HUMANA GENETIKA

o Opcije prevencije naslednih bolesti:

prevencija raanja obolelih od retkih monogenskih bolesti i poremedaja hromozoma
(prenatalni skrining)
otkrivanje fenilketonurije, hipotireoze i galaktozemije kao i slinih monogenskih bolesti na
samom raanju to uz pravu terapiju omogudava normalan ivot (natalni skrining)
posmatranjem porodine historije, vri se posebna pretraga za mutiranim genima
odgovarajudih bolesti
o Forme genetske terapije:
transplantacija kotane sri
transplantacija embrionalnih matinih delija
o Istorijat:
pre oko 2000. godina, Talmud osloboena obrezivanja muka deca iji su muki srodnici po
majci pokazivali sklonost krvarenju (hemofilija)
druga polovina 17. veka, de Graaf spoznaja sutine zaeda (spermatozoid+jajna delija); opis
ispupenja na jajnicima, danas Grafovi folikuli
18. vek, Maupertuis prouavanje rodoslovnih stabala; zakljuio da albinizam i prekobrojni
prsti imaju razliit nain nasleivanja
1865. godina, Mendel objavljuje rezultate svojih eksperimenata na graku; njegovo delo
ostaje neprimedeno
1900. godina,de Vries,Correns, Tschermak ponovo otkrivaju Mendelove eksperimente i
postavljaju Mendelove zakone
1900. godina, Garrod objanjava nain nasleivanja alkaptonurije po Mendelovim zakonima
uz prepoznavanje uloge kosngviniteta
1900. godina, Landsteiner ABO sistem krvnih grupa
1903. godina, Sutton, Boveri hromozomska teorija nasleivanja
1903. godina, Otto recesivno nasleivanje na X hromozomu
1953. godina, Crick, Watson i Wilkins molekularna struktura DNK
1956. godina, Tjio i Levan/ Ford i Hamerton ovek ima 46 hromozoma
1958. godina, Bedle Nobelova nagrada za otkride sistema jedan gen-jedan enzim
1959. godina, Lejeune/ Ford i Jacobs Daunov sindrom uzrokovan prekobrojnim hromozomom
iz grupe G
1961. godina, Jacob i Monodo koncept operona, genetska regulacija
1988. godina zapoet projekat humanog genoma
2003. godina kompletiran humani genom i genomi pet inicijalnih modela organizama
 elijska i molekularna baza nasleivanja

o Delija:
delijska membrana (plazmalema) fosfolipidni dvosloj koji se sastoji od hidrofobnih regiona u
unutranjiosti i hidrofilnih spolja; selektivno je propustljiva; sadri proteine koji slue za
meudelijsko prepoznavanje, signalizaciju i transport
jedro (nukleus) ima dvoslojnu membranu; sadri jedarce (nukleolus) u kojem se sintetie rRNK
za koju se geni nalaze na kratkim kracima akrocentrinih hromozoma (13, 14, 15, 21, 22); sadri
oko 99,5% delijske DNK u vidu linearnih hromozoma; nuklearni matriks sadri proteine i RNK
kao i hromozome koje se dodiruju putem MARs sekvenci DNK
citosol teni deo citoplazme; u njemu se odvija vedina metabolikih aktivnosti; sadri
citoskelet koji ima ulogu u pokretanju delije, daje joj oblik i ukljuen je u meudelijski transport
endoplazmin retikulum mrea uvijenih kanalida koja zajedno sa ribozomima ini aparat za
biosintezu proteina i lipida; u granuliranom EM sintetiu se proteini i dodaju oligosaharidi a u
glatkom ER sintetiu se lipidi
Goldijev aparat vri sekreciju produkata delije; funkcionalno i morfoloki je povezan sa ER

DNK RNK
DEZOKSIRIBONUKLEOTID RIBONUKLEOTID
DEZOKSIRIBONUKLEOZID RIBONUKLEOZID
FOSFATNA GRUPA

FOSFATNA GRUPA
AZOTNA BAZA DEZOKSIRIBOZA RIBOZA
AZOTNA BAZA

PURINSKA PIRIMIDINSKA PURINSKA PIRIMIDINSKA

adenin uracil
adenin timin
guanin citozin
guanin citozin

DIHELIKS (DVOSTRUKI LANAC) HELIKS (JEDNOSTRUKI LANAC)

HROMOZOMI NUKLEOLUS, CITOPLAZMA

mitohondrije vre obnavljanje ATPa (ADP---ATP) metodom oksidativne fosforilacije

peroksizomi male vezikule sa jednostrukom membranom koje razlau vodonik-peroksid,
toksian za deliju
lizozomi digestivne organele, sadre hidrolitike enzime ribonukleazu i fosfatazu; vre
fagocitozu i pinocitozu
o Stabilnost nukleotidnog lanca:
fosfodiestarske veze koje nastaju vezivanjem fosfatnih grupa za 3 ugljenikov atom i 5
ugljenikov atom jedne pentoze
vodonine veze izmeu komplementarnih azotnih baza dva lanca
antiparalelnost dva lanca 3 (-OH) naspram 5 (-P) kraja
o Replikacija (sinteza) DNK: odvija se u toku S faze delijskog ciklusa, pri emu se koliina DNK
udvostruuje; od jednog starog lanca (matrice) nastaje novosintetisan koji mu je potpuno identian:
I. proteini despiralizacije (A) razmotavaju molekul DNK
II. DNK heliksaza raskida vodonine veze; nastaju replikacione viljuke (replikacija zapoinje na
vie mesta i u oba smera)
III. proteini destabilizacije DNK i DNK topoizomeraze uklanjaju superzavoje
IV. RNK polimeraza (primaza) dovodi RNK nukleotide formirajudi RNK poetnicu (prajmer)
V. na jednom starom lancu se uz pomod DNK polimeraze III na RNK prajmer vezuju DNK
nukleotidi, on se sintetie ka dnu replikativne viljuke i naziva se vodedi lanac
VI. na drugom starom lancu se sintetie nekoliko RNK prajmera na koje se nastavljaju mali
fragmenti DNK nukleotida koji se nazivaju Okazaki; isecaju se RNK poetnice, a uz pomod
DNK polimeraze I praznine nastale tim putem se popunjavaju DNK nukleotidima; DNK ligaza
povezuje nukleotide u kontinuirani lanac i tako nastaje zaostajudi lanac
VII. rezultat replikacije je jedan hromozom sa dve hromatide i dva molekula DNK u centromeri
o Sinteza proteina:
geni delovi DNK (600-1800 bp) koji sadre informacije za sintezu RNK; tRNK i rRNK se ne
prevodi u proteine, iRNK se prevodi u proteine
genetski kod sekvenca nukleotida u genu (deo molekula DNK)
kodon set od tri nukleotidne baze na iRNK koja odgovara jednoj AK
antikodon set od tri baze na tRNK koja nosi AK kojoj odgovara komplementarni kodon
transkripcija proces stvaranja iRNK
translacija proces prenoenja informacije sa iRNK u polipeptidni lanac

Hromozomi
(chroma=boja, soma=telo)

o 15% DNK, 83% proteini

o 1 hromozom = 4 cm diheliksa; 46 hromozoma oveka = 2m DNK
o Struktura:
primarna namotavanje diheliksa
sekundarna namotavanje oko histonskih kuglica; nastaju nukleozomi
tercijarna namotavanje nukleozoma; nastaju hromatinske niti
o Uloga: prenos genetske informacije sa jedne generacije na drugu
o Broj hromozoma je stalan za vrstu (do 1956. godine se smatralo da ovek ima 48)
o Nauka o hromozomima citogenetika
o Centromera (primarno suenje) sastoji se od nekoliko stotina kb repetitivne DNK i uloga joj je
kretanje pri delijskoj deobi; deli hromozom na dugi (q) i kratki (p) krak
o Telomera vrh svakog hromozomskog kraka kome je uloga ouvanje strukturnog itegriteta
hromozoma; sastoje se od mnogo ponavljanja TTAGGG sekvence; enzim telomeraza (pri replikaciji) je
odgovoran za spreavanje prebrzog skradivanja 5 kraja dugog kraka to omogudava dui delijski ivot
o Podela hromozoma prema poloaju centromere:
metacentrini centromera jena sredini; p i q kraci su jednaki
submetacentrini p krak je kradi od q kraka
akrocentrini subterminalna pozicija centromere; p kraci su mnogo manji od q kraka; ponekad
imaju satelite peteljke koje forimiraju nukleoluse i sadre gene za rRNK

