Anda di halaman 1dari 43

FIZIOLOGIJA

KOŽE

1
KOŽNI SISTEM
KOŽNI SISTEM ČINE:
1. KOŽA
2. DLAKA
3. ŽLEZDE (ZNOJNE I LOJNE)
4. NOKTI
5. NERVNI ZAVRŠECI I SENZORNI RECEPTORI
KOŽA JE ORGAN ZATO ŠTO SE SASTOJI IZ
RAZLIČITIH TKIVA (EPITEL, VEZIVNO, GLATKO
MIŠIĆNO I NERVNO TKIVO) ORGANIZOVANIH
U CILJU OBEZBEĐIVANJA SPECIFIČNE FUNK-
CIJE
KOŽA JE NAJVEĆI ORGAN TELA: KOD ODRASLIH
POVRŠINA JE OD 1.5 DO 2 m2 I TEŽINE 15%
DO 18% TELENE MASE.
2
KOŽNI SISTEM

3
ULOGE KOŽE
INTAKTNA KOŽA JE
NEOPHODNA ZA ŽIVOT;
MORTALITET POSLE OPE-
KOTINA KOJE ZAHVATAJU
40% POVRŠINE KOŽE, KOD
OSOBA OD OKO 70
GODINA, IZNOSI 94%.
4
ULOGE KOŽE 1
1. ZAŠTITNA: FIZIČKA BARIJERA PROTIV MANJIH
MEHANIČKIH POVREDA, GUBITKA VODE I ELEKTROLITA, OD
HEMIJSKIH SUPSTANCI,TOPLOTE, UV ZRAČENJA I
INVAZIJE MIKROORGANIZAMA,
2. TERMOREGULACIJA: ZNOJENJE I VAZOMOTORNE PROME-
NE; POTKOŽNO TKIVO TERMOIZOLATOR
3. ENDOKRINE I METABOLIČKE ULOGE: SINTEZA VIT. D,
KONVERZIJA TESTOSTERONA U DHT, SINTEZA I/ILI
DEPONOVANJE DRUGIH HORMONA; DEPONOVANJE PRO-
TEINA, GLIKOGENA I DR.

4. EKSKRECIJA: PREKO ZNOJA SE SA VODOM I MALOM


KOLIČINOM ELEKTROLITA IZLUČUJE MOKRAĆNA KISELINA
I UREA

5
ULOGE KOŽE 2
5. SENZORNA ULOGA: NERVNI ZAVRŠECI I
RECEPTORSKE ĆELIJE KOJE DETEKTUJU
TEMPERATURU, BOL, PRITISAK, DODIR,
SVRAB, TJ. PROMENE U OKOLINI

6. REZERVOAR KRVI: U MIROVANJU 8-10%


UKUPNE KOLIČINE KRVI

7. PSIHOSOCIJALNA ULOGA: OBOLJENJE


KOŽE MOŽ UTIČE NA PSIHIČKO STANJE
OSOBE I OBRNUTO

8. ULOGA U IMUNITETU

6
SLOJEVI KOŽE
EPIDERMIS (POKOŽICA):
TANAK SPOLJAŠNJI SLOJ KOŽE
VIŠESLOJNI PLOČASTI (LJUSPASTI) EPITEL
POVRŠINSKI SLOJ JE "KERATINIZIRAN“, ODNOSNO
OROŽAO

