LITERATURA

1.

Tehnologija drveta
Stablo drveta

Tehnologija drveta je nauka koja se bavi

prouavanjem gradje i svojstava drveta
Drvo (biljka) sastoji se od podzemnog i
nadzemnog dela (stabla)
Stablo deblo + kronja
Deblo je izraeno po visini drveta, a u
zavisnosti od vrste (etinari ili liari)
Debljina debla prenik na 1,3m

Graa drveta

Popreni presek:
sr, srce deo oko ose drveta
srevina deo gde se odigrao
proces rasta
beljikovina gde je proces rasta
u toku
Uoava se izraena nehomogenost
grae i anizotropija drveta kao
materijala za graenje

Tehnika svojstva drveta

- Zavise od grae i hemizma drveta od posebnog su znaaja
za primenu drveta u konstrukcijama:
1. Estetska svojstva
2. Fizika svojstva
3. Fiziko-hemijska svojstva
4. Mehanika svojstva

1.

Estetska svojstva

Tekstura drveta - izgled posle

mehanike obrade zavisno od anatomske
grae
Boja drveta - izgled obraene povrine
zavisno od vrste i stepena zdravosti
(beliasta, ukasta, crvenkasta, mrka,
crna)
Sjaj drveta - izgled obraene povrine
zavisno od anatomske grae i kvaliteta
obraene povrine
Finoa drveta zavisi od anatomske
grae (teksture). Finije drvo
homogenija graa

2. Fizika svojstva drveta

Poroznost drveta odnos izmeu ukupne zapremine pora prema
zapremini suvog drveta. Hrast i bukva 55% pora. Bor 75%
pora.
Vlanost drveta - bitno utie na mehanike osobine. Izraava se
preko procenta vlanosti (n %) kao teinski odnos pre i posle
suenja drveta.
Razlikujemo:
- napojeno drvo drvo zasieno vodom

- polusuvo drvo ne sadri slobodnu kapilarnu vodu

- prosueno drvo vlanost 12 - 22% (za drvene konstr. < 18 %)
- isueno drvo vlanost 6 - 12 %

- suvo drvo vlanost ~ 0 %

Suenje drveta: prirodno i tehniko

 Teina drveta zavisi od vrste, starosti, grae,

poroznosti, vlanosti, lokaliteta i dr.

 Promenljivost dimenzija zavisi od skupljanja i bubrenja drveta

(promena dimenzija je u zavisnosti od % vlanosti)
Skupljanje i bubrenje razliiti su u razliitim pravcima zbog
heterogenosti drveta.
Najvee skupljanje (bubrenje) je u tangencijalnom pravcu, manje u
radijalnom, a najmanje u pravcu vlakana (longitudinalnom pravcu).
Na veliinu skupljanja utiu: graa drveta, starost, obojenost sri,
zapreminska masa, koliina smole, vrsta drveta, obrada i sl.

Skupljanje i bubrenje
Najvee je u higroskopnom podruju do 30% vlanosti

 Provodljivost zvuka zavisi od vrste drveta, procenta vlanosti, grae

drveta i dr. Zdravo drvo daje jasan, zvonak i kratak zvuk, a trulo mukli,
tupi zvuk. Brzina rasprostiranja zvuka || vlaknima kree se od 3200
5200 m/sec (skoro kao kod metala)
Provodljivost toplote zavisi od grae drveta, zapreminske mase,
pravca vlakana, temperature i vlanosti. Drvo je slab provodnik toplote
Termike dilatacije zavise od vrste drveta, zapreminske mase, pravca
vlakana, temperature i vlanosti. Dilatacije su razliite u razliitim
pravcima. U poreenju sa betonom i elikom zanemarljive su.
Provodljivost elektriciteta najvie zavisi od vlanosti. Drvo je slab
provodnik elektriciteta (dobar izolator).

3. Fiziko hemijska svojstva

Trajnost drveta zavisi od grae, zapreminske mase, vremena see,
insekata, mehanikih povreda, vlanosti, naina upotrebe i dr.(od
nekoliko meseci do nekoliko hiljada godina).

Zapaljivost drveta svojstvo da se lake ili tee pali. Zavisi od

grae, vrste, zapreminske mase, vlanosti i dr.
Bitno je razlikovati zapaljivost drveta od njegovog ponaanja u poaru !

