Arhitektura i organizacija

računara

dr. Danilo Oklobdžija

danilo.oklobdzija@vpskp.edu.rs
Mikrokontroleri
 Nastanak
mikrokontrolera
Sa napredkom tehnologije rastao je stepen integracije
integrisanih kola, što je dovelo do pojave prvih
mikroprocesora i mikrokontrolera. Prvenstveno zbog svoje
cene, mikrokontroleri nalaze sve veću primenu u svim
oblastima u izradi softverski kontrolisanih uređaja i sistema
– embedded sistema.
Druga velika prednost mikrokontrolera, jeste činjenica da
se mogu programirati u višim programskim jezicima tipa C,
Paskal, Basic. To povećava broj ljudi koji ih mogu
programirati, pa tako postaju pristupacniji ljudima koji se
elektronikom bave iz hobija.
 Definicija
Mikrokontroler je mali računar, realizovan u
obliku integrisanog kola koji objedinjuje sve
potrebne komponente, kako bi mogao
samostalno da funkcioniše.
Tu spadaju integrisani mikroprocesor,
memorija, digitalni i analogni ulazi/izlazi,
tajmeri, brojači, oscilatori i drugi sklopovi (u
zavisnosti od vrste i namene mikrokontrolera)
koji su ranije bili svaki u svom integrisanom
čipu.
 Istorijat - 1
Godine 1969, stiže u SAD ekipa japanskih
inženjera, iz firme BUSICOM, sa zahtevom da se
po njihovim projektima izradi nekoliko integrisanih
kola za primenu u kalkulatorima.
Osnovna ideja je bila funkcija integralnog kola
odredjuje programom smeštenim u njemu.
Firma Intel pravo prodaje tog integralnog sklopa
stekla je 1971. godine, prethodno otkupivši licencu
od firme BUSICOM koja nije znala kakvo blago
poseduje. Te godine se na tržistu pojavio
mikroprocesor pod nazivom 4004. To je bio prvi 4-
bitni mikroprocesor sa brzinom od 6000 operacija u
sekundi.
 Istorijat -2
U aprilu 1972. godine pojavljuje se na tržistu
prvi 8-bitni mikroprocesor pod nazivom 8008,
koji je mogao adresirati 16kb memorije, iamo
je 45 naredbi i brzinu od 300000 operacija u
sekundi. Taj mikroprocesor je bio prethodnica
svih danasnjih mikroprocesora.
Intel nastavlja razvoj i u aprilu1974. godine
iznosi na trziste 8-bitni procesor pod nazivom
8080 koji je mogao adresirati 64Kb memorije,
imao je 75 naredbi i početnu cenu od 360
dolara.
 Istorijalt -3
U to vreme mnoge firme uvidjaju sve veci
značaj mikroprocesora i krecu u svoj razvoj.
U Motoroli su brzo shvatili šta se dogadja pa
su na tržiste izbacili 8-bitni mikroprocesor
6800.
Firma MOS Technology radi na razvoju
mikroprocesora.
Na izložbi WESCON u SAD, godine 1975.,
Firma MOS Technology objavljuje da prodaje
svoje mikroprocesore 6501 i 6502 po ceni od
25 dolara, koje su zainteresovani posetioci
mogli odmah da kupe
 Istorijat -4
Ni drugi se nisu predavali. Frederico Faggin
napusta Intel i osniva svoju firmu Zilog Inc.
Godine 1976 Zilog najavljuje Z80.
Z80 je bio daleko najsnažniji mikroprocesor
svoga doba.
Godine 1976. Intel izlazi sa poboljšanom
verzijom 8-bitnog mikroprocesora pod nazivom
8085.
Godine 1993, primenom EEPROM memorija,
(prvi put Microchip PIC16x84 familiji)
omogućeno je brzo električno brisanje
predhodnog sadržaja programske memorije
 Familije
mikrokontrolersa
Intele 80x51 i 80x52
Motorola 68x00 i HC- 908
Atmel AVR familija
Microchipovi PIC mikrokontroleri
Atmel Atmega familija
Philips ARM familija
.......
 Razlike izmedju mikroprocesora i
mikrokontrolera
Mikrokontroler moze da funkcioniše kao računar bez
dodataka spoljnih gradivnih blokova (memorije i U/I
uredjaja), dok operativnost mikroprocesora bez spoljne
memorije i U/I podsistema nije moguća.

Mikroprocesori su projektovani za brzi prenos podataka iz

programa sa spoljno adresiranih lokacija u čip, dok se kod
mikrokontrolera brzi prenos bitova obavlja u okviru čipa.