DERMIS (KRZNO):
GUST0 VEZIVNO TKIVO

HIPODERMIS:
ADIPOZNO I RASTRESITO VEZIVNO TKIVO
POVEZUJE KOŽU SA ORGANIMA KOJE KOŽA
POKRIVA (MIŠIĆI I KOSTI).
ZAPRAVO NIJE DEO KOŽE, ALI JE NEODVOJIV OD
NJE 7
EPIDERMIS
• AVASKULARNA STRUKTURA
(POVREDE EPIDERMISA NE
DOVODE DO KRVARENJA)
• FORMIRA GA 4-5 SLOJEVA
KERATINOCITA U
RAZLIČITIM FAZAMA
RAZVOJA
• U VEĆINI DELOVA TELA IMA
4 SLOJA (TANKA KOŽA)
• NA DLANOVIMA, TABANIMA
I VRHOVIMA PRSTIJU IMA 5
SLOJEVA (DEBELA KOŽA)
• OSIM KERATINOCITA, SADR-
ŽI I MELANOCITE, LAN-
GERHANSOVE ĆELIJE I
MERKELOVE ĆELIJE
8
SLOJEVI EPIDERMISA
1. STRATUM BAZALE ili GERMINATIVUM –
BAZALNI ILI GERMINATIVNI SLOJ

2. STRATUM SPINOSUM – TRNOLIKI SLOJ

3. STRATUM GRANULOZUM – GRANULIRANI SLOJ

4. STRATUM LUCIDUM – SVETLI ILI BISTRI


SLOJ, SAMO U DEBELOJ KOŽI

5. STRATUM KORNEUM – OROŽALI SLOJ

9
Stratum corneum

Stratum lucidum

Stratum
Stratum
granulosum
spinosum

Stratum
basale

10
STRATUM BASALE
• NAJDUBLJI SLOJ EPIDERMISA

• JEDAN SLOJ ĆELIJA, VISOKOPRIZMATIČNE ILI KOCKASTE

• POJEDINE ĆELIJE SU MATIČNE ĆELIJE, ČIJOM SE MITOZOM


KONTINUIRANO STVARAJU NOVI KERATINOCITI I OBNAVLJA
EPIDERMIS.

• ĆELIJE SINTETIŠU PROTEIN KERATIN, ČVRST FIBRILARNI


PROTEIN KOJI JE GLAVNA ZAŠTITA KOŽE I DUBLJIH TKIVA

• ĆELIJE SU TONOFILAMENTIMA (FILAMENTIMA


INTERMEDIJERNOG KERATINA) POVEZANE MEĐUSOBNO I SA
BAZALNOM MEMBRANOM KOJA ODVAJA S.BAZALE OD
DERMISA, KAO I SA ĆELIJAMA SUSEDNOG S. SPINOZUM.

• MERKELOVE ĆELIJE I MELANOCITI SU RAZBACANI IZMEĐU


KERATINOCITA

11
STRATUM SPINOZUM
• SADRŽI BROJNE KERATINOCITE U 8-10 SLOJEVA

• PREMA POVRŠINI EPIDERMISA ĆELIJE POSTAJU VIŠE


SPLJOŠTENE

• NA HISTOLOŠKIM PREPARATIMA USLED SMEŽURAVANJA


ĆELIJA, DEZMOZOMI KOJI IH SPAJAJU POSTAJU VIDLJIVI
(KAO TRNJE)

• ARANŽMAN ĆELIJA DAJE I ČVRSTINU I SAVITLJIVOST


(FLEKSIBILNOST) KOŽI

12
STRATUM GRANULOSUM (S.G.) 1
• 3-5 SLOJEVA PLOČASTIH ĆELIJA KOJI PODLEŽU
APOPTOZI, ĆELIJE KOJE AKTIVNO SINTETIŠU PROTEIN
IME PO BROJNIM KERATOHIJALINSKIM GRANULAMA

• KAKO SE ĆELIJE UDALJAVAJU OD KRVNIH SUDOVA U


DERMISU (IZVORA HRANE), ĆELIJSKE ORGANELE
POČINJU DA DEGENERIŠU

• IAKO VIŠE NE SINTETIŠU TONOFILAMENTE, ZBOG


REGRESIJE ĆELIJA, NJIHOVA KONCENTRACIJA SE
POVEĆAVA

• JASNA KARAKTERISTIKA KORNEOCITA SU GRANULE


KOJE SADRŽE PROTEIN KERATOHIJALIN, KOJI
ORGANIZUJE INTERMEDIJERNE FILAMENTE KERATINA U
KERATIN 13
STRATUM GRANULOSUM (S.G.) 2
• U KERATINOCITIMA SU PRISUTNE I “LAMELARNE
GRANULE” KOJE OSLOBAĐAJU SEKRET BOGAT LIPIDIMA
-SEKRET SE DISPERGUJE IZMEĐU ĆELIJA S. G.,
LUCIDUM I KORNEUM