A B C D E F G
VELIKI SREDNJI MALI
MC SMC AC MC SMC MC AC
1,3 2 4,5 6-12, X 13-15 16 17,18 19,20 21,22,Y

o Normalno delijsko jedro sadri 22 para autozoma i jedan par polnih hromozoma XX kod ene i XY kod
mukarca, ovi parovi hromozoma su homolozi
o Polni hromozomi su odluujudi u determinaciji pola; Y je mnogo manji od X hromozoma i nosi samo
nekoliko funkcionalnih gena, najznalajnija je seks determinirajuda regija (SRY) koja se nalazi na distalnom
delu p kraka i sadri gen zasluan za razvoj testisa (35kbp); dokazi da SRY determinie muki pol su :
1. ova sekvenca je prisutna i kod XX mukaraca, koji su infertilni fenotipski mukarci sa enskim
kariotipom
2. mutacije ili delecije ove sekvence su pronaene kod mnogih XY ena, to su infertilne
fenotipske ene sa mukim kariotipom
o Kariotip analiza hromozomske konstitucije osobe tj ureena mikrofotografija hromozoma te osobe
o Za analizu hromozoma se koriste najede limfociti periferne krvi, ali i delije koe, kotane sri,
horionskih resica, plodove vode; ove delije se zaustave u metafazi mitoze jer su tada hromozomi
najkondenzovaniji a samim tim i vidljivi
o Analiza hromozoma sa limfocita periferne krvi:
1. krv se stavjla na hranljivu podlogu kojoj je dodat lecitin(fitohemaglutinin) koji podstie deobe
limfocita i tako se ostavlja 3 dana na 37 stepeni
2. dodaje se kolhicin koji unitava mikrotubulin, glavnu komponentu deobnog vretena ime se
spreava samo formiranje deobnog vretena a delija ostaje u prometafazi kada su hromozomi
najkondenzovaniji a samim tim i vidljivi
3. tretiranje hipotoninim rastvorom to dovodi do povedanja delije a i unitavanje eritrocita
4. ovako fiksirani hromozomi se kaplju na ploice i boje tehnikama traka (bending tehnike):
Gimza (G) bending hromozomi se tretiraju tripsinom koji denaturie proteine a potom
gimza bojom koja vezuje DNK i daje svetle i tamne trake
 Quinacrin (Q) bending bojenje kvinakrin mastardom koji daje fluorescentne trake koje
se mogu posmatrati samo pod fluorescentnim mikroskopom
Reverzni (R) bending daje aru suprotnu G bendingu a dobija se denaturacijom
toplotom ili akridin oranom pre gimza bojenja; vrsta R-bendinga je T-bending koji
pokazuje telomere
C-bending dobija se kada se pre tretiranja gimzom dodaju kiseline a zatim i baze ime
se boje centromere i druge heterohromatinske regije sa visokorepetitivnom DNK
5. fotografiu se, iseene mikrofotografije se poreaju u homologe i daju definitivan kariotip
o Ideogram ematski prikaz bending are idealnog kariotipa
o Fluorescentna in situ hibridizacija (FISH) metoda podrazumeva spavjanje dela lanca DNK tj probe sa
komplementarnom ciljnom sekvencom bilo gde na metafaznom (ili interfaznom) hromozomu; mesto
gde se proba vezala posmatra se pod fluorescentnim mikroskopom; postoje razne vrste ove metode a
najznaajnije su centromerina proba koja je korisna za brzu prenatalnu dijagnozu trizomija 13, 18 i 21 i
telomerina proba koja je korisna za pronalaenja delecija i translokacija koje su uzrok nerazjanjene
mentalne retardacije
o Kvantitativna fluorescentna PCR tehnika (QF-PCR) metoda koja slui za brzo otkrivanje monogenskih
oboljenja, determinaciju pola i hromozomske aneuploidije
o Normalna enska osoba 46,XX
o Normalna muka osoba 46,XY
o ena sa Daunovim sindromom 47,XX+21
o Sindrom maijeg plaa 46,XXdel(5p) ili 46,XX5p-
o Translokacija 46,XYt(7q;8q)+t(7p;8p)
o Mozaicizam 47,XY+21/64,XY

elijski ciklus

o INTERFAZA (16-24h):
G1 PREDSINTETSKI PERIOD sinteza proteina neophodnih za rast delije, izgradnju organela i
regulaciju aktivnosti
G0 PERIOD MIROVANJA neke delije kao to su nervne, pop.miidne naputaju delijski ciklus i
ne dele se, limfociti se mogu po potrebi vratiti u delijski ciklus
S SINTETSKI PERIOD replikacija DNK; rezultat su dve hromatide koje imaju dva molekula
DNK u centromeri ali su jo uvek samo jedan hromozom
G2 POSTSINTETSKI PERIOD sinteza proteina potrebnih za niti deobnog vretena, enzima za
reparaciju DNK, histona, energije
o DEOBA:
A. MITOZA (1-2h) deoba somatskih delija:
PROFAZA kondenzacija hromozoma; resorpcija nukleolusa i jedrove membrane; deoba
centriola i njihovo udaljavanje; poinje obrazovanje niti deobnog vretena (kontinuirane,
hromozomske i aster)
METAFAZA centrioli na suprotnim polovima; hromozomi u ekvatorijalnoj ravni; formirano
deobno vreteno
 ANAFAZA podela centromera; skradivanje niti deobnog vretena; odvajanje sestrinskih
hromatida i njihovo kretanje ka suprotnim polovima; poinje citokineza
TELOFAZA grupisanje hromozoma na polovima i njihova despiralizacija; formiranje jedrove
membrane i nukleolusa; zavretak citokineze obrazovanjem deobne brazde
B. MEJOZA deoba gametskih delija u ovarijumima i testisima; mejoza 1 (redukciona deoba ) +
mejoza 2 (ekvaciona deoba) *TOKOM MEJOZE I SE RAZDVAJAJU HOMOLOZI, A TOKOM MEJOZE II
SESTRINSKE HROMATIDE*
PROFAZA I traje i do nekoliko godina; hromozomi se spiralizuju; jedrova membrana i jedarce
resorbuju; centriole se dele
LEPTOTEN hromozomi su dugi, tanki i isprepletani
ZIGOTEN spiralizacija i sparivanje homologa (sinapsis)
PAHITEN homolozi spojeni itavom duinom formiraju bivalente; moe dodi do
crossingovera; resporpcija jedrove membrane i jedarceta
DIPLOTEN bivalenti ostaju spojeni samo u mestima koja se nazivaju hijazme; kod
ena su oocite zaustavljene u ovoj fazi pri emu jedna nastavlja deobu svakog meseca od
puberteta
DIJAKINEZA bivalenti spojeni samo u terminalnim hijazmama; poinje obrazovanje
niti deobnog vretena; centriole na suprotnim polovima
METAFAZA I bivalenti u ekvatorijalnoj ravni; maksimalna spiralizacija
ANAFAZA I skradivanje niti deobnog vretena; homolozi kredu ka polovima
TELOFAZA I haploidan broj hromozoma na polovima delije; formiranje jedrove membrane i
jedarceta; despiralizacija hromozoma; citokineza; rezultat su dve diade sa haploidnim brojem
hromozoma koji imaju dve hromatide i 2 molekula DNK
G1,G2
PROFAZA II - kondenzacija hromozoma; resorpcija nukleolusa i jedrove membrane; deoba
centriola i njihovo udaljavanje; poinje obrazovanje niti deobnog vretena
METAFAZA II centrioli na suprotnim polovima; hromozomi u ekvatorijalnoj ravni; poinje
deoba centromera
ANAFAZA II hromatide kredu ka suprotnim polovima skradivanjem niti deobnog vretena
TELOFAZA II formiranje jedrove membrane i jedarceta; citokineza; rezultat su etiri tetrade
sa haploidnim brojem hromozoma sa jednom hromatidom i jednim molekulom DNK

o Gametogeneza predstavlja sazrevanje polnih delija gametogeneza enskih je oogeneza a mukih

