanje na ideji Levi Strosa da se rat i razmena razvijaju na istom planu i da je jedan uvek granica i neuspeh drugoga. Ustvari,u toj perspektivi opta razmena elimnie rat ali istovremeno i primitivno drutvo,dok rat sa istim rezultatom ukida razmenu. Nemogudnost rata svih protiv svih znai za datu zajednicu trenutnu klasifikaciju ljudi koji je okruuju Drugi su od poetka klasifikovani u prijatelje ili neprijatelje. Sa prvima demo nastojati da sklopimo saveze ,sa drugima demo pristati ili potraiti rizik rata. Pogreidemo ako iz ovo opisa ne zadrimo banalnost jedne opte situacije primitivnog drutva. Jer treba postaviti pitanje zato jedna primitivna zajednica ima potrebe za saveznicima ? Odgovor je evidentan jer ima neprijatelja i potrebno je da bude sigurna u svoju snagu,da bude uverena u ponovljenu pobedu nad suparnicima,da bi dobila vojnu podrku ili neutralnost saveznika. U praksi nijedna zajednica se nikada ne uputa u ratne avanture a da prethodno nije zatitila pozadinu posredstvom diplomatskih aktivnosti tokom kojih se uvrduju pretpostavljeni trajni savezi koje je potrebno stalno reaktivirati jer je izdaja uvek moguda i esto stvarna. Tu se javlja jedna crta kod Divljaka,esto opisana od putnika ili etnografa,a to je nepostajnost i sklonost ka izdaji.Ali jo jednom,nije u pitanju primitivna psihologija. Nestalnost ovde znai da savez nije ugovor,da njegov raskid nije nikada shvaden od Divljaka kao skandal i da na kraju data zajednica nema uvek iste prijatelje i neprijatelje. Ono to treba zadrati je trajnost dispozitiva celine podele Drugih na saveznike i neprijatelje,a ne mesto spajanja varijabila koji ona zauzima od strane umeanih zajednica. Ali uzajamno nepoverenje koje ispoljavaju saveznike grupe pokazuje da se esto protiv volje pristaje na savez,da je on sredstvo a ne cilj.

Savez je sredstvo da se uz najmanje rizika i najmanju cenu dosegne cilj koji je ratno preduzede. Dovoljno je redi da se opiremo savezu,jer bi veoma opasno bilo angaovati se samostalno u vojne operacije,i da ako bi mogli najradije bi se oslobodili dobrovoljno saveznika sa kojima nismo sigurni. Tako se iskazuje jedno osnovno svojstvo meunarodnog ivota u primitivnom drutvu rat je prvi u odnosu na saveznitva,on je kao institut koji odreuje saveznitvo kao taktiku, Jer strategija je ista za sve zajednice : opstati u svom authonomnom bidi,ostati kao nepodeljeni Mi. Ved smo se saglasili da je voljom za politikom nezavisnodu i ekskluzivnim rukovoenjem nad svojom teritorijom manifestovanom od strane svake zajednice,mogudnost rata odmah zapisana u funkcionisanju ovih drutava.Primitivno drutvo je mesto stanja stalnog rata. Sada se vidi da potraga za saveznitvom zavisi od stvarnog rata,da postoji socioloki prioritet rata nad saveznitvom.Tu se stvara pravi odnos izmeu razmene i rata. Koje socio politike jedinice okuplja naelo reciprociteta tamo gde se stvaraju odnosi razmene ? To su grupe povezane u saveze,partneri u razmeni su saveznici,sfera razmene tano pokriva sferu alijanse.To ne znai da ukoliko nema saveza nede biti ni razmene. Razmena se obavlja meu saveznicima i postoji zbog njih,i nije u pitanju razmena samo lepih manira ved i razmena poklona i posebno razmena ena. Realnost alijanse zasniva mogudnost kompletne razmene koja se ne odnosi samo na dobra i usluge ved i na verenike odnose.ta je razmena ena ? Razmena ena na nivou ljudske zajednice obezbeuje ovenost toj zajednici, tj. neanimalnost To znai da ljudsko drutvo ne pripada redu prirode ved kulture.Egzogamna razmena ena zasniva drutvo kao takvo,uz zabranu incesta. Ali tanije,radi se o razmeni takvoj koja instituie ljudsko drutvo kao neanimalno drutvo,a ne onoj koja u okviru saveza izmeu razliitih zajednica instituie i razvija na nekom drugom nivou. U okviru saveza razmena ena dobija politiki domet,uspostavljanje branih odnosa izmeu razliitih grupacija jedan je od naina da se zakljue i utvrde politiki savezi. Saveznici koji su ujedno i kumovi mogu raunati na vedu privrenost u ratnoj solidarnosti,iako veze kumstva ne moraju da budu definitvna garancija odanosti. Prema Levi Strosu razmena ena poslednji je u nizu neprekinutih procesa uzajamnih darovanja Kada dve grupe stupe u odnos uopte,ne nastoje da razmene ene,ono to oni ele je vojno politiki savez,a najbolji nain za to je razmena ena. Saveznitvo omogudava razmenu i prekida je ,ne prelazi savez,on je ograniava. Levi Stros ne pravi razliku izmeu cilja i sredstva,a konfuzija koja nastaje usled njegove koncepcije razmene koja postavlja na istu ravan razmenu kao osnivaki akt ljudskog drutva i razmenu kao posledicu i sredstvo politikog saveza. Pogled koji podrava Levi Stros je da primitivno drutvo eli razmenu i to je vie ima ono utoliko bolje i funkcionie. Ali videlo se,kako na planu privrede (ideal autarhinosti) i na planu politike (volja za nezavisnodu) primitivno drutvo stalno razvija strategiju sa ciljem da to je vie mogude smanji potrebu razmene. To se izgleda najjasnije pokazuje na taki susreta izmeu razmene ena i nasilja. Zna se da je jedan od ciljeva rata,afirmisan uz insistiranju primitivnih drutava, hvatanje ena. U ovom sluaju rat izraava evidentnost dubokog protivljenja primtiivnog drutva da ue u igru razmena : ustvari,u razmeni ena jedna grupa ih dobija na jednoj strani,ali ih se liava na drugoj, dok u ratu za ene pobednika grupa dobija ene a da ne gubi nijednu.Rizik je veliki ali je i dobit potpuna ene su besplatne. Rat dakle nastupa sa savezima,savez ini i zasniva razmenu.Dogaa se razmena ena. S obzirom na postojanje neprijatelja potrebno je stedi saveznike i prevesti ih u kumove,a kada pak grupa eli da obezbedi dodatne ene ona to ini nasilnim sredstvima,ratom,a ne razmenom. Razmatranja teoretiara razmene o primitivnom drutvu koga ele da svedu na razmenu gree u dve razliite take. Pre svega ovi teoretiari odbijaju da prepoznaju da primitivna drutva ne ele da proire polje razmene,nastoje naprotiv da ga smanje.

Oni ne prizanju pravi znaaj nasilja jer je prioritet i ekskluzivnost pridata razmeni koja vodi ukidanju rata.Levi Stros veruje da je primitivno drutveno bide bide za razmenu. Iako su koherentna,njegova razmatranja su pogrena.Kontradiktornost ne ini to razmatranje,ved je ono etnografski reeno protivno sociolokoj relanosti primitivnog drutva. Rat prethodi razmeni,a ne obratno,i on implicira savez koji povlai razmenu. Rat nije sluajna promaena razmena,ved je ona taktiki efekat rata. Nije kao to Levi Stros misli in razmen taj koji odreuje nebide rata,to je in rata koji odreuje bide razmene.Stalni problem primitivne zajednice nije sa kim vriti razmenu,ve kako da se sauva nezavisnost ? Gledite Divljaka o razmeni je jednostavno to je nuno zlo.Ako su nam saveznici potrebni,a jesu, utoliko bolje ukoliko su to deveri,zetovi i drugi. Hobs je pogreno verovao da primitivnI svet nije drutveni svet jer rat spreava razmenu,shvadenu ne samo kao razmenu dobara i usluga ved naroito razmenu ena,kao potovanje egozgamikog pravila o zabrani incesta. Ne kae li Hobs da ameriki Divljaci ive ljuasi ivotinjskim ivotom i da odsustvo drutvene organizacije prolazi kroz podvrgnutost podinjavanju ivotinjskim nagonima. Ali greka Tomasa Hobsa nije i istina Levi Strosa. Svakako razmena je imanenta drutvenom postoji ljudsko drutvo jer postoji razmena ena i zabrana incesta.Ali ta razmena nema nita zajednikog sa isto socio-politikim aktivnostima kao to je rat on uopte ne dovodi u pitanje razmenu kao potovanje zabrane incesta. Rat stavlja u pitanje razmenu kao celinu socio-politikih odnosa izmeu razliitih zajednica,ali to ini da bi je zasnovao kao takvu,da bi je instituisao posredstvom saveznitva. Brkajudi ova dva plana razmene,Levi Stros upisuje rat tamo gde mu nije mesto i sa kog on mora da nestane za njega naelo reciprociteta se izvodi u potrazi za saveznitvom koje omogudava razmenu ena,a ona se zavrava u negaciji rata. Ovaj opis primitivnog socijalnog ina bide zadovoljavajudi pod uslovom da rat ne postoji,meutim zna se za postojanje rata i za njegovu univerzalnost. Etnografska realnost prihvata i suprotan stav stanje rata izmeu grupa ini neophodnim potragu za saveznitvom,koja dovodi do razmene ena. Ispitivanje etnografskih injenica pokazuje isto politiku dimenziju ratnih aktivnosti.Ona se ne odnosi ni na zooloke specifinosti oveanstva ni na ivotnu konkuretnost zajednica,ni stalno kretanje razmene koja bi ukidala nasilje.Rat se artikulie u odnosu na primitivno drutvo kao takvo Rat je samo nain funkcionisanja,to je priroda tog drutva,kao to se to videlo iz razloga ekstremnog partikularizma pridodatog svakoj grupi koja odreuje egzistenciju i smisao rata Za svaku lokalnu grupu,svi Drugi su stranci lik stranca je potvrda o identifikaciji svake grupe kao autonomni Mi.To je isto to i redi da je stanje rata permanetno jer sa strancima postoji samo odnos neprijateljstva,bez obzira da li je ili ne u pitanju stvarni rat. Realnost oruanog sukoba i bitke nije sutinska,ved stalnost mogudnosti njihovog izbijanja,tj.stanje stalnog rata u meri u kojoj zadrava u njihovim odnosnim razlikama sve zajednice. Stanje rata je stalno , ali Divljaci ne provode sve svoje vreme u ratovanju. Rat kao spoljna politika primitivnog drutva odnosi se na unutranju politiku,na ono to se moe nazvati nepomirljvim konzervativizmom ovog drutva,izraen u venom Zakonu koji mora uvek da se potuje,koga ne moemo menjati. Primitivno drutvo tei da konzervira vlastito bide,eli da se ouva u svom bidu.Ali koje je to bide? To je nepodeljeno bice,drutveno telo je homogeno,zajednica to smo Mi.Primitivni konzervativizam eli da potovanjem zakona obezbedi odravanje njegove nepodeljenosti i sprei podeljenost. Unutranja politika primitivnog drutva,da se ustali kao Mi nedeljivi,kao totalitet Jednog,vai kako za ekonomski plan tako i za plan odnosa modi. Volja da se ostane u nepodeljenom bidu,da se ostane nepodeljen,rukovodi sve Mi svih zajednica. Stanje rata je isto tako trajno kao i mogudnost primitivnih zajednica da potvrde svoju autonomiju u odnosu jednih prema drugima.

Ukoliko se jedna primitivna zajednica pokae nesposobnom bide unitena od strane druge Stanje stalnog rata i periodini efektivni rat ini se da su osnovno sredstvo koje upotrebljava primitivno drutvo kako bi spreilo socijalne promene. Rat je u samom srcu primitivnog bida,on je taj koji ini motor drutvenog ivota. Da bi mislili kao Mi,zajednica treba da bude istovremeno nepodeljena (jedna) i nezavisna (totalitt) Interna nepodeljenost i spoljna opozicija se nadopunjuju,svaka je uslov za drugu. Rat je osnov primitivnog drutva,on je svoj cilj,primitivno drutvo je drutvo za rat,ono je ratniko. Rasprostranjenost lokalnih grupa kao najuoljivije obeleje primitivnog drutva nije uzrok rata ved njen efekat,njegov specifini cilj. Koja je funkcija primitivnog rata ? Obezbediti stalnu rasprostranjenost,komadanje i atomizaciju grup Rat slui da ouva svaku zajednicu u njenoj politikoj zavisnosti.Dok ima rata ima i autonomije. Dakle,logika primitivnog drutva je logika centrifuge,logika mnotva Centrifugalna sila suprostavlja jednu najvedu,nepremostivu socioloku prepreku suprotnoj centripetalnoj snazi,logici ujedinjavanja,logici Jednoga. Primitivno drutvo je drutvo mnotva,ne moe biti drutvo Jednoga,a to je rasprostranjenost veda ujedinjenja je manje. S jedne strane zajednica eli da opstane u svom nedeljivom bidu i zbog toga spreava da se ujedinjujuca instanca izdvoji iz drutvenog tela i uvede podelu izmeu Gospodara i podanika. S druge strane,zajednica eli da opstane u svom autonomnom bidu,tj.da ostane u znaku vlastitog Zakona. Dakle,koja je ta legalna snaga koja objedinjuje sve razlike sa ciljem da ih ukine,koja se pridrava samo da bi ukinula logiku mnotva ne bi li je zamenila logikom protivnoj ujedinjenju? To je drava Drava je znak zavretka podele drutva kao organa odvojenog od politike modi drutvo je podeljeno na nosioce vlasti i one nad kojima se vlast vri.Drutvo nije jedno nepodeljeno. Socijalna podela,nastanak Drave,smrt je primitivnog drutva.Da bi zajednica mogla da potvrdi svoju razliku,potrebno je da bude nepodeljena,da njena volja bude ekskluzivni totalitet,koji de se oslanjati na odbijanje socijalnih podela. Da bi se mislio kao Mi,izvan Drugih,potrebno je da Mi bude homogeni socijalni korpus. Spoljno komadanje i interna nepodeljenost su dve strane jedne realnosti,dva aspekta istog sociolokog funkcionisanja,iste socijalne logike. Da bi zajednica mogla da se suoi sa svetom neprijatelja potrebno je da bude ujedinjena,homogen bez ikakvih podela. Da bi opstala u nepodeljenosti potreban joj je lik Neprijatelja u kome moe da prepoznaje lik ujedinjenja svog socijalnog bida. Socio politika autonomija i socioloka nepodeljenost su meusobno uslovljene i centrifugalna logika komadanja je odbijanje logike ujedinjenja Jednoga. Svako primitivno drutvo eli da ostane u znaku vlastitih Zakona koji iskljuuje drutvene promene. Odbijanje drave je jednostavno odbijanje podinjavanja,upisano kao takvo u strukturu primitivng drutva.Samo nezanlice mogu verovati da izbegavanje otuenja uslovljava njegovu potvrdu odbijanje otuenja pripada bidu tog drutva,ono izraava njegov konzervativizam,njegovu volju da Mi ostane nepodeljeno. to je vie rata manje je ujedinjenja,a najbolji neprijatelj drave je rat.Primitivno drutvo je drutvo protiv rata,kao i drutvo za rat. 15. Tajna oveka od kosmologije do antropologije ovek je tajna i zagonetka Dostojevski ovek je sebi nereiva tajna,iako od svog postanka ne prestaje da je reava da je sebi samo zagonetka,reenje bi se sigurno ved nalo. Upravo to,to sebe ne zna,ved samo po sebi sluti,otvara mu mogudnost da stvara slike o sebi u uvek novim uslovima.

Samo ovek,izmeu svih drugih bida,moe da stvara sebe drugaijeg nego to je bioloki dat,i u tome moe idi u pravcu ostvarenja svojih najboljih i najgorih mogudnosti. Zato svaka ideja o napretku ili nazadovanju,shvadena kao pravolinijski proces,nema mnogo smisla. Nikada ljudski duh nije raspolagao sa toliko injenica iz ovekovog ivota,i nikada nije bio u vedem neznanju o tome ko je ovek,kao to je to danas. U vreme procvata nauka o oveku,ovek oskudeva u poznavanju i razumevanju samog sebe,i to zato to sve one objanjavaju njima dostupne nie slojeve ovekovog bida,a one vie slojeve ovekove tajne isputaju i preputaju drugaijim pokuajima razumevanja. Gde je nestala,ako je ikada i postojala,ona vezivna misao,koja je bila kadra da sloi injenice o oveku u jednu graevinu,na ijem rvhu bi stajao uspravan i ponosit ovek. Ako je ovek otvoreno bide,a to sigurno jeste,ne moe se oekivati neka konana istina o njemu. ovek je uvek vie od onoga to zna i to moe saznati o sebi i vie od onoga to bilo ko drugi zna o njemu Na pitanje o oveku nema konanog odgovora,bududi da su sve stvari dovrene,a samo je ovek nedovren.Ako on nije dovreno bide,onda ni govor o njemu nije i ne moe biti okonan. Antropologija je jedna nesretna nauka jer je u svoje pretpostavke,a onda i u svoje rezultate,ukljuil pogrenu zamisao o oveku kao sreditu sveta i njegovom gospodaru,umesto da o njemu misli kao to je to inila stara kosmologija kao o jednom bidu u lancu bida,bez potrebe da razlike u odnosu na druga bida pretvara u prednosti. Ovaj antropologizam zaopeo je onog dana kada je Sokrat rekao da od drveda nita ne moe da naui ved samo od ljudi.Od tog dana antropologija se sa svim posledicama odvojila od kosmologije kao starijeg i potpunijeg pogleda na svet. U stvari,antropoloko pitanje i moglo je da se postavi tek sa jasnom svedu da u oveku postoji neto vie i drugaije od iste prirode,pa se i ne moe objasniti i razumeti pomodu prirodnih uzroka i uslova,nego motivima i razlozima njegove zajednice i kulture. U oveku postoji neto to nadilazi prirodnu uslovljenost,to se ne moe nadi u prirodi,neto to je nadprirodno,a to je kultura oveka. Celovita slika kakvu nalazimo kod starih kosmologa,raspolutila se i slededih vekova bide zanemarena Sigurnost se vie nije traila u prirodnom nego u drutvenom svetu,sve drutvene ustanove stvorene su radi ovekove bezbednosti. ovek de se vratiti sebi kada o sebi ne bude mislio kao o sreditu sveta,ved o svetu kao sredini svoga ivljenja jer svet nema sredita,poto nema ni granica. Niko nikada nede modi da izrauna trokove ili gubitke prouzrokovane promenom naina gledanja na prirodu. Kada je preovladala navika da se meu pojavama otkrivaju razlike,nastupilo je rasulo,a celovitost je zauvek izgubljena,a sa njom i mod mate da izmeu razliitih pojava uspostavi susedske i bliske odnose.Simbole su potisnuli pojmovi,pa dok su simboli uvaavali slinost,pojmovi su naglasak stavili na razlike razlike se opaaju dok se slinosti misle. Istorija ideja uglavnom pokazuje da se priroda i kultura suprostavljaju.Antropologija je iz sve snage nastojala da otkrije onu taku u razvoju ljudskog bida kada se ono odvaja od prirode i postaje kultura, taku gde se duh i telo dodiruju ali ne razumeju. Gde prestaje priroda a poinje kultura povlaenje granice ili otrog reza izmeu prirode i kulture smatralo se veoma bitnim pitanjem nauke o oveku. Neki antropolozi i danas smatraju da je zabrana rodoskrvnuda (incest) uprava ona prelazna ustanova koja prireuje susret kulture i prirode,i slui kao most izmeu jedne i druge. Jo se nije spoznalo da su kultura i priroda podjednako ljudske predstave na obe ovek gleda kroz mreu svojih pojmova i prizmu svojih vrednosti. Interes oveka za sebe samog sada ne ide i ne moe idi preko onoga to mu je zajedniko sa drugim bidima u svetu,nego preko onoga u emu se od njih razlikuje. To je antropologija koja je zauvek napustila velike svemirske teme ograniava se na pitanja o poloaju oveka u drutvu,dravi i istoriji.Priroda je zanemarena u korist drutva.

Da bi doao do svesti o sebi i o svome identitetu,ovek se ne moe porediti sa drugim bidima,traedi ono to mu je sa njima zajedniko,nego traedi ono to ga od svih ostalih bida razlikuje. Antropologija je jedina istinska nauka,jer kroz nju ovek pria o sebi i kada misli da pria o neemu drugome.On se uplide u sve,zato to sve postoji u odnosu na njega. Sva teoloka pitanja postaju tako antropoloka,ako ni zbog ega drugog,onda zbog ljudskog jezika kojim se ona izgovaraju.Mnogi mislioci smatraju da je prevoenje teolokih simbola u antropoloke pojmove nuno povezano sa gubitkom transcendirajudih dimenzija simbola. To kako ovek zamilja boga,i ta sve stavlja u njega,jasno govori o tome kako zamilja sebe. Ako je osnovni predmet antropologije ovek,onda je njena osnovna metoda uporedna. injenica da nauka o oveku otkriva zajednika i bitna obeleja oveka kao oveka,relativno nezavisno od linih,drutvenih i kulturnih okolnosti,govori o tome da i pored ogromne plastinosti ljudske prirode,postoji u njoj neto vrsto,trajno i odreeno. Pojam ljudskog identiteta ima smisla samo pod pretpostavkom da postoji neto bitno i zajedniko to jest stalno u ljudskoj prirodi. Sve se menja u toku vremena,samo ljudska priroda ostaje jednaka sebi ona svedoi o razlici izmeu oveka i drugih bida u svetu. ovek je jedino bide u svetu bida koje trai odgovor na pitanje ko sam ja u svetu.Stedi svest o sebi znai povudi jasne granice izmeu sebe i drugih bida ono po emu se od njih razlikuje a ne ono po emu im je slian. ovek teko da moe da odredi svoj identitet jer nije svestan velikog dela svog bida,zatim ne poznaje sve svoje mogudnosti i zato jer se menja u toku vremena. Kako ovek moe stvoriti sliku o sebi kakav stvarno jeste,kada je svakog dana drugaiji ? 16. Priroda ljudske prirode Niko ne moe razumeti osedanja,misli,verovanje i ponaanje ovog pojedinca,iz ovog drutva i iz ove kulture,ako ne razume oveka. Da bi se razumelo pojedinano,posebno i opte,mora se imati rodni ili sveopti pojam oveka. Ako poemo od pretpostavke da su svako drutvo i kultura sastavljeni od ljudi,onda bi bilo nuno objasniti i razumeti ljude pre nego to pokuamo da objasnimo i razumemo dato drutvo i kulturu Ovde antropologija logiki i metodoloki prethodi sociologiji i kulturologiji. Ako u ljudskoj prirodi ne bi bilo neto stalno ili nepromenljivo,onda se nita u ljudskoj istoriji ne bi ponovilo.Ako ljudska priroda u svojoj biti ostaje ista,onda ono to se deavalo u ljudskom ivotu na poetku istorije,mora da se deavai na kraju,na isti ili slian nain. Ljudska priroda ostaje ista uprkos tome to prolazi kroz veoma este osobne,drutvene i kulturne promene. Zar injenica da su neke ideje,verovanja,obredi,ustanove itd. slini u razliitim drutvima i kulturama, ne govori o tome da ih je svuda stvarao ovek,koji se jedan od drugoga razlikuje po rasi,klasi,jeziku ,narodnosti,veri,ali koji svuda ima istu ljudsku prirodu. Ako bi broj naina izraavanja ili simbolizovanja verskog iskustva bio neogranien,onda ne bi moglo dodi do ponavljanja odreenih oblika simbolizacije,ali poto se ovi oblici ponavljaju u skoro svim kulturama,znai da je broj naina izraavanja verskog iskustva ogranien. Zaista,ko misli o oveku mora da se zapita zar tolike razlike u idejama,verovanjima,obiajima nemaju ama ba nikakva znaaja pri pokuaju da se odredi priroda ljudske prirode,da se sazna ko je ovek. Ljudska priroda je apstraktan pojam ono to se moe opaati to su spoljanji oblici te prirode,ali ne i o na sama Ljudska priroda jednom se izraava u svom racionalnom obliku razvijajudi do krajnjih granica mogudnosti analitikog duha kao to je sluaj sa zapadno evropskim kulturama ; drugi put ispoljava se u svom vrednosno-normativnom znaenju,razvijajuci potovanje prema porodici kao u Kini ; tredi put otelovljuje se u odanosti carskoj vlasti kao u Japanu ; etvrti put izraava se u svom biolokom obliku,razvijajudi razgranati srodniki sistem kao to je sluaj sa rodovsko plemenskim zajednicama...

Bez pojma ljudska priroda antropologija ne bi mogla da se konstituie kao nauka i njen bi se predmet sveo na opisivanje pojedinanih kultura Filozofska antropologija kako izgleda na prvi pogled nema ta da kae o oveku osim optosti koje nam u isti as malo govore i puno skrivaju. Zato socijalni,kulturni itd. antropolozi po prirodi stvari nisu bili usmereni na ove pojave koje su iste ili sline svuda u svetu gde ljudi ive,u svim kulturama i drutvima,ved su svoju panju i istraivanja usmerili na one stvari po kojima se ljudi i kulture razlikuju. Vremenom je to postao iskljuiv interes,nain rada i gledanja,a onda i osnova za teoriju o kulturnom relativizmu vremenom su zanemraili ili ak zaboravili na ono to je svim ljudima i kulturama zajedniko ,istiudi ono to ih ini posebnim i jedinstvenim. Ali ono po emu se ljudi razlikuju jeste osnova za njihov identitet,a ono po emu su slini je temelj njihove identifikacije i mogudnost stvaranja ljudske zajednice. Univerzalni pojam ljudske prirode svakako nije dovoljan za analizu pojedinanih i posebnih ideja, verovanja,iskustva,vrednosti,normi,ovreda,ustanova. Ali svaka nauka,pored najoptijih pojmova ima i manje opte,tzv.opisne pojmove,pomodu kojih zahvata i shvata posebne i pojedinane osobine pojava i odnose meu njima Zajednike osobine nisu nikakva izmiljotima filozofa antropologa nego stvarna ili moguda svojstva oveka i kulture,i zato poznati i priznati antropolog Levi Stros ima pravo da kae : Antropolog je astronom drutvenih nauka 17. Pet antropologija Antopologija je veoma sloena nauka ne samo s obzirom na svoj predmet izuavanje,nego i s obzirm na metode izuavanja. Fizika (ili bioloka) antropologija slui se metodama prirodnih nauka,socijalna antropologija metodama drutvenih nauka,kulturna metodama humanistikih disciplina,a filozofoska isto logikim metodama. Moe se posumnjati u sve to nam je antropologija uopte pruila do danas,ali jedna istina je nesumnjiva : postoje zajednika obeleja koja su u isto vreme i bitna za sve ljude : ljubav,nada,vera, mod,vladavina,igra,smrt,sahranjivanje.Ne moe biti istine ako nema i neto isto u svima nama. Antropoloki pojam oveka nije samo neki teorijski ovek,gola apstrakcija,ovek bez osobenosti, praznina.Taj ovek je sposoban da misli i da se nada,da ljubi i mrzi,da se bori i da strada. Iz ovoga to je reeno ved se nasluduje da nije re o pet antropologija nego o jednoj,koja svoja istraivanja i analize obavlja na pet ravni,postavljajudi pet pitanja o jednom predmetu o oveku. Jednom se ovek posmatrao kao prirodna jedinka,drugi put u odnosu prema svojoj zajednici,tredi put u odnosu prema svojoj kulturi,etvrti put u odnosu prema drugim ljudima,a peti put u odnosu prema bogu. kolska svest,pod uticajem podele rada,napravila je od ovih pet ravni analize ,ili pet pitanja o oveku, pet nezavisnih polja istraivanaj : fiziku,socijalnu,kulturnu,filozofsku i teoloku antropologiju. Ovih pet antropologija nisu pet posebnih nauka o oveku nego pet vidova jednog celovitog tumaenja oveka i njegovog sveta. Njihova polazna taka je iz jedino trajnog i za nas jedino mogudeg sredita,od oveka koji trpi,stremi i dela,onakav kakav jeste,kakav je uvek bio i kakav de biti. injenica da pojedinci,grupe i kulture,udaljene u vremenu i prostoru nalaze iste ili veoma sline odgovore na izazove svoje sredine,svedoi o univerzalnoj ljudskoj prirodi. Dogaa se i da dva umna oveka,u dva razliita doba istorije,dou do jedne iste ideje o istoj stvari, ak i da tu ideju izraze skoro istim reima,a ovo naroito vai za pisce sline kulture i senzibiliteta. I u umetnosti kao i u obinom ivotu,mnogi ljudi su doli na nae ideje i pre nas. U sutini,problemi ovekove sudbine su uvek,ako ne sasvim identini a ono veoma bliski,uvek u svim drutvenim epohama.To su ljubav,glad,rat,bol i ljudska radost.Uvek isti problemi i motivi na koje mi pisci pokuavaamo da odgovorimo,rekao je Ivo Andrid.

Sve dok ljudi ive u zajednikom svetu i imaju zajednike elemente ljudske prirode,njihovi izbori i sudovi de se slagati u onoj srazmeri u kojoj su prosvedeni i ukoliko prepoznaju tu zajedniku prirod Maske postoje u drutvima koja su prostorno veoma udaljena i savreno strana jedna drugima.Ne moe se redi da maske predstavljaju ljudsko lice,ali su gotovo uvek vezane za njega,u tom smislu to im je namena da ga pokriju,zamene ili na ovaj ili onaj nain odmene. Uporedni metod je srce svake antropologije,jer samo poreenjem pojedinaca,drutava i kultura moemo otkriti sveopte osobine oveka. Svi antropolozi rade isto uporeuju neku pojavu u tzv.primitivnom drutvu i kulturi sa istom pojavo u razvijenom drutvu i kulturi da bi doli do nekih bitnih slinosti Kao to se prirodni ivot izraava u bezbroj oblika,tako se i kulturni ivot izraava na bezbroj naina. Ali,to je u sutini jedan ivot i jedna kultura u raznovrsnim pojavnim oblicima.Tako se dolazi do odgovora na pitanje da li ovek sebe odreuje onim to mu je zajedniko sa drugim ljudima ili onim po emu se on razlikuje od njih. Da bi sebe upoznao on posee za slinostima u istoj meri kao to on posee za razlikama Teoloka antropologija takoe trai ono to je zajedniko i bitno svim ljudima,ali to nalazi u ideji zajednikog porekla ono to nas ini istima je da smo svi stvorena bida,tj.da smo bez vlastitog temelja,da ovek nije sam kapetan svog bida Pria o prvim ljudima,naim zajednikim precima,samo je modna metafora o zajedn.ljudskoj prirodi. Ako je bog stvorio prve ljude,onda svaki ovek nosi u sebi lik boji,tj.mogudnost da bude kao bog, bogolik,ili hristolik. Ova mogudnost sakrivena je od njega samog raznovrsnim zabludama i oblicima drutvenosti,tako da on esto nije ni svetan svoje biti,iako ona postoji. Nije pogreno redi da u sreditu interesovanja teoloke antropologije nije ovek nego bogo ovek Bio on svestan ili ne,ovek u sebi nosi boju poruku,u njemu je ona upisana i on se ne moe do kraja razumeti iz postojedih drutvenih i kulturnih odnosa,bez ideje o bogu. Ako su svi ljudi jednaki pred bogom i prirodnim zakonima,tj.uivaju sva boanska i prirodna prava u svetu,onda se pojava despotija,diktatura i autoritarnih sistema protivi boanskom i prirodnom pravu, pa se mora dovesti u pitanje legalitet i legitimitet takvih sistema. U sreditu interesovanja filozofske antropologije je ovek koji sa svim drugim ljudima u svetu deli zajednike i bitne osobine,potrebe,elje,oekivanja,probleme,vrednosti,sposobnost,nezavisno od mesta gde ivi i vremena u kome ivi. Po tim zajednikim iskustvima ovek kao ovek stie svoj identitet,tj.razlikuje se od svih drugih bida u svetu on stie svest da je lan iste vrste,tj.ljudi. Ova svest ima dalekosene posledice : antietnocentrike,antirasitiske,antinacionalistike itd.. Tako se antropologija moe odrediti i kao duhovna disciplina koja nas upuduje kako treba da se odnosimo prema kulturnim razlikama,istiudi pojmove i simbole koji nadilaze raznovrsnost i sloenos drutvenih i kulturnih sistema. Dakle,antropologija nema samo saznajni interes,nego i etiko znaenje,ona pokazuje i dokazuje da ljudi svuda imaju iste probleme i da bi trebalo da ih reavaju na ljudski,tj.na human nain. Iz pojma oveka filozofska antropologija odstranila je sve rasno,nacionalno,klasno,stranako,da bi zablistale osobine koje oveka ine ovekomMa koliko se ljudi meusobno razlikovali oni uvek imaju neto zajedniko to je dobra osnova za razumevanje i saradnju. Filozofska antropologija povezuje na meta teorijski nain sve discipline koje se bave iskustvenim prouavanjem oveka,i ona dolazi do kljunog stava : ovek je jedan po prirodi,mnogi po drutvenim, istorijskim i linim oblicima. Upoznati jednog oveka znai upoznati oveanost jer je priroda jednog oveka ista kao i priroda svih drugih ljudi.Nauke i ljudi koji se njima bave jesu najvedi rodoljubi. Filozofska antropologija istrauje uslove bez kojih jedan nain ivota nije ljudski,i odreuje koji su to uslovi osobeni za ljudsko postojanje. Filozofska antropologija nas ui da je primarni najbitniji identitet ovenost svakog oveka.

Ovaj identitet po reima jednog istraivaa moda se samo zamilja,ali nije izmiljen. Antropologija ne prouava samo ustanovljene nego i spontane i mogude oblike ljudskog naina postojanja u svetu,jer ljudi ne zadovoljavaju svoje potrebe i elje samo kroz formalne ustanove. R.Redfild istie da je predmet antropologije linost kao ispoljavanje ljudskoga u pojedincima,kultur kao ljudska manifestacija u drutvenim grupama i ljudska priroda kao manifestacija ljudskog kod svih socijalizovanih lanova ljudske zajednice. Posao ljudi od duha je da podstiu svoje blinje i u oseanju zajednitva svih ljudi,a ne samo svesti o razliitosti u odnosu na druge. Ako je na primer sposobnost da spozna svet oveku data u obliku uroene mogudnosti,onda se pitanje o relativnim spoznajama i drutveno kulturnoj uslovljenosti njegove spoznaje postavlja na mnogo oprezniji nain relativizam se dovodi u pitanje. Jer u istom trenutku razni ljudi na razliitim stranama sveta misle o istim stvarima i otkrivaju ista naela koja vae za odreene slojeve stvarnosti,i njihov sluajan ili nameran susret otkriva koliko zajednikog imaju u svojm iskustvu ili njegovom prevoenju u odgovarajudi oblik :religijski , umetniki,filozofski,nauni itd. Filozofska antropologija polazi od pretpostavke da postoji zajedniko iskustvo svih ljudi,steeno zbog zajednikih biolokih,drutvenih i kulturnih potreba i elja,nezavisno od mesta i vremena,i po tome iskustvu oni se mogu razumeti s kraja na kraj sveta i graditi zajedniku sudbinu. Neke slojeve iz svog iskustva ljudi irom sveta simbolizuju na istovetan ili slian nain. Ono to je najdublje i najtrajnije usaeno u oveka jesu verovanja,ideje i vrednosti koje se ne menjaju pod uticajem spoljanjih okolnosti. Pravu vrednost,trajnost i venost imaju ona znaenja koja vae za svaki ivot,na svakom mestu i u svakom vremenu. Nasuprot ovom esencijalistikom razumevanju ljudske prirode,kulturna antropologija istrauje oveka u okviru odreene kulture,i ona se bavi kulturnim a ne drutvenim sistemom. Kulturna antropologija istrauje ideje,ideale i vrednosti a ne drutvene odnose. Bit oveka nije u onome to su filozofi izdvojili za ljudsku prirodu,njegova bit je ono to od njega ini njegova kultura.Svaka kultura definie ta je ovek (kulturni determinizam) i nudi kulturni identitet. Svaka kultura mora se posmatrati kao simboliki sistem,u kome su svi delovi sistema povezani u celinu,koja svakoj stvari daje odreeno znaenje i vrednost.Stvari same po sebi ne znae nita i nemaju vrednost,a znaenje i vrednost dobijaju u okviru nekog sistema vrednosti. Sistemi vrednosti razlikuju se od kulture do kulture,pa otuda sledi logian zakljuak : jedinstven duh pretpostavlja jedinstvenu zajednicu,a bududi a oveanstvo nije jedinstvena zajednica nema jednistvenog ljudskog duha,ved raznoliki kulturni sistemi miljenja i verovanja. Pojedinac postaje linost tek u odreenoj kulturi. Pojedinac se raa u drutvu i kulturi koji nisu stvar njegovog izbora,i to i jeste razlog izvesne prinude u drutvu i nelagode u kulturi. Da bi se razumelo miljenje,verovanje i ponaanje pripadnika neke druge kulture,mora se upoznati vrednosni sistem i norme te kulture,jer od ovoga zavise svi ostali oblici ispoljavanja te kulture. Ako su razlike od kulture do kulture tako velike,onda traganje za slinostima nema mnogo smisla Kulturni relativizam kao i svako drugo relativistiko stanovite znai u sutini poricanje svake mogudnosti optih ili sveoptih teorijskih iskaza o oveku,drutvu i kulturi. Antropolozi kulture na primer upuduju na injenicu da ljudi govore razliitim jezicima,ali zaborave da istaknu postojanje jezikih slinosti. Oni po emu se jezici razlikuju spada u povrinski sloj jezika,ono po emu su slini nalazi se u dubinsk strukturi.Sposobnost govora je sveopta,iako ljudi govore razliite jezike. Svi jezici sveta iamju ista strukturna i funkcionalna obeleja,iako se razlikuju u drugim osobinama. Ljudska priroda,po prirodi stvari ne moe biti predmet ispitivanja nauke,ved meta-nauke. Ali bilo koja ozbiljna drutvena nauka ili teorija o drutvenim promenama mora biti zasnovana na nekoj ideji o ljudskoj prirodi. Razlike i slinosti podjednako su bitne i zanimljive za ivot i istraivanje.

