X

14

AURA AURA iva bia su okruena energetskim poljem. Godine 1930. Harold Sakson Bur uspeo je da izmeri polja ivota" uz pomo elektrinog aparata i dokae da polje ivota drveta fluktuira prema ak tivnosti sunevih pega i lunarnim fazama. Kasnih tridesetih godina, Kirlianovi su bili ubeeni da su uspeli da snime ova polja ivota. Pojam vitalne aure" star je milenijumima. Egipani su ponekad prikazivali oreole oko glava bogova ili znaajnih ljudskih bia. Isto su radili i Indusi, Grci i Rimljani. Hrianski sveci se, naravno, tradici onalno prikazuju sa oreolom. Okultisti i mistiari su prikazivali oreol oko itavog ljudskog tela. Feb Pejn opisuje u knjizi ovekove latent ne snage kako je kao dete mogla da vidi iva bia okruena obojenim zracima i pretpostavljala je da ih i svako drugi vidi. Dr afika Karagula, psiholog zainteresovan za isceliteljske snage Edgara Kejsa,poela je da istrauje tzv. viu senzornu percepciju".Bila je ubeena da veliki broj lekara opte prakse ima snagu da vidi polje i vota" pacijenta i da ga dijagnostikuje. U devetnaestom veku, fon Rajhenbah je tampao svoja Istraiva nja o magnetizmu u kojima je opisao testove sa bolesnim senzitivnim osobama" koje su mogle da vide kako crveno svetlo izbija iz ju nog pola i plavo svetlo iz severnog pola magneta. Ove osobe su mo gle da otkriju prisustvo magneta kroz debele zidove, pa ak i u snu. Rajhenbah je otkrio da takoe mogu da vide svetlost kako istie iz kristala i vrhova prstiju. Knjiga je bila veoma ozbiljno primljena; njen prevodilac na engleski, dr Don Aberner, ponovio je Rajhenbahove eksperimente i potvrdio njegove rezultate. Ali, psihiko ludilo", koje je poelo kasnih etrdesetih godina prolog veka, kao posledica Hajdesvilovog zanosa", izazvalo je i negodovanje naunika i za ma nje od deset godina na Rajhenbahovu energiju se gledalo sa podsmehom. Gotovo u isto vreme, dr Jozef Rodes Buhanan je otkrio da nje govi studenti mogu tano da navedu hemikalije zapakovane u pake tie od braon papira; pretpostavio je da je ovo esto ulo posledica neke nervne energije, koju je nazvao nervna aura. Dr arls Fere je 1880. godine govorio o neuropatskoj auri" ko ju je primetio kod raznih pacijenata - na primer, narandasto obo jen sjaj oko glave i ruku histerinih pacijentkinja. Oko 1900. dr Volter J. Kilner iz bolnice Svetog Tome u Londonu, pokuao je nauno da objasni auru". Tvrdio je da ovek koji stoji naspram crne pozadine i posmatra se kroz staklo obojeno dicianinom, ima vidljivu auru oko tela u kojoj se jasno razlikuju tri sloja. On je izmislio Kilnerove naoare" sa kojima bi svako mogao da vidi ovu

21

BIOENERGIJA Energija koju stvaraju ivi organizmi i koja ih odrava u ivotu. BIOFIDBEK Biofidbek u osnovipredstavli a pojavu - karakteri stinu za ivotinje, ukljuujui ljude - da takozvane automatske funk cije organizma namerno i svesno kontroliu. To se odnosi na regulaciju temperature, rad srca, a posebno na ritam modanih talasa. ezdesetih godina ovog veka, Nil Miler, profesor psihologije na Rokfeler Institutu u SAD, otkrio je da pacovi mogu nauiti da kon troliu temperaturu tela pomou klasine tehnike uslovljavanja". Psiholozi Do Kemija i Elmer Grin dolaze do otkria da pacijenti mogu da kontroliu ritam modanih talasa ukoliko se talasi emituju na ekranu, tako da ih mogu videti. Veina istraivaa se uverila da je veoma teko zadrati stanje alfa talasa due od nekoliko sekundi,a da se ne pojavi anksioznost. Kemija je zakljuio da kada pacijenti proue svoj EEG uskoro naue da sami izazovu stanje relaksacije, a mno gi naue da proizvode stanje koje je Maslov nazivao ,,Vrhunski doivljaj (peak experience). Istraivanja na polju biofidbeka pokazala su da su skoro sve bolesti psihosomatskog karaktera. Uzrokovane su stanjem stresa ili nesposobnou organizma da se bori sa boleu j e r um ne eli da,,sarauje". Nedavno je otkriven tretman u leenju raka koji se zasniva na podsticanju pacijenata da mobiliu sve svoje unutranje snage kakako bi pobedili bolest. esto se koristi tehnfka vizualizacije da bi se organizam pokrenuo na aktivnost. Efekti koji su do sada postignuti su iznad oekivanja. Meutim, ovo polje nauke jo uvek je nedovolj no istraeno.

