Phys. Kultus. (Belgr.

) 2018; 72 (1): 71-79 BUDAYA FISIK

ORIGINAL PAPER ILMIAH UDC: 796.412.015.1 doi:

10,5937 / zkul1801071D

PENGARUH PELATIHAN proprioseptif ON KEKUATAN PELEDAK,

AGLILITY DAN KOORDINASI MUDA
pesenam berirama

Slobodanka M. Dobrijević, Lidija Moskovljević, Miloš Marković, Milinko Dabović

Universitas Belgrade, Fakultas Olahraga dan Pendidikan Jasmani, Belgrade, Serbia

Abstrak

e Tujuan dari penelitian ini adalah untuk menguji di? pengaruh pelatihan proprioseptif pada kekuatan peledak, kelincahan dan dination coor- di pesenam
muda berirama. ? e penelitian dilakukan pada sampel dari 74 anak perempuan yang sehat, berusia 7 sampai 9 tahun
usia yang melatih senam ritmik. ? e seluruh sampel dibagi menjadi dua kelompok: eksperimental (43 perempuan) dan con-
trol (31 perempuan). ? e kelompok eksperimen memiliki pelatihan proprioception sebelum pelatihan rutin mereka selama 12 minggu (24
pelatihan), sedangkan kelompok kontrol hanya senam ritmik pelatihan. E? Ects ​pelatihan proprioseptif pada kemampuan motor diperiksa diperkirakan oleh dua
tes kekuatan ledakan, tiga tes koordinasi dan dua tes kelincahan. Semua responden diuji sebelum penerapan perlakuan eksperimental (pre-test) dan? Er selesai
(post-test) nya. Untuk menguji di? Perbedaan-perbedaan dalam hasil yang dicapai antara pengukuran awal dan? Nal untuk setiap kelompok, t-test untuk sampel
dependent digunakan. Untuk menentukan di? Perbedaan-perbedaan antara kelompok-kelompok di awal dan? Pengukuran nal, t-test untuk sampel independen
digunakan. Dengan membandingkan hasil dari awal dan? Pengukuran nal, perbaikan dalam semua tes untuk kemampuan diamati dianggap dalam kelompok
eksperimen, sementara perbaikan dalam tes koordinasi dan uji satu kelincahan itu melihat pada kelompok kontrol. Pengujian di? Perbedaan-perbedaan dalam
hasil antara kelompok-kelompok dalam? Nal ukur yang ment menunjukkan bahwa ada di? Ered hanya dalam tes kelincahan, dan mendukung kelompok
eksperimen. Berdasarkan hasil yang diperoleh, kesimpulannya adalah bahwa penerapan pelatihan proprioseptif di pesenam berirama dapat berkontribusi untuk
peningkatan kelincahan, sedangkan pada kemampuan diamati lain kita tidak bisa meyakinkan mengklaim perbaikan yang merupakan produk langsung dari
pelatihan proprioseptif.

Kata kunci: PROPRIOCEPTIVENESS / Senam irama / GADIS

PENGANTAR pelatihan proprioseptif adalah jenis pelatihan yang di? pengaruh

kemampuan motorik berada di dasar dari setiap aktivitas fisik,
dari biasa, gerakan sehari-hari untuk perfor- Mance berbagai teknik
olahraga. ? ey signi? cant-
ly berkontribusi biologis tetapi juga aspek psikologis dan sosial dari
kehidupan, dan perawatan ment mengembangkan- mereka mengalikan e
diinvestasikan? ort melalui peningkatan kesehatan dan membangun
pada di? kemampuan erent bermotor belum diteliti sepenuhnya. Hal
ini diarahkan pada tion stimulasi dari proprioceptors dengan tujuan
untuk memprovokasi iklan- menyamakan respon motor, yang
terutama kontribusi untuk stabilitas sendi dan keseimbangan seluruh
tubuh, dan kemudian juga lebih tepat dan lebih e? Sien per-
Formance semua jenis gerakan. ?
adalah meningkatkan

kepribadian emosional yang stabil dengan status sosial yang memadai.
Mengingat pentingnya kemampuan motorik, mereka o? En
subjek penelitian. Profesional terus mencari di? Metode pelatihan
erent dan jenis pelatihan yang dapat berkontribusi untuk
perbaikan mereka, terutama dalam masa pertumbuhan dan
perkembangan.
proprioception itu sendiri serta serangkaian kemampuan mo- tor
lainnya, yang, berkat penerimaan tepat waktu rangsangan dari
proprioceptors, dapat dinyatakan lebih e? sien. ?
e paling penting untuk e? siensi
mengekspresikan kemampuan motorik yang rangsangan yang muncul
dari otot intrafusal? serat, yang disebut “spin otot dles”, Golgi organ
tendon dan sel darah Pacinian.

Surat menyurat ke: Slobodanka Dobrijević, E mail: slobodanka.dobrijevic@yahoo.com 71