Za manipulisanje sa podacima tipa bit mikroprocesori

koriste jedan ili dva tipa instrukcija, dok kod
mikrokontrolera taj broj je veći.
Osnovne karakteristike
mikrokontrolera
Ugrađeni (bulit-in) ROM u kome se čuva
program. Može da se proširi i sa spoljašnjom
ROM memorijom.
Ugrađeni RAM, koji se koristi za čuvanje
atraktivnih podataka, među reziltata,
privremenih promenljivih i kao stek memorija.
Operacije za rad na nivou bitova.
Efikasno upravljanje i laku komunikaciju sa
okruženjem pomocu ugrađenih serijskih,
paralelnih i drugih interfejsa.
 Blok sema
mikrokontrolera
Elemeti arhitekture
mikrokontrolera
Microchip PIC familije
mikrokontrolera
Atmel AVR fmilije
mikrokontrolera
 Elementi arhitekture
mikrokontrolera
U većini mikrokontrolera integrisani su sledeći
moduli:
 Centralna procesorska jedinica (CPU);
 Oscilator;
 Memorija;
 Ulazno/izlazni portovi;
 Tajmeri i brojači;
 Analogno/digitalni konvertori;
 Digitalno/analogni kovertori;
 Standardizovani interfejsi za periferije (RS 232 C,
SPI, ...).
 Procesor - 1
Procesor, CPU ili mikroprocesor, je
obavazan modul svih mikrokontrolera.
Arhitektura i orgnizacija procesorske
jedinice je specifična za svaki
mikrokontroler, dok su njihove osnove
obrađene su u predhodnim poglavljima.
 Procesor -2
Specifičnost kod mikrokontrolera je da
se pored registara neophodnih za rad
procesora u oviru procesorske jedinice
nalaze integrisani i:
 Registari opšte namene (General Purpose
Registers);
 Registri za specijalne funkcije SFR
(Special Function Registers).
 Procesor -3
Registri opšte namene su lokacije
(realizovane kao registri ili lokacije brze
namenske memeorije) koje su dostupne
procesoru i kojima se znatno brže
pristupa nego drugim lokacijama u
mikrokontroleru.
 Procesor – 4
Registri za posebne funkcije (Special
Function Registers) su memorijske
lokacije koje su najčešće sastavni deo
integrisane RAM memorije. Služe samo
za posebne unapred određene funkcije
(definisanje smera toka podataka ulaz ili
izlaz, definisanje brzine kloka, itd.),
 Oscilator - 1
Eksterni oscilator se realizuje povezivanjem
kristala na odovarajuće pinove
mikrokontrolera, na koje je povezano
oscilatorno kolo integrisano u samom
mikrokontroleru.
 Oscilator – 2
Interni oscilatori se realizuju specifično za
svaki mikrokontroler.
Neki mikrokontroleri mogu koristiti bilo eksterini
bili interni oscolator.
Bez obzira koji se tip oscilatora koristi,
mikrokontroler može da direktno koristiti
frekvenciju oscilatora ili da deli tu frekvenciju.
Deljenje se obično vrši upisom odgovarajuće
vrednosti u neki predskalar, tj. neki od registara
za specijalne funkcije mikrokontrolera
 Memorija
Mikro kontroleri poseduju ugrađene
ROM i RAM memorije.
U zavisnosti od načina smeštanja
podataka i programa razlikuju se dve
arhitekture:
 Von Neumann-ova arhitektura
 Hardvard arhitektura
von Neumann – Princeton
Programska memorija i memorija za podatke dele isti
adresni prostor, pa se instrukcije mogu izvršavati
kako iz programske tako i iz memorije za podatke.
Poznati proizvodjaèi ovih tipova mikrokontrolera su
Intel, Atmel, Motorola.
Ključna osobina ovih proizvoda je povećan broj
instrukcija i adresnih načina rada, koji u kombinaciji
sa relokatibilnim steckom omoguæavaju efikasno
korišæenje programskog jezika visokog nivoa C.
Arhitekture ovih mikrokontrolera su tipične za CISC
(Complex instruction set computer) pristup.
von Neumann – Princeton
 Harvard arhitektura
Harvard tip- karakteriše se razdvojenim memorijama za
program i podatke.
Svaki tip memorije ima svoj sopstveni fizièki adresni
prostor i koristi sopstvenu internu adresnu magistralu.
Prednost ove arhitekture je ta što se pristup programskoj
memoriji i memoriji za podatke ostvaruje konkurentno.
Obvakvim pristupom se skraćuje ukupno vreme izvršenja
programa.
Proizvođači mikrokontrolera Microchip, Zilog, National
Semiconductor i Cypress zasnivaju svoje proizvode na
Harvard arhitekturi.
Arhitekture ovih mikrokontrolera su tipične za RISC
(Reduced instruction set computing) pristup.
Harvard arhitektura
 Digitalni Ulaz/Izlaz -1
Uloga paralelnog interfejsa je da omogući
komunikaciju sa spoljašnjim uređajima.
Na primer tasteri, prekidači, releja, led
diode, itd.
Mogu biti hardverski definisani kao ulazni
ili izlazni pinovi mikrokontolera.
Mnogo češće se uloga pina (I/O) definiše
kroz bitove konfiguracionog registar.
Ulazi prihvataju dok izlazi generišu
signale.
 Digitalni Ulaz/Izlaz -2
Najčešće su ulzno/izlazni pinovi grupisani u
portove od po 8 bita. Često su multipleksirani
tj. jedan pin može da imaju dve ili tri funkcije.
Koju će funkciju imati konkretan pin deffiniše
se upisom odgovarajućeg sadrzja u neki od
programski vidljivh refistara specijalnih
funkcija.
Pored ovih konfiguracionih registara postoji i
registar čiji sadržaj definiše vrednosti izlaznih
pinova, odnosno odražava stanje na ulaznim
pinovima.
Digitalni Ulaz/Izlaz -3
Led dioda
Povezivanje led diode
 Prekidač
Pull down Pull up
Rele
 Tajmeri – Brojači - 1
Uloga tajmera merenje vremena (interno
genierisanog takta).
Uloga brojača merenje broja impulsa
(spoljašnji signal).
Da li će se neki registr koristiti kao tajmer ili
brojač definiše se upisom odgovarajućih
vrednosti u konfiguracione registre
 Tajmeri – Brojači - 2
Registar tjmera može imati različitu dužinu pa
se tajmeri prema tome dele na:
 8 – bitne tajmere (Broje između 0-255)
 16 – bitne tajmere (Broje između 0-65535)
 32 – bitne tajmere (Broje između 0-4294967296)