.'(.

CRNA MAGIJA Negativna magija sa sebinim ili zlim namerama. Primenjuje se da bi se namerno nanela povreda, nesrea ili izazvala smrt drugog oveka.

AKRA Jedna od sedam posebnih taaka psihike energije u ljud skom telu. Poinje od genitalnog dela a zavrava se na temenu lobanje.

GOLEMI

G
GASTROMANSIJA Nekoliko okruglih staklenih sudova napu njenih istom vodom postavlja se meu izvestan broj upaljenih sve ca. apatom se invociraju inteligencije duhovnog sveta, a zatim se u operaciju uvodi nevini deak ili devojica, koji ima upreti pogled na povrinu vode u sudovima, kada se na njoj ukazuju znamenja u fan tastinim figurama koje proizvodi odsjaj svetlosti sveca. GELEROV EFEKAT Paranormalna sposobnost da se krive me talni predmeti, snagom uma. GIROMANSUA Oblik divinacije koji se praktikuje tako to se hoda po ivicama kruga nacrtanog na zemlji i ispisanog slovima alfa beta. Kada vrtoglavica zameni umor, te dovede do nesvestice, i ope rater padne na zemlju, slovo na koje je pao predstavlja prvo slovo u odgovoru na njegovo pitanje. Ako se, posle dovoljno duge pauze, on odmori i oporavi tako da moe nastaviti sa operacijom, na isti e na in doi i do drugog i svih sledeih slova sve dok ne uspe da sloi ra zumljivu reenicu, ili dok ne umre ili ne poludi. GLASOVI Postoje glasovi za koje mnogi ljudi tvrde da ih uju neposredno pre nego to utonu u san, a koji se teko razaznaju. Ukoliko se ovek koncentrie, pokuavajui da ih prepozna, oni ne staju. Radi se o tzv. hipnogoskim glasovima, koji se mogu uti samo nesvesno. Pokuaj da se oni racionalizuju je pokuaj da se pretvore u svesno - a to je nemogue. GLIF Magijski simbol sa imenom i datumom roenja linosti. Nosi se kao amulet koji titi od nesree ili bolesti. GNOMI Elementali, duhovi Zemlje (vidi Elementali). Runa, patuljasta bia. Naseljavaju mesta gde je skriveno blago. Nazivaju ih i Goblini. GOBLINI (vidi Gnomi) GOLEMI U srednjovekovnim jevrejskim legendama, bezdune ljudske figure od ilovae, koje se mogu oiveti i pretvoriti u korisne robove uz pomo magijskih rituala.

38

Da medicina odbaci hipnozu doprinelo je i verovanje spiritualista" i okultista da je hipnozom mogue izazvati magine efekte, kao na primer vidovitost.

Posle arkoa i Frojda hipnoza se sve ree pominjala u medicin skim krugovima. Poslednjih godina otkriveno je da 5 odsto ljudi poseduje sposobnost za duboki trans" i da se efekti hipnoze mogu naj bolje pratiti na ovoj vrsti ljudi. Na primer, kod takvh ljudi veoma je jednostavno sugestijom leiti bradavice. Ipak, neobino je da je osoba koja veruje da je dotakla vrelu peglu u stanju da na odreenom mestu izazove plikove, dok osoba koja se zaista opekla, a sugerisano joj je da umesto pegle dodiruje led, ne dobija opekotine. Ukratko, izgleda verovatno da ovek ima kontrolu nad somatskim i autonomnim nervnim sistemom, mada ova kontrola nije svesna.