spermatogeneza
o Razlike izmeu oogeneze i spermatogeneze:
oogeneza poine u 7. mesecu razvica fetusa, a spermatogeneza u pubertetu
oogeneza traje 10-50 godina, a spermatogeneza 60-65 dana
broj mitoza u oogenezi je 20-30, a u spermatogenezi 30-500
rezultat oogeneze je jedna jajna delija i tri polarna telaca, a spermatogeneze etiri
spermatozoida
produkcija gameta je jedna jajna delija po menstrualnom ciklusu, a 100-200 miliona
spermatozoida po ejakulatu
 Poremedaj broja hromozoma
ime uzrok
Daunov trizomija 21 (95%); kariotip
sindrom 47, XX+21 ili 47, XY+21; poreklo
(trizomija 21) vika hromozoma je u 90%
sluajeva iz majine mejoze I
Robertsonova translokacija
(4%); kariotip 46,XX-
14+t(14q;21q) ili 46,XY-
14+t(14q;21q); u preko 30% je
jedan od roditelja nosilac
balansirane translokacije
(rekurentni rizik za mukarce 1-
3% a za ene 10-15%)
mozaicizam (1%); kariotip
47,XY+21/46,XY; ove osobe
imaju blau mentalnu
retardaciju
parcijalna trizomija 21;
kritina regija za Daunov
sindrom je na distalnom kraju
dugog kraka (21q22)
Patau ista trizomija 13 (90%)
sindrom Robertsonova translokacija,
(trizomija 13) mozaicizam (10%)
Edvardsov ista trizomija 18 (hromozom
sindrom submetacentrian)
(trizomija 18)
o Aneuploidija gubitak ili viak jednog ili vie hromozoma
o Poliploidija dodatak jednog ili vie haploidnih setova hromozoma; vrste poliploidije su triploidija
(3n), tetraploidija (4n); triploidija moe biti greka u mejozi mukarca ili ene ili rezultat fertilizacije sa
incidenca klinika slika
1:600-700 hipotonija (mlitavost), sanjivost, viak koe na vratu
ivoroen novoroeneta i odojeta
e dece mentalna retardacija kod deteta i starije osobe, IQ
25-75
nizak rast, koso postavljene oi
posle trede decenije ivota pojavljuju se simptomi
Alchajmerove bolesti
brahicefalija, hipertelorizam, unutranji epikantus,
Brushfeildove pege(u 80% sluajeva), nizak koren nosa
usna duplja mala, jezik prominira, zubi kariozni
srane mane (30-40%)
suenje ili neprolaznost anusa i duodenuma (1-2,5%)
linija etiri prsta(50%) i kratke ake
povedan prostor izmeu palca i drugog prsta
sandalski prostor produen u sandalsku brazdu
imunoloki 7eoplas
10-20x vedi rizik od akutne leukemije, sklonost
tireodnoj disfunkciji
kod mukih osoba sterilnost
1:5000 vedina novoroenadi umire u prvim nedeljama
ivoroen ivota
e dece teka mentalna zaostalost
defekt koe glave, rascepi srednje linije lica od
rascepa usne, vilice i nepca
kiklopija, mikroftalmija, kolobom irisa
anomalije mozga agnezija, fuzija bazalnih ganglija,
hidrocefalus, holoprozenkefalija
srane mane (u 90% sluajeva)
anomalije bubrega i digestivnog trakta
1:5000- mala teina i duina na roenju
6000 prominentan potiljani deo glave
ivoroen mala brada povuena nazad
e dece nisko postavljene i malformisane ui
fleksione kontrakture prstiju
uroene srane mane, anomalije bubrega i
digestivnog trata
teka mentalna retardacija i velika smrtnost u prvoj
godini ivota
dva spermatozoida(dispermija); triploidija je est nalaz kod spontanih pobaaja, poto dolazi do
intrauterine retardacije rasta sa zaostajanjem rasta trupa u odnosu na glavu i sindaktilijama tredeg i
etvrtog i li drugog i tredeg prsta na nogama
o Monozomija gubitak jednog hromozoma; kod autozomnih hromozoma dovodi skoro uvek do
pobaaja a kod polnih hromozoma rezultira stanjem koje se naziva Turnerov sindrom; rezultat je
nerazdvajanja u mejozi ili gubitkom hromozoma tokom anafaze pri kretanju ka polu delije (anafazno
zaostajanje)
o Trizomija dodatak jednog homologog hromozoma (najede se rode bolesnici sa trizomijama 13,18 i
21 koji su mali hromozomi, ostale se zavravaju spontanim pobaajem, a najede trizomija 16)
o Tetrazomija dodatak dva homologa hromozoma
o Viak autozomnog hromozoma dovodi ili do pobaaja ili do retardacije ploda a viak polnog
hromozoma ima blage fenotipske efekte
o Trizomija 21 je uglavnom posledica nerazdvajanja homologa u anafazi i kod majke ili ree u mejozi II
kod nerazdvajanja hromatida
o Mozaicizam pojava uslovljena nerazdvajanjem u ranim mitotskim deobama ploda; nastajanje dve ili
vie delijskih linija
o Himerizam pojava da kod jedne osobe postoje dve ili vie razliitih delijskih linija razliitog genetskog
porekla; dispermine himere su rezultat dvostruke fertilizacije(mogu dovesti do pojave pravog
hermafrodita sa kariotipom XX/XY), a krvne himere su rezultat izmene delija izmeu neidentinih
blizanaca putem placente
o Povedana uestalost trizomija 13, 18 i 21 pojavljuje se sa starodu majke, a ostali faktori uticaja na
nerazdvajanje hromozoma su odsustvo rekombinacija u profazi I fetalnih ovarijuma, abnormalnost u
deobnom vretenu, radijacija i odloena fertilizacija
o Postoji prirodna poliplodija, npr kod delija jetre (4n), mekariocita kotane sri(i do 16n), miidne delije,
itd.

Poremedaj strukture hromozoma

o Rezultat lomova hromozoma sa ponovnim spajanjem i mogu biti balansirane (bez gubitka i dodatka
genetskog materijala, fenotipski normalne osobe, sa rizikom od dobijanja bolesne dece) i
nebalansirane(tetan kliniki efekat)
o Translokacija prenos genetskog materijala sa jednog hromozoma na drugi
reciprona (1/500) lom na oba hromozoma; segmenti se razmene i fomiraju se dva nova
derivata hromozoma; nosioci ovih translokacija nose 1-10% rizik za bolesnu bebu; rezultat
deobe moe biti normalan hromozom, balansirana translokacija i nebalansirana translokacija
Robertsonova (1/1000) deava se kada je taka prekida u ili blizu centromera akrocentrinih
hromozoma uz fuziju njihovih q krakova; naziva se i centrina fuzija; dolazi do gubitka p krakova
to nema kliniki znaaj jer se na njima nalaze geni samo rRNK; ukupan broj hromozoma je
redukovan do 45 ali ne dolazi do gubitka ni vika genetskog materijala; najede kod hromozoma
13 i 14
o Delecija gubitak dela hromozoma to uzrokuje monozomiju za taj deo hromozoma; velike delecije
(vie od 2% ukupnog haploidnnog genoma) dovode do pobaaja
 mikroskopska velike delecije vidljive pod svetlosnim mikroskopom; izazivaju Wolf-
Hirschhorn sindrom (delecija dela kratkog kraka hromozoma 4) i Cri du chat tj sindrom majeg
plaa (delecija dela kratkog kraka hromozoma 5)
submikroskopska vidljive uz pomod FISH metoda; izazivaju Prader-Willi i Angelman sindrom;
moe obuhvatati samo nekoliko susednih gena i u tom sluaju se naziva sindrom susednih gena
o Insercija segment jednog hromozoma se umetne u drugi hromozom
o Inverzija dva loma na jednom hromozomu; ukoliko ukljuuje centromeru onda je pericentrina, a
ako je na kraku ona je paracentrina; retko uzrokuju problema kod nosioca, osim ako je taka prekida
otetila bitan gen; mogu biti tetne za potomstvo
o Ring hromozom kada se lomovi dese na oba kraka ostavljajudi dva lepljiva kraja koja se spoje u
prsten; kod autozomnih hromozoma su letalne
o Izohromozom gubitak jednog kraka i duplikacija drugog; 15% uzroka Tarnerovog sindroma je
izohromozom sa dva duga kraka X hromozoma
o Genetiki imprinting je pojava da ne dolazi do ispoljavanja oba roditeljska alela kod deteta; ukoliko su
oba ispoljena moe dodi do poremedaja kao to su Angelman, Prader-Willi, Wilms tumor, Bekwith
Wiedmann i Silver Russel sindrom

