H3C N N

H3C N O N

O O
10 8 1 13 7

(3S,4R)-(+)-Pilokarpin

Izopilokarpin

H
2 3

N
14

N
17

4 19

ALKALOIDI
N OH C2H5 N N H COOCH3 CH3O C2H5 H OCOCH3 N H COOCH3 CH3 OH N H

CH3COO

OH

CH2CH3

Vinkamin

OH C2H5 N

COOCH3 CH3O

C2H5 H OCOCH3 N H COOCH3 COH OH

Vinblastin (Vinkaleukoblastin)

Vinkristin (22-Oksovinkaleukoblastin) N OH C2H5 N N N H CH3 COOCH3 Vindezin N H COOCH3 CH3O C2H5 OH N H CONH2 CH3 OH H

N CH2CH3 OCOCH3 COOCH3 OH

CH3O

N CH3

Vindolin

Katarantin

Uvod

Alkaloidi su specifini sastojci biljaka, produkti njihovog sekundarnog metabolizma. Poseduju jaku i specifinu farmakoloku aktivnost. Zbog njih se veliki broj droga koristi kao lekovi, ali isto tako uzrok su otrovnosti nekih biljaka. Struktura alkaloida je posluila kao model za sintezu odreenih grupa lekovitih supstanci (morfin = analgetici, kokain = lokalni anestetici, hinin = antimalarici, tubokurarin = miorelaksansi, kodein = antitusici). Neki alkaloidi se jo primenjuje u doziranim farmaceutskim oblicima. Biljne droge danas, uglavnom, predstavljaju samo sirovinu za ekstrakciju alkaloida; retko se koriste u obliku galenskih preparata.

Izolacija alkaloida iz biljaka = poetak naune farmacije

Po prvi put je Derosne izolovao meavinu narkotina i morfina 1803 god., a morfin je preistio Sertirner 1806 god.

U periodu od 1817-1820 god., francuski naunici Peltije i Kaventu izolovali su itavu seriju alkaloida (kofein, emetin, hinin, cinhonin, strihnin).
Prvi uspesi u odreivanju strukture povezani su s koniinom, a to je i prvi alkaloid koji je sintetisan (if 1870 god.; Ladeburg 1886 god.). Struktura veine drugih alkaloida je odreena tek sredinom XX veka.

Naziv alkaloid je izveden iz arapske rei "al kali " (baza) i grkog izraza "ejdos " (slian), te u jednostavnom prevodu znai "slian alkalijama".
Po prvi put ga je upotrebio poetkom XIX veka V. Mejsner (da bi oznaio biljne sastojke, baznih osobina, otkrivene u semenu sabadile.

Pravi alkaloidi

1- Alkaloidi su prirodni sastojci biljaka (ree ivotinja) koji imaju vie ili manje kompleksnu strukturu u kojoj dominira molekul azota u obliku nekog heterociklusa. 2- Heterociklini azot vodi poreklo od odgovarajuih aminokiselina i odgovoran je za bazne osobine ove grupe jedinjenja. 3- Alkaloidi poseduju izrazitu (jaku) i specifinu farmakoloku aktivnost na humani i animalni organizam.

4- Ogranieno su rasprostranjeni u biljkama (ivotinjama).

Heterociklini sistemi koji predstavljaju osnovu skeleta alkaloida

N H

N H Indol Fizostigmin Strihnin Ergot alkaloidi

N Hinolin Hinin

N H -Karbolin Johimbin

Piridin Furan Pirolidin Pilokarpin Atropin Nikotin Kokain Skopolamin

Izohinolin Papaverin

Aminokiseline - osnova za formiranje alkaloida ornitin, prolin, lizin, fenilalanin, tirozin, triptofan, histidin

Pseudoalkaloidi
Po veini osobina odgovaraju definiciji alkaloida, ali ne nastaju metabolizmom aminokiselina.

Primer za ovu grupu su izoprenski molekuli (terpenski i steroidni alkaloidi), kao i jednostavna jedinjenja (koniin) koji nastaju metabolizmom acetatnih jedinica.

Protoalkaloidi
Ovim pojmom su obuhvaeni jednostavni amini kod kojih azot nije deo heterociklusa. Ovakva jedinjenja poseduju baznost i nastaju metabolizmom aminokiselina. Primeri za ovakve strukture su meskalin, katin i dr. U ovu grupu bi mogla biti svrstana i neka proteinska jedinjenja (proteinski alkaloidi).

Gen-alkaloidi

Nekada dolazi do oksidacije azota alkaloida i formiranje Noksida alkaloida. Oni se nazivaju gen-alkaloidi, polarniji su i bolje se rastvaraju u vodi od osnovnog alkaloida. Fizioloka aktivnost je ouvana, a smanjena je toksinost.