Ako relativisti sami kau da jedna kultura nema nita bitno zajedniko sa drufom ili drugima,onda je sam ovaj stav apsolutan,a ne relativan,nije vie nauni nego metanauni,i utoliko relativizam i sam priznaje neka opta i sveopta obeleja. Tako se pokazuje da svaki univerzalizam ne ide protiv razlika nego naprotiv : razlike dolaze do punog izraaja u odnosu na slinosti,jer su ovo relacioni pojmovi,jedan podrazumeva postojanje drugog pojma.Posledice prihvatanja relativistikog stanovita su brojne i nesagledive. Ako bi se prihvatilo relativistiko stanovite,po Zagorki Golubovid,to bi znailo negiranje mogudnosti meuljudske komunkacije i razumevanja,a praktino bi predstavljalo osujedivanje usavravanja meusobne razmene iskustava i ideja,to doprinosi razumevanju izmeu naroda i kultura,gurajudi na taj nain oveanstvo sve blie ivici ponora. Ako bi oni koji zagovaraju kulturni relativizam bili dosledni svome stavu,morali bi redi da se jedna ideja ne moe preneti iz jedne u drugu kulturu,jer ona moe da daje plodove samo u svojoj kulturi. Dosledno tome,svaka zajednica mogla bi redi da ima svoju istinu,to nije nikakav znak duhovne slobode,ved duhovne skuenosti,koja je izgubila ljudska,univerzalna merila istine i smisla. Antropolozi istiu da smo i po kulturi slini meu sobom,ali i razliiti : slini jer svi kao ljudi ivimo u nekoj kulturi,i razliiti kao pripadnici razliitih kultura. Antropolog moe da istrauje jedan narod,ali uvek u nameri da otkrije neto to ovaj narod ima zajedniko sa drugim narodima.On moe da ispituje pojedinca,ali uvek sa ciljem da u njemu otkrije neto od univerzalnih osobina linosti. Sama injenica da svojim razumom i umom mogu da razumem i ocenim vrednost drugih kultura govori o tome da u njima nalazim isto to i u svojoj kulturi : neka racionalna i vrednosna naela organizacije i iskustva od univerzalnog znaaja i znaenja. Antropologija susreta pokazuje i dokazuje da je razumevanje izmeu razliitih kultura u naelu mogude,iako esto dolazi do nesporazuma izmeu njih zbog toga to jednu te istu pojavu tumae na razliite naine. Treba redi i da do slinih nesporazuma dolazi i unutar istog kulturnog prostora usled nekih,veoma esto malih,razlika izmeu kulturnih grupa. Socijalna antropologija pokazuje i dokazuje da je ovek drutveno bide i da je njegova svest drutveno uslovljenja. Odnosi izmeu tebe i mene,i ono to nastaje kao posledica ini zajednicu u kojoj ivimo. Skoro svi istraivai se slau da slika drutva ukljuuje barem ova tri elementa : pojedince,odnose meu njima koji su po prirodi stvari drutveni ,i rezultate tih odnosa koji su po pravilu ureeni. Sve drutvene grupe i delatnosti treba da rade tako skladno da ostvaruju osnovne vrednosti definisane od strane kulturnog sistema. Tako se na primer u svakom drutvu deca socijalizuju u skladu sa vrednosnim sistemom i normama date kulture. Zaboravlja se naglasiti da je zatvorena drutvena i kulturna grupa izmiljena od strane sociologa i antropologa kao idealni tip ili model za poreenje da bi se videlo koliko neka stvarna grupa odstupa od ovog idealnog tipa ili modela. Svaki nauni iskaz o drutvenom i kulturnom sistemu je samo pojmovna predstava ili slika,a ne iva stvarnost. Socijalna i kulturna antropologija slave razlike,to ima,ako se dublje promisli i pozitivan znaaj i znaenje one se na svoj nain i svojim sredstvima suprostavljaju velikoj prii o tome da svi budu jedno,brane raznolikost nasuprot optem sivilu,zastupaju samostalnost nasuprot zavisnosti od najmodnije ekonomskog,politikog ili kulturnog sredita. Sa stanovita socijalne antropologije pitanje o ljudskoj prirodi,nezavisno od tipa drutva,zapravo je bez ikakvog smisla. Za socijalnog antropologa ovek izvan zajednice samo je bestelesno,apstraktno,teoretsko bide. ovek je pre svega deo porodice,roda,klana,plemena, pa tek onda znai kao neponovljiva linost. Socijalna antropologija odreuje sve nas u optem smislu ,na primer kao radnike , seljake , inovnike itd..To su strukturalno funkcionalni pojmovi bez veze sa linodu bilo koga od nas.

Ako o sebi kaem da sam lan one ili ove stranke jo nita nisam rekao o sebi kao linosti,rekao sam neto o sebi kao drutvenom ili politikom bidu,ali ne o sebi kao osobi. Svaka nauna metoda koja otkriva veze izmeu neke drutvene strukture i njene kulture,i na tome ostaje,jeste uvod u slabljenje i rasulo te strukture i kulture,jer preseca ile kucavice koje dovode sve krv iz drugih drutava i kultura. Antropologija koja unapred kae da je ono to se naziva istinom zavisno od oblika ivota i organizacije drutva,radi na ponitavanju samog pojma istine,te je suvina i bezvredna za sav ostali kulturni svet i njegov drutveni ivot.Svaki relativizam gubi nadu u pojam istine. Mora se,ako nita drugo,pretpostaviti da postoji neka veza izmeu svih deliminih istina o oveku u jednoj velikoj istini,koja se mitskim jezikom naziva veliko oko. Oigledno je da se pitanja o oveku i odgovori na njih kredu u rasponu od istoricizma(relativizma) do filozofske antropologije(prevazilaenje relativizma). ovek koji nita ne zna najblii je prirodi,ali se on odavno ne ponaa shodno svojoj prvoj prirodi. Njegova prva priroda je ona koju je imao pre nego to ga je kultura oblikovala prema svojoj prirodi Prva i prava priroda je preobraena i postala je kultura. Antropolog M.Daglas dokazuje kako je i ljudsko telo postalo metafora : telesno savrenostvo simbolizujee idealnu teokratiju,telesni otvori oznaavaju take ulaza i izlaza u kruenju elemenata drutva,fizioloki proces varenja hrane moe biti simbol politike ili kulturne asimilacije neke grupe Roenje deteta je uvek bilo doekivano posebnim obredom i davanjem imena,jer se dete smatra roenim tek kada dobije ime to je duhovno za razliku od telesnog odreenja. Zanemarimo fiziku antropologiju kao isto prirodnu nauku i recimo neto o pojedincu kao duevnom i duhovnom bidu koje oseda i misli. Potreba da pojedinac svom iskustvu da neki oblik,znaenje i vrednost,jedna je od onih jakih potreb koja se moe meriti samo sa biolokim potrebama ona odreuje lini identitet. Ma kako drutvo i kultura odreivali znaaj i znaenje simbola,pojedinac po pravilu unosi u njih neto od svog iskustva i boji ih osobnim ivotom. Onaj ko ne vidi jasnu granicu izmedju sebe i grupe,taj jo nema svest o svome identitetu ja je utopljeno u mi.to vai za pojedinca u odnosu na grupu,vai i za odnose meu grupama. Isticanje razlike u odnosu na spoljanju grupu ima za posledicu jaanje slinosti unutar vlastite grupe i njene kulture. Izloeno je pet razliitih pogleda na oveka,sa stanovita pet disciplina o oveku. a)Sa stanovita fizike antropologije ovek se vidi kao prirodno bide,pa se na njega mogu primeniti metode naunog istraivanja koje vrede u prirodnim naukama uopte. Kao duhovno i duevno bide,ovek nadilazi prirodu,i uvrtava se u nadprirodni svet : drutvo i kulturu b)Sa stanovita socijalne antropologije ovek se vidi kao drutveno bide on se uklapa u sistem postojedih odnosa. c)Sa stanovita kulturne antropologije ovek se posmatra kao funkcija sistema znaenja on sve stvari tumai i razume u skladu sa znaenjem simbola u svojoj kulturi d)Sa stanovita filozofske antropologije ovek se posmatra kao lan jedinstven ljudske porodice sa kojom deli zajednika i bitna iskustva. Filozofska natropologija vidi sutinu oveka u samom oveku i nije joj potrebna mera izvan oveka. e)Sa stanovita teoloke antropologije ovek se sagledava kao bide koje otelovljuje boji lik Filozofska antropologija ne moe da rei tajnu koju ovek predstavlja za samog sebe ona je moe uoiti ali ne moe je reiti bez pomodi teologije.Opravdanje za svoj ivot ovek mora traiti izvan sebe i svoga ivota. inedi oveka sreditem sveta i merom svega,filozofska antropologija gubi istinski ili najvii kriterijum za vrednovanje.Biti kao bog to je mera ovekovog razvoja. Ovih pet sliica o oveku,ovih pet antropologija ne uklapaju se u isti okvir potpuno skladno,ved meu njima postoje odnosi zavisnosti i proimanja,napetosti i sukoba. Jedan prirodni nagon moe se sukobiti sa nekim drutvenim obiajem,jedno osobeno iskustvo moe se razumeti drugaije nego to zvanini sistem simbolizacije to nalae...

Iz naina postojanja oveka ne mogu se ukloniti : a) Odnos prema prirodi b) Odnos prema bogu c) Odnos prema drutvu d) Odnos prema kulturnim znaenjima e) Odnos prema sebi i smislu svog ivota Odreeno shvatanja oveka izazivan iz posledica po teroiju i metodologiju nauke o oveku. Ako se ovek shvati kao prirodno bide ili organizam onda de se on nuno objanjavati u pojmovima, teorijama i metodama prirodnih nauka. Ako se ovek shvati kao bide sa univezalnim osobinama,potrebama i mogudnostima onda se istraivai daju u potragu za tzv.konstantama ljudske prirode. Ako se ovek odredi kao bide kulture onda je trka za otkivanjem kulturnih razlika osnovno obeleje. Svako povlaenje granica,pa i ovo izmeu razliitih nauka o oveku je nesredno,jer je ovek jedan. Filozofska antropologija nam pria priu o onome to lei u dubini oveka,bez obzira na line, drutvene i kulturne razlike tei da dospe do dna ljudske prirode kao takve. Filozofska antropologija dobija na snazi u vreme krize tradicionalnih ideja,u vreme nepoverenja meu drutvenim i kulturnim grupama. Jer,svi ti glasni pozivi na rasu,klasu i naciju imaju za posledicu slabljenje graanskog naina osedanja, miljenja i delanja. Nema sumje da antropoloki pojmovi ine ljudsku stvarnost podnoljivijom na taj nain to svesno zanemaruju sve druge razlike,podsedajudi svakog pojedinca da je pre svega pripadnik velike ljudske zajednice pa trek potom drugih,uih zajednica.Svest o zajednikoj sudbini uva mit. Na poetku svake zajednice stoji mit o njenom nastanku,a kada se taj mit raspadne ili zaboravi ljudski ivot poinje da slabi i vene jer se svet vie ne gleda kao jedinstven sistem uzajamno povezanih i zavisnih ljudi ved kao niz otvorenih pitanja i zamisli koje meusobno protivree. ovek onakav kakav se ostvaruje u istorijskim,drutvenim i kulturnim oblicima svog ivota nije ovek u punom smislu te rei. U realnosti ovek je po pravilu manji od samog sebe,tj.od svojih mogudnosti,ovek je nepotpuno i nedovreno bide ba zato i ima potrebu i dunost da se dopuni i usavri. Pojedinac koji nije voljan da nadilazi sebe i nije linost. Ljudska bit se nikada ne iscrpljuje u istorijskim,drutvenim i kulturnim oblicima u koje ulazi kao vidljivo ruho.Filozofska antropologija zato se bavi i mogudnodu oveka,te je ne samo deskriptivna ved i normativna disciplina. Potrebna je i jedna univerzalna ideja o oveku u kojoj blede sve nebitne razlike meu ljudima,u kojoj je ostalo najivlje samo ono po emu si isti,i da to isto u njima zovemo istinom o njima,na kojoj se moe graditi istinski ivot u ljudskoj zajednici,uz potovanje svih drugih razlika. Potuje se neto to je zajedniko svim ljudima,kao to se jednako ceni i ono po emu se oni razlikuju danas je oveanstvo podeljeno po osama,moda sutra nede biti tako. Univerzalizam nije zamena za lini i posebni identitet,ved je ideja koja dopunjuje razumevanje ljudskog bida na najvioj,apstraktnoj ravni. ini se da su ljudska pitanja,potrebe,elje,mogudnosti,osedanja,iskustva svuda isti,bez obzira na istorijske,drutvene i kulturne kostime u koje se oblae. Ljudska prirod izgleda suvie raznolika i nepredvidiva i svakako predstavlja neko nasilje ako se ona hode obuhvatiti jedinstvenim pojmom. Upravo zato pojam oveka,dobijen iz uporednih istraivanja ljudskih zajednica i njihovih kultura izgleda tako udan,nestvaran i neshvatljiv svima koji su navikli da slave razlike. Antropologija kao istinska samo/svest o oveku trebalo bi da podjednako uvaava slinost i razliku,stalnost i promenu,pojedinano iskustvo i zajednike vrednosti,linu slobodu i poredak. S jedne strane antropolog pristupa duevnim i duhovnim pojavama sa stanovita bezline nauke,a s druges trane on bi hteo da ouva linost od ovog bezlinog pristupa.

18. Zadatak antropologije religije U istorijskom iskustvu moe se nadi potvrda za razliite antropologije,ali teorijski interes ide prema jednoj,jer je ovek jedan. Moe se na primer podi od shvatanja oveka kao homo religiosusa,ali i od shvatanja oveka kao homo a religiosusa, pri emu brojana premod prvog nad drugim u istorijskom iskustvu ne znai mnogo jer je ovde re o kvalitativnoj mogudnosti,a ne o kvantitativnoj zastupljenosti. Ako bi se ostvarila samo jedna mogudnost,verovatno bi ljudska priroda bila neuporedivo ua i siromanija,jer tek sa svojim nalijem ona postaje celovita. Dobar ovek bez loeg u sebi ne bi bio potpun,isto kao to istinoljubljiv ovek bez laova u sebi. Razvoj se ne moe zamisliti bez ove druge strane ljudske prirode,bez nje bi ona ostala mala,uska, ograniena,bez bududnosti. Svaka antropoloka teorija morala bi pretpostaviti oveka ne samo kao anela nego i kao avola,on je u isto vreme jedno i drugo po svojim mogudnostima. Moete oveka odrediti ovako ili onako,ali prava istina o njemu je da je on protivreno i/ili paradoksalno bide. Svakako da je pojam oveka sloeniji ukoliko u njega ukljuimo i onu mraniju stranu njegove prirode Dublji uvid u ljudsku prirodu otkriva jednu svetlu i drugu tamnu stranu. Ako ovek nema svoju bit,onda on moe biti svata i nita.Potrebno je dakle da se on svojim nainom ivota razlikuje od svih drugih bida u svetu. Njegova bit postoji na idealan nain,kao mogudnost,koju on ostvaruje u raznim istorijskim, drutvenim i kulturnim oblicima. Mogucnost da govorim data je prirodno,spsoobnost da govorim ovaj ili onaj jezik stvorena je kulturn ovek nosi u sebi sklonost da veruje,a ova skolnost se istorijski,drutveno i kulturno oblikuje tako da on postane budista,taoist,hridanin itd. Bitno je da ljudi svuda u svetu i u svim vremena veruju,a nije bitan nain na koji oni to ine. Svi oblici,ukrasi i materijali iz kojih je izgraena naa dananja sekira ne znae nita za ideju sekire, koja potie iz kamenog doba. Mogudnost da misli ima svaki ovek,ali ta de on da misli,to zavisi od spleta okolnosti. Ako su sutinske mogudnosti oveka svuda iste ili sline,onda samo pojavni oblici mogu biti razliiti,uslovljeni vremenom i mestom. Ono to je opte oveansko takvo je samo kao mogudnost,dok je u praksi prilagoeno istorijskim, drutvenim i kulturnim sistemima. Zato fenomenoloko stanovite,po kome svaki istorijski,drutveni i kulturni oblik stvara oveka kakav mu treba,nuno porie univerzalno jezgro kulture i oveka uopte. Ako svako pokolenje ne bi ostvarilo neto od ljudske biti,onda bi po logici stvari moralo dodi do nekog ponora meu njima,do prekida svakog razumevanja i uenja od prolih narataja. ovek ostaje ono to jeste po svojim mogudnostima,ali on je i ono to jeste u odreeno vreme i na odreenom mestu. U mitovima se uva ono bitno za oveka uopte,dok ga neke druge avanture esto odvlae od njegove biti. Ljudska priroda je u izvesnoj meri nepromenljiva a u izvesnoj meri podlee oblikovanju pod uticajem prirodnih,drutvenih i kulturnih okolnosti. Ako ono to nazivamo ljudskom prirodom zaista postoji onda su uzaludni svi ideoloki i politiki pokuaji korenite promene te prirode. Ako bi ljudska priroda bila tako savitljiva i podlona oblikovanju po neijoj volji,onda bi politiki sistemi mogli da oveka oblikuju po svojoj meri. Neko moe da prigovori kako je ovakvo shvatanje ljudske prirode staromodno,navodedi da je ideja o nepromenljivoj ljudskoj prirodi i mogla nastati samo u drutvima koja se ni sama nisu menjala,ved su bila troma i nepokretna kroz duga razdoblja istorije. Ne moe neko da veruje u razvoj a da istovremeno ne veruje u promenu ljudske prirode.

Ako je priroda oveka u osnovi istorijska i drutvena,onda se ona moe menjati,pa sve to se sa ovekom zbiva,ishod je njegove vlastite delatnosti,i upravo zbog toga to je ljudska priroda podlona promeni,mogude je zahtevati da se ona pobolja. Do krajnosti dovedeno ovoh shvatanje znai kontrolu oveka nad vlastitim razvojem. Egzistencijalisti su se u tom duhu drali da ako ovek moe da bira ta de da bude,a moe jer je slobodan,onda je svaki govor o nepromenljivoj ljudskoj prirodi pogrean i suvian. Ljudska priroda se sama menja pod uticajem saznanja o samoj sebi,pa svako novo otkride o njoj znai i novi korak u njenoj promeni. esto se verovalo i veruje da se moe promeniti ovek ako se promene okolnosti u kojima ivi. Meutim,koliko puta se se okolnosti korenito promenile u toku istorije oveanstva a ovek je u sutini ostao isti,jer on ima svoju bit,koja se ne moe menjati po volji drutvenih ne/prilika kao kakav ogrta. Sutinu oveka psihoanaliza ne nalazi u njegovoj kulturi i istoriji,nego u biolokoj i psiholokoj strukturi nadmod nesvesnog u poreenju sa svesnim ispoljavanjem ivota. Odreenost ponaanja nesvesnim dublja je od uslovljenosti drutveno-ekonomskim ivotom ili kulturom.Jungovi arhetipovi su temelj koji se ne menja uprkos razliitim racionalizacijama. Ovde nesvesno nije sagledano kao neki nedostatak u strukturi bida,kao greka koju bi trebalo kulturo ispravljati,nego kao modni pokreta bida bez koga bi ono bilo udovite. Ponovno otkride nagona i nesvesnog,ovog venog sloja ljudske prirode,znailo je ponovo upozoriti na znaaj i znaenje antropologije. Ono to je svim ljudima zajedniko su nesvesna iskustva,a ono po emu se razlikuju je simbolizacij tog iskustva. Ovaj divlji,nagonski sloj,dublji je od svesnog i nesvesnog ova dva na njemu poivaju i iz njega crpe podsticaje i mod da neto uine. Razumom i umom ne moemo dosedi do dna nas samih,ali moemo tumaiti poruke koje sa dna dolaze u svest i nadsvest. Ovaj najdublji sloj koji ustvari veno ostaje sam sebi jednak u svakog oveka i u svakoj zajednici,ini da se pojedinac i zajednica esto vradaju na svoj poetak,na istorijski i teorijski prevaziene oblike miljenja i ponaanja,pravedi iste greke i stvarajudi velianstvena dela u nama ive nagoni svih naih predaka i nade svih naih potomaka. Ako se ljudska priroda shvati kao nepromenjiva onda je uzlaudan svaki pokuaj njenog menjanja. U meri u kojoj je ljudska priroda nepromenljiva,svaki pokuaj da se ona menja jeste nasilje,u meri u kojoj je ona promenljiva,imaju smisla pokuaji da se ona pobolja. Danas je poznato da to su slojevi ljudske prirode blii svesnome to su promene lake,to su slojevi dublji i blii nesvesnom,promene su tee i u krajnjoj liniji nemogude. Sada je sasvim jasno da se priroda ljudske prirode sastoji iz dva dela : svesnog i nesvesnog,kulture i prirode,mukog i enskog naela. Sve dok ovek u sebi nosi i muko i ensko naelo,on ne moe da ivi u miru sa sobom,a onda ni sa svetom oko sebe. Antropologija religije za razliku od religijske antropologije stavlja oveka na poetak svog govora, a tek onda njegove verske ideje,verovanja,vrednosti,norme,obrede itd. Prouavajudi religiju antropolog prouava oveka razumeti strukturu,funkcije i znaenje ljudskog iskustva i naina postojanja moe se delom i preko analize strukture,funkcija i znaenja religijskog iskustva i naina ivota vernika. Dakle,antropologu religije nije prvi zadatak da objasni i razume religiju,ved da pomodu religije objasni i razume oveka,na koje sve naine on zadovoljava svoje ljudske potrebe i elje,naine njegove integracije u drutvo,oblike legitimizacije drutva,sticanja kolektivnog i linog identiteta itd. Pri analizi svake religije moe se odvojiti ono izvorno religijsko od onog istorijski steenog izvorna iskustva i steeni oblici. Na pitanje ta je ono religijsko to prethodi svim razlaganjima u oblike,odgovor je : to su iskustva sa apsolutnom i mistinom modi.

Ako se ceni po broju i raznolikosti spoljnih oblika oboavanj,teko da bi se moglo redi da meu religijama ima neto zajedniko. Ali,ako se panja usmeri na religijska iskustva,motive i svrhe,lako se moemo uveriti da im je zajednika tenja za uspostavljanjem odnosa sa apsolutnom i mistinom modi(bogom) Kao to neko muziko delo moe da doivi svaki ovek upravo zato to kao ovek ima odreene preduslove za prihvatanje muzike,tako i jedno religiozno delo moe da usvoji svaki vernik zato to kao ovek ima odreena iskustva sa apsolutnom i mistinom modi,bez obzira da li je svestan ili ne. To objanjava onu udesnu lakodu sa kojom su i tzv.primitivna drutva usvajala hridanstvo u njegovo pohodu da postane svetska religija u strukturi te religije ima neto to se slae sa duhovnom strukturom oveka kao oveka,nezavisno od stepena njegovog istorijskog razvoja. Sve religije govore o istom,ali na razliite naine i na razliitim jezicima. Dok su se druge religije pozivale na izabrani narod , hridanstvo se pozivalo na sve ljude nadilazedi etniku ogranienost,klasnu pripadnost,rasne obojenosti,polne i starosne razlike. Samo tako hridanstvo se moglo ponuditi kao vera ljudi koji hode izadi iz drutvenih,politikih, ekonomskih i duhovnih kriza vremena,a za to je opet bilo potrebno da u sebe ukljui ono dugovno bogatstvo,ne samo istonih religija nego i grih filozofija i rimskih pravnih sistema. Univerzalne religiozne vere stavljaju na prvo mesto duhovne veze i njima odgovarajude univerzalne vrednosti i norme. Univerzalne religije obradaju se oveku kao bidu koje svagda i svuda ima iste probleme,u odnosima sa svetom,sa sobom i sa bogom,i ije pripadanje ovoj ili onoj drutvenoj i kulturnoj grupi postaje stvar od drugorazrednog znaaja i znaenja. Antropologija religije ne moe biti aneo uvar posebnih spoznaja o oveku i njegovoj veri. Sve posebne spoznaje o oveku i njegovoj veri znae neto za poetak razgovora o antropolokom pristupu religiji,ali se tu ne zaustavlja sam razgovor ved on mora voditi do korena ljudske prirode. Ako se slian religiozan nain miljenja,osedanja,verovanja i ponaanja javlja u drutvima sa najrazliitjom socijalnom i kulturnom organizacijom,onda sledi da religiozna svest u izvesnoj meri nastaje relativno nezavisno od tipa drutva i kulture,i da su joj moda najdublji izvori u nekoj drugoj stvarnosti a ne drutvenoj i kulturnoj. ovek veruje na razliite naine,tj.jedna vera ispoljava se u raznovrsnim oblicima verskog ivota. Potreba za verovanjem je ista,ali nain zadovoljavanja ove potrebe je razliit. Moda i ne postoje razliite vere,ved samo jedna verea u istorijski razliitim oblicima javljanja.Bit vere se ne menja,menja se samo njen oblik to je nuan zakljuak iz antropoloke metode. Kad se ljudi raznih kultura,raznih drutava,rasa,klasa,nacija,jezika,zanimanja,vera itd slau oko neke stvari,verovatno je da ta stvar ima za njih neko znaenje i znaaj. Ljudsko bide je sposobno da stvori jedan svet znaenja koji se ne moe potroiti u svetu koji je vremenski i prostorno uslovljen i ogranien njegovi simboli sadre jedan viak znaenja,buntovni viak,koji iskorauje iz tog sveta u neki drugi svet vieg smisla. S druge strane,ma kakva bila religija,ona mora da se zbiva u prostorno-vremenskom okviru,tj.u istorij pa joj uvek preti opasnost da bude protumaena kao istorijski proizvod i zamenjena neim drugim. Simbol je prevozno sredstvo preko koga bogovi alju svoje poruke ljudima. Religija je sistem simbola pomodu kojih ovek pridaje znaenje i znaaj iskustvu steenom u odnosima prema apsolutnoj i mistinoj modi. Kada religijskim simbolima nita ne bi odgovaralo u nama,onda bi to bilo isto kao propoved ribam Ako su mitovi razliitih naroda isti ili slini,znai da njihov sadraj nije stvar iste igre mate ili sluajnosti. Sadraj mitskog iskustva moe biti slian sadraju mnogih drugih iskustava,ali znaenje koje se tim iskustvima pridaje u vezi je sa posebnom verskom svrhom. U tome se jasno vide antropoloki aspekti vere,a ne samo istorijski,socioloki,kulturoloki itd. Ako su svi ljudi isti ili slini s obzirom na neke bioloke i na antropoloke osobine,onda se razlike meu njima moraju traiti u nekim situacionim iniocima.

Svi ljudi su telesna bida pa nije udo to na slian nain stvaraju simbole svog tela,ak i oni koji se nikada nisu uli ni videli,koji ive na suprotnim stranama Zemlje. Svi seljaci isto tako obrauju zemlju,pa nije udo to seljaka drutva imaju simbol majke zemlje i uopte simbole plodnosti. U svim ljudskim zajednicama sklapa se neki oblik braka,i u svima je zabranjen brak izmeu brade i sestara,kao i bliih krvnih srodnika. Svi ljudi slave neke trenutke svog linog i kolektivnog ivota,bez obzira na sve razlike u drutvenim i istorijskim oblicima,i to su za njih trenuci ispunjeni viim znaenjem. Uporedna analiza razliitih politikih sistema pokazuje i dokazuje da postoje neka zajednika ili slina obeleja,bitna za govor antropologije politike. Organizovan sistem modi i vlasti,ma kakav oblik imao,i ma kako nerazvijen bio,je univerzalno obelej svih drutava,bez obzira da li ona imaju dravu ili ne sva drutva imaju neki oblik politike organizacije,tj.sposobnost da donose i sprovode neke obavezujude odluke za sve svoje lanove. Dakle,ako postoje univerzalne slinosti onda postoje i univerzalni sudovi.Izricanje univerzalnih iskaza pretpostavlja postojanje univerzalnih obeleja,a ako nema univerzalnih obeleja onda su mogudi samo relativni iskazi. ovek istrauje svet a u isto vreme tei da od sebe naini sredite sveta.Sva naa spoznaja spoljanjg sveta u stvari je preduzeta radi spoznaje naeg unutranjeg sveta,nas samih. Sve istine o oveku su ustvari tautologije. Antropologija stavlja oveka u sredite sveta,a ne sunce ili zemlju ili neto trede.Danas je ovek sredite sveta a ne nikakvo sunce. Kao to je u kopernikanskom obratu sunce zauzelo sredinji poloaj u svemiru umesto zemlje,tako je u antropolokom obratu ovek zauzeo sredinje mesto u svetu umesto boga,koga je ubio. Jedno posve zavisno i greno bide samo sebe ustoliuje za vladara nad celim svetom,naravno misli se na to da je ovek sredite sveta u duhovnom,a ne u telesnom smislu rei. Ako ovek ne razume sebe,onda ne razume nita,ved samo zbrku u sebi prenosi u spoljani svet. Ako ovek sebi daje oblik,tj.ako taj oblik zavisi od njega samoga,onda on moe da stremi i prema boanskom obliku ili prema ivotinjskom liku,a ovo drugo uspeva mu bolje nego ovo prvo. Tamo gde poinju razlike gubimo tu mogudnost i poinju nesporazumi i sukobi,i gubi se ovenost kao takva. Kao lanovi odreenog drutva i kulture mi smo sad ovo sad ono,ali je potreban visok stepen apstrakcije da bi dospeli do nae biti,doveka kao oveka. U svakom drutvu i svakoj kulturi ima pojava koje odreuju oveka kao oveka moraju se zadovoljit bioloke potrebe,nuno je proizvoditi i troiti proizvode,potrebno je brinuti o vaspitanju i obrazovanj dece,neophodno je reavati sukobe sa ivima i uspostaviti odgovarajude odnose sa mrtvima--Ima pitanja koja su ista za sve ljude ,a odgovori na ta pitanja su razliiti. Ako bi sve osobine bile podlone promenama svake vrste,onda se o oveku ne bi moglo ni govoriti i pojam oveka bio bi logiki iskljuen Mora se dakle iniocima promene,kao neka protivtea,suprostaviti inioce postojanosti ovekovih osobina,mogudnosti,potreba,elja,vrednosti,osedanja,pitanja,iskustava,simbola,ustanova. Mi ne moemo proveriti iskustvenim putema da je i ta je na pradavni predak sanjao,ali ako je bio iste vrste kao i mi onda sa razlogom pretpostavljamo da je sanjao i da je sadraj snova bio vezan delom za svakodnevni ivot a delom za njegove elje i potrebe koje idu iznad obinih dana i nodi. Ovaj zakljuak osnaujemo navoenjem injenica da su ljudi svih vremena sanjali i bili svesni razlike izmeu sna i jave,te da su njihovi snovi imalia jak uticaj na javu. Svi ljudi sanjaju ali razliite snove,a to da sanjaju je jedna univerzalna antropoloka injenica. To da su im snovi razliiti govori o uslovljenosti snova i drugim okolnostima : osobenim,drutvenm i kulturnim. Prvi ovek koji je uneo u javu krpice svoga sna,otvorio ju je za neto novo.San je znaajna pukotina u jednoj zatvorenoj stvarosti koja svaki san odbacuje kao kugu koja obara s nogu. San dri otvorenim okno u drugaiji svet

Nisu li snovi otvorili vrata da se upoznaju neke druge mogudnosti,neki drugi svetovi,pored ovoga to se zove stvarni svet ? U snu se povezuju pojave koje su na javi udaljene san sabire u tili as dogaaje koji su se na javi desili u razliito vreme i na razliitim mestima. U snu je ovek kadat ne samo da prevazie sebe nego i da dosegne boga. Snovi su put koji vodi u moje nesvesno,a jezik sna je moj jedini jezik koji ne slui tome da druge obavesti o meni,ved govori o meni na jedinstven nain,vlastitom simbolikom. Erik From navodi da je neprotumaen san kao neotvoreno pismo,istie da je san poruka koju aljemo sami sebi,kako bi sebe bolje upoznali. Kao to svaki ovek sanja,tako se svaki ovek nada,a nada glasa za neki bududi dana,ona hode da neto otkrije tamo gde razum ne moe nita da spozna. Nada je vesnik onoga to demo jednog dana moda biti,ona je putovanje dalje od dosadanjih granic koje je ustanovio razum. To nije sadraj due koji jo nije sazreo da progovori jasnim pojmovima,ved sadraj za koji pojmovi ostaju nemi.Tek pokoji simbol naglo osvetli te predele due,kao to munja probode debelu nod. ovek koji bi pokuao da ivi bez nade,mogao da bi da se poredi sa ovekom koji bi probao da ivi bez kiseonika. Moe se sa velikom verovatnodom tvrditi da su verski simboli,verovanaj i radnje,bili za naeg davnog pretka od isto tolikog znaaja i znaenja koliko i izrada orua i oruja,moda ak i vie. 19. Politika,simbolika i ritual Od nacionalnih partijskih skupova do predsednikih inaguracija,od sasluanja pred kongresnim odborima pa do grmljavine gomile na fudbalskim stadionima,ritual je svuda prisutni deo modernog politikog ivota. Kroz ritual politiki lideri tee da se izbore za potvrdu svog prava na vladanje,slubeni nosioci modi da potvrde svoj autoritet,a revolucionari pokuavaju da stvore nove osnove politike veroispovesti Sve ove politike linosti obrede koriste da bi za ljude oko sebe kreirali politiku stvarnost. Kroz uede u obredima,graanin moderne drave poistoveduje se sa vedim politikim snagama , koje jedino mogu da se vide u simbolikom obliku. Kroz politiki ritual stiemo i razumevanje deavanja u svetu jer ivimo u svetu koji ,ako uopte hode da se razume mora krajnje da se pojednostavi. Pa ipak,samo malo ljudi razume koliko je ritual vaan u modernoj politici. Kako se on obino poistoveduje sa religijom i poto su,po svoj prilcii,moderna zapadna drutva su politike poslove odvojila od religijskog ivota,u njima se pretpostavlja da ritual ostaje politiki znaajan samo u manje razvijenim drutvima. Ali,da li se industrijsko drutvo imalo razlikuje u svojoj sakralizaciji vlasti ? Da li je sada politika proizvod racionalnog delovanja birokrata ?Da li se o politikoj privrenosti odluuje analizom trokova i koristi ? Da li narod na voe gleda kao na one koji se sutinski razlikuju od njega ? U Polineziji se za svetovne vladare mislio da vode poreklo od bogova i da kao takvi zrae manu,ili natprirodnu mod.Bivajudi tako modni,oni su bili okrueni mreom obreda koji odreuju sve njihove odnose sa podanicima. Mada nikakva takva natprirodna racionalizacija svetovne vlasti danas ne preovlauje u SAD-u ili drugim industrijskim dravama,politiki modnici jo uvek nisu nita manje okrueni obredima koji odreuju njihove meusobne odnose i odnose sa narodom. Zaslepljeni svojim racionalistikim modelom politikog sveta,ovi intelektualci ignoriu ritual koji obavlja politiku akciju i politiku vlast. Za politiku je ritual mnogo vaniji nego da samo podupre status quo. Istina,kraljevi koriste ritual da podre svoj autoritet,ali i revolucionari se slue ritualom da svrgnu kraljeve.Politika elita upotrebljava ritual da bi legitimisala svoju vlast,ali pobunjenici uzvradaju obredima delegitimizacije

Politika se izraava kroz simbole ,a vrlo malo politikog ukljuuje koridenje neposredne sile i mada su materijalna sredstva osnovna za politiki proces,ak se i njihova raspodela i koridenje uveliko oblikuju simbolikim sredstvima. Otuda je za razumevanje politikog procesa nuno shvatiti kako simboli ulaze u politiku,kako politiki delatnici svesno i nesvesno manipuliu simbolima,i kako se ova simbolika strana odnosi prema materijalnoj osnovi politike modi. Simbolika je na vie naina ukljudena u politiku,a usredsredidemo se na ritual. Javno mnjenje je zadugo antropologe povezivalo sa traganjem za neobinim ritualima i toboe neloginim ponaanjem. Mada su mnogi politiki posmatrai u SAD-u i drugim industrijskim zemljama primetili ritualno ponaanje u vezi sa politikom,malo ih je to ikada uzelo ozbiljno,ved su oni ritual videli kao puki ukras za mnogo vanije stvarne politike aktivnosti. Ali,ritual je ustvari sastavni deo politike u modernim industrijskim drutvima,i teko je zamisliti kako bi i jedan politiki sistem mogao bez njega. Sveprisutnost politikog rituala odraava se u svim oblicima politikih sistema o kojima govorimo. Kercer ukazuje na sluajeve malih nepismenih drutava Afrike,Azije,Okeanije i Amerike,ali imajudi u vidu njegovu glavnu temu,posebnu panju usmerava na upotrebu rituala u politici modernih drutav 20. Mod simbola Poto Kercerovo obrazloenje lei na vanosti simbolike u politici,smisleno je poeti sa nekim optim zapaanjima o ulozi simbola u ljudskim drutvima i ivotima ljudi. Tarmen Ernold,duhoviti pravni pisac koji je iveo pre pola veka,primetio je da su ljudska ponaanja i institucionalna delovanja simbolika. Ernold se usudio da dirne u opte shvatanje da se ljudi u modernim drutvima ponaaju na potpuno pragmatian i ciljno orijentisan nain. Nasuprot tome,Ernold je izjavio da je drutvo vie zainteresovano da stoji po strani i posmatra samo sebe u paradi niza razliitih uniformi,nego kroz praktine ciljeve Naunici po Ernoldu ne mogu da prihvat ideju da na ljude vie utiu simboliki oblici nego utilitaristiki prorauni,i kao posledica toga glavni interes intelektualaca je da dokau da je takvo iracionalno ponaanje svojstveno racionalnom,ili da je pak proizvod nekog oblika grupnog greha Ljudska stvarnost,kako kae Kercer,nije od roenja odreena fizikim svetom,ved je pojedinci oblikuj iz kulture u kojoj su roeni i iskustava koje poseduju,iskustava koja ih dovode u dodir sa drugim ljudima i razliitim domenima prirode. Spoljni svet suoava svakog pojedinca sa beskonanim brojem nadraaja,pa ipak niko ne moe sa svima njima da se suoi,te moramo biti selektivni u svojim zapaanjima a izabrani aspekti sveta moraju dalje da se svedu i preurede u vidu nekog sistema pojednostavljenja. Ovaj poredak uveliko obezbeuje sistem simbola koje uimo kao lanovi nae kulture,sistem koji doputa i drutveno stvaralatvo i individualnu jedinstvenost. Takvi simboliki sistemi obezbeuju tit od terora i oni su doista osnovna sredstva uz iju pomod pridajemo znaenje svetu oko nas,doputaju nam da tumaimo ono to vidimo,i ta ustvari jesmo. Moda najupadljivija strana ovog simbolikog procesa je njegovo svojstvo da neto uzima zdravo za gotovo.Ljudi nisu svesni da oni sami opskrbljuju svet sa sopstvenim simboliki stvorenim vienjem stvarnosti,ved naprotiv veruju da im se svet prosto prikazuje u obliku u kome je opaen. Mi na primer ne bi mogli ujutru ustati iz kreveta kad se ne bi priklonili ovakvom pogledu,jer kad bi u potpunosti shvatili stepen u kome su nai pojmovi o stvarnosti proizvod vetaki stvorenog simbolikog sistema,to bi bilo kao zurenje iznad ivice stvar u konani bezdan Objektivizirajudi nae simbolike kategorije,pre nego da ih prepoznajemo kao proizvode ljudskog stvaranja,vidimo ih nekako kao proizvode prirode,kao stvari koje naprosto opaamo i prepoznajemo Zaista,i razlika koju pravimo izmeu objektivnog i subjektivnog sveta,sama po sebi proizvod je ljudski stvorenih simbola,koji dele svet injenica od sveta miljenja.