U svakom sluaju, najzanimljivija i najuzbudljivija injenica o hip nozi je da ona jasno ukazuje da ovek poseduje moi koje obino ni su podlone linoj" kontroli. One su podlone kontroli hipnotizera. Zato? Zato to on predstavlja spoljnu figuru autoriteta" . I kada on saopti drugom selfu" - osobi" koju Dord Grodek (George Groddeck) naziva ,,ono"- da poseduje izuzetnu mo, ovaj spremno sledi naredbu. Zbog ega se onda i leva polovina mozga ne povinuje slinim naredbama ? Zato to ona u to ne veruje! Leva hemisfera je suvie slaba; nedostaje joj pouzdanje.

vrstu hrama-bolnice. Mnogi su dolazili da zatrae pomo od Imhotepa; slepi su opet progledali, invalidi su ponovo postali zdravi, ak su i mrtvi oivljavali. Dolazili su sa raznih strana sveta, iz mnogih zemalja, dok su egipatski lekari esto odlazili po pozivu kraljeva na strane dvo rove kako bi pruili potrebnu medicinsku pomo obolelim vladarima. Pored svega ostalog, Imhotep nam je ostavio jo jednu misteriju PIRAMIDU.Ispitivanja koja su vrena na stepenastoj piramidi u Sagari pokazuju da pravi tvorac nije Zoser ve lmhotep, koji je pira midu projektovao i sagradio faraonu Zoseru u ast. To je najstarija piramida koja je ikada sagraena. U neposrednoj blizini nalazi se hramski sklop povrine 14 ha, koji okruuje piramidu i koji je verovatno sluio kao posmrtna rezidencija kralja Zosera. S obzirom na to da je Imhotep bio glavni Zoserov savetnik, lo gino bi bilo oekivati da je tako cenjena linost pokopana u nekoj kraljevskoj i raskonoj grobnici kao to je piramida. Meutim, Imho tep zasigurno nije sahranjen u takvoj grobnici, jer bi odavno bila pro naena. Njegov grob nikada nije pronaen. Poznato je da je taj svestrani naunik mnogo dao egipatskoj civi lizaciji, ali je manje poznato da je taj udotvorni genije odgojen kod -SUMERACA! A sami Sumerani su pria za sebe. Ako se prihvati Pretpostavka da je sumerska civilizacija zemaljska kolonija neke svemirske civilizacije ( o tome postoji obilje zanimljivih tekstova u sumerskoj mitologiji), bie nam mnogo jasnije otkuda potie Imhotepova inteligencija, kao i nepregledno znanje koje je uspeo preneti Egipanima (mnoge Imhotepove tajne leenja jo ni dan-danas nisu razjanjene, a medicini su nepoznate). INKANTACIJA Ritualni stihovi monih rei ili magijskih fraza, obino rimovani, da bi se izazvao magijski efekat. INVOKACIJA U magijskim ceremonijama, prizivanje duhova, anela ili demona. IRIDOLOGIJA Dijagnoza na osnovu stanja zenice. Tanost ove metode je potvrena u velikom broju sluajeva, ali je takoe i vrlo esto netana. Zato je uvek najbolje da se ovakvim dijagnozama slu ite samo kao indikacijom. ISUS Postoje dva osnovna i meusobno suprotstavljena pravca istraivanja Isusove misli i dela. Po jednom, u njegovom ivotu nema nieg drugog do mitova i legendi, kao objanjenja za izvesne prirod ne pojave. Ovoj koli suprotstavljeni su vernici ortodoksnog hrianstva, koji smatraju da je itava pria o Isusu suta istorija, i da u njoj nema primesa legendi ili mitova.

Don Nepajer je, ipak, napisao o Velikonocu: Suvie ljudi tvr di da ga je videlo, ili barem da je videlo otiske stopala, da bi se sasvim sumnjalo u njega". JI ING Ji ing ili Knjiga promene zasniva se na ideji da ovek i kosmiki zakoni ine nerazdvojno jedinstvo. U sredite posmatranja Ji ing stavlja promenu, a vreme usvaja kao sutinki inilac u struk turi sveta i razvoju ljudske jedinke. Vreme u njoj nije predstavljeno sa mo kao negativna sila od koje treba strepeti, ve kao sama sutina ivo ta koja se stoga ne suprotstavlja venom i kroz koju se veno otkriva.