• TAJ SEKRET DELUJE KAO SREDSTVO ZA ZAPTIVANJE


KOJE SPREČAVA GUBITAK VODE I ULAZAK STRANIH
ČESTICA

• DEGENERACIJOM JEDRA, KERATINOCITI SU OSUĐENI


NA SMRT

• S.G. JE TAKO GRANICA IZMEĐU DONJIH DUBLJIH


VIJABILNIH SLOJEVA I MRTVIH ĆELIJA U SLOJU
(SLOJEVIMA) IZNAD
14
STRATUM GRANULOZUM

15
STRATUM LUCIDUM

• POSTOJI SAMO U KOŽI DLANOVA I TABANA,


GDE JE KOŽA NAJDEBLJA.

• SVETLA HOMOGENA ZONA OD 4-6 SLOJEVA


PLJOSNATIH, PROVIDNIH, MRTVIH
KERATINOCITA

• SADRŽAJ KERATINA U NJIMA VEOMA VISOK

• ULOGA OVE ZONE JE VEROVATNO U TOME DA


OBEZBEDI DODATNU ČVRSTINU TIM REGIONIMA
DEBELE KOŽE
16
STRATUM CORNEUM 1
• POVRŠINSKI SLOJ EPIDERMISA SA PROSEČNO
25 -30 SLOJEVA LJUSPASTIH MRTVIH
ĆELIJA, KOJE SE U OVOM SLOJU ZOVU
KORNEOCITI.
• KORNEOCITI SU KONAČNI PRODUKT PROCESA
DIFERENCIJACIJE KERATINOCITA
• ĆELIJE SU EKSTREMNO TANKE, SPLJOŠTENE I
PLAZMA MEMBRANA OBAVIJA SAM KERATIN
(NE SADRŽE JEDRO I ĆELIJSKE ORGANELE)
• ĆELIJE JEDNOG SLOJA SE MEĐUSOBNO
DELIMIČNO PREKLAPAJU, SLIČNO OBRASCU
ZMIJSKE KOŽE

17
KORNEOCITI HUMANE KOŽE
(SEM OBOJENO )

18
STRATUM CORNEUM 2
• SUSEDNI SLOJEVI ĆELIJA SU TAKOĐE ČVRSTO POVEZANI
SLOŽENIM VEZAMA

Journal of Investigative
Dermatology, DOI:
10.1038/jid.2012.43 2011

• SA POVRŠINSKOG SLOJA S. CORNEUMA ĆELIJE SE


KONTINUIRANO LJUŠTE (DESKVAMACIJA) I BIVAJU
ZAMENJENE ĆELIJAMA KOJE STIŽU IZ DUBLJIH SLOJEVA
• SLOJEVI MRTVIH ĆELIJA S. CORNEUMA ŠTITE DUBLJE
SLOJEVE OD POVREDA I PRODORA MIKROORGANIZAMA
• KADA JE KOŽA IZLOŽENA KONSTANTNOM SPOLJAŠNJEM
PRITISKU LOKALNO SE POVEĆAVA PRODUKCIJA ĆELIJA I
SINTEZA KERATINA, ŠTO REZULTUJE ABNORMALNIM
ZADEBLJANJEM S. KORNEUMA (ŽULJ) 19
SCM DESKVAMACIJA
KORNEOCITA

20
BARIJERA ZA VODU I
HIDROFILNE SUPSTANCE
• PROSTOR IZMEĐU KORNEOCITA ISPUNJAVAJU HIDROFOBNIM
LIPIDIMA KOJI SU ORGANIZOVANI U PARNE SLOJEVE
“LAMELARNE MEMBRANE”. ONE ISPUNJAVAJU PROSTORE
IZMEĐU KORNEOCITA. ĆELIJE SU ČVRSTO POVEZANE
MEĐUSOBNO SPECIJALIZOVANIM PROTEINSKIM MOSTIĆIMA
“KORNEODEZMOZOMIMA”.