To to ljudi opaaju svet kroz simbolika soiva ne znai da su narodi ili kulture slobodni da stvore bilo kakav sistem simbola koji se moe zamisliti,ili da su sve takve tvorevine jednako odrive u materijalnom svetu. Postoji trajno meuodnoenje izmeu naina na koje ljui imaju posla sa fizikim i drutvenim svetom i stvarnih obrisa tog sveta. Kada su simboliki sistemi u neskladu sa tvrdoglavim fizikim i drutvenim silama,uvek postoji mogudnost za promenu u simbolikom sistemu. tavie,simboli jednostavno ne nastaju spontano,niti je trajni proces redefinisanja simbolikog sveta stvar sluaja,oboje su pod velikim uticajem raspodele sredstava koja su pri ruci u tom drutvu i odnosa koji postoje sa drugim drutvima. Mada simboli pruaju ljudima nain razumevanja sveta,ljudi su ti koji proizvode nove i menjaju stare simbole. 21. Simbolika u politici Tomas Karlajl u jednom aljivom odlomku nas poziva da zamislimo neki raskoni slavljeniki skup u Britaniji pun vojvoda,pukovnika,generala i drugih osoba visokog statusa. Zamislimo kae on da pokretom arobnog tapida njihova odeda nestane i ostanu potpuno nagi. ta bi se tada desilo sa dostojanstvom skupa ? Teedi sutini,Karlajl pita Postoji li ovek koji moe da zamisli obnaenog Vojvodu od Vindlstroa koji se obrada nagom Domu Lordova ? Mata,kao okirana smrdljivim vazduhom uzmie nazad i nede da sledi tu sliku. Karlajlova odreda samo je jedan primer kako svi predmeti funkcioniu u ljudskom drutvu,jer svi oni deluju kao simboli,opremljeni posebnim znaenjenjima.Redi da je neka osoba zaogrnuta autoritetom neto je vie od metafore. Kroz simbole prepoznajemo ko je modan a ko je slab,a kroz manipulaciju simbolima modni znatno pojaavaju svoj autoritet,ali ipak slabiji takoe moe da pokua da obue novu odedu i strgne odedu sa modnog. Simbolika nije preostala dimenzija navodne stvarne politike,jo manje je nebitni zaklon s kojim su stvarni ciljevi ukalupljeni u bledi i pasivni oblik.Simbolika je stvarna politika,iskazana na poseban i esto najmodniji nain. Politika stvarnost se dobrim delom stvara kroz simbolika znaenja,a stvaranje nekog simbola ili mnogo ede poistovedivanje sa popularnim simbolom,moe biti modno sredstvo zadobijanja i zadravanja vlasti,jer oznaka vlasti je konstruisanje stvarnosti. Neki politiki posmatrai idu tako daleko da kau da ljudi ive u svetu snova , u svetu zabluda Oni stvarni svet suprostavljaju ovom fantomskom podruju simbola U uzbudljivom odlomku pisanom u senci Hitlerovih priprema za rat,Maks Lerner uasnut ulagujudom odanodu koju je Firer izazvao,upozorio je da dok mod diktatora dolazi od simbola kojima manipuli, simboli povratno zavise od celog skupa asocijacija koje ukljuuju. Ipak,kao to je Hitlerova veta manipulacija simbolima navela nemaki narod na rat,tako su i eril,Ruzvelt i ostali,da bi pokrenuli otpor,takoe modno oblikovali sasvim drugaiji skup simbola. Moderni ratovi zavise od osedaja nacionalne odanosti,ali izvan simbola,sama po sebi nacija nema jasno postojanje. Ljudi prihvataju veliku fikciju da je svet podeljen na utvren broj uzajamno iskljuivih nacija,i oni vide ove jedinice kao deo prirode stvari i pretpostavljaju neku prolost u kojoj nacije stvarno nisu postojale. Ova simbolika zamisao sveta navodi ljude da veruju da svako ima neku nacionalnu pripadnosti,u istom smislu kao to svako ima svoj pol. U ovom svetlu je i Benedikt Anderson odredio naciju kao zamiljenu politiku zajednicu. Daleko od toga da bude ukras stvarnosti,tj.nacije,simbolika je sam materijal od kog su nacije napravljene.

Simboli podstiu drutveno delovanje i odreuju pojedinev osedaj samoga sebe,a oni takoe ljude opskrbljuju sredstvima za razumevanje politikog procesa koji im se uveliko predstavlja u simbolikom obliku. Kada Amerikanci formiraju svoje miljenje o delovanju predsednika ili Kongresa oni to ine uglavnom kroz simbole kojima ovi nosioci funkcija rukuju u vezi sa svojim linim stvarnim iskustvima,koja se i sama dobrim delom opaaju kroz simboliki filter. Upravo zbogo ovoga je jedan posmatra amerike funkcije predsednika zaljuio da je politika pre svega vetina razumevanja simbola koji u drutvu stvarno deluju i uenja kako da budu izvor daljeg delovanja. To je vetina upravljanja narodom a ne razumom.Birajudi predsednika biramo glavnog tvorca simbola u zemlji. Snaga odanosti ljudi politikim simbolima bila je sasvim oigledna u Ohaju za vreme zapaljenosti patriotskim arom,koji je usledio nakon zarobljavanja osoblja amerike ambasade u Iranu. Kada je radnicima na gradilitu naloeno da uklone nalepnice amerike zastave sa njihovih kaciga,oni su to nepokolebljivo odbili,a kako je jedan od njih objasnio kaciga govori ko si Kao to ovaj primer nacionalne odanosti pokazuje,moderna politika zavisi od sklonosti ljudi da postavaraju politike ustanove. Stvari kao to su vlada , stranka ili drava ne posmatraju se kao simbolike tvorevine,ved se pre o njima misli kao o predmetima koji postoje nezavisno od ljudi i njihovog simbolikog sveta. Deca lake shvaaju pojma vlasti kada se ona vee za linost predsednika ili nastavnika nego za kolekitvitet kao to je to bio Kongres,a slino tome odrasli koriste metaforu tela da bi stvorili predstavu Kongresa koja im doputa da aroliku grupu ljudi tretiraju kao jedinstvenu stvar. Moda se ovo moe uiniti jasnije ako se ispria pria o Indijancu koji je doao da vidi vladu u Otavi On se osetio uveliko osujedenim dok su ga vodili od jednog do drugog ureda,pa ipak se nikada ne susrevi sa samom vladom koja je po njegovom miljenju uspela da obavi dobar posao inedi sama sebe skrivenom. Mnogi od najmodnijih politikih simbola za ljude imaju opipljivo svojstvo,olakavajudi im da pojmove tretiraju kao stvari. Ovo je oigledno u metaforama koje pomau definisanju politikog sveta. Za brojne Amerikance du Evrope se prostire neka gvozdena zavesa odvajajudi one s druge strane od slobodnog sveta,a slino tome zastav nije prosto ukraeno pare tkanine,ved otelovljenje nacije U mnogim teorijskim raspravama politika se prikazuje kao uzimanje i davanje,u kome ljudi jednostavno slede svoje materijalne interese,a ovi interesi se esto smatraju samorazumljivim. Druge,pak,ljude posmatraju kao potroae na tritu javnosti ili kao prazne ploe tako socijalizovane da ponavljaju politika gledita svojih roditelja,komija,ili ljudi istog drutvenog okruenja. Odsustvo sistematskih rasprava o simbolikoj strani politike u savremenim zapadnim drutvima bez sumnje dolazi i zbog potekode sa kojom se suoavaju svi ljudi ispitujudi sopstvene simbolike sisteme.Poto svet opaaju kroz simbolika soiva,ljudima je teko da budu svesni onoga to ovi simboli sadre i toga kakav uticaj imaju. Nerazvijenost istraivanja simbolike strane moderne politike dolazi i iz naglaavanja empirijskih metoda u modernoj drutvenoj nauci. Simboli ne mogu na zadovoljavajudi nain da se istrauju preko kvantitativnih svojstava,niti kroz upitnike ili izborne analize. Naglaavajudi takve metode analitiari su skloni pretpostavci da one strane politike koje ne mogu lako da se kvantifikuju,mora da su nevane. Da bi izale iz ovog kretanja u krug,empirijske studije koje su njegov proizvod,jo vie podstiu gledita da je moderna politika odreena racionalnim delovanjem. Ukratko ,ljudi nisu samo tvorci materijalnih dobara,ved su i proizvoai simbola i njihovi korisnici Ljudi imaju nepostojanu naviku dobrovoljnog,ak radosnog umiranja za stvari koje su suprotne njihovim materijalnim interesima,dok se buno suprostavljaju grupama koje se zalau za njih. Simboli su ti kroz koje ljudi daju znaenja svojim ivotima.

Puno razumevanje politike odanosti i politikog delovanja vrti se oko ove injenice. Tvrditi u zapadnim drutvima da simbolika i ritual imaju vanu ulogu u politikom procesu znai udariti amar mnogo prihvadenijoj mudrosti. Ipak,daleko od toga da Kercer tvrdi da to je drutvo sloenije da i politika postaje manje prekrivena ljuturom simbola i mita,Kercer sugerie da se moe dokazati da je tano upravo suprotno. ivedi u drutvu koje se prostire mnogo dalje od naeg neposrednog opaanja,prema vedoj politikoj zajednici moemo da se odnosimo samo kroz apstraktna simbolika sredstva. Nama zaista upravljaju nosioci vlasti koji se nikada ne pokazuju izuzev u visoko simbolikim predstavama. Koja politika sredina bi mogla vie da poiva na simbolici od one u kojoj naa odluka da li demo nekoga potapati po ramenu ili mu pucati u lea zavisi od boje uniforme koju nosi ? 22. Definisanje rituala Pre nego to ispitamo ulogu rituala u politici,treba da pojasnimo ta ritual znai. Drademo se srednjeg puta izmeu preterano uske definicije koja bi ritual ograniila na religijsku oblast i poistovetila ga sa nadprirodnim,i suvie iroke definicije koja ritualom naziva svako tipizirano ljudsko postupanje. Odreujudi ritual ne pokuavamo otkriti ta ritual stvarno jeste,jer to nije nikakva sutina koja se treba otkriti. Pre bi mogli redi da je ritual analitiki pojam koji nam pomae da se snaemo u zbrci ljudskog iskustva i njegovom smetanju u jedan jedinstven okvir. Otuda nema ispravne niti pogrene definicije rituala,postoji samo ona koja nam manje ili vie poma u razumevanju sveta u kome ivimo. Antropolozi su do pre jednog pokolenja ritual tipino odreivali kao kulturno standardizovano,po svom karakteru u osnovi simboliko postupanje,koje se ponavlja, i ima za cilj uticaj na ljudske poslove i ukljuuje natprirodno podruje. Dirkem je ponudio najuticajniji rani drutvenonauni pogled na ritual,dovodedi ga u vezu sa religioznim praksama,koje kako je verovao,dele svet u dve klase : sakralnu i profanu. Obredi su,tvrdio je Dirkem pravila ponaanja koja propisuju kako ovek treba da se vlada u prisustvu ovih svetih predmeta Mada Dirkemovo vienje na prvi pogled izgleda kao da spaja ritualno ponaanje sa natprirodnim podrujem,blie razmatranje nas navodi na drugaiji zakljuak. Za Dirkema je oboavanje simboliko sredstvo kojim ljudi obogotvoruju sopstveno drutvo,sopstven meuzavisnost. Na taj nain se sakralno ili sveto,u krajnjoj liniji,ne odnosi na neku natprirodnu sutinu,ved na emocionalno izazvanu meuzavisnost ljudi,njihove drutvene aranmane. Ovo je ustvari nain na koji mnogi antropolozi koriste danas ovaj pojam,a na tom putu neki su na mukama da naprave razliku izmeu verskih i svetovnih rituala. Meutim,Kercer smatra da je takva razlika vie smetnja,nego pomod za razumevanje vanosti rituala u politikom ivotu,i otuda izraz ritual Kercer koristi u optijem smislu. 23. Svojstva rituala Ritualno delovanje ima formalno svojstvo ono sledi visoko struktuirane,standardizovane nizove i esto se odvija na izvesnim mestima i u odreeno vreme,koji sami nose neko simboliko znaenje. Ritualno delovanje se ponavlja,esto i previe,ali upravo to ga ini vanim sredstvom kanalisanja osedanja,upravljanja saznanjem i organizovanja drutvenih grupa Kercer je ritual odredio kao delovanje uhvadeno u mreu simbola. Standardizovano postupanje koje se ponavlja ali kome nedostaje takva simbolizacija primer je navike ili obiaja,a ne rituala.Simbolizovanje daje delovanju vanije znaenje.

Kroz ritual se stiu,pojaavau i na kraju i menjaju verovanja o svetu.Kako je to Kasirer rekao Priroda ne doputa nita bez ceremonija. Ritualno ponaanje ne samo da daje znaenje svetu,ved ono postaje i deo tog sveta. Povezujudi prolost sa sadanjodu i sadanjost sa prolodu,ritual pomae davanju znaenja naem svetu,a to nam pomae da se izborimo sa dva ljudska problema : a)Izgradnjom poverenja u sebe ,pribavljajudi nam osedaj trajnosti b)Pruajudi nam poverenje da je svet u kome danas ivimo isti onaj u kome smo ranije iveli i sa kojim demo imati da se susredemo i u bududnosti. Postavljajudi trajne i ustaljene obrasce,ritual povezuje prolost,sadanjost i bududnost,ukidajudi istoriju i vreme. Jedan od trajnih problema sa kojim se ljudi suoavaju je izlaenje na kraj sa osujedujudom neodreenodu sveta. Na ovaj izazov oni odgovaraju inedi ono to mogu da bi ritualom uvrstili prostu,poznatu stvarnost, tako da bi znali koje je ponaanje odgovarajude i razumeli svoje mesto u svetu. Sama vrstina i trajnost rituala su uverljivi deo ovog pokuaja da se ukroti vreme i odredi stvarnost. Iako postoje izvesne psiholoke,pa ak i fizioloke osnove rituala,razumevanje njegove politike vanosti zavisi od shvatanja naina na koje ritual povezuje pojedinca sa drutvom. Subjektivno iskustvo pojedinca,putem rituala,sadejstvuje sa drutvenim snagama i njima biva oblikovano.Ljudi najede uestvuju u ritualnim radnjama u ijem stvaranju nisu uestvovali. ak i tamo gde pojedinci izumevaju nove rituale,oni ih uveliko stvaraju iz zaliha raznih simbola,a rituali se uspostavljaju ne zbog psihikih procesa njihovog tvorca ved zbog drutvenih okolnosti ljudi koji uestvuju u novim obredima. Mod rituala dakle proistie i iz njegovih psihikih podupiraa,a ne samo iz njegovog drutv.sklopa. Ove dve strane su neraskidivo povezane. Uestvovanje u ritualu ukljuuje psihike podsticaje,izazivanje osedaja. Da bi oblikovao osedaj stvarnosti i razumevanje sveta oko nas,ritual deluje kroz ula. Ova psihika svojstva su oigledna u jednom drugom svojstvu rituala njegovoj dramatskoj prirodi Ernold je tvrdio da se ljudi prema svetu odnose kroz niz dramatskih proizvoda. Moda u tom svetlu treba posmatrati i predlog koji su sainile jedne lokalne socijalistike novine krajem 19 veka,koje su predloile izgradnju male tribine du linije kretanja povorke na dan prvomajskih demonstracija u Beu,tako da lanovi povorke u svakom trenu mogu stupiti na tribinu, da vide ogromnu gomilu demonstranata iji su deo. Ritual proizvodi jedno od sredstava kojim ljudi uestvuju u takvim dramama i tako vide sebe kao igrae izvesne uloge. Dramatsko svojstvo rituala ini vie nego to je odreivanje uloga,meutim on takoe izaziva i emocionalni odgovor. Upravo kao to se u pozoritu,kroz razliite nadraaje svetla,boje,mimike,pokreta manipulie osedanjima,tako ovi i drugi elementi i ritualima pruaju sredstvo izazivanja modnih osedanja. Ritualne drame su u politici uveliko primedene. U SAD-u se kao i drugde podrazumeva da kandidati u izbornim kampanjama prireuju takve predstave kao i da pokuavaju da zadobiju sredstva masovnog informisanja da bi omogudili da se ovi dramatski proizvodi prenesu u domove ljudi. Dodue,kandidati esto pokuavaju da ogranie svaki dodir sa publikom i sredstvima informisanja koji se ne odvija kroz paljivo ureene dramatske proizvode,teko opteredene dobro ukomponovani simbolima. Simboli obezbeuju sadrinu rituala,te nam priroda ovih simbola i naini na koje se koriste puno govori o njihovoj prirodi i njihovom uticaju,a posebno su vana slededa tri svojstva : zgusnutost znaenja, vieznanost i dvosimslenost Zgusnutost znaenja odnosi se na nain na koji pojedinani simboli predstavljaju i ujedinjuju raskonu razliitost znaenja.

Odreeni simbol,bio govorni ili slikovni,tj.izraen u fizikom obliku poput Biblije ili zastave,nekako otelovljuje i udruuje razliite ideje. Ove razliite ideje se na nivou podsvesti,dakle ,snanijem nivou,ne izmamljuju samo uporedo,ved one utiu jedna na drugu pa se u svesti meusobno povezuju. Blisko povezana sa zgusnutodu znaenja ritualnih simbola je njihova vieznanost,mnotvo razliitih znaenja vezanih za isti simbol. Tamo gde se zgusnutost odnosi na uzajamno delovanje ovih razliitih znaenja i njihovu pvoezanost u novo znaenje za nekog pojedinca,vieznanost sugerie drugu stranu,injenicu da isti simbol razliiti ljudi mogu drugaije protumaiti. Ova osobina je posebno vana pri koridenju rituala za izgradnju politike solidarnosti kod odsustva konsnesusa. S obzirom na svojstva zgusnutosti i vieznanosti,jedva da bi trebalo da iznenauje da je ritualna simbolika estvo dvosmislena simbol nema ni jedno precizno znaenje. Afirmativno kazano,to znai da simboli nisu tajni naini da se kae neto to bi inae bilo preciznije izraeno u prostom iskaznom obliku.Sloenost i neizvesnost znaenja simbola izvor su njihove snage. Rituali imaju standardizovan oblik i pojedincu se prikazuju posredstvom drutva,pre nego da izviru iz pojedinane psihike aktivnosti,ali to ne znai da je ritual sutinski konzervativna sila. Rituali se menjaju po obliku,po simbolinom znaenju i po drutvenim posledicama novi rituali nastaju dok stari iezavaju,a do promena dolazi putem pojedinanog stvaralakog delovanja. Ipak,iako ritual ima ovaj stvaralaki potencijal,on takoe ima i konzervativnu sklonost. Kao to svaki istraiva zapadnih religija zna,ritualni oblici su skloni da se sporije menjaju od drugih vidova kulture.Dobrim delom njihova sposobnost da ljudima pruaju osedaj trajnosti proizilazi iz stalnosti njihovog oblika. Paradoksalno,upravo je sam konzervativizam ritualnih oblika ono to ritual ini modnom snagom politike promene. 24. Politika vanost rituala Prema dominatnoj struji zapadne ideologije,ritual u najboljem sluaju zauzima perifernu,ako ne i nevanu ulogu u politici. Navedeni smo da verujemo da ozbiljni politiki istraivai jedva da bi gubili vreme skredudi panju sa stvarnih politikih problema,da bikritiki pogled usmerili na ritual. Ali ova zamisao politikog oveka ,kao racionalnog delatnika koji paljivo odmerava svoje objektivne okolnosti i odluuje o pravcu delovanja zasnovanog na instrumentalnom proraunu sopstvenog interesa,ostavlja po strani kulturu i sve ono to nas ini ljudima. Mada smo ukorenjeni u psihiki svet i uveliko pod uticajem materijalnih snaga,mi ih opaamo i vrednujemo kroz na simboliki aparat. Mi optimo pomodu simbola i jedan od vanijih naina na koji se takvo simboliko razumevanje saoptava jeste ritual.Drutveni rituali kreiraju stvarnost koja bez njih ne bi bila nita. Svako drutvo ima sopstvenu mitologiju koja detaljno opisuje njegove korene i ini svetim njegove norme. Neke od njih okredu se oko velikih ljudi,dok se druge vezuju za vanije dogaaje koji se odreuju kroz mreu simboliki stvorenih znaenja. U SAD-u deca odrastaju uedi o puritancima,Indijancima,robovima,ivotu na plantaama ,Dordu Vaingtonu,Ejbrahamu Linkolnu... Njihova shvatanja drutva su dobrim delom zasnovana na razumevanjima koja se prenose takvim simoblima,ona ue i koje su valjane norme ponaanja i koja su merila uspeha. Ovi simboli obezbeuju nain za razumevanje takvih apstraktnih politikih sutina poput nacije,i sredstava poistovedivanja sa njima,ustvari,naina njihovog nametanja. Politiki pisac Lens Binet primeduje sledede : Mitovi uvebavaju javnost za modne simbole koje koriste politiari,mitovi jeme status quo u doba stabilnosti i unose pravac promene u vreme napetosti.U svakodnevnoj politici,mitovi postavljaju uslove za vedi deo politike rasprave

Ritualne radnje su glavna sredstva za irenje ovih politikih mitova.Simboli u sreditu ritualnih obiaja deo su mitskog tkiva koji pomae ureenju i razumevanju politikog sveta i potpomae javne stavove prema razliitim politikim delatnicima koji ga ire. Jednom kada su stvorena,takva simbolika razumevanja politikog poretka bivaju otporna,mada ne i imuna na promenu. Ovde,ponovo,postoji sukob izmeu posmatranja ljudi kao racionalnih delatnika i gledita koja naglaava sloenije meuodnoenje simbolikog sa materijalnim. Po prvom gleditu menjanje linog politikog miljenja stvar je logikog dokazivanja i rasporeivanja injenica,ali u takvim racionalnim raspravama je odavno primedena otpornost ubeenja na promene U Kini je pre vie vekova,uang u pisao : Pretpostavimo da raspravljam sa vama i vi ste bolji od mene.Da li injenica da vam nisam ravan znai da ste vi stvarno u pravu a da ja zaista greim ? Konfuijanski filozofi shvatili su vanost rituala za sposobnu vladu,oni su shvatili da ponaanje nije prost proizvod svesno odmerenih mogudnosti,ved se oblikuje kroz rituale u kojima ljudi uzimaju udeo Jedan od tih filozofa smatrao je da vladari treba uvek da izbegavaju da izdaju naredbe jer one poto su neposredne i verbalne,navode podanikovu svest na mogudnost suprotnog postupanja. Ritual nema samo ovaj saznajni uinak na ljude,utiudi na njihovo definisanje politike stvarnosti, on takoe ima vaan i emocionalni uticaj,ljudi veliki deo zadovoljstva izvlae iz svog uestvovanja u ritualu. Vladari su milenijumima pokuavali da oblikuju i koriste rituale da bi izazivali narodnu podrku svojoj legitimnosti,i uterivali oduevljenje naroda za njihovu politiku. Ali rituali su na isti nain vani i za revolucionarne grupe koje da bi pokrenule ljude na ustanak moraju izazvati modne emocije. 25. Jesmo li prerasli politike rituale ? Pokuavajudi da izbegne naivno shvatanje politike kao proste posledice delovanja razliitih interesnih grupa koje se bore za materijalna sredstva,Kercer je hteo da izbegne suprotnu greku koja se sastoji u prikazivanju ljudi kao zombija zatoenih u simboliki stvorenom svetu,nemodnih da ga promene. injenica da su simboli i obredi od sutinske vanosti za politiku,ne znai da ljudi prosto posmatraj svet na nain koji diktiraju njihova kultura i njeni vodedi mitovi. Meutim ono to je bitno je injenica da mod mora da se izrazi kroz simbolike kostime. Simbolika je neophodna za podupiranje vladajudeg politikog poretka,ali je takoe sutinska i za njegovo ruenje i zamenu drugaijim politikim poretkom.Odakle ovi novi simboliki sistemi dolaze ? Kako dolazi do promene ako smo prosto zatoenici preovlaujudeg simbolikog sistema,ako je simboliki sistem ono to odreuje nae opaanje sveta,nae tumaenje politikog ivota ? Ovde je teko oteti se analogiji sa biologijom.Evolucija se moe desiti samo tamo gde postoji genetsk razliitost tako da sa promenom okoline neki geni,ranije retki,postaju sve vie obini.Genetska raznovrsnost stanovnitva se samo po sebi proizvodi i kroz spotnane inovacije(mutacije) i kroz kretanje pojedinaca iz jedne populacije u drugu. Simbolika raznovrsnost postoji na slian,ali ne istovetan nain u svim drutvima i razlika se iznova javlja kroz simboliku inovaciju i kroz dodir sa drugim populacijama,koje imaju drugaije simbolik sisteme.Na simboliki sistem nije nikakav kavez koji nas zatvara u jednostrano vienje pol.sveta ved meavina simbolikih razumevanja uz iju se pomod borimo da pripiemo znaenja dogaajim. Ovakva borba podrazumeva postojanje sukoba interesa meu ljudima Sukobi se mogu odvijati unutar politikog okvira koji je sam po sebi relativno neupitan,kao kada se mnogi takmie da zauzmu jedan ogranieni broj raspoloivih poloaja vlasti. Ovde sam simboliki sistem pribavlja pokretaku snagu sukoba,jednako kao i uslove u kojima de se sukob odvijati. Meutim moe postojati i sukob o tome koja simbolika razumevanja su odgovarajuda : koje uloge treba da postoje,koji su problemi i za ta se vredi boriti.

Deo kulturne borbe je borba oko nadmodne simbolike paradigme,borba za prevlast,to je borba koja nikada ne prestaje,jer Foksovim reima nadmod mora stalno da se ponovo uspostavlja To je bitka privilegovanih da zatite svoje poloaje pothranjujudi osobit pogled ljudi na njihov lini interes.To je proces koji podrazumeva samoodreenje identiteta ljudi. Kako se drugaije moe objasniti snana posvedenost ljudi takvim apstraktnim entitetima poput nacije,ili njihova spremnost na umiranje za ovaj nevidljivi identitet ? Ali ono vienje kulture koje ne rauna na meuodnoenje naeg simbolikog sistema i fizikog sveta ljudskog delovanja na putu je da vodi u neku mistinu antropologiju,u svet bez ikakvih interkulturnih pravilnosti,svet u kome je istorijska promena sasvim sluajna. Simboli ljudi i njihovo ponaanje se menjaju,nekada zapanjujudom brzinom,i ove promene su jako povezane sa spoljnim dogaajima. Jedan primer posluid da olaka ovu raspravu tok britanskog kraljevskog rituala u 19 veku. Ovi obredi spolja izgledaju kao da zagovaraju postojanosti simbolike i posebno rituala,uprkos velikim promenama u materijalnom svetu. Meutim,sjajna doteranost dananjeg rituala,koji tako ivopisno obeleava britansku kraljevsku porodociu,ne predstavlja samo puko istrajavanje dugo negovane tradicije,ved ponovo doterivanje starih simbola da bi odgovarali promenjenim politikim uslovima. Obredi koji su okruivali porodine dogaaje britanske dinastije kroz skoro ceo 19 vek,pre da su bili skromni i niko ne moe ozbiljno da tvrdi da su oni povezivali celu populaciju u politiko zajednitvo. Na sahrani svog prethodnika,Dorda I ,1830 godine,tokom vedeg dela slube Viljem je razgovarao a potom neceremonijalno odetao pre nego to se sahrana i zavrila. Njegovo lino krunisanje bilo je uurbano i bilo je predmet zlobnih komentara meu elitom,a ni njegova sahrana nije bila sa vie ritualnog sjaja.Duga ceremonija bila je dosadna,a nedaleko od odra neki uesnici su se smejali,ogovarali i kikotili. I pri kasnijem Viktorijinom krunisanju neuvebani svetenci su pobrklai svoja mesta,a tek je u poslednjoj etvrtini 19 veka kraljevski ceremonijal ponovo dostigao svoju uzvienost,njegov sjaj je uvelian za mase. Dostizanje uzvienosti kraljevskog ceremonijala poklopilo se sa konanim monarhovim gubljenjem modi,rastom unutranjeg klasnog sukoba i potrebom obezbeenja ujedinjujudeg simbola za kolonij Drugi izvori politike modi koji su se ranije takmiili sa Krunom za uticaj vie nisu bili ugroeni ritualnim doterivanjem kraljevskog prestia.Sada je nekraljevska elita mogla svesrdno da podri simboliku obnovu svetog vladara,koja je potpomogla hijerarhijsku drutvenu strukturu. Obredi su narodi dali osedaj stabilnosti,koliko i merilo ponosa,povezujudi ga u zamiljenu tradiciju veliine.Za razumevanje modi obreda potrebno je ispitati mod simbola. Ali da bi se shvatilo zato su se obredi ba tako razvili mora se baciti pogled na borbu za vlast koja se odvijala u Britaniji,i na to ko kontrolie ovu proizvodnju rituala. Da nikakav slavljeniki vatromet nije zapaljen za vreme mranih godina II svetskog rata kada se London pripremao za nemae vazdune napade,promena u ritualnom delovanju jedva da bi se mogla objasniti simboliim ogranienjima.Materijalna svest dosta utie na svet simbola. Ali ivimo u svetu koji ne mora da se pokorava naim zamislima.Pokuavajudi da razumemo zato to nije tako uviamo povredljivost simbola. U jako raslojenim drutvima elite moraju puno da se trude da bi potpomogle simbolike sisteme kod onih ljudi ije iskustvo ih podriva. Najbolje emu mogu ove elite da se nadaju je da de uspeti da potpomognu preovlaujudu simboliku sliku o tome kako bi drutvo trebalo da funkcionie. Elite nikada ne mogu odstraniti sve labave ciljeve,sve protivrenosti u samim simbolima niti sve tragove drugaijih simbolikih sistema. Delovi drugih sistema,jednako kao i unutranje protivrenosti simbola,uvek prete da zamene ona vienja politikog sveta koja su izgubila poverenje. irom Afrike,June Amerike i Azije misionari se suoavaju sa tekim odlukama o tome kako da postupaju sa tradicionalnim obredima.

Ako pokuaju da ih potisnu,rizikuju da izazovu gnev ljudi i potkopaju sopstvene napore da izbore mesto u zajednici. S druge strane,ako bi dopustili ljudima da nastave sa drugaijim ritualnim sistemom,priznade neusph i prepustide polje suparniku. Ovo liturgijski zamreno pitanje oni reavaju po pravilu tako to svoju crkvu ukljuuju u slavljenje prvobitnih obreda,a ako se zbog toga ponekad muno osedaju mogu se uteiti injenicom da su se i njihovi crkveni prethodnici u Evropi suoavali sa slinim problemima. U Rusiji na promer poklade su nastale kao domadi paganski praznik ali ga je Ruska pravoslavna crkva na kraju preuzela,pa je ovaj obred oboavanja sunca naao svoje mesto u njenom svetom kalendaru. U Francuskoj su se svetenci stalno suoavali sa narodnim obredima,koje je crkva mogla da kontroli samo sa velikim tekodama. Na primer,tokom 19 veka u periodima sue,seljaci Nivra organizovali su procesije do fontane Notr Dam de Fabulen da bi prizvali kiu,a lokalni svetenik je bio voljan da vodi hodoasnike kroz razliite molitve tokom puta ali je bio manje oduevljen vrhuncem ritaula pri kojem je kod prilaska fontani svaki uesnik skidao cipele,punio ih vodom iz fontane i sipao po svetenikovoj glavi. Kada je crkva zbog neprikladnosti odbila da odobri takve obrede usledilo je narodno nezadovoljstvo Ove neobine prie podsedaju na optu sliku rituala kao neeg to su obrazovani ljudi uveliko prevazili. U uticajnom modelu Malinovskog,to se vie prirodnog razume,potreba za ritualnom je sve manja. Puno toga magijskog ljudi zamenjuju naunim.Poto nauka ivotu otima puno od njegovih misterij ljudi vie ne treba da koriste obrede da bi pokuali da kontroliu svet oko sebe. Maks Glakmen je iz svog afrikog istraivanja zakljuio da ritualizacija drutvenih odnosa ima bududnost samo u malim drutvima. Mada priznaju vanost politikog rituala za moderna drutva,drugi istraivai priklonili su se shvatanj da vrednost ovih rituala lei prvenstveno u njihovom obradanju vie neobrazovanima nego obrazovanima,vie masama nego eliti. Tipina je tvrdnja Kristl Lejn da dravni rituali u SSSR-u ciljaju na one koji bisu bili u prilici da potpuno razviju svoje kritike sposobnosti.Ona tvrdi da se ritual koristi za prevazilaenje sukoba u SSSR-u jer je usmeren na kulturno nazadnije ili nezrele drutvene slojeve koje ne vide nejednakost kao osnovni sukob u svom drutvu Iz ovoga ona zakljuuje da ritual moe uspeno da tumai sukobe samo u onim drutvima ili delovima drutva koji nekritiki prihvataju svoj drutveni poredak. Elitistiko gledite da je ritual neto to moe prevudi mrenu preko oiju lakovernih,dok dobro obavetenima slui za iskoridavanje slabo obrazovanih,ima veoma dugu istoriju. Ali da li je Reganov put za Bitburg imao znaenje samo za slabo obrazovane ? Da li Karterov propust da prisustvuje Titovoj sahrani nije imao nikakvo znaenje za jugoslovensku elitu,koja je bila svesna da je to samo ritual a ne stvarni materijal od koga se politika sastoji ? Da li ceremonije paljenja regrutnih knjiica nisu imale nikakvo znaenje za njihove visokobrazovane uesnike ili za politiku elitu koja je upravljala vijetnamskim ratom ? Politiki obredi su vani u svim drutvima,jer se odnosi politike modi svuda izraavaju i oblikuju putem simbolikih sredstava optenja.Naravno,izvesne vrste politikih obreda su vanije u nekim politikim sklopovima nego u drugim. Miron Aronov na primer misli da su politiki obredi najedi u novim reimima u kojima dominira jedna stranka,kakvi se mogu nadi u afrikim dravama. Zaistra,stvaranje nove nacije zahteva ogroman napor pri simbolikoj izgradnji osedanja jedinstva, poistovedivanja sa novim,apstraktnim entitetom,nacijom.Tu ritual moe igrati glavnu ulogu. S obzirom na potekode koje narod bez ranije ideje nacionalnog jedinstva ima da bi tu ideju uinio simboliki stvarnom,ne iznenauje da ovakvi napori esto podrazumevaju stvaranje personifikovanih zamisli drave. Tako se obredi novih nacija esto kredu oko slike herojske figure,koja svoj narod vodi u obedanu zemlju.