Univerzumom vladaju dve komplementarne sile, jin i jang. Jang predstavlja aktivni princip i oznaava pozitivne kvalitete; jin oznaa va pasivno i negativno, ali ne manje znaajno. Jang je svetlost, jin ta ma. Prema drevnoj kineskoj filozofiji svaki dogaaj nastaje kao pro izvod dva sutinska principa. Ji ing se sastoji od ezdeset i etiri simbola, a svaki ini razlii ta kombinacija est ravnih i isprekidanih linija pod nazivom heksagram. Isprekidane linije predstavljaju jin, a ravne jang. Svaki heksagram oznaen je simbolinim imenom koje se odnosi na razliite uslove ivota, a blie je objanjen kratkim tekstom. U knjizi je naveden i komentar teksta, koji se pripisuje Konfuiju, kao i tumaenje simbo la heksagrama i znaenje pojedinih linija heksagrama. Filozofija Ji inga nije deterministika. Knjiga promene ne tuma i budunost kao neto utvreno, niti prua odgovore na pitanja ta e se dogoditi u budunosti. Njena svrha je da usmeri nau intuiciju, odnosno tajanstvene snage nae dubinske svesti, i na taj nain predvidi okolnosti u kojima e se jedan dogaaj odigrati. Upravo zato Ji ing predstavlja filozofiju ivota, a ne prost sistem predskazanja i pro ricanja sudbine. Na taj nain, ovek, umesto da se suprotstavlja delujuim silama oko sebe i u sebi, stie mogunost da sarauje sa nji ma i ini ih sauesnicima u stvaranju svoje budunosti. Knjiga promene se vie bavi nainima za postizanje unutranjeg zadovoljstva i sklada sa ivotnom sredinom, a manje nastoji da nam pomogne na putu prema materijalnom uspehu, pogotovo ako taj uspeh izaziva tekoe drugima ili nepovoljno utie na na karakter ili mir duha.Pitanja koja se odnose na ivot u harmoninom skladu sa okolnostima koje moemo samo da delimino da kontroliemo donee vie korisnih uputstava od pitanja usmerenih na otkrivanje sredsta va za sticanje materijalnih dobitaka. Da bi se dobio odgovor na postavljeno pitanje treba baciti tri jed naka novia est puta (originalan metod sastoji se u bacanju pede set drvenih tapia est puta). Svako bacanje oznaava jednu liniju heksagrama, poev odozdo nagore. Na primer, ako je u prvom baca nju bila jedna kruna i dva pisma, donja linija bie ravna. Na ovaj na in dobijaju se ostale linije heksagrama, a zatim sledi opirnije obja njenje za svaki heksagram. Bez obzira na to da li koristimo novie ili tapie, jedina prava tekoa javlja se kada pokuamo da protu maimo odgovor u svetlosti postavljenog pitanja i svih okolnosti. Uspeh e u znatnoj meri zavisiti od naeg iskustva, ali pre svega mo ramo dopustiti intuiciji da igra veu ulogu od analitikog rasuiva nja.