4. Mehanika svojstva drveta

Manifestuju se pod uticajem spoljanjih sila

4.1. Tvrdoa zavisi od vrste drveta, vlanosti, sadraja smole, mesta
uzimanja uzorka i dr. Od tvrdoe zavisi obradljivost.
4.2. Otpornost na habanje zavisi od tvrdoe, a od posebne je vanosti
kod izrade podova, stepenica i sl.
4.3. vrstoa drveta mehaniko svojstvo najvanije u drvenim
konstrukcijama.Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, grae
drveta, vlanosti, obrade i dr. Obzirom na anizotropnost drveta jedno
isto drvo ima razliite vrstoe u razliitim pravcima:
-

vrstoa na zatezanje (|| vlaknima, na vlakna),

vrstoa na pritisak (|| vlaknima, na vlakna, pod na vlakna,

tangencijalno, radijalno)

vrstoa na savijanje,

vrstoa na smicanje

vrstoa na dugotrajno opteraenje (trajna vrstoa)

Opada sa delovanjem optereenja kroz vreme (~ 60% vrednosti vrstoe pri
lomu od trenutnog optereenja).
Kada je < 0 lom ne moe da nastupi i pored dugotrajnog optereenja (ne
poveavaju se deformacije).
Kada je > 0 dolazi do plastinih deformacija (b - c ) i do loma.
Drvo poseduje svojstvo prirasta deformacija kroz vreme (u elastinoj i
plastinoj oblasti).

vrstoa na zatezanje
Zateua sila moe deluje paralelno ili upravno vlaknima. vrstoa na
zatezanje zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, oblika i veliine
uzorka, vlanosti, pravilnosti grae.
vrstoa na zatezanje upravno
na vlakna je 20 do 25 puta
manja od vrstoe na zatezanje
paralelno vlaknima

<= kriva - za borovinu

vrstoa na pritisak
Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, oblika i veliine uzorka,
vlanosti i dr.

<= kriva - za borovinu

Pritisak || vlaknima >

od pritiska na
vlakna (3 do 10 puta)

vrstoa na pritisak upravno na vlakna (gnjeenje)

<

<

vrstoa na savijanje

Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, vlanosti.

vrstoa na savijanje u radijalnom pravcu vea je od vrstoe na
savijanje u tangencijalnom pravcu.

vrstoa na smicanje
Drvo se smie po odreenoj ravni (smiuoj
povrini)
Presecanje vlakana a), b)
Tangencijalno i radijalno smicanje c), d)
Smicanje paralelno vlaknima e), f)
vrstoa na smicanje || vlaknima
manja je za 3 do 4 puta od vrstoe
na smicanje na vlakna
vrstoa na smicanje || vlaknima najee se javlja u
praksi

Naponi pri smicanju

Raspored napona smicanja || vlaknima neravnomerniji je kad sila deluje
jednostrano (a)

Usled ekscentriciteta sile smicanja T

javlja se zatezanje upravno na vlakna
(cepanje)
Konstruktivne mere za smanjenje zatezanja
na vlakna- ( o njima e biti rei kasnije)

Zbirni dijagram vrstoa

4.4. ilavost drveta

Sposobnost da se posle uticaja spoljnih sila zadri

deformisani oblik, a da ne doe do loma.
Kod ilavog drveta veliko je rastojanje izmeu granice
elastinosti i granice loma.
ilavost zavisi od grae drveta (tanji godovi vea
ilavost), vlanosti (sirovo je ilavije od suvog),
zapreminske mase (lako je ilavije od tekog), strosti
(mlae je ilavije od starog)
4.5. Cepljivost drveta
Svojstvo da se lake ili tee cepa u pravcu vlakana.
Ovo mehaniko svojstvo povoljno je sa stanovita
obrade, a nepovoljno u konstrukciji (cepanje kod
ugradnje spojnih sredstava)

4.6. Elastinost drveta

Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, grae, vlanosti, temperature.
Mera elastinosti je modul elastinosti (E ).
Razlikuju se moduli elastinosti: kod savijanja (E m), pritiska paralelno
vlaknima (E c||), zatezanja paralelno vlaknima (E t||) E t|| > E m > E c||
Takoe, razlikuju se moduli elastinosti u karakteristinim pravcima: u
parvcu vlakana E1, radijalnom pravcu E2, tangencijalnom pravcu E3, kao
i E upravno na vlakna.
Postoje i moduli klizanja
G, koji su takoe razliiti u
razliitim pravcima

