METODE I TEHNIKE

ISTRAIVANJA U PSIHOLOGIJI

Faze naunog istraivanja

1. Formulacija problema
- uoavanje problema u praksi
- uoavanje protivrenih nalaza u literaturi
- uoavanje praznine u znanju
2. Definisanje ciljeva istraivanja
- teorijski
- praktini

Faze naunog istraivanja

3. Postavljanje hipoteza
Hipoteza je nedokazana tvrdnja ili pretpostavka o postojanju
neke pojave ili o povezanosti odreenih pojava koja poiva na
znanju, iskustvu ili logici
Eksplorativna ili eksplikativna
Nulta hipoteza

4. Definisanje varijabli

Kontinuirane i diskontinuirane
Prema sadrini: stimulus varijable, bihejvioralne varijable,
organizmike varijable
Prema funkciji: nezavisne i zavisne varijable

Faze naunog istraivanja

5. Izbor metoda i tehnika
6. Izbor uzorka

Deo populacije uzet na osnovu odreene procedure, sa

ciljem da adekvatno predstavlja populaciju u celini
Reprezentativan uzorak
Sluajni uzorak
Stratifikovani uzorak
Prigodni uzorak

Faze naunog istraivanja

7. Sprovoenje istraivanja
8. Obrada i analiza podataka
9. Saoptenje dobijenih rezultata

METODE
Opti nain organizovanja istraivanja psihike
stvarnosti
S obzirom na prirodu pojava:
Posmatranje
Samoposmatranje (introspekcija)

S obzirom na nain organizacije istraivanja:

Eksperiment
Sistematsko neeksperimentalno istraivanje

Samoposmatranje
1) Metod impresije (ogranieno psihofiziko
samoposmatranje)
2) Sistematsko samoposmatranje
3) Fenomenoloka metoda
Zamerke introspekciji:
-

Nepotpunost
Pristrasnost
Retrospektivnost
Nauna neobjektivnost
Promena predmeta posmatranja
...

ta su prednosti?

Posmatranje
1) Naturalistiko/terensko naspram
laboratorijskog posmatranja
2) Sistematsko i strukturisano naspram
nestrukturisanog
3) Posmatranje s uedem naspram
posmatranja bez ueda
Prednosti?
Mane: Ogranienost na ono to je vidljivo

Eksperiment
Postupak u kome namerno, sistematski i
planski menjamo nezavisnu varijablu sa ciljem
da izazovemo promenu u zavisnoj varijabli
Kontrola putem:
Randomizacije
Ujednaavanja grupa
Eliminacije varijabli

Eksperiment
Vrste eksperimentalnih nacrta:
Nacrt sa kontrolnom grupom
Nacrt sa paralelnim grupama
Prednosti eksperimenta:
Mogudnost ponavljanja
Pouzdanost u donoenju zakljuaka o uzronoposledinim vezama izmeu pojava
Mane eksperimenta?

Sistematsko neeksperimentalno
istraivanje
Prirodni eksperimenti
Korelaciona istraivanja

Studija sluaja
multimetodsko ispitivanje pojedinca koje za cilj ima
rekonstrukciju dinamike, sklopa i razvoja njegove linosti
metodoloki okvir sa malim stepenom strukturiranosti
(Berger)
irok spektar informacija:
Opservacije
Biografski podaci
Psiholoki izvetaj (podaci dobijeni putem psiholoke eksploracije
linosti)
Podaci od znaajnih drugih
Izvetaj strunjaka
...

Terminoloke nedoumice
Metod VS Tehnika
Tehnike za obradu podataka

Vrste tehnika
Direktne (upitnik, intervju)
Poludirektne (skale procene)
Indirektne (projektivne tehnike, testovi znanja,
fizioloke reakcije ....)

INTERVJU

Vrste intervjua
Strukturisan (npr. AAI- Adult Attachment
Interview)
Polustrukturisan (npr. psihijatrijski intervju,
LOBI)

Nestrukturisan (npr. eksplorativni intervju,

intervju prilikom zaposlenja)

Prednosti intervjua
Prouavanje pojava nedostupnih direktnom
posmatranju (stavovi, elje, vrednosti...)
Provera kako je i da li je ispitanik razumeo pitanje
(Znam da me neki ljudi prate)
Dublji nivo podataka

Validacija odgovora posmatranjem ponaanja i

emotivnih reakcija

Nedostaci intervjua
Slaba mogudnost poreenja odgovora
Tekode u kvantifikaciji odgovora
Slaba kontrola uticaja ispitivaa

Slaba kontrola uticaja interakcije ispitanika i

ispitivaa

UPITNIK

Prednosti upitnika
U odnosu na posmatranje:
Prouavanje pojava nedostupnih ili teko dostupnih
posmatranju
Sve tri vremenske dimenzije
Ekonominiji
U odnosu na intervju:
Vremenski ekonominiji
Jednoobraznost
Anonimnost
Vie vremena za ispitanika

Vrste podataka koje dobijamo upitnikom

A. Sociodemografske podatke

Pol
Uzrast
Zanimanje
Brani status
Materijalni status

B. Psiholoke podatke

Stavovi
Vrednosti
Miljenja, uverenja
Osedanja
Crte linosti...