Zapadnjaci su skloni da osporavaju znaaj intuicje i tvrde da je to neosnovana zamena za znanje i uenje. U zemljama gde se ona ve lia gotovo svi ljudi poseduju i mogu da je ostvare to je dokaz da je prirodna mo ljudskih bia kao to je to mo vida ili sluha. U Tibetu neke od njenih manifestacija, kao to je telepatija, toliko su ra irene da izazivaju zaprepaenje kod stranaca.Kada bismo izosta vili intuiciju u radu sa Knjigom promene, odgovori bi ipak, u veini sluajeva, bili razumni, ali uoavali bismo samo njihovo spoljanje znaenje; meutim, oni koji su dospeli do izuzetno visokog intuitiv nog opaanja ponekad otkrivaju niz novih nivoa znaenja. Knjiga promene prevoena je na mnoge zapadne jezike, a sada se nekoliko izdanja pojavilo kod nas. Jedan od velikih pristalica Knjige promene bio je poznati psihoanalitiar Karl Gustav Jung. Njegov po jam sinhroniciteta objanjava zbog ega konsultovanje Knjige prome ne prua toliko tane odgovore na postavljena pitanja. Jung istie princip akauzalnog povezivanja" meu_dogadajima. Prema ovom principu stvara se veza meu dogaajima gde je teko pronai pove zanost uzroka i posledice, ali postoji veza sa faktorom vremena i zna enja. Jung je verovao da postoji irok dijapazon odnosa meu ljudima,stvarima i dogaajima, a Ji ing slui kao instrument koji omoguava ljudima da prodru u te odnose. JIN- JANG U taoizmu, jin je pasivni, enski i negativan (u smi slu polariteta, a ne vrednosti) kosmiki princip, suprotan ali uvek komplementaran jangu, mukom, aktivnom, pozitivnom principu. JOGA Predstava suvonjavog Indusa koji lei na ekserima naje e se vezuje za pojam joge. U stvari, fakiri" (ili jogini) vebaju sa mo jedan uski aspekt joge, nauke o duhovnoj, mentalnoj i fizikoj kontroli. Jogini su u stanju da provedu i po nekoliko dana pod ze mljom zaustavljajui disanje. U terminima zapadnjake nauke ove pojave se mogu objasniti u skladu sa teorijom o fidbeku (kontrola autonomnog nervnog sistema) ili teorijom hipnoze. Sposobnost da kontroliemo svoje telo i posebno autonomni nervni sistem jo uvek iz nenauje zapadnjaku medicinu. Joga predstavlja Hindu oblik samodiscipline, mada veina religija ima sline metode. Postoji vie vrsta joge. Fizika joga, veoma popular na na Zapadu, je Hata joga i ona je osnova svih ostalih, jer Hindu ue nje o duhovnoj kontroli pretpostavlja prvo kontrolu nad telom. Ona ukljuuje vebe disanja, odnosno kontrolisanje protoka ivotne energije - prane - i uvebavanje poloaja tela. Zapad je, osim Hata joge, prihva tio i Dnana jogu, sistem kritikog istraivanja uslova saznanja, i Karma jogu koja poiva na zakonu uzroka i posledice (princip kauzaliteta).

5H

Cilj joge identian je sa ciljevima mistiara svih vremena: posti i kontrolu nad telom i emocijama i omoguiti umu da prodre u unutranjost bia gde poiva izvor snage, znaenja i cilja". Bez sumnje, praktikovanje ovih vetina e s t o dovodi do posedovanja neobinih moi. Francuski advokat Luj akoli (Louis Jacolliot) putovao je"po Indiji poetkom 1860. godine i po povratku objavio knjigu Okultna nauka Indije (Occult Science in India). U knjizi opisuje sluaj fakira "Koji je meditirajui dva sata iznad biljke uspeo da izazove klijanje no ve grane. Drugi fakir snagom volje prosto je prikovao sto za podlo gu tako da nikakav pokuaj pomeranja nije promenio poloaj stola sa mesta.

Ovaj i sline doivljaje mogue je razumno objasniti. Ramakrina, opsednut traganjem za Majkom boijom, bio je u stanju lanog ega" - j a " leve polovine mozga. Pokuaj samoubistva snano je uzdrmao" ovu lanu predstavu o sebi i preveo ga u drugo stanje svesnosti, koje je paralelno prvom, a produkuje izlive oseanja.

60

Sutina Jungovog neslaganja sa Frojdom bilo je shvatanje da je Frojdova teorija seksualnosti suzila problem ljudske psihe na problem seksualne patologije. Frojdov koncept nesvesnog" Jungu je izgledao kao neka vrsta mranog podruma prepunog pacova i stonoga. Jungu se inilo da je nesvesno mnogo sloenije i tajnovitije, kao to je i Ze mlja. On je verovao da ispod sloja individualnog nesvesnog", specifinog za jednu osobu, postoji mnogo vei sloj "kolektivnog nesve snog", tipinog za itav ljudski rod, odnosno za sva"iva bia".

Ovo i slina iskustva navela su Junga da razvije metod aktivne mate". Tvrdio je da je mogue "uronuti u nesvesno" u stanju bud nosti i svesno pratiti i istraivati nesvesno.

JUNG je je Jung video u budnom stanju nalik na san, predstavlja egipatske religiozne simbole i religiozne tenje oveka. Neuroza je, prema Jungu, rezultat pokuaja da se ivi "unutar suvie uskog duhovnog horizonta. Linost ima potrebu da se razvije izvan ogranienog sopstvenog opsega, a ako se to ne ostvari nastaje neuroza kao neka vrsta du hovne izgladnelosti. Simbolini izrazi kolektivno nesvesnog poznati su kao arhetipovi. U uvenom lanku o NLO (neidentifikovani lete i objekti) Jung je tvrdio da su to u sutini religiozni arhetipovi koji su dospeli u svest i da predstavljaju psiholoku projekciju. (Jungova neaka je kasnije tvrdila da je on pred smrt promenio miljenje i po eo da veruje da se radi o pravim fizikim objektima.)

