Anda di halaman 1dari 14

Anoreksija i bulimija

(poremaaji u ishrani)

Poremeaji u ishrani
Preterana zabrinutost i usmerenost ka kontrolni oblika i
teine tela, propraena neprimernim, neredovnim ili
haotinim uzimanjem hrane
Najzastupljeniji poremeaji su gojaznost, anoreksija i
bulimija

Anoreksija:

Restriktivni tip: u toku aktuelne epizode pacijent ne


manifestuje bulimine simptome poput samoindukovanog
povraanja, zloupotrebe laksativa ili diuretika, gubi teinu
tako to se strogo ograniava i smanjuje koliinu unosa
hrane i kalorija, i izlae se preteranom vebanju

Bulimini tip: u toku


aktuelne epizode pacijent
manifestuje bulimine
simptome, sklon je
prejedanju ili unosu
visokokalorine hrane nakon
ega izaziva povraanje ili
koristi purgative i laksative.
U treini sluajeva prisutne
su epizode prejedanja,
nakon kojih obino sledi neki
od oblika kompulzivnog
ponaanja - vebanje,
povraanje, upotreba
laksativa

Anoreksija
Bulimini tip ima mnoge slinosti sa
osobama koje imaju bulimiju. Osobe sa
buliminim oblikom obino imaju
gojazne lanove u porodici i u linoj
anamnezi periode sa poveanom
telesnom teinom pre pojave oboljenja,
za razliku od restriktivnog tipa.
Restriktivni tip pacijenata uzima samo
odreenu vrstu hrane sa malo kalorija i
obino ima opsesivno-kompulsivne
radnje vezane za unos hrane. Obe tipa
pacijenata su preokupirana teinom i
slikom o sebi i mogu fiziki da vebaju
satima u toku dana, kao i da pokazuju
udne navike u toku jela. Takoe,
mogu da budu socijalno izolovani uz
depresivno raspoloenje i smanjenje
seksualnog interesovanja. Odreeni
broj ovih pacijenata povraa i bez
prethodnog preteranog unosa hrane.

Simptomi:
Dramatian gubitak kilograma
Oseaj gojaznosti iako je osoba
vidno mrava
Opsednutost teinom, izgledom
sopstvenog tela, ili ak veliinom
odevnih predmeta
esta merenja i briga pri pojavi
minimalnih promena telesne
teine
Iskljuivo konzumiranje
niskokalorinih namirnica, te
izbegavanje hrane koja sadri
masti i ugljene hidrate
Neprestano razmiljanje o hrani
Velika samokontrola u ponaanju
Izuzetan strah od dobijanja na
teini i debljanja, ak i u sluaju
smanjene teine

Otro kritikovanje spoljanjeg izgleda i troenje enormne


koliine vremena u traenju nedostataka sopstvenog tela
pred ogledalom

Izmiljanje injenica o koliini pojedene hrane

Korienje pilula za mravljenje, laksatrva ili diuretika,


kao i preterana upotreba drugih sredstava za mravljenje

Postoji amenoreja, tj. odsutnost najmanje tri


menstrualna ciklusa

Povraanje hrane odmah nakon jela (est odlazak u toalet


za vreme obroka)

Pranje zuba i ispiranje usta, kao i konzumiranje velike


koliine vode odmah nakon obroka

Kompulsivno i fanatino vebanje nakon to se pojede


loa hrana

Anoreksija je psihijatrijski
poremeaj sa najviom
zabeleenom stopom
smrtnosti.Mogunost oporavka je
oko 50% u periodu od 10 godina,
oko 25% poprimi hronini tok, dok
se prevalenca smrtnog ishoda
meu obolelima kree i do 25%.
Najee se javlja kao posledica
psiholokih problema, kompleksnih
emocija, strahova, a esto je i
nain da devojice manipuliu
roditeljima.
Prema procenama U Srbiji je
anoreksina svaka 200. devojica,
ali zabrinjava podatak da je ak
95% mladih devojaka od 13 do 15
godina na dijeti i da eli da bude
mravije.
Anoreksija se najee javlja kod
prezatiene ili zapostavljane
dece, kao i kod onih koji ne umeju
da ispolje oseanja i strahove.

Bulimija
Tip ienja
bulimiarke svesno
izazivaju povraanje da bi
se reile hrane pre nego
to se ona svari i tako
spreile dobijanje na
teini. Uz to koriste i druga
sredstva poput laksativa i
diuretika, a rade i
klistiranje.