21
OBNAVLJANJE EPIDERMISA 1
• EPDERMIS JE EPITEL KOJI SE
OBNAVLJA JER SE NJEGOVE
POVRŠINSKE ĆELIJE STALNO
UKLANJAJU DESKVAMACIJIM ILI
OŠTEĆENJEM SPOLJAŠNJIM
AGENSIMA SA KOJIMA SU STALNO
U KONTAKTU

• OBNAVLJANJE SE VRŠI
KONTINUIRANOM PROLIFERACIJOM
I DIFERENCIJACIJOM ĆELIJIA
KOJE POTIČU IZ BAZALNOG SLOJA.

• IZ BAZALNOG SLOJA ĆELIJE SE


POLAKO POMERAJU NAVIŠE,
POTISKUJUĆI STARIJE ĆELIJE KA
POVRŠINI EPIDERMISA

• KAKO SE NA TOM PUTU VISINA,


ODNOSNO ZAPREMINA ĆELIJA
PROGRESIVNO SMANJUJE,
SADRŽAJ KERATINA U NJIMA
RASTE I TAJ PROCES SE ZOVE
“KERATINIZACIJA”

22
OBNAVLJANJE EPIDERMISA 2
• UDALJAVAJUCI SE OD VASKULARIZOVANOG
DERMISA, ĆELIJE SU IZLOŽENE SVE MANJOJ
KOLIČINI HRANLJIVIH MATERIJA, ŠTO REZULTUJE
NJIHOVOM SVE MANJOM AKTIVNOŠĆU,
POSTEPENOM DEGENERACIJOM ORGANELA I SMRĆU,
ALI NE I GUBITKOM KERATINA. MRTVE ĆELIJE
ISPUNJENE KERATINOM SE, NA KRAJU, LJUŠTE.

• PROCES REGENERACIJE TRAJE 25 DO 45 DANA.

• MEHANIZMI KOJI REGULIŠU PROCES OBNAVLJANJA


EPIDERMISA, A KOJI JE IZUZETAN I PO
KARAKTERISTIKAMA I PO FIZIOLOŠKOM ZNAČAJU,
NISU DOBRO RAZJAŠNJENI. JEDAN OD FAKTORA
PROTEINSKE PRIRODE JE “FAKTOR RASTA
EPIDERMISA” (EGF, OD ENG. EPIDERMAL GROWTH
FACTOR) 23
ĆELIJE EPIDERMISA
GLAVNI TIP ĆELIJA
EPIDERMISA SU
KERATINOCITI KOJI
PRODUKUJU VELIKE
KOLIČINE PROTEINA
KERATINA
• DRUGI TIPOVI ĆELIJA:
• MELANOCITI SINTETIŠU
PIGMENT MELANIN I
PREBACUJU GA U
KERATINOCITE
• LANGERHANSOVE ĆELIJE
(ĆELIJE IMUNOG
SISTEMA) ZAŠTITA OD
PATOGENIH I TOKSIČNIH
AGENASA
• MERKELOVE ĆELIJE
DETEKTUJU DODIR I
PRITISAK I IFORMACIJE
PRENOSE NA SENZORNI
NEURON U DERMISU 24
EM ĆELIJA EPIDERMISA