ime uzrok incidenca klinika slika

Wolf- delecija kratkog kraka 4.
Hirschhorn hromozoma; u toku
sindrom gametogeneze dolazi do
reciprone translokacije
otcepljenog dela to daljom
segregacijom dovodi do
nastajanja gameta sa
deletiranim p krakom 4.
hromozoma; kariotip
46,XX,4p- ili 46,XY,4p-
Cri du chat delecija kratkog kraka 5.
sindrom hromozoma; kariotip
(sindrom 46,XX,5p- ili 46,XY,5p-
maijeg plaa)
Retinoblastom mikrodelecija hromozoma
(maligni tumor 13q14; autozomno
retine) dominantno se nasleuje
WAGR mikrodelecija hromozoma
sindrom 11p13; u okviru ove delecije
nalazi se gen PAX 6 koji je
odgovoran za aniridiju,
WAT1 uzrokuje Wilms
tumor
1:50000 teka mentalna retardacija
ivoroene mala teina i zaostajanje u rastu
dece glava mikrocefalina, linija nosa spojena sa linijom
obrva, irok i visok koren nosa, hipertelorizam i
epikantusi
kaciga grkog ratnika
umiru u toku prve decenije ivota
1:50000 pla nalik mjauku usled nerazvijenosti larinksa
ivoroene mala teina
dece mentalna retardacija
mikrocefalina glava, okruglo lice, kasnije trouglasto
hipertelorizam, epikantusi, antimongoloidno
postavljene oi
retko moe biti na obe strane, pa i na vie mesta u oku
(multifokalno) to ne vai za nenasledni oblik
moe idi uz mentalnu zaostalost i druge anomalije
retko retka embrionalna bubrena neoplazma
Wilms tumor, aniridia, genitourinarne anomalije,
retardacija rasta i razvoja
Angelmanov i mikrodelecija
Prader-Willi proksimalnog dela dugog
sindromi kraka 15. hromozoma;
15q(15q11-12); ukoliko
anomalija potie od oca
dete de imati Prader-Willi
sindrom, a ukoliko potie od
majke Angelman sindrom
uniparentalna dizomija;
sluaj kada je par
hromozoma nasleen samo
od jednog roditelja; kada su
oba od oca dete de imati
Angelman sindrom, a kada
su oba od majke Prater-Willi
sindrom
DiGeorge mikrodelecija
sindrom proksimalnog dugog kraka
hromozoma 22
Poremedaji polnih hromozoma
ime uzrok
Tarnerov osobe sa ovim
sindrom sindromom nemaju Barovo
telace; inaktivni X
hromozom koji se u ranom
embrionalnom ivotu
inaktivira
kariotip je 45,X u 55%
sluajeva uzrok je gubitak X
hromozoma u mejozi majke
ili X ili Z hromozoma u
mejozi oca
45,X/46,XX
46,X,I(Xq)
46,X,r(X)
46,Xdel(Xp)
XXX ene viak X hromozoma je u 1:1000
95% sluajeva majinog ivoroenih
porekla i vezan je za
majline godine
retko deca sa Angelmanovim sindromom se bezrazlono
smeju, imaju konvulzije, mentalnu retardaciju
deca sa Prater- Willi sindromom su ekstremno mlitava
u ranom uzrastu, kasnije postaju pojasno debela sa
blagom do srednjom mentalnom retardacijom
retko srane mane, hipoplazija timusa i paratireoidnih lezda
incidenca klinika slika
1:2000 zadebljan vrat
ivoroene otoci aka i stopala
dece mali rast,gojaznost i nedostatak sekundarne seksualne
(devojica) karakteristike
tj 1-2%od loe formirane, odstojede ui, uska gornja vilica i
ukupno nepce, mala donja vilica, kratak i zadebljan vrat, niska
zaetih linija kose
Tarnerovih udubljen grudni ko, piroko postavljene bradavice
sindroma srane mane, potkoviast bubreg
ovarijalna dizgeneza sa hipoplazijom
sterilitet
viak mladea na koi
normalna inteligencija, perceptivne slune tegobe
u adolescenciji terapija estrogenom radi razvijanja
sekundarnih polnih karakteristika i spreavanja
osteoporoze; poznati su sluajevi raanja vetakom
oplodnjom
normalna inteligencija
fenotipski potpuno normalne
devojica manja poroajna teina i duina
kasne u progovaranju i motorici
kao odrasle natproseno visoke i sa govornim

Klinefelterov ovo su mukarci koji 1:1000
sindrom imaju Barovo telo za razliku
od normalnih mukaraca;
kariotip 47,XXY; viak X
hromozoma moe
podjednako poticati i od
majke i od oca; u majinom
sluaju velik uticaj imaju
godine
postoje i sluajevi
mozaicizma 47,XXY /46,XY
Jacobs rezultat greke u mejozi 1:1000
sindrom oca ili postzigotini
dogaaj, viak Y deaka
hromozoma; kariotip
47,XYY
Fragilno X X hromozom pokazuje
sindrom fragilno mesto blizu
(Martin telomere dugog kraka; to je
Bellov prostor u taki u kojoj se
sindrom) hromozom lomi
Fragilno X mesto A
(FRAXA) sadri dugu CGG
ponovljenu sekvencu ije
ponavljanje na 50-200
sekvenci ga ini nestabilnim
a naziva se premutacija, a
na 200-2000 mutacija
postaje potpuna
Fragilno X mesto E
(FRAXE) ima lokaciju na
Xq28 i sadri ponovljenu
sekvencu CCG, a nestabilno
ponavljanje je iznad 200
potekodama i neregularnim menstruacijama
nezgrapne, trapave, loa koordinacija, spore i nezrelog
ponaanja
blaga redukcija inteligencije
blaga depresija, problem socijalizacije, stidljivost,
povuenost
normalno fertilne, deca im imaju normalne kariotipove
nespretnost i blagi problema sa uenjem, posebno
ivoroenih verbalne prirode
deaka inteligencija blago nia
natproseno visoki sa dugim nogama
ginekomastija, mali testisi u kojima nema
spermatogeneze
retka pubina maljavost i brada
4-6% mukog steriliteta
u sluajevima mozaicizma posebnim tehnikama mogu
dobiti potomstvo
od puberteta neophodan tretman testosteronom radi
razvijanja sekundarnih polnih karakteristika i
spreavanja osteoporoze kao i spreavanje daljeg
porasta ekstremiteta
2-3% judi u institucijama za mentalno zaostale i
ivoroenih zatvorima
uglavnom normalnog ponaanja, ali mogu biti
emocionalno nezreli, impulsivni
malo veda visina od prosene, veliki zubi
uglavnom fertilni
1:2000 4-8% mukih mentalno zaostalih osoba imaju ovu
ivoroenih bolest
deaka visoko elo, velike ui, dugo lice, prominentna vilica
(ene su posle puberteta veliki testisi
nosioci) hiperekstenzibilni zglobovi, strije na koi, prolaps
mitralne valvule
srednje do teka mentalna retardacija, autistino i/ili
hiperaktivno ponaanje
govor sa odmorima i ponavljanjem
enski prenosioci mogu pokazati karakteristine crte
lice i blago su ili srednje mentalno zaostale
 Monogensko (Mendelijansko nasleivanje)

o Alel gen na jednom lokusu svakog hromozoma jednog homologog para

o Genotip lokusa dva alela datog lokusa; ako su aleli isti radi se o homozigotu za dati lokus, a ako su
razliiti u pitanju je heterozigot
o Za vreme mejoze aleli se dele i svaki ide u posebnu gametu
o Fenotip spoljani izgled uslovljen genotipom i uticajem sredine; razliiti genotipovi mogu imati isti
fenotip
o Rodoslovno stablo (pedigre) sli za pradenje monogenskih karakteristika; autozomno dominatno
nasleivanje se prepoznaje po vertikalnoj pojavi bolesti i jednakoj zastupljenosti kod oba pola; kod
recesivnog nasleivanja je pojava bolesti horizontalna zahvadena je etvrtina potomaka, polovina su
nosioci a etvrtina ne nosi patoloki gen; X vezano recesivno nasleivanje se prepoznaje po kosoj pojavi,
pri emu su zahvadeni muki lanovi porodice; X vezano dominanto nasleivanj se razlikuje od
autozomno dominantog jer se ne prenosi sa oca na sina poto otac sinu daje samo Y hromozom
o Pravila rodoslovnog stabla:
zdrava ena obeleava se simbolom praznog kruga, a obolela punim krugom
ena koja je heterozigotni prenosilac krugom sa takom u sredini ili krugom u kome je polovina
zatamnjena
zdrav mukarac obeleava se praznim kvadratidem, a ostalo je isto kao za enu samo to je
simbol kvadrat, a ne krug;
roditeljski par povezan je jednom horizontalnom (branom) linijom; brak u srodstvu oznaen je
sa dve linije
Ispod roditeljske generacije unose se potomci F1 generacije i obeleavaju se rednim brojevima
prema redosledu raanja i povezani su meusobno horizontalnom linijom; jedan horizontalan
niz osoba ini jednu generaciju i obeleen je rimskim brojem, pri emu najstarija generacija
(roditeljska) nosi broj I
Pri konstrukciji rodoslovnog stabla uvek se polazi od osobe koja se javila na pregled (proband ili
propozitus)
monozigotni i dizigotni blizanci se obeleavaju povezanim simbolima za pol
umrle osobe se obeleavaju precrtanim simbolom za pol, a mrtvoroeno dete simbolom za pol
u kome ja upisan krst