Tip vebanja Ovaj tip


bulimije je dosta rei,
javlja se u svega 7%
sluajeva. Kod ovog tipa
bulimiarke pokuavaju da
ponite efekat unete hrane,
tako to se posle epizode
prejedanja bace na
preterano vebanje, tranje
ili aerobik.

Kod tipa ienja devojka se jedno


vreme uzdrava od uzimanja hrane, a
priprema se za epizodu u kojoj gubi
kontrolu i prejeda se. Ponekad se
slui i laksativima, ali i preparatima
za mravljenje. Anoreksiarke se
ponaaju slino, s tom razlikom to
potiskuju svoje porive, dok ih
bulimiarke ispoljavaju. Osobe koje
imaju bulimiju mogu imati epizode
povremeno (1 meseno) ili jako esto
(vie puta dnevno). U zavisnosti od
uestalosti epizoda mogui su
razliiti zdravstveni problemi.
Mogu stradati: eludac, jednjak,
guteraa, pljuvane lezde, mogu se
pojaviti karijes i paradentoza, kao i
grevi u rukama i nogama. Zbog
povraanja, gube se elektroliti to je
udar na kardiovaskularni sistem, pre
svega na srce, ali i na nervni sistem
moe dovesti do depresije.

Bulimija tipa vebanja razlikuje se


po tome to se efekti vezani za
povraanje ne javljaju. Samim tim
srce i nervni sistem su manje na
udaru, ali je ceo digestivni trakt pod
jakim uticajem prekomerne koliine
hrane. Javljaju se i problemi sa
tvrdom i neredovnom stolicom,
irom U pitanju je ozbiljan
poremeaj ishrane i za njegovo
leenje je potrebno pre svega
razumeti da problem nije
jednostavan, pa da ni reenje ne
moe biti jednostavno. Bulimija se
lei psihoterapijom. Uzroci
bulimije nisu pouzdano jasni, ali se
smatra da su pritisci i sukobi unutar
familije neki poetni preduslov za
nastanak bulimije. Kada se bolest
otkrije obavezna je poseta lekaru,
nutricionisti i psihologu, ali tu je i
problem to osoba koja ima bulimiju
ne eli da prizna da je neto loe sa
njom i veto krije svoj problem.

Simptomi:
o Osobe su esto idealne
teine

o esta promena
raspoloenja

o gubitak zubne glei

o jak strah od gojaznosti

o depresija, neraspoloenje

o problemi sa zubima,
karijes, itd.

o preterano konzumiranje
o impulsivnost
hrane

o ispucale usne

o tajno konzumiranje hrane

o zloupotreba lekova i
alkohola

o problemi sa titnom
lezdom

o jak i est osjeaj gladi

o samopovreivanje

o bolovi u grlu i stomaku

o preokupacija mislima o
hrani,

o totalan gubitak
samopotovanja

o neredovan menstrualni
ciklus

o nedostatak kontrole u
blizini hrane

o potreba za prihvatanjem o problemi sa srcem i


od strane okoline
miiima

Poremeaji ishrane mogu biti


praeni simptomima kao to su
depresivnost, nisko
samopotovanje, impulsivnost,
ljutnja, anksioznost, socijalno
povlaenje, tekoe u
svakodnevnom funkcionisanju,
oseanje krivice posle jela,
neefikasnost.
Bulimija je javlja kod dece koja
odrastaju u haotinim uslovima,
bez prevelike brige i roditeljskog
nadzora. Vrlo esto je roditeljsko
nezadovoljstvo detetovim izgledom
uzrok bolesti. Ona je, za razliku od
anoreksije, preterano
konzumiranje hrane posle kojeg se
telo "isti" povraanjem.
Anoreksiari potiskuju svoj porive,
dok bulimiari preterano
udovoljavaju svojim udnjama.

Leenje
Poremeaje ishrane neophodno
je tretirati psihoterapijom, a za
ublaavanje prateih simptoma
ponekad je neophodno ukljuiti
i psihofarmake. Osim toga, u
terapiju se esto ukljuuju i
lekari drugih specijalnosti:
nutricionista, endokrinolog,
ginekolog, kardiolog,
gastroenterolog.
Najvanija je podrka porodice
i najbliih prijatelja.