Dobrijević MS et al, E ects pelatihan proprioseptif .., FISIK BUDAYA 2018.?; 72 (1): 71-79
reseptor ese bereaksi terhadap perubahan dalam ketegangan
dan panjang otot dan tendon, pada kecepatan dari perubahan ini,
serta perubahan postur tubuh dan bagian tubuh (Harris & Dudley
2000; Lep- hart & Fu 2000). Eksitasi dari reseptor ini ditransfer
sepanjang? Jalur erent untuk menurunkan atau tingkat er tinggi
dari sistem saraf pusat, sehingga aktivasi tepat waktu dari bles
unit motorik yang memadai ena- mempertahankan stabilitas tubuh
selama kegiatan statis dan dinamis (Laskowski, pendatang
baru-aney, & Smith, 1997).
pelatihan proprioseptif itu? pertama digunakan dalam bilitation
kawasan rehabilitasi, kebanyakan o? en di pergelangan kaki dan
lutut. Ditemukan bahwa penerapannya meningkatkan stabilitas tional
func- sendi, itu memberikan kontribusi untuk im-perbaik an dari
gambaran klinis di terganggu Status tanian pos- dan signifikan cantly
mengurangi frekuensi cedera berulang (Irrgang et al, 1994?.; Weste
et al, 1996;. Bernier & Perrin, 1998; Elis & Rosenbaum, 2001;. Vad et
al, 2002; Liu Ambrose et al, 2003).. Itu sangat cepat diterima dalam
olahraga elit terutama sebagai pencegahan cedera. Sejumlah besar
penulis menekankan bahwa peningkatan respon neuro-otot untuk
eksitasi reseptor kinestetik dapat menjadi faktor kunci dalam e
pengurangan efektif dari risiko dari cedera (Gau n, Tropp & Odenrick,
1988;?? Sheth et al. , 1997; Robbins & Waked, 1998; Eils, Schröter
et al,. 2010). Gerakan Sadar dimulai tahun korteks serebral terlalu
lambat untuk mencegah cedera dalam situasi yang mendesak, dan
diperkirakan bahwa re tulang belakang? mantanku adalah mereka
yang berkontribusi lebih cepat dan aktivasi tepat waktu dari cles
stabilizer mus- (Laskowski et al. , 1997).
Pada orang yang sehat positif e? Ects ​ini kereta-ing terutama
kembali? Ected dalam peningkatan kemampuan untuk menjaga
keseimbangan yaitu, pengurangan postural osilasi (Ho? Man & Payne,
1995), sementara di nya? Pengaruh pada di? kemampuan erent motor
tidak sepenuhnya diteliti. Kebanyakan penulis diperiksa dalam? Pengaruh
pelatihan proprioseptif pada kemampuan untuk menyeimbangkan dan
mereka semua menekankan nya positif dalam? Pengaruh pada
kemampuan ini, baik pada orang dewasa (Gio sidou et al, 2006;?. Yaggie
& Campbell, 2006; Granacher, Gollhofer & Kriemler, 2010;.
Romero-Franco et al, 2012), dan pada anak-anak (Dobrijević,
Moskovljević dan Dabović,
2016). Ketika datang ke kekuatan, berbagai penulis setuju bahwa
penerapan proprioceptive ing kereta-tidak memiliki di? Pengaruh pada
kemampuan motor ini, tetapi itu
72
positif sebuah dll laju pembangunan kekuatan? (ber Gru- &
Gollhofer, 2004;. Granacher et al, 2010).
? Temuan di penulis erent mempertimbangkan pengaruh di-
pelatihan proprioseptif pada kekuatan sive explo- dan kelincahan
yang berbeda-beda, o en bahkan menentang (Yaggie & Campbell,
2006;?? Cressey et al, 2007;. Simek, Milanovic & Jukic . 2008;
Granacher et al, 2010).. ?
ere adalah insu? Data efisien di dalam? pengaruh
pelatihan proprioseptif pada koordinasi (Lukic,
2010), dan yang sudah ada tidak o? Er jelas an- swer untuk
pertanyaan ini.
ere sedikit data tentang dalam? pengaruh pelatihan ceptive
proprio- pada pengembangan hubungan motorik abili- pada atlet,
yaitu tempatnya di? persiapan fitness atlet. Dobrijević et al. (2016)
menunjukkan bahwa penerapan pelatihan proprioseptif di pesenam
muda berirama dapat signi? Cantly berkontribusi pada
pengembangan keseimbangan sebagai salah satu yang penting
kemampuan tor mo- untuk sukses di cabang olahraga ini.
Beberapa penulis yang meneliti di pengaruh pelatihan oceptive
propri- pada spesifik teknik c olahraga?? (Wolf-Cvitak et al, 2002;.
Šebić-Zuhrić, Rađo dan Bonacin, 2007), mencatat bahwa,
mengandalkan sintetik kinaes- perasaan, belajar gerakan tertentu
dalam olahraga, seperti senam ritmik, dapat signi? cantly
dipercepat dan bahwa pelatihan proprioseptif merupakan signi?
tidak bisa berarti untuk perbaikan tertentu? teknik c di senam
ritmik.
Mengingat bahwa dalam? Pengaruh pelatihan proprioseptif
pada kekuatan peledak, kelincahan dan tion koordinator tidak
sepenuhnya diperiksa, bahwa penelitian sebelumnya ditangani
dengan sampel orang dewasa, dan bahwa ada data dalam?
Pengaruh pelatihan ini pada teknik c spesifik?, tapi tidak pada
ikatan motor abili- dalam senam ritmik, datanglah ide realisasi
penelitian ini. ?
e Tujuan dari penelitian ini adalah
untuk memeriksa di? pengaruh pelatihan proprioseptif pada
kelincahan, koordinasi dan kekuatan ledakan dari otot-otot kaki di
pesenam muda berirama.
METODE
adalah penelitian merupakan studi longitudinal dilakukan
pada sampel dari gadis-gadis yang melatih senam ritmik untuk
memeriksa e? Ects ​pelatihan tive propriocep- pada kelincahan,
koordinasi dan kekuatan ledakan kaki.
 Dobrijević MS et al, E ects pelatihan proprioseptif .., FISIK BUDAYA 2018.?; 72 (1): 71-79
sampel
e sampel responden terdiri dari 74 perempuan sehat (umur 8 ±
0,8) yang sudah berlatih senam amatir berirama dalam “Dalam”
Gymnas- tic Klub di Belgrade. Semua gadis-gadis telah terlibat dalam
jenis pelatihan selama 1-2 tahun, dan sesi pelatihan mereka 60 menit
dua kali seminggu. Dengan menggunakan metode sampel acak, mereka
dibagi menjadi dua kelompok, eksperimen (Е) - 43 anak perempuan dan
kontrol (К) - 31 anak perempuan. Anak perempuan dan orang tua
mereka diberitahu tentang semua rincian penelitian, dan orang tua
memberikan persetujuan tertulis untuk partisipasi perempuan dalam
penelitian ini.
protokol eksperimental
Semua responden diuji sebelum mencement com-
percobaan (awal pengukuran-Т1) dan er 12 minggu
penerapan pengobatan eksperimental? (Pengukuran nal -?
Т2).
e sampel variabel mencakup dua variabel untuk penilaian
kelincahan, tiga untuk koordinasi dan dua untuk penilaian
kekuatan kaki peledak. Semua ables variabel- diukur dengan
tes standar yang validitas dan reliabilitas sudah pernah con
rmed?:
• Agility - Tes 20 yard ( 20Y) (Milanovic, 2003) dan tes
kelincahan Lateral - (. Metikoš et al, 1989) perubahan uji
lateral yang arah (LAT),
• koordinasi - Memutar / kelincahan di udara
(ОuV) (Kurelić et al. 1975), Angka delapan dengan membungkuk
dan melompat ( ОsS) (Euro? T, 1988),
Melompati dan menarik di bawah ( PiP) - (Me- tikoš et al,
1989),.
• kekuatan ledakan dari otot-otot kaki - Counter gerakan
melompat ( CMJ) (Enoksen, Tonnessen & Shalfawi, 2009)
dan Berdiri lompat jauh test (LJ) (Euro? t, 1988).
pengujian
e responden yang akrab dengan tocol tes pro sebelum
awal pengukuran. Setiap responden harus satu percobaan,
diikuti oleh dua KASIH ukur yang, dan hasil yang lebih baik
digunakan untuk analisis. Istirahat antara uji coba 3-5 menit,
yang cukup untuk pemulihan responden dan untuk menghindari
potensi di? Pengaruh kelelahan di mengenai kinerja berikutnya
(Spencer et al., 2008). Sebelum setiap tes, responden diminta
untuk? Nish tugas yang diberikan secepat mungkin di kelincahan
dan koordinasi tes, sedangkan dalam tes kekuatan ledakan
mereka giv-
en petunjuk untuk melompat setinggi mungkin (CMJ), atau selama
mungkin (LJ). Semua tes diselesaikan pada pagi hari di pusat
olahraga aula “Novi BE- ograd”. Selama pengujian responden
memakai olahraga keluar? T.
Tes 20 yard (20Y) dilakukan dengan 20-yard-berjalan pada
kecepatan imum max- dengan satu 90 0 berbalik dan dua 180 0 ternyata.
Dalam posisi awal, responden dihidupkan sekutu kemudian- dalam arah
gerakan. ? e responden
dimulai dari tengah; dia berjalan ke mark er cone yang tepat (5y = 4.55m),
kemudian ke le tersebut? penanda kerucut (10y = 9.1m), dan pada akhir
ke satu di dle pertengahan (5y = 4.55m). Lateral tes kelincahan (LAT) dilakukan
dengan bergerak menyamping (sideway langkah) dengan kecepatan
maksimum sepanjang jalan ditarik 4 meter. ?
e respond-
berdiri ent di belakang garis start, ternyata lateral dalam arah
gerakan. Dia mulai pada tanda yang dibuat oleh orang yang
mengukur waktu dan bergerak sepanjang jalan selama 6 kali
(6x4m), tanpa mengubah orientasi dalam ruang (hanya arah
ment move- berubah).
Melompati dan menarik di bawah (PiP) dilakukan di ruang 7.5m
panjang, di mana pada setiap 1.5m ada satu segmen kotak kubah
vertikal ditempatkan, total empat, dan 1,5 juta di belakang segmen
terakhir ada garis untuk mengubah kembali. ?
e responden berdiri di belakang
garis start dan pada tanda yang dibuat oleh orang yang mengukur
waktu, dia mulai bergerak. Dia melompat di atas? Pertama dan
merangkak di bawah kedua untuk melewati di kedua arah.
Memutar / kelincahan di udara (OuV) dilakukan ketika
responden mulai bergerak dari posisi duduk di 4 obat bola,
menghadap ke arah yang berlawanan dengan arah gerakan.
Pada tanda orang yang mengukur, responden harus melakukan
back- bangsal gulungan secepat mungkin, berdiri, dan bentuk
per- roll maju atas obat bola tanpa menyentuh mereka. A er
depan roll, ent respond- berbalik untuk 180 0 dan menyentuh
semua bola 4 kedokteran dengan telapak tangannya.
Angka delapan dengan membungkuk dan melompat (OSS) dilakukan
dengan bergerak antara tiga posting ditempatkan di garis pada jarak
2,5 m. ? e pita elastis
membentang di antara mereka, di ketinggian pinggul dari
spondent ulang antara? pertama dan kedua, dan pada
ketinggian lutut antara kedua dan ketiga.
e responden harus pergi sekitar pos untuk waktu yang
sesingkat mungkin membungkuk di bawah
73
Dobrijević MS et al, E ects pelatihan proprioseptif .., FISIK BUDAYA 2018.?; 72 (1): 71-79
pita elastis ditempatkan pada ketinggian pinggul dan melompati pita elastis
ditempatkan pada ketinggian lutut.
lompat jauh (LJ) dilakukan pada? di permukaan non-licin ditandai
dengan tempat untuk melompat dan untuk take-o ?. ?
e tugas untuk responden adalah untuk melompat
selama mungkin, dan jarak diukur dari garis melompat dari tempat
di mana responden menyentuh tanah dengan tumitnya. Countermove-
melompat ment, CMJ dilakukan pada permukaan kontak (New- tes
Powertimer, 300-series). ?
e berdiri responden
tegak pada permukaan dengan kakinya selebar terpisah sebagai pinggul. ?
en dia melakukan lompatan countermovement dengan lengan
ayun.
Program percobaan model pelatihan
proprioseptif
Pada periode 12 minggu (24 pelatihan), kelompok perimental
mantan memiliki pelatihan proprioseptif sebelum rutin pelatihan
senam ritmik mereka, sedangkan kelompok kontrol hanya
pelatihan rutin untuk waktu itu. ?
e pelatihan proprioseptif mulai 15 menit lebih
sebelum rutin pelatihan senam ritmik, dan sebagian
melanjutkan selama pelatihan reguler.
adalah jenis organisasi diterapkan karena lingkup pekerjaan
di eksperimental dan kelompok kontrol, yang dicapai karena
waktu latihan aktif dan beristirahat berganti dalam interval
waktu yang sama dalam pelatihan proprioseptif. ?
e program propri-
pelatihan oceptive diwujudkan dengan menggunakan berbagai papan untuk
jenis pelatihan, seperti T-board, papan goyangan, papan keseimbangan, maka
dengan bola Pilates, balok keseimbangan rendah, sehingga? tikar. ?
e peserta diminta
untuk mempertahankan posisi yang seimbang selama sible pos- di
papan proprioceptive di tions menderita penyakit yang tidak stabil,
peserta menggunakan balok untuk melakukan cise exer- pada
permukaan kecil dukungan, dan tikar digunakan untuk merangsang
proprioceptrs dengan mengubah kualitas permukaan (melakukan latihan
pada hard dan kemudian pada begitu? permukaan). Di? Tugas erent
dilakukan dengan mata terbuka dan tertutup, pada satu atau kedua kaki,
dan pada tahap selanjutnya speci? C teknik senam ritmik diperkenalkan
(misalnya, balanc- ing dengan bola, lingkaran atau tali, melempar
berputar dan
74
menangkap ...) semua dengan tujuan membuat tugas yang lebih
kompleks dan meningkatkan stimulasi tor propriocep-. pelatihan
proprioseptif termasuk pemanasan selama 5 sampai 7 menit dan fase
utama dari pelatihan yang diselenggarakan oleh metode stasiun.
Selama setiap sesi pelatihan responden memiliki 3 tugas dilakukan
dalam 3 seri dengan waktu yang sama berolahraga dan pemu- lihan
antara seri (Jukic et al., 2003). ?
e gadis-gadis itu
kebanyakan o? en diselenggarakan di pasang, jadi salah satu yang melakukan
latihan sementara yang lain memiliki beristirahat. ? e isi
program ini direalisasikan pada awal pelatihan, dan total
durasi fase aktif pelatihan proprioseptif per responden adalah
tidak lebih dari 10 menit, sehingga tidak akan ada kegelisahan
dan kelelahan otot. Sebuah tion atten- khusus diarahkan
konsentrasi Ent respond- dalam melakukan tugas-tugas,
karena meningkatkan e siensi ow rangsangan dalam sistem
saraf pusat (Voight dan Cook, 1996), yang memberikan
kontribusi kepada lebih e -??? Siensi berolahraga.
pengolahan data statistik
Data yang dikumpulkan dalam penelitian ini diatur dan
diproses dalam prosedur statistik Microso? Program cel mantan,
versi 15 dan SPSS 22,0. Dari bidang statistik deskriptif, mean
aritmetik (Mean), standar deviasi (SD) dan standard error dari
pengukuran (SEM) dihitung untuk setiap variabel. uji
Shapiro-Wilks digunakan untuk menguji distribusi normal. ? Dari
bidang statistik komparatif, t-test untuk sampel independen
digunakan untuk menentukan perbedaan-perbedaan dalam hasil
antara kontrol dan kelompok eksperimen secara terpisah untuk
awal dan -?? Nal pengukuran, serta t-test untuk sampel
dependent untuk menentukan di? Erences dalam hasil antara
awal dan? pengukuran nal.
HASIL
Pengujian di? Perbedaan-perbedaan antara kelompok-kelompok di
pengukuran awal (Tabel 1) menunjukkan bahwa mereka tidak dif- fer di salah
satu tes diterapkan.
 Dobrijević MS et al, E ects pelatihan proprioseptif .., FISIK BUDAYA 2018.?; 72 (1): 71-79