Borba grupa koje tee delegitimizaciji novog poretka,povlai za sobom estoku borbu oko simbola. Ako se borba za nacionalni identitet delom vodi simbolima i pratedim obredima,to isto vai i za revolucionarnu borbu za osloboenje.Prava nacija,koja treba da se oslobodi,isto toliko je simboliki proizvod koliko i ladna nacija koja treba da se raspara. Tako se u novim nacijama proizvodnjom simbola ne bavi samo reim ved i svi igrai na polit.sceni. Sve dok je problem nacije problematian,potreba za stvaranjem rituala,da bi se on podupro ili razorio je politiki od sutinske vanosti. Treba da se naui lekcija iz Irske,Sudana,napora za stvaranjem nezavisnog Kvebeka . Bez obzira na to koliko novi nacionalni entitet bio istorijski sluajan ili kulturno vetaki,on mora posedovati sveto jedinstvo i mora biti tako nainjen da izgleda kao prirodna drutvena jedinica. 26. Delotvornost politikih obreda Mod obreda dobrim delom temelji se na snazi njegovih simbola i njegovom drutvenom kontekstu. Politiki obredi mogu da budu veliki promaaji ili vie rutinski,prosto da ne budu velianstveni. Mnogi posmatrai su vekovima uspeh pol.obreda povezivali sa stepenom narod.oduevljenja koji izaziva. Zato elite ,koje pokuavaju da oblikuju delotvorne politike obrede,treba savetovati da to ine tako da ljude emocionalno podstiu. Takav je sasvim izvesno i savet koji su u skorije vreme dobijali sovjetski slubenici. Uspeh spontanih obreda u ranom poslerevolucionarnom periodu,sa nasuminim oduevljenjem i osedanjem zajednitva koji su izazivali,Bins je poredio sa dananjim rutinizovanim dravnim obredima na njihovu tetu. Jedan naunik upozorio je da vetaki proces nametanja novih obiaja ne izaziva mnogo oduevljenj meu stanovnitvom Jedan ruski etnolog je ,s obzirom na to,miljenja da naim novim praznicima i obredima preti opasnost da postanu sparueni i obini i preobrate se u mune birokratske postupke Mada naizgled prihvatljiv,ovo je isuvie suen pogled na prirodu i vanost politikog rituala. Da bi to pokazali vredi razmotriti jedan sovjetski primer,koji nalazimo kod naunika koji je upravo pristalica ovakvog gledita. Tako Lejnova belei promenu masovnih obreda kod proslave 1 Maja i Oktobarske Revolucije. Ono to je nekada pobuivalo narodno oduevljenje sada se preobratilo u birokratizovanu rutinu, koja ostavlja malo prostora za spontano individualno ukljuivanje. ta bi moglo biti bolji primer nematovite jednolinosti obreda od muzike koja se puta sa trake i uz koju se epure uparaeni vojnici ? Ovde je dakle savren sluaj birokratizovanog ,rutinizovanog dravnog obreda.Ali ta to znai redi da se ovo izrodilo u puki ritual ? ta se moe uiniti sa injenicom da je uprkos svoj nezgrapnosti dravnog rukovoenja obredom njegova veliina ipak uinila da bude upeatljiv,ne samo za strane posmatrae nego i za sovjetski narod koji se u velikom broju okupljao da bi musa zanimanjem prisustvovao ? Zbog ega bi se sovjetske voe toliko muile i troile toliko novca svake godine,nego da bi upravo osigurale da se sauvaju ovi efekti ? Emocionalno ukljuivanje ljudi u politike obrede sigurno je kljuni izvor njihove modi,ali postoje i mnoga druga osedanja osim radosti. Kao o je to oevidno u sluaju astekog hanibalizma,nacistikog pozdrava i francuske revolucionarn zakletve,politiki obredi su delotvorni i kada izazivaju strah. Delotvornost rituala zavisi i od saznajnih poruka koje prenose,mada i ovde ne mora da postoji nikakva kolektivna uzavrelost za poruke koje treba da se poalju i prime Kada su diplomate 11 zapadnih zemalja prisustvovale masovnoj sahrani tuceta Junoafrikanaca koje je policija 1965 ubila,mogli su se osedati uzvieno ili su mogli biti na smrt preplaeni. Osedali se oni ovako ili onako,njihovo uede u ritualu je poslalo snanu poruku junoafrikoj vladi, narodu June Afrike i njihovim sopstvenim narodima.

Isto tako,ma ta da je kraljevski podanik osedao klanjajudi se pred kraljem,jasno je ta je kralj bio sklon da oseti ako podanik propusti da klekne pred njega. Ukratko ne samo da optimo posredstvom rituala,njime se sluimo i da odredimo nae odnose sa drugima.Politiki obredi esto pomau ublaavanju naih strahova,ali mogu takoe i da stvore zebnje koje drugaije ne bismo imali. Ali ako obredi mogu biti modna oruja u rukama elita,oni takoe predstavljaju i jedno od najmodnijih oruja u rukama nemodnih. S obzirom da politiki podprivilegovani oskudevaju u formalnoj organizaciji i materijalnim izvorima, njima trebaju sredstva za odreenje novog zajednitva.Ovo zajednitvo stvoreno kroz ritual i simbol, ne samo da opskrbljuje narod sa identitetom drugaijim od onog koji ohrabruje elita,ved ono slui i kao sredstvo pridobijanja drugih na svoju stranu. Na isti nain reimi koji gupe pobunjenike pokrete vrlo ozbiljnu panju poklanjaju obredima i simbolima svojih protivnika Tako su na primer ukrajinski nacionalisti 60ih godina,zbog sistematskih napora sovjetske vlasti da izbrie sve simbole ukrajinske nezavisnosti,ovu optuivali za simbolcid 27. Ritual,simboli i priroda politikog ivota Zahtev da se politika postavi na racionalnije temelje,koji je sa filozofizma Prosvetiteljstva dosegao meunarodno priznanje,na Zapadu je imao veoma dugu istoriju. Po ovom gleditu,malo je mesta za rituale u politici,jer su obredi proizvodi strasti,a ne racionalnog razmiljanja.Ljudi moraju biti osloboeni njihovih iracionalnih opsesija Makijaveli je tvrdio da ljudi uopte sude vie prema izgledu stvarnosti,jer uvid jedino pripada svima, dok razumevanje pripada samo nekima. Sledstveno tome,on savetuje vladare da narod dre zabavljenim sveanostima i predstavama Pa ipak,za racionaliste je upravo ova neuka upornost masa da sude po izgledu a ne po stvarnosti, ono to treba prevazidi. Usponom Hitlera i Musolinija zapadni posmatrai su ponovo sa strahom ukazali na podmuklu ulogu politikih obreda u zavoenju lakovernih ljudi. Ne moe postojati politika bez simbola niti bez pratedih obreda,niti moe postojati politiki sistem utemeljen samo na racionalnim naelima,osloboen simbolikih znaenja. Ono to moda nastaje je svet u kome svi ljudi misle da su njihov politiki sistem i njihova politika shvatanja racionalni. Politika odanost ne dolazi iz kulturno nezavisnih rasuivanja,ved iz simboliki hranjenih shvatanja o poreklu sveta,po nekim teoretiarima. Neki posmatrai su ovo priznali,ali zajedno sa Frojdom zamiljaju bududnost u kojoj de se drutvo razviti do vieg,tacionalnijeg plana. Bedhot je ovo isto izrazio ivopisnije,iako dvosmislenije : Kraljevina je vlada u kojoj je panja nacije usredsreena na jednu osobu koja ini zanimljive stvari,dok je Republika vlada u kojoj je panja podeljena meu mnogima koji svi ine nezanimljive stvari. Pa ipak,ne samo da de ljude usmeravati njihova osedanja,nego oni nede modi ni da prosuuju nezavisno od simbola koje koriste,simbola koje obredi mogu modno da uslovljavaju. U SAD-u,kao i drugde,racionalistiko predubeenje ostaje jako,pa se mod politikih obreda nipodatava i esto pogreno razume. Tako na primer izgleda da je i tako otar posmatra kao to je Don Kenet Galbraj istraujudi etvorogodinje amerike partijske konvencije 1960 godine bio jako nezadovoljan to svi ljudi ne dele njegovo shvatanje da su obredi ostaci prolosti i da ne mogu dalje da preive. Za Galbrajta ,moderna nacija ostavlja malo mesta za politike obrede,mada priznanje njihovog nestanka kod njega izaziva nostalginu ako ne i pokroviteljsku primedbu : U SAD-u imamo samo nekoliko sveanosti,rituala,sa legitimnom istorijskom utemeljenodu,a konvencije partija su bile meu najboljima koje smo imali kae Galbrajt

Dimi Karter je ,zaraen istim liberalnim duhom,napravio veliku predstavu na poetku svog predsednikog mandata,ukidajudi izvestan broj obreda koji se razvio oko predsednike funkcije. Nakon sveanog uvoenja u predsedniku dunost,izbegao je povratak u Belu kudu u pranji konjanik i umesto toga se do nje odetao,a isto tako uklonio je zlatne pletenice sa epoleta garde u Beloj kudi i zabrano pompeznost koja je pratila svaki predsednikov nastup. Ipak,uskoro je i on nauio da mod ovih obreda ,ovih simbola,ipak nije za igru. Ako je deritualizacijom funkcije postao jedan iz naroda to je morao da plati time to ga je narod posmatrao kao onog kome nedostaje harizma,sveti oreol kakav predsednik treba da ima. ta vie govori nego sluaj Francuske revolucije,ije voe su posvedujudi svoje napore odbacivanju sujeverja i ustolienju Razuma pourile da stvore obrede razuma ? Borba razuma protiv neznanja voena je simbolima i obredima. Francuska trobojka,simbol nacije osloboene obmane i ugnjetavanja od strane crkve i aristokratije, stvorena je dan nakon pada Bastilje 1789 godine. Kada je 1814 godine Napoleon oteran u progonstvo na Elbu,jedan od prvih poteza reakcionarne vlade bio je obnova bele zastave. Godinu dana kasnije,kada se vratio iz prognanstva,Napoleon je brzo zamenio belu zastavu trobojkom Ali ovaj totemski rat nastavljen je sledede godine jer je revolucionarna zastava,jedan od uzroka Napoleonovog poraza na Vaterlou jo jednom zamenjena belom zastavom. Ipak,ritualna upotreba trobojke nastavila je da modno utie na prikupljanje demokratske politike odanosti i okupljanje opozicije reimu. Jula 1830 godine u bici koja de ponovo oboriti stari reim,napori pobunjenika su dobili veliki zamah, kada se neko od njihovih drugova prikrao krovovima crkve Notrdam i gradske skuptine i tamo istakao zabranju trobojku. Ved kasnije u faistikoj Italiji narod je bio vezan za reim brojnim obredima kojima se iskazuje poast od rimskog pozdrava do Dana odanosti 1935,kada su svi Italijani naterani da pokau svoju odanost reimu podarujudi svoje burme dravi,da bi ove bile istopljene radi finansiranja kolonijal. pohoda u Africi. Socijalisti i komunisti su bili estoko pritisnuti,njihove voe venule su u zatvorima ili u progonstvu. Ono to je Musolinijevim protivnicima u radnikim oblastima severne Italije dalo najvipe nade,ono to je najsnanije uspalilo njihova antifaistika osedanja bio je pogled na crvenu zastavu na tajni nain kaenu o fabrike dimnjake svakog 1 Maja. Ako je Galbrajt otkrio iezavanje rituala u modernom politikom ivotu,on ga je video na pogrenom mestu,ili verovatnije propustio da vidi naslage rituala u koje je moderni politiki ivot uvijen.To je razumljivo jer su nai sopstveni obredi,nai sopstveni simboli ono to se najtee vidi. Oni izgledaju tako prirodni naini ponaanja,tako oigledni putevi predstavljanaj sveta,da je njihov simbolika priroda prikrivena.To je zaista jedan od izvora modi rituala i simbola,jer postajudi preovlaujudi oni stvaraju uverljiv svet. Rituali skredu panju sa svoje verovatne prirode i stvaraju nam ubeenje da vidimo svet kakav on zaista i jeste.Teko je raspravljati se sa zastavom,posebno ako nemate drugu,sopstvenu zastavu,a isti je sluaj i sa pesmom,ako nemate drugu himnu da zapevate. 28. Prouavanje politikih mitova Pitanje na emu se zasniva politiki mit okrueno je prevelikom zbrkom da bi se na njega mogao dati kratak odgovor. Moemo zapoeti uklanjanjem miljenja koje je veoma rasprostranjeno,ali koje vodi u pogrenom pravcu. U obinoj upotrebi termin mit stoji za bilo koje verovanje koje nije zasnovano na injenici. Govori nam se da je mit izmiljotina ili iluzija,pre proizvod fantazija i elja nego li rezultat bilo kakvog ozbiljnog pokuaja da se zahvati svet u kome ivimo,a da su politiki mitovi jednostavno izmiljotine ili iluzije o politikim stvarima.

Nema nieg ravog u koridenju tog termina u ovom popularnom smislu,naravno pod uslovom da se koristi kao termin koji se pogreno upotrebljava i bez pretenzije na akademsku strogost. Neko ko prouava politiku ima pravo da smatra dati skup verovanja kao neistinit,ali njegov posao nije da takva verovanja javno negira,ved je njegov posao da odredi o kakvoj je vrsti verovanja re,da preispita njihovu logiku strukturu i da objasni zato ih ljudi koji ih se dre smatraju istinitim. U tom poduhvatu neodreeno je koliko i tendenciozno koristiti termin mit kao sinonim za iluziju Ima isto toliko razliitih vrsta iluzije koliko ima i razliitih vrsta verovanja. Oito je da ako elimo da koristimo termin mit u nekom preciznom smislu,moramo da mu damo znaenje koje nam omogudava da pravimo razliku izmeu verovanja koja su mitovi i verovanja koja to nisu.Naalost to ni u kom sluaju nije lak zadatak. Istina je da istraivai uzimaju da taj termin predstavlja dosta dobro definisane klase tradicionalnih bajki.Ali literatura o mitovima u ovom smislu je izuzetno raznovrsna i teko se moe procenjivati. Jo od Platonovog vremena mitovi su bili predmet detaljnog istraivanja,a u 18 veku rani etnografi su svojim radovima proirili to polje ukljuivi i mitove savremenih uroenika. Od tada specijalisti iz razliitih disciplina smatrali su mitove kao neto to spada unutar njihovog podruja istraivanja.Neki su uzeli mitologiju kao podvrstu uporedne lingvistike,drugi su mitove videli kao oblik religioznog osedanja,Frojd i Jung razvili su psiholoku teoriju mita,Kasirer je pak za mit tvrdio da ima status simbolikog oblika,dok su socijalni antropolozi od Malinovskog do Levi Strosa koristi prouavanje mitova da bi proverili svoja razliita stanovita. Mnoga od obavljenih istraivanja poseduju temeljnu vrednost za prouavaoce politike,ali ne na nain koji je direktan i oigledan,jer je injenica da su se do skora eksperti za mitologije drali svog tradic. lovita i nisu se bavili koridenjem mitova u politikim dokazivanjima. Ovo zapostavljanje moe se delimino pripisati onom nesamopouzdanju koje svako specijalizovano znanje s pravom prouzrokuje. To je za posledicu imalo da je najvedi broj mitova bio zasnovan na materijalima koji vuku poreklo iz veoma drevnih ili veoma primitivnih drutava,tj.iz drutava bez znatnog politikog iskustva. Politiki mitovi su po svojoj prirodi osobine naprednih drutava,a prouavanje takvih mitova je ostavljeno istoriarima koji po pravilu poseduju samo povrno poznavanje specijalizovane literatur o mitologiji.Uprkos tome veliki deo korisnog rada je obavljen. Naunici koji se bave politikim naukama uinili su veoma malo u popunjavanju ove praznine. Najinteresantniji pokuaj da se elaborira pojam politikog mita moe se nadi u Sorelovim Ramiljanjima o nasilju.Ovde se Sorel uglavnom bavi injenicom da ljudi koji uestvuju u oruanim narodnim ustancima obino pokazuju visok stepen hrabrosti i spremnosti za samortvovanje,koje se ne moe obrazloiti u usko pragmatikom smislu. Zato bi nakon svega ljudi trebalo da rizikuju svoje ivote za neku stvar,koja im oito prua veoma malo ili ama ba nita ? Sorel ima jasan odgovor. Takvi ljudi tvrdi on,nisu nadahnuti prgamatikim razmiljanjima,oni su nagnani na delanje od strane velikog mita,vizije koja im doputa da sebi predoe nastupajudu akciju kao bitku u kojoj de njihova stvar sigurno trijumfovati. Po Sorelovom stanovitu,Marksovo oekivanje proleterske revolucije i sindikalni pojam general. trajka bili su ove vrste mitova,a to su bili i mileniaristika uenja rane hridanske crkve. Po Sorelu obeleje mita je da on obezbeuje viziju bududnosti koja daje grub,ali praktian smisao sadanjosti.Mit daje ljudima vrsto uporite u odnosu na koje oni mogu izraziti svoja osedanja i objasniti svoje iskustvo. Tipino za mit je da svaki sukob u sadanjosti sagledava kao preljud za odluujudu bitku,kojoj je predodreeno da se odigra u bududnosti. Katolici,kae nam Sorel,uvek su slikali istoriju Crkve kao niz bitaka izmeu Satane i one hijerarhije koju podrava Hristos,a svaka nova tekoda koja se pojavi samo je epizoda u ratu koji se mora konano zavriti pobedom katolicizma. Slino tome,za sindikalistike radnike svaki sukob sa poslodavcima postaje avangardna borba,dalji korak na putu apokalipse u kojoj de buroazija da se suoi sa svojim sudnjim danom.

Poenta koju je Sorel posebno istakao je to da premda mnogi mitovi sadre utopijske elemente,mit kao takav ne bi trebalo meati sa utopijskim miljenjem. Utopija je,napomenuo je Sorel,intelektualni produkt i ona je delo teoretiara koji nastoja da uspostave model u odnosu na koji mogu da vre poreenje postojedeg drutva. Utopije su programi za reforme,o njima se moe raspravljati kao o bilo kom drugom socijalnom ustrojstvu i mogu biti opovrgnuti time to se pokae da je ekonomski sistem na kome one poivaju inkompatibilan sa neophodnim uslovima moderne proizvodnje.U tom pogledu su mitovi razliiti Mitovi opisuju bududnost,ne kao mogudi drutveni poredak ved kao katastrofian dogaaj.Oni su izrazi odlunosti da se dela,njihova svrha je da probude sve najjae sklonosti naroda,partije ili klase koje im stalno dolaze na um sa upornodu instikata u svim ivotnim okolnostima,a njihov se efekat sastoji u tome da nadama za neposrednu akciju daju izgled potpune stvarnosti,uz iju pomod ljudi mogu lake da reformiu svoje elje,strasti i mentalnu aktivnost. Ukratko,daleko od toga da sadri listu reformi koje bi trebalo da budu sprovedene,mit suoava oveka sa katastrofom. A to verovanje da de se katastrofa zaista dogoditi nije zasnovano na bilo kakvoj analizi sadanjeg stanja stvari,ved se ono pojavljuje na osnovu sposobnosti mita da baci svetlo na praktino iskustvo onih kojima je upuden.Ono je u osnovi stvar vere,tu lei njihova snaga. Sorelova zapaanja o mitu nisu privukli veliku panju u akademskom svetu,ona nisu izazvala neku znaajniju polemiku. Premda je mitologija cvetala na drugim poljima,ona je u politikim studijama venula u toj meri da je Lasvel 1939 godine mogao napisati U skoranjoj upotrebi termin mit se nepristrasno koristi da referie na bilo koje geslo u ije ime drutvene grupe pokuavaju da napreduju ili da brane svoju poziciju u drutvu Ova upotreba termina mit ima veoma malo veza sa onim to istoriari i antropolozi shvataju pod terminom mita.Fridrih i Beinski su ipak predloili alternativu koja vie obedava. Mit je kako kau tipina pria koja se bavi prolim dogaajima,dajudi im posebno znaenje i vanost za sadanojst i time pojaava autoritet onih koji su u datoj zajednici na vlasti Staljinova retroaktivna rekonstrukcija Oktobarske revolucije je u tom smislu mit,kao to je mit i nacistiko pozivanje na navodno arijevsko poreklo nemakog naroda. Analiza Fridriha i Beinskog je moda isuvie ograniena na materijal kojim se bavi,ali ona nas usmerava na pravi put.Pre svega,Sorelov pojam mita kao vizije budude katastrofe iskljuuje iz mita sva uenja koja nisu isto eshatolokog karaktera. Mit o osnivanju Rima na primer,ne uklapa se u Sorelovu definiciju kao to se ne uklapa ni mit o normanskom jarmu,afriki mit o Velikom putovanju,ili ameriki mit o Oevima osnivaima. U svim ovim mitovima zaista postoji kritian dogaaj u odnosu na koji ljudi mogu da urede svoje postojede aktivnosti,ali dogaaji o kojima je re bili su shvadeni kao da su se dogodili u prolosti. Stanovite koje zastupaju Fridrih i Beinski nam makar doputa da ukljuimo ova uenja kao u istinske mitove. Ali vanije od ovoga je njihovo naglaavanje dve poente,koje bi mnogi savremeni antropolozi smatrali krucijalnim za bilo koji odgovarajudi pojam mita oni insistiraju da je mit saopten ne u cilju da zabavi,ved u nameri da pospei neku praktinu svrhu,i oni jasno stavljaju na znanje da je mit pria tj.prepriavanje dogaaja u dramatinom obliku. Bide nam od koristi ako imamo na umu ove dve stvari,jer mnogo toga de biti posvedeno prouavanju implikacija koje iz njih slede.Iako je mit pria,on iz tog razloga nije ista izmiljotina. Invazija na Englesku od strane Normana,Ameriki rat za nezavisnost i Veliko putovanje Afrikanera su dogaaji koji su se zaista odigrali,ali to ih nije spreilo da postanu predmet politikih mitova. Mit je interpretacija onoga to tvorac mita smatra nepobitnom injenicom,on je sredstvo koje ljudi usvajaju da bi se uhvatili u kotac sa stvarnodu S formalne take gledita ne postoji nita to bi izdvajalo politiki mit. Vrste pretpostavki i rezonovanja koje su naene u politikim mitovima su iste kao i one pronaene u bilo kojim drugim vrstama mitova. Ono to karakterie politiki mit jeste predmet rasprave.

Kao to se mitovi o prirodi bave prirodnim fenomenima,religiozni mitovi bogovima i njihovim oboavanjem,tako se politiki mitovi bave politikom. Prouavanje politikih mitova je drugim reima reeno grana opte mitologije,a ako nae shvatanje politikih mitova treba da bude smisleno zasnovano,mora se u obzir uzeti ne samo najveda moguda raznovrsnost primera,ved i ono ta su prouavaoci mitova rekli o prirodi mitskog miljenja kao takvog 29. Alegorijske i euhemeristike teorije mita U klasinoj antici spekulacija o mitolovima bila je prvo potaknuta sumnjom koja se javila u odnosu na postojanje bogova. Ved u VI veku p.n.e Ksenofan je tvrdio da bogovi kako su ih opisali Homer i Hesiod nisu nita drugo do izmiljotine koje su proizveli ljudi podravajudi vlastitu prirodu. Ne moemo redi u kojoj su meri Ksenofanova stanovita bila prihvadena od strane njegovih savremenika,ali do vremena Platona religoizni skepticizam postao je zanat kako kod filozofa tako i kod sofista. Demokrit je npr. tvrdio da su ljudi iz drevnih vremena zamiljali bogove kao odgovorne za grmljavinu, munje i druge posebno zastraujude ili nenormalne prirodne fenomene. Prodik je tvrdio da su bogovi nastali kroz sklonost primitivnih ljudi da obogotvoruju sve stvari za koje su drali da su od koristi za ljudski ivot. Epikurejci su drali da su ljudi drevnih vremena razvili svoje pojmove bogova iz oblija,koje su im se pojavljivale u njihovim snovima i vizijama. Na kraju,neki su sugerisali da su,u rana vremena,svetenici i vladari urovali u otkrivanju i izmiljanju bogova i verovanja u mitske dogaaje,u nameri da svoje podanike dre pod kontrolom. Nijedno od ovih stanovita ne bavi se direktno mitovima kao takvim,ved je njihov cilj da obrazloe poreklo izvesnih zastarelih religijskih verovanja te je njima mesto u istoriji religije a ne u prouavanju mitova. Ipak znaajan je njihov kontinuirani uticaj na prouavanje mitova,makar samo zbog zbrke koji je taj uticaj izazvao. Na kraju,on je ohrabrio nesredno gledite da su mitovi po definiciji matovite prie koje se odnose na antropomorfne bogove i da bi trebalo da se tretiraju kao primitivna vrsta religiozne misli. Meutim zato to sva ova gledita zapoinju time to definiu mit u smislu sadraja a ne forme, nijedno od njih na kraju ne moe da obezbedi zadovoljavajude obrazloenje o tome na koji nain mitovi funkcioniu. Ipak,razmiljanje koje se bavi poreklom bogova proizvelo je dve teorije,koje su dovoljno opte u domaaju da zasluuju posebnu panju. a)Prvo se uspostavilo stanovite da bi mitovi trebalo da se tumae kao alegorije koje skrivaju vanu moralnu ili filozofsku poentu. Ovo stanovite uivalo je veliku modu irom antikog sveta,ali je Stoika kola bila mesto u kojoj je doseglo svoj puni razvitak. Stoici su nali da putem identifikacije bogova sa razliitim prirodnim pojavama i silama,mogu da prevedu najvedi broj tradicionalnih mitova u mnogobrojne stavove kosmolokih uenja. Ovo shvatanje je takoe pomoglo da se opravdaju popularna religijska verovanja time to se pokazalo da su ona bila,nakon svega,zasnovana na umu. Naalost,Stoici nisu bili u stanju da se sloe u svojim tumaenjima i svi njihovi napori sluili su da se razotkrije arbitarni karakter njihovih metoda Kada je dolo vreme,hridanski apologeti,kao Euzebije,nisu imali tekode u diskreditovanju celokupnoh poduhvata. Nastupanjem hridanstva alegorijska teorija mita nije iezla,ved je ona usvojena kao standardna tehnika biblijske egzegez i tako je preiveli da bi ponovo procvetala za vreme Renesanse,nalazedi svog istaknutog zastupnika u Fransisu Bekonu.

Teza zastupnika alegorijskog tumaenja,uzeta doslovno,glasi da su mitovi toliko apsurdni da njihov pravo znaenje mora biti drugaije od onoga koje stoji na povrini,oni moraju da imaju skriveno znaenje a posao tumaa je da ga iznese na videlo. Ako bi zastupnika alegorije pitali ta je moglo potaknuti drevne tvorce mitova da sakriju njihovo znaenje kroz opskurni jezik metafora i parabola,on bi odgovorio da su oni to inili ili da spree da se vana istinica stvari u ruke lice koje su neznalice i nesavesni,ili da bi priama privukli one koji ne bi sluali suvoparne i formalizovane rasprave.I jedna i druga sugestija ne zadovoljavaju objanjenjem. Metoda zastupnika alegorije je drugaijim reima reeno arbitarna. Zaista,iako je lako da se pokae da dati mit ne moe da ima ono znaenje koje on sugerira, nemogude je pokazati da ne moe da nosi neko drugo znaenje ili da je predloeno znaenje ono na koje je prvobitni tvorac mita smerao. Zastupnik alegorije jednostavno uzima da su mitove nainili ljudi koji misle kao on sam i da stoga znaenje koje on stavlja u mit mora biti ono koje je intendirano od strane tvorca mita. b)U klasinoj antici glavna alternativa alegorijskom stanovitu bilo je gledite Euhemerosa. Kao i zastupnici alegorije Euhemeris tvrdi da doslovno znaenje mita ne moe biti njegovo istinsko znaenje,ali se od zastupnika alegorije u svojoj tvrdnji da su mitovi morali nastati kao jednostavne prie o istorijskim linostima i dogaajima. Ako nam mit izgleda nerazumljiv,to je delom jer je njegov sadraj pretrpeo iskrivljavanja time to je prenoen,i delom zato to su ljudi iz davnih vremena imali sklonost da izuzetne linosti obogtvoruju I da vre preterivanja u pogledu njihovih postignuda. Drugim reima reeno,mitovi nisu ezoterina filozofija ved iskrivljena istorija,a posao tumaa je da primeni pravila verovatnode i time izvue to zrno istorijske injenice koje oni sadre. U klasinoj starini istorizacija mitova u maniru Euhamerosa postala je neto poput industrije. Za vreme Renesanse Euhemerizam je bio privremeno pomraen oivljavanjem alegorijskog stanovit ali je veoma brzo ponovo povratio svoju popularnost. U bilo kom obliku ima svoje branioce ak i danas,i nije potrebno mnogo traganja da bi se nali razlozi. Ipak iako je sasvim istinito da mnogi mitovi sadre zrno istorijske injenice,jednako je istinito da drugi ne sadre,a upravo ovde lei nedostatak euhemrizma posmatranog kao opte teorije mita. On uzima nedokazano kao dokazano i iz tog razloga su rezultati koje pribavlja isto toliko arbitarni koliko i zastupnika alegorije. Isti mit moe biti sposoban za nekoliko razliitih tumaenja,a u odsustvu potkrepljujudih istorijskih evidencija ne postoji nain da se kae koje je od njih tano. Ova primedba je bila oigleda ljudima iz starine koliko i nama. Najbolji od antikih istoriara su stoga euhemerizovali sa oprezom i isticali da je bilo koja pria iz prolosti koja je zasnovana samo na mitovima osuena na nagaanje. Ipak,njihove sumnje nisu delili oni koji su imali vlastitih religijskih ili politikih interesa. Sama irina euhemeristike metode je dopustila znaenje da mitovi mogu da budu slobodno tumaeni prema potrebama trenutka,i konsekvetno tome euhemerizam je pre naao svoju vokaciju u politikoj diskusiji nego u istorijskom istraivanju. Za vreme Avgustovog principata Dionizije iz Halikarnasa je objavio svoju Rimsku istoriju,a to delo je pokuaj da se pokae da rani stanovnici Lacijuma nisu bili varvari ved ljudi istinskog helesnkog stabla,i da stoga svi Grci ne poseduju valjan razlog za odbacivanje rimske vladavine. Tokom ovog izlaganja Dionizije raspravlja mit o Herkulu i Kaku. Ova,u neku ruku izmiljena pria,kako je Herkul uz pomod lukavstva i snage ponovo zadobio ukraden stoku,prema Dioniziju sadri uspomenu na jedan vaan istorijski dogaaj. Na videlo izlazi da je Herkul bio znameniti grki general koji je vodio pobedniku armiju iz panije. Dok se armija odmarala u ravnici Lacijuma i ekala dolazak njihove flote,lokalni voa Kako je upao u njihov logor i pobegao sa neto njihove stoke,a Grci su potom krenuli u kaznenu ekspediciju i u bici koja je sledila Kako je bio ubijen a njegovo utvrenje uniteno. Kasnije se Herkul ukrcao sa glavninom svoje vojske ostavljajudi jedan njen deo da se nastani meu stanovnicima te oblasti,koji su mu zbog toga bili zahvalni.

Meutim,esto se deava da se praktine ideje prethodnih generacija prihvataju i modifikuju tako da mogu biti stavljene nazad u upotrebu. Mitovi su posebno podloni takvoj vrsti postupanja,a nain na koji Dionizije tumai mit o Herkulu i Kaku sluaj je o kome je re. Dionizije je naravno svestan da je taj mit bio u narodu dovoen u vezu sa izvesnim veoma drevnim religijskim obredima,ali njega to ipak ne interesuje,on se ne bavi time kako svetina shvata taj mit. Njegov posao je da otkrije njegovo istinsko znaenje a on to ini tako to ga prevodi u uverljiv istorijski opis.Ali inedi to on nije ni u kom smislu objasnio taj mit,niti je dokazao bilo ta to se odnosi na istoriju ranog Lacijuma.On je samo ponovo preradio stari mit s namerom da ga upotrebi u novom sporu,nije dao tumaenje tog mita ved novi mitski argument. To je ono dokle obino dosee euhemeristiko shvatanje mita,ono je samo forma mitskog argumenta,metode kojom se stari mitovi revitalizuju i ine da slue novoj svrsi. 30. Idealistika teorija mita Najvedi broj prosvetitelja istraivaa mitova nije videlo potrebu da idu van granica koje su postavljen euhemeristikim stanovitem.Tu je naravno bilo i izuzetaka. Bojli je sugerisao da bi poreklo mita trebalo traiti u dvosmislenosti jezika,Fontel je pak tvrdio da su mitovi fundamentalno racionalni pokuaji ljudi da objasne svet,a Viko je smatrao da su prvi ljudi bili pesnici koji su govorili na poetski nain i da su mitovi bili ono to je iz njihovog govora preivelo. Ali nijedan od ovih predloga nije dobio dovoljnu podrku da bi ga ona uinila znaajnom kolom miljenja. Ipak u ranom 19 veku filozofi nemakog idealizma uveli su novu perspektivu u prouavanje mita,a njihova teza bila je da je ono to ljudi ine rukovoeno onim to oni misle.Svest,tvrdili su oni , determinie postojanje. Kako ljudi menjaju svoje ideje tako oni menjaju nain rukovoenja svojim ivotima,kao i poredak svakidanjih stvari.tavie ljudi ne menjaju svoje ideje sluajno. Nijhove ideje napreduju u skladu sa neumtinom logikom,od sirovog ka sublimnom,od nesavrenog do celovitog. Drugim reima,ljudska istorija pokazuje racionalan razvitak,jer ona u osnovi nije nita drugo do progresivna manifestacija samoostaverenja uma ili duha kroz ljudske ivote. Nekad se kae da je nemai idealizam prirpemio teren za rast modernih totalitarnih mitova. Prema ovoj tezi,idealistika verzija ljudskog veta onako kako je determinisana delanjem nadindividualnog Welgeist-a pomogla je da se dravi da takav identitet i sudbina,u kojoj jedinke mogu samo da uestvuju ali ne mogu gajiti nadu da joj se mogu odupreti. Ipak,pre nego to skoimo na zakljuak da je Hegel izumeo Hitlera moemo se setiti da je unazad jo od kada postoje nai zapisi,mitsko miljenje bilo stalno obeleje politikog ivota.Politiki tvorci mitova nisu morali da ekaju pojavu nemakog idealizma da bi obavili svoj posao. Osim toga,postoji veoma mali broj filozofskih ili naunih uenja koja ne bi mogla biti preinaena da slue ciljevima mitskog argumenta.Zaista,na ovaj nain su uenja Hegela podlona zloupotrebi,ali su zloupotrebi podlona i uenja Marksa,Darvina i Frojda. Znaaj idealistike pozicije je taj da ona ne stvara seriju totalitarnih mitova ved tradiciju mitoloke spekulacije tradiciju koja je zapoela sa Krojzerom i elingom a svoj najlucidniji izraz nala je u delu J.J.Bahofena. Bahofen je preuzeo gledite da cela istorija treba da se objasni u smislu promena u religioznim verovanjima. Postoji kae on,samo jedna modna poluga cele civilizacije,a to je religija. Svako napredovanje i nazadovanje ljudske egzistencije potie iz pokreta koji ima izvor u ovoj najvioj sferi.Dredi se vrsto ove zamisli,on je upravio svoju panju na civilizacije klasine antike. Drevno grko i rimsko drutvo bilo je,tvrdi Bahofen,po svom karakteru patrijahalno. Otac je bio osniva i glava porodice,a vlasnitvo je kao i porodino ime prelazilo sa oca na sina.