Motivacija ispitanika
a. Interes oekuje neto od ishoda istraivanja
b. Interesovanje nekoga to i zanima
c. Potreba za komunikacijom
d. Pruanje pomodi
e. Novana nadoknada
f. Nauni autoritet pomaganje razvoju nauke

Upitnik faze u izradi

1. Ralanjivanje sloenih varijabli na indikatore
2. Formulisanje vedeg broja pitanja za svaki
indikator
3. Izbor i doterivanje pitanja
4. Utvrivanje redosleda i izgleda upitnika
5. Izrada kljua za kodiranje odgovora
6. Pilot testiranje i korekcija

Ralanjivanje sloenih varijabli na

indikatore
Neke varijable se lako prevode u pitanja
Npr. pol, uzrast...

Ali neke druge nisu tako jednostavne

Mogudi indikatori za:
Zadovoljstvo ivotom
Materijalno stanje
Meseni prihod po lanu porodice
Meseni trokovi po lanu porodice
Nekretnine u posedu
Pokretna imovina
Uteevina
...

Zadovoljstvo linim emotivnim ivotom

Zadovoljstvo aktualizacijom u poslu
Zadovoljstvo socijalnim statusom
Generalna ivotna orijentacija
(optimizam/pesimizam)
...

Formulacija pitanja problemi

Problemi smisla ta pitamo?
Informisanost oekujemo da ispitanik zna o temi
Nepoznate rei struni termini, neprecizni, svakodnevni
termini
Referentni okvir
Socijalna poeljnost

Problemi verbalne formulacije kako pitamo?

Zatvorena vs otvorena pitanja

Vrste pitanja
Zatvorena pitanja
ZA
1. Ekonominost
(za odgovaranje i obradu)
2. Usmeravaju na referentni
okvir
3. Kategoriu odgovore u skladu
sa ciljevima istraivanja
4. Nema nepreciznih i
neodreenih odgovora

PROTIV
1. Podstiu vetako opredeljivanje (i ako
nema stav ili ne zna)
2. Ponueni odgovori neadekvatni ili
nedovoljni
(Ispitanik izabere najpribliniju
alternativu, a mi je tretiramo kao
autentian stav)
3. Isti odgovor, razliito znaenje za razne
ispitanike

Otvorena pitanja
1. U eksplorativnim i preliminarnim istraivanjima
2. Kada je cilj kvalitativna analiza

Vrste zatvorenih pitanja

Zatvorena pitanja - vrste:
a. Dihotomna
b. Viestruki izbor

Ispituju samo valencu ne i

intenzitet stava

Voditi rauna!
Bez indikacija o tanom odgovoru (najdui, najkradi, srednja vrednost)
Kraj i poetak liste (nije mesto za socijalno poeljne odgovore)
Ponuditi i odgovor Neto drugo. ta?
Kategorije se ne preklapaju
Adekvatan broj odgovora (do pet, est)
Uputstvo za odgovaranje (jedan ili vie)

Utvrivanje redosleda pitanja i izgleda

upitnika
A. Psiholoka strategija rasporeda pitanja
Ideja:
1. motivisati ispitanika za rad
2. zadrati motivaciju

Sugestije za redosled pitanja:

1. Postepen prelaz od lakih ka teim

2. Dobro pozicionirati emotivno osetljiva pitanja
3.Dozvoliti mogudnost objanjenja stavova koji odstupaju od oekivanog
4. Pridravati se sugestija za eliminisanje tendencije ka socijalnoj
poeljnosti

Utvrivanje redosleda pitanja i

izgleda upitnika
B. Logika strategija rasporeda pitanja
Postupak
1. Levak (opte specifino)
2. Obrnuti levak (specifino opte)

Utvrivanje redosleda pitanja i

izgleda upitnika
GALUPOV PLAN-KVINTAMENZIONALNI PLAN
KOMBINACIJA PET KATEGORIJA PITANJA:
1. FILTER PITANJA (MERENJE INFORMISANOSTI)
Da li ste uli za eutanaziju?