Tabel 1. Pengujian di? Perbedaan-perbedaan antara kelompok-kelompok di pengukuran awal dan? Nal ( t-test untuk sampel independen)

pengukuran awal pengukuran akhir

E K E K
tes Berarti ± SD Berarti ± SD t p Berarti ± SD Berarti ± SD t p
20Y (detik) 7.94 ± 0.64 8.16 ± 0.52 - 1,496 0,14 7,62 ± 0,66 8,30 ± 1,04 - 2,922 0.01
LAT (detik) 16.26 ± 1.45 16,88 ± 1,60 - 1,647 0.10 14,93 ± 1,37 15,77 ± 1,86 - 2,041 0,05
PiP (detik) 19,36 ± 4,45 18,75 ± 4,03 0,562 0,58 18,07 ± 4,08 16,91 ± 3,28 1,153 0.25

OuV (detik) 7.38 ± 1.55 7,69 ± 1,61 - 0,771 0.44 6.22 ± 1.21 6,72 ± 1,22 - 1,564 0,12

Oss (detik) 8.83 ± 1.32 8.21 ± 1.09 1,923 0,06 7.27 ± 0.91 7.52 ± 1.20 - 0,934 0,35
CMJ
24,71 ± 4,49 25,34 ± 4,32 - 0,526 0.60 26,57 ± 4,49 24,68 ± 8,28 0,987 0.33
(cm)
LJ (cm) 114,95 ± 13,97 117,10 ± 16,32 - 0,585 0.56 122,62 ± 15,36 117,18 ± 20,44 1,187 0,24

Legenda: Е - kelompok eksperimen; kelompok kontrol К-; SD-standar deviasi; t - hasil t-test; p- signi? cance dari di? selisih

Tabel 2 menunjukkan di? Perbedaan-perbedaan dalam hasil yang kelompok menunjukkan perbaikan di semua tes, sedangkan kelompok kontrol
dicapai antara pengukuran awal dan? Nal pada kedua kelompok. ? menunjukkan perbaikan dalam semua tes tion koordinator dan dalam satu tes
Hasil ese menunjukkan bahwa eksperimental kelincahan (LAT).

Meja 2. Pengujian di? Perbedaan-perbedaan antara awal dan? Pengukuran nal ( t-test untuk sampel dependent)

kelompok eksperimen kelompok kontrol

tes
Meand ± SD SEM t p ES Meand ± SD SEM t p ES

20Y (detik) 0.33 ± 0.53 0,09 3,683 0,001 - 0,50 0,04 ± 0,83 0,18 0,212 0,834 0,26

LAT (detik) 1,29 ± 0,91 0,16 8,277 0.000 - 0.92 1,24 ± 1,61 0,32 3,854 0,001 - 0,69
PiP (detik) 1,18 ± 2,74 0,52 2,274 0.031 - 0,29 1,75 ± 2,72 0,57 3,083 0,005 - 0,46
OuV (detik) 1,20 ± 1,08 0.19 6,32 0.000 - 0,75 1,06 ± 1,29 0,27 3,956 0,001 - 0.60
Oss (detik) 1,52 ± 0,90 0,16 9,586 0.000 - 1,18 0,67 ± 0,81 0,17 3,877 0,001 - 0,63
CMJ (cm) - 2,17 ± 2,82 0,67 - 3,264 0,005 0,41 2,03 ± 6,51 1,45 1,395 0,179 - 0,15
LJ (cm) - 8.26 ± 11,80 1,91 - 4,319 0.000 0,55 - 1.00 ± 17,86 3.44 - 0,291 0,773 0.00

Legenda: Meand - mean aritmetik dari di dalam selisih antara awal dan pengukuran nal??; SD-standar deviasi; SEM- standard error; t - hasil
t-test; p- ? Signi cance dari selisih?; ES-e? Ukuran dll

Dengan membandingkan hasil antara tal experimen- dan
kelompok kontrol dalam? Pengukuran nal (Tabel 1), ditetapkan bahwa
ada di? Perbedaan-perbedaan antara hasil hanya dalam tes
kelincahan.
DISKUSI
Hasil pengujian dari pengukuran awal menunjukkan bahwa kontrol
dan kelompok eksperimen tidak di? er di salah satu kemampuan yang
diamati, dan bahwa di dalam? perbedaan-perbedaan diperoleh pada
pengukuran nal? dapat dikaitkan dengan dalam? pengaruh dari faktor
eksperimental .
Dengan mengamati hasil antara awal dan pengukuran nal, dapat
dicatat bahwa kelompok imental exper- dicapai perbaikan dalam
semua tes, sedangkan kelompok kontrol membuat perbaikan dalam
tes pentahbisan co-dan uji satu kelincahan. Berdasarkan hasil
tersebut, dapat disimpulkan bahwa pelatihan senam ritmik itu sendiri
adalah su? Sien sebagai stimulus untuk perbaikan koordinasi, seperti
yang diharapkan, mengingat bahwa senam ritmik milik olahraga di
mana hasil sangat tergantung pada perkembangan ini ity abil-.
Dengan membandingkan hasil antara kelompok eksperimen dan
kontrol pada pengukuran nal?, Tidak ada di? Perbedaan-perbedaan
di antara mereka di? Nal itu dapat mengukur

75
Dobrijević MS et al, E ects pelatihan proprioseptif .., FISIK BUDAYA 2018.?; 72 (1): 71-79

urement, sehingga peningkatan koordinasi tidak dapat dikaitkan kekuatan kaki pada anak-anak usia erent di?, termasuk dida- lamnya sampel
dengan di? pengaruh pelatihan proprioseptif. Menurut hasil studi anak-anak dari kedua jenis kelamin, dalam beberapa studi masa depan.
sebelumnya, dalam beberapa koordinasi tes penulis
menemukan perbaik an im-bawah di pengaruh pelatihan
proprioseptif, tapi tidak di semua tes?; dan studi ini dilakukan
pada sampel responden dari kedua jenis kelamin, dari 15 KESIMPULAN
sampai 19 tahun usia (Lukic, 2010).
Berdasarkan hasil yang disajikan dan pembahasan dapat
Agility, yaitu, segmen kemampuan ini yang berkaitan dengan dengan jelas menyimpulkan bahwa pelatihan proprioseptif memiliki
kecepatan perubahan arah gerakan (pard Shep- & Young, 2006), dampak positif pada perkembangan kelincahan pada anak
menunjukkan kecenderungan perbaik an im-bawah di? Pengaruh perempuan berusia 7-9, sementara jenis pelatihan terbukti menjadi
pelatihan proprioseptif. Temuan tersebut? sesuai dengan hasil insu? Efisien stimulus untuk devel - ngunan koordinasi. Dalam
Yaggie dan Campbell (2006), dan partial- ly dengan hasil Salaj et al. kombinasi dengan pelatihan senam ritmik, ings kereta-proprioseptif
(2007), yang menemukan signi? Perbaikan tidak bisa dalam memiliki positif e? Ects ​pada kekuatan ledakan kaki pada anak
kemampuan ini di bawah di? Pengaruh pelatihan proprioseptif di uji perempuan usia ini. ?
20-yard. Cressey et al. (2007) tidak? Nd signi? Tidak bisa e pengembangan
peningkatan kelincahan bawah dalam? Pengaruh pelatihan ini, dan diamati kemampuan motorik bawah di? pengaruh pelatihan prioceptive
alasan untuk itu mungkin spesifik? C sampel dari pemain sepak pro pada anak-anak harus sekutu tambahan-diperiksa, dengan
bola, yang terkenal untuk veloped kelincahan yang sangat de-. memasukkan ke anak-anak studi dari kedua jenis kelamin dan usia erent
Sebuah studi di masa depan harus F- sess di? Pengaruh pelatihan di?.
proprioseptif pada kemampuan ini pada anak-anak dari kedua jenis
kelamin dan di di? Periode erent pembangunan.
Pengakuan:
Desain stydy ini dipresentasikan pada konferensi tional
interna- “Antropologi dan theoantro- pandangan pological
Dalam tes kekuatan ledakan, kelompok eksperimen aktivitas fisik dari Konstantin Agung sampai sekarang”,
menunjukkan perbaikan, sementara kemajuan tidak tercatat pada Kopaonik, Serbia, 22-25. Maret 2017.
kelompok kontrol. ? e perbandingan
hasil dari? titik pengukuran nal fakta bahwa pelatihan e kertas adalah bagian dari penelitian yang dilakukan
proprioseptif tidak tive posi- di? pengaruh pada dalam proyek dari Departemen Pendidikan, Sains dan
pengembangan kemampuan ini. Di sisi lain, itu harus Pengembangan Teknologi Republik Ser- bia: E Ects ​aktivitas
dipahami bahwa kelompok imental exper- memiliki hasil fisik diterapkan dalam tion locomo-, metabolisme, psikososial
sedikit lebih lemah pada pengukuran itial in, tapi hasil juga dan status pendidikan penduduk R. Serbia. No 47.015, siklus
sedikit lebih baik di pengukuran nal?. ? diperpanjang ilmiah? C proyek 2011-2018.
adalah mengarah pada kesimpulan
bahwa pelatihan senam ritmik di tion combina- dengan pelatihan
kekuatan ledakan proprioceptive mungkin signi? cantly meningkatkan
kekuatan ledakan kaki pada anak perempuan berusia 7-9. penelitian
sebelumnya, yang dilakukan pada orang dewasa dan dengan
penggunaan tes yang sama, berada dalam mimpimu FA positif di
pengaruh pelatihan proprioseptif pada kekuatan kaki peledak?
(Cressey et al, 2007;.. Granacher et al, 2010). Selain itu, periode
sensitif untuk pengembangan kekuatan ledakan adalah periode
antara usia 10 dan 12 (Гужаловский, 1984, Drabik, 1996), ketika
reaksi lebih besar dari organisme anak untuk rangsangan ini dapat
diharapkan. Semua di atas harus diperhitungkan dan
menginvestigasi dalam? Pengaruh pelatihan ini pada ledakan