5. Uticaj vlanosti
Poveanjem vlanosti drveta smanjuju se njegove mehanike
karakteristike i trajnost.
Poveanje vlanosti iznad take zasienja vlakana > 30% ne utie na
vrstou

6. Uticaj temperature

Sa poveanjem temperature smanjuje se vrstoa drveta i modul

elstinosti (poveanje deformacija)
Poveanjem temperature dolazi do rasuivanja (skupljanja) to
smanjuje mehanike karakteristike.
Smanjenje temperature, kod vlanog drveta (ispod 00 C) dolazi do
razornog uticaja leda.

7. Greke u drvetu
Drvo je organska materija, nehomogena u organskom, anatomskom i
fizikom smislu zbog toga su mogue pojave greaka, koje
nepovoljno utiu na njegove karakteristike.
Greke su uglavnom posledica rasta drveta
- nepravilnog perseka

7.1. Greke grae drveta

greke poprenog preseka
manifestuju se preko:
- nepravilne strukture
- dvostruko srce

- ekscentrinosti srca

 zakrivljenost debla

nepravilnost (usukanost)
vlakana (kada su vlakna usukana

p = f / d *100 1 %

ili spiralna)
- mala usukanost

a = D/20 D/10
- srednja usukanost
a = D/10 D/5

- velika usukanost
a > D/5

nejednaka irina godova utie na homogenost grae, poveava

anizotropnost i smanjuje mehanika svojstva drveta (posebno vrstou
na smicanje)

 kvrge

urasla kora

Smanjuju mahanike karakteristike, naroito vrstou na

zatezanje

 greke od uzroka fizike prirode

- paljivost (srane pukotine)

raspucavanje u radijalnom pravcu

- okruljivost
- odvajanje
drvne mase u
smeru godova

- greke usled
skupljanja

raspukline (ceo presek) i

pukotine (deo preseka)

krivljenje grae - izboenost,

- koritavost,

- vitopernost

 mehanike ozlede drveta pri zabijanju tvrdih predmeta, transportu i sl.

greke boje drveta kao posledica truljenja, smanjuju tehnika svojstva
greke od insekata buotine i hodnici od insekata, smanjuju tehnika
svojstva

greke obrade drveta lisiavost (jednoivina i dvoivina)

- nejednaka debljina po duini, irini i debljini

8. Kvalitetne klase drveta

U zavisnosti od mahanikih svojstava

I klasa graa visoke nosivosti. Koristi se za lepljene lamelirane

konstrukcije

II klase graa normalne nosivosti. Upotrebljava se za klasine drvene

konstrukcije

III klasa graa male nosivosti. Koristi se za pomone i privremene

konstrukcije.

U zavisnosti od klase definisani su i doputeni naponi koji se koriste za

proraun drvenih konstrukcija.
Prema botanikim vrstama u drvenim konstrukcijama razlikuju se:

a) etinari (jela, smreka, beli i crni bor)

b) tvrdi liari (hrast, jasen, bagrem, grab, bukva, brest)

c) meki liari (joha, lipa, topola i jasika)

9. Obrada drveta
Za inenjerske drvene konstrukcije monolitno drvo moe biti obraeno kao:
OBLA GRAA bez kore i bez obrade. Pad prenika 2cm/m

POLUOBLA GRAA obla graa prerezana po polovini

TESANA GRAA kvadratnog ili pravougaonog preseka. Dobija se tesanjem.
REZANA GRAA (otroivina graa) dobija se struganjem u pilanama. Prema
obliku poprenog preseka razlikuju se:
- tanke daske, debljine od 9 do 13 mm,
- daske, debljine od 14 do 48 mm,
- planke, debljine od 48 do 100 mm,
- letve, imaju debljinu dasaka i odnos strana od 1:1 do 1:2,
- gredice, imaju debljinu planki i odnos strana od 1:1 do 1:2,
- grede, imaju dimenzije poprenog preseka > od 10/10 cm.

Najvea dimenzija 36/36 cm

Prema duini: - kratka graa (do 4 m), duga graa (vie od 4 m)