Politika i rat su bile muke povlastice,a slubena religija bila je religija Olimpijskog panteona,gde je Otac Zevs vladao bogovima suncem obasjanim nebom. Ali u tom svetom apolonijskom svetu,Bahofen je otkrio elemente koji su bili nekonzistentni sa optim tenorom helenske civilizacije.Ti elementi mora da su,zakljuio je Bahofen,preiveli ostaci jedne starije i radikalno drugaije kulture,kulture gde je dominirajudi princip materinsko pravo. U razvitku samog materijnskog prava Bahofen razlikuje dva odvojene epohe. Raniju,prvu epohu,karakterie stanje opteg seksualnog promiskuiteta u kome su ene,deca i vlasnitvo bili zajedniki,ili su postajali posed jedne individue. Bududi da je ena bila prirodni roditelj,a identitet oca je uvek bio nesiguran,porodica se ovekoveila po enskoj liniji.U religoznom pogledu,ovaj stupanj kulture bio je povezivan sa oboavanjem zemaljsk Afrodite i spontanih neobuzdanih reproduktivnih modi prirode. Drugi ,kasniji stupanj,pravi matrijarhat,pojavio se sa ustanovom monogamnog braka,a taj razvitak je otvorio put za ensku nadmod u svim sferama ivota,jer kao to napominje Bahofen, prenoenj vlasnitva i imena po majci ima smisla samo tamo gde postoji brak Pod pokroviteljstvom savrenog matrijarhata oveanstvo je naputajudi raniji nomadski ivot prvi put sagradilo stalna naselja i poelo da obrauje zemlju,dok je u religiji mesec berbe i kult Demetre zamenio raspusne i neobuzdane obrede Afrodite. Za Bahofena je postojanje matrijarhata bio nain ivota koji je u potpunosti podloan materiji i fenomenima prirodnog ivota.Njegov zakon je da sve stvari nastaju i ponovo prolaze u krugu koji se nikad ne zavrava. Iako je istina da ljudi matrijarhata osedaju jedinstvenost celokupnog ivota,harmoniju univerzuma,to jedinstvo je bilo ono u kome mukarci ne nalaze zadovoljenje. ena je mogla u porodici koju je osnovala da postigne egzistencju koja se nastavlja nakon njene smrti Ali mukarci su nemajudi naslednu lozu bili osueni na prolaznost i isto individualnu egzistenciju Lek za tu neugodnost pronaen je u patrijahalnom sistemu Ono to priroda porie,zakon moe da potvrdi.Ako je prvenstvo ena uspostavljeno prirodom, prvenstvo mukaraca zasnovano je na zakonu. Uvoenjem graanskog prava kao zakona privatnog i javnog ivota,prvobitno jedinstvo oveka sa prirodom zamenjeno je raznovrsnodu istinske politike egzistencije u kojoj,tvrdi Bahofen,ljudi mogu postidi besmrtnost nadmaterijalnog ivota Bahofenova tvrdnja je da ono to se stvarno dogodilo ne moe po sebi biti objekt istorijskog istraivanja,ono to se dogodilo je samo manifestacija onoga to se mislilo ili preciznije reeno, manifestacija Duha koji je istovremeno i objekat i subjekt istorije. Ono to je reeno i ono to je uinjeno bi trebalo zato tretirati kao jedno isto.Istorijski dogaaji obezbeuju sadraj,religija formu izraavanja. Jedan isti mit obuhvata religiozne i istorijske injenice,a ovo dvoje nije neto odvojeno ved identino Uzeti mitove kao svedoanstvo onoga to se stvarno dogodilo,kao to to ine euhemristi,znai uzeti ono to je uinjeno kao stvarnost,a ono to je reeno kao pojavu. Zapravo i jedno i drugo su podjednako pojave,a stvarnost koju one omogudavaju da se manifestuje jeste Duh.U svetlu ovih razmatranja moramo tumaiti prividan Bahofenov euhemrizam. Bahofen nam kae da svi mitovi koji se odnose na nau temu otelovljuju uspomenu na stvarne dogaaje,koje je ljudska rasa iskusila i oni ne predstavlju izmiljotine ved istorijsku stvarnost Ovim Bahofen ne misli da mitovi uvaju uspomene na stvarne istorijske dogaaje,ved da oni uvaj religijski znaaj ovih dogaaja. Stvarni sadraj mita,specifini dogaaji o kojima on pria,mogu lako biti potpuna izmiljotina,a da se time ne oslabi istorijska vrednost mita. Ono to se nije moglo dogoditi,uprkos tome,bilo je miljeno.Spoljana istina zamenjena je unutranjom istinom.Umesto injenica mi nailizamo na delatnosti Duha. Stoga u mitovima nailazimo na izraeno duhovno ili religijsko ljudsko iskustvo,a bududi da je to tako,malo je vano da li su ispriani dogaaji injenice ili izmiljotine,jer je njihovo istinsko znaenj u krajnoj analizi duhovno.

Ali bududi da je Duh taj koji je odluujudi faktor u istorijskim promenama,mitovi su takoe u izvesno smislu beleke o istorijskim injenicama.Time su alegorijske i euhemeristike teorije mita izmirene. Bahofenova teorija nije teorija o mitovima kao takvim,ved je ona objanjenje mitova u smislu opte teorije kulturnih formacija i promena kojima one podleu,i u tom smislu ona je nesumnjivo napredak u odnosu na klasine teorije koje je nameravala da zameni. Ipak kao to je Engles opasazio,pojam univerzalnog Duha,samopokretakih delatnosti koje su dovoljne da objasne celokupnu ljudsku istoriju mora na kraju da zavri u pravom misticizmu Mi samo treba da pretpostavimo postojanje Duha,onda se svako ljudsko delo ili iskaz moe posmatrati kao manifestacija tog Duha u njegovom maru kroz istoriju. Tu ne mogu postojati bilo kakve pozitivne osnove za odbacivanje te teorije,ali isto tako ne postoje dobri razlozi za njeno prihvatanje.Mi verujemo ili ne verujemo u Duh. Ipak vredno je pitati da li idealistika teorija poput Bahofenove stvarno baca neku svetlost na znadenje mita. Mit je saoptenje nainjen na odreenom mestu i u odreeno vreme i on ima znaenj i to znaenje je odreeno njegovim kontekstom,to de redi da mi moemo da otkrijemo ta mit znai samo ako se informiemo o klimi mnjenja koje je preovladalo u vreme kada je saopten,i tako to rekonstruiemo kakvo su znaenje sami tvorci mita eleli da mu pridaju. Idealista ipak komplikuje stvari,tvrdedi da mit ima zapravo dva autora samog tvorca mita i Duha. Duh,bududi da je bestelesan,zahteva materijalnog govornika koji de obznaniti njegova gledita i nalazi takvog govornika u individualnom tvorcu mita. Sam tvorac mita je nesvestan ovog aranmana,a znaenja koja on pripusuje svojim iskazima nisu stoga uvek znaenja koje je nameravao da sopti njihov istinski autor Duh . I zaista,tvorac mita moe biti ostavljen potpuno u mraku o odnosu na ono to je stvarno rekao. Samo istoriar gledajudi unazad u prolost iz ove perspektive moe da vidi stvari u njihovom istinskom kontekstu,tj.u kontekstu potpunog pothvata Duha. Jasno je da se istoriar idealista ne bavi znaenjem specifinih mitskih iskaza,ved se on bavi njihovom istorijskom vanodu. On moe biti u pravu,pretpostavljajudi da istorijski znaaj onoga to ljudi kau i ine ostaje jasan samo unazad i da se vezuje ne za ono to ljudi nameravaju da postignu,ved za ono ta oni stvarno faktiki postiu. Ali nije neophodno sugerisati da je istorijski znaaj nekog iskaza ista stvar to i njegovo znaenje. Takva sugestija moe biti u podrana samo postuliranjem hipotetikog nadindividualnog entiteta obdarenog svim tradicionalnim boijim atributima. Bahofenovo naelo da postoji samo jedna modna poluga celokupne civilizacije,a to je religija samo je iskaz religioznog verovanja. Bahofen je moa ekstreman sluaj,ali ista zbrka proima obazrivije pokuaje modernih alegorista. Mitove kako nam kae Baltman ne bi trebalo doslovno itati.jer njihova stvarna svrha nije da predstavljaju objektivnu sliku sveta onakvog kakav on jeste ved da izraze ovekovo shvatanje vlastitg iskustva,a to shvatanje moe ostati valjano ak i ako slikoviti govor u kome je izraeno postane star. U izvesnom smislu Baltman je sasvim u pravu. Mit moe da implikuje sve vrste optih stavova i predrasuda koje sam tvorac mita uzima zdravo za gotovo i kojih njegov duh jedva da je svestan. On ih uzima zdravo za gotovo zato to oni oblikuju deo klime miljenja ili poimanja egzistencije unutar koje on radi,i ako treba da razumemo ta on kae mi se izvesno moramo sami sroditi sa ovom klimom miljenja. Ali mi ne smemo da to uzdignemo do uenja za koje onda tvrdimo da predstavlja istinsko znaenje mita,jer bi to jednostavno bio drugi nain tvrenja da,u ovim mitovima,ne govori njihov tvorac ved Duh njegovog doba. Tvorac mita moe da obezbedi dobro svedoanstvo iz kojeg kasniji istoriari mogu da zakljue o vladajudoj klimi miljenja,ali njegova svrha ne sastoji se u tome. Njegov cilj je da naini osobenu poentu koja nosi i neki praktini znaaj za njegove savremenike.

31. Lingvistike,etioloke i ritualne teorije mita S vremena na vreme,i alegoristi i euhemeristi su podrali svoja tumaenja smiljajudi etimologije za imena bogova.To je bila stara tehnika,ije je zloupotrebe Platon izloio u svom Kratilu. Ipak sa razvojem uporedne lingvistike u 19 veku etimoloko izvoenje je postala egzaktna nauka,a prvi koji je ove mogudnosti opazio bio je Maks Miler,ueni filolog i prouavalac sanksrita. Prema Mileru,prvobitni ariganski jezik,bio je kao i svi drevni jezici,siromaan apstraktnim terminima, ali bogat konkretnim i deskriptivnim terminima. Bilo je ,kae Miler,jednostavno nemogude govoriti o jutru ili veeri,proledu ili zimi,a da se tim pojmovima ne doda neto od individualnog,aktivnog,seksualnog i na kraju linog karaktera. Tamo gde mi govorimo o suncu koje izlazi u zoru,drevni pesnici su mogli samo da govore i misle kao o suncu koje voli i grli zoru.A Arijevci,sugreisao je Miler,bili naroito skloni da stvaraju takva nesvesn poetska saoptenja o prirodnim fenomenima,pogotovo svakodnevnim sunevim kretanjima nebom. Ipak,kada su se arijevska plemena ratrkala,jezim im je postao apstraktniji i manje poetian. Stara poezija je prenoena iz generacije u generaciju,ali iako su rei kojima je bila izraavana bile manje vie iste,ipak se promenilo njihovo znaenje. To dugujemo injenici da je u prvobitnom arijevskom nainu izraavanja postojala navika da se objekti nazivaju na osnovu njihovih atributa,i bududi da najvedi broj objekata ima mnogo atributa, objekti su u vreme nastanka jezika imali vie od jednog imena,a s druge strane tamo gde se isti atributi pripisuju razliitim objektima postojala je navika da se ovi objekti nazivaju istim imenom. Vremenom su prvobitna imena sunca i drugih prirodnih fenomena poela da se poimaju kao prava imena bogova i heroja,a jednostavni opisi izlaska i zalaska sunca bili su transformisani u ekstravagant prie o Zevsu i njegovim enama. Ukratko,mit nije bio nita drugo nego drevni oblik govora koji je preko bolesti jezika postao neshvatljiv potonjim prozainim generacijama. Ovde ne moemo pratiti u kom se pravcu odvijala duga i otra rasprava izmeu Milera i njegovih glavnih kritiara Tejlora i Langa. U sluaju izvesnih drevnih mitova,Miler je nesumnjivo utvrdio svoje stanovite. Ipak,kao to je Lang ukazao,lanovi filoloke kole ne mogu uvek da se sloe tamo gde su njihova slaganja od sutinske vanosti,naime u njihovim etimolokim analizama mitskih imena. Milerov sluaj je trpeo tetu od njegove sklonosti da u svim mitovima,ma koliko oni bili razliiti pronae jednu temu raanje sunca i svakodnevni sukob izmeu svetlosti i tame.. Na kraju,sama injenica da se njegova metoda oslanja na svoenje grkih imena na korene sanskrita otvara pitanje da li se njegova teorija moe primenjivati i na mitove nearijevskih naroda. Meutim MIlerova najveda tekoda sastojala se u podrci koju je dobijao od svojih manje nadarenih uenika a meu njima je najistaknutiji bio G.Koks,koji je utabao stazu dokazivanja putem analogije. Uporeujudi mitove jedne s drugima,on je naao bezbroj slinosti u strukturi i motivima,a to je shodn njegovom razmiljanju moglo da znai samo to da su svi mitovi u osnovi povezani sa jednom glavnom temom suncem. Komparativna mitologija u Koksovom maniru brzo je postala neodoljiva meta akademskih ala. Bilo je jasno da se za bilo ta,od pesama do Napoleonove karijere,moglo dokazati da je solarni mit. I zaista,zar nije sam Miler rekao da se preselio,kao i sunce,od istoka na zapad,iz Nemake u Englesku. Zar samo njegovo ime nije dovoljan dokaz da on nije mogao biti niko drugi do legendarni mlinar koji melje svoju penicu velikim vatrenim sunanim milnarskim rvenjem. I Tejlor i Lang bili su suvie oprezni da bi svim mitovima pripisali jedinstveno poreklo,ali su smatrali da su u stanju da imenuju jedan faktor kao dominatan. Kao to Tejlor formulie Kada je panja oveka koji se nalazi u intelektualnom stanju oblikovanja mitova privuena bilo kojim fenomenom ili obiajem koji za njega nema oigledan razlog,on izmilja i saoptava priu u nameri da ga oraspoloi,ak iako ni sebe ne ubeuje u to da je u pitanju stvarna legenda njegovih predaka.Pripoveda koji od tvorca mita uje priu i koji je ponavlja nema tih tekod

Ukratko,mitovi su prie koje primitivni ljudi izmiljaju u svrhu objanjenja,to su pokuani odgovori na ona pitanja koje provocira ljudpitljivost uroenika ne manje nego civilizovanih ljudi. Ta teza nije potpuno nova,bududi da je Fontenel ved tvrdio da su mitovi samo filozofija ili nauka primitivnih ljudi.Ipak,on je takoe zastupao stav da principi po kojima uroenik postupa sutinski nisu razliiti od onih koji rukovode delatnostima modernih filozofa. Tejlor i Lang nisu bili u stanu da prihvate taj Fontenelov stav. Po njihovom gleditu mitska objanjenja su proizvod intelektualnog stanja koje je osobeno za mentalitet dece i uroenika,a ovo intelektualno stanje,oni su tvrdili,karakterie neodreen i zbrkan mentalni sklop unutar koga sve stvari izgledaju kao su na istom nivou ivota,strasti i uma Drugim reima,obeleje duha uroenika je da on nije u stanju da pravi razliku izmeu onoga to je ljudsko i onoga to je samo prirodno. I kao to je Tejlor tvrdio,upravo je ta vera u oivljavanju sveukupne prirode,koja dostie najviu taku u personifikaciji,ono to preobraava injenice dnevnog iskustva u mitove. Iako je teorija koju je Miler zastupao bila produhovljenija od teorije Tejlora i Langa,na kraju se pokazala da je bila od manjeg uticaja.Prelaskom u novi vek,etioloka teorija dobila je bitku. Njena pobeda je ipak bila kratkog trajanja,jer je ubrzo postalo jasno da uprkos njenim zaslugama ona pati od unitavajudeg defekta preteranih inelektualistikih predrasuda. Etiolozi su radili pod pretpostavkom da su mitovi masa ideja i da su ideje plod staloenog i kontemplativnog raspoloenja. Uroenik je ljubopitljiv,izjavio je Lang.Prvi bojaljivi impulsi naunog duha delaju u njegovom mozgu, on je eljan da sebi objasni svet u kome se nalazi. Ipak,ved u Langovo vreme poeo je da se nazire pristup mitu koji je bio znatno pragmatiniji. Tvrdio je da iako uroenik moe biti eljan da objasni svet u kome ivi,ta elja ima svoj izvor,ne u bojaljivim impulsima naunog duha,nego u imperativnoj potrebi da obezbedi potreptine za ivot. Miljenje,reeno je, se ne moe korisno razmatrati ako se apstrahuje od podruja praktinih i drutvenih poslova zatio to je ono unutar tog podruja neto instrumentalno. Ljudi misle da bi delali efikasnije,i njihovo miljenje se stoga mora shvatiti kao integralni deo njihovih praktinih aktivnosti. U prouavanju mita ovo gledite je prvo nalo izraz u tezi da mitovi imaju svoje poreklo u ritualu,a ta sugestija zadobila je vanost objavljivanjem dela Themis Dejn Harison. Mit,prema Dejn Harison,je govorni korelativ izvedenog obreda,uinjena stvar Obred je kae nam stvar koja se ini u jakom emocionalnom uzbuenju i koja se ini kolektivno Jaka emocionalna tenzija se oslobaa putem uzbuujudih pokreta,a najbolje se moe izraziti i odravati ako je to kretanje kolektivno i rimtiko,kao u igri. Zaista,u ritualnoj igri uroenik najpotpunije oseda svoje jedinstvo sa grupom i sa svetom prirode, iji je on deo. Verovanje da je sve u prirodi ivo se ne pojavljuje kao premisa u razmiljanima primitivnih filozofa. Ono se prvo pojavljuje kao emocija iskuana tokom ritualne igre.Ta kolektivna emocija i osedanje jedinstva sa svetom nalaze svoj oduak ne samo u ritualnoj delatnosti,ved i u verbalnom iskazu, i tako je roen mit.Mit,kao i obred koji prati,jednostavno je izraz emocije koja se kolekitvno oseda. Kada se ljudi iz nekog razloga nau na emocionalnoj distanci od rituala koji upranjavaju stvari koje su kazane se zaista transformiu u objanjena ili opravdanja stvari koje su uinjene Ali inicijalno mit nije etioloki,jer njegov cilj nije da najpre da razlog,i takav pojam je deo stare racionalistike greke koja je u primitivnom oveku videla dokonog i marljivog pronalazaa posvedenog istraivanju. Po svom poreklu mit je verbalni korelat rituala,a ritualni karakter je ono to razlikuje istinski mit od druge vrste pripovedanja ili tradicionalnih pria Sama Dejn Harison je pokazivala sklonost da povezuje poreklo mitova sa vremenom ljudske kulture kada su preovlaivali dionizijski duh i zakon materinskog prava. U njenom delu oigledan je uticaj Niea i Bahofena,ali kasniji zastupnici te teorije su se oslobodili ovih intrigirajudih asocijacija,i umesto njih istakli praktine aspekte stvaranja mita.

Ritual je ,tvrdili su kasniji zastupnici te teorije,u sutini primitivni oblik dobrohotne magije. To je kolektivni pokuaj da se utie na tok prirode i time osigura ono to je neophodno za ivot. Bududi integralni deo ritualnog izvoenja,mit izraava kolektivnu volju grupe u pogledu neke stvari od neposrednog praktinog znaaja,a njegovo kazivanje je normalno povezano sa veoma jakim emotivnim uzbuenjem,koje se pojavljuje kadgod individua utopi svoj identitet u grupu kojoj pripada. U svojem ekstremnom obliku ta teorija tvrdi da je ritual poreklo svih mitova,bez razlike,a to je oigledno nezaovoljavajude. Broj poznatih mitova je ogroman,a samo u nekoliko sluajeva imamo bilo kakvu evidenciju koja se odnosi na uslove u kojima su oni bili oblikovani,ali nema sumnje da su neki mitovi nastali u ritualima. Ali jednako je izvesno da neki drugi mitovi nisu nastali u ritualima,a za ostale mitove gde je evidencija nedovoljna ili nepotpuna,ne moe se odgovoriti na pitanje o njihovom poreklu i stoga to pitanje ne bi ni trebalo postavljati.Poreklo mitova nikada ne bi trebalo dedukovati a priori. Vedina prouavala mitologije prihvata da u nekim sluajevima postoji veza izmeu mita i rituala ,ali sugestija Lorda Raglan da bi mi trebali da primenjujemo jednostavni nauni princip da slini sluajev proizvode slina posledice potpuno je pogrena. Uvaavati vezu nije isto to i uvaavati kauzalnu relaciju,a u svakom sluaju nema nieg naunog u argumentu da svi mitovi imaju poreklo u ritualima.To je samo jedna od vie oiglednih logikih greki Ovi nedostaci stoje na povrini,a zastupnici ritualne teorije bili su meu prvima koji su ih otkrili. Zato su mnogi od njih usvojili modifikovanu verziju te teorije,i oni izru da kada je sve reeno i uinjeno nama ostaje injenica da su mnogi mitovi u praksi povezani sa ritualima. Mi moda nedemo biti u stanju da puno toga kaemo o poreklu mitova uopte ,niti ak o tim mitovima u pojedinostima,ali moemo da kaemo da mit i ritual imaju,kada se zajedno nau, zajedniku sutinu,tj.da su oni jedna stvar posmatrana iz razliitog ugla. Kao to Klukhon formulie Mit je sistem simbola rei,a ritual je sistem simbola i akata Oboje su simboliki procesi koji se bave istim tipom situacije u istom afektivnom stanju.Oni se pojavljuju zajedno zato to oba zadovoljavaju grupu sa identinim ili srodnim indvid.potrebama. Kada su u pitanju politiki mitovi ova sugestija nudi put za istraivanje koje obedava rezultate. Nekoliko komentatora opazilo je da u totalitarim drutvima politiki mitovi i rituali idu zajedno. Bilo koja iznenadna dezintegracija poretka stvara potrebu za novim poimanjem ovekovog mesta u svetu i za novim putevima kako da se on vrati uobiajenim ivotim poslovima,a ta potreba zadovoljav se uvoenjem novih mitova i novih rituala. Ipak,primeri totalitarnih drava nas ne bi smeli nagnati da isuvie olako prihvatimo ritualne teorije Politiki mitovi i politiki rituali nisu ni u kom sluaju ogranieni na totalitarne drave,i oni se mogu pojaviti u bilo kom drutvu koje je dovoljno sofisticirano da se politikom kulturom dii,a uglavnm je njihov odnos jednog s drugim sve drugo sem jasan. Mnogi politiki mitovi nisu pradeni bilo kakvim znaajnim ritualom a mnogi politiki rituali nemaju nita direktno zajednikog sa bilo kojim znanim mitom,a ak i tamo gde se dogodi da postoji bliska veza,obino mit daje podstrek ritualu a ne ritual mitu. 32. Mit kao primitivni pogled na svet Ernst Kasirer je teoretiar koji je vie od bilo kog drugog skrenuo panju na koridenje mitova u savremenoj politici. Njegovo delo Mit drave kao studija o politikim mitovima tek treba da bude prevazieno. Ipak njegov raniji i vaniji rad Filozofija simbolikih formi ne razotkriva direktno bavljenje stvarima politike.Ovde je vidljiva nejgova namera da istrauj mitsku svest kao takvu ili jo blie da razvije fenomenologiju mita. Prema Kasireru mit je koherentan i samodovoljan svet simbolikih formi. Mit je po njemu izraen ne samo u svetim priama ved i u totemskim radnjama,magiji,astrologiji... On obuhvata totalni prilaz iskustvu koje ne karakterie samo veoma drevne ili primitivne kulture.

Saobrazno tome,on razvija svoju analizu mitske svesti porededi je sa empirijskom ili naunom svesti modernog oveka. Empirijska misao,kae nam on,poinje tamo gde svest prvi put pravi jasnu razliku izmeu iluzije i injenice,izmeu pukog subjektivnog i objektivnog. Mi ne uzimamo pojedinani ulni utisak kao ono to jeste u svojoj neposrednosti. Umesto toga mi ga kritiki poredimo sa drugim ulnim utiscima u nameri da ustanovimo da li je on potvren iskustvom kao celinom. Mi pravimo razliku izmeu prolaznog i stalnog,promenljivog i konstatnog,sluajnog i nunog,i stoga Kasirer tvrdi,uimo o svetu objektivne i jasno vidljive realnosti koji stoji naspram sveta pukih predstava ili uobrazilje. Mitski mislilac takoe smatra sadraje svojih misli kao ono to konstituie realan svet. Ali,tvrdi Kasirer,njegov odnos prema tom svetu ne oitava znak te odluujude rascepljenosti sa kojom zapoinje empirijsko ili pojmovno znanje Primitivni ovek ne moe kao to mi inimo da napravi uzmak u odnosu na prisutnost fenomena, Ono to on opaa,opaa u svojoj neposrednosti kao neto jedinstveno i kao neto to je obdareno ivotnom snagom i personalnodu. Bivajudi potpuno apsorbovan neposrednodu svog iskustva on ne moe da pravi razliku izmeu realnosti i pojavnosti. Predmeti njegovih snova i mate su,konsekventno tome,ne manje realni nego objekti njegovih ula. Stoga u mitskoj svesti se sve pojavljuje kao konkretno,indvidualno TI, i to ukljuuje ne samo objekt ved isto tako njihove delove,njihove atribute,promene kojima oni podleu i osedanja koja bude. Smrt na primer jeste individualna supstanca obdarena voljom i vlastitom linodu,a isto vai i za atribute i svojstva kao to je svetlo,snaga ili plodnost,i za osedanja kao to su strah i nada. Sva se ona jednako iskuavaju kao realne,ive supstance. Zato je i neizbeno da mitska svest ne moe da pravi razliku izmeu simbola i stvari koja se simbolom oznaava. Ukoliko simboliko predstavljanje stvari izaziva ista osedanja kao sama stvar,uzima se da je ono identino sa tom stvari.Simbol i ono to on oznaava se sjedinjuju. U mitu,tvrdi Kasirer,nita nije predstavljeno neim drugim. Istovremeno,u mitu postoji izrazito jaka tendencija da se deo identifikuje kao celina. Ceo ovek na primer moe biti sadran u njegovoj kosi,noktima,odedi ili njegovim otiscima stopala, zato to se za svaku od ovih stvari misli da nosi potpuno znaenje tog oveka. Nakon to je sve ovo ustanovio,Kasirer nastavlja da razjaanjava nain na koji se u mitskom miljenju pojavljuju pojmovi uzroka,prostora i vremena. Empirijska nauka,napominje Kasirer,nastavlja da razjaanjava nain na koji se u mitskom miljenju pojavljuju pojmovi uzroka,prostora i vremena.Ona odreuje uzroke stvari putem izolovanja nunih i dovoljnih uslova za njihovo zbivanje.Ti uzroci su i opti i nepersonalni. Ali dok se naunik zadovoljava da pojmi individualni dogaaj kao sluaj opteg zakona,a opti zakon ne moe da adekvatno izrazi individualnost tog dogaaja,upravo je ta individualnost dogaaja ono to primitivni ovek iskuava i na ta primenjuje svoju imaginaciju. Njegovo objanjenje dogaaja time zadobija oblik postuliranja individualnih akata volje. Da uzmemo primer Henri Frankforta Ako reke odbijaju da nadou,ne sugerira se da je adekvatno objanjenje te nevolje nedostatak padavina na udaljenim planinama.Kada reka ne nadoe,ona je odbila da raste.Reka ili bogovi,mora da su ljuti na ljude koji zavise od plavenja Ista potpuna apsorbovanost u neposrednosti iskustva takoe inficira mitsko shvatanje prostora Mi prostor postuliramo kao beskonaan,kontinuiran i homogen to su atributi koji se pukoj ulnoj percepciji ne pokazuju. Prostorni pojmovi necivilizovanog oveka su konkretne orijentacije,oni se odnose na mesta koja nose emotivnu obojenost. Primitivni ovek nema iskustvo prostora kao takvog,ved on ima iskustvo samo jednog broja razliiti mesta,od kojih je svako konkretna individualna stvar.

Ono to ih razlikuje je injenica da bude razliite asocijacije i zbog toga izazivaju razliita osecanja Obrnuto,mesta koja bude iste asocijacije i izazivaju ista osedanja uzimaju se kao isto mesto. U drevnom Egiptu je na primer postojao znatan broj hramova,od kojih je svaki centriran na navodno iskonskom breuljku na kome je stajao bog Sunca kada je stvaro svet. Za Egipcane nije postojala tekoda da smatraju da su svi ovi breuljci u stvarnosti isto mesto. Pojam vremena u mitu pada pod isti obrazac kao i pojam prostora. Nema ni rei o tome da primitivni ovek apstrahuje pojam vremena od njegovog konkretnog iskustva o vremenu. Vreme kako ga on iskuava,jestejedan broj pojedinanih vremena,od kojih je svako obdareno vlasitim osobenim kvalitetima i znaenjem. Detinjstvo,adolescencija,zrelost i starost su takva vremena,takvo je i svaka od 4 sezone,meseeve mene i drugi jasno definisani periodi u ciklusima prirode. Suvino je redi da se vremena koja imaju isti individualni karakter,kod primitivnog oveka,smatraju kao isto vreme. Ipak ovo ne znai da je mit totalno nekoherentan iskustveni okvir. Iako se mitski mislilac moe osloboditi razlikovanja izmeu realnosti i pojavnosti,on to ini ne samo to ima pri ruci upotrebljivu zamenu. U mitskom miljenju kae Kasirer celokupna realnost i svi dogaaji projektovani su u fudnamentalnoj opoziciji onog posvedenog i profanog Istina je da taj karakter posvedenosti od samog poetka ne pripada specifinim objektima. Zaista,bilo ta,kolikogod bilo obino moe iznenada da uestvuje u posvedenom Tako su sve stvari posvedeni oblik okvira koji sam sebe zatvara i poseduju zajedniki totalitet,na osnovu koga se razlikuju od sadraja obinog,svakodvnenog empirijskoj postojanja U svojoj Filozofiji simbolikih oblika Kasirer tvrdi stoga da je mit pogled na svet prednaunih drutava i da on ne moe da koegzistira sa empirijskim shvaranjem modernog oveka. To je gledite koje je ,u jednom ili drugom obliku,delila vedina Kasirerovih prethodina i koje je od tog doba svoj izraz nalo u delu njegovih mnogobrojnih uenika. Ganel i Frankfor na primer nam kau da je mitski pogled arhainih drutava svet iskustava u kome su vreme i promena sublimisani u konkretne,ponavljajuce i prostorno zasnovane ritmove prirode Samo kada uinak istorijske promene donese temporalnost u igru,sveobuhvatno jedinstvo integralnog mita raspada se da bi bilo zamenjeno drugim simbolikim oblicima,kao to je istorija i filozofija. Politika se prema Ganelu raa kao pokuaj da se suzbije destruktivnost vremena putem uspostavljanj trajnog drutvenog poretka zasnovanog na vlasti.Drugim reima,politika je zameni za mit. To je fascinatna teza ali bi bila ubedljivija da nije zasnovana na tako oiglednom akademskom triku Ono to su Ganel i Frakfort uinili je selektiranje izvesnih izolovanih obeleja arhainih kultura,njihov uzdizanje u sistematski pogled na svet,a zatim tvrenja da ovaj pogled na svet obuhvata celokupno iskustvo arhainog oveka.To je sasvim jednostavno loa istorija. Meutim nikada nije postojalo drutvo iju su lanovi shvatali svet iskljuivo u smislu mita ili iskljuivo u smislu nauke,niti de takvo drutvo ikada i postojati. U Mitu o dravi Kasirer priznaje tu stvar,a ak i u primitivnom drutvo kae nam on,mit ne proima celinu ovekovog svesnog ivota. U drugim normalnim svakodnevnim delatnostima primitivni ljudi postupaju na gotovo isti pragmatini i empirijski nain kao i njihove civilizovane kopije. Samo kada su suoeni sa zadatkom koji izgleda kao da je van njihovih prirodnih modi oni tada pribegavaju mitovima i magiji. Uprkos tome Kasirer zadrava svoje gledite da postoji neto nesvodivo primitivno u koridenju mita. Civilizovani ljudi,veruje Kasirer,rukovode svojim poslovima na osnovu principa razuma,a guranje mita u savremenu politiku ne samo da nije dobrodolo ved je u neku ruku neto nenormalno. Nauno znanje i tehniko ovladavanje prirodom iz dana u dan zadobija nove pobede kojih ranije nije bilo.Ali u ovekovom praktinom i drutvenom ivotu poraz racionalne misli izgleda da je potpun

U tom domenu od modernog oveka oekuje se da zaboravi sve to je nauio u razvoju svog intekltualnog ivota,on je upozoren da ide nazad do prvih rudimentarnih faza ljudske kulture. Teko je videti ta je razlog da Kasirer zauzme ovakvo stanovite. Njegova sugestija da moderni ovek rukovodi svoje politike poslove koristedi metode analogne onima u nauci i tehnici je neodriva,i verovatno nije ono to Kasirer stvarno misli. to se tie navodno primitivnog karaktera mita,kako sam Kasirer priznaje,postoji onoliko velika razlika izmeu mitova naeg vremena i mitova primiivnih drutava koliko je razlika izmeu gradske kude i kolibe od blata. Postoji jo jedna primedba,naime Kasirer insistira da se mitovi po definiciji bave probojem posvedenog u jedan inae drugaiji sekularni svet,i on u modernom totalitarnom tvorcu mita vidi svetnika nove potpuno iracionalne i misteriozne religije Ali zapravo postoje mnogi mitovi u kome posvedeno ne igra bilo kakvu ulogu,i mnogi moderni politiki mitovi,ukljuujudi one o kojima Kasirer govori,spadaju u tu kategoriju. Oni zaista nadahnjuju svoje poklonike visokim stepenom entuzijazma,ali se entuzijazam moe pojaviti a da tu ne bude ukljuen bilo kakav pojam posvedenog i zbog toga nije isto to i religija. Gledite d je mit forma religije na kraju moe da rezultira samo u jednu od dve stvari. Mi moramo ili da zauzmemo vrsto stanovite u pogledu te definicije i da postojano poriemo da su izvesni mitovi koji su dobro poznati uopte mitovi,ili pak moramo da sebe prepustimo tokovima interpretacije,koji nas upadljivo stavljaju na muke i koje su po sebi opskurne. Mnogo je jednostavnije redi da nam razlika izmeu posvedenog i profanog moe dati minimum definicije religije,ona nam ni u kom sluaju nije nuno obeleje mitskog miljenja. Bez sumnje,mnoge religiozna ideje se mogu nadi u mitovima,pogotovu u mitovima primitivnih drutava,ali nije sluaj da svi mitovi sadre religiozne ideje,ili da postoji bilo kakav valjan razlog da bi mit smatrali nekom vrstom religije. Meutim to ne znai da dogaaji i situcija koje mit opisuje nemaju poseban znaaj koji ih stavlja kao neto zasebno od podruja svakidanjeg ivota. Tvorac mita moe da ne vidi stvari u osobitom religijskom svetu,ali on poseduje stanovite koje mu daje perspektivu koja je razliita od perspektive Kasirerovog empirijskog mislioca. On ureuje svoje iskustvo na pretpostavci da je sadanjost jedna epizoda u prii,dogaaj u dramatinom razvoju,i to je upravo ono to mu omogudava da pravi razliku izmeu onoga to je vano i onoga to nije vano. Bilo koja osoba,stvar,mesto,vreme ili dogaaj ima vanost ukoliko ga tvorac mita uklopi u svoj zaplet. U zavisnosti od mita kome ga pripisuje on de videti odreeni komad zemlje kao deo teritorije iz koje su proterani izabrani ljudi,odreenu godinu kao onu u kojoj de Hrist ustanovisti svoje kraljevstvo na zemlji,odreenog sindikalistu kao agenta svetske komunistike zavere,ili odreeni industrijski spor kao krucijalni dogaaj u klasnom ratu. I zagod bilo je tako inkorpirano u njegovom izvetaju,ono zadobija time znaaj i realnost koja drugim stvarima itekako nedostaje. Iako moramo da odbacimo Kasirerovu glavnu tezu,mnogo toga od onoga to on kae u pogledu prirode mitskog miljenja vai jo uvek. Kao to demo videti,van spora je to da postoji smisao u kome tvorac mita brka deo sa celinom i smatra linosti i situacije sa istim karakteristikama kao supstantnivno iste. Kasirer nije prvi koji je skrenuo panju na ove stvari ali je prvi koji im je dao sistematski tretman i tu lei zasluga njegovog dela. Ipak,njegovo rano stanovite da je mit neka vrsta prednaunog misljenja vodi ga u komplikovanije i mistiifkovanije stvari koje se prilikom provere pokazuju kao savreno jednostavne. 33. Pitanje porekla mita Mnoge od teorija o kojima smo diskutovali nastoje da utvrde znaenje i svrhe mitova,ne uzimajudi ih u njihovom savremenom kontekstu,ved vradajudi se stalno nazad na njihovo poreklo.