76
 Dobrijević MS et al, E ects pelatihan proprioseptif .., FISIK BUDAYA 2018.?; 72 (1): 71-79
REFERENSI
1. Bernier, JN, & Perrin, DH (1998). E? Dll pelatihan
koordinasi proprioception dari pergelangan kaki
fungsional tidak stabil. Jurnal Orthopae- dic & Sports
Physical? erapy, 27 (4), 264-275.
2. Cressey, EM, Barat, CA, Tiberio, DP, Kraem- er, WJ, &
maresh, CM (2007). ? ee? Ects ​sepuluh
minggu rendah-tubuh pelatihan permukaan yang tidak stabil pada
penanda kinerja atletik. e Journal of
Kekuatan & penyejuk Penelitian, 21 ( 2), 561-567.
3. Dobrijević, S., Moskovljević, L., & Dabović, M. (2016). ?
e di? pengaruh pelatihan proprioseptif pada
keseimbangan pesenam berirama muda. Facta Uni- versitatis,
Seri: Pendidikan Jasmani dan Olahraga,
247-255.
4. Drabik, J. (1996). Anak-anak dan Olahraga Pelatihan.
Pulau Point, VT: Stadium Publishing Company.
5. Elis, E., & Rosenbaum, D. (2001). Sebuah program latihan
proprioceptive multi-stasiun pada pasien dengan ketidakstabilan
pergelangan kaki. Medicine & Science di Sport & Exercise, 33 (12),
1991-1998.
6. Eils, E., Schröter, R., Schröder, M., Gerss, J., & Rosenbaum, D.
(2010). Multistation propriocep- program latihan tive mencegah
pergelangan kaki melukai di basket. Medicine & Science di
Sport & Exer- Cukai, 42 (11), 2098-2105.
7. Enoksen, E., Tonnessen, E., & Shalfawi, S. (2009). Validitas
dan reliabilitas er pengujian sistem 300-series® yang Newtest
Daya tim-. Jurnal ilmu olahraga, 27 ( 1), 77-84.
8. UJI EROPA DARI kebugaran, (1988), Dewan Eropa,
Roma.
9. Ho? Manusia, M., & Payne, VG (1995). ? ee? Ects
pelatihan pergelangan kaki disk yang proprioseptif pada mata pelajaran
sehat-. Journal of Orthopaedic & Sports Physical
erapy, 21 (2), 90-93.
10. Harris, T., & Dudley, G. (2000). Neuromuscu-
lar Anatomi dan Adaptasi ke udara. Baechle ( pp.
15-25). TR & Earle, RW (Eds.) Kekuatan tional Na dan
Conditioning Association (2) edisi.
11. Gau? N, H., Tropp, H., & Odenrick, P. (1988). E? Ects ​pelatihan disc
pergelangan kaki pada trol con postural dengan ketidakstabilan
fungsional dari sendi pergelangan kaki. Internasional Journal of
Sports Medicine, 9 (2), 141-144.
12. Gio? Sidou, A., Malliou, P., Pa? S, G., Beneka, A.,
Godolias, G., & Maganaris, CN (2006). ?
e? Ects ​dari socce rtraining dan waktu keseimbangan
pelatihan pada kemampuan keseimbangan. European Journal of Applied
Physiology, 96 ( 6), 659-664.
13. Granacher, U., Gollhofer, A., & Kriemler, S. (2010). E? Ects
​pelatihan keseimbangan pada bergoyang postural, kekuatan
ekstensor kaki, dan melompat tinggi pada remaja. kuartalan
penelitian untuk latihan dan olahraga, 81 ( 3), 245-251.
14. Gruber, M., & Gollhofer, A. (2004). Dampak sensori
pelatihan bermotor pada tingkat kekuatan devel-opment
dan aktivasi saraf. jurnal Eropa fisiologi diterapkan, 92 ( 1-2),
98-105.
15. Гужаловский, А.А. (1984): Проблема критиче- ских
периодов онтогенеза и ее значение для теории и
практики физического воспитания. [? E masalah periode
ontogeni kritis dan yang signifikan? Cance untuk teori dan
praktek pendidikan jasmani. Dalam bahasa Rusia]. Физкультура
и спорт, С. 211-224.
16. Irrgang, JJ, Whitney, SL, & Cox, ED (1994). Saldo dan
pelatihan proprioseptif untuk tasi rehabili- dari ekstremitas
bawah. Journal of Sport Re- habilitasi, 3 (1), 68-83.
17. Jukic, I., Milanovic, L., Simek, S., Nakic, J., & KOMES, Z.
(2003). Metodika proprioceptivnog treninga na Balans
pločama. [Metode pelatihan oceptive propri- di piring
keseimbangan. Di Kroasia]
Kondicijski Trening, 1 (1), 55-59.
18. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanovic, M., Sturm,
J., Radojevic, DJ., & Viskić-Štalec, N. (1975). Struk- tura i
razvoj morfoloških saya motoričkih dimenzija omladine. [ Struktur
dan pengembangan phological mor- dan dimensi motorik
pemuda. Dalam Serbo-Kroasia]. Institut za naučna
istraživanja Fakulteta za? Zičko vaspitanje, Beograd.
19. Laskowski, ER, Newcomer-aney, K., & Smith,
J. (1997). Re ning rehabilitasi dengan pelatihan ception
proprio-: Mempercepat kembali bermain. e
Dokter dan obat-obatan Olahraga, 25 ( 10).
20. Lephart, SM, & Fu, FH (2000). Proprioception dan
neuromuskular Control dan Joint Stabilitas. Champaign, II:
Kinetics Manusia.
21. Liu-Ambrose, T., Taunton, JE, MacIntyre, D., McConkey,
P., & Khan, KM (2003). ? ee? Ects
dari proprioseptif dari latihan kekuatan pada fungsi romuscular
neutrofil dari ACL lutut direkonstruksi: uji coba klinis secara
acak. Scandinavian Journal of Medicine dan Sains dalam
e Olahraga, 13 (2), 115-123.
77
Dobrijević MS et al, E ects pelatihan proprioseptif .., FISIK BUDAYA 2018.?; 72 (1): 71-79
22. Lukic, A. (2010). Efekti proprioceptivnog trenin- ga na
razvijanje ravnoteže saya poboljšanje tehnike izvođenja u
sportskom plesu. [PhD tesis:?
e? Ects ​pelatihan proprioseptif pada pengembangan
keseimbangan dan meningkatkan teknik per- membentuk
dalam menari olahraga. Serbia]. Doktors- ka disertacija,
Univerzitet u Banja Luci, Fakultet zičkog vaspitnja i sporta,
Banja Luka.
23. Metikoš, D., Hofman, E., Prot, F., Pintar, T., & Oreb, G.
(1989). Mjerenje bazičnih motoričkih dimenzija sportaša
[Pengukuran karakteristik motorik dasar atlet. Dalam
Kroasia]. Zagreb, Fakultas Fisik Budaya Universitas
Zagreb.
24. Milanovic, L. (2003). 20 Jardi - tes za procjenu agilnosti. [20
yard - tes kelincahan. Dalam Kroasia].
Kondicijski Trening, 1 ( 1), 12-13.
25. Robbins, S., & Waked, E. (1998). Faktor associ- diciptakan dengan cedera
pergelangan kaki. Tindakan pencegahan.
Obat olahraga, 25 (1), 63-72.
26. Romero-Franco, N., Martínez-López, E., Lo- mas-Vega,
R., Hita-Contreras, F., & Martínez-Amat, A. (2012). E?
Ects ​program pelatihan proprioseptif pada stabilitas inti
dan pusat kontrol gravitasi di pelari.
e Journal of
Kekuatan & penyejuk Penelitian, 26 ( 8), 2071-
2077.
27. Sheppard, JM, & Young, WB (2006). Agility literatur:?
Klasi kation, pelatihan dan pengujian. Jurnal ilmu
olahraga, 24 ( 9), 919-932.
28. Sheth, P., Yu, B., Laskowski, ER, & An, KN (1997). Ankle
pelatihan disk dalam? Uences waktu reaksi otot yang dipilih
dalam keseleo pergelangan kaki simulasi.
e American Journal of Sports Medicine,
25 (4), 538-543.
29. Spencer, M., Dawson, B. Goodman, C., Das- combe, B., &
Bishop, D. (2008). Kinerja dan metabolisme dalam latihan
lari berulang: e ect dari?
78
intensitas pemulihan. European Journal of Applied Physiology, 103,
545-552.
e 30. Šebić-Zuhrić, L., Rađo, I. i Bonacin, D. (2007). Efekti
proprioceptivnog treninga na rezultate u speci? Čnim
gibanjima ritmičke gimnastike. [E? Ects ​pelatihan
proprioseptif pada hasil di tertentu? Gerakan c senam
ritmik. Di Kroasia] Acta Kinesiologica, 1 (2007) 1: 30-37.
31. Simek, S., Milanovic, D., & Jukic, I. (2008). ? e
e? Ects ​pelatihan proprioseptif pada melompat dan
kelincahan kinerja. Kineziologija, 39 ( 2), 131-141.
32. Vad, V., Hong, HM, Zazzali, M., Agi, N., & basket rai, D.
(2002). rekomendasi latihan di letes ath- dengan earlyo
steoarthritis lutut. kedokteran olahraga, 32 ( 11), 729-739.
33. Voight, ML, & Cook, G. (1996). kation appli klinis tertutup
rantai latihan kinetik. Journal of Sport Rehabilitasi, 5 ( 1),
25-44.
34. Wester, JU, Jespersen, SM, Nielsen, KD, & Neumann, L.
(1996). papan goyangan pelatihan er keseleo parsial
ligamen lateral kle an- -? penelitian secara acak
prospektif. Jurnal Ortopedi dan Olahraga Fisik?
erapy, 23 (5),
332-336.
35. Wolf-Cvitak, J., Grcic-Zubčević, N., & Dolančić,
A. (2002). persepsi kinestetik dalam senam ritmik
terbuka vs kinerja mata tertutup. Di
D. Milanovic & F. Prot (Eds.). Kinesiology - Perspektif Baru,
Proceedings, 3 Internasional Sci- enti c Conference?. Opatija,
25-29 September, pp. 253-256. Zagreb: Fakultas Kinesiology,
sity Univer- dari Zagreb.
36. Yaggie, JA, & Campbell, BM (2006). E? Ects ​pelatihan keseimbangan
pada keterampilan yang dipilih. e jurnalistik yang
nal Kekuatan & penyejuk Penelitian, 20 ( 2), 422-428.
 Dobrijević MS et al, E ects pelatihan proprioseptif .., FISIK BUDAYA 2018.?; 72 (1): 71-79