Autozomno dominantne nasledne bolesti

o Aficirane su osobe heterozigotni nosioci patolokog gena; homozigostnost uslovljava teu kliniku sliku
ili ede letalnost pre roenja; za njih se vezuje efekat oevih godina
o Ove bolesti karakterie ekspresivnost tj. izraajnost (primer viak prstiju moe biti izraen i kao
kvrica a i kao ceo prst) i penetrantnost tj. probojnost (osoba izgleda kao da nije aficirana a ima
patoloki gen to znai da on nije penetrantan)
 o Ekspresivnost se moe razlikovati kod mukih i enskih osoba (npr. delavost koja je kod ena ispoljena
samo u homozigotnom stanju tog gena jer ekspresiju gena zahtevaju androgeni kojih ima vie kod
mukaraca)
o Fenomen anticipacije podrazumeva da se u svakoj novoj generaciji boelst javlja ranije i u teem obliku
(Hantingtonova horea)
o Kodominantnost je pojava kada se oba alela kod heterozigota ispoljavaju (krvne grupe)
o Plejotropija je pojava da se jedan mutirani gen ispoljava na vie naina u razliitim organima i tkivima
o U ove bolesti spadaju: Opitzov sindrom, Peutz-Jeghersov sindrom, Marfanov sindrom, ahondroplazija,
familijarna hiperholesterolemija, miotonina distrofija, Hantingtonova horea, hepatina porfirija,
neurofibromatoza, tuberozna skleroza, osteogenesis imperfekta, policistina bolest bubrega, porodini
retinoblastom, Von Willebrandova bolest, hereditarna sferocitoza

Autozomno recesivne nasledne bolesti

o Aficirana su samo homozihotna deca heterozigotnih roditelja (zdravih), u rodoslovnom stablu se

ispoljava horizontalno, a bolest se pojavlajuje podjednako kod oba pola; kod potomaka se oekuje odnos
1:2:1 oboleli:heterozigoti:zdavi homozigoti
o Za recesivne gene veda je mogudnost sretanja kod konsangviniteta
o Kod ovih bolesti dolazi do mutacije gena koji vodi do promene ili nedostatka nekog proteina
o Pseudodominantno nasleivanje je pojava kada su roditelji homozigotna osoba za autozomno-
recesivnu bolest i heterozigot za istu bolest; deca u tom sluaju imaju 50% anse da obole
o U ove bolesti spadaju: cistina fibroza, okulokutani albinizam, alkaptonurija, piknodizostoza (Lotrek),
kongenitalna adrenalna hiperplazija, kongenitalna hipotireoza, anemija srpastih delija, alfa-1-antitripsin
deficit, policistini bubrezi-infantilni oblik, Fankonijeva anemija, veina uroenih mana metabolizma
(manji broj se prenosi X-recesivno), imunoloke bolesti (agamaglobulinemija Bruton, hronina
granulomatozna bolest), Fabrijeva bolest, anhidrotina ektodermalna displazija, okulocerebrorenalni
sindrom, Wiskott-Aldrich sindrom

ime uzrok incidenca klinika slika

cistina fibroza hromozom 1:2000-3000 u nagomilavanje gustog sekreta koji zatvara disajne puteve
(mukoviscidoza)- 7q31.2; gen Evropi a drugde i izaziva infekciju
CF CFTR ree; svaka 20-25. antibiotici, fizikalna i ostala terapija produavaju ivotni
osoba je vek sa dotadanjih 5 na dananjih 30 godina
heterozigot zahvadeni su pluda i pankreas
konstantne infekcije dovode do fibroznih promena na
pludima a sekundarno i otedenja srca
retke komplikacije su i difuzne bronhiektazije i
bronhopulmonalna alergijska aspergiloza
85% ima smanjenu funkciju pankreasa usled blokiranja
odvodnih kanala gustim sekretom; ree se javlja i hronini
pankreatitis
pojava nazalnih polipa, prolapsa rektuma, ciroza i
 dijabetes melitus
kod 10% novoroenadi se javlja i mekonijalni ileus
95% mukaraca sterilno
Fankonijeva istovremeno i sindrom sa lomovima hromozoma
anemija anomalije radiusa i palca, povedana pigmentacija i
pancitopenija usled aplazije kotane sri
mikrocefalija, anomalije bubrega, hipogenitalizam,
mikroftalmija, hiperrefleksija, mentalna retardacija,
gluvoda
dve tredine obolelih ima anomalije skeleta odsutan,
hipoplastian ili palac pripojen preko mekog tkiva, aplazija
i hipoplazija metakarpalne kosti, hipoplazija tenara,
sindaktilija palca na stopalu, udubljen grudni ko, uroeno
iaenje kuka, abnormalnosti donje vilice, mikrodoncija,
skolioza, kratak vrat, sprengelov deformitet, Klippel-Feil
sindrom, spina bfida, osteoporoza, pojaane prstaste
impresije na lobanji
u kasnijem razvoju javlja se mrka pigmentacija koe a
posebno vrata, tela i intertriginoznih mesta
mrlje boje bele kafe i bele mrlje
opta hemosideroza

fenilketonurija mana 1:11000-20000; prva bolest za koju je raen skrining za celu

(fenilpiruvina metabolizma uestalost novoroenaku populaciju zbog mogudnosti potpuno
oligofenija) - PKU fenilalanina heterozigota 1:60 normalnog razvitka usled dijetalnog leenja
mutacija strukturnog gena za sintezu enzima fenialanin
hidroksilaze u jetri ; ovaj enzim razlae FA do tirozina, u
nedostatku nastaje fenilpirogroana kiselina koja ima
toksian efekat a u nedostatku tirozina nema ni stvaranja
melanina
mentalna retardacija (veina neleenih IQ ispod 20),
plave oi, svetla kosa i koa (preko 90%)
ekcematoidni ra (tredina), povradanje u odojadskom
uzrastu, konvulzije, hiperaktivnost, neobian miris (miji,
potie od fenilsirdetne i fenilmlene kiseline)
1/3 cerebralna paraliza, 1/3 blagi neuroloki deficit,
ostali bez neurolokih znaka
psihomotorni nemir i promene ponaanja
epileptini napadi (25%), EEG abnormalnosti (80%)
mikrocefalija, zaostajanje u telesnom razvoju