Od 1928. godine Jung prouava kineske alhemijske spise u koji ma otkriva simbol mandale, simbol koji je esto nalazio u crteima svojih pacijenata. Poinje da veruje veruje da alhemiju treba uvaavati kao metaforu duhovne integracije, ili ,,individualizacije", kako je on ovaj proces nazivao. Pojam alhemije kao simbolinog traganja za spase njem" Jung nije izveo samo na osnovu prouavanja kineskih spisa. Ovaj nain razmiljanja vie ukazuje na nivo jungianskog razmilja nja - tendenciju da posmatra psihologiju kao nauku o nadlinin" sadrajima uma. Jungova lina iskustva uverila su ga da postoje parapsiholoke pojave. U svojoj autobiografiji on opisuje razliite vrste poltergeistikih efekata" koji su se odigrali u njegovoj kui (verovao je da ih je uzrokovala roaka sa sindromom viestruke linosti). Godine 1920. Jung je spavao u naputenoj kolibi za koju se smatralo da je nasta njena duhovima. Jedne noi probudio se i ugledao lik ene koja je spavala na njegovom jastuku posmatrajui ga jednim otvorenim okom. Kada je upalio svecu prikaza je nestala. Jung je bio mnogo spremni ji od Frojda da prihvati ideju da um predstavlja skladite neotkrive nih tajni. (Pred kraj ivota i Frojd je bio spreman da prizna da okult ne pojave moda postoje i daje njegov stav bio previe rigidan.) Jungov znaajan lanak o sinhronicitetu" (podudarnosti pojava) ukazao je da je otvoreno priHvatioTrevnTrnetod predskazanja poznat kao Ji ing ili Knjiga promene.

62

KABALA Tajna okultna teozofija rabina, zasnovana na ezoterijskoj interpretaciji hebrejskog pisma. Razraena je kao sistem magi je, ali joj je glavni cilj mistiko sjedinjavanje sbogom Prema Kabali postoje 72 razliita imena za boga. Univerzum je sastavljen od etiri dimenzije bia.

Stepenice koje vode ka nebeskom gradu

73

80

U pismu, svome sinu Cezaru, kae sledee: ..."da je totalna venost trenutak sadanjosti koja, to se tie verovanja (dodao Nostradamus) obuhvata celokupno vreme".

nog rada, uspela je samo da proveri i potvrdi tanost njihovih pred vianja. Neke stvari valja prihvatiti onakvim kakve jesu, sa uverenjem da e se objanjenje jednog dana pojaviti samo... kada za to bude vreme. Za sve postoji pravo doba i pravi trenutak za svaki in pod kapom nebeskom..." Prouavanje i praktina primena numerologije nije u suprotno sti sa bilo kojim religioznim verovanjem. Ona je pre jedno od mno-_ gih lica harmonije univerzuma i sinhronizacija prirodnih zakona.

Zapamtite, sva tumaenja zvezdanih poruka zasnovana su na planetama, jer njihove vibracije su neprekidno i nepromenjivom privla nou usmerene prema nama.