EFECTOS DE LA aplicación DE ENTRENAMIENTO PROPIOCEPTIVO SOBRE LA

FUERZA, AGILIDAD Y COORDINACIÓN DE Jóvenes GIMNASTAS RÍTMICAS

Resumen
El Objetivo de la presente Investigacion era examinar la di? Uencia del entrenamiento sobre la Fuerza explosiva, agilidad y coordinación de las Niñas de 7-9 años de Edad
que se entrenan en Gimnasia rítmica. Las mediciones se realizaron en una muestra de 74 Niñas sanas. La muestra se ha dividido en dos grupos: el grupo eksperimental (43
Niñas) y el grupo de control (31 niña). El grupo aplicaba eksperimental el entrenamiento propioceptivo en marco de sus entrenamientos regulares RG, en período de 12
semanas (24 entrenamientos). El grupo de control asistía solo rítmica los entrenamientos de Gimnasia. Para establecer los faktor efectos del sobre eksperimental las
capacidades Motrices seguidas se utilizaron los tes estandarizadas para valorar la Fuerza, coordinación y agilidad. Todas las Niñas examinadas fueron medidas antes de la
aplicación del faktor eksperimental (preprueba) y después de su terminación (postprueba). Para establecer la diferencia en los Resultados alcanzados entre la medición
inicial y? Nal para cada grupo, se utilizó prueba-t para las muestras dependientes. Para establecer la diferencia entre grupos en la medición inicial y? Nal se utilizó prueba-t
para las muestras independientes. Por ANALISIS de los Resultados de la medición inicial y? Nal se constató progreso en todos los atributos de las capacidades Motrices
seguidas en el grupo eksperimental. En las Niñas examinadas en el grupo de control se Noto progreso en el espacio de coordinación y agilidad. La prueba estadística de las
Diferencias de los Resultados entre los grupos en la medición? Nal demostró que la diferencia entre los grupos existe bersama en el espacio de agilidad nikmat del grupo
eksperimental. Sobre la basis de los Resultados obtenidos se llego kesimpulan que la aplicación de entrenamiento propioceptivo en las Niñas incluidas en el programa de
Gimnasia rítmica puede contribuir al aumento de los atributos Motrices que tienen di? Uencia en la agilidad, Mientras que en el espacio de las demás capacidades Motrices
seguidas no se puede con? rmar con seguridad que se ha notado progreso como resultado de la aplicación de entrenamiento propioceptivo.

Palabras claves: PROPIOCEPCION / CAPACIDADES Motrices / Gimnasia RÍTMICA / Ninas

Reacived: 16,10. 2017.

Diterima: 2018/03/20.

79
Физич. Култ. (Беогр.) 2018; 72 (1): 71-79 ФИЗИЧКА КУЛТУРА

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ ЧЛАНАК УДК: 796.412.015.1 doi:

10,5937 / zkul1801071D

ЕФЕКТИ ПРИМЕНЕ ПРОПРИОЦЕПТИВНОГ ТРЕНИНГА НА СНАГУ,

АГИЛНОСТ И КООРДИНАЦИЈУ МЛАДИХ
РИТМИЧАРКИ
Слободанка М. Добријевић, Лидија Московљевић, Милош Марковић, Милинко Дабовић

Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Србија

Сажетак
Циљ овог истраживања био је да се испита утицај проприоцептивног тренинга на експлозивну снагу, агилност и координацију
девојчица узраста 7-9 година које тренирају ритмичку гимнастику. Мерења су спроведена на узорку од 74 здраве девојчице.
Узорак је подељен у две групе: експерименталну (43 девојчице) и контролну (31 девојчица). Експериментална група је
примењивала проприоцептивни тренинг у оквиру својих редовних тренинга РГ, у периоду од 12 недеља (24 тренинга).
Контролна група је похађала само тренинге ритмичке гим- настике. Да би се утврдили ефекти експерименталног фактора на
праћене моторичке способности коришће- ни су стандардизовани тестови за процену снаге, координације и агилности. Све
испитанице мерене су пре почетка примене експерименталног фактора (претест) и након његовог завршетка (посттест).

- тест за зависне узорке. За утврђивање разлика између група на иницијалном и финалном мерењу коришћен je t -тест за независне
узорке. Анализом резултата иницијалног и финалног мерења констатован је напредак код свих праћених моторичких способности у
експерименталној групи. Код испитаница у контролној групи забележен је напредак у простору координације и агилности. Статистичко
тестирање разлика резултата између група у финалном мерењу показало је да разлике између група постоје само у простору
агилности и то у корист експерименталне групе. На основу добијених резултата дошло се до закључка да примена проприоцептивног
тренинга код девојчица укључених у програм ритмичке гимнастике може допринети прирасту моторичких способности које имају утицај
на агилност, док се у простору преосталих праћених моторичких способности не може са сигурношћу тврдити да је забележен напредак
као резултат примене проприоцептивног тренинга. Kључне речи: ПРОПРИОЦЕПЦИЈА / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / РИТМИЧКА
ГИМНАСТИКА / ДЕ ВОЈЧИЦЕ

УВОД та и развоја. Метод тренинга, чији утицај и веза са

Моторичке способности налазе се у основи чо- векове
локомиције, самим тиме оне су доминан- тан фактор његове
ефикасности током физичке активности. Оне значајно утичу,
како на биоло- шки, тако и на психолошки и социјални аспект
човековог живота.
С обзиром на важност моторичких способно- сти у
постизању моторичке писмености, оне су често предмет
истраживања. Стручњаци често истражују различите
тренажне методе и врсте тренинга које могу допринети
њиховом побољ- шању, што је од посебног значаја у
периоду рас-
различитим моторичким способностима, који још увек није у
потпуности истражен, је пропри- оцептивни тренинг. Овај тип
тренинга је усмерен на изазивање адекватног
неуромишићног одгово- ра након стимулације
проприоцептора. Примена овог метода, у првом реду
доприноси стабилности активних и пасивних стабилизатора
око зглобова, подстиче елементе пасивне и активне
равнотеже и стабилности читавог тела, а затим и
прецизнијем и ефикаснијем извођењу свих врста кретања.
Овим методом се усавршава контрак- тилност саме мишићне
ћелије. Најзначајније за то су дражи настале побуђивањем
интрафузалних

Кореспонденција са: Слободанка М. Добријевић, E mail: slobodanka.dobrijevic@yahoo.com 71