2. OTVORENA PITANJA
ta mislite o njoj?

3. DIHOTOMNA PITANJA
Kada bi sutra morali da se odluite za zakon o legalizovanju, kako biste glasali?

4. PITANJA ZATO (MERENJE RAZLOGA)

Zato biste tako glasali?

5. PITANJA ZA MERENJE INTENZITETA

U kojoj meri podravate svaki aspekt eutanazije?
Legalizaciju
Ideju
Itd...

Pilot testiranje i korekcija

Tipini pokazatelji da neto ne valja s upitnikom:
1. Odgovori se ne slau sa poznatom ili oekivanom distribucijom
revolucionarno otkride (1%)
napravili smo greku (99%):definisanje, operacionalizacija varijabli, uzorak
2. Odgovori tipa sve ili nita
ekstremna greka socijalno poeljne formulacije
previe gruba kategorizacija
3. Veliki broj ne znam-ne razumem
otpor ili nerazumevanje
4. Veliki broj odbijanja
5. Veliki broj primedbi ili dopisivanja
alternative neadekvatne, uvek ostaviti opciju Drugo, ta?
6. Odgovori variraju u zavisnosti od redosleda pitanja ili ponuenih odgovora

Problem direktnih tehnika?

Pretpostavljamo da je:
Ispitanik svestan svog miljenja, osedanja...
Ispitanik sposoban da verbalizuje
Ispitanik spreman da nam kae

Poludirektne tehnike
Odreivanje mesta pojedinca na lestvici u
pogledu posedovanja i razvijenosti odreene
osobine
Odreujemo indikatore stava
Dobijemo specifine reakcije
Izvodimo zakljuak o stavu

Likertova skala procene

Lista tvrdnji
5-stepena skala (ne)slaganja ili drugi vid gradacije

Stav = zbir poena ispitanika na svim tvrdnjama

Prednosti:
Jednostavna i brza konstrukcija/obrada
iroko primenljiva

Indirektne tehnike
Imamo dobre direktne i poludirektne
tehnike - ta de nam indirektne?
Drutveni pritisak
Problem da se iskae stav (npr. deca)

Eksperiment

Test
Standardizovan merni instrument kojim se
meri uzorak ponaanja koji dobro reprezentuje
neku psiholoku osobinu
Postupak standardizacije utvrivanje normi
Osnovne metrijske karakteristike testova:
Validnost (valjanost)
Relijabilnost (pouzdanost)
Diskriminativnost (osetljivost)
Objektivnost

Test
Prema nameni:
Testovi sposobnosti
Testovi linosti
Testovi znanja

Prema nainu zadavanja:

Individualni
Grupni

Prema vrsti funkcija koje zahvataju:

Verbalni
Neverbalni (manipulativni)

Prema tipu:
Testovi brzine
Testovi snage

Pitanje
Da li isti test moemo koristiti na razliitim
uzorcima iz razliitih kultura?

Projektivne tehnike
Pretpostavka - kada struktuiramo ili dovravamo
nepotpun ili nejasan materijal projektujemo
svoje osobine
Rorarhove mrlje
TAT
Crte ljudske figure

Jungov test asocijacija rei

Rorschah test
10 tabli sa simetrinim mrljama na beloj osnovi
Univerzalna instrukcija: ta ovo moe da bude?
Razraen sistem kriterijuma za ocenjivanje odgovora:

Opaanje celine, delova, meuprostora

Opaanje forme, boja, pokreta, dubine
Uestalost odgovora: popularni ili originalni odgovori
Govorno izraavanje: loginost izlaganja, gramatika, stil

Test nedovrenih reenica

poluprojektivna tehnika
ispitivanju osobina linosti uzrasta preko 16
godina
ajtemi su grupisani u razliite ivotne teme
majka, otac, porodica, partnerski odnosi,
prijatelji, autoriteti, sposobnosti, oblast rada,
saradnja, strah i nesigurnost, krivica, stres,
prolost, bududnost, ciljevi, identitet

TAT (Test Tematske Apercepcije)

projektivna tehnika kojom ispitujemo potrebe,
stavove, osedanja, sentimente, reagovanja na
svet i sebe
ispitaniku se pokae 10 karata, koje se izaberu
iz grupe od 30 karata i postave mu se pitanja:
ta se deava (sada) na slici?
ta je tome prethodilo?
ta misle i osedaju osobe na slici?
ta de se desiti posle?