PARAPSIHOLOGUA PARAPSIHOLOGIJA Grana psihologije koja se bavi istraiva njem vanulnog opaanja, psihokinezom i drugim psihikim fenome nima koji se ne mogu objasniti poznatim prirodnim zakonima. U ne kim zemljama pripada prirodnim naukama, a kod nas je u okrilju psi hologije, pa je ak uvrtena i u udbenike za srednje kole. PARTENOMANS1JA Jednostavan ceremonijal koji se izvodi da bi se utvrdilo da li je odreena devojka devica ili ne. Koncem se meri obim devojinog vrata, i nakon vie puta ponavljane operacije, po sle izvesnog vremena, ukoliko se obim povea, to znai da ona nije nevina. PENTAGRAM Zvezda sa pet krakova u krugu, koji predstavlja Duh, i etiri elementa: Vatra, Voda, Vazduh; Zemlja. Sa licem spolja, simbolizuje ljudske duhovne aspiracije. Okrenut naopako, posta je simbol negativnosti i crne magije i satanizma. PIROMANSIJA Najistije, najmonije i najuzvienije elemen tarne inteligencije bile su one koje nastanjuju vatru. Sveta i posvee na vatra bila je najsavreniji metod mistinog oienja. Vatre se ko riste u svim religioznim ceremonijalima od pamtiveka, te bi, stoga, odista bilo udno da one nisu povezane sa misterijama vetine pro ricanja. Piromansija je, meutim, prilino opskurna i u najveoj meri zasnovana na sujeverju. Nekoliko aka smole u prahu baca se u va tru. Ukoliko se od njih podignu svetli plamenovi, iz toga se izvlae dobra znamenja. Lagano i zadimljeno sagorevanje, naprotiv, donosi nesreu. Pri spaljivanju rtve, budunost se predviala posmatranjem boje plamena. POLTERGEJST Duh koji se manifestuje bukom ili nasilnim delima, lomljavom, paljevinama (na nemakom: polter" - praviti bu ku; geist" - duh). /FRAN3Mk^energija_sajekovitini OTg^tvjma, koju poseduje J j u d | k ^ ^ r K r a S n S | e 5 m o n i i p o s e d j ^ j ^ ~~~~ PRIMITIVNA MAGIJA Jednog dana davne 1869. godine, pas koji je pripadao don Marselinu de Sautuoli propao je u podzemnu peinu. Lovci koji su ga pratili i sami su se obreH u prostranoj pei ni Altamira. Neverovatno, ali istinito, don Marselino je ovu peinu zatvorio i sasvim na nju zaboravio. A onda je, devet godina kasnije, na Izlobi u Parizu 1878. godine, video neke alatke iz Ledenog do ba i odluio da pogleda u svoju peinu. Prvo nije naao bogzna ta, a onda je njegova petogodinja erka primetila crtee na zidovima i stropu male peine - bizona, konja... Pigment" je jo uvek delovao svee.

92

,,amanizam" Mire Eliadea jasno pokazuje da postoji slinost u izboru i obuci amana u celom svetu, od Afrike do Arktikog kru ga. ovek obino shvati da je predodreen da postane aman zbog toga to ima snove i vizije. On svoju nadoveansku snagu stie muenjima-gladovanjem, izlaganjem nepogodama, ednou, samobievanjem. Jedan eskimski aman je priao Knudu Rasmusenu da je esto bez razloga poinjao da plae da bi zatim pao u ekstazu. Vi deo bih i uo sasvim drugaije... Ista sjajna svetlost izlazila je iz mene, nevidljiva za ljudska bia, ali vidljiva za sve duhove Zemlje, neba i mora, koji su sada doli da mi pomognu. Kada bi se njegove snage iskristalisale kroz muenje, aman bi ulazio u stanje transa, odnosno u carstvo bogova, ili mrtvih, da donese poruke svom ple menu.

Dr arlot Bah je ubeena da se snaga amana moe objasniti pre svega seksualno.Ona veruje da sva ljudska bia sadre sutinske odlike mukog i enskog i da - kod "normalnih ljudi-postoji stalna potreba da muko postane ensko i obrnuto.Sva kreativnost, po njenom vjerovanju, potie iz ovog unutranjeg sukoba.Transvestiti taj konflikt reavaju na sirov i pojednostavljen nain. "Normalna" oso ba takoe uspostavlja ravnoteu, ali na niskom nivou. Razni tipovi seksualnih perverznjaka tee za aktivnijim uravnoteenjem snage. Kreativni umetnik ih podie na vii nivo, ali tek "seksualni" aman ih dovodi do potpune ravnotee koja zahteva takvu napetost iji rezultat je oslobaanje nervne energije koja izaziva ekstazu.Ekstaza omoguava amanu da koristi svoje uroene paranormalne sposobnosti, potisnute kod veine ostalih ljudi zbog potrebe za drutvenom i linom ravnoteom.

sledica neke vrste unutranje napetosti, ija je pravu, psiholoka pri roda za sada tajna. PSIHOKINEZA Pomeranje objekata snagom uma.

SEFIROT Deset emanacija boga na drvetu ivota, koje predstav ljaju razliite nivoe duhovne stvarnosti u oveku i kosmosu. Koristi se u meditaciji kao centralni deo kabalistikog uenja. Deset sefirota ine: Kruna, Mudrost, Inteligencija, Ljubav, Pravda, Lepota, vr stina, Slava,Temeljitost i Kraljevstvo.

,!

128

BIBLIOGRAFIJA

BIBLIOGRAFIJA

133