Добријевић М. С. и сар, Ефекти примене проприоцептивног тренинга ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2018.; 72 (1): 71-79
мишићних влакана, такозваних “мишићних вре- тена”,
Голџијевих тетивних органа и Пачинијевих телашаца. Ови
рецептори реагују на промене у напетости и дужини мишића
и тетива, на брзи- ну ових промена, као и на промене
положаја тела и делова тела (Harris & Dudley 2000; Lephart &
Fu
2000). Раздражења ових рецептора преносе се аферентним
путевима до нижих или виших ни- воа централног нервног
система, како би се пра- вовременом активацијом
одговарајућих мотор- них јединица омогућило одржавање
стабилности тела током статичких и динамичких активности
(Laskowski, Newcomer-aney, & Smith, 1997) . Про-
приоцептивни тренинг подстиче, у координа- ционом смислу
ефикасније извођење покрета и кретања, док у енергетском
смислу има утцај на ефикасност мишићног рада.
Проприоцептивни тренинг је примењиван најпре у
рехабилитацији, најчешће након повреда скочног зглоба
и колена. Утврђено је да се њего- вом применом
побољшава функционална стабил- ност зглобова,
доприноси побољшању клиничке слике код нарушеног
постуралног статуса и зна- чајно смањује фреквенције
поновног повређива- ња (Irrgang et al, 1994; Wester et al,
1996; Bernier & Perrin, 1998; Elis & Rosenbaum, 2001; Vad
et al, 2002; LiuAmbrose, et al, 2003). Резултати
истрживања у простору рехабилитације обезбедили су
довољно научних верификација за примену овог метода
у спорту. Велики број аутора истиче да побољшање
неуро-мишићног одговора на раздражење кине-
стетичких рецептора, може бити кључни фактор у
ефикасном смањењу ризика од повреде (Gau ?? n, Tropp
& Odenrick, 1988; Sheth et al, 1997; Robbins & Waked 1998
; Eils et al, 2010).
Код здравих особа позитивни ефекти овог тренинга
огледају се првенствено у побољшању одржавања
равнотеже, односно у смањењу посту- ралних осцилација
(Ho ?? man & Payne, 1995), док његов утицај на друге
моторичке способности није у потпуности истражен.
Предмет истраживања великог боја аутора је утицај
проприоцептивог тренинга на равноте-
72
жу и сви истичу његов позитиван ефекат на ову способност,
како код одраслих особа (Gio ?? sidou et al, 2006; Yaggie &
Campbell, 2006; Granacher, Gollhofer & Kriemler, 2010;
Romero-Franco et al,
2012), тако и код деце (Добријевић, Московље- вић и
Дабовић, 2016). Када је у питању јачина, различити аутори
се слажу да примена пропри- оцептивног тренинга нема
утицаја на ову мото- ричку способност, али да има
позитиван утицај на брзину прираста силе (Gruber &
Gollhofer, 2004; Granacher et al, 2010).
Налази аутора keselamatan питању утицаја пропри-
оцептивног тренинга на експлозивну снагу и агилност су
различити, често су и супроставље- ни (Yaggie & Campbell,
2006; Cressey et al, 2007; Simek, Milanovic & Jukic, 2008;
Granacher, et al,
2010). Мало је података о утицају проприоцеп- тивног
тренинга на координацију (Lukic, 2010), а постојеће
верификације науке у пракси не пружају довољно јасан
одговор на ово питање. Добријевић и сарадници (2016)
истичу да при- мена проприоцептивног тренинга код
младих ритмичарки може значајно допринети развоју
равнотеже, као једне од круцијалних моторич- ких
способности за успех у овој спортској грани. Неки други
аутори који су истраживали утицај проприоцептивног
тренинга на специфичну спортску технику (Wolf-Cvitak et
al, 2002; Šebić- Zuhrić, Rađo i Bonacin, 2007), наводе да
ослања- јући се на кинестетички осећај, учење
одређених покрета у спортовима, каква је и ритмичка
гим- настика, може значајно да убрза учење вештина, те
да проприоцептивни тренинг представља значајно
средство за овладавање специфичном тех- ником,
Дакле, предмет овог рада је утицај тренинга
проприоцепције на моторичке способности де- војчица
узраста 7-9 година. Циљ овог рада био је да се испита
утицај проприоцептивног тренинга на одабране моторичке
способности (агилност, координацију и снагу) младих
ритмичарки.
МЕТОД РАДА
Ово истраживање представља лонгитудинал- ну студију,
која је спроведена на узорку девојчица које ритмичку
гимнастику тренирају 1-2 године. Предмет рада је дефинисан
унутар ефеката про-
 Добријевић М. С. и сар, Ефекти примене проприоцептивног тренинга ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2018.; 72 (1): 71-79
приоцептивног тренинга на моторичке способно- сти
девојчица (агилност, координацију и експло- зивну снагу
ногу) у развојном периоду током кога учествују у
организованом тренингу ритмичке гимнастике.
Испитаници
Узорак испитаника чиниле су 74 здраве девој- чице, које
тренирају ритмичку гимнастику у Гим- настичком клубу “Ин” из
Београда. Све девојчице су укључене у овај програм вежбања
1-2 године, а тренирају два пута недељно у трајању од 60 ми-
нута. Оне су методом случајног узорка подељене у две групе,
експерименталну (Е) - 43 девојчице, узраста 8.1 ± 0,7
контролну и, узраста 7,9 ± 0,8 (К)
- 31 девојчица. Девојчице и њихови родитељи су
информисани о свим детаљима студије, и за уче- шће
девојчица у истраживању родитељи су дали писмени
пристанак.
Експериментални протокол
Све испитанице су тестиране пре почетка ек- сперимента
(иницијално мерење-Т1) и након 12 недеља примене
експерименталног третмана (фи- нално мерење - Т2). Узорак
варијабли обухватао је две варијабле за процену агилности,
три за процену координације и две за процену експлозив- не
снаге ногу. Све варијабле мерене су тестовима који су
стандардизовани и чија је валидност и по- узданост раније
потврђена, и то:
• агилност - тест 20 јарди (20 Y) (Milanovic,
2003) и тест латералне агилности- кораци у страну
(LAT) (Metikoš et al, 1989),
• координација -окретност у ваздуху (OuV) (Курелић, и
сар 1975.), осмица са сагињањем и прескакањем
(OSS) (Euro ?? t, 1988), пре- скакање и провлачење
(PiP) - (Metikoš et al,
1989),
• експлозивна снага мишића ногу - скок у вис из почучња
(countermovementjump, CMJ) (Enoksen, Tonnessen &
Shalfawi, 2009) и скок у даљ из места (LJ) (Euro ?? t,
1988).
Мерења
Испитанице су биле упознате са протоколом теста пре
почетка мерења. Свака испитаница је приликом сваког
појединачног теста имала један пробни покушај, затим су
изведена два мерења, а бољи резултат је издвојен за
анали- зу. Паузе између покушаја биле су 3-5 минута,
што је било довољно за опоравак испитаница и избегавање
евентуалног утицаја замора у следе- ћем извођењу
(Spencer, et al, 2008). Испитаница- ма су пре сваког теста
дате инструкције да што брже заврше постављен задатак, у
тестовима координације и агилности, док су у тестовима
експлозивне снаге добиле инструкције да ско- че што више
(CMJ), односно што даље (LJ). Сва тестирања су
спроведена у преподневним часо- вима, у дворани
Спортског центра “Нови Бео- град”. Испитанице су током
тестирања носиле спортску гардеробу.
Тест 20 јарди (20 Y) се изводи трчањем на 20 јарди
максималном брзином са једним окретом за 90 0 и два окрета
за 180 0. Ипитаница је у почет- ном положају окренута боком у
правцу кретања. Полази се са средине; прво трчи до десног
стуба- (5y = 4.55m), затим до левог стуба (10y = 9.1m), и на
крају до средњег (5y = 4.55m). Тест латералне агилности (LAT)
изводи се на кретањем странце (докорацима) максималном
брзином и то на обе- леженој стази дужине 4m. Испитаница
стоји иза стартне линије, боком окренута правцу кретања. На
знак мериоца започиње кретање, а стазу пре- лази укупно 6
пута (6x4m), не мењајући оријента- цију у простору (мења
само смер кретања).
Тест провлачење и прескакање (PiP) изводи се у простору
дужине 7,5m, где је на сваких 1.5 meter постављен keselamatan
један сегмент шведског сандука, укупно њих четири, seorang 1.5
meter иза последњег сегмен- та налази се линија окретишта.
Испитаница стоји иза стартне линије и на знак мериоца
започиње кретање. Наизменично прескаче и провлачи се кроз
сегменте шведског сандука, тако што у оба правца први сегмент
прескаче, кроз други се провлачи, итд.
Окретност у ваздуху (OuV) изводи се тако што испитаница
започиње кретање из почетног положаја, седећи на 4
медицинке, леђима окре- нута правцу кретања. На знак
мериоца треба што брже да изведе колут назад, усправи се и
изведе колут напред преко медицинки, не додирујући их.
Након колута напред окреће се за 180 0 и дланови- ма дотакне
све 4 медицинке.
“Осмица” са провлачењем и прескакањем (OSS) изводи
се кретањем између три сталка, који су постављени у
линији на растојању од 2,5
m. Између сталака је разапета еластична трака, и то узмеђу
првог и другог у висини кука, а изме- ђу другог и трећег у
висини колена испитаника.
73
Добријевић М. С. и сар, Ефекти примене проприоцептивног тренинга ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2018.; 72 (1): 71-79

Испитаница треба за што краће време да обиђе сталке цифична техника ритмичке гимнастике, као што су:
сагињући се сваки пут испод еластичне траке која је балансирање лопте, вртење обруча или вијаче, избацивања и

постављена у висини кука и пре- скачући еластичну траку хватања ..., а све са циљем усложња- вања задатака и

потављену у висини колена. Скок удаљ из места (LJ) се повећања стимулације проприо- цептора. Тренинг
проприоцепције подразумевао је загревање у трајању око 5
изводи на рав- ној, не клизавој површини на којој је
минута и главну фазу тренинга организовану keselamatan
обележено скакалиште и место за одраз. Задатак је да су-
методу станица. На сваком тренингу испитанице су имале 3
ножним одсоком и доскоком скочи што даље, а мери се
задатка, које су изводиле у 3 серије, са једнаким временом
растојање од линије одскока до места где испитаник петом
вежбања и опоравка између серија (Jukic et al,
оствари контакт са тлом. Скок у вис са почучњем ( countermovementjump,
CMJ) 2003). Девојчице су најчешће биле организоване у парове, тако
да док једна изводи вежбу, друга од- мара. Садржаји овог
изводио се на контактној подлози (Newtest Daya timer, програма реализовани су на почетку тренинга, а укупно
300-series). Испитаница стоји усправно на подлози, са трајање активне фазе проприоцептивног тренинга keselamatan
стопалима у ширини кукова. Затим изводи суножни скок у
испитанику није трајало више од 10 минута, како не би дошло
вис са почучњем и зама- хом рукама.
до нервно-мишићног замора. Посебна пажња била је усмерена
на концентрацију испитаница при из- вођењу задатака, јер се
на тај начин повећава еко- номичност протока чулних
Експериментални програм
информација у цен- тралном нервном систему (Voight, & Cook,
проприоцептивног модела тренинга
1996), што доприноси већој ефикасности вежбања
У периоду од 12 недеља (24 тренинга), експе-
риментална група је била подвргнута проприо- цептивном
тренингу, пре својих редовних тренинга ритмичке
гимнастике, док је контролна група за то време похађала
Статистичка обрада података
само своје редовне тренинге. Тренинг проприоцепције je
Подаци прикупљени у овом истраживању сре- ђени су и
почињаo 15 минута пре редовног тренинга ритмичке
обрађени у статистичким процедура- ма прогама Мајкрософт
гимнастике, а једним делом се настављао и током тренинга
ексел, верзија 15 и SPSS
ритмичке гимнастике. Оваква органи- зација је примењивана
22.0. Из простора дескриптивне статистике, за сваку
због изједначавања оби- ма рада у експерименталној и
варијаблу, одређена је аритметичка средина (Mean),
контролној групи, што је постизано с обзиром на то да су се у
стандардна девијација (SD) и стандардна грешка мерења
про- приоцептивном тренингу време активног вежба- ња и
(SEM). За тестирање нормалности расподеле резултата
одмора смењивали у једнаким временским интервалима.
коришћен је Шапиро-Вил- ков тест. Из простора компаративне
Програм проприоцептивног тре- нинга је реализован помоћу
реквизита и справа: Т-даска, даска са полулоптом, даска са статистике, коришћен је т-тест за независне узорке, како би се

ваљком, лопте за пилатес, ниска греда, мекане струњаче. На утврдило постојање или одсуство разлике у ре- зултатима

проприоцептивним даскама испитаници су имали задатак да између контролне и експерименталне групе, посебно за

у нестабилним условима што дуже одрже равнотежни иницијално и финално мерење. Израчунат је т-тест за зависне

положај, греда је кори- шћена за извођење задатака на малој узорке ради утвр- ђивања разлика у резултатима између

површини ослонца, а струњаче за стимулацију проприоцеп- иницијал- ног и финалног мерења.

тора променом квалитета подлоге (нпр. Кретање на мекој, па
на тврдој подлози). Један број вежби био је извођен са
отвореним и затвореним очима, на обе или једној нози, а у
каснијим фазама траја- ња експерименталног фактора
укључена је и спе- РЕЗУЛТАТИ

Тестирање разлика између група на иницијал- ном мерењу

(Табела 1) показало је да се оне не ра- зликују ни у једном од
примењених тестова.