25
MELANOCITI

26
EM MELANOCITA

27
MELANOCITI
• MELANOCITI ČINE ~8% EPIDERALNIH ĆELIJA
• LOKALIZOVANI SU BAZALNOM SLOJU
• MELANOCITI PRUŽAJU RAZGRANATE NASTAVKE, DENDRITE,
IZMEĐU KERATINOCITA
• SINTETIŠU BRAON/CRNI PIGMENT MELANIN
• SINTEZA MELANINA (MELANOGENEZA) ODVIJA SE U
ORGANELAMA MELANOZOMIMA IZ PREKURSORA TIROZINA
• MELANIN SE AKUMULIRA U MELANOZOMIMA U FORMI
MELANINSKIH GRANULA KOJE SE TRANSPORTUJU DUŽ
DENDRITA U KERATINOCITE, KOJI GA PREUZIMAJU
ENDOCITOZOM. JEDAN MELANOCIT SNABDEVA OKO 36
OKOLNIH KERATINOCITA, ŠTO ČINI EPIDERMALNO-
MELANINSKU JEDINICU
• U KERATINOCITIMA SE MELANIN AKUMULIRA UVEK KAO
ŠTIT IZNAD JEDRA DA BI GA ZAŠTITIO OD UV ZRAKA
• NEDOSTATAK MELANINA DOVODI DO ALBINIZMA
28
EPIDERMALNO-MELANINSKA
JEDINICA

29
BOJA KOŽE
ZAVISI OD MNOGIH FAKTORA:
• MELANIN JE NAJVAŽNIJI
• HEMOGLOBIN DAJE RUMENU BOJU KOŽI
• KAROTENI DAJU ŽUĆKASTU BOJU KOŽI

RAZLIKE U BOJI KOŽE RAZLIČITIH RASA SU POSLEDICA


RAZLIČITE KOLIČINE MELANINA U KOŽI
LOKALNA AKUMULACIJA MELANINA U KOŽI DAJE PEGE I
PIGMENTISANE MLADEŽE

30
DISTRIBUCIJA MELANINA U KOŽI POSLE
IZLAGANJA UV ZRACIMA KOD RAZLIČITIH
RASA

31
ULOGA MELANINA
• GLAVNA ULOGA JE ZAŠTITA KOŽE OD
IZUZETNO ŠTETNOG UV ZRAČENJA

• UV ZRAČENJE STIMULIŠE SINTEZU MELANINA

• PRETERANO SUNČANJE ILI BORAVAK U


SOLARIJUMU, OSIM PRERANOG BORANJA
KOŽE, SMATRA SE GLAVNIM UZROKOM
MALIGNIH BOLESTI KOŽE.

• MELANIN SPREČAVA I PREKOMERNU SINTEZU


VITAMINA D3
32
ABNORMALNA BOJA KOŽE
• CIJANOZA—PLAVA BOJA, (USPORENO STRUJANJE KRVI
KROZ TKIVA ŠTO POVEĆAVA IZDVAJANJE KISEONIKA IZ
KRVI), PLAVO SU PREBOJENI NOKTI, UŠI, NOS
NEDOSTATAK KISEONIKA (UKAZUJE NA OSLABLJEN RAD
SRCA)

• ERITEM—ABNORMALNO CRVENILO KOŽE USLED


POVEĆANOG PROTOKA KRVI ILI NAGOMILAVANJA KRVI

• BLEDILO—SLAB PROTOK KRVI ILI ANEMIJA

• ALBINIZAM—UROĐEN NEDOSTATAK MELANIN

• ŽUTICA—VISOK NIVO BILIRUBINA

• BRONZANA BOJA—DEFICIT GLUKOKORTIKOIDA

• HEMATOM—MODRICA, KRVNI UGRUŠAK


33
LANGERHANSOVE ĆELIJE
• ZVEZDAST OBLIK
• POTIČU IZ KOŠTANE SRŽI IZ KOJE MIGRIRAJU U KOŽU
• EPIDERMALNE DENDRITSKE ĆELIJE
• PREPOZNAJU I OBELEŽAVAJU POTENCIJALNO ŠTETNE MIKRO-
ORGANIZME (PREZENTACIJA ANTIGENA) I ALARMIRAJU IMUNI
SISTEM. MAKROFAGE U DERMISU FAGOCITUJU BAKTERIJE, DOK
VIRUSI USPEVAJU DA IZBEGNU LANGERHANSOVE ĆELIJE
• UV ZRACI IH OŠTEĆUJU

