Aleksandar Aleksandrovi Blok (1880 1921)

Aleksandar Aleksandrovi Blok (roen u Sankt Petersburgu, umro u Petrovgradu) je bio ruski pesnik, najznaajniji predstavnik ruskog simbolizma. Otac mu je bio nemac, a majka Marija ruskinja, derka rektora univerziteta u Sankt Petersburgu. Blok je, kako sam kae, poeo da stvara im je napunio petu godinu. Kad mu je bilo devet godina, majka se preudala za oficira. Sedamnaest godina sam stanovao u kasarnama, navodi Blok. I zbog toga su svi ti nezaboravni dani provedeni u ahmatovu obeleili ceo njegov ivot. Zaljubio se u jednu tamnooku devojicu zlatne kose, zvala se - Ljubov. (esto ensko rusko ime i znai ljubav.) erku Dmitrija Mendljejeva, doktor univerziteta u Oksfordu i Kembridu, tvorca Periodnog sistema elemenata i brenda ruska votka.

Iz Iz dugogodinjeg prijateljstva rodila se ljubav, izmeu mladog Aleksandra i Ljube Mendeljejeve. Odrastali su zajedno, zajedno su glumili u kudnim pozorinim predstavama i oboje su matali da se posvete toj umetnosti.

Bio je uveren da je to sudbinska ljubav, a ona je njega smatrala samo obinim hvalisavcem.

I pored toliko godina i udne ljubavi o kojoj je pisao, njihov odnos ostao je tajnovit. Tajnovito je i njegovo pisanje stihova koje godinama pokazuje samo majci i tetki. ivotnih iskustava dugo nisam imao, priznaje Blok.

Zavrio je gimnaziju u Sant Petersburgu.

Tri godine je nezainteresovano studirao prava, da bi diplomirao na slovensko-ruskoj grupi filozofskog fakulteta u Sankt Petersburgu.
U novinama i asopisima objavljuje Stihove o divnoj dami u kojima obrauje mistino-religioznu tematiku i u melodinim stihovima punim nedoreenosti uspeva da izrazi nedefinisane tenje svoje generacije za nedostinim idealom. Njegovo ime postalo je poznato u celoj Rusiji.

Njegova ena studira na istorijsko-filolokom fakultetu, ali je vie na koncertima i u pozoritu, nego na predavanjima.
Venali su se 1903. god. u seoskoj crkvi nedaleko od ahmatova. Venanje je bilo raskono, ali njihova matanja su bila razliita. On je nju stihovima uzdizao u nebesa, dok je ona samo elela brak, porodicu, decu.

Oko Ljubov su se vrzmali razni udvarai. Meu njima je bio i Aleksandrov prijatelj, Andrej Beli. Svi su mislili da sledi stradanje i da e doi do sukoba, meutim sukob je spreila ona.
Aleksandrova majka se razbolela, a Ljubov se posvetila glumi, pozorinom ivotu i turnejama. Viali su se retko i ena, kojoj je Aleksandar ispevao vie od osam stotina pesama, to je jedinstveno u svetskoj poeziji, vraa se sa putovanja u poodmakloj trudnoi. U zimu 1909. godine raa sina koji ivi samo nekoliko dana.

Nakon svih dogaaja, Blok se menja i nastaju nove pesme, drugaije od dotadanjih. Svestan tragedije oko sebe, ostavlja po strani matu i snove. Postaje pesnik Petrograda. Ovaj grad u romanima verno je opisao Dostojevski, ali ga niko opevao nije kao Aleksandar Blok.

Godine 1910. zapisuje: Ljuba na zemlji to je neto strano... Njeno delo je sva ta nepodnoljivost ovakvog naeg odnosa. Meutim, ono vreme zaljubljenosti ne dozvoljava mi da se od nje razvedem. Volim je. To stanje pretae i u stihove: S tobom sam gledao zoru i njen sjaj, s tobom sad ambis gledam i svoj kraj...
Najpoznatija Blokova pesma jeste Neznanka, u kojoj opisuje jednu obinu prostitutku.