X-vezano recesivno nasledne bolesti

o Odreene su genom na X hromozomu i uglavnom se manifestuju samo kod mukog potomstva koje se
naziva hemizigotnim za taj mutantni alel
 o Prenose ih ene nosioci na bolesne mukarce ije su sve derke nosioci a nijedan sin oboleo
o Rodoslovno stablo je koso, dijagonalno ili kao pokret konja u ahu; bolesni su muki hemizigoti i enski
homozigoti za taj alel; ene nosioci sa zdravim partnerom imaju 50% anse da imaju sina koji je oboleo i
deku nosioca
o Bolesne mogu biti i ene sa samo jednim X hromozomom

ime uzrok incidenca klinika slika

Hemofilija A deficit faktora 1:5000-10000 epizode krvarenja u velike zglobove posebno kolena,
VIII, plazma mukaraca glenja, lakta koje su u poetku bolne a kasnije dovode do
proteina koji je nepokretnosti i deformiteta
odgovoran za krvarenja mogu biti spontana nakon povreda u igri,
stvaranje krvnog nakon vaenja ili ispadanja zuba, gastrointestinalna,
ugruka na mestu hematurija, u centralni nervni sistem
otedenja simptomi na roenju mogu biti veliki kefalhematom ili
delecije (5%), intrakranijalno krvarenje, ali mogu se primetiti i tek pri
frameshift, razvoju motornih funkcija pri pojavi hematoma posle
nonsence minimalne traume
mutacije, insercije najlaki sluajevi imaju 6-30% normalne aktivnosti
i flip inverzije (5%) faktora VIII, srednji 2-5%, a najtei 0-2% aktivnosti
teih sluajeva,
tredini sluajeva
spontana mutacija
Hemofilija B deficit faktora IX 1:40000 slini kao hemofilija A
takaste mukaraca
mutacije, delecije i
insercije
lokus za obe
hemofilije je na
distalnom kraju
dugog kraka X
hromozoma
Dienova miidna gen na kratkom 1:3500 deaci kasnije prohodaju, sa 18 meseci
distrofija (DMD) kraku X mukaraca u tredoj godini motorno zaostaju, imaju hipertrofiju
hromozoma Xp21 potkolenica, irok i gegav hod, laku slabost proksimalnih
tredina delova ekstremiteta
spontanom Gowersov znak iz sededeg poloaja ustaju penjudi se uz
mutacijom svoje noge
60% delecija, teko se penju uz stepenice
ree duplikacije i u estoj godini javlja se slabost ruku, a u desetoj ili
point mutacije dvanaestoj su vezani za kolica, sa esnaest se javlja slabost
respiratornih miida
umiru pre dvadesete godine od pneumonije ili srane
insuficijencije
ne prenose bolest zbog kratkog ivotnog veka, ali bolest
ostaje u porodici kod enskih nosilaca koji mogu imati
blagu miidnu slabost
 gojazni, mogu biti lako mentalno zaostali
minimalna koliina distrofina
Beckerova miidna laki oblik DMD, kasniji poetak, sporije napredovanje i dui ivot nego
distofija (BMD) blaa mutacija kod DMD
istog gena
okulokutani nedostatak pigmenta u irisu i onom dnu kod mukarca
albinizam mozaina ara pigmentacije kod ene nosioca
Daltonizam 8% mukaraca nesposobnost razlikovanja crvene i zelene boje
1:150 ena moe da se ispolji i kod ene nosioca u osnovi ega je
nebalansirana lajonizacija
testikularna odsustvo osoba sa normalnim mukim kariotipom ima spoljne
feminizacija androgenih enske genitalije; vagina se zavrava slepo a uterus i
receptora u Falopijeve tube ne postoje, testisi su u abdomenu ili
delijskim ingvinalnom kanalu
membranama koji
vezuju testosteron

X-vezano dominantno nasledne bolesti

o Vertikalna pojava u rodoslovu i zahvadenost oba pola; oboleli su hemizigotni mukarci i heterozigotne
ene
o Obolela heterozigotna ena prenosi bolest polovini svojih potomaka, homozigotna svom potomstvu, a
oboleli mukarac svim derkama ali ne i sinovima pa je zahvadenost ena duplo veda nego mukaraca
o Ovim putem se nasleuju: porodini hipofosfatemilni rahitis (vitamin D rezistentni rahitis), Alportov
sindrom (nasledni hefritis i gluvoda), inkontinencija pigmenti, fokalna dermalna hipoplazija

ime uzrok incidenca klinika slika

Vitamin D uroena mana hiperfosfaturija i hipofosfatemija
rezistentni rahitis transporta fosfata manifestuje se u drugoj godini ivota deformacijom u
(fosfatni dijabetes) u bubrezima obliku O nogu i drugim kostnim znacima rahitisa
usporen rast u visinu, otean hod
tea je kod mukaraca nego kod ena heterozigota
terapija su fosfati i D vitamin

Y-vezano nasleivanje (holandrino)

o Prenoenje sa oca na sina; do sada je jedino pokazano da se snop dlaka u uima prenosi na ovaj nain
o Na ovom hromozomu se nalazi H-Y histokompatibilni antigen i gen ukljuen u spermatogenezu; usled
njegovog nedostatka nema spermatozoida u spermi
o Ako postoji normalan Y hromozom oko 10. nedelje trudnode formira se rani embrionalni testis usled
TDF; ako ga nema razvijaju se jajnici
 o Volfovi kanali, pretea vas deferens, seminalniih vezikula i prostate razvijaju se pod uticajem
testosterona koji se produkuje u fetalnim testisima

Poligenski (multifaktorski) uslovljene bolesti

o Na njih se ne mogu primeniti Mendelovi zakoni; incidencija kod bliskih roaka je 2-4% to je znatno
manje neko kod monogenskih bolesti
o Nastaju interakcijom genetskih i spoljnosredinskih faktora; ekspresija fenotipa determinisana je sa
mnogo gena na razliitim lokusima sa mali aditivnim efektom svakog gena pri tom nijedan od gena nije
dominantan ni recesivan
o Ovim putem se nasleuju: kongenitalne malformacije (rascerp usne/nepsca, kongenitalna dislokacija
kukam uroene srane mane, defekti neuralne tube, pilorina stenoza, krivo stopalo) i steene bolesti u
deijem i odraslom doobu (astma, autizam, dijabetes melitus, epilepsija, glaukom, hipertenzija,
ishemina bolest srcam peptini ulkus, manina depresija, izofrenija, ankilozirajudi spondilitis)
o Procena rekurentnog rizika:
1. incidencija stanja je najveda meu roacima najtee aficiranih pacijenata
2. rizik je najvedi meu bliskim roacima; incidencija opada sa udaljenodu srodstva
3. ako je vedi broj aficirane brade i sestara vedi je rizik za ponovnu pojavu
4. ako je stanje mnogo ede kod jednog pola, veda je verovatnoda da obolela osoba bude
suprotnog pola
5. rekurentni rizik za roake prvog stepena (bradu, sestre, potomka) priblino je jednak
kvadratnom korenu incidencije u optoj populaciji
o Heritabilnost je stepen prosene naslednosti neke osobine jedinki odreene populacije pod
specifinim uslovima sredine tj stepen do kojeg se jedno svojstvo prenosi sa roditelja na potomstvo;
izraava se kao odnos genetike varijanse i ukupne fenotipske varijanse tj koeficijent heritabilnosti
o Identifikacija gena uzronika:
1. analizom asocijacije dve osobine ili asocijacije markera i osobine
2. analizom vezanosti gena (linkage)

ime uzrok incidenca klinika slika

Autizam nije jasan, ali 1:2500 dece teka neurorazvojna bolest, javlja se tokom prve tri
genetski faktori godine ivota
dosta utiu; osustvo verbalne komunikacije, nedostatak socijalnog
udruen je sa 15 ili odgovora i stereotipno ponaanje
vie lokusa od autistino ponaanje (javlja se i kod dece sa tuberoznom
kojih svaki sklerozom, Rettovim sindromom i fragilnim X sindromom)
doprinosi na opti
fenotip bolesti
Insulin zavisni TIP 1: udruen TIP 1: 0,4% bolest metabolizma
dijabetes melitus sa HLA lokusima populacije, TIP delimini ili potupni nedostatak insulina, hormona koji
DR3i DR4 2: 5-6% se stvara u pankreasu a slui za metabolizam ugljenih
TIP2: nije populacije, TIP hidrata
udruen sa HLA 3: polidipsija (pojaana e), polofagija (prekomerna glad),
 lokusima poliurija (pojaano mokrenje), gubitak na teini
TIP 3: udruen TIP 1: redak juvenilni , insulin zavisan; renalni, retinalni,
sa HLA lokusima; vaskularni problemi; nije udruen sa gojaznodu
razmatra se TIP 2: poetak u zrelom dobu, nije insulin zavisan;
mogudnost benigan; gojaznost
autozomno TIP 3(Mody): juvenilni poetak; redak je;ne zahteva
dominantnog insulin, nema gojaznosti;
nasleivanja