34
DERMIS 1
• ČINI VIŠE OD 90% MASE KOŽE I
ODGOVORAN JE ZA ČVRSTINU KOŽE

• DEBLJINA VARIRA OD ~0.6 mm


(KAPAK) DO ~3 mm (DLANOVI I
TABANI)

• DERMIS JE ESENCIJALAN ZA
PREŽIVLJAVANJE EPIDERMISA

• OD EPIDERMISA ODVOJEN BA-


ZALNOM MEMBRANOM

• GRANIČNA POVRŠINA SA EPI-


DERMISOM JE TALASASTA ZBOG
PAPILA DERMISA KOJE SE UVLAČE U
EPIDERMIS. PAPILE OLAKŠAVAJU
ISHRANU EPIDERMISA, POVEĆAVA-
JUĆI POVRŠINU ZA RAZMENU, I
FORMIRAJU IZUZETNO JAKU VEZU
IZMEĐU EPIDERMISA I DERMISA.

35
DERMIS 2
• GUSTO VEZIVNO TKIVO
• ĆELIJE: FIBROBLASTI, MAKROFAGE I MASTOCITI I DR.
• EKSTRACELULARNI MATRIKS (ECM) ČINE FIBRILARNI PROTEINI
(KOLAGENA I ELASTIČNA VLAKNA) URONJENI U HIDRATISANI
POLISAHARIDNI GEL
• MREŽA KOLAGENIH I ELASTIČNIH VLAKANA DAJE ČVRSTINU I
ZATEGNUTOST KOŽI (OPIRE SE VUČENJU I PRETERANOM
ISTEZANJU) ISTOVREMENO ONA IMA OSOBINU ISTEZANJA DO
ODREĐENOG STEPENA I VRAĆANJA U PRVOBITNO STANJE
(ELASTIČNOST)
• GEL: GLUKOZAMIN GLIKANI (GG) VISOKOMOLEKULARNI
POLISAHARIDI.
• U ECM DERMISA NALAZE SE 2 GG: HIJALURONSKA KISELINA I
DERMATAN SULFAT.
• GG SU JAKO HIDROFILNI I SA VODOM GRADE HIDRATISANI GEL
• KRVNI SUDOVI, LIMFNI SUDOVI I NERVI

• DERMIS SE SASTOJI SE IZ DVA PODSLOJA:


1.PAPILARNI – ODMAH ISPOD EPIDERMISA
2. RETIKULARNI – OSTALIH 80% DERMISA 36
PAPILARNI SLOJ
• ČINI PRIBLIŽNO 1/5 DERMISA
• DERMALNE PAPILE JAKO POVEĆAVAJU
POVRŠINU TOG SLOJA
• SE SASTOJE OD RASTRESITOG VEZIVNOG
TKIVA – TANKA MREŽA KOLAGENIH I
ELASTIČNIH VLAKANA
• SVE PAPILE SADRŽE KAPILARNE MREŽE
• NEKE SADRŽE RECEPTORE ZA BOL
• DRUGE SADRŽE RECEPTORI ZA DODIR
(MAJSNEROVA TELAŠCA)
37
OTISAK PRSTA