74
 Добријевић М. С. и сар, Ефекти примене проприоцептивног тренинга ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2018.; 72 (1): 71-79

Табела 1. Тестирање разлика између група на иницијалном и финалном мерењу ( т-тест за независне узорке)

Иницијално мере ње Финално мерење

E група K група E група K група

Тест t p t p
Berarti ± SD Berarti ± SD Berarti ± SD Berarti ± SD

20Y ( detik) 7.94 ± 0.64 8.16 ± 0.52 - 1,496 0,14 7,62 ± 0,66 8,30 ± 1,04 - 2,922 0.01
LAT ( detik) 16.26 ± 1.45 16,88 ± 1,60 - 1,647 0.10 14,93 ± 1,37 15,77 ± 1,86 - 2,041 0,05
PiP ( detik) 19,36 ± 4,45 18,75 ± 4,03 0,562 0,58 18,07 ± 4,08 16,91 ± 3,28 1,153 0,25
OuV ( detik) 7.38 ± 1.55 7,69 ± 1,61 - 0,771 0.44 6.22 ± 1.21 6,72 ± 1,22 - 1,564 0,12
Oss ( detik) 8.83 ± 1.32 8.21 ± 1.09 1,923 0,06 7.27 ± 0.91 7.52 ± 1.20 - 0,934 0,35
CMJ ( cm) 24,71 ± 4,49 25,34 ± 4,32 - 0,526 0.60 26,57 ± 4,49 24,68 ± 8,28 0,987 0,33
LJ ( cm) 114,95 ± 13,97 117,10 ± 16,32 - 0,585 0.56 122,62 ± 15,36 117,18 ± 20,44 1,187 0,24

Легенда: Е - експериментална група; К- контролна група; Berarti средина -аритметичка; SD-стандардна девијација; t - резултат т-теста; p- значајност
разлике

У табели 2 приказане су разлике у постигну- тим у мереним способностима, док је код контролне групе
резултатима између иницијалног и финал- ног мерења код напредак забележен у простору координа- ције (на свим
обе групе. Ови резултати указују да је експериментална тестовима) и једном тесту агилно- сти (LAT).
група остварила напредак

Табела 2. Тестирање разлика између иницијалног и финалног мерења ( т-тест за зависне узорке)

Експериментална група Kонтролна група

Тест
Meand ± SD SEM t p ES Meand ± SD SEM t p ES

20Y ( detik) 0.33 ± 0.53 0,09 3,683 0,001 - 0,50 0,04 ± 0,83 0,18 0,212 0,834 0,26

LAT ( detik) 1,29 ± 0,91 0,16 8,277 0.000 - 0.92 1,24 ± 1,61 0,32 3,854 0,001 - 0,69
PiP ( detik) 1,18 ± 2,74 0,52 2,274 0.031 - 0,29 1,75 ± 2,72 0,57 3,083 0,005 - 0,46
OuV ( detik) 1,20 ± 1,08 0.19 6,32 0.000 - 0,75 1,06 ± 1,29 0,27 3,956 0,001 - 0.60
Oss ( detik) 1,52 ± 0,90 0,16 9,586 0.000 - 1,18 0,67 ± 0,81 0,17 3,877 0,001 - 0,63
CMJ ( cm) - 2,17 ± 2,82 0,67 - 3,264 0,005 0,41 2,03 ± 6,51 1,45 1,395 0,179 - 0,15

LJ ( cm) - 8.26 ± 11,80 1,91 - 4,319 0.000 0,55 - 1.00 ± 17,86 3.44 - 0,291 0,773 0.00

Легенда: Saya dan - аритметичка сердина разлике између иницијалног и финалног мерења; SD- стандардна девијација; SEM- стандардна грешка; t -
резултат т-теста; p- значајност разлике; ES-ефекат величине

Поређењем резултата између експериментал- не и
контролне групе на финалном мерењу (табе- ла 1), утврђено је
да разлике у резултатима посто- је само у тестовима
агилности.
ДИСКУСИЈА
Резултати иницијалног мерења показују да се контролна и
експериментална група нису разлико- вале ни у једној од
посматраних способности, сход- но чему се разлике добијене на
финалном мерењу могу приписати утицају експерименталног
фактора.
Посматрањем разлика иницијалног и финал- ног мерења,
уочава се да је експериментална група
остварила напредак у свим тестовима, док је кон- тролна
група напредовала у тестовима координа- ције и једном тесту
агилности. Може се претпоста- вити да је сам тренинг
ритмичке гимнастике био довољан стимулус за побољшање
способности координације у контролној групи. Упоређивањем
резултата између експерименталне и контролне групе на
финалном мерењу, у тестовима коорди- нације нема разлика
међу њима, тако да се напре- дак у координацији, у овом
протоколу, не може приписати утицају проприоцептивног
тренинга. Према резултатима једног ранијег истраживања у
појединим тестовима координације, аутори су пронашли
напредак под утицајем проприоцеп- тивног тренинга, али не у
свим тестовима, с`том