OH O O N CH3 Higrin (A) N H CH3 N-Metilkonin (B) O O O H

O N H

H3C N O H OH H O Hiosciamin (E)

CH3O CH3O N CH3 H

N Senecifilin (C)

Matrin (D) H

HO (-)-Armepavin (F)

HO CH3O O H HO Morfin (F) N CH3

H HO

N H CH3O CH3O + N Nitidin (F) OCH3 CH3

O O N H Harman (G) Vrste alkaloida A: Pirolidinski B: Piperidinski C: Pirolizidinski D: Hinolizidinski E: Tropanski F: Izohinolinski G: Indolski H: Imidazolski I: Hinazolinski J: Hinolinski K: Purinski O O CH3 N O N N CH3 Kofein N CH3 N

N Hinin (J)

Primeri strukture razliitih alkaloida

H3C N O N O Pilokarpin (H) N

N N OH Vazicin (I) Kusparin (J)

O O

OH N N H
16'

OH CO2CH3 N CH3O H N HO CH3O OCH3 Akonitin

OCH3 O

OH CH3O H3C N H OCOCH3 CO2CH3

OH OCOCH3

Leurozidin (G)

Fiziko-hemijske osobine alkaloida

- organska jedinjenja
- molekulska masa izmeu 100 i 900. -- alkaloidi su rastvorni u nepolarnim organskim najee su kristalne supstance, ree amorfna mase, retko rastvaraima, a nerastvorni u vodi. teni. -- sa kiselinama grade soli, imaju otru taku topljenja. sastoje se od ugljenika, vodonika, azota, a veliki broj sadri -- soli alkaloida su rastvorne u vodi. -kiseonik. postoje i alkaloidi amfotermnog karaktera - alkaloidi koji ne sadre kiseonik su tene konzistencije. -- veliki alkaloida pokazuje svojstvo optike veina broj alkaloida je bezbojna, izuzeci: soli berbrina su ute, a aktivnosti soli sangvinarina su bakarnocrvene boje. --farmakoloki aktivni su levogiri oblici alkaloida vie ili manje gorkog ukusa, izuzeci: kapsaicini, piperin i kavicin ljuti. sadre racemate alkaloida. -su droge

Bioloka funkcija alkaloida

Zato biljka sintetie alkaloide? Postoji nekoliko pretpostavki.

Smatra se da ova grupa jedinjenja definie odnos biljka-predator; alkaloidi tite biljku od herbivora.
- Pojedini alkaloidi ispoljavaju antimikrobnu aktivnost pa biljku tite od gljivinih i bakterijskih infekcija. - Odreene grupe alkaloida vezuju slobodne kiseonine radikale, koji oteuju biljno tkivo, pa je to jo jedan oblik njihove zatitne funkcije. - U obliku ovih jedinjenja, akumuliran je azot u biljom tkivu; - U obliku soli alkaloida omoguen je transport odreenih specifinih kiselina kroz tkivo biljaka.

- Mogue je da neki alkaloidi deluju kao regulatori rastenja biljaka.

Prisustvo u prirodi, rasprostranjenost, lokalizacija

Alkaloidi su veoma retko prisutni u bakterijama (Pseudomonas aeruginosa), gljivama (Claviceps, Psylociba) mahovinama i papratima. Retko se nalaze i u golosemenicama (Gymnospermae Cephalotaxus), ali su iroko zastupljeni u skrivenosemenicama, Angiospermae.

Potvreno je da 10-15 % skrivenosemenica sintetie alkaloide.

Najpoznatije familije koje sintetiu alkaloide: Amaryllidaceae i Liliaceae, Apocynaceae, Fumariaceae, Papaveraceae, Loganiaceae, Magnoliaceae, Solanaceae, Ranunculaceae, Rubiaceae, Rutaceae, Lauraceae. Naeni su i u insekatima, mekucima, vodozemcima i nekim sisarima.

Poznato Alkaloidije su da nekada, razliitivrlo delovi specifino iste biljke povezani sadre razliitu samo sakoliinu odreenom alkaloida = biljnom droga su vrstom delovi (npr. u kojima morfinje se koncentracija nalazi samo alkaloida u biljci Papaver najvea. somniferum), Postoje i primeri da pojedini delovi biljke ne sadre alkaloide koji su prisutni Nekada usu drugim prisutni organima u okviru (seme jednog maka rodane (npr. sadri tebain alkaloide, u vrstama listovi roda hininovca Papaver),ne ili u sadre okvirualkaloide). nekoliko rodova jedne familije (npr. tropanski alkaloidi u rodovima Atropa, Hyoscyamus, Datura, Scopolia, U Duboisia, biljkama Mandragora je retko prisutan familije samo Solanaceae jedan alkaloid, ). obino se radi o smei hemijski srodnih alkaloida. Postoje i takvi primeri da se isti alkaloidi nalaze u biljnim vrstama Koncentracija veoma razliitih alkaloida i filogenetski obino udaljenih se izraava familija kroz(npr. koliinu purinski ukupnih derivati u alkaloida, Rubiaceae, preraunatu Sterculiaceae, preko Aquifoliaceae, dominantnog Theaceae, ili farmakoloki Sapindaceae najaktivnijeg ). jedinjenja. Koliina alkaloida u drogama se kree se u irokom rasponu od 0,0002 % vinkristina u Catharanthi herba, do 15% alkaloida u kori hininovca, Cinchonae cortex.