Traganje za poreklom stvari duguje bar deo svoje privlanosti verovanju da bi imali objanjenje njegovog istinskog karaktera ako bi mogli da otkrijemo ta je stvar znaila kada je prvi put poela. Prema tom stanovitu,svet koji znamo je svet pukih pojava ili manifestacija. Po sebi to je svet koji je zagonetan i koji nas ne moe zadovoljiti i da bi uopte bio pojmljen on mora biti shvaden u drugom smislu od onoga koji se pojavljuje. Mora biti shvaden u okviru stvarnosti koja lei iza pojava i koja ih na neki nain odreuje a ta stvarnost sigurno nije nita drugo nego sav taj svet kakav je bio u svom zaetku. Kao to Bahofen formulie : Poreklo je ono to odreuje kasniji razvitak,ono to definie njegov karakter i njegov pravac Iako je ovo atraktivno stanovite,njegova primena na prouavanje mitova se pokazala manje uspenom nego to bi mogli uopte oekivati. Da ponemo sa sugestijom da manifestni sadraj mita nije njegov istinski sadraj. Mitovi,tvrdi se,izgledaju kao besmislene prie o bogovima i herojima ali ustvari oni su opis prirodnih fenomena,istorijskih dogaaja ili rituala predstava. Ova diskrepancija izmeu stvarnog i pojavnog sadraja mita poiva na iskrivljenjima koja se javljaju kada se jedno saoptenje batini iz jedne generacije u drugu.To izgleda razumno. Sadraj mita se izvesno moe menjati tokom vremena,dajudi nam razliite uzastopne verzije iste prie i uverljivo je postulirati prvobitni mit iz koga su sve kasnije verzije ti degenerisani potomci. Prvobitni sadraji mita slue samo kao pasivni materijal koji je iz ovog ili onog razloga preraen. Mit se nikako ne oblikuje sam. Mit je oblikovan i preoblikovan od strane ljudi koji ga prenose a oni ga oblikuju u skladu sa njihovim vlastitim pretpostavkama i kao odgovor na njihovo osobeno iskustvo sveta. Kada je u pitanju sadraj mita,nije njegovo poreklo ono to definie njegov karakter i smer. Ne postoji neki bitni smisao u kome je taj sadraj prve verzije stvarniji nego bilo koja kasnija verzija Mit,redi de se ima istinsko znaenje,ono koje je nameravao dam u da njegov tvorac,a to znaenje je u neku ruku implicitno u svim kasnijim verzijama tog mita,premda oni koji ga prenose moraju da budu svesni te injenice.Nije teko videti ta je loe u ovom predlogu. Nijedan mit nema istinsko znaenje,ili znaenje po sebi,odvojeno od znaenja koje ima za one koji ga saoptavaju.Stari mitovi nisu stalno cirkulisali samo zato to ovek ima uroeno postovanje prema prolosti,ved su oni cirkulisali zato to saoptavaju neto od interesa i znaaja za onoga koji ih pria i za njegovu publiku.tagod to moglo biti,to ne moe biti skriveno ili implicitno. Mit znai ono to je svesno nameravano ili shvadeno da znai od strane onih meu kojima cirkulie. Znaenje koje mit ima prilikom prvog saoptavanja,stoga nije ni na koji nain privilegovano. To je znaenje kao i bilo koje drugo,a postoje izgledi da de promena okolnosti odstraniti zastarelo znaenje i doneti u prvi plan novo i prikladnije znaenje. Staro znaenje ne ostaje implicitno u novoj verziji mita,ono je jednostavno odbaeno kao i bilo koji drugi beskorisni predmet. Moe se tvrditi da su mitovi pravljeni s namerom da bi prenosili bezvremene istine koje su toliko temeljne i toliko udaljene od obinog iskustva da ne mogu biti izraene direktno i da uprkos svim razlikovanjima u detaljima,razliite verzije mita fundamentalno vode na isto mesto i imaju isto znaenje. Mi demo morati da se vratimo ovoj sugestiji u kasnijoj fazi,ali za trenutak demo zapaziti da ona ak i kada bi bila valjana,nede ojaati argument da je istinsko znaenje mita ono koje je tvorac imao nameru da mu podari. Ako je mit bezvremena istina koja je nejasno izraena,onda to vai podjednako za prvu koliko i za poslednju verziju mita.Ne postoji razlog za pretpostavku da je prvi pripoveda,samo zato to je bio prvi posedovao bolji uvid ili vede izraajne modi nego njegovi naslednici. Ne moramo se dugo zadravati oko sugestije koju su predloili teoretiari rituala,da je praktina svrha mita da istraje u obelodavanju svog izvornog znaenja.Mit moe da bude dobro iskoriden za jednu svrhu u jedno,a za razliitu svrhu u drugo vreme,ali nikako ne sledi da jedna od te dve svrhe mora da bude fiktivna,ved su obe jednako stvarne

Kao i njegovo znaenje,svrha mita zavisi od okolnosti u kojima je saopten i od namera oveka koji ih saoptava.Ona ne zavisi od naina u kome se mit raa. Ovim se ne porie da je traganje za poreklom mitova interesantan i vredan poduhvar,ali ma koliko interesantno ono se ne bi smelo meati sa sasvim odvojenim istraivanjem o znaenjima i svrhama mitova.Ne sme nas zavesti stanovite po kome su stvari stvarnije prilikom njihovog nastanka,jer one nisu stvarnije ved su samo razliite. 34. Tradicija kao injenica i norma Tradicija i autoritet su toliko blisko povezani u tekstovima o politikoj teoriji i filozofiji da je veoma teko raspravljati o jednom bez zadiranja u ono drugo. Maks Veber je tradiciju uinio jednim od izvora autoriteta i otuda jednim od tipova autoriteta kao i legitimnosti. inedi to nastavio je poznatu naviku iz doba Prosvedenosti koja je razum stavljala nasuprot autortetu To je podrazumevalo da su metodi razuma nauni,nasuprot metodima autoriteta koji su zasnovani na otkrovenju ili iracionalnom verovanju.A najvedi deo tog verovanja svoje korene ima u tradiciji. Mogudnost da bi i tradicija i autoritet mogli i sami biti racionalni,mislioci ove tradicije su manje ili vie iskljuivali. arls Pirs je pre jedne generacije napisao da kada prevlada metod autoriteta,istina jedva da znai neto vie od katolike vere.Ovo je tipian iskaz,mada sam po sebi netaan. Jer metod autoriteta takoe implicira tradiciju,primer koji se moe nadi u delima Edmunda Berka. Takav nekritiki racionalizam zasnovan je na pretpostavci da je metod autoriteta neka vrsta nerazumnog sujeverja koja mora ustupiti mesto naunom metodu. ak i ono to je ved reeno pokazuje da su anti-tradicionalizam i antri-autoritarnost blisko povezan Namera Karla Fridriha u studiji Tradicija i autoritet je da pokae da su i autoritet i tradicija u relaciji sa razumom i rezonovanjem i specifino da je tradicija esto sama osnova rezonovanja i racionalnog argumenta.Aristotel je u svojoj Retorici ovu poentu uinio veoma jasnom. Ovde se dakle podrazumeva da tradicija poseduje veoma vitalnu funkciju u politikom telu,ona daje osnovu za najvedi deo komuniciranja i efektnog integrativnog argumentisanja. Zbog ove funkcije,tradicija je u normativnoj perspektivi bila esto potcenjena ili precenjena. Bila je potcenjenja u revolucionarnim periodima,a precenjena u postrevolucionarnim periodima. injenica u ovoj stvari je da tradicija varira u svom znaaju za politiki proces,kako u vremenu tako i za razliite grupe. Nema sumnje da se u modernim drutvenim naukama pojedinac ne moe pojmiti van tradicije. Individualnost se razvija kada neka osoba prihvati odreene karakteristike vrednosti i verovanja koje su tradicionalne za drutvo u kojem je ona roena,a odbaci ostale. Politika nije nikakav izuzetak u tom smislu. Drama izazivaa tradcije u Vagnerovoj operi Majstori pevai je drama koja je uobiajena o politikom ivotu,a njena bogata sugestivnost moe se videti kada se pokae kako tradicija moe da ometa i teti,ali i da pomae i podrava odreeni zanat. Svakako previe tradicije okotava politiki poredak,ali je isto tako sigurno da premalo tradicije podriva i razara zajednicu i njen poredak. Re tradicija proistekla je iz latinske rei tradete koja znai preneti ili isporuiti.Ovaj termin ima religiozni ili eklezijastiki koren,kao uostalom i najvedi deo naeg politikog renika. Same rei osnivaa i voe moraju se prenositi i uruivati iz generacije u generaciju. Jedan veliki istoriar hridanske vere napisao je da je tradicija uruivanje dragocenog depozita,iji se izvor smatra boanskim,specijalno odabranoj osobi Konfuijanci koji su moda najvedi tradicionalisti,ako je takvo poreenje uopte dozvoljeno,napravili su transmisiju rei ovog Uitelja centralnom takom svojih napora.Njihova vizija bila je politika,i oni su uspeli da ostvare izvanredno stabilan poredak,koji je na kraju predstavljao primer opasnosti od takve stabilnosti,takve snane tradicije.

Carstvo se stratifikovalodo te mere da je palo kao kula od karata kada se suoilo sa stranim izazovom ali se moemo zapitati da li je samo nadgradnja bila ta koja je pala. Maov fanatian napor da iskoreni konfuijansku tradiciju pomodu tzv.kulturne revolucije pokazao je istrajnost konfuijanizma i nagovestio da u ovoj stvari moda jo nije reena poslednja re. Jedan drugi sluaj koji ilustrije modni uticaj tradicije svakako je sluaj Izraela. Posle rasturanja hrama 70 godine nae ere,jevrejska kultura je istrajala skoro dve hiljade godina bez ikakve strukture vlasti naroda kao celine,ona je opstala u okviru svetenikog i drutvenog poretka. U jednoj veoma znaajnoj nedavnoj studiji pokazano je da harizma i tradicija nisu nuno protivren Gandijevo liderstvo bilo je zasnovano na tradicionalnim korenima i kulminiralo je u radikalnoj transformaciji tradicije,koja jo uvek proima veliki deo indijske politike. Ova analiza igraena je na kontrastu izmeu tradicije i savremenosti i na pretpostavci s pravom da one proimaju i transformiu jedna drugu Autori prigovaraju pretpostavci entuzijasta savremenosti sa njenim naglaskom na racionalnosti da je tradicija beskorisna i bezvredna, i koji bi stoga bacili tradiciju na smetilite istorije Takve ideje naravno potiu iz pretpostavke da de savremenost biti realizovana kada se tradicija uniti i uini zastarelom. Karl Fridrih se slae sa ovom analizom kada tvrdi da pretpostavka da su savremenost i tradicija radikalno protivrene poiva na pogrenoj dijagnozi tradicije,kakva se nalazi u tradic.drutvima kao i na istovremeno pogrenom razumevanju savremenosti i racionalizma. Ako se odgovarajuda panja posevti onome to je Veber voleo da naziva racionalnost zasnovana na vrednostima,iz toga e proistedi bolje razumevanje ne samo racionalnosti i otuda savremenosti,ved se i tradicija shvata kao racionalna i sposobna da apsorbuje racionalnost. U Zapadnoj Evropi danas je tradicija ustavnosti tradicija vladavine prava,a pravo u ovom kontekstu oznaava razum i racionalnost. On moe znaliti vetaki razum prava o kojem je govorio Edvard Kouk kada ga je okarakterisao kao ono to su najmudriji ljudi u prethodnim nizovima vekova uinili prefinjenim i usavrenim, i dokazali i potvrdili u neprekidnom iskustvu Takav tradicionalistiki pogled na pravo koje istovremeno za sebe tvrdi da je racionalno,u otrom je sukobu sa izvesnim doktrinama o prirodnom pravu. Ovo pitanje je centralno za nau temu tako da moe biti dozvoljeno citirati Kouka jo jednom kroz jedan odlomak.Kouk je u svojim Izvetajima napisao da je : Razum ivot prava,ne samo prirodno pravo nije nita drugo do razum,koje treba shvatiti kao vetako usavravanje razuma,postignutod dugim prouavanjem,posmatranjem i iskustvom,a ne kao prirodan razum svakog oveka.Englesko pravo postajalo je prefinjeno i rafinirano naporom beskrajng broja ozbiljnih i uenih ljudi,i dugim iskustvom izraslo je do savrenstva Svakako ovaj citat Kouka je objava rata naunom stavu koji oslikava Frensis Bekon i ovaj naunik ne bi mogao da prizna da su njegova otkrida rezultat privatnog razuma,jer niti je nauka privatna nit javna ona traga za zakonima prirode koji su veni i nepromenljivi. Dijalektika napetost izmeu tradicije i racionalnosti moe se izraziti paradoksom da se razum ne moe otkriti u prirodi izuzev kroz tradicije naunog istraivanja,a ove tradicije naunog istraivanja su na svoj nain savrenstvo razuma isto onoliko koliko je Kouk tvrdio za pravo. Ovo pitanje je u vezi sa onim koje omeuje trijada razum,racionalnost i religija. Postoji slinost koja se moe zapaziti izmeu procesa argumetisanja koje polazi od presedana u obiajnom pravu i teolokog diskursa oni su sa svoje strane u vezi sa vrstom argumentisanja ije je ishodite u ideologiji koja preovladava u savremenim autokratijama. U svim ovim sluajevima,politiki kljuno pitanje je ko poseduje autoritet da kae ta je istina, tj. ta je tradicija ili ta je pravo ili kakvo je znaenje ideologije. Rezonovanje koje polazi od tradicije je kljuni metod autoriteta i napadi na autoritet su obino posebno upereni protiv takvog rezonovanja koje polazi od tradicije. Sveti tekstovi kao to su Magna Charta,ameriki Ustav ili Kapital Karla Marksa,da ne pominjemo Biblij navode se kao otelovljenje tradicije i otuda pokazuju ta je ispravno u ponaanju ili komunikaciji.

injenica je da rei nikada nisu sigurne u svoja znaenja,i to utoliko manje to je apstraktniji oznaiva koji one imaju nameru da oznae. Iako se zbog toga esto izraava aljenje,ona nudi znatan raspon diskrecije onome ko ima autoritet da odgovori na takvo pitanje kao to je ta kae Konfuije ? Tako tradicija postaje fleksibilna. Autoritativno tumaenje pojavljuje se u svakojakim kontekstima i slui vitalnoj funkciji integracije politike zajednice.Jer ono ugrauje u tradiciju inovativne elemente koji na kraju preobraavaju tradiciju u neto sasvim drugaije. Takva promena moe,kao to je ranije primedeno,i sama postati tradicija,ak i ako se ne okvalifikuje frazama kao to su mirna promena , evolucija a ne revolucija , ili konstruktivna kritika ak i tada politika tradicija predstavlja stvarni problem za efikasnu politiku promenu. Veliki deo onoga to se podvodi pod ime nacionalni karakter i to pojedinci pogreno razumeju u svom ponaanju,u stvari sainjava politiku tradiciju i moe se radikalno izmeniti promenom u politikom okruenju. Stara pria o nemakim komunistima kada su u svom maru na centar Berlina stigli u jednu aveniju i paljivo podelili svoju kolonu kako ne bi prekrili zabranu gaenja travnjaka koji je bio na sredini, samo je jedna od ilustracija. Ali mada je ovo sasvim istinito,podjednako je istinito da se takvo ponaanje ipak menja kada se promeni okruenje. Englez 20 veka ni najmanje ne podseda na svog zemljaka iz 17 veka,kao to ni entuzijazam ovog drugog za kidene argumente,niti oputeno ponaanje modernog Engleza nisu bili zajedniki njihovim zemljacima iz nekog drugog doba. U svetlu ovih i slinih injenica politiku tradiciju moemo definisati specifino kao skup uverenja i verovanja koja se odnose na politiku zajednicu,ukljuujudi ponaanje ljudi kao politikih linosti. Politika tradicija definie kako se vladavina sprovodi i kako se podanici ponaaju prema svojim vladarima,ukljuujudi i to kaki ih biraju i kontroliu. Drugaije definisano,takva tradicija otelovljuje se u navikama,obiajima i normama koje izraavaju preovlaujude vrednosti i verovanja. Da bi izbegli nominalistiku greku,mogli bismo takoe redi da je ona ustanovljena injenica politikg iskustva,gde se preovlaujude vrednosti i verovanja izraavaju u navikama,obiajima i normama neke politike zajednice koja se onda konvencionalno oznaava kao njena tradicija. Otuda,ono to se podrazumeva pod tradicijom je konsenzus o njoj,ili condordia o njoj,kao to su raniji pisci i govorili. Iz onoga to je reeno jasno je da tradicija ili konsezus ne moraju da znae saglasnost o fundament. stvarima,kao to se esto tvrdi,osim ako se ponaanje politikih linosti ne smatra fundamentalnim. Ali biti fundamentalno jedno kao to je to Lord Balfur jednom rekao,retko se nalazi i to je svakako bio eufemizam primenjen na viktorijansku i post viktorijansku Englesku. Odreena mera konsenzusa postoji u svakom politikom poretku,ali se tu ne moe zapaziti nikakav optimum. Tradicija viena kao skup utvrenih vrednosti i verovanja koja su istrajala tokom nekoliko generacija,stoga je antiteza ideologiji sa kojom je esto brkaju oni koji svaki sistem ideja vide kao ideologiju. Ali jedan programski skup ideja koji se odnosi na promenu i/ili odranje nekog politikog sistema,to striktno govoredi ideologija jeste,u otrom je kontrastu sa tradicijom kako je ona ovde definisana. S druge strane,tradicionalizam moe postati ideologija. Kao svesno i smiljeno insistiranje na vrednostima tradicije,inedi je normom ponaanja,on je naravno i sam ideologija,ili to moe postati , kada se razradi u akcioni program i oblik takve ideologije bio bi reakcionaran.Stoga je potrebno tradicionalizam razlikovati od ideologije. Nacionalnost i nacionalizam se ne mogu opisati u smislu neke nacionale tradicije,mada se tekstovi o ovim temama retko bave pitanjima koji ovaj termin pokrede. Nemaki autori vole da govore o zajednikom deljenom istorijskom iskustvu,i likovi nacionalnih heroja bez sumnje formiraju ponaanje pojedinaca u naciji.

Na primer mladi itajudi velike poeme,kako ih ue,oni postaju deo nacionalne tradicije u ved pomenutom definisanom smislu. Naravno nacija nije jedina vrsta politikog grupisanja na koje se ovo primenjuje,tu su i stranke, lokalne jedinice i druge vrste formacija u modernim pluralistikim drutvima koje izazivaju snanu lojalnost u slinom smislu grupne tradicije. Sve to je u clju da se pokae da je uloga tradicije sveprisutna i da se odnosi na samu osnovu politke Jedna od najupadljivijih karakteristika inovatnih situacija je koliko brzo se revolucionarni impuls transformie u tradicionalne naine ponaanja,koliko brzo ideologija postane doktrina,a pratede ponaanje postane ritual. Postalo je pomodno govoriti o procesu transformacije govora i ponaanja odreene politike zajednice kao o socijalizaciji.Takva socijalizacija je definisana kao proces indukcije u politiku kulturu.Ono o emu se ovde radi je proces uenja u toku kojeg mladi otkrivaju ta je potrebno da se postane politika linost u specifinom kulturnom kontekstu. Stoga termin socijalizacija dovodi u zabludu,te je mnogo poeljniji izraz obrazovanje ili francuska re formation,jer ona adekvatno naglaava da su ovi procesi ne samo socijalizujudi ved i personalizujuci i humanizujudi. Nije tano da ljudsko bide postoji odvojeno od drutva u kome je roeno a da se zatim socijalizuje Tradicija ga ne samo socijalizuje vec ga i personalizuje kao to je to Ruso tako dobro razumeo. Kada Francuzi govore o formation oni s pravom naglaavaju da se jedno bide formira,tj.uobliava i vaja u poseban oblik,a ovaj proces zasnovan je na tradiciji Ruso je ovaj postupak nazvao istinskim ustavom i primetio da su filozofi malo panje obradali na njega.Ruso je insistirao na tome da to nije statian postupak. Jer on svakog dana poprima nove moci kada druga prava propadaju ili odumiru,on ih ponovo uspostavlja ili zauzima njihovo mesto,ini se da se ceo narod povinuje nainima ponaanja po kojima je namenjeno da postupa i neosetno zamenjuje autoritet snagom navike Ruso jasno insistira na vitalnoj funkciji tradicije za politiku zajednicu,kao i na njenoj neprekidnoj evoluciji. Obrazovanje graana sastoji se u tome da im se ova tradicija utuvi u glavu,ne kao statina i nepromenljiva doktrina,ved kao svrsishodna evolucija jednog skupa verovanja u ono to je ispravn Grci su imali re za to ,nomos,posvedeni naini ponaanja predaka,kao kinesko li. Platonova osnovna briga je bila da nae izvodljivu alternativu njenoj religioznoj osnovi. Poto se religiozni izvor nomos-a raspao i imao za posledicu stanje anomje,tj.vie nije bilo nikakvog svetog obiaja,te prema tome ni nikakvog osnovnog zakona koji bi vodio akcije ljudi,morala je da se nae neka racionalna osnova. Napomenudemo samo da se u izvesnom smislu Platonova misao okretala oko problema tradicije i mogudih alternativa tradiciji kao integratorima politike zajednice. Definiudi tradiciju u analitikom i funkcionalnom smislu,vano je ne dozvolii da postane feti. Nita nije dobro samo zato to je postojalo dugo vremena,ba kao to i nita nije loe zbog tog istog razloga. Tradicionalizam insistira na pretpostavci u korist onoga to je istrajalo,ali suprotna pretpostavka moe imati i vedu vrednost. in amerikih vojnika koji su branili svoje svetogre kada su ugasili veni plamen u jednom orijentalnom hramu,primedujudi da je on dovoljno dugo goreo,predstavlja protest mladih protiv starog na jedan sirov i dramatian nain Tradicija kao takva je formalan koncept koji se moe asocirati sa bilo kojim sadrajem,istinitim ili lanim,blagotvornim ili tetnim. Tradicionalizam se stoga s pravom doivljava kao peorativan izraz,poto je on neka vrsta opskurantizma. U savremenoj pol.nauci postalo je uobiajeno koristit ovaj termin u takvom smislu. O tekstovima prolih politikih mislilaca govori se kao o tradiciji a o naunicima koji piu u ovoj tradiciji se govori kao o tradicionalistima.

Tradicionalan nain je nemoderan nain tretiranja pol.fenomena dok je moderan nain istinski nauan nain,to de redi kvantitativni i bihejvioralni nain. Opet se tradicija konforntira sa modernodu kao da ova dva pojma iskljuuju jedan drugi. Meutim paljivo prouavanje rezultata takvih modernih studija otkriva da su one pune tradicije, kao to i treba da budu,i da je stav koji one zauzimaju prilino tradicionalan. Sva nauka je rezultat isprepletanosti tradicije i izazova tradiciji.Nova polazita predstavljaju potpuno ovladavanje tradicionalnim nainima. Najvedi deo tradicije moe biti predutno znanje,kako ga je nazvao M.Polanji,ali to je ipak znanje. Otuda se sva dobra nauka i uenost uvek zasnivaju na tradiciji,kao i sve zanatske vetine,kao i umetnost i malo dobrog rada se moe uraditi ako se majstorstvo negira. Ono to je istina za politiku nauku i nauku o vladanju je isto toliko tano i za njihovu praksu. Posebno u demokratskoj politici,primljivost retorike je ogromna i novi renik pogreno se smatra istinskom inovacijom. Zanemarivanje takvih detalja prouzrokovalo je osnovne nevolje,kao one do kojih je dolo u voenju parlamentarne vlade na evropskom kontinentu kada je bila usvojena jedna racionalistika parlamentarna procedura slina onoj koju je Bentam razradio umesto tradicionalne procedure koja se povezuje sa parlamentarnom vladomGlavni nedostaci Bentamove eme proistekli su ne toliko iz njene opte koncepcije ,racionalistike i utilitarne,koliko iz zanemarivanja osobenosti stvarne situacije. Fini maniri su klju za politiku,jer se bez manira igra degradira u borbu prema zakonima dungle 35. Tradicionalistika teorija Kao koncept tradicija je igrala znaajnu ulogu u istoriji politike misli tek u modernim vremenima. Ali poto je tradicija osnovni aspekt politike,ovaj fenomen i njegova moguda normativna vrednost bio je prepoznat jo od Platona. Naglasak koji je Platon stavljao na znaaj nomosa u sutini je tradicionalistiki ako se uzme da tradicionalizam znai gledite u kojem se normativna vrednost onoga to je bilo u vreme naih pratioca naglaava,a moda ak i glorifikuje.Za Platona ovo pitanje bilo je centralno. Platon opisuje koliko je duboko bio uznemiren raspadanjem starog poretka i kako je uvideo da je njegov zadatak da rekonstruie taj politiki poredak nalazedi racionalan,tj.filozofski temelj za nomos koji vie nije mogao da poiva na tradicionalnim pojmovima dobrote i ispravnog ponaanja. Nomos je veoma jasno sugreisao grkom umu ta tradicija predstavlja za nas sveta prenesena verovanja,obrede,misli naih predaka. Ono do ega je Platonu bilo stalo bila je sklonost novih generacija da nomos uine relativnim samo ove norme ija je namena bila da imaju apsolutnu obavezujudu snagu. Platon je osedao da je sofistiki pogled jednog Kalika,u njegovom krajnjem cinizmu,bio logiki ishod sofistikog dovoenja u pitanje svete tradicije. Prvobitni koncept nomosa kao ponosnog poretka univerzalne obaveze postao je pod uticajem racionalistikog miljenja koje se nadaleko proirilo do sredine V veka p.n.e , preovlaujude ali obino pogreno miljenje mnogih. Bio je to proces slian onome ta se dogodilo tradiciji koja je bila nekada sveta prenesena istina,sada se smatra za bajatu i pogrenu predrasudu. Ukus oratorstva na dan 4 Jula je dobra ilustracija ove poente ono to je nekada bila neoporeciva istina po sebi oiglednih stavova sada je postala isprazna retorika vulgarnih govorancija. Platonova nada da de izvesnost svete tradicije zameniti izvesnodu metafizikog uvida(sophia) umesto miljenjem(doxa) bila je osuena na propast. Aristotel je shvatio da bar u slobodnom drutvu miljenje mnogih mora da se uzima za ozbiljno i da se ne moe odbaciti u korist ideja intelektualne elite. On je verovao da je jo uvek bilo mogude oiveti tradiciju,ako bi se odgovarajuda panja posvetila retorici.Aristotel je u u priznavao znaaj argumentisanja na osnovu prole tradicije ukljuujudi nomos

Tradicija je stekla funkciju,da upotrebimo argon,naime funkciju integrisanja pol.zajednice. Odatle nije bilo veoma daleko do stoike verzije Pindarove doktrine da je nomos vladar svih boanskih i ljudskih stvari. Ako se uzme u obzir da nomos ovde znai sveta tradicija , to pokazuje koliko je daleko misao napredovala pridajudi veoma visoku vrednost tradiciji,koliko je nedvosmisleno misao poela da vidi tradiciju u normativnim terminima. Tvrdi se da kada su Rimljani sopstvenu misao pokorili nasleenoj tradiciji Grke,oni su time grko naslee uinili tradicijom u specifinom smislu. Tradicija je postala svesno preuzimanje onoga to je pripadalo nekom drugom,i pre ovog izrazitog usvajanja tueg naslea,tradicija je u svom specifinom smislu bila nepoznata. Ako zanemarimo visoko tradicionalistku istoriju orijentalne misli,takva izjava je moda istinita,mada Karl Fridrih veruje da je pokazao da su Platon i Aristotel,pa odatle i njihovi sledbenici imali potpuno jasan pojam o tradiciji. Meutim Rimljani su bili ti koji su pokazali duboki smisao tradicije,to je oigledno u njihovom pravu kao i istoriji tog prava,nasuprot grkim filozofima koji su izveli revoluciranu doktrinu iz svog shvatanja implikacija gubitka tradicije(nomosa) do koje je dolo. Nain na koji je derevno pravo Tablica ouvano tokom mnogih generacija nije samo spomenik ljudskoj domiljatosti ved i modi tradicije,koji se nede ponoviti do dolaska obiajnog prava. Isto to bi se moglo redi i za vetinu kojom je Avgust uspeo da ouva politiku tradiciju Republike i rituale pomodu kojih su Senat i narodne skuptine donosili odluke. Takva operacija pretpostavlja visoko sofisticirano razumevanje politike funkcije tradicije kao uvara politikog poretka koji nalazi paralele u britanskoj i amerikoj ustavnoj praksi. Ovi skeptici poslednjeg dana koji su dolazili da besede o usavu kao o politikom mitu su vedi protivnici te tradicije od njenih neprijatelja buntovnika koji su tradiciju bar uzimali za ozbiljno. Posle Srednjeg veka u kojem je tradicija viena u veri crkve,rimljani su svog pravog uenika imali u Makijaveliju i Renesansi u ije ime je on govorio. Makijaveli je znao da je tradicija modan motiv u formiranju politidkog ponaanja. Istinski revolucionar de naravno eleti da uniti takve traidcije i Maova kulturna revolucija bila je impozantan pokuaj da se iskoreni jedna velika tradicija koja je poinjala sebe ponovo da afirmie protiv njegovog revolucionarnog reima. Duboko tradicionalistiku konfuijansku tradiiciju,od koje su mnogi stari strunjaci za Kinu oekivali da de blokirati komunizam trebalo je unititi jo vedim i nemilosrdnijim paljenjem knjiga nego to su drugi pokuali pre njega. Makijaveli je bio ubeen da je religija temelj zdravo izgraene drave i ovaj politiki i funkcionalni pogled na religiju,koji je proistekao od Rimljana,poivao je na gleditu da religija ovaploduje moralnu tradiciju naroda. Ovo gledite kasnije je postalo popularno kod Rusoa i drugih koji su govorili o graanskoj religiji Da su takvi pojmovi duboko tradicionalistiki trebalo bi da bude oigledno jer je svojstvo religije da stvara vrste veze koje je preporuuju gradiocima drava. U stvari,tradicija esto izaziva religiozni ar kod svojih sledbenika,te tada krenje tradicije izgleda kao svetogre.Makijevali je to rekao veoma jednostavno : I kao to je potovanje zapovesti religije uzrok veliine neke drave,tako je i njihovo zanemarivanje uzrok njene propasti Ova misao Makijavelija preuzeta je od Polibijusa koji je objanjavajudi veliinu Rima,njen vleiki deo pripada pobonosti Rimljana. Religija daje vezu za odravanje tradicije predaka,a Senat je pozvan da nadzire da se ona potuje poto njegov autoritet mora da uini izvrnim odluke naroda. Makijaveliju se ne priznaje dovoljno da je oiveo ovaj tradicionalizam strogo politike vrste,to je bila njegova zamena za tradiciju hridanske vere koja je uobliavala misao i akciju u Srednjem veku. Sekularne tradicije postale su vitalne u periodu engleske revolucije,a Ser Edvard Kouk bio je taj koji je osnovao tradicionalizam koji je tako karakteristina crta britanske politike. Berk je to elokventno parafrazio u poznim danima Francuske revolucije,a protiv njegovog racionalizm

Meutim ni Ser Edvard Kouk i njegovi sledbenici nisu bili novajlije u ovoj oblasti,ved su oni dograival i proirivali ono to je ved bilo postalo uverenje Britanaca. Konstitucionalizam koji je bio u sri ove tradicije vien je kao neto posebno i zaista jedinstveno, mada je imao upadljivu slinost sa srednjovekovnim konstitucionalizmom. Njegov otar kontrast u odnosu na kraljevsku dominaciju u Francuskoj nainio je od ovog konstitucionalizma tradiciju sveproimajude vitalnosti. Huker i Ser Tomas Smit su formulisali filozofske implikacije karakteristinog polit.poretka Engleske. Ovaj osnovni poredak,ustavan i prema tome i legalan,vien je da poiva na saglasnosti naroda,a svi ostali zakoni svoju obaveznost izvode iz njega. Ser Edvard Kouk je upravo tradiciju obiajnog prava stavio nasuprot tradicije prirodnog prava koja je proistekla iz Srednjeg veka. Ovde ne moemo istraiti kompleksnu argumentaciju koja se razvila oko ove dijalektike,ali se mora citirati Koukov stav o tradiciji nasuprot razumu ili racionalnosti prirodnog prava,jer on predstavlja glavni korak u kristalizaciji tradicionalizma kao svesne doktrine. O ivotu ili nasleu ili dobrima ili sredi kraljevih podanika ne treba da odluuje prirodni razum ved vetaki razum i sud zakona to zahteva dugo prouavanje i iskustvo istie Kouk. Kouk je takoe upozorio na bilo kakve nagle promene u zakonu,nazivajudi ih veoma opasnim On je iskazao svoje uverenje da se ono to su najmudriji ljudi prethodnim stoledima preidavali i ustavravali i sve to je provereno i dokazano kroz neprekidno iskustvo,ne moe se menjati sem uz izuzetno veliki rizik.To je doktrina arificijelnog razumnog prava i ona je sainjavala znaajan sastojak tradicionalizma njegovu pravnu osnovu. Dok je u staroj Kini inovativni i antitradicionalistiki pojam ovekom stvorenog zakonodavstva legalista stavljen nasuprot traidcionalizmu klasine uenosti,ovde je tradicija prava postavljena za normu koja zamenjuje revolucionarni potencijal kraljevske suverenosti i prerogativa koji je trijumfovao na kontinentu,a posebno u Francuskoj. U revoluciji osveta se sruila na monarhiju. Antitradicionalna apsolutna suverenost sada je kanjena od strane raconalista u ime naroda koji je odluio da potpuno iskoreni tradiciju. U raspravama pre revolucije,a posebno u delu Monteskjea,glas tradicije se ved bio uo. Neki od argumenata protiv kraljevskog apsolutizma dati su u smislu jednog starijeg poretka,naime srednjovekovnog,feudalnog konstitucioanlizma. Monteskjeova analiza onoga to je on nazivao duh zakona ved je znaila stavljanje potpunog akcenta na tradiciju,jer ta je duh zakona ? ta formira zakone nekog naroda ? U uobiajenoj analizi Monteskjeovog naglaska na individualnost nacija i njihovih obiaja,esto se previa da se tradicija naglaava kao primarni faktor u formiranju nacionalne sudbine. To gledite takoe je nalo odjeka u Rusoovoj doktrini istinskog ustava o kojem smo raspravljali. U ovoj taki sugerie se slinost izmeu Rusoa,navodnog rodonaelnika Francuske revolucije i Berka, njegovog najubedljivijeg protivnika,a tu slinost je naglasio or Sabine,ali u smislu zajednice. On je ova dva velika teoretiara protumaio kao ljude koji su ponovo otkrili zajednicu Oni su ponovo takoe otkrili i tradiciju,to objanjava i blizak odnos izmeu tradicije i politike zajednice kao njene sutinske veze.Ali Berk je eksplicitnije bio zainteresovan za tradiciju. Njegovi tehniki termini su drugaiji,ali klju za njegov argument je da je tradicija bolji vodi u politici od logikog rezonovanja. S pravom je reeno da su sve Berkove ideje o razboritosti kao politikoj vrlini,o prirodi drutva i vladanja,o vanosti finih manira i religije,uzajamno povezane sa njegovom odbranom tradicije. Berkov tradicionalizam je oito imao duboke line interese i on je jednom rekao Osedam nesavladaviu odbojnost da svojom rukom uestvujem u unitavanju bilo koje ustanovljene institucije vlade,na osnovu neke teorije,ma koliko ona mogla biti verovatna Raspravljajudi o tradiciji,Berk je najvie upotrebljavao izraz prepis pravni termin koji je proizaao iz engleskog svojinskog prava.

Prepis se odnosi na doktrinu obiajnog prava prema kojoj koridenje i uivanje neke stvari od pamtiveka predstavlja validno polaganje prava na vlasnitvo nad njoj. Kada se primeni na politiki poredak ona je isto to i tvrdnja o vrednosti tradicije. Berk je video ustav kao razraenu strukturu koja je podeena da objedinjuje privatnu i javnu slobodu sa javnom silom,sa redom,sa mirom,sa pravdom,i iznad svega,sa institucijama koje su formirane obezbeenjem trajnosti i stabilnosti,tokom vekova,ovoj neprocenjivoj celini Otuda je ona rezultat misli mnogih umova,u mnogim dobima.Ona nije neto jednostvano,povrno Sve ove reenice kojima je Berk slavio britanski ustav kao bukvalno boansku tvorevinu,odiu potovanjem prema tradiciji. Berk je smatrao da je drutvo partnerstvo, partnerstvo koje lei u svoj nauci,umetnosti,svakoj vrlini i svakom savrenstvu Povezana sa obiajima i konvencijama,sa nasleem i mudrodu predaka,tradicija je superiorniji vodi od svake racionalne teorije.Berk je voleo da podseca da je engleska revolucija podignuta kako bi se ouvali drevni neosporivi zakoni i slobde i onaj drevni ustav o vladavini koji je jedina sigurnost za zakon i za slobodu I Berk pominje Peticiju o pravima iz 1628 godine koja je tvrdila da su vai podanici nasledili ovu slobodu i koja je govorila o pravima Engleza a ne o pravima ljudi Raspravljajuci sa ljudima koji su simpatisali Francusku revoluciju,Berk smatra da Englezi vie vole ovo pozitivno,ubeleeno,nasledno vlasnitvo od nejasnog spekulativnog vlasnitva. Iz tog razloga Berk bi povlaio otru razliku izmeu promene i izmeu reforme. Reformisati znai ouvati kroz neophodnu promenu,dok promeniti znai unititi samu prirodu neke institucije Berk je tvrdio da svi moramo potovati veliki Zakon promene,jer je to najmodniji zakon prirode i moda sredstvo za njeno odranje. Sve to mi moemo da uinimo i to ljudska mudrost moe da uini, je da omogudi da promena usledi kroz neosetne stupnjeve. Takav naglasak na postupnosti je znaajna karakteristika engleskog tradicionalizma. Na argument iz prava ovde se dodaje argument iz prirode i istorije. Kao takav on se rascvetao u impoznatnu strukturu Hegelove filozofije istorije moda najrazraeniji argument koji je zapadna misao dala u korist tradicije. Tradicija nije nuno romantian koncept,ali je ona postala glavno uporite romantinog miljenja o politici kada je berkovsko oduevljenje za britanski nain postao osnova za slino oduevljenje za takve daleke i otuda nepristupane politike pokrete kao to je srednjovekovni poredak. Takvi sentimenti meali su se sa rasprostranjenom reakcijom na Francusku revoluciju i Napoleonova osvajanja i nasilje,i proizveli izvestan broj eksplicitno tradicionalistikih tekstova,naroito u Francuskoj,gde su ne samo monarhija ved i katolika crkva davali sredinu taku za takvu misao. De Mestr,Bonal i Lamnea,sva trojica su sledila vostvo Berka,ali su ga primenjivali na stari poredak kraljevske Francuske. ozef de Mestr,najznaajniji od francuskih tradicionalista,bar za nau svrhu,u stvari je govorio o Berku kao onaj zadivljujudi Berk. Meutim,on ga je samo delimino sledio jer je sredite De Mestrove misli zauzimala tradicija Crkve a u svom delu Du Pape ak je predstavio paljivo promiljen argument za papsku nepogreivost U vezi sa restoracijom monarhije,de Mestr je izneo jedan stav koji je postao re sa krilima kako kau Nemci. Ponovno uspostavljanje monarhije koje se naziva kontrarevolucija,nede biti kontrarevolucija nego kontra revoluciju.Kada se vracamo tradiciji to nije revolucija ved povratak zdravom razumu i povratak istini. Ali de Mestr nije bio zainteresovan samo za konkretne dogaaje posle 1789 ved je za njega revolucija jedna epoha,naime doba prosvetljenosti. Ono protiv ega se de Mestr bori je misao o toj eposi,konkretnije Volerova misao,jer je Volter njegov veliki protivnik kojeg on eli da uniti,da ga izbrie iz uma i misli Francuske.