Spoljanji inioci koji mogu da otete plod

o Teratogeni inioci iz spoljanje sredine koje mogu da otete embron ili fetus koji se razvija normalno;
u njih spadaju hemikalije, fiziki i bioloki agensi
o Infekcije(bioloki agensi) koje utiu su: rubella, citomegalovirus (CMV), varicela zoster virus (VZV), a
retko herpes simpleks virus (HSV), humaniparvovirus (HPV), virus humane imunodeficijencije (HIV),
toksoplazmoza i sifilis
o Virus rubellae (rubeole, crvenke) RNK virus iz toga viridae porodice virusa; opasan je po plod u prva
tri meseca trudnode (posebno u prvom), ako virus prodre kroz placentu dovodi do smrti, spontanog
pobaaja embriona ili tekog otedenja srca, oka, uha, mentalne retardacije ploda; uzrok teratogenog
uticaja je u tome to virus doputa deobu delije a menja je u osnovi, to u periodu od prva 3 meseca
trudnode kada jo nije zavrena organogeneza, a od jedne delije nastaje ceo organ dovodi do fatalnih
posledica; takoe, delije embriona ne mogu da produkucju interferon iako su inficirane virusom; posle
infekcije imunitet je solidan, dugotrajan i verovatno doivotan; majka koja poseduje imunitet
transplacentarno prenosi antitela pa je dete nekoliko meseci nakon poroaja zatideno
o Kod nas se tokom poslednjih decenija vri imunizacija Mo-Ru-Par vakcinom (morbilli, rubella,
parotitis)
o Virus morbilla iz paramyxoviridae porodice virusa; moe biti uzronik spontanih pobaaja, anomalija
embriona i prevremenih poroaja
o Virus mumpsa - iz paramyxoviridae porodice virusa;moe uzrokovati endokardijalnu fibroelastozu
ploda
o Citomegalovirus (CMV) DNK virus iz porodice herpes viridae;retko se ispoljava kod odraslih ljudi, ali
moe da dugo postoji latentno, najede u pljuvanim lezdama, bubrezima, pankreasu, jetri,
endokrinim lezdama, mozgu; nalazi se unutar karakteristinih dinovkih delija po kojima je i dobio ime;
kod novoroeneta se javlja transplacentarnom, kongeitalnom infekcijom u toku viremije majke nastale
tokom primarne infekcije u trudnodi; dospeva u sve organe ploda a najvie su zahvadene epitelne delije
bubrega, jetre, pankreasa, pljuvane lezde; rizik se povedava ukoliko je do infekcije dolo u prvom
trimestre; oteduje 5% inficiranih trudnoda; citomegalna inkluzivna bolest se javlja kod ploda a njeni
siptomi su generalizovane infekcije sa pojavom hepatosplenomegalije, trombocitopenine purpure,
hemolitike anemije, utice, horioretinitisa uz otedenje vida, otedenje sluha, infekcije CNSa, motorna i
fizika retardacija, periventrikularne kalcifikacije; u ovom obliku je smrtnost visoka, ugavnom u prve dve
godine ivota; antitela protiv CMV ima 50-80% osoba
o Herpes simpleks virus (HSV) - DNK virus iz porodice herpes viridae; retko daje mikrocefaliju, aplaziju
pojedinih delova mozga, mikroftalmiju, horioretinitis, mentalnu retardaciju, gluvodu i srane mane
o Varicella zoster virus (VZV) - DNK virus iz porodice herpes viridae; poto je ovo esta deija bolest,
95% ena ima prethodnu infekciju; rizik od intrauterine infekcije zbog variele majke je 24%, a
kongenitalne malformacije se pojavljuju kod 5% i karakteriu se konim lezijama, muskuloskeletnim
deficitom, mikrocefalijom, kortikalnom i cerebralnom atrofijom, konvulzijama, kalcifikacijama mozga,
mentalnom retardacijom, horioretinitisom, mikroftalmijom, kataraktom, atrofijom miida
o Variolla virus DNK virus iz porodice poxviridae; izaiva smrt fetusa ili multiorganska otedenja
o Humani parvovirus (HPV) RNK virus iz porodice parvoviridae; infekcija se najede javlja izmeu 5. i
15. godine tako da vie od polovine odraslih ima antitela; ene koje su izbegle tu infekciju osetljivije su
na nju u trudnodi, a ukoliko doe do infekcije u trudnodi imaju blage simptome dok se u 1-10% sluajeva
dogaa spontani pobaaj, u 35% moe da nastane otedenje ploda hidrops kao rezultat anemije i
miokardita, srane mane i teka otedenja raznih organa
o Virus humane imunodeficijencije (HIV) RNK virus iz porodice retrovirae; intrauterina infekcija je
rea u odnosu na intrapartalnu ili postpartalnu; intrauterino se najede infekcija deava manje od 2
meseca pre poroaja putem plodove vode ili transplacentarno iz majine krvi; kod HIVa je broj
spontanih pobaaja 67%, telesna masa je smanjena, povedan prematuritet, pojavljuje se mentalna
zaostalost, mikrocefalija, kranijalne malformacije i hronino nosilatvo HIV virusa
o Echo virusi pripadaju porodici picornaviridae, izazivaju simptome sline rubelli, aseptini meningitis
ili fatalnu diseminovanu virusni infekciju sa nekritinim hepatitisom
o Respiratnorni virusi influence, parainfluence, rhinovirue RSV, virusi hepatitisa HVC i HVB nemaju
dokazan teratogeni efekat
o Toksoplazmoza antropozoonoza iroko rasprostranjena a izaziva je parazit tokspolazma gondii;
fetalna infekcija se dogaa samo kad je majka incijalno inficirana tokom trudnode jer majina ranije
steena antitela potpuno tite plod; majina infekcija nosi rizik od 20% da embrion bude zaraen a
otedenja ploda podrazumevaju mikrocefaliju, hidrocefalus, mikroftalmiju, kataraktu, horioretinitis,
gluvodu; kombinacije ovih otedenja mogu da izazovu smrt ploda
o SIfilis izaziva ove bolesti je bakterija Treponema pallidum; posledice su hidrocefalus, mikrocefalus,
osteitis i rinitis; rizik od infekcije ploda zavisi od stadijuma majine bolesti najveda verovatnoda je da se
fetus zarazi od strane majke koja je u prvom ili drugom stadijumu a nije leena; takoe verovatnoda
zavisi i od starosti cfetusa, najveda je u kasnom stadijumu trudnode; intrauterino inficirani plodovi se
raaju na vreme u 15% sluajeva, u 60% je letalan ishod; plod ima povedanu slezinu i jetru,
osteohondritis sifilitka uglavnom u distalnim delovima femura; moe se roditi zdravo na oko ali da
kasnije oboli
o Lekovi i hemikalije (hemijski agensi) izazivaju oko 2% kongenitalnih anomalija; uticaj lekova je
shvaden posle tragedije sa Talidomidom, lekom protiv muke u trudnodi; majke koje su uimale ovaj lek u
prvom trimestre trudnode rodile decu sa tekim anomalijama, nedostatkom jedne ili svih dugih kostiju,
sa prstima, to detetu daje izgled foke, a prisutne su bile i anomalije uha, oka, rasepi usana, vilice i
nepca, 40% beba umrlo u odojadskom uzrastu; roeno je 10000 to je tek etvrtina od svih trudnica
koje su uzimale lek, ovaj podatak pokazuje da tetnost lekova zavisi i od genetske konstitucije same
majke; ovaj sluaj je doveo do stroge provere svih lekova pre davanja trudnicama
o Teratogeni efekat imaju: ACE inhibitori, hlorokvin, DES, litijum, benzodiazepini, fenitoin, retinoidi,
streptomici, tetraciklini, talidomid, valproilna kiselina, Warfarin, Aminopterin, metotreksat, antitireoidni
lekovi kao i mnogi drugi lekovi; potpuno suprotan efekat ima folna kiselina koja je poeljna u trudnodi jer
njen nedostatak dovodi do poremedaja neuralne cevi
o Takoe, odvojeni sluajevi neposrednog trovanja organskom ivom u Japanu i Argentini su doveli do
ploda roenog sa simptomima cerebralne paralize
o Fetalni alkoholni sindrom (FAS) majke koje stalno uzimaju vede koliine alkohola tokom trudnode
dobijaju decu karakteristino male glave, sa zaostajanjem u rastu, kratkim onim otvorinam dugim
prostorom izmeu nosa i usta, uskom gornjom usnom, malom bradom i uroenim sranim manama, u
kasnijem uzrastu hiperaktivni su i nespretni; u sluajevima kada je majka konzumirala vie od 60ml
etanola dnevno dolazi i do mentalne retardacije ploda; ak su i male koliine alkohola tetne pa je on
zabranjen u trudnodi
o Udisanje olovnog benzina dovodi do raanja dece sa tekom mentalnom retardacijom, veverijim
licem i splastinom diplegijom
o Fiziki agensi u njih spadaju jonizujude zraenje i prolongirana hipotermija
o Doze zraenja vede od 250 rada koje se koriste u terapiji mogu uzrokovati mikrocefaliju, mentalnu i
retardaciju rasta, anomalije oka; najosetljiviji je plod u 2-5. nedelji od zaeda; zraenje ispod 5 rada ne
ostavljaju posledice; ovo zraenje ima mutageni i karcinogeni efekat pa se izbegava u trudnodi
o Prolongirana hipertermija u ranoj trudnodi izaziva mikrocefaliju, mikroftalmiju i defekte migracije
neurona; zbog toga se izbegavaju vrude kupke i saune u prvom trimestru
o Bolesti majke koje utiu na plod su insulin zavisni dijabetes melitus koji izaziva 2-3x vedu pojavu
uroenih anomalija ploda (srana mana, defekt neuralne tube, sakralna ageneza, hipoplazija femura,
holoprozencefalija i sirenomelija; ostali tipovi dijabetesa ne utiu na plod) i fenilketonurija (ukoliko nije
na adekvatnoj dijeti majka raa nefenilketonurino, mentalno zaostalno dete koje je i mikrocefalino, sa
uroenom sranom manom) kao i nedostatak folne kiseline