Svojim najvedim suparnikom smatrao je enu, davao je do znanja da mu nadmetanje sa tim suparnikom ne ide od ruke, inae zbog ega bi toliko dugo o njoj pisao.

Vrline svoje due pokazuje u ustalasanim godinama rata i revolucije, melanholian i diskretan. Pie Pesme o otadbini koje su, verovatno, vrhunac njegovog stvaralatva. Godine 1916. u jeku rata, objavljena su tri soma njegovih stihova..

1918. godine izdaje svoju najpoznatiju poemu Dvanaestorica i daje simbolinu viziju revolucije. Niko od ruskih pesnika nije sa toliko iskrene vere i nade prihvatio revoluciju kao Blok. Dao joj je doslovno sve: ime, ugled, lini ivot, zdravlje...Iako boleljiv, trudio se da stigne svuda i uradi to vie: prireuje pozorine predstave, dri predavanja, priprema za tampu razne knjige, pie pesme i drame, esto pri svetlosti svee.

U vremenu kad se jedva preivljavalo, u nodima bez osvetljenja, telefona, tramvaja, nejaki pesnik istovara za nekoliko cepanica drva iz vagona na eleznikoj stanici i Satima na hladnodi eka u redu za skroman obrok, ne traedi za sebe nikakve olakice. Uestali srani napadi oborili su Bloka u postelju. Njegove pesme ita i govori cela Rusija, odnosno Sovjetski Savz. Samo ono delo u kome je autor izgoreo do dna moe da postane zaista veliko, bio je uveren Blok koji je u svojim pesmama spalio mnogo tog starog, ak i veliki deo sopstvenog naslea, prihvatajudi novo, revolucionarno.

DVANAESTORICA
... I dravnim idu korakom ... - Ko je tamo? Hajde napolje! Crven barjak je visoko Spreda vetrom razigran ... Pred njima je - nanos hladni, - U nanosu ko je - van! To skitniki tek pas gladni Za njima epa sam... - Bocnudu te bajonetom, Bei odavde, ugavi! Stari svete, ugavi psu, Bei - da ne udarim! ... Vuk se gladni dalje vue, Ceri zube - rep podavi Pas ozebli - pas bez kude ... - Hej, ko ide, daj se javi! - Ko barjakom tamo mae? - Gledaj samo, kakva tama! - Ko to urnim trkom kae, Krijudi se za uglovima? - Svejedno je, bide moj,

Bolje predaj nam se sam! - Hej, ti drue, bide zlo, Izlazi da ne pucam! Trah-tah-tah! - I samo eho Po kudama zvoni plah ... A medava dugim smehom Zavija kroz sneni prah . .. Trah-tah-tah! Trah-tah-tah...... I dravnim krokom tako Idu - pas ih sledi tragom, Spreda, s krvavim barjakom, S vijavica nedoglediv, Od taneta nepovrediv, Nad medavom hodom nenim, I bisernim prahom snenim, Na nem venac rua ist Pred njima je - Isus Hrist.

STRANO MI JE
Strano mi je da te sretnem Ne sresti te - jo stranije Svemu se udim - peate kletve Nalazim na svemu udnije
Po ulicama senke i lica Je li to stvarnost ili san? Dooh do crkvenog stepenika Da se okrenem - prosto me strah Na ramena mi stavljaju ruke Imena nestaju iz seanja U uima ujem zvuke Nedavnih velikih sahrana A tmurno nebo visoko visi I pokrilo je i hram prerano Ja znam: Tu si. Blizu. Ti si. Nema te tu. Ti si - tamo

Ako volite moje pesme, savladajte njihov otrov i proitajte u njima budunost govorio je Blok. ivot je lepi i od najlepe predstave o njemu.

Hvala na panji!