38
OTISCI PRSTIJU
• POVRŠINA PRSTIJU, DLANOVA I TABANA SADRŽI SERIJE
BRAZDI (UDUBLJENJA) I GREBENA (IZDIGNUĆA)
• IMAJU IZGLED PRAVIH LINIJA ILI PETLJI I KRUGOVA NA
PRSTIMA RUKE
• FORMIRAJU SE TOKOM 3. MESECA FETALNOG ŽIVOTA KAO
PROJEKCIJE EPODERMISA U DERMIS IZMEĐU DERMALNIH
PAPILA PAPILARNOG REGIONA DERMISA.
• EPIDERMALNI GREBENI STVARAJU ČVRSTU VEZU IZMEĐU
EPIDERMISA I DERMISA U REGIONIMA IZLOŽENIM JAKOM
MEHANIČKOM STRESU; POVEĆAVAJU POVRŠINU EPIDERMISA I
TAKTILNU SENZITIVNOST (VEĆI BROJ MAJSNEROVIH
TELAŠACA)
• KANALI ZNOJNIH ŽLEZDA OTVARAJU SE KA VRHU GREBENA U
VIDU PORA I ZNOJ I GREBENI OSTAVLJAJU “OTISAK” PRSTA
PRI DODIRU SA GLATKOM POVRŠINOM
• OBRAZAC EPIDERMALNIH GREBENA JE DELOM GENETSKI
DETERMINISAN I JEDINSTVEN ZA SVAKU OSOBU.ČAK I
JEDNOJAJČANI BLIZANCI IMAJU RAZLIČITE OTISKE PRSTIJU
• OTISCI SE TOKOM ŽIVOTA NE MENJAJU, OSIM ŠTO SE
UVEĆAVAJU.
39
RETIKULARNI SLOJ DERMISA
• GUSTO VEZIVNO
TKIVO

• GUSTA MREŽA
DEBELIH VLAKANA,
POSEBNO KOLAGENIH,
DAJE ČVRSTINU
DERMISU

• RAZBACANE
FIBROBLASTE I
MAKROFAGE I DRUGE
ĆELIJE

• ZADRŽAVA VODU
40
DUBLJI SLOJ DERMISA

SADRŽI I:
• KRVNE I LIMFNE
SUDOVE
• ŽLEZDE (LOJNE
I ZNOJNE)
• FOLIKULE DLAKE
• NERVE

41
ADNEKSI (DERIVATI) KOŽE
• FOLIKULI DLAKE I DLAKA

• ZNOJNE ŽLEZDE

• LOJNE ŽLEZDE

• NOKTI PRSTIJU

42
NEKI DERMATOLOŠKI TERMINI
DERMATOLOGIJA JE GRANA MEDICINE KOJA SE BAVI DIJAGNOZOM I LEČENJEM
POREMEĆAJA KOŽE

• MAKULA – MESTIMIČNA, MANJA ILI VEĆA, PROMENA U BOJI NA KOŽI (MRLJA, PEGA)

• PLIKOVI – OKRUGLA, PROLAZNA IZDIGNUĆA EPIDERMISA, ISPUNJENA BISTROM


TEČNOŠĆU ILI KRVLJU

• PAPULE – MALA, ČVRSTE IZDIGNUĆA POVRŠINE KOŽE, EPIDERMALNA ILI DERMALNA


(BUBULJICA, UJED INSEKTA)

• NODULI – VELIKE PAPULE KOJE SE PRUŽAJU U SUPKUTANI SLOJ (CISTE, ČVOROVI,


LOJNE CISTE, ATEROMI)

• VEZIKULE - PAPULE ISPUNJENE TEČNIM SADRŽAJEM (VARICELLA, ZOSTER VIRUS)

• PUSTULE - PAPULE ISPUNJENE GNOJEM (AKNE)

• EROZIJA – PROVALJENE VEZIKULE (ČIR)

• KSERODERMA – ABNORMALNO SUVA KOŽA

• HEMATOM – MODRICA (LOKALIZOVAN OTOK ISPUNJEN KRVLJU NASTAO ZBOG POVREDE


KRVNOG SUDA; U KOŽI ZBOG JAKOG MEHANIČKI PRITISKA)

• APSCES – GNOJNO ZAPALJENJE U KOŽI ILI BILO KOM DELU TELA


43