Genetsko savetovanje

o Jedan od najznaajnijih vidova prevencije u medicinskoj genetici

o Termin genetsko savetovanje ili konsultacija uveo je Harper 1981. ali taj termin nije adekvatan jer
struno lice ne daje savet, na roditeljima je da donesu odluku, ono samo prua genetsku informaciju
o Radi genetske informacije u savetovalite se javljaju:
osobe u ijim porodicama ima naslednih bolesti
osobe koje su nosioci mirnih translokacija
osobe koje imaju ili su imale u rodoslovu poremedaje morfogeneze, odstupanje u rastu i
razvoju, nedovoljnu mentalnu razvijenost, poremedaje pola, metabolike i endokrine bolesti
porodice sa brakom u srodstvu
ene kod kojih postoji ponavljanje spontanih pobaaja ili mrtvoroenja, sterilitet ili parovi
zbog pripreme za vetaku oplodnju
trudnice sa 33 i vie godina kao i njihovi partneri stariji od 45
trudnice koje su tokom trudnode bile izloene dejstvu lekova, hemikalija, infekcija ili zraenja
o Faze genetikog savetovanja:
 1. postavljane tane dijagnoze probanda (na osnovu anamneze sa porodinom istorijom bolesti,
rodoslovnog stabla, klinikog i laboratorijskog ispitivanja; anamneza podrazumeva saznavanja
godina suprunika, zanimanja, informacija o prethodnim trudnodama kao i sadanjoj)
2. procena rizika (na osnovu principa mendelijanskog i multifaktorskog naina nasleivanja;
potom saoptavanje svih informacija i rizika dok bududi roditelji ne budu potpuno svesni
situacije)
3. komunikacija (savetodavac daje informaciju, a prima elje i strahove branog para; najbitnija
je istina)
4. diskusija o mogudnostima (nede savetodavac ved onaj koji prima informaciju iveti sa
posledicama; mogudnost prenatalne dijagnostike)
5. dugotrajni kontakt i podrka

Prenatalna dijagnostika

o Prenatalno dijagnostike metode se dele na invazivne i neinvazivne(ultrazvune i bihemijske); metode

prvog i metode drugog trimestera
o Savetuje se i analiza titrova na teratogene viruse, bakterije i parazite (TORCH toksoplazma, rubelam,
citomegalovirus, herpes simpleks) a po potrebi i druge
o Invazivne metode se preporuuju parovima koji su pod vedim rizikom da imaju otedenje ploda, a
najede su uzrok:
godine majke (rauna se rizik samo u vreme poroaja jer se veliki deo trudnoda sa
hromozomskim aberacijama izgubi spontanim pobaajima u prvom i drugom trimestre);
rizik za par koji je ved dobio dete sa hromozomskom aberacijom (bez obzira na godine)
odgovara riziku za godine uvedanim za 0,5%;
ukoliko jedan od suprunika nosi balansiranu promenu hromozoma,a prvo dete je roeno sa
balansiranom promenom, teko bolesno, rekurentni rizik je 15-20%;
kod branog para koji u iroj porodici ima hromozomske anomalije rizik nije vedi od ostatka
populacije;
brani par koji ima dete sa nekom od monogenskih bolesti koje se dijagnostifikuju
biohemijskim i DNK analizama alje se na invazivnu dijagnostiku
o Vrste invazivnih metoda:
1. amniocenteza radi se od 16. nedelje trudnode; metoda podrazumeva uzimanje plodove vode
(koja sadri delije amniona, fetalne koe i urinarnog epitela) kroz trbuni zid pod ultrazvunom
kontrolom i kasniju analizu uzoraka; ova metoda nosi rizik od 0,5% za spontani pobaaj
2. rana amniocenteza radi se 12-14. nedelje; rizik od spontanog pobaaja je 1%
3. uzimanje uzoraka resica horiona prednost je postavljanje dijagnoze u prvom trimestru, tanije
11-12. nedelje; izvodi se pod kontrolom ultrazvuka kroz trbuh ili grlid materice uzimanjem
resica horiona koje vode poreklo od blastociste; rezultati se mogu dobiti posle 24h ili kasnije,
ako se vri kultivacija delija a tako su rezultati pouzdaniji; ova metoda se u kasnijim stadijumima
trudnode naziva placentalna biopsija; postoji rizik od spontanog pobaaja 2-3% a ukoliko
metodu vri iskusni strunjak rizik se smanjuje na 0,5%; materijal se koristi za biohemijske i DNK
analize monogenskih bolesti
 4. kordiocenteza potkono uzimanje uzoraka fetalne krvi kroz stomak; koristi se za
razjanjavanje mozaicizma dobijenih drugim metodama i za dijagnostiku hematolokih bolesti
5. fetoskopija vizualizacija fetusa endoskopom u drugom trimestru; slui za otkrivanje
strukturnih anomalija ploda i uzimanje tkiva fetusa u dijagnostici tekih, retkih naslednih
poremedaja; rizik od spontanog pobaaja kod ove metode je 3-5%
o Rizici na dobijanje rezultata:
kod amniocenteze moe da se dogodi da ne doe do porasta delijske kulture
kod uzimanja resica horiona moe dodi do pojave mozaicizma u delijskim kulturama; uzrok je
kontaminacija majinim delijama, zato se pravi vie kultura u vie posuda;
u kultivaciji delija plodove vode kod amniocenteze rade se dve odvojene kulture; u sluaju da
se u jednoj nae samo jedna nenormalna delija onda je to pseudomozaicizam, smatra se lano
pozitivnim rezultatom i naziva se nivo 1 mozaicizma; nivo 2 je kada se mozaicizam nae u 2 ili
vie delija jedne kulture i teak je za interpretaciju; nivo 3 je pojava mozaicizma u obe kulturei
tad se sumnja na pravi mozaicizam koji se proverava kordocentezom
ukoliko se nae balansirana provera kod amniocenteze proveravaju se roditeljski kariotipovi,
pa ukoliko neki od roditelja ima istu promenu plod se smatra zdravim
o Neinvazivne metode :
Metode koje se zasnivaju na izolaciji i pregledu fetalnih delija (fetalni limfociti, granulociti,
eritroblasti) u cirkulaciji majke; one se FISH metodom ili upotrebom DNK proba testiraju na
hromozomske aberacije; nije dovoljno precizna metoda pa se vie koristi za procenu rizika
Biohemijski markeri hromozomskih aberacija: double test (prvi trimestar), triple test (drugi
trimestar, stopa detekcije poremedaja 63-67%), quadruple test (stopa detekcije 70% uz 5%
lano pozitivnih nalaza)
Ultrazvuni markeri se mogu primetiti pomodu ultrazvuka i to u prvom trimestre; najznaajnija
je povedana nuhana translucencija (NT) koja predstavlja ultrazvuni prikaz potkone nakupine
tenosti iza fetalnog vrata; NT kombinovana sa starodu majke i biohemijskim skriningom
detektuje hromozomopatije u 85-90% sluajeva;
o Preimplantaciona prenatalna dijagnostika koristi se kod porodica u kojima je nasledna bolest
evidentno prisutna; tri metode:
analiza prvog i drugog polarnog tela (PB1 i PB2)
biopsija blastomere
biopsija blastociste