U biljci su alkaloidi lokalizovani u parenhimskim elijama perifernih delova tkiva.

Nekada mogu biti povezani za specijalizovane elije (sekretorne elije i mleni sok). Alkaloidi grade soli sa obinim kiselinama prisutnim u biljkama (limunskom, jabunim, vinskom, izobuternom, benzojevom) ili specifinim kiselinama (mekonskom, akonitinskom, helidoninskom). Soli su rastvorene u elijskom soku u vakuolama. Nerastvorni kompleksi alkaloida s taninima ili eerima se u obliku amorfnih masa nalaze u citoplazmi elija.

Dokazivanje alkaloida
-hemijske reakcije - opte reakcije zasnovane su na graenju teko rastvornog kompleksa sa odgovarajuim reagensima, - specifine reakcije su, obino, bojene reakcije, bazirane na oksido-redukcijama. - hromatografija (na tankom sloju adsorbensa, tena hromatografija, gasna hromatografija). -organoleptiko dokazivanje - gorak ili ljut ukus, - boja pljuvake (berberin = uta boja) - specifian miris (koniin). -fizike osobine - sublimacija hinin, - rastvor soli hinina fluorescira. - bioloko dokazivanje na osnovu farmakolokih efekata.

Odreivanje alkaloida
Odreuje se ukupna koliina alkaloida i izraava na jedno jedinjenje koje je dominantno ili farmakoloki najaktivnije. - postupak titracije, - gravimetrijsko odreivanje, - kolorimetrijsko/spektrofotometrijsko/fluorimetrijsko odreivanja.
Savremenim tehnikama mogu se definisati i odnosi pojedinih sastojaka alkaloidnog kompleksa u drogama, - tene hromatografije, - planarne hromatografije - kapilarne elektroforeze. U specifinim sluajevima mogue je primeniti i bioloki metod odreivanja, na osnovu specifinih farmakolokih efekata sastojaka droge na izolovana tkiva, organe ili laboratorijske ivotinje.

Ekstrakcija alkaloida
Metoda ekstrakcije alkaloida zavisi od razloga i svrhe ekstrakcije, ali i od same biljne sirovine.

Za potrebe industrijske ekstrakcije, koristi se nekoliko osnovnih pristupa, koji se oblikuju u razliite tehnoloke procese. 1. ekstrahuje alkaloida nekim organskim rastvaraem iz zaalkalisane sirovine. 2. ekstrakcija soli alkaloida u kiselo-vodenom filtratu. 3. destilacija tenih alkaloida vodenom parom iz zaalkalisane droge. 4. specifini postupak ekstrakcije fenolnih (amfoterminih) alkaloida.
Primenom svakog od nabrojanih pristupa ekstrakcije, dobija se meavina alkaloida. Razdvajanje i preiavanje pojedinanih alkaloida radi se preparativnim hromatografskim tehnikama, frakcionom precipitacijom ili frakcionom kristalizacijom soli alkaloida.

Farmakoloka aktivnost

Izrazita aktivnost! Doza definie lekovitost i toksinost alkaloida!

- delovanje na centralni nervni sistem - depresivno (morfin, skopolamin), - stimulativno (strihnin, kofein), - delovanje na autonomni nervni sistem - simpatomimetici (efedrin), - simpatolitici (johimbin, ergot alkaloidi), - parasimpatomimetici (ezerin, pilokarpin), - antiholinergici (atropin, hiosciamin), - blokatori ganglija (spartein, nikotin), - anestezirajue delovanje (kokain, kurare-alkaloidi), - citotoksino delovanje (vinkristin, vinblastin, kolhicin), - delovanje na izazivaa malarije (hinin), - antiaritmijsko delovanje (hinidin, ajmalin), - antibakterijsko delovanje (berberin, helidonin), - amebicidno delovanje (emetin)...

Danas, alkaloidne droge predstavljaju sirovinu za ekstrakciju i preiavanje alkaloida.

Prirodni alkaloidi ili njihovi derivati delimino promenjene strukture, koriste se za izradu doziranih farmaceutskih oblika (tableta, kapsula, draeja, injekcionih rastvora). Veoma retko se alkaloidne droge koriste za izradu nekih galenskih oblika ili ekstrakata i fitopreparata.