Kada se dostigne konačna vrednost (0 ili

maksimlna moguća) tajmer genreiše signal
prekida
 Tajmer

Može još da ima signal Up/Down

 8051 Timer

Može da bude brojač ili tajmer

Da generiše prekid
Da radi ciklično (u modu 1)
Da bude baud rate generaor.
 Watchdog timer
Posebnu vrstu tajmera predstavlja WDT
(Watchdog timer). WDT se koristi da bi se
automatski detektovale greške pri izvršenju
programa. WDT je baziran na brojaču koji
broji od neke inicijalne vrednosti do nule sa
određenim taktom. Inicijalna vrednost se
postavlja softersi i progam je periodično
osvežava. Ako bilo kog trenutka vrednost
WDT postane nula generiše se prekidni
signal koji signalizira grešku u izvršrnju
programa.
 A/D konvertori -1
Određeni pinovi mikrokontrolera mogu da se
konfigurišu da budu analogni ulazi.
Cela procedura merenja i konvertovanja odvija se
u posebnom modulu mikrokontrolera koji se
naziva Analogno/Digitalni konvertor.
Rezolucija predstavlja broj mogućih vrednosti
kojima A/D konvertor može predstaviti opseg
signala koji meri.
A/D konvetor ima i još dva dodatna ulaza Vref+ i
Vref-. To znači da se celokupan opseg A/D
konvertora raspodeljuje na naponski opseg koji je
doveden između ulaza Vref+ i Vref-.
A/D konvertori - 2
 D/A Konvertori
Pojedini mikrokontroleri imaju u sebi
integrisan i DAC (Digital to Analog
Convertor), što im omogućava da generišu
analogni izlaz. Vrednost signala na ulazu
zavisi od vrednosti upisane u odgovarajući
registar mikrokontrolera. Ovo se pre svega
odnosi na namenske mikrokontrolere koji
služe za obradu signala (DSP - Digital Signal
Processor).
 Interfejsi
Mikrokontroleri veoma često imaju potrebu za
komunikaciju sa PC računarima, drugim
mikrokontrolerima ili periferijama.
 RS 232 C

 Paralleni port

 USB

Sa inteligentnim senzorima i aktuatorima:

 I2C
 SPI
 Kontakt

dr Danilo Oklobdžija
 danilo.oklobdzija@vpskp.edu.rs
Hvala na pažnji