75
Добријевић М. С. и сар, Ефекти примене проприоцептивног тренинга ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2018.; 72 (1): 71-79
ограничавајућом чињеницом у закључивању на узорак овог
истраживања, а то је да је истражи- вање извршено на
узорку испитаника оба пола, узраста 15 до 19 година (Лукић,
2010).
Агилност, односно један сегмент ове способ- ности, који
се односи на брзину промене правца кретања (Sheppard &
Young, 2006), показала је тен- денцију напретка под утицајем
експериментал- ног фактора. Овакви налази су у сагласности
са резултатима Јагија и Кампбела (Yaggie, Campbell,
2006), а делом и са резултатима Шимек и сарадни- ка (2008),
који су значајан напредак у овој способ- ности, под утицајем
проприоцептивног тренинга проценили на основу резултата на
тесту 20 јарди. Креси и сарадници (Cressey et al, 2007) нису
утвр- дили значајан напредак у агилности под утицајем овог
тренинга, а разлог томе може бити и специ- фичан ток
тренажних адаптација фудбалера, за које је карактеристичан
висок ниво развијености ове способности или недовољан
стимулус приме - њеног тренинга. У некој наредној студији
требало би проверити утицај проприоцептивног тренин- га на
ову способност код деце оба пола и у разли- читом развојним
периодима.
На основу резултата на тестовима експлозивне снаге
експериментална група је показала напредак, док
напредак није забележен у контролној групи. Поређење
резултата финалног мерења, указује на то да сам
проприоцептивни тренинг није имао утицај на развој ове
способности. С друге стране, треба сагледати и
чињеницу да је експериментална група имала незнатно
слабије резултате на иницијалном, али и незнатно боље
резултате на финалном мерењу. Ово наводи на за-
кључак, да тренинг ритмичке гимнастике у ком- бинацији
са проприоцептивним тренингом може бити средство за
развој експлозивности мишића ногу код девојчица
узраста 7-9 година. Претход- не студије, које су
извршене на одраслим особа- ма, а коришћењем истих
тестова, говоре у прилог позитивног утицаја
проприоцептивног тренин- га на експлозивну снагу ногу
(Cressey et al, 2007; Granacher et al, 2010).
10. и 12. године (Гужаловский, 1984; Drabik, 1996), када се
може очекивати и већа реакција дечјег ор- ганизма на ове
стимулусе. Све горе наведено би требало узети у обизир, па у
некој наредној студи-
76
ји испитати утицај овог тренинга на експлозивну снагу ногу код
деце различитог узраста, укључују- ћи при том у узорак децу
оба пола.
ЗАКЉУЧАК
На основу презентованих резултата и диску- сије јасно се
може закључити да примењени про- приоцептивни тренинг
позитивно утиче на развој агилности код девојчица узраста
7-9 година, док се за развој координације овај тип тренинга
пока- зао као недовољан стимулативан. У комбинацији са
тренингом ритмичке гимнастике, примењени
проприоцептивни тренинг даје позитивне ефек- те на
експлозивну снагу ногу код девојчица овог узраста. Развој
посматраних моторичких способ- ности под утицајем
проприоцептивног тренинга код деце могао би се додатно
испитати, укључива- њем деце оба пола и различитог узраста
у узорак.
НАПОМЕНА:
Приказ истраживања је излаган на Међуна- роднoj
научнoj конференцији “Антрополошки и теоантрополошки
поглед на физичке активности од Константина Великог до
данас”, Копаоник, бија Ср-, 22-25.03.2017. год.
Овај рад је део истраживања у оквиру пројек- та
“Ефекти примењене физичке активности на локомоторни,
метаболички, психосоцијални и васпитни статус популације
Републике Србије”
ев. број III47015 који финансира Министарство за науку и
технолошки развој - продужен циклус научних пројеката
2011-2018.
 Добријевић М. С. и сар, Ефекти примене проприоцептивног тренинга ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2018.; 72 (1): 71-79
ЛИТЕРАТУРА
1. Bernier, JN, & Perrin, DH (1998). E ?? dll pelatihan
koordinasi proprioception dari pergelangan kaki fungsional
tidak stabil. Jurnal Orthopae- dic & Sports Physical?
erapy, 27 (4), 264-275.
2. Cressey, EM, Barat, CA, Tiberio, DP, Kraem- er, WJ, & maresh,
CM (2007). ?? ee ?? Ects ​dari sepuluh minggu dari bagian bawah
tubuh tidak stabil kereta-permukaan ing pada penanda kinerja
atletik. e jurnalistik yang
nal Kekuatan & penyejuk Penelitian, 21 ( 2), 561-567.
3. Dobrijević, S., Moskovljević, L., & Dabović, M. (2016). ?? e di ??
pengaruh pelatihan proprioseptif pada keseimbangan pesenam
berirama muda. Facta Uni- versitatis, Seri: Pendidikan Jasmani
dan Olahraga,
247-255.
4. Drabik, J. (1996). Anak-anak dan Olahraga Pelatihan.
Pulau Point, VT: Stadium Publishing Company.
5. Elis, E., & Rosenbaum, D. (2001). Sebuah program latihan
proprioceptive multi-stasiun pada pasien dengan ketidakstabilan
pergelangan kaki. Medicine & Science di Sport & Exercise, 33 (12),
1991-1998.
6. Eils, E., Schröter, R., Schröder, M., Gerss, J., & Rosenbaum, D.
(2010). Multistation propriocep- program latihan tive mencegah
pergelangan kaki melukai di basket. Medicine & Science di
Sport & Exer- Cukai, 42 (11), 2098-2105.
7. Enoksen, E., Tonnessen, E., & Shalfawi, S. (2009). Validitas
dan reliabilitas er pengujian sistem 300-series® yang Newtest
Daya tim-. Jurnal ilmu olahraga, 27 ( 1), 77-84.
8. UJI EROPA DARI kebugaran, (1988), Dewan Eropa,
Roma.
9. Ho ?? manusia, M., & Payne, VG (1995). ?? ee ?? Ects ​pelatihan
pergelangan disk yang proprioseptif pada mata pelajaran sehat-. Journal
of Orthopaedic & Sports Physical
erapy, 21 (2), 90-93.
10. Harris, T., & Dudley, G. (2000). Neuromuscu-
lar Anatomi dan Adaptasi ke udara. Baechle ( pp.
15-25). TR & Earle, RW (Eds.) Kekuatan tional Na dan
Conditioning Association (2) edisi.
11. Gau ?? n, H., Tropp, H., & Odenrick, P. (1988). E ?? Ects ​pelatihan disc
pergelangan kaki pada trol con postural dengan ketidakstabilan
fungsional dari sendi pergelangan kaki. Internasional Journal of Sports
Medicine, 9 (2), 141-144.
12. Gio sidou, A., Malliou, P., Pas, G., Beneka, A., Godolias,
G., & Maganaris, CN (2006). ?? e
e Ects ​?? dari socce rtraining dan waktu pelatihan keseimbangan pada
kemampuan keseimbangan. European Journal of Applied Physiology, 96
( 6), 659-664.
13. Granacher, U., Gollhofer, A., & Kriemler, S. (2010). E ?? Ects
​pelatihan keseimbangan pada bergoyang postural, kekuatan
ekstensor kaki, dan melompat tinggi pada remaja. kuartalan
penelitian untuk latihan dan olahraga, 81 ( 3), 245-251.
14. Gruber, M., & Gollhofer, A. (2004). Dampak sensori
pelatihan bermotor pada tingkat kekuatan devel-opment
dan aktivasi saraf. jurnal Eropa fisiologi diterapkan, 92 ( 1-2),
98-105.
15. Гужаловский, А.А. (1984): Проблема критиче- ских
периодов онтогенеза и ее значение для теории и
практики физического воспитания.
Физкультура и спорт, С. 211-224.
16. Irrgang, JJ, Whitney, SL, & Cox, ED (1994). Saldo dan
pelatihan proprioseptif untuk tasi rehabili- dari ekstremitas
bawah. Journal of Sport Re- habilitasi, 3 (1), 68-83.
17. Jukic, I., Milanovic, L., Simek, S., Nakic, J., & KOMES, Z.
(2003). Metodika proprioceptivnog treninga na Balans
pločama. Kondicijski Trening,
1 (1), 55-59.
18. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanovic, M., Sturm, J.,
Radojevic, DJ., & Viskić-Štalec, N. (1975). STRUKTURA i
razvoj morfoloških saya motorič- kih dimenzija omladine. Institut
za naučna istra- živanja Fakulteta za zičko vaspitanje,
Beograd.
19. Laskowski, ER, Newcomer-aney, K., & Smith,
J. (1997). Rening rehabilitasi dengan pelatihan ception
proprio-: Mempercepat kembali bermain. e
Dokter dan obat-obatan Olahraga, 25 ( 10).
20. Lephart, SM, & Fu, FH (2000). Proprioception dan
neuromuskular Control dan Joint Stabilitas. Champaign, II:
Kinetics Manusia.
21. Liu-Ambrose, T., Taunton, JE, MacIntyre, D., McConkey, P., &
Khan, KM (2003). ?? ee ?? Ects ​dari proprioseptif dari latihan
kekuatan pada fungsi romuscular neutrofil dari ACL lutut
direkonstruksi: uji coba klinis secara acak. Scandinavian
Journal of Medicine dan Sains dalam Olahraga, 13 (2),
115-123.
22. Lukic, A. (2010). Efekti proprioceptivnog trenin- ga na
razvijanje ravnoteže saya poboljšanje tehnike izvođenja u
sportskom plesu. Doktorska diser- tacija, Univerzitet u Banja
Luci, Fakultet zičkog vaspitnja i sporta, Banja Luka.
77
Добријевић М. С. и сар, Ефекти примене проприоцептивног тренинга ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2018.; 72 (1): 71-79
23. Metikoš, D., Hofman, E., Prot, F., Pintar, T., & Oreb, G.
(1989). Mjerenje bazičnih mo- toričkih dimenzija
sportaša (Pengukuran karakteristik motorik dasar atlet.
Dalam tian Croa-). Zagreb, Fakultas Fisik Budaya Uni-
hayati dari Zagreb.
24. Milanovic, L. (2003). 20 Jardi - tes za procjenu agilnosti. Kondicijski
Trening, 1 ( 1), 12-13.
25. Robbins, S., & Waked, E. (1998). Faktor associ- diciptakan dengan cedera
pergelangan kaki. Tindakan pencegahan.
Obat olahraga, 25 (1), 63-72.
26. Romero-Franco, N., Martínez-López, E., Lo- mas-Vega,
R., Hita-Contreras, F., & Martínez-Amat, A. (2012). E
?? Ects ​program pelatihan proprioseptif pada stabilitas
inti dan pusat kontrol gravitasi di pelari.
e Journal
Kekuatan & penyejuk Penelitian, 26 ( 8), 2071-2077.
27. Sheppard, JM, & Young, WB (2006). Agility literatur:
Klasi ?? kation, pengujian trainingand-. Jurnal ilmu
olahraga, 24 ( 9), 919-932.
28. Sheth, P., Yu, B., Laskowski, ER, & An, KN (1997). pelatihan
disk yang Ankle di waktu reaksi uences otot yang dipilih dalam
keseleo pergelangan kaki simulasi.
e American Journal of Sports Medicine,
25 (4), 538-543.
29. Spencer, M., Dawson, B. Goodman, C., Das- combe, B., &
Bishop, D. (2008). Kinerja dan metabolisme dalam latihan
lari berulang: e ?? ect intensitas pemulihan. European
Journal of Applied Physiology, 103, 545-552.
78
30. Šebić-Zuhrić, L., Rađo, I. i Bonacin, D. (2007). Efekti
proprioceptivnog treninga na rezultate u spesifik ?? čnim
gibanjima ritmičke gimnastike. Acta Kinesiologica, 1 (2007) 1:
30-37.
31. Simek, S., Milanovic, D., & Jukic, I. (2008). ?? ee ?? Ects
​pelatihan proprioseptif pada melompat dan kelincahan kinerja. Kineziologija,
39 ( 2), 131-141.
32. Vad, V., Hong, HM, Zazzali, M., Agi, N., & basket rai, D.
(2002). rekomendasi latihan di letes ath- dengan earlyo
steoarthritis lutut. kedokteran olahraga, 32 ( 11), 729-739.
33. Voight, ML, & Cook, G. (1996). kation appli klinis tertutup
rantai latihan kinetik. Journal of Sport Rehabilitasi, 5 ( 1),
25-44.
34. Wester, JU, Jespersen, SM, Nielsen, KD, & Neumann, L.
(1996). pelatihan papan goyangan SETELAH keseleo parsial
ligamen lateral pergelangan kaki - penelitian secara acak
prospektif. nal jurnalistik yang Ortopedi dan Olahraga Fisik?
erapy,
23 (5), 332-336.
35. Wolf-Cvitak, J., Grcic-Zubčević, N., & Dolančić,
A. (2002). persepsi kinestetik dalam senam ritmik
terbuka vs kinerja mata tertutup. Di
D. Milanovic & F. Prot (Eds.). Kinesiology - Perspektif
Baru, Proceedings, 3 Internasional Sci- enti ?? c
Conference. Opatija, 25-29 September, pp. 253-256.
Zagreb: Fakultas Kinesiology, University of Zagreb.
36. Yaggie, JA, & Campbell, BM (2006). E ?? Ects ​pelatihan keseimbangan
pada keterampilan yang dipilih. e jurnalistik yang
nal Kekuatan & penyejuk Penelitian, 20 ( 2), 422-428.
 Добријевић М. С. и сар, Ефекти примене проприоцептивног тренинга ..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2018.; 72 (1): 71-79

EFECTOS DE LA aplicación DE ENTRENAMIENTO PROPIOCEPTIVO SOBRE LA

FUERZA, AGILIDAD Y COORDINACIÓN DE Jóvenes GIMNASTAS RÍTMICAS

Resumen
El Objetivo de la presente Investigacion era examinar la di ?? uencia del entrenamiento sobre la Fuerza explosiva, agilidad y coordinación de las Niñas de 7-9 años de Edad
que se entrenan en Gimnasia rítmica. Las mediciones se realizaron en una muestra de 74 Niñas sanas. La muestra se ha dividido en dos grupos: el grupo eksperimental (43
Niñas) y el grupo de control (31 niña). El grupo aplicaba eksperimental el entrenamiento propioceptivo en marco de sus entrenamientos regulares RG, en período de 12
semanas (24 entrenamientos). El grupo de control asistía solo rítmica los entrenamientos de Gimnasia. Para establecer los faktor efectos del sobre eksperimental las
capacidades Motrices seguidas se utilizaron los tes estandarizadas para valorar la Fuerza, coordinación y agilidad. Todas las Niñas examinadas fueron medidas antes de la
aplicación del faktor eksperimental (preprueba) y después de su terminación (postprueba). Para establecer la diferencia en los Resultados alcanzados entre la medición inicial
y ?? nal para cada grupo, se utilizó prueba-t para las muestras dependientes. Para establecer la diferencia entre grupos en la medición inicial y ?? nal se utilizó prueba-t para
las muestras independientes. Por ANALISIS de los Resultados de la medición inicial y ?? nal se constató progreso en todos los atributos de las capacidades Motrices
seguidas en el grupo eksperimental. En las Niñas examinadas en el grupo de control se Noto progreso en el espacio de coordinación y agilidad. La prueba estadística de las
Diferencias de los Resultados entre los grupos en la medición ?? nal demostró que la diferencia entre los grupos existe bersama en el espacio de agilidad nikmat del grupo
eksperimental. Sobre la basis de los Resultados obtenidos se llego kesimpulan que la aplicación de entrenamiento propioceptivo en las Niñas incluidas en el programa de
Gimnasia rítmica puede contribuir al aumento de los atributos Motrices que tienen di ?? uencia en la agilidad, Mientras que en el espacio de las demás capacidades Motrices
seguidas no se puede con ?? rmar con seguridad que se ha notado progreso como resultado de la aplicación de entrenamiento propioceptivo.

Palabras claves: PROPIOCEPCION / CAPACIDADES Motrices / Gimnasia RÍTMICA / Ninas

Примљен: 16. 10. 2017

Прихваћен: 20. 03. 2018

79