Da u tome nije uspeo,to je prilino oigledno,jer Francuska i dan danas ivi u misli revolucije. Sama revolucija postala je matica tradicije francuske civilizacije. De Mestr je pokuao da oivi stari ustav srednjovekovne Francuske,i on odluno odbacuje gledite onih koji smatraju da Francuska nije imala ustav,istiudi da ustav ne mora da bude napisan. On se bori protiv shvatanja da je samo pisani zakon istinski zakon,kao protiv posledice onog verovanja u razum koje je izvor svih nevolja i koje on kritikuje. De Mestr govori o razumu sa podsmeljivim prezirom i zbog slabanog vostva koje razum moe da ponudi nijedna nacija ne moe sebi da da vladu Zato to svaka nacija ivi po svojoj tradiciji ije se poreklo gubi u tami vekova i svaka nacija kao i svaki pojedinac ima misiju koju mora da ispuni. Ovaj pojam koji je Hegel nairoko obradio u svojoj filozofiji istorije,klju je za najvedi deo tradicionalizmaa,jer kroz njega tradicija postaje kljuna vrednost. U sluaju Francuske,de Mestr dodaje da ona nad Evropom obavlja funkciju istinskog suenja koja se ne moe osporiti,ali koju je ona zloupotrebila na veoma sraman nain Francuska je bila na elu hridanstva i nije tek tako njen kralj nazvan tres-chretien.Ali sada je ona koristila svoj uticaj da demoralizuje Evropu i zbog toga ona biva kanjena. Ova linija rezonovanja nagovetava da tradicija nije samo inspiracija vec i teret odgovornosti da se ispuni svoja misija. Biblijski pojmovi,ukljuujudi i ideju izabranog naroda,ulaze u ovakav koncept tradicije. Ona je sveta i onaj koji bi hteo da je brani mora da iskoreni misao koja je destruktivna po njen jezgro De Mestr koji je racionalizam osamnaestog veka nazivao filozofizam video je filozofiju kao tetnu silu koja je obuzeta unitavanjem. On smatra da je 18 vek bio uasan i da je unitio veliku monarhistiku tradiciju Francuske,a De Mestrov koncept tradicije je istinski reakcionaran i povezan je sa precenjivanjem trajanja i stabilnosti. Nasuprot tome, duh Prosvetljenosti negira sve,protresa sve,protestuje protiv svih. Ove optube su u stvari upucene na Loka koji bestidno kae Ne svemu. Lokova filozofija je predgovor za filozofiju 18 veka,i ona je sva negativna i stoga nistavna i bez ikakve vanosti.Prezirati Loka poetak je svake mudrosti. De Mestr je voleo paradoks koji je deo dostojanstvenog stila po kojem on odskae od svih drugih tradicionalista.On je posedovao dubok osecaj za jezik kao sr tradicije. De Mestru se zajednica jezika ini kao vidljiva manifestacija prirodnog jedinstva.Njegova filozofija jezika ima mnoge zajednike take sa filozofijom jezika romantiara. Bratstvo koje nastaje iz zajednikog jezika je tajanstvena veza ogromne snage pisao je De Mestr. De Mestr u tradiciji esprit de finesse raspravlja protiv raison raisonnate u smislu iskustva. Njegov tradicionalizam eli i tei tome da bude realistian. De Mestrov tradicionalizam nije kao u sluaju Monteskjea snaga za poboljanje drutva,ved zastiranje vela nad brutalnom silom u odbrani materijalnih interesa i etablirane vlasti. Monteskje je mobilisao tradiciju radi slobode i progresa. Samo ravotea etabliranih moci moe da obezbedi slobodu,jer u potovanju zakona ljudi su slobodni. Otuda je Berk mogao da hvali Monteskjea kao najvedeg politikog genija 18 veka on je u njemu prepoznao tradicionalistu koji je pokuao da kombinuje stabilnost i promenu kroz uravnotezeni ustav. Bilo bi isto veoma vredno istraiti srodnu misao ostalih francuskih tradicionalista koji su bili savremeneici de Mestra,kao to su Monlozije Bonal i Lamne. Ali,takva skica ne bi dodala znaajno onome to je pokazala ova kratka analiza de Mestra,naime da je najinovativnija dimenzija koju su oni dodali bila religozna dimenzija hridanske vere. Tako je krug zatvoren i ono to je re traditio znaila u poetku,naime prenos svete otkrivene istine, takoe stoji i na kraju duge istorije politike misli o tradiciji njena istorija se ne dobija kroz raspravu ved otkrovenejm,ona se ne dokazuje ved se u nju veruje.

36. Tradicija i politika nauka U 20 veku tradicija je postala peorativan termin. Redi da je neko tradicionalista znai nazvati ga dinosaurusom,ovekom koji je u neskladu sa modernim ,naunim,progresivnim trendovima. Ovo je neobino jer bi izgledalo da velika Ruska revolucija i njen epilog,reim staljinistikog terora, zahtevaju istu vrstu tradicionalistike reakcije do koje je dolo u Evropi posle Francuske revolucije Svakako bilo je treperenja,kao to je Liga amerike slobode koja je otelotvorila reakciju na Nju dil. Takoe,o politici SR Nemake se govorilo kao o restoraciji. Postoje i upadljive tradicionalistike crte u pravljenju ustava posle II svetskog rata,proces koji je Karl Fridrih nazivao negativna revolucija jer je Hitlerov reim ved rezervisao za sebe etiketu kontrarevolucije. Faisti su uglavnom mnogo govorili o tradiciji,a posebno o veliini koju je Rim predstavljao. Ali do izrazitijeg razvoja dolo je na polju politike nauke i politike sociologije. Interesantno je da u International Encyclopedia of the Social Sciences nema odrednice pod naslovom tradicija,dok su ostale srodne teme veoma opirno obraene. Neobina je injenica,moda kao reakcija na normativne implikacije tradicionalnog termina tradicija da su za raspravu o fenomenu koji je ranije bio obraen pod tim naslovom koridene neke druge rei. Tu su termini ideologija,politika kultura i nacionalni karakter,a sve su ovo pomodni termini koji su u prvom planu prouavalaca drutvenih nauka u toku poslednjih nekoliko godina. Ostaje da se o njima prodiskutuje u ovoj perspektivi,mada u najboljem sluaju naa zapaanja moraju ostati u obrisima,s obzirom na irinu pitanja o kojima se radi. Karl Marks zajedno sa Fridrihom Engelsom je bio prvi koji je govorio o idejnoj nadgradnji u datom drutvu kao ideologiji,a pod tim je podrazumevao tradiciju toga drutva. Moda je zahvaljujudi toj injenici Maks Veber govorio o tradiciji kao o jednom od tri moguda izvora autoriteta i legitimnosti. Ali kada je Veber to inio on nije raspravljao o tradiciji,ved ju je moda tretirao kao neto to se samo po sebi razume. Istu nonalantnu sklonost nalazimo u nedavnoj Ajzentatovoj sveobuhvatnoj Politikoj sociologiji u kojoj odreeni broj kljunih odeljaka sadri pozivanje na tradicionalne reime ili drutva,bez ikakve paljive analize onoga to se pod tradicijom podrazumeva,izuzev da ona nije moderna i da nije racionalna. U svakom sluaju otkrivamo da Maks Veber definie tradiciju u prolazu kao ono to je oduvek postojalo kada raspravlja o atributu legitimnosti,i da je razgradio ovu uzgrednu primedbu kada je raspravljao o tipovima legitimmne vladavine. Tu Veber kae da legitimnost moe biti tradicionalnog karaktera, tj.moe biti zasnovana na svakodnevnom verovanju u svetost preovlaujude tradicije Veber tvrdi da su primarni tipovi tradicionalne vladavine oni koji nemaju lino administrativno osoblje vladara, on govori o gerontokratiji (vladavini starih) i primarnom patrijahalizmu. U razradi ovih tvrdnji termin tradicija esto se koristi,ali bez daljih naznaka ta se pod njom podrazumeva,ona se uglavnom stavlja nasuprot racionalnim i harizmatskim oblicima Ono to je za nas bitno je da je Veber tradiciju naino jednom od glavnih kategorija u analizi politikih fenomena on je dodao socioloku dimenziju,kao to je Kont to uradio pre njega. Koncept tradicije postaje kategorija socioloke analize,ak i kada se uzima u sirovom stanju i u obinom znaenju. Vie je nego sumnjivo da su mnogi politiki poreci ili sistemi vladavine ikada bili bazirani na verovanju da su oni oduvek postojali. U stvari,mitovi o osnivanju koji igraju tako vitalnu ulogu u politikoj tradiciji kao takvi protivree veberovskom konceptu tradicije.Zaista,tradicija nije morala ni da postoji dugo vremena. Prvobitno znaenje tradicije neto to je preneseno,nagovetava njenu lociranost u vremenu. Ova dimenzija posebno je oigledna u sluaju ideologije.

Marksov tekst moe biti svetinja za vladaoce SSSR,koji im je prenesen od strane ovladenih osoba, ali Marks je istorijska linost i predstavja predmet istraivanja i kontroverzi. Ipak,sada postoji jasna sovjetska tradicija interpretiranja Marksa i Engelsa kao i Lenjina,koja se prenosi iz generacije u generaciju u domovima,kolama i na univerzitetu,kao i preko sredstava masovnih komunikacija,i vie nije mogude razumeti ili opisati SSSR a da se ovo ne prizna kao osnovna injenica sovjetskog ivota. Ali ideoloka tradicija nikako nije ograniena na SSSR ili komunistike reime,a moda je za to najizrazitiji sluaj ideoloke tradicije SAD-a. Politika tradicija SAD-a sve do nedavno izgledala je nerazruiva. Bududi ideologija progresa ka jednom nedostinom cilju,ova tradicija podlona je posebnoj dijalektici kao to je i tradicija SSSR-a,jer je to samo transformiuda tradicija ono to je ta tradicija zahtevala bilo je da se ljudi ponaaju drugaije od naina na koji su se tradicionalno ponaali. U odreenom smislu to je bila revolucionarna tradicija i moda ona jo uvek jeste ili de se pokazati da je tako ostala. Besednitvo na dan 4 Jula,tradicionalno pati od ove protivrenosti. U ovom trenu,pripremajudi se za proslavu 200 godina Deklaracije,zvanino telo se ubrzo suoilo sa izazovom koji nije u tradiciji amerikog naroda da se osvrde unazad. Stoga odgovarajuda proslava ne bi bila licem okrenuza ka 1776 godini,ved kad 2076 godini,i ona bi pitala kako bi trebalo da izgleda ustav koji bi bio pogodan za narednih 100 godina ? Robert Lejn pokazao je na osnovu opsenih intervjua u jednom malom gradu u Konetikatu da su Amerikanci razliitog porekla i dalje vezani za ideologiju koja sainjava ameriku tradiciju. Sigurno je da je u odreenim aspektima vlada zauzela mesto Boga kao ispravlja onoga to je pogreno u njihovoj sredini,po vienju samih Amerikanaca. Lejnov pristup ovom problemu tradicije tipian jeza savremenu politiku nauku ispitivanje podataka iz politike a ne spekulisanje o njima kao to su to radili Berk i de Mestr. Da li su Englezi zaista verovali u ono to je Berk tvrdio ? Da li su Francuzi zaista mislili ono za ta ih je de Mestr ubeivao da su njihove misli ? Mi to ne znamo i odatle smo skloni da prihvatimo briljantne tvrdnje ovih pisaca. Da li Amerikanci zaista slede tradiciju koju izraavaju vetom piscu intervjua ? To ni sam Lejn ne zna,on s vremena na vreme izraava izvesnu sumnju,dodajudi bar tako oni kau Savremeni pristup politikoj nauci takoe je naao jedan novi koncept,oznaen kao politika kultura ili kao graanska kultura Proistekavi iz antropologije,izraz kultura uzima se tu u znaenju skupa karakteristika u ponaanju koje se povezuju sa politikom,to de redi sa njenom tradicijom. Autori koji su ovaj termin koristili definiu ga na slededi nain : Graanska kultura nije moderna kultura ved kultura koja kombinuje savremenost sa tradicijom Ne trudedi se mnogo da objasne ta se podrazumeva pod tradicijom,ovi autori su se dohvatili da ilustruju svoje tvrdnje na primeru Velike Britanije. Razvoj graanske kulture u Britaniji moe se razumeti kao proizvod niza susreta izmeu modernizacije i tradicionalizma.. , kultura za te autore znai psiholoka orijentacija ka socijalnim objektima a politika kultura nacije kao osobita distribucija obrazaca orijentacije ka politikim objektima meu lanovima. Nasuprot Britaniji, u Francuskoj ,Nemakoj i Italiji susreti izmeu tendencija modernizacije i tradicionalnih snaga ini se da su bili suvie masovni i suvie beskompromisni da bi dozvolili pojavu deljene kulture politikog prilagoavanja. Izgleda jasno da je ovde uzeto da tradicija znai ono to je prisutno kada talas modernizacije zapljusne odreeni politiki poredak. ini se da je modernizacija jedna apstrakcija koja predstavlja demokratiju i industrijalizaciju Oigledno je da bi se ovaj konflikt mogao opisati kao sukob izmeu dve tradicije,jer modernost je u mnogome politika tradicija Britanije i SAD-a.

37. Pojam i vrsta autoriteta Jedan od pojmova koji proima sve ljudske odnose jeste pojam autoriteta. Pojam autoriteta je pojam koji poiva i izvire iz pojma modi a uvrduje se i manifestuje pomodu pojmova uzor ili ugled ili vlast.Bez odreene modi nema autoriteta. To moe da bude mod znanja,ili mod proricanja,ili politika mod ili pak ekonomska mod itd.. Naravno,neko moe da poseduje mod ali ne mora da ima autoritet. Da bi mod stekla autoritet ona se mora osloniti na jo jednu dodatnu racionalnu ili iracionalnu vrednost,stav,normu,odluku,svojstvo. Proimajudi sve ljudske odnose, i na pojedinanom i na grupnom i na globalnom nivou,autoritet je sredinji istorijski pojam.Hegel kae da je mnogo vaniji nego to su ljudi skloni da veruju Pojam autoriteta je ujedno i jedan od najprotivrenijih pojmova jer je u njemu neretko zgusnuta prinuda i sloboda. A od prosvetiteljstva naovamo postao je i polemian pojam. Pojam autoriteta postao je raznovrstan,vieslojan i mnogoznaan. Pojam autoriteta potie iz latinskog jezika od rei auctoritas koja ima vie znaenja : a)Po jednima ta re odnosi se na : savest,nagovor,preporuku,uzor b)Po drugima ta re oznaava : izvor,jemstvo,potvrdu,verodostojnost,vanost c)Po trecima odnosi se na : mnjenje,volju,odluku,nalog,zakljuak Njome se oznaava i vlast i zapovest. Vedina ovih znaenja izraava autoritativnost nekog stava,pogleda,ponaanja ili miljenja odnosno oznaava stav,pogled,ponaanje koje trai autoritet. Znaenja volja,odluka,nalog,vlast,zapovest i senatski zakljuak ,politikog su karaktera i najede poprimaju autoritarno obeleje,tj.u smislu pristajanja uz autoritet. Kod svakog autoriteta najbitnija karakteristika je mod,pa iz toga sledi da se u strukturi autoriteta dinamika odvija izmeu dva elementa nadreenosti i podreenosti. Kakvog su kvaliteta odnosi izmeu nadreenosti i podreenosti zavisi od znaenja autoriteta. Tako se odnos nadreenosti i podreenosti drukije uspostavlja kod autoriteta koji je uzor ili kdo autoriteta koji je ugled,za razliku od autoriteta koji je vlast ili pak nalog. Kod uzora ili ugleda moe da se podstie mogudnost da ovek postigne svoj uzor i da stekne,prema vaedim vrednostima grupe,drutva,zajednice,ugled koji de mu omoguditi da dosegne autoritet. Ovde se jaz izmeu onoga koji tei ka uzoru ili ugledu i onoga koji to ved poseduje smanjuje sve do potpunog ieznuda. U suprotnom,kada se superiornost nadreenog nad podreenim sve vie istie,rastojanje meu njima se povedava to taj odnos due traje. U prvom sluaju,sluaju ugleda na primer,mod autoriteta otvara mogudnosti da se dosegne,i ona podstie mogudnosti u razvoju da postanu modne. U drugom sluaju,kada se jaz povedava,mod autoriteta se manifestuje kao nadmod. Psiholoki gledano,kod prvog sluaja dominiraju ljubav,divljenje ili zahvalnost a kod drugog dominiraj mrnja,neprijateljstvo ili njihova zamena (racionalizacija) kao to je osedanje slepog oboavanja. Postoje situacije u kojima zbog mrnje ili neprijateljstva moe da se strada ili da se izgubi svaka ansa i nada u mogudnost pobede. Tada se mrnja ili neprijateljstvo neretko potiskuju i zamenjuju osedanjem neogranienog oboavanj Slededa znaajna svojstva autoriteta,koja se neposredno izvode iz prethodne karakteristike,jesu : oslobaanje i porobljavanje. Autoritet oslobaa ako stvara pretpostavke za autonomno ponaanje pojedinaca i drutvenih grupa i ako je u poziciji da garantuje i brani slobodu svima. On se kod pojedinaca i drutvenih grupa javlja u funkciji oslobaanja putem razvoja i napretka. Primer ovakvog autoriteta je roditeljski autoritet iji cilj je formiranje od dece autonomnih linosti. Oslobaajudi autoritet,u ovom sluaju,je onaj koji je stvorio jo vedi uzor odnosno autoritet. Na nivou zajednice to moe da bude voa koji samog sebe ograniava ili autoritet zakona itd.

Autoritet porobljava ako se demonstrira kao nadmod i uvrduje na nain velike uadljenost izmeu nadreenih i podreenih. U njegovom okruenju pojedinci ili ne odrastaju ili padaju u ropstvo,ili su slepo odani i predani. U oslobaajudim i porobljivajudim svojstvima autoriteta izraava se njegova protivrena priroda. Ne samo da je autoritet mnogoznaan ved je i raznovrstan,pa su tako vremenom nastale razliite klasifikacije vrsta autoriteta. Ako su kriterijumu za razlikovanje oblici,poreklo i sadraj,onda imamo sledede vrste autoriteta : 1) Po oblicima : porodini , crkveni,hijerarhijski,duhovni i politiki autoritet 2) Po poreklu : spoljanji i unutranji,tradicionalni i demokratski autoritet 3) Po sadraju : racionalni i iracionalni autoritet Naravno,neke od ovih vrsta imaju i svoje specifine podele,odnosno podvrste autoriteta a)Porodini autoritet je osnovni a po mnogima i presudan za oblikovanje karaktera pojedinaca. On je posebno izazovan za istraivanja jer se na osnovu njega esto mogu analitiki iznijansirati svi meuljudski odnosi,od pojedinanih do grupnih i globalnih,koji su zasnovani na autoritativnosti i na autoritarnosti. Porodica moe na mikro planu da pokae uticaj i valjanost vladajudeg sistema vrednosti i u isto vreme da se na osnovu nje izmeri njen znaaj za njegovu stabilnost. Elementi i funkcije na kojima se izgrauje porodini autoritet u velikim i malim porodicama u tradicionalnim i autoritarnim drutvima su razliiti. Jo su hridanski mislioci znali i isticali funkciju porodice u vaspitavanju za autoritarno ponaanje u zajednici. Tako mir u kudi ima veze sa mirom zajednice,tj.da red i sloga ukudana u zapovedanju i pokoravanju imaju veze sa redom i slogom graana u zapovedanju i pokoravanju. Odatle dolazi da otac porodice iz zakona zajednice izvlai propise po kojima treba svoj dom da vodi tako da se on prilagodi miru zajednice. U tradicionalnoj patrijahalnoj porodici osnovni element na kome poiva autoritet stareine ili oca jeste apsolutna pokornost i potinjenost,nezavisno od razloga na kojima se zasniva. Ovu vrstu porodinog autoriteta potpomagali su i na nju se oslanjali mnogi despotski,diktatorski, teokratski i apsolutistiki sistemi. To potpomaganje i odravanje bilo je u neposrednoj funkciji hijerarhijske autoritarne koordinacje iji je jedini smisao i cilj bila apsolutna i neporeciva pokornost voi,despotu,diktatoru ili bojem izaslanik Jedna druga varijanta porodinog autoriteta i vaspitanja nastaje u drutvima u kojima poinje da prevladava liberalni odnos.U ovoj varijanti pokornost proizilazi iz upotrebe uma. Onaj ko trezveno posmatra svet uvidede da se pojedinac mora povinovati podrediti.Onaj ko eli da neto postigne,ak uopte onaj ko ne eli da propadne,mora da naui da ugodi drugima. Prema logici ovog stava samosavlaivanje individue,smisao je za rad i disciplinu,sposobnost da se dri odreenih ideja,doslednost u praktinom ivotu,upotreba razuma,istrajnost i uivanje u konstruktivnoj delatnosti u datim uslovima mogli su se razviti jedino pod diktaturom i rukovodstvm oca,koji je i sam proao kroz kolu ivota. Autoritarni karakter koji se kod dece razvija u takvoj porodici,u sebi sadri moralizatorsku ,racionalizovanu kalkulaciju. Znaaj i presudnost porodinog autoriteta na formiranje autoritarnog karaktera istakla je moderna dubinska psihologija. Ispitujudi pojedinane mehanizme koji deluju na formiranje autoritarnog karaktera,ona je pokazala kako su, s jedne strane nesamostalnost,duboko osedanje manje vrednosti kod vedine ljudi, koncentrisanje celog drutvenog ivota oko pojmova poretka i potinjavanja,a s druge strane i kulturna dostignuda ljudi uslovljeni odnosima dece prema roditeljima ili njihovim zastupnicima i prema bradi i sestrama. Prema ovom shvatanju u graenju autoritarnog karaktera posebno je odluujude to to deca pod pritiskom oca ue da ne povezuju svaki neuspeh sa njegovim drutvenim uzrocima i da ih hipostaziraju,ili verski kao krivicu ili naturalistiki kao nedostatk obdarenosti.

Rezultat oevog vaspitanja su deca koja od samog poetka trae greku u sebi samima. To je ponekad bila produktivna osobina,naime sve dok je sudbina individua i dobro celine bar delimino zavisilo od njihove valjanosti. Kada je re o formiranju karaktera pojedinca za mnoge je odnos prema autoritetu jedan od najznaajnijih i kada se prihvata i kada se odbija. Imajudi u vidu da izgradnja karaktera poinje i da je najprimarnija u porodici,proizilaze i sve posledice za pojedinca iz prvog susreta s autoritetom i autoritarnom situacijom,koje ga kasnije orijentiu i u znaajnijoj meri njime vladaju. Zato odgajanje autoritarnih karaktera za koje je porodica sposobna na osnovu svoje vlastite struktur autoriteta,ne spada u prolazne pojave nego u relativno trajno stanje b)Crkveni i hijerarhijski autoriteti su spoljanji,izvedeni i usmereni,i iza njih stoji mod duhovne i ideoloke potrebe,ubeenja,prisile,institucije ili hijerarhijskog interesa i uzora organizacije koji koristi nosilac autoriteta u crkvi to je svetenik,u radnoj sredini ef itd.. Autoritet svetenika poiva na crkvenim dogamam i svetim obredima u slubi darivanja milosti i elji da svojom svetlodu obasja pravedne i nepravedne a najvie da upravo grenike potini boijoj zapovesti.Njegov autoritet proizilazi iz modi institucije,iz njegovog linog poloaja u njoj. U psiholokom znaenju svetenikov autoritet je preteno u moralnoj nadmodi institucije,i tako ovaj autoritet moe pustiti vernika da se oseda krivim,a moe mu oprotajem dati unutranji mir Naivnom verniku i on se ini kao voe bide a rastojanje prema njemu ne moe se nikada premostiti. Nisu pohvala i ljubav,ved nagrada i oprotaj ono dobro koje vernik valja da oekuje za potinjavanje i to ne toliko ispovedniku koliko ideji i instituciji koju ovaj zastupa. I hijerarhijski autoritet,posebno autoritet efa,kao i autoritet svetenika,vezan je za instituciju i za organizaciju.Mod njegovog poloaja u hijerarhiji organizacije pribavlja mu legitimnost. I ovde kazna,pohvala i priznanje za astoljubaiva nametenika rade na uvrdivanju autoriteta. U psiholokom znaenju uzeti ga za uzor,verovati u njega,to vlasititm ambicijama daje oslonac efova pohvala i priznanje ne usreduju toliko same po sebi,ved prdnostima koje znae. Naravno,posebnu teinu kod hijerarhijskog autoriteta daje i lina sposobnost i kompetentnost. Autoritet hijerarhije moe da bude potpomognut i drugim vrednostima i svojstvima koja ga jo vie potpomau i uvrduju. To znai da autoritet hijerarhije moe da bude potpomognut i drugim vrednostima i svojstvima koja ga jo vie potpomau i uvrduju. Tako autoritet efa moe da bude istinski ili laan,racionalan ili iracionalan,tradicionalan i demokratsi c)Duhovni autoritet proizilazi iz modi duhovnih svojstava,vrednosti,potreba u razliitim oblastima duhovnosti.Duhovni autoriteti ispoljavaju se najede kao uzori i ugledi. U psiholokom znaenju izazivaju divljenje i ljubav,umno miljenje i sretno obogadenje,doprinos i dobrovoljnost.Oni veno zrae i slue kao stubovi koji pridravaju duhovno i moralno zdanje ovek Cilj im je istina a sredstvo sloboda,oni ne poroboljavaju ved oslobaaju,okrenuti su prema dobrom, lepom,svetom,pravednom,istinitom. Ovaj autoritet ne razdvaja ved pribliava,ne uniava ved podstie,on svojim primerom pokazuje kako se re pretvara u delo,duhovni stav u duhovni ivot,moralna ideja u moralnu osnovu. Kao moralno uzviena bida oni linim primerom bude drutvenu nadu. Svesni svoje duhovne modi oni od drugih ne oduzimaju ved nesebino sebe daju njihov uput je da ovek vredi onoliko koliko je kadar da daje sebe,i oni se dre stava da davati ne znai i gubiti. Duhovni autoritet je u sutini etiki ovek koji hode da izradi svoj svet i da ukae na novu mogudnost ivota. a1)Spoljani autoritet je proizvod neijeg naloga,prema kojem se zapoveda da se neto mora uiniti ili se pak neto ne doputa. Na psiholokom planu ovaj autoritet podrazumevao je pasivnost i neprotivrenost onih kojima se upucuje propis ili odreuje ponaanje. Spoljanji autoritet ima prevashodno autoritarno obeleje.

Istorijski i politiki gledano,s razvojem ljudskih zajednica,posebno politikim pobedama srednje klase u usponu ovaj autoritet je gubio moc i ugled.Za mnoge je njegovo slabljenje znailo pobedu slobode. Smatra se da je potinjavanje spoljanjim naredbama kojima se gubi elementarne samostalnost izbor i naruava dostojanstvo,posebno kada je u pitanju duh,nedostojno slobodnog oveka. b1)Unutranji autoritet proizvod je jaanja line dunosti savesti ili super-ega. To je internalizovani autoritet koji se javlja s modernim miljenjem.Utemeljuje ga protestantizam, takoe i Kantova filozofija,i sve to se deavalo na misaonom planu izmeu njih. Kod ovog autoriteta savest i dunost preuzimaju sve to je spoljani autoritet posedovao. Mnogima je savlaivanje ovekovih prirodnih sklonosti i uspostavljanje vlasti jednog dela pojedinca nad drugima,izgledalo kao sama sutina slobode. Unutranji autoritet neosporno odrava pojedinca u otporu prema spoljanjim autoritetima,brani njegov autoritet,autonomiju i slobodu izbora,zalae se za autoritativnost njegovog linog stava kao i za odbacivanje autoritarnog ponaanja. Psihoanlitike analze,meutim pokazuju da vladavina savesti moe isto tako biti okrutna,ili ak okrutnija od vladavine spoljanjih autoriteta,tavie da se esto sadrine naredaba koje izdaje savest konane ne odreuju zahtevima pojedinanog ja ved drutvenim zahtevima koji su poprimili dostojanstvo etikih normi c1)Tradicionalni autoritet mod i legitimitet crpi iz svetosti prastarih kao njihov neosporni naslednik Ovaj autoritet odreen je u skladu sa tradicionalnim pravilima drugi im se pokoravaju zbog njihovg sopstvenog dostojanstva koje doivljavaju na osnovu tradicije. Nosioci ovog autoriteta su iznad ostalih delova drutva na osnovu nasledne modi. Njihovo poreklo je u mitskim daljinama a realizuje se putem generacijskog sleda a on trai da se doivi kao bezvremensko bide koje nuno postoji,a u sutini on je autoritaran. Svoju mod on ne razotkriva vec je obavlja svetim mitom. Takoe nadracionalno mitsko poreklo svoje moci prema potrebama,racionalizuje i racionalno tumai U psiholokom i sociolokom znaaju ovaj autoritet s jaanjem modi povedava i linu i drutvenu distancu. Povedavanjem distance izmeu tradicionalnog autoriteta i podreenih gubi se njihov znaaj i uloga ali utoliko propocionalno oni se oslobaaju i odgovornosti za sopstvenu sudbinu. Tradicionalni autoritet umrtvljuje linu inicijativu i socijalnu energiju,i to je stanje line i socijalne dremei,vladavine rutine,jednostavnosti i aprirodne valjanosti. d1)Demokratski autoritet poiva na moci koja se stvara tokom demokratskog procesa i uz demokratsku proceduru,i ovaj autoritet za razliku od tradicionalnog ne insistira na poretku i razvoj ved on neguje analitiki duh,autoritativnost miljenja i ponaanja,a otupluje i meka autpritarnost. Pod njegovim uticajem ne formiraju se autoritarni karakteri. U odnosima nadreenosti i podreenosti smanjuje i socijalnu distancu ali je u potpunosti ne ukida. Demokratski autoritet na globalnom nivou ne temelji se ni na kakvoj osobi kao takvoj vec se samo privremeno i uvetno dodeljuje odreenim pojedincima. Udaljavanje se odnosi na institucije jer u demokratiji nema mitski utvrenog udaljavanja osoba. Takvu mitsku ulogu poinju igrati izborni postupci ili osnovni dokumenti kao to je npr.ustav. I pojedinci u odreenim okolnostima u demokratskim drutvima mogu postici uzvisene polozaje kao uglednici,idoli i narodni junaci. Demokratija u politikom smislu meutim ograniava autoritet,a i sam autoritet prihvatajudi demokratska pravila ograniava mogudnosti da se jednog momenta izvitoperi i da iz njega izleti samovolja u obliku autoritarnosti Demokratski autoritet se sve manje oslanja na vlast i nalog a sve vie se oslanja na uzor i ugled. a2)Racionalan autoritet zasniva se na moci razuma i znanja,i kada se ovom autoritetu iskazuje ljubav i zahvalnost,to se ini zbog radosti uenja i saznavanja. Identifikacija s racionalnim autoritetom ne porobljava podreenog ved mu otvara mogudnost da ga dosegne.U sutini,racionalni autoritativni odnos tei da sam sebe razrei. Racionalni autoritet pojavljuje se samo kao uzor ili primer za ugled koji svesno iri istinu.

On je svestan svojih moci i kad ih upotrebljava ne zloupotrebljava ih. Njegova funkcija se iscrpljuje u prenosenju sposobnosti na druge i njihovom izdizanju. Socioloki gledano,da bi bio stvoren racionalni autoritet potrebne su dodatne okolnosti. On na hijerarhijskoj i statusnoj lestvici mora izboriti mesto da bi mogao da demonstrira moc znanja i moc istine. To je autoritet koji se stalno mora dokazivati ,potvrivati i proveravati,i on odbacuje mogucnost da se zivi od stare slave,pa se neretko deava da nekad neosporni racionalni autoritet vremenom pocne da izbegava da se dokazuje i da se potvrdjuje i od tog momenta njegov legitimitet se ne zasniva samo na racionalnim vec i na nekim drugim mocima. b2)Iracionalni autoritet zasniva se na iracionalnim mocima,odnosno vrednostima,stavovima, svojstvima i ponaanjima koja su vanracionalna i kao takva se najede i prihvataju. Ovaj autoritet odraava se na demonstraciji moci kao nadmoci,a svojstva iz kojih proizilazi su emocionalne i voljne prirode. I kada racionalizuje,racuna s emocionalnim i voljnim radnjama potinjenih ili inferiornih. Njegove funkcije se krecu od nesvesnog sejanja obmana i iluzija do svesne lai.Psiholoski on siri strah i mrznju ili iracionalno precenjivanje i slepo obozavanje. Iracionalni autoriteti su autoritarni i tee autoritarizmu,oni raunaju na autoritarni karakter za koji postoje samo modni i nemodni. Moc kod njega automatski budi njegovu ljubav,divljenje i spremnost za potinjavanje kao to isto tako nemoc budi prezir. Jedna od odlika autoritarnog karaktera moze da bude i prkos. Tako se dogaa da autoritarne licnosti mogu da se bore protiv jednog niza autoriteta,narocito ako su razocarane njegovim pomanjkanjem moci,a da u isto vreme potinjavaju drugom nizu autoritet koji vecom moci ili vecim obecanjima ispunjava njihove mazohisticke teznje. Uz pomoc prkosa autoritarna licnost pokusava da se potvrdi i da savlada vlastito osecanje nemoci mada enja za potinjenoscu ostaje prisutna,bilo svesno bilo nesvesno. Naravno,autoritarni karakter nije bez aktivnosti,hrabrosti i verovanja,samo to je hrabrost autoritarg karaktera u sutini hrabrost za trpljenje koje mu mogu odrediti sudbina,njen lini zastupnik ili vo Karakteristian iracionalni autoriter je svakako harizmatski autoritet. Harizma je nadprirodno svojstvo koje moe da poseduje i manifestuje odreena osoba,tj.preciznij to je osobina neke licnosti na osnovu koje ona vazi za izuzetnu i zahvaljujuci kojoj se smatra da je ta licnost obdarena natprirodnim i nadljudskim ili bar specificno izuzetnim Stoga se takva licnost tretira kao voa. Poto je po kvalitetu harizma licno svojstvo datle proizilazi da su misija i moc nosioca harizme kvalitativno ograniceni iznutra a ne spoljnim poretkom. Harizmatski autoritet poto autoritet sitce i zadrzava samo potvrivanjem svojih moci u zivotu u sustini je labilan. Nosilac autoriteta moze da izgubi harizmu,da se oseca da ga je njegov Bog napustio,i njegove pristalice mogu misliti da je lisen svoje moci i tada je njegova misija izvrsena. Kada izgubi harizmatsko svojstvo kod pristalica ovaj autoritet postaje privatno lice. Svako drugo nadopunjavanje izgubljenog svojstva kod pristalica ga pretvara u uzurpatora. Harizma je u ovom isto empirijskom i vrednosno neutralnom smislu svakako specificno stvaralacka revolucionarna snaga istorije.To vai za harizmu u najrazvijenijem obliku. Harzima blesne medju ljude poput munje,ona osvetli i uini prividno ostvraljivim njihove zelje, nade i njihove teznje. enja harizmatski podvladenih pristalica svuda je da se harizma i harizmatski blagoslov podvladenih pretvore od jednog spolja prolaznog slobodnog dara milosti vanrednih vremena i linosti u trajni posed svakodnevnog ivota. Iracionalni autoritet u harizmatskom obliku pruza mogucnost da se individualno delovanje racionalno disciplinuje i da se na taj nain isto iracionalno svojstvo racionalno iskoristi.

38. Autoritet u politici Pojam autoritet,s pojmovima mod i vlast,jedan je od kljunih i sredinjih pojmova politike. Pojmove autoritet,mod i vlast razliiti autori i teorije neretko poistoveduju i izjendavaju,premda se oni razlikuju u mnogim elementima,funkcijama i svojstvima. Njihovim preciznim razgranienjima i utvrivanjem delovanja raspoznaje se i obeleava priroda i karakter odreene politike,njene mogudnosti i jasnoda. Mod je svojstvo autoriteta,i bez nje autoritet ne postoji,a suprotno tome mod moe da poseduje autoritet ali i ne mora.Vlast je sredstvo autoriteta u politici. Autoritet se upotrebljava na nain koji mu je najprimereniji. U politici nosilac autoriteta konkretizuje moc i uvrduje je aktiviranjem vlasti. Nosioco autoriteta u politici mogu biti linosti,odreena kolektivna tela,institucije,organizacije,zakon Veoma je teko zamisliti politiku u kojoj nema autoriteta.U teorijskom smislu autoritet je prihvatan i opravdavan ali i opsoravan i odbacivan.S promenama osnova opravdanja menja se i autoritet. I kada vedina jednog drutva ili politike zajednice uvaava autoritet i kada on ima potpunu kontrolu nad podanicima,uvek de biti onih koji ga kritiki ili na drugi nain dovode u pitanje ili ga pak osporavaju. Ni u jednostavnijim situacijama,kada je u odreenoj politikoj zajednici uspostavljen i prihvaden autoritet kao moralni autoritet,njegovo odravanje i opravdanje nije uopte lako. I tamo gde se istie vanost autoriteta i gde se smatra da je on u odreenoj meri neophodan,postoje shvatanja da treba odbaciti odreene vrste autoriteta. Od tipa drutva,odnosno politike zajednice i politike zaviside i nosilac autoriteta. Naravno i obrnuto,kada se uspostavi i uvrsti,autoritet moe bitno da utie na tip politike i politike zajednice,pa samim tim i na karakter drutva. Nije redak sluaj u istoriji da su se autoriteti uspostavljali na jednim osnovama a sasvim druge praktikovali kada su se uvrstili. Do sada su u politikoj teoriji i empiriji dominirala dva pristupa autoritetu u politici,jedan je prihvatao i opravdavao autoritet u politici dok ga je drugi u potpunosti odbacivao. Izmeu ova dva pristupa smeta se lepeza razliitih pristupa koji delimino prihvataju a delimino odbacuju autoritet u politici.Nije mali ni broj onih koji pribavljaju argumentaciju za kompromis.reenj Tako su znaenja autoriteta u ovim pristupima rastegnuta a neretko dvosmislena i viesmislena to esto zavisi od upotrebe i dnevnog opravdanja odreene politike. Na autoritetu u politici insistirali su svi pobornici poretka,reda,discipline,efikasnosti,monolitnosti, takoe i pobornici modi kao nadmoci,monopola,sile,nasilja i uopte uzurpacije. Jedni su to inili iz tradicionalnih razloga,iz obiaja i navike i zadravanja stautsa quo a drugi iz revolucionarnih ili uzurpatorskih razloga. U poetku je kod pristalica autoriteta vezanost bila za dravu da bi se nastankom stranaka proirilo na njih kao i na druge politike institucije i odnose. a)Najizrazitije pristalice autoritarnosti u politici imali su pesimistiki stav prema ljudskoj prirodi. Oni su smatrali da je ovek egoistiko bide kojeg strasti u prirodnom stanju vode ka optem ratu svakog protiv svakoga. Izlazedi iz prirodnog stanja ljudi sklapaju ugovor po kojem se odriu prirodnih prava i prenose ih na suverena da bi zauzvrat dobili mir i sigurnost. Odriudi se prirodnih prava,pojedinci ih neopozivo prenose na suverena kojem se od tada pokoravju Tako jedinstvo svih pojedinaca u jednoj istoj linosti predstavlja zajedniku vlast. Cilj je da jedinstvena linost moe da koristi snagu i sredstva svih onako kako to smatra pogodnim za njihov mir i zajedniku odbranu U ovoj teoriji je umesto pojma autoriteta upotrebljen pojam suvereniteta,a suverenitet je pridodavan dravi koja s njim dobija apsolutnu vlast. A drava ima sposobnost da neto uini samo preko predstavnika,to jest preko suverena. Zato je samo suveren zakonodavac i prema tome suverena vlast nije deljiva.

Ova teorija je protiv podele vlasti jer smatra da svaka podela deli i samu dravu. U sutini suverenititet u ovoj teoriji zavrava u autoritarnosti i autoritarnoj dravi. b)Jedna druga tradicija u politikoj teoriji i praksi odbacivala je pojam suvereniteta,posebno suverenitet naroda,a zalagala se za autoritet i u njenom sreditu bila su tri principa : legitimitet, autoritet i stabilnost. Odravanje drave mogude je samo onda kada postoji ljudima nadmodna vladavina,otelotvorena u jednoj linosti koja je sama sebe svesna i modna u svom delanju,onda kada postoji vii autorirtet, vlast koja je ispred i iza naroda,u kojoj on treba da postigne politiko jedinstvo. Iako je i monarh obavezan prema zakonima,njemu niko ne moe suditi ako ih on prekri. Po ovom shvatanju mora postojati jedan autoritet,izvan kojeg ne postoji nikakav drugi autoritet. Graani i narod u dravi moraju se pokoravati autoritetu,jer najvii realni autoritet je pre i iznad naroda. c)Politika teorija i pokret anarhizma dosledno je antiautoritaran,i on je odbacivao svaki autoritet Za njega je svaki autoritet oznaka za neslobodu,nejednakost i iracionalnost.Pojmovi autoritet i sloboda su nespojivi.Prihvatajudi autoritet odbacujemo slobodu i obrnuto. Svo zlo po antiautoritaristima izvire iz najvanijeg autoriteta iz autoriteta drave. Da bi se sloboda izborila treba ukinuti dravu i njene zakone. Zato se anarhisti zalau za zajednicu u kojoj de narod upravljati sobom bez konstituisanog autoriteta, bez ikakve vlade. Oni nisu protiv svake ogranizacije ved samo protiv one koja se temelji na autoritetu vlasti i hijerarhiji.Zalau se za pobunu pojedinaca protiv tiranije ljudi,protiv individualnog ili drutvenog autoriteta koji predstavlja i ozakonjuje dravu,i za uspostavljanje slobodne asocijacije ujedinjenih individua Ukidajudi autoritet oni smatraju da se ukida monpol modi i uticaja,odnosno stanje stvari u kome je dravna snaga,snaga svih,orue misli,volje,interesa malog broja pojedinaca koji pomocu zajednike snage ukidaju u svoju vlastitu korist...slobodu svih Ovaj pokret i teorija i njen krajnje ekstreman stav prema autoritetu bila je predmet velikih kritika koje su dolazile od razliitih teorijskih orijentacija i od razliitih politikih pokreta. d)Teorija koja nije odbacivala svaki autoritet,iako se estoko suprostavljala svakom apsolutistiko autoritetu zasnivala se na ideji ogranienja vlasti. Ona je polazila od stava da se ovek u prirodnom stanju raa slobodan i da u prirodi ima tenju za ivotom u zajednici i nagon za samoodravanje. Zajednica u kojoj organizuje ivot da bi sauvao slobodu jeste drava,i ona osigurava njegov mir, bezbednost i zajedniko dobro.Drava nema drugi cilj do ouvanja slobode pojedinca. Drava ne sme postati sama sebi cilj,njena funkcija je da pojedince zatiduje i oslobaa a ne da se uvrduje i porobljava ih.Ona titi ivot,telo,slobodu i svojinu graana. Opte dobro pojedinci mogu postidi samo uvedavanjem svojine i ivotom u izobilju. Garancija ouvanja njihovih interesa je ugovor,a ugovorom se u dvostrukom postupku stvara drav U prvom ugovoru o stvaranju graanskog drutva nuan je pristanak svih pripadnika buduce zajednice dok je za drugi akt,kojim se uspostavlja graanska vlada dovoljan pristanak vedine. Nasuprot apsolutne i arbitrane politike vlasti u ovoj teoriji dominira ideja ograniene pol.vlasti. Ogranienje i kontrola politike vlasti podstie se odreenjem zajednice kao celine za nosioca suverentieta i politikim ovladenjima po kome je zakonodavna i izvrna vlast obavezna da se ponaa i deluje prema poverenim i preciziranim ovladenjima. To je bio najefikasniji nain da se sprei pojedinana i grupna volja i samovolja politike vlasti. Jer,treba se plaiti ljudske izopaenosti vladara,posebno kada je iskvaren laskanjem i kada je on naoruan vladu. Nasuprot vlasti koja poiva na volji pojedinca i grupa,institucionalna vlast zasnovana na zakonu i pravu garancija je zatite slobode pojedinaca. Ova teorija suprostavila se autoritetu line i grupne vlasti i zalae se za vladavinu zakona.

Zakon je autoritet u ogranienoj dravi,dok je dekret oblik ispoljavanja samovolje u negoranienoj dravi,sve i kada ima oblik zakona Ograniavajudi vlast podelom vlasti,dolo se do uverenja da su se tek tada stekli uslovi za pomirenje do tada nepomirljivih pojmova autoriteta i slobode. e)Jedno kritiko gledite o autoritetu u politici zavrilo je u krajnjem autoritarizmu. Sagledavajudi dobre i loe strane autoriteta u istorijskom razvitku drutava i politikih zajednica dolo se do zakljuka da je autoritet protivrean pojam s jedne strane on oznaava nametanje tue volje naoj volji i zahteva podreivanja,a s druge strane bez nejga se ne moe zamisliti razvoj industrije. Kod ovih kritiara osporavani su politiki autoriteti koji su porobljavali,kao i svi religiozni autoriteti. Ali pojam autoriteta u funkcionalnom ili racionalnom znaenju nisu odbacivani. Kritikujudi protivnike autoriteta koji zahtevaju da se autoritarna politika drava ukine odjednom i da to bude prvi in evolucije,ovo gledite istie da nema nita autoritarnije od revolucije. Revolucija je in kojim jedan deo stanovnita namece volju drugom delu stanovnitva. U ovom stavu ved se otvaraju mogucnosti za uspostavljanje autoriteta u autoritarnom znaenju. Dalji napredak u ovom shvatanju,u priblizavanju autoritarizmu nalazimo u odreenju diktature proleterijata,koja je definisana na autoritaran nain. Revolucionarna diktatura proleterijata je vlast koja je izvojevana i koja se odrava nasiljem proleterijata nad buroazijom,vlast koja nije vezana nikakvim zakonima. Tako je revolucionarnoj diktaturi proleterijata pribavljen autoritet koji de se autoritarno praktikovati Nalog za izvrioca revolucionarne diktature proleterijata daje se i poverava avangardi,u ovom sluaju komunistikoj partiji. Autoritet partije postaje vrhovni i neprikosnoveni autoritet koji se legitimie politikom revolucijm a koji se realizuje uz pomod drave oliene u diktaturi proleterijata. e)Teorija revolucionarnog razloga oslanja se na jo jedan autoritet autoritet nasilja. Iz krajnje pragamtinih razloga dnevne politike nije se prezalo od upotrebe nasilja i terora. ak se pribavljala argumentacija za opravdanje nasilja u revolucionarnoj situaciji to je nastavljeno da se praktikuje i posle osvajanja i uvrdivanja vlasti. Iz posledica koje su sledile upotrebom nasilja proizilazi da je nasilje,i kada je opravdano upotrebljeno,opasan nain reavanja bilo koje ljudske nepravde ili loih odnosa meu ljudima. Granica izmeu opravdanosti i neopravdanosti upotrebe nasilja je tanka i veoma klizava. Jedan drugi razlog upotrebe nasilja i uspostavljanje autoriteta nasilja je takoe znaajan a to je pravo na pobunu. Teko je osporiti to pravo kada je re o ropskim odnosima i drugim vrstama neljudskog poloaja. Ali i tu treba razlikovati stepen ropstva,odnosno dostignuca i prinicpe na kojima ono poiva. Moderna drutva bitno su ograniena principima dostignute i praktikovane politike demokratije, odnosno izborenim politikim slobodama koje su pravno kodifikovane. Zato se u ime ukidanja ostatka ropskog odnosa u ovim drutvima i zajednicama ne moe idi ispod njihovog nivoa. Ukidanje ved dostignute politike demokratije u ime neke nepoznate je opasan i rizian in posle kojeg moe da nestane svaki oblik demokratskog ivota. Revolucionarni razlog esto je bio izgovor da jedna grupa ili frakcija u okviru revolucionarne partije zloupotrebi poverenje naroda kada osvoji politiku vlast. Umesto da ona podlee proceduri provere,ona uspostavlja neogranieni mandat. Za sudiju svojih uspeha i neuspeha ne uzima realne interese i potrebe podanika vec metafizicke konstrukcije kao to su moc istorij ili svetla buducnost Na mesto racionalnog autoriteta uspostavlja se apstraktni autoritet partije i konkretni autoritet politikog vostva i politikog voe. Vremenom se u poetku avangardno vostvo partije pretava u konzervativnu elitu,a revolucionarna demokratija u plebscitarni cezarizam

39. Iracionalni autoritet u politici Iracionalni autoritet u politici je politiki voa. On je harizmatska linost koju karakterie posedovanje izuzetne modi,a izvor te modi moe da bude neko specifino svojstvo linosti voe ili pak od podanika pridodata osobina. Priznanje potinjavanja politikom voi moe u psiholokom znaenju da bude iz oduevljenja ili oajanja ili straha ili nade. Sa sociolokog stanovita autoritet politikih voa izrasta iz kriznih stanja drutava i polit.zajednica kao to su stanja ratova,revolucionarnih previranja,ekonomskih,socijalnih i politikih kriza. Na scenu stupaju kao ratni pobednici ili uzurpatori ili u miru prepoznate linosti za koje podanici smatraju da su sposobne da ih povedu i izvuku iz krize,i oni se lino namedu ili im se namede teret. Vedina u politikoj zajednici prihvata ih ili sa oduevljenjem ili iz straha. U prvom sluaju njihova mod prihvata se plebscitarno a u drugom sluaju silom i nasiljem. Njihov dolazak je van zakona,pravila i normi,oni rue sve svetosti,tradicije i pravila postojedeg ivota zajednice.Dolaze van zakona i nastavljaju van zakona da se ponaaju,deluju i upravljaju. Najede zakoni i propisi koje donose vae za sve potinjene ali ne za njih i njihove neposredne sledbenike. Nakon uvrdivanja,politikom zajednicom vladaju njihovi revolucionarni ili dravniki ili nacionalni razlozi koji se menjaju od situacije do situacije. Ljudskim ivotima namede se kao konstantno stanje nada u neto obedano,a izbegava se suoenje s realnodu,racionalnodu i razumom. 1)Politike voe pobednici su one snane linosti koje na osnovu svog harizmatskog svojstva uspevaju da se u ratu ili revoluciji dokau,da iz njih izau kao pobednici sa odreenom vizijom. Od onih koji su ih sledili imaju neosporan legitimitet a svi drugi pripadnici zajednice ne dovode ga u pitanje.Meutim,nisu retki sluajevi da politiki voa koji je izrastao kao pobednik u ratu zavri kao uzurpator u miru. Istorija je puna primera voa pobednika iji se legitimitet tokom vladanja u miru u potpunosti istopi. Svaki pobedniki legitimitet,ako se u vremenskom trajanju iznova ne potvruje postaje lako kvarljiva roba.Vlast je uopte kvarljive prirode,a to je veda podlonija je kvarenju. Tokom vladanja,naroito dugog,politike voe otue se od prvobitnih naela i postavljenih ciljeva. Na odustajanje od naela i cljeva utiu lini ili grupni interesi,potrebe i motivi,ali i ivotne okolnost Samo onaj pobedniki poltiki voa koji se prilagodi stvarnosti mira i omoguci svoje pretvaranje u neto drugo ostaje u pamdenju zajednice i naroda kao reformator i politiki mudar ovek. On je svoju sranost zaustavio u ime principa zakona i ogranizacije,uspostavljajudi demokratsku zajednicu koja se zasniva na demokratskim procedurama. 2)Politike voe uzurpatori u sutini iskoriste ratnu nesredu zajednica i naroda ili revolucionarno previranje ili teku drutvenu krizu da bi prigrabili linu vlast. Njihovi motivi i interesi nemaju ama ba nikakvo utemeljenje u spasavanju zajednice i naroda Njihovo upravljanje jedino zavisi od njihove hirovite volje,a jedini cilj im je lina korist,i im osvoje vlast oni pokazuju pravo lice i svoje prave namere. To je vlast siledija,terorista i monstruma,i pod njihovom vladavinom pojedinci nestaju a narodi se smanjuju. Njihovi zloini nad narodima,pojedincima i zajednicama kojima su se nametnuli po posledicama su trajno ostavili oiljke u ljudskoj istoriji. Svoju opravdanost odnosno legitimitet zasnivaju samo na goloj sili kojom seju strepnju i strah. To je zajednica zlodina,straha,mrnje,zavisti i pakosti.Sve je u njoj zatrovano i osueno na ropstvo. 3)Politike voe kao prepoznati izbavitelji mogu ali ne moraju da poseduju harizmatska svojstva Ako ih poseduju podanici im uitavaju specifine modi i znaenja a vremenom se i takva svojstva kod njih interiorizuju. Naravno edi je sluaj da ih oni potencijalno poseduju ali tek u kriznoj stiuaciji ona iskau i plasiraju se snanom demonstracijom modi.

U vremenima razarajude krize i osedanja bezizlaznosti drutva,zajednica,naroda,grupa,pojedinaca, oni se prihvataju kao boiji dar kao naklonjenost sudbine. U njih se uliiva sva energija iekivanja koja trai izlaz,oni dobijaju i telesnu i duevnu i duhovnu potporu i podrku,u njih se gleda kao u simbole. Postaju pravednici bez mana,greaka i poroka kojima se a priori veruje i u ije se vrednosti ne sme nikako sumnjati.To je apriorni legitimitet i apsolutno vostvo. Nada i oduevljenje ovde iskljuuju svaku pomisao o kirtikom prosuivanju,a ako se ono i javi smatra se velikim neprijateljstvom. Svaki pokuaj suoavanja s otrenjenjem smatra se atakom najvieg stepena. Drutva,grupe,narodi zajednice u ovakvim stanjima postiu najvii stepen homogenizacije i obezlienja.To je jedinstvo koje ukida sve razlike. Koliki je stepen nekritinosti dovoljno ilustruje primer da voa obedava suprostavljenim grupama ono to ih jo vie suprostavlja i ede produbljuje antagonizam medju njima. Svako je zagnjuren u svoje elje i u obedanje koje mu se nudi,a svima se sve nudi do kraja. to je ponuda nerealnija,besmislenija i apsurdnija pomama za obedanim je neobuzdanija. Od linosti politikog voe esto zavisi kuda de se krenutiKada oseti da zanos ljudskog vala koji ga je izneo i uzdigao pone da gubi prvobitnu energiju,politiki voa moe otvoriti puteve prema uspostavljanju demokratske zajednice ili pak prema uvrdivanju jake line vladavine koja zavrava u diktaturi i autoritarnosti. 40. Cezarizam i narcisiodnost politikih voa S psiholokog stanovita svaki politiki voa moe zavriti u cezarizmu. Cezarizam oznaava onu pojavu ponaanja politikog voe,posle uspostavljanja i uvrdivanja vlasti,u kojoj voa postaje despot,apsolutista,tiranin,diktator. Neretko voa se veto skriva iza demagoke fraze i demokratske fasade. Cezarizam je takva uzurpacija vlasti u kojoj se ne preza od fizikog unitenja dojueranjih saradnika i svih sledbenika koji se usude da kritikuju politikog vou. Politikog vou pogoenog cezarizmom kakakteriu osedaji mesijanstva,sveznalatva, nezamenljivosti i nepogreivosti. Zahvaden ovim osedanjima,politiki voa zavrava u autokratskom cezarizmu. Svi ovi osedaji,posebno nezamenljivost i nepogreivost,uvod su u simptome paranoidnog mentalnog stanja koje se oznaava kao kratomanska paranoja Sa ovom vrstom paranoje javljaju se i paranoidne ideje,posebno ideja proganjanja. U poetku voa istie da treba progoniti izdajnike i neprijatelje,da bi kasnije zavrio u progonima pristalica,sledbenika,saradnika i najbliih saboraca koji su mu omogudili cezarizam. Sve se to opravdava uz pomoc racionalizacija koje slue za umirenje sopstvene savesti i savesti onih koji mu pomau u realizaciji proganjanja. Najedi naini proganjanja su : ignorisanje ,ostrakizam,difamacija,hapenje i ubistva. Da bi se cezarizam ostvario nisu dovoljni samo mentalna konstitucija,lina ambicija i politiki apetit ved je potreban i odgovarajudi socijalni milje. Kao to politiki voa ne moe postojati bez sledbenika i potinjenih,isto tako ni cezar ne moe se odrati bez poltrona i ulizica. Sledbenici (poltroni) u cezarizmu su skloni identifikaciji sa cezarom, jednosmernoj odgovornosti i podravanju sistema hijerarhijskog napredovanja. Takoe sledbenici su veliki privrenici birokratskog aparata koji stvara cezar i na koji se on oslanja. Jedan drugi oblik cezarizma je plebscitarni cezarizam,to je jedna vrsta kvazidemokratije na elu s politikim voom. Legitimnost plebscitarne demokratije, u ovom sluaju plebscitarnog cezarizma izvedena je iz volje podvladenih i odrava se zahvaljujudi toj volji.

Voa (demagog) vlada ustvari na osnovu privrenosti svojih politikih sledbenika i na osnovu pvoerenja koje u njegovu linost kao takvu oni imaju. Plebscit kojim se politiki voa priznaje moe se upotrebiti pre ali i posle nasilnikog preuzimanja vlasti,a ovaj drugi se uzima kao klasini primer za plebscitarni cezarizam. Posle plebscitarnog izjanjavanja (aklamacijom) voa se oseda kao zakoniti poverenik naroda i masa koje su ga prihvatile i priznale. Zato se on u svakoj prilici poziva na narod i na narodnu volju ne dajudi nikakav znaaj institucijama, procedurama i argumentima. Plebscitarni cezarizam je u sutini pseudodemokratija,on je zloupotreba i manipulacija demokratijom Masi su oduzete sve stvarne graanske slobode a nametnute dunosti da optira za vec donesene samovoljne odluke cezaristikog voe putem aklamacije Plebscitarni cezarizam uz pomoc surogata demokratije bori se najefikasnije protiv same demokratije. Oni koji u plebscitarnom cezarizmu vide oblik demokratskog izjanjavanja nesvesno ili svesno poistoveduju ili meaju pojmove moc naroda i sloboda naroda. Proiriavanje moci kao nadmoci u politikom organizovanju po pravilu ugroava slobodu pojedinca a time i naroda. Gde god je vrednost socijalne sigurnosti ispred vrednosti slobode anse za plebscitarni cezarizam su izuzetno velike.Na tome insistiraju svi plebscitarni vladari. Svesno i veto meanje moci naroda i slobode naroda,uz razliite manipulacije ostvaruje se u zajednicama koje su pogoene krizom ili koje se oslobaaju od postojece vlasti. Tako se neretko deava da jedan uzurpator pred demonstracijom moci naroda ustukne a drugi se istom snagom uspostavi. Pozivajuci se na demokratiju i iskazanu volju naroda,plebscitarni cezarizam uvodi naelo prema kojem se u predstavnika tela dovode najgori ljudi umesto najboljih da raspravljaju i odluuju o najznaajnijim pitanjima. Zato se plebscitarni vodja i kada se demagoski zalaze za demokratske procedure prihvata od kritikog suda s velikom rezervom. Iluzorno je da se s pokvarenjacima i prevrtljivcima mogu oprobavati nove forme politikog organizovanja,posebno one demokratskog karaktera,jer de tu demokratija i demokratska procedura u krajnjem bilansu biti izigrana a razoarani svi koji su u to verovali. Tako nastaje stanje politike apatije koje odgovara cezaristikim voama i njihovim sledbenicima. U psiholokom znaenju karakteristina je esta pojava visokog stepena narcisiodnosti pol.voa. Ona je neretko izazivala pogubne i razarajude posledice po podanike i sledbenike voe. Narcisoidna osoba esto postie osedaj sigurnosti u potpuno subjektivnom uverenju o svom savrenstu,svojoj nadmoci prema drugima,o svojim izvanrednim kvalitetima a ne putem odnosa prema drugima ili putem ikakvog svog rada ili dostignuda. Nesreda je po zajednicu utoliko veda to narcisiodne voe esto psiholoki kod podanika deluju sigurno,ulivaju u njih samopouzdanje i predstavljaju se kao osoba koja je u stanju da ih sigurno vodi i omogucava im uspehe. Tako narcisoidni voa ne upotrebljava svoju harizmu jedino kao sredstvo politikog uspeha,ved su njemu potrebni uspeh i aplauz radi vlastite mentalne ravnotee. Ideja njegove veliine i nepogreivosti u osnovi je zasnovana na njegovoj narcisoidnoj grandioznoti a ne na stvarnim dostignudima njega kao ljudskog bida. Zato je javni uspeh,osvajanja,podrka i slepa zanesenost podanika za njega samoterapija protiv depresije i ludila. Narcisoidni voa u sutini mrzi ivot iz ega i proizilazi enja za unitavanjem svih drugih. Kod njega je izraena tenja za jedinstvom koje moe da uspostavi i podredi celokupnu energiju strasti,strasti za destrukcijom,modi,slavom,vlasnitvom. Meutim,bezbroj puta u istoriji pokazalo se da je prezir u odreenim zajednicama,ak i represija, doneo voi vie harizmatskog oboavanja nego bilo koja druga mera kojom je kvalitet ivota bio poboljan.

Uniziti,razjediniti,razoruati i zavaditi pouzdan je nain da se slobodni pojedinci,grupe,narodi obuzeti iskuenjem pobune pretvore u potinjene i poslune uz istovremeno uvrdivanje vlasti autokr.voe. Voin je lini interes da podanici budu slabi,bedni i da se nikada ne mogu suprostaviti njemu. 41. Potreba i sklonost ka politikim voama Za ustolienje,ponaanje i delovanje voe nisu presudne samo psiholoke karakteristike njegove linosti,ved je podjednako uticajna i ljudska potreba za autoritetom. Naravno ona nije podjednako izraena kod svih ljudi niti je tokom istorijskog razvitka pojednako snano delovala. Na njeno trebanje ili odbacivanje uticali su razliiti psiholoki,socijalni,kulturni,duhovni i civilizacijski inioci.Takoe,isti splet inioca uticao je i na potrebu za razliitom vrstom autoriteta. Od razvijenosti drutva,zajednice,naroda,grupe,organizacije,zavisila je esto vrsta autoriteta koja je prihvatana i praktikovana. Oni koji su skloni autoritetu voe ,u ovom sluaju politikog voe,u sutini su psiholoki nedorasli, nesamostalni i neosvedeni.Ko nije sposoban sam da leti trai tua krila. Oni su naviknuti da budu voeni i preputaju se voama,nesposobni i bez volje da samostalno i potpuno nezavisno odluuju. Re je o nedostatku saznanja,osvajanja i tradicije slobodnog ivota,organizovanja i izbora. U zajednicama koje su imale tradiciju slobodnog ivota voa se moe nametnuti samo u njenim tekim stanjima kad psiholoka sigurnost slabi,strepnja i strah zavladaju a perspektiva se izgubi ili se ak ne vidi uopte. U takvim stanjima ljudi se mogu na razliite naine opiniti,do gubljenja ved izgubljene slobode i slobodnog izbora.To je stanje pomraenja i gubljenja orijentacije. Tada nastaje momenat kada kod pripadnika zajednice strah proizvodi ulagivanje,pretvarajudi glasanje u aklamaciju kojom se potpuno predaju na milost i nemilost politikom voi. Predaja voi i njegovom obedanju doivljava se psiholoki kod pripadnika kao trenutno oputanje stalne napetosti jer time svoj konflikt moemo nesvesno prevesti u drugu formu i time ga reiti Autoritet oslobaa i zatitniki se postavlja,on takoe oslobaa i brani od odgovornosti. Meutim oslobaanjem od odgovornosti ne nastaje oslobaanje od pokoravanja. Gubljenjem odgovornosti gube se prava,sloboda i slobodan izbor a pokoravanjem se pada u ropstv Karakteristino je jo da se u stanjima duboke krize pripadnici grupe,naroda,zajednice,dvoznano odnose prema autoritetu politikog voe pobunom rue jedan autoritet i istovremeno priznaju i potinjavaju se drugom autoritetu.To je i pobuna i priznavanje autoriteta. edi je sluaj da sledbenici autoriteta u politikoj borbi koja nastaje kao posledica krize,rue postojedi autoritet voe u ime ruenja svih bududih voa i uopte slepog oboavanja idola i lidera,i da oni tako uspostave jo autoritarijeg vou. Istar strast i pomama koja je uestvovala u ruenju s dodatnom snagom pobednika uspostavlja novog jo neprikosnovenijeg i nedodirljivijeg vou. To je sudbina svih nedozrelih,nedoraslih i tradicijom slobode neutemeljenih pojedinaca,grupa, naroda i zajednica. Iako voe mogu da snagom linosti,imaginacijom i vizijom,unaprede zajednicu vie nego svi pripadnc prosenih mogudnosti,oni nikako nisu najbolje reenje za upravljanje grupama,narodima i zajednicm Karakter vladara je kao vetar a karakter obinog naroda je kao trava koja se savija prema vetru, Kao to ni racionalno ne mora da bude pravedno i dobro i kao to najede to i nije,isto tako jedinstvo i sloboda ne idu jedno s drugim ili ako i idu,onda je sloboda uvek zakinuta na raun jedinstva.Problemi nastaju i u odnosu jednakosti i slobode. Ostaje pitanje da li demokratije podnose voe ? Ako podnose u kojoj meri i na koji nain ? to se tie teorijske mogudnosti moe se zamisliti da one podnose voe a to je i bezbroj puta potvreno u empiriji.

Demokratija pogotovo ne iskljuuje mogudnost postojanja elita,ved naprotiv ona ih podrazumeva i ukljuuje.To su duhovne i stvaralake elite koje guraju ivot napred,otvarajudi nove perspektive. Tako i za politiku vredi,kao i za kulturu,postojanje elita i njihovo nastajanje. Dosadanja istorija politike i politikog organizovanja dokaz je da su politiku vlast najede imale i da je ona najede bila skoncentrisana u malim skupinama elitama. Demokratija nema cilj da suzbija i odbija elite,ona prevashodno razvija mehanizme i proceduru kojima onemogudava i spreava da bilo koja elita ili grupa ili pojedinac zadobije neogranienu vlast Jer demokratija podanicima omogudava preduzimanje mera kojima se vladajude grupe ili pojedinci mogu smeniti ili prisiliti da donose odluke koje ce biti u interesu vecine. Ne treba se plaiti autoriteta politikog voe ako on ne moe u bilo kojem sluaju da uspostvati svoju neogranienu vlast. Takve voe same po zavretku misije,koja je u demokratiji uvek tano vremenski ogranena,odlaz da se bave profesionalnim delatnostima.U njoj se smanjuje distanca izmedju voa i voenih. Za demokratiju je najvedi autoritet autoritet zakona,donetog uz potovanje i pridrdavanje dogovorene demokratske procedure. Demokratska procedura podrazumeva upotrebu najsavrenijih postupaka za koje zna ova civilizacija i ova kultura. 42. Racionalni autoritet u politici Najitistiji oblik racionalnog autoriteta u politici je autoritet zakona. Nasuprot vladavini linosti,olienoj u voi,koja podlee njegovim subjektivnim eljama,interesima, potrebama,apetitima,jednom reju njegovoj volji odnosno samovolji,vladavina zakona je racionalna jer pripada moci koja proizilazi iz strunosti,kompetentnosti i ugleda nauke Zakon pribavlja svoj autoritet u prvom redu pre svega zbog svoje optosti,on treba da vai za sve. Jo je antika misao i praksa znala i praktikovala autoritet zakona. Tako je Platon mislio da nijedna ljudska priroda nije sposobna da svim ljudskim poslovima upravlja sama,sa neogranienom vladu,a da pri tome ne bude ispunjena obedu i nepravdom Jer u dravi u kojoj zakon zavisi od vlasti upravljaa i gde on sam nema snage,Platon je video da se sprema propast. A u dravi gde je zakon gospodar upravljaa i gde je vlast potinjena zakonima,Platon dobro vidi da postoje spas i sreda i sve blagodeti koje bogovi dadoe dravama. Upravljae je Platon sveo i nazvao slugama zakona.Nepoverenje prema autoritetu linosti dolazi jo vie do izraaja kod Aristotela koji se pita Da li je korisnije potinjavati se najboljem oveku ili najboljim zakonima ? Odgovarajudi na ovo pitanje on zakljuuje da je jai onaj u kome uopte nema strasti nego onaj ko po svojoj prirodi ima.Zakon je dakle bez strasti,a svaka ljudska dua naprotiv mora da im strasti. Aristotel se pita da li u onim sluajevima kada zakon uopte nije u stanju da presudi ili nije u stanju da dobro presudi,da li treba da odluuje jedan najbolji ovek ili svi ? U odgovoru Aristotel istie da svaki ovek iz naroda,uzet pojedinano,moda je gori u poreenju s najboljim,ali drava se sastoji od mnogo ljudi i gozba na koju svako mora da donese svoj delo lepa je od one koju prirpemi samo jedan ovek. Zbog toga masa u mnogim stvarima sudi bolje nego jedan ovek,ma ko on bio. Autoritet zakona,koji ved kod Aristotela poiva na principu podele vlasti,a razvijeni oblik vezanosti za ovaj princip dobija u uenjima Monteskjea,Loka i Knata,u sebi sadri veliku rezervu i nepoverenj prema politikom autoritetu linosti. To ne znai da je u potpunosti lini autoritet bio osporen i odbaen. Nepoverenje je proizilazilo samo iz stava da nijedan ovek nije imun od iskuenja samovoljnog odluivanja.Ni politiki voa nije imun od samovolje,i zato se on mora potinjavati bezuslovno i neogranieno institucionalnom autoritetu,odnosno autoritetu zakona. S prosvetiteljstvom nastaje pobuna protiv autoriteta linosti,protiv vladavine oveka nad ovekom

Tada je povuena otra razlika izmedju zakona kao apstraktne i opteobavezujude norme i zapovesti i presude koju izdaje pojedinac u konkretnom sluaju. Smatralo se da je sloboda svakom oveku obezbeena samo na taj nain da se zapovesti i presude mogu izdavati i izricati na osnovu postojedeg zakona,od zakona niko nije poteen. Niiji interese ne moe da se samostalno namede van zakona,jer zakon je izraz opte volje. Naravno zakon moe biti nepravedan i lo po lanove zajednice,ali je jedina garancija da se samovolj svede na najminimalniju meru. Racionalni autoritet ne garantuje potpunu i jedinu pravdu,ali uzurpaciju i samovolju dovodi u pitanje i svodi ih na najmanju mogucu meru,i za sada je on jedino poznata zatita od apsolutnog autoriteta i autoritarnih linosti. U liberalnim predstavama pretpostavka za autoritet zakona je njegova umnost i pravednost,on je izraz uma i umnog argumenta. Po svojoj optosti zakon nadrasta i funkciju politike zajednice (drave) i konfliktne interese drutvenih grupa i pojedinaca. U konkretnim istorijskim okolnostima njegova optost bila je esto svesno i nesvesno ograniavana to je omogudavalo manipulaciju i zloupotrebu zakona. Neverovanje u mod zakona je ono to potie iz nedostatka mudrosti,jer jedino se pomodu zakona postie da nijedna vlast ne moe da tlai pojedince. Mudri zakoni u svakoj zajednici su najvrednija ostavtina bududim pokolenjima. Raspad jedne politike zajednice prvenstveno se saznaje po tome to sve ide drugaije nego to su zakoni. Kada je u pitanju autoritet zakona dobro je upozorenje da ono to narod sam sebi ne moe nametnuti to takoe narodu ne moe odrediti ni zakonodavac. Autoritet zakona proizilazio je i iz injenice da su oni ukljuivali moralnu dimenziju. Zakon koji ne podlee moralnim kriterijumima teko moe pribaviti autoritet. Nepravedan ili strogo pozitivan zakon koji ne omogucava ispoljavanje subjektivnosti,veoma brzo de izgubiti autoritet i zato je izuzetno vano pitanje koja je sadrina zakona i kako se oni realizuju i primenjuju u stvarnosti jedne zajednice. Kada je u pitanju drava kao zajednica nema velikih neslaganja o utvrivanju dunosti graana. Neslaganja nastaju o slobodama i pravima,i ona su izraena u dva suprostavljena gledita. Prvo,po kojem graani imaju onoliko sloboda i prava koliko im je drava zakonom propisala. Drugo gledite ,prirodno pravno,smatra da su slobode i prava ljudi veda i ira kategorija od bilo kakvih koja su dravnim propisima utvreni. Po njima zajednica,u ovom sluaju drava,graanima garantuje i obezbeuej zakonima i propisima osvojene i steene slobode i prava. Garancija se utvruje samo za one slobode i prava koja su u opasnosti da budu ugroena od drzave ili drugih pojedinaca ili grupa Prema ovom shvatanju graanima je dopusteno vise nego sto im je garantovano i propisima izriito zabranjeno. Prema tome cilj zakona nije da ukine ili ogranii,ved da ouva i uveda slobodu,jer u svim dravama stvorenih bida podobnih za zakone,tamo gde nema zakona nema ni slobode,jer sloboda znai biti slobodan od ogranienja i nasilja drugih to nije moguce